Srpski film by Srđan Spasojević

[rade]

Kripl, meni se iz tvog posta učinilo da ti želiš da napraviš neki teorijski blok, da nas strpaš u isti koš, pa da sebe postaviš izvan njega. možda sam pogrešio ali mi stvarno cilj nije bio da pravim neke podele na forumu.

Inače teorija nema kraja, svaki teoretičar bi onda napisao jednu knjigu, zaokružio je i prestao da piše. Ne vidim u čemu je problem da neka diskusija ide u nedogled. Koliko vidim ovaj novi talas diskusije je započeo tvojim postom o intervjuu Zlatića. Sad rasprava jeste anarhična, ali dobro na forumu smo, ja ovo doživljavam kako rekoh kao neformalnu raspravu gde se stvari hvataju onako na volej, pa neka lopta ode u publiku a neka završi pod prečkom. Niko ovde nema vremena da piše neke ozbiljne eseje i donosi sistematične zaključke.

Tako i ova naša rasprava o Tarantinu. Ja se slažem sa većinom ovog što si gore napisao, da je tarantinov stil kao fabrički iscepane leviske, da se i dalje radi o komodifikaciji pobune itd. ipak u njemu vidim i kako sam napisao nešto od duha te autentičnije pobune, zaoštravanja socijalnog antagonizma kroz povratak u doba kada je takav antagonizam još bio vidljiv a autentični bunt moguć. Naravno danas stare kategorije proletera i buržuja više ne važe, kao i odnos polova u Death Proof-u ili rat sa jasno ucrtanim ciljom i pravednom osvetom. U tom smislu Tarantino kao i Sf podiže lažnu prepreku, ali meni je ovde razlika u tom aktivnom pristupu za razluku od dominantne ideologije viktimizacije, krhosti ljudskog života itd. u tom smislu mi je recimo interesnatno kako su Inglorious basterd  potpuno neosetljive za današnji problem reprezentacije holokausta. Jewish revenge i to je to. Ne zaklanjanje iza figure žrtve za nove političke ciljeve. To je to utopijsko aktivno, koje nalazim pozitivnim kod Tarantina. Raniji njegovi filmovi su mi više na liniji te aproprijacije afroameričke gangsta rep virilnosti u belačku kulturu i koketiranja sa nelinearnom naracijom. Ovi noviji su mi stoga interesantniji. Ograda da se slažem sa tobom da su u toj liniji inkorporacije ali u okviru takvog sistema ipak mi se čini da donose nešto novo.

Što se nekonzistentnosti ideologije tiče meni je SF ideološki konzistentan onoliko koliko sama ideologija može biti konzistentna.

Sorry ako sam te krivo razumeo, nisam želeo da te nešto odvajam, učinilo mi se da ti to sam želiš.

[Albedo 0]

Što se nekonzistentnosti ideologije tiče meni je SF ideološki konzistentan onoliko koliko sama ideologija može biti konzistentna.

Upravo to, uvijek imaš neku crnu babu kao u autobusu Krstić prevoza.

[Franz Xaver von Baader]

ali cripl, ti radiš klasičnu grešku: praviš račun u koji zaboravljaš uračunati samog sebe
previđaš da si ti najduže u ovoj priči i to na fanatično predan način, gotovo da bih posumnjao da umjetno održavaš temu na dnevnom redu (sjeti se da si me, u ovoj posljednjoj turi, baš ti dozvao svojim komentarom o "domeni crkve")
i svakako je legitimna tvoja taktika promotera filma, no ona posljeduje (po općim (meta)fizičkim zakonima) protuakcije. ta komešanja su pogonski motor u simboličkoj mreži, a kao nekakav praelement, iskonski antagonizam kao temeljni potporanj svijeta prosijavaju u tu istu mrežu kao Realno (da zadovoljimo albedovsko inzistiranje na žižekovsko-lakanovskim terminima).

običnije rečeno, naše suprotne pozicije po pitanju ovog filma su nas usisale u beskonačni diskurs (koji je, pravo rečeno, baš ona hegelova loša beskonačnost)

ipak si pogrešno procijenio, kao da je potrebno neko odobravanje sa 'viših instanci'. kao da bi onaj dvojac autora a priori imao poziciju 'odozgo'. oni su se već obratili, i to kroz svoje djelo, a kako ja isto bezrezervno diskvalificiram, tako ni ovaj dvojac ne može imati neku privilegiranu poziciju 'gore', u mom slučaju.

naposljetku se slažem sa radetom: meni je ovo zanimljivo ćaskanje, ali ujedno je sredstvo za razvoj kroz komunikaciju, čak neovisno o mojim namjerama

[crippled_avenger]

Pošto su se nagomilali "diskursi", moram da odgovaram na jedan po jedan.

Pingvine, ja sam sebe definisao kao Veljka Vlahovića a komešanje kao studentski protest 1968.godine. Plašim se da bolje definicije od te nema.

Posle razgovora sa studentima, Veljko je otišao kod Tita i Maršal ga je pitao kakvi su studenti. Veljko mu je rekao, "Kao mi stari, kad smo bili mladi."

I u tome jeste poenta. Moja pozicija kao "promotera filma", nije po mom uverenju vezana za njegovu promociju, ali neću bežati od toga. već za nešto drugo. Ja u ovoj priči reprezentujem svoju poziciju, a to je pozicija autora, a ona sama nudi određeno zakrivljenje doživljaja/opisivanja stvarnosti, altiserovski rečeno, koju možemo definisati kao moju "ideologiju".

Ja želim da komuniciram ovde iz te pozicije, da uspostavim komunikaciju između recepcije filma i prakse, da Stari i ostatak CK, nauče nešto od studenata, da učinimo ovaj sistem humanijim, efikasnijim, u krajnjoj liniji da se vratimo ideji.

Na moju veliku žalost, ŠIŠANJE nije film koji uopšte može da razvije bilo kakvu polemiku, pa onda ne mogu da nastupim kao "autor" u punom smislu, ali mogu da govorim o tuđem delu iz te izmeštene pozicije.

Dakle, ja sebe ne doživljavam kao promotera filma, nego nekoga ko je došao na pijacu da vidi kako prolazi proizvod kolege sa susedne njive, a vi ste kompetentni konzumenti koji iznose svoj argumentovan sud.

I na toj pijaci sada, po meni, ulazimo u fazu u kojoj se primedbe i analize već ponavljaju, već se vrtimo u krug, pa sam to blagoizvoleo da primetim. I to je sve.

E to što smo počeli da se vrtimo u krug sugeriše da neko tu juri nešto. Možda je to vlastiti rep, ali voleo bih da verujem da nije. I zato sam uveo pojam te Katraze koja bi trebalo da nas čeka na kraju ovog diskursa.

Drug Stari je to rešio time što je rekao da su studenti u pravu. Ja kao Veljko Vlahović, dakle neko čija Juoslavija ipak nije, ne mogu da pružim tu vrstu katarze i plašim se da ćete za nju ostati uskraćeni.

rade, mi smo se razumeli. Ja ne volim da se ljudi razdvajaju na takav način. To je to. Što se Tarantina tiče, kako rekoh, mislim da tvojoj recepciji njegove ideologije pomaže to štp ti se ti filmovi (ili njegovi minuli radovi) dopadaju. U principu, nisi prvi toretičar koji se u svom odabiru filmova koje tematizuje opredlejuje prema kvalitetu, odnosno bitaš filmove koji ti se ili jako, ili nimalo ne dopadaju.

Uostalom, zar nije Žižek na taj način selektirao filmove o kojima će govoriti? Dakle dopadanje i estetski vidovi uživanja su legitimni.

[Albedo 0]

Vrtimo se u krug jer vi nikako da prihvatite (ili pobijete) moje tumačenje filma 

[crippled_avenger]

Tvoje tumačenje je nepobitno ali je već toliko puta ispisano na ovom forumu da počinjem da mislim kako smo se vratili u doba ručno prepisivanih knjiga, sada u elektronskom formatu.

[borkes]

Ljudi, šta se novo kuva u produkciji Contra filma?

[Albedo 0]

Radivojević odavno najavljuje romantičnu komediju. Poslije tužne melodrame o kojoj ovdje govorimo čovjek želi da se okrene veselijim žanrovima




Kripl, jebiga, vrtimo se u krug jer Meho ne želi da otvori svoju porno-dušu, a to nam treba za razmatranje drugog aspekta filma. Pazi, on se još bavi Buckom Angelom, dakle zastranio totalno

[Meho Krljic]

Pa, ja sam se povukao iz priče, prvo zato što nemam nivo znanja da doprinesem daljoj raspravi a i zato što bih samo iz početka insistirao na stvarima koje sam već rekao. Izvinjavam se. 

[crippled_avenger]

Možda je Meho Drug Stari koji treba da kaže da su studenti u pravu?

[Albedo 0]

Meho, prošli put si otvorio svoju drugosrbijansku dušu (koju svi imamo), ali ja govorim o porno-duši, nju i dalje kriješ k'o zmija noge.

Izgleda da ću ja morati da gledam Roka Sifredija

[crippled_avenger]

Čekaj, ti hoćeš da kažeš da nisi gledao Rocca? A mi te ovde svi ozbiljno doživljavamo, podrazumevajući da jesi.

[Meho Krljic]

Gledao ga je sigurno, ali ne kritičkim okom nego... er... jednim drugim okom.

[Albedo 0]

pa da, ja bi to morao da ANALiziram, a Meho sigurno ima gotovu ekspertizu.

Roko je pravi primjer lažnog alfa-mužjaka. A sad reaguj

[DušMan]

Mala digresija. U tekstu pod naslovom "Most Controversial Movies of All Time: 10 Films That Truly Shocked Audiences", moviefone.com je SF stavio na prvo mesto, uz opasku o srpskim vlastima.

• 'A Serbian Film' -- Since 'A Serbian Film' debuted at the South by Southwest festival this March, the movie has managed to create a firestorm of controversy in every country it has been screened in. While director Aleksandar Radivojević and others claim the story's graphic depiction of rape, incest and murder is a metaphor for the brutality of the Serbian government, many critics have argued that it's actually a metaphor for morally indefensible torture porn. British authorities refused to allow the film to run in London, while Serbian authorities are currently investigating the movie on charges related to child endangerment.

http://blog.moviefone.com/2010/12/02/controversial-movies/

[crippled_avenger]

Mislim da bi više voleo Rocca kada bi damama umesto da se raskomote predlagao da se raskomodifikuju.

[Albedo 0]

Kripl, vučeš me za ... jer ako počnem da teoretišem o Roku... biće svašta

mada to su ga uboli u SFu sto posto, ono kada ga Vukmir ''hvali'', raskomodifikacija do ''zadnjeg govanca'' and back, to je suština.

za sada sam zabezek ovim tekstom

He enjoys philosophical speculation and theorizing about abstract ideas and concepts. Siffredi is interested in a broad perspective, universal principles and systems, and connecting relationships and patterns - namely, he prefers to see the whole picture rather than the sum total of its components.Rocco Siffredi has a great respect and thirst for knowledge and education, and is the proverbial "perpetual student". Rocco Siffredi also has a talent for teaching and sharing his knowledge, and as a teacher, Rocco presents himself as a fellow participant in the ongoing quest for understanding rather than as a figure of authority.

http://famous-relationships.topsynergy.com/Rocco_Siffredi/Mentality.asp

[crippled_avenger]

Ali zar nije ceo njegov koncept da je figure of authority.

Inače, jedan moj drug tvrdi da je ROCCO DOES ST PETERSBURG COLLEGE SLUTS zanimljiviji kao putopis i dokumentarac o tranziciji nego kao pornić. Moguće je da ja kao neko sklon estetskom ugođaju to nisam uspeo da ispratim.

[borkes]

Radivojević odavno najavljuje romantičnu komediju. Poslije tužne melodrame o kojoj ovdje govorimo čovjek želi da se okrene veselijim žanrovima

U Spasojevićevoj režiji ili...?

A zna li ko šta se dešava sa "Dobrovoljnim davaocima duša" i "Do poslednjeg kadra"?

[Meho Krljic]

Ali zar nije ceo njegov koncept da je figure of authority.

Inače, jedan moj drug tvrdi da je ROCCO DOES ST PETERSBURG COLLEGE SLUTS zanimljiviji kao putopis i dokumentarac o tranziciji nego kao pornić. Moguće je da ja kao neko sklon estetskom ugođaju to nisam uspeo da ispratim.

Rocco Does Russia je sjajan u istom smislu. Pogotovo ona scena gde Ruskinja viče "Riko!! Riko!! Riko!!!" a njemu neprijatno da je ispravi. 

[Albedo 0]

khm, Rocco Ravishes Russia, razočaravaš me zaboravljanjem naslova Meho...

Ali zar nije ceo njegov koncept da je figure of authority.

čovjek se uči dok je živ


a sad moram i St Petersburg da skidam, i nadam se da tvoj drug ne duva ljepak, pošto mi se Roko putopisac ne uklapa baš u njegovu ulogu koju trenutno razrađujem - Roko je u stvari feminista.


--------------------

borkes, ne zna se ništa

[Franz Xaver von Baader]

ja sam zgranut i, u isto vrijeme, mini-zadivljen vašim akademskim pristupom pornu

[Albedo 0]

ja mislim da teza o Roku kao feministi može da poremeti čitavu istoriju filozofije, mislim zamisli Hegelovu Fenomenologiju duha nakon toga.

[Meho Krljic]

khm, Rocco Ravishes Russia, razočaravaš me zaboravljanjem naslova Meho...

Da, sorry   Ovde sam POPLAVLJEN dokumentima koji se tiču poplava po regionu, žongliram sa Balkanom, jugoistočnom Evropom, zakavkazjem i pokušavam da obavim posao koga inače obavlja troje ljudi. Malopre sam poslao mejl u kome sam govorio o Albaniji a prikačio uz njega attachment koji se odnosi na Crnu Goru itd. Ipak, ovakva greška sa naslovom meni dragog filma JESTE neoprostiva. Idem da se bičujem.

A Roko je meni više equal opportunities nastrojen nego što bih ga nazvao feministom. Ja uvek ističem epizodu iz True Anal Stories, mislim broj 17 gde on i kolega odrađuju devojku metodom dvostruke rektalne penetracije. Devojka zastenje od boli i upita Roka "Roko, zašto mi to radiš?" a Roko iskreno i pomalo zaneseno odgovara "Zato što me inspiriše". Ja sam u tome video jednu ničeansku epizodu, jednog (višeg) čoveka koji anticipira ono Delezovo da "kod Ničea (viši) čovek patnju može sublimisati tako što rezonuje da neko drugi iz njegove patnje izvlači zadovoljstvo". Roko dakle, svoju partnerku na taj način naprosto dovodi u svoju ravan iako bi neko rekao da je eksploatiše za novac.

[Albedo 0]

eto, sad si mi pokvario koncepciju, ovaj Roko je još kompleksniji nego što sam mislio... ovo ću naravno da ubacim kao citat u ANALizu koju pripremam

[Franz Xaver von Baader]

hm
ja bih bio najsretniji čovjek na svijetu kada bi ti meho posjedovao jednu drugu etiku i estetiku
jer, digresije su ti [po formi] zanimljive (a to je najbitnije), makar sumnjiva sadržaja

ipak, ovdje gore ti se potkrala greška. polazeći od tvog posezanja za delezovskom interpretacijom Nietzschea ("o patnjama višeg čovjeka"), čini se da si pobrkao uloge: naime, u gornjoj pričici bi djevojka bila "viši čovjek" budući da ona pati ("bolno je zastenjala"), a ovaj bi bio samo medijant, takoreći hegelovska apsolutna ideja kroz koju ona dolazi do svrhe svoje patnje i mirenja sa tim stanjem; na toj razini se njeno stanje preobrće iz "patnje po sebi" u "patnju za nju", te više nije otuđeno stanje, nego je duh došao k sebi i sada ona može mirne duše prihvatiti "da drugi izvlači zadovoljstvo", a iz te situacije onda i sama može crpiti užitak

mislim da je moja kritika tvoje recenzije na mjestu

[Meho Krljic]

Na mestu je. S tim što je Roko, nadam se jasno je, po definiciji, viši čovek, potpuno realizovan u svojim strastima i bez podvojenosti između volje i akcije, čak bez nekog određenog plana i programa (kako i Nieitzsche podučava da antički čovek nije imao ni potrebu ni, nužno, aparat da artikuliše svoju volju a ipak ju je sprovodio bez promišljanja i nepotrebnih refleksija), naprosto, životna sila u svom otelotvorenju.

Devojka bi ovde trebalo da je tek objekat, u najboljem slučaju Baudrillarovski objekat koji zavodi, ali Roko joj svojim odnosom omogućuje da se prepozna kao viši čovek (u nastajanju?) Mi ne znamo da li ona svoju patnju uspeva da sublimiše na ovaj plemeniti način, oplemenjujući i sebe uzput, ili tek apsorbuje bol razmenjujući ga za šaku zlehudih para, svodeći se na radivojevićevsku istočnoevropsku žrtvu koja izvozi svoju agoniju zapadu što je u međuvremenu zaboravio kako da oseća i tek kroz robnonovčanu razmenu može da aproprira senzacije. Time Roko njoj nudi da bude izjednačena sa njim, višim čovekom a priori, ali ona je odgovorna za rad kojim će to postati/ sebe u njemu prepoznati. Što se nas, posmatrača tiče, ona je tek Schroedingerovski mačak, uhvaćen između kvantnih stanja koja su sva jednako realna u istom trenutku.

[Franz Xaver von Baader]

pa dobro, možemo tako gledati; da je Rocco po definiciji viši čovjek (makar se ja s time ne slažem, jer se on ne iscrpljuje u svojim strastima nego se prostituira za novac; ali pustimo to)

dodat ću još novo gledište, a zatim pojasnit prijašnju poziciju

kada si već potegao antiku, postavimo Rocca u poziciju kada on još ne vlada akuzativom!!! on nema ni volju ni strasti nego ovi imaju njega! on tu dođe kao puki instrument, kao otjelovljenje seks-ideje te kroz njega bogovi kopuliraju. volja i strasti su 'uliveni' u njega 'odozgo' te potpuno gospodare njegovim 'ja' koje on osjeća kao jedinstvo
to je antičko, (pred)homersko gledište

ajmo sada na našu priču
tvoja primjedba da "mi ne znamo prevladava li ona stanje potmulog trpljenja" je također na mjestu. ali ima nekih indicija koje, u priči na način kako je formulirana, ukazuju upravo na moju intervenciju u tvoje tumačenje (radikalno ga mjenjajući). naime, ona (se) pita "zašto". 'zašto' je prvi signifikator buđenja duha. vegetativna svijest pasivno trpi nikada se ne pitajući "zašto". 'zašto' posljeduje dijalektiku duha i prirode: hegelovski se to kaže da duh malo-pomalo dolazi samome sebi (kroz razne stupnjeve objektivacije prirode).
znači, tu je začkoljica: ona (se) pita "zašto" i samim tim činom preobrće situaciju - Rocco je od prividnog subjekta sveden na objekt. on je, ni ne sluteći, uvučen kroz tu međuigru pitanja-odgovora u njenu dijalektiku. ma što on u tom trenutku smatrao 'za sebe', dakle bez obzira na njegovu subjektivnu poziciju, objektivna okolnost (koju sagledava treća osoba, nepristrani tumač priče, ovaj put u osobi pingvina) je da on postaje sredstvo. postaje objekt; posrednik kroz koga ona dolazi do odgovora (on joj ga de fakto daje); time ona dolazi do 'ispravne svijesti' o svrsi patnje. to je klasično raz-tuđenje i hegelovsko preobrtanje iz onog 'po' u 'za' (nju). a to sam već gore pojasnio.

[Meho Krljic]

Legitimno. Mi kao posmatrači, kako već rekosmo, ne možemo znati koja je od dve varijante tu "istinita". Pošto je meni prirodno da situaciju posmatram kao odnos gospodara i roba (koji je u brojnim Rokovim radovima variran bezbroj puta) u tipično nietzscheovskom ključu (ratoboran čovek koji u miru samog sebe napada - Roko koji povremeno od svojih partnerki traži da ga udaraju iako ga doživljavamo kao tipično alfa-mačo izvođača grubih seksualnih radova, te robovi koji bez gospodara sami sebe stavljaju u ropstvo - Rokove partnerke koje demonstriraju intenzivnu potrebu da budu vođene kroz agresivni seksualni čin bez manifestacije sopstvene volje sem da ispunjavaju naređenja) onda ja i ovu prigodu vidim kao Roka koji  - možda ne ni svesno niti namerno već spontano u skladu sa svojom prirodom koja je na kraju iznad uloga dodeljenih od strane industrijske forme u kojoj radi - oslobađa drugog samim svojim prisustvom. Roko slobodu (ako uzvišenost smemo ovde poistovetiti sa slobodom) emanira ne jer ruši autoritete, već jer dopušta da autoritet i njegov parnjak budu potpuno izjednačeni po važnosti u ceremonijalnom činu kopulacije pred kamerama. Rob prestaje da bude tek rob (kao što gospodar prestaje da bude tek gospodar) jer i jedno i drugo sada imaju ritual u kome učestvuju i koji bez njih naprosto ne bi mogao da postoji.

[Franz Xaver von Baader]

pa da, to su dvije varijante kroz koje mi filtriramo spornu priču. oba su gledišta (donekle) zaokružena u sustav; ipak bih primijetio jednu stavku (te time posredno napao tvoje gledište)
radi se o tome da tvoju verziju možemo uvjetno nazvati transcendentnim gledištem (jer kod tebe Rocco transcendira društvenu ulogu, on je a priori "oslobođen", "uzvišen"), a moju dijalektičkim (upravo kod mene je na djelu dijalektika roba i gospodara gdje ovi zamjenjuju uloge)

povijesno gledajući, dijalektička gledišta su potisnula transcendentna (marx preko hegela potiskuje kanta, a schopenhauer je ionako odstranjen na rub akademije; a i čisto banalno gledano, moj post je došao nakon tvoga te ga samim time 'napao', pa i 'potisnuo'), te time sebi priskrbljujem mini-prestiž

[Albedo 0]

ovo postaje sve bolje i bolje!

Međutim, ako postaviš tako stvari, oni ne mijenjaju uloge. On joj nudi razmjenu, kao što reče Meho, on traži da ga ona udari, što ova i uradi, ali na takav način da ne pristaje na promjenu uloga. Da li zato što ne zna šta ju je snašlo ili zato što ne želi da to čini, želi da ostane u stanju nadljudske patnje.

Ako je Roko ''seks-ideja'', onda je on u stvari arhanđel Gavrilo (ili Gabrijel), on joj budi obogotvarajuće začeće ( da zamjene uloge, da ona njega bije, da ona postane Gospodar), ali ona to ne želi. Ne želi transformaciju. Ona pita zašto joj ovo radi, ali sa time i završava. Nije Martyr u nedostatku boljeg izraza.

Roko je u stvari u potrazi za ženom koja će ga navesti da se ubije. Ali nje nema. Traži čovjek svoju Salome po Rusiji i kojekude, ali nema više Salome.

[Franz Xaver von Baader]

ti odlaziš u fikciju, tj. sam dopisuješ u priču. ja sam tumačio konkretnu priču kako ju je meho dao. nema udaranja, ništa on ne traži, niti mu ova to radi. priča je vrlo koncizna i jasna, a ključno mjesto od kojega polazim je dijalog:

Ja uvek ističem epizodu iz True Anal Stories, mislim broj 17 gde on i kolega odrađuju devojku metodom dvostruke rektalne penetracije. Devojka zastenje od boli i upita Roka "Roko, zašto mi to radiš?" a Roko iskreno i pomalo zaneseno odgovara "Zato što me inspiriše".

[Shozo Hirono]

Ali zar nije ceo njegov koncept da je figure of authority.

Inače, jedan moj drug tvrdi da je ROCCO DOES ST PETERSBURG COLLEGE SLUTS zanimljiviji kao putopis i dokumentarac o tranziciji nego kao pornić. Moguće je da ja kao neko sklon estetskom ugođaju to nisam uspeo da ispratim.

Rocco Does Russia je sjajan u istom smislu. Pogotovo ona scena gde Ruskinja viče "Riko!! Riko!! Riko!!!" a njemu neprijatno da je ispravi. 

Gerardo Mejía - Rico suave

[Albedo 0]

Pingvin, pa nije to konkretna priča, samo jedan detalj u njoj, hajde što kritikuješ SF koji si do pola pogledao, ali ako nisi gledao Rokova nedjela onda o čemu uopšte pričamo?

Ne možeš Hegela primijeniti na Roka kada on nudi jednu drugu vrstu dijalektike.

Daj neka ti Meho predloži neki reprezentativni primjerak, ja predlažem

Jenna Haze, Gianna Michaels & Rocco Siffrdi - Fashionistas Safado - The Challenge

nije ni najgori ni najbolji, ali ima nekog ''filozofskog'' dijaloga

[Meho Krljic]

Kao što gore pokušah da podvučem, tumačenje Rokovog značaja je pre svega u domenu shvatanja da on nije prost spektakl (onako kako su ga situacionisti predložili kao zamenu za "stvarnost", to jest, njenu otuđenu aproprijaciju i kapitalističku podmetačinu) već uvek ritual. Iz mene, razume se, uvek progovara pokojni Baudrillard svojim "nema više spektakla, postoje samo ceremonije". Otud i vidim Rokovu razmenu otprilike onako kao je Albedo prepričava:

On joj nudi razmjenu, kao što reče Meho, on traži da ga ona udari, što ova i uradi, ali na takav način da ne pristaje na promjenu uloga. Da li zato što ne zna šta ju je snašlo ili zato što ne želi da to čini, želi da ostane u stanju nadljudske patnje.

Ako je Roko ''seks-ideja'', onda je on u stvari arhanđel Gavrilo (ili Gabrijel), on joj budi obogotvarajuće začeće ( da zamjene uloge, da ona njega bije, da ona postane Gospodar), ali ona to ne želi. Ne želi transformaciju. Ona pita zašto joj ovo radi, ali sa time i završava. Nije Martyr u nedostatku boljeg izraza.

jer i Roko i bezimena (i zamenjiva, uostalom) partnerka su značajni samo u okviru rituala koji se oslanja na transfer moći i time oslobađa i učesnike i gledaoca u trenutku dok se dešava (i trenucima refleksije, verovatno), kao što je i sam ritual neizvodiv bez igrača obe uloge, bez obzira što imanentno postoji kao ideja. Poenta rituala je svakako u tome da se on izvodi, ne u tome da se samo prepriča. Utoliko, Roko i njegove partnerke igraju se sa moći i u određenom trenutku transcendiraju svoje klasične uloge, roba i gospodara, subjekta radnje i objekta radnje i prelaze u fluidno, delezovsko stanje u kome su na (ne)određeno vreme (koje se produžava u refleksiji i može trajati beskonačno) i jedno i drugo, i subjekt i objekt, i gospodar i rob, rizomski proizvodeći značenja koja su paralelna, nesvodiva jedno na drugo ali ne i suprotstavljena. Roko time nameće ne toliko svoju volju koliko koncept jedne diversifikovane ontologije u kojoj bitak, za razliku od Heideggera nije definisan funkcijom u odnosu na posmatrača već funkcijom u odnosu na bilo kog posmatrača, pa time i za učesnika ali i za nekog sasvm nezainteresovanog. On otvara potencijal bitka daleko izvan jednodimenzionalne funkcionalnosti i, ako ćemo do kraja, omogućuje vrednosti da bude definisana na mnogo više načina nego kroz klasičnu ontologiju.

Utoliko je i, da se vratimo na pitanje "zašto mi to radiš" i odgovor "zato što me inspiriše" ovde u pitanju "netačan odgovor" na "nemoguće pitanje". Objekat otvaranjem svesti za pitanje prestaje da bude puki objekat a subjekat vraćanjem na samog sebe prestaje da u potpunosti zavisi od objekta da bi ispunio svoju funkciju i u refleksiji stiče jedno više jastvo.

[Franz Xaver von Baader]

zanimljivo
pročitat ću još jednom pažljivo što se sve ovdje tvrdi, istovremeno uzevši u obzir priču baš kako si je dao (znači ujedno fokus na redundantna mjesta) i uključivanje te metapozicije prepričavatelja priče; ti si mogao i drugačije formulirati epizodu, uvesti albedove dodatke, ali ne! dao si upravo onako i to ne možemo sada olako zanemariti (u korist nekih preferiranih tumačenja)
ujedno ću probati prići iz kuta Hartmannove etike, a ako Bog da i provući kroz Krležine političke eseje (O malograđanskom historicizmu uopće)
sve to i još više, na nekoj budućoj tribini

[Meho Krljic]

Rokovo dovođenje postkomunističkih društava (ali i klasičnog trećeg sveta, kroz latinsku Ameriku) u ful kontakt sa zapadnim liberalnim kapitalizmom svakako zahteva političku analizu, pogotovo u svetlu percipiranih i "objektivnih" klasnih pripadnosti o kojima je ovde nedavno bilo reči. Takođe, zanimljiv je rad njegovog nekadašnjeg protežea i nesuđenog naslednika Nachoa Vidala, čiji nedavno snimljeni film Colombian Teens upravo interesantno pozicionira Španca, kao naslednika jedne od važnijih evropskih sila, u odnosu na bivšu koloniju, što se izvanredno sublimiše u jednom kadru sa same špice u kojoj Vidalov saradnik nešto priča jednoj od (kasnijih) učesnica filma na španskom a Nacho u kameru kaže "This asshole is telling her we're filming a documentary about Colombia". Naravno, dalo bi se argumentovati da je Vidalov gonzo porn (sa velikim brojem first-person-view kadrova i u kome je on sebe istrenirao da urinira paralelno sa ejakulacijom da bi viškom sadržaja demonstrirao svoju čelnu poziciju u domenu ovog reality krila industrije)  zapravo stvarni dokumentarac postkolonijalnog trećeg sveta u doba globalne ekonomske krize.

[Albedo 0]

šta je rekla Sifrediju!

http://mojblogggg.blogspot.com/2010/12/mali-ali-je-tehnicar.html

[mac]

Ovaj rečnik me suviše podseća na Lomljavinu, ne mogu da čitam

[crippled_avenger]

Rokovo dovođenje postkomunističkih društava (ali i klasičnog trećeg sveta, kroz latinsku Ameriku) u ful kontakt sa zapadnim liberalnim kapitalizmom svakako zahteva političku analizu, pogotovo u svetlu percipiranih i "objektivnih" klasnih pripadnosti o kojima je ovde nedavno bilo reči. Takođe, zanimljiv je rad njegovog nekadašnjeg protežea i nesuđenog naslednika Nachoa Vidala, čiji nedavno snimljeni film Colombian Teens upravo interesantno pozicionira Španca, kao naslednika jedne od važnijih evropskih sila, u odnosu na bivšu koloniju, što se izvanredno sublimiše u jednom kadru sa same špice u kojoj Vidalov saradnik nešto priča jednoj od (kasnijih) učesnica filma na španskom a Nacho u kameru kaže "This asshole is telling her we're filming a documentary about Colombia". Naravno, dalo bi se argumentovati da je Vidalov gonzo porn (sa velikim brojem first-person-view kadrova i u kome je on sebe istrenirao da urinira paralelno sa ejakulacijom da bi viškom sadržaja demonstrirao svoju čelnu poziciju u domenu ovog reality krila industrije)  zapravo stvarni dokumentarac postkolonijalnog trećeg sveta u doba globalne ekonomske krize.

Poašlji na PM neki user friendly za ovaj nesumnjivo herzogovski uradak.

[Meho Krljic]

Znao sam da ću ti privući pažnju. Nacho je u svojim pokušajima da outroccouje Roccoa pošao nekim zbilja zanimljivim putevima.

[Alex]

Crni Rocco.

[crippled_avenger]

Jel snima i neke pripadnice FARCa?

[Meho Krljic]

Nije ih legitimisao pred kamerama, možda da ih ne bi stavio u rizik ispred vlasti...

[crippled_avenger]

Londonski TIME OUT živopiše SF

A newborn baby, fresh from its mother's womb, is raped; a woman's head is cut off by a machete-wielding man as he fucks her brutally from behind; a man is raped to death using his empty eye socket. Despite the BBFC's 49 cuts, which removed a record four minutes and 12 seconds of footage, the essence of director Srdan Spasojevic's reductive 'vision' remains. These therapeutically appalling images are, he claims, an allegorical attack on the rape of Serbian artists' minds by the 'cinematic fascists of political correctness.' But as ex-porn star Milos (Srdjan Todorovic) is cajoled, drugged and beaten into ever more depraved acts by sleazy 'art porn' producer Vukmir (Sergej Trifunovic), this critique is lost amid a sordid welter of sexual sadism, incestuous necrophilia and 'snuff movie' nihilism. If the film was less skilfully executed, this would afford some protection from the punishing assault on one's senses, a spew of sickening images reinforced by Sky Wikluh's throbbing electro score. More offensive than anything else, though, is the filmmaker's insult to our supposed lack of moral intelligence.

[Albedo 0]

Šta je ovo, nema me par dana, i odmah gurnuše Roka pod tepih...

[Albedo 0]

šta se dešava sa sumanutim idejama kada se nađu u pogrešnim rukama, pročitajte ovdje.

[Meho Krljic]

Ovaj tekst zahteva više čitanja da bi se sve teze u njemu ispravno promislile. Ono što mi je na prvo čitanje malo skrenulo pažnju je referenca na Bordrijarovo zavođenje koje si pomenuo praktično samo u sklopu kapitalističke evolucije. Ne znam da li si čitao "O zavođenju" koje je zanimljivo osvetljivanje fenomena sa mnogo strana. Bodrijar je zavođenju davao jednu prilično metafizičku dimenziju i imao je na više mesta kontrastiranje zavođenja i pornografije.

Ali da ne bude zabune, neću da napadam tekst u kome sam ekstenzivno citiran 

[Albedo 0]

nisam čitao, tako da napadaj da čujem šta priča. Sad pogledah Seduction, vidim ovaj početak poglavlja Stereo-porno, gdje piše da je pornografija nedostatak zavođenja, što mi zvuči čudno...

[Meho Krljic]

Pa, da, zato ti i kažem. Bodrijaru je zavođenje postala jedna od centralnih tema u poslednjih dvadesetak godina stvaralaštva i baš je lepo pisao o tome. Uzmi "O zavođenju", pa "Fatalne Strategije" i dakako "Savršeni zločin" da ti ne bih ja sad ovde nemušto prepričavao poluupamćene parčiće, tanke su to knjige a ekstremno zabavne.

Dotakneš se ti delom toga kad citiraš Žižeka koji polemiše sa Lakanom, ama bi ti bliže upoznavanje sa bodrijarovskim strategijama objekta bilo svakako zanimljivo.

Sviđa mi se naravno pozivanje na telo bez organa jer je Delezov/ Gatarijev rad na ovu temu dosta ključan za razumevanje pornografije. Bilo bi interesantno ovde prizvati Levinasa i njegov odnos ka etici koji je za njega nekako uvek počivao na odnosu lica/ tela i zajednice, pa pokušati da se vidi u kojoj meri Rokovo delovanje komunicira sa etičkim principima zapadnog društva. Takođe je interesantan njegov odnos prema postkomunistilkim društvima što sam, čini mi se, pomenuo na ovom topiku. Ima tu materijala da se piše još ohoho tekst(ov)a, ama je dobro da si započeo.