Horor u igrama

[ridiculus]

Ja sam jednom prilikom predložio Jovanu Ristiću (da, da, znamo se iz viđenja, mada ne znam da li će me se on setiti, davno je bilo) da bi trebalo napisati nešto o hororu u video-igrama. Pre nekih 5 godina, kada smo se sreli na štandovima ispred SKC-a, gde je moj ortak radio. U kratkom razgovoru spomenut je Resident Evil i bilo mi je drago da je Jovan pokazao interesovanje za tu ideju u tom trenutku. Zato što kritičari zapostavljaju sve što ima veze sa igrama (pogotovo u ovoj državi).   Ne znam da li je neko  (čak i ozbiljniji poznavaoci poput Meha) napisao nešto ovih godina, ali mislim da nastavim tu ideju na ovom topiku, u skladu s vremenom (jadno) i mogućnostima (još jadnije ).
Pa, do tada, ako neko ima nešto da kaže, slobodno.  

[ridiculus]

I ne mislim samo na survival horror žanr. Mnogi FPS-ovi imaju horor elemente.
Mada se smatra da je Alone in the Dark prva igra pomenutog žanra, iz intervjua sa Šinđijem Mikamijem, još davno pročitanim, saznao sam da je igra Sweet Home preteča Biohazard iliti Resident Evil serijala.

[...]

Danas je dovoljno pustiti Quake, Doom ili shta vech poslednji nastavak i imash horor igru, prshti na sve strane.

Meni su omiljene horor igre kao klincu od 15-16 bile Elvira Mistress of Dark kao i Waxworks, ovo poslednje je imalo i jaku prichu a ne samo krv do kolena. Ko je igrao Elviru 1 nikad nece zaboraviti jaku atmosferu i sablasnu mjuzu kao i onu scenu sa devojkom u krevetu (ne, BAS nije ono na sta pomislite iz prve ).

Poslednja igra horor tipa , ipak pucacina, koja je na mene ostavila nastavak je bila Undying od Barkera. Alice nije bila horor igra ali je bila uznemirujuce bizarna.

Kolko se ja secam, Resident Evil je bila 3D horor igra koju je krasila ta osobina da ti je neprijatno dok je igras.

Igra koja je na PS2 i PS1 itekako parirala RE serijalu je bila Silent Hill, a treba pomenuti i Dino Crisis, vise pucaljku nego horor.

Alone in the Dark nisam video, ali opet, i House of Dead je itekako bila za nabijanje adrenalina, pistolj u ruku i pucaj da te ne izgrebu itd.

Moram da pomenem pucaljku iz fliperana Alien (Aliens?) koja je bila vise SF horror ali ok...

EDIT:
Horror manga tabachina: naravno, Dark Stalkers, igra u kojoj je vukodlak sa nuncakama najjaci lik

[Father Jape]

Mnogi spominju Undying, koji jeste an admirable effort, ali meni je ostao celu duzinu iza System Shock 2. To sam igrao u po bela dana, sunce napolju, baba gleda televiziju iza mene a ja mal' se nisam oneredio od straha.

Takodje igratio kao marinacu u Alien vs. Predator 2 je... zanimljivo iskustvo.

A evo i liste najstrasnijih avantura s Just Adventurea:

http://www.justadventure.com/articles/Horror/Horror_Top_10.shtm

[Meho Krljic]

Ama brate, šta je BRE ovo???? Čitaš mi misli????? Ja sam se taman spremo da za oktobarski broj Hupera napravim Halloween specijal u kome ću se upravo osvrnuti na najznačajnije Horor igre sa svih, jelte, meridijana kad ono... Dođavola, sad sam u paranoji, ako ni moje najskrivenije misli nisu skrivene od spoljnjeg sveta, šta onda taj svet sprečava da me spali na lomači?

[ridiculus]

Aha, onda moram biti brz:

HOROR U IGRAMA TM copyright 2008 by ridiculus

Eto, sad mi ne mo'š ništa!  

Ali, k'o što rekoh, kasnim pet godina sa ovom idejom.

Takodje igratio kao marinacu u Alien vs. Predator 2 je... zanimljivo iskustvo.

Prvi Alien Vs Predator je stvarno bio revolucionarna igra. Objavljen posle Wolfensteina 3D, ali pre Dooma, i danas daleko bolje izgleda od obe igre. Downside je taj što je izašla za onu Atarijevu nesrećnu konzolu, Jaguar. Pucačina iz prvog lica, a mogli ste da birate lika za vođenje između vojnika, predatora i tuđina. Nedostatak muzike je doprinosio horor atmosferi. U svakoj priči o horor-igrama, čitav taj serijal mora biti pomenut.

Rekao bih da je estetika Aliena globalno uticala na igre više od bilo koje druge.

[Meho Krljic]

Hah. Vidiš, ja čak i neću da pomenem tog Aliena vs. Predatora u tom tekstu. Mislim, hoću, ali samo kao deo franšize. Najbolja igra iz cele franšize je na kraju iak bio AvP2 koga je uradio Monolith. To je, kad smo već kod toga i najbolji Monolithov pokušaj Horora. Blood je bio više smešan nego strašan, a F.E.A.R. je uprkos tome što je bio odličan FPšuter toliko promašio poentu sa azijskim hororom da je to strašno.

[Tex Murphy]

Ne zaboravite LAST HALF OF DARKNESS, prastaru avanturicu iz vremena shareware igara.

Inače, ko želi da (ozbiljno) pristupi tematici horora u igrama, mora da obavi prilično temeljan research. Jer horora ima u ogromnim količinama već na C64 (za ranije stvarno ne znam).

[Meho Krljic]

Da se dogovorimo, nemam nameru da pišem arheološki tekst već više tekst koji bi poslužio kao upuctvo zainteresovanima da navedene igre i sami isprobaju. Dakle, nema mnogo svrhe ići unatrag u vremenu dalje od prvog Alone in the dark jer igre starije od toga svakako nikoga neće uplašiti zbog svojh očiglednih tehnoloških ograničenja, relativno posmatrano.

[Tex Murphy]

OK.

[ridiculus]

Capcom ima veliki broj igara koje koriste horor elemente ili ikonografiju. Mada bih rekao da, od svih njih, Clock Tower ima najjeziviju atmosferu. Premisa je da ste u ulozi devojčice i da nemate nikakvo oružje. Morate nadmudriti protivnike bežanjem i skrivanjem. Biohazard je postigao donekle sličan osećaj bespomoćnosti, ali samo zbog kontra-intuitivnog kontrolnog sistema. Što se izmenilo u 4. delu, koji koristi više horor ikonografije od svih igara koje sam video, ali je najmanje horor, više je akcija (fenomenalna, doduše).

[ridiculus]

Dođavola, sad sam u paranoji, ako ni moje najskrivenije misli nisu skrivene od spoljnjeg sveta, šta onda taj svet sprečava da me spali na lomači?

Hm, strah od kazne?
Ali, naravno, slažem se sa Harvesterom da je potreban dobar research, materijala ima mnogo, kao što se slažem i sa Mehom da nema smisla ići mnogo u prošlost. Nije tema "zombiji u igrama".

[cutter]

Horor je znacajno zastupljen u igrama. Mislim da je vazno makar pomenuti pocetke, pa i da govorimo o Atarijevim izdanjima Noci vestica i Teksaskog masakra motornom pilom.
Ako knjiga moze uplasiti, moze i tekstualna avantura (npr The Lurking Horror). Cesto u “survival hororu” dominira akcija, dok je horor je skrajnut u drugi plan. Valja razmatrati i hororicne elemente u igrama koje nemaju nuzno tu odrednicu.

Poceo bih sa igrom nesto starijom od Alone in the Dark:

It Came from the Desert (1989).
Izvanredan omaz B produkciji pedesetih, je igra izvanredne postavke; dijaloske i arkadne sekvence se smenjuju, i savrseno odgovaraju atmosferi pustinjskog gradica pedesetih, u iscekivanju neceg...velikog. Tome doprinosi i vreme koje is(tece) i mini igre. Grafika odlicna za godinu berbe.
Lavkraft je pustio pipke i u igrackoj industriji:
Shadow of the Comet je preplet elemenata nekih od najpoznatijih Lavkraftovih prica i Ktulu mitosa, i moj tematski favorit. Narativ ispleten oko prolaska Halejeve komete 1910. smesta mladog fotografa u zabaceni gradic Nove Engleske. Potrebno je saznati sta je vaseg prethodnika oteralo u ludilo 76 godina ranije, kao i sta ce se desiti...

Duhovni naslednik ovog naslova, Prisoner of Ice slozen je po slicnoj semi. Odvija se na Arktiku, oko podmornice i vojnih instalacija pored rusevina Drevnih.
Tehnicka demonstracija jednog svedskog studija nedavno je prerasla u igru, Penumbra: Overture, sa dodatnim poglavljima

Gigerovstina i sam njegov uticaj u izradi zastupljena je u Dark Seed 1 & 2.
Premda naslovi interesantnih premisa i grafike , boluju od gomile bagova, suludog tempiranja poteza, muka za igrati ali vredno za pogledati.

Movie-adventure talas devedesetih iznedrio je neka interesatna dela. Tu je sam gejmplej uvek bio problematican, mozda zbog toga sto je napornije gledati glumca kako ponavlja isti potez=snimak nego animiranog lika. Sopstveni recept: nadjete resenje, i idete korak po korak kroz interaktivni film. Znacajni naslovi:
Ripper i Black Dahlia su interesantni Take-Two Interactive naslovi, prvi se bavi potragom za sajberpank Dzekom Trbosekom, dok drugi povezuje smrt Elizabet Sort sa (okultnim) Nacistima.
Phantasmagoria i Phantasmagoria: A Puzzle of Flesh, (projekti sijerine King’s Quest dizajnerke Roberte Vilijams) su igre koje se bave demonologijom i devijacijama na dosta kreativan nacin, Harvester je naslov koji je bolovao od manjka para, te nije postao toliko movie koliko adventure, sto je dobro. Bizarni humor i kreativan pristup stereotipima zagrejace srce svakog dobrog coveka.


Prvi Gabriel Knight (Sins of the Fathers) pojavio se 1993, kao ambiciozan Sijerin projekat, sa idejama Jane Jensen. Velikim delom smestena u Nju Orleans (manjim na lokacije u Evropi i Africi), prica se vrti oko niza ubistava sa Vudu pozadinom. Nocne more koje nas priblizavaju poreklu glavnog junaka, kao i dublje zalazenje u teoriju i praksu kultista, daju svojevrsni Angel Heart zacin ovom izvanrednom naslovu. Glumacko-glasovna podela je znacajna, a damski prezriv, pikantan glas crnkinje koja vas obavestava o svojstvima predmeta, onome sto vidite itd je najupecatljiviji koji sam cuo u nekoj igri (Virginia Capers). Sledeca dva GK naslova su eksperimentisali najpre sa interactive movie pristupom, a kasnije sa 3D. I uprkos interesantnim premisama, mislim da su mogli mnogo vise postici - iznedriti najznacajniji avanturisticki serijal, da su se drzali recepta prvog dela & samo unapredili isti graficki stil. Obavezno igrati CD verziju.

Od FPSova, izdvojio bih System Shock 2.


The Dark Eye, igra koja se pojavila 1995, koristi claymation i Barouzov glasovni talent. Sve je podredjeno umjetnickom dojmu i novoj perspektivi Poovih dela.  Preporuka.

Najbolje za kraj ovog kratkog pregleda:

Sanitarium se pojavio 1998, cedo ASC Games. Stavlja vas u kozu...um, doktora koji, krecuci iz neke vrste Panoptikona, pokusava da razluci sopstveni identitet, i tokom veceg dela igre nejasno je da li se krece kroz stvarnost ili iluziju. Najbolji pridev kojim se ova igra moze upisati je uznemirujuca. Odlicna glasovna gluma, dikcija koja doprinosi jezi i bizarnosti, okruzena muzikom dodatno akcentuje atmosferu i pomaze u gibanju slojeva kroz koje prolazite. Tu je i oblanda mitologije Asteka. Izvrsni sinematici podvlace narativ.

[...]

Svaka chast za It Came from Desert i dzinovske mrave koji su nas zaskakali!!!!

Dupla svaka chast za Shadow of the Comet, igru sa Vincent Priceom, Jack Nicolsonom itd, dok copyrightashi nisu bili toliko u zamahu! Pricha je bila vrlo blizu po atmosferi pricama Birsa i Lavkrafta!

Ako je postojao bizar horor RPG , po meni je to bio ipak Planescape Torment, koga kao igru ne cenim, nije legao jednostavno...inace, ove igre sam se setio jer poslednja slicica iznad je definitivno neshto shto je 'skidao' Black Isle EDIT pri izradi grafike (a izgleda i price) Tormenta...

[cutter]

Ne smatram Ps:T horor igrom, premda u svojoj kompleksnosti ima i takve elemente. Torment je radjen u varijaciji Infinity endzina (dakle, izometrija, prerenderovano 2D okruzenje, kretanje u real timeu a borba u kvazi rt) a Sanitarium - http://www.gamasutra.com/features/19981204/pasetto_01.htm

At first, we planned to convert an existing adventure game engine. Initial prototyping showed that this was about as likely as an Oscar nomination for Jackie Chan. So, we set out to create a new engine, re-using existing source code wherever possible. By using source code from earlier finished products, we avoided absolutely all bug-hunting hassles. Ha ha. That's a bald-faced lie. But using proven code did give us less to worry about - we knew it had worked at some point.

Prica, sem nekih tropa, nema veze sa Sanitariumom. Narativ je ispleten kroz inspirisanu Planescape postavku.

[ridiculus]

Da udahnem malo života u ovaj topik.

Eternal Darkness je naslov koji su Silicon Knights prvobitno zamislili za N64, i posle mnogo odlaganja, konačno izdali za GameCube 2002. godine.

Kuriozitet je da ta Nintendova konzola, koja je po opštem mišljenju child-friendly, domaćin nekim od najznačajnijih horor igara svog doba, ili bar igara s jakim horor elementima. Najpoznatija je svakako Resident Evil 4, ali tu su i Resident Evil 0, Killer 7, i, hronološki pre svih njih, Eternal Darkness.

Sam naslov upućuje na Tom večite tame, čije stranice tražite po ukletoj kući kao unuka vlasnika. Priča je rađena u Lovecraftovom duhu. Dok u mnogim elementima igra liči na većinu avanturističkih horor naslova (spoj istraživanja i akcije, prikupljanje kamenja), dve odlike je izdvajaju od drugih:
1. Sama radnja je zamišljena kao skup različitih priča, jer vas stranice knjige prebacuju u različite vremenske periode u tela 12 različitih likova;
2. U osnovu same mehanike je postavljen razum (sanity) kao merna veličina. Igrač je u svakom trenutku svestan stanja u kome se njegova svest nalazi na osnovu indikatora na ekranu - u normalnim okolnostima, merač je na maksimalnoj vrednosti. Pojavom natprirodnih stvorenja razum opada, a ako dosegne dno indikatora, nećete više znati šta je realnost, a šta iluzija. Ubijajući stvorenje koje je izvor straha, razum se vraća na normalno stanje. Ovo mi je najgenijalnija stvar u čitavoj igri, i znajući da je Nintendo patentirao taj izum, čekam da ga iskoristi još negde.

[ridiculus]

Inače, baš me zanima kada će da izađe onaj Huper sa Mehovim tekstom o horor-igrama.

[Meho Krljic]

Za desetak dana.    Al tekst je veoma sveden i zapravo se samo dotiče četvoro 'najstrašnijih' negativaca u 'savremenim' igrama.

[ridiculus]

I to je nešto.  

Neki od tih antagonista su upečatljivi kao i njihovi filmski ekvivalenti (Freddie, Pinhead, itd). Meni je takav Pyramid Head, ali sam siguran da svaki ljubitelj igara ovde može da nađe sopstvenog favorita.

Razmišljam da pokrenem topik "Humor u igrama". Od kada sam naleteo na ovaj dijalog (Bangai-O za Dreamcast):

Boss: You are the ones who are destroying my works of art!

Riki (glavni lik): You mean this station? But that is not art!

Boss: What?! What are you saying? If that is not art, then WHAT is art?!

Ovo sam reprodukovao iz glave, ali "priča" je puna takvih dijaloga.

[Meho Krljic]

Heh...   Ima igara koje su zaista smešne, ima igara koje su zabavne pa i smešne ali čini mi se da je još uvek najbolji humor u igrama onaj koji je nastajao kao posledica lokalizacije. All your base are belong to us je naprosto legendarna prijava čiji je doseg u popularnoj kulturi mnogo veći nego bilo šta što je intencionalno pravljeno smešno u igrama.

[ridiculus]

Da, Japlish je posebna pojava, koja je u svakom slučaju prilično uticala na oblikovanje rane gejmerske kulture. Ali ima i na Zapadu smešnih igara, pogotovo od Lucasarts-a.

No, u vezi horora, vidim da je Sony objavio Siren Blood Curse u 13 epizoda.

[Meho Krljic]

Ali se daunouduju po tri od jednom (ili četiri???)

[ridiculus]

Pošto su prve tri (ili četiri? - nisam sad ni ja više siguran) epizode opisane zajedno, pretpostavljam da je tako.

[renegade_of_funk]

Fatal Frame / Project Zero serijal, najnoviji 4. deo se pojavio u Japanu za Wii.
trailer - http://www.youtube.com/watch?v=cruZeTUAddU

[ridiculus]

Meni je Fatal Frame uvek bio najviše japanski od svih gore pomenutih serijala i pravi primerak dalekoistočnog ghost story žanra. Ali treba prvo kupiti Wii. Ako me išta natera, to će biti Virtuelna konzola i Sin & Punishment 2.

[Tex Murphy]

Neki dan kupih CALL OF CTHULHU: DARK CORNERS OF THE EARTH. Imao sam je prije u piratskoj verziji, ali nisam igrao (vidio samo početak). Sad baš listao uputstvo i vidim da ima gomila nekih otežavajućih faktora, tipa kad se lik prestravi pa se pojača lupanje srca (na račun ostalih zvukova iz okoline), pa ondak kad malo poludi pa čuje glasove u glavi itd. Ovo izgleda opako dobro, jel neko igrao? Tačno mi dođe da je odma uturim da igram, ali moram prvo da završim HL Episode 1 i Shadow of Destiny.

[mafija_x]

Ja sam igrao ali nisam nikada zavrsio. Kontrole nisu bas najbolje uradjene, kada to kazem mislim na to da nekada uspeju i neki benigni protivnici da te namuce, sto je frustrirajuce.

Ima toga sto ti kazes tog lupanja srca, i ekran se zatamni pa ti se stvarno citi kao da ces da umres.

Dobro je kada se igra sam u mraku.

[Berserker]

Igrao ja, opasno sam se primio posle par frustrijajucih sati navikavanja na kontrole. Medjutim, u 7-8 poglavlju naisao sam na bag koji me je izbacivao iz igre i koji nikad nisam uspeo da predjem. Inace sam se bas nameracio da predjem igru, vrlo mi se dopala.

[Tex Murphy]

Jesi li istražio na Internetu taj bag, ima li neki patch koji ga otklanja?

[Berserker]

pregledao sam sve forume ali nigde nije bilo ni pomena o tom bagu, gledao sve walkthrough da vidim spominje li neko, ali-nista. Mozda je samo moja verzija bila koraptovana, ili se ktulu umesao. U svakom slucaju, nigde nisam pronasao da se pominje slican bag:(

[ridiculus]

Znači, izašao je i taj famozni Huper! Jedva čekam da pročitam tekst koji je u meni ubio želju da napišem "Zašto u Srbiji ne postoji gejming novinarstvo?" i tako me možda spasao da se ne zamerim silnom broju ljudi!

[Meho Krljic]

Ma ne bre, tekst je smeće. Nemoj uopšte da se nadaš ičemu sadržajnom od tog teksta.

[ridiculus]

Znači, mogu mirne savesti da napišem onaj tekst?

[Meho Krljic]

Apsolutno.

[ridiculus]

Juče je izašao dugo očekivani Dead Space od EA.

U drugim vestima, odlične ocene za Tecmov Fatal Frame 4 (za Wii). Suda 51 je ko-producent i vidi se njegov uticaj.

[Meho Krljic]

Dead Space je, sudeći po prikazima ispao onako kako sam zamšljao: ultra ispeglan i atmosferičan ali ultimativno nedovoljno maštovit i ravan. Za sada se na torentima da naći samo NTSC verzija pa čekam PAL verziju za 360icu ili PC verziju da ga sam isprobam.

Fatal Frame 4 sa Sudinim scenarijom će sigurno biti SJAJAN. Kad izađe na 'našem' jeziku.

[Tex Murphy]

Pretpostavljam da nijedan od nastavaka Fatal Frejma nema u verziji za PC. Da li su te igre dovoljno dobre da nekad probam da se zlopatim sa emulatorima i sl.?

[Meho Krljic]

Jesu, ali... Prva tri FF-a su izašla za Playstation 2 (i Xbox, barem neki od njih) tako da si osuđen na emulator koji, iako u ovom trenutku zaista uspeva da potera iznenađujuće velik broj komercijalnih igara sa skoro podnošljivim performansama, još uvek nije ni blizu udobnog korišćenja. Ponoviću ono što sam rekao mnogo puta: Playstation 2 sa modčipom je jedva nešto preko 150 evra u Beogradu, besmisleno je ne kupiti ga.

[ridiculus]

Da, izgleda da Dead Space ne radi ništa novo, uprkos svim najavama o "revoluciji". S druge strane, novi Fatal Frame, po onome što sam čuo, nudi prilično svežu vrstu interakcije.

[cutter]

odigrao sam frogwaresov dracula: origin...

igra je radjena po standardno staticnom modelu prerenderovanog okruzenja, mesa van helsingovu poteru za drakulom sa ktulu mitosom. usput, potrebno je savladati sukube, satanine monahe, a tu je i igor.

dijalozi kao da su ubaceni pro forme - pokusaji duhovitosti su upravo to, a razmene su mahom monotone. pokusaji strave su slabi, posebno pri animacijama (nenamerno komicnim), no namera postoji. likovi su tanki, posebno drakula, glasovna gluma bleda, muzika postaje naporna nakon par minuta premda su teme pravilno birane. pomenute vanstokerovske reference nisu pomnije istrazene i deluju usiljeno, izmesteno, nabacano, posebno mantra o spasavanju sveta. interfejs je dovoljno dobar.

iako je prica slaba, lokacije su lepo dizajnirane, detaljima je posvecena paznja, sto je posebno uspelo u prve dve celine, dok sama zavrsnica predstavlja antiklimaks. ukocenost ekrana olabavljuju animacijice. izbor perspektiva je izvrstan a mnoge mozgalice mastovite. problem je, kao i pri dizajnu likova, nemogucnost da se prevazidju sablonske radnje - kako dijaloski, tako i pri upotrebi predmeta u inventaru - cesto je previse ocigledno i predstavlja puko tabananje do zuma na mozgalicu.

vredi probati.

[Meho Krljic]

Dakle, zvuči kao niskobudžetna old skool avantura? Ja sam je svukao pre nekoliko nedelja ali ne verjem da će preterano skoro da dođe na red... Možda ako žena bude insistirala da igramo zajedno.

[Father Jape]

Ako to nije seksi, ja ne znam sta jeste.

[cutter]

zvuci kao manje ili vise uspesni naslovi tipa syberia, secret files: tunguska, pa i raniji frogwares serloci...da, upravo.

[Son of Man]

Narode jel igro neko ovo :
http://en.wikipedia.org/wiki/Condemned:_Criminal_Origins

zvuci dobro po najavi, kao ganjash serijskog ubicu, forenzika, ludilo, steta samo sto nema igara gde si ti serijski ubica, valjda kontaju da bi to lose uticalo na omladinu, zamislite neki GTA fazon gde ides tako u killing rampage - to bi bilo awesome  

[Meho Krljic]

Paaaa... to ti je najviše first person brawler

[Son of Man]

da, vido sam da je taj fazon, ali ima i nekih detalja koji nisu samo taj rad, jbmliga, ja realno i nisam bas igro takve igre pa cemo da vidimo.

Jbga, avanture su mi postale prespore zbog dosta tih smarajucih dijaloga, i mora se puno cita na engleskom (to Dracula 3) a opet na drugu stranu ove igre first person jebachine su mi prebrze i obicno se desava da se lako uspanichim a ima mnogo komandi i tu covek popizdi skroz, ne zna gde bega, a jos treba da ubodem gde pucam, menjam oruzje skacem, saginjem se i sto nekih sranja. Secam se da je moja sestra igrala svojevremeno "Undying", a ja nisam to mogo da ispratim nikako i jako sam se nerviro, a ona ko natural-born ladno.

[cutter]

Samo da i tebi preporučim Sanitarium  

[rorschach]

Dracula: Unleashed (1993)
Last Half of Darkness: Shadows of the Servents (2005)
Last Half of Darkness: Beyond the Spirit`s Eyes (2007)
Ecstatica: A State of Mind (1995) & Ecstatica 2 (1997)
Realms of the Haunting (1997)
Evil Dead: Hail to the King (2001)
ROBERT D. ANDERSON & LEGACY OF CTHULHU
Shivers (1996) & Shivers 2: Harvest of Souls (1997)
NECRONOMICON : The Dawning of Darkness (2001)
Sherlock Holmes: The Awakened (2007)
Obscure 1 & 2
Barrow Hill (2007)
The 7th Guest (1995) & The 11th Hour (1996)
Penumbra
The Suffering (2004) & The Suffering: Ties That Bind (2006)
Stubbs the Zombie: Rebel Without a Pulse (2006)
Nosferatu (2001)

[mafija_x]

Dracula: Unleashed (1993)
Last Half of Darkness: Shadows of the Servents (2005)
Last Half of Darkness: Beyond the Spirit`s Eyes (2007)
Ecstatica: A State of Mind (1995) & Ecstatica 2 (1997)
Realms of the Haunting (1997)
Evil Dead: Hail to the King (2001)
ROBERT D. ANDERSON & LEGACY OF CTHULHU
Shivers (1996) & Shivers 2: Harvest of Souls (1997)
NECRONOMICON : The Dawning of Darkness (2001)
Sherlock Holmes: The Awakened (2007)
Obscure 1 & 2
Barrow Hill (2007)
The 7th Guest (1995) & The 11th Hour (1996)
Penumbra
The Suffering (2004) & The Suffering: Ties That Bind (2006)
Stubbs the Zombie: Rebel Without a Pulse (2006)
Nosferatu (2001)

 

[raindelay]

http://www.survivetheoutbreak.com/

Ustvari ovo je interaktivni film o zombijima gde povremeno donosite odluke i onda se film odvija u tom pravcu. Nije lose.