Šta sam lepo/so-so/ružno od predstava gledao...

[DušMan]

Gledao sam danas "72 device" courtesy of crippled_avenger u pozorištu Dadov.

Iskreno, bio sam potpuno nepripremljen za ono što me je dočekalo, a to su 72 device u publici. Dok sam ulazio u pozorište i obradovao se ogromnoj količini maloletnih devojčica, stišavao sam svoje ushićenje činjenicom da je pored Dadova neka osnovna škola i da one verovatno idu tamo, a ne u pozorište. U klubu pozorišta je opet bilo previše devojčica da bi se čovek osetio neuzbuđenim, pa sam pomislio da mora biti da su članice neke amaterske radionice kakve već prave domaći propali glumci i pozorišni reditelji po Beogradu. Kad mi je karta pocepana, kad sam zauzeo dodeljeno mesto i kad sam (na korak od srčanog udara) shvatio da te devojčice čine 98% publike (i da sam okružen njima), počeo sam da se preznojavam i pomišljam na koje načine bih mogao da skrenem pažnju na sebe i nateram ih da mi se dive toliko da bi to moglo dovesti do doživotnog prijateljstva.

Onda se ugasilo svetlo.

Komad ''72 device'' je priča o (pred)adolescentskom pokušaju muškaraca (dečaka) da razumeju žene (devojčice) ispričana kroz vizuru glavnog junaka Koste, 'progresivnog gradskog momka' koji se 'zaljubi' u dizelašicu, odnosno u po svim merilima normalnu srpsku devojku današnjice. Kosta, bez maltene imalo samopouzdanja, očekuje da će mu dizelašica dati korpu pa čak ni ne čeka da ona završi svoju rečenicu pošto joj je stavio do znanja šta oseća i tu dolazi do zapleta. Dizelašica ga gotivi, on gotivi nju, ali se u ovoj komediji zabune situacija komplikuje kad Kosta i njegov computer geek drug odluče da se učlane u Al Kaidu, kako bi ostvarili posthumni san svakog muslimana i susreli se sa 72 device.

Iskreno, ja nisam oduševljen predstavom. Verovatno najviše zato što nisam ciljana publika, tj. nisam kasni osnovnoškolac ili rani srednjoškolac. Prisutvovanje ovoj predstavi me je podsetilo na organizovano odlaženje na 'Briljantin' u Teatru T u nekom sedom-osmomom razredu osnovne: publika očigledno pozorišno neobrazovana se cerekala psovkama i suptilnim ili eksplicitnim seksualnim asocijacijama, a ja sam se kao tad mladi buntovnik nervirao zbog svog okruženja. Naravno, danas se nisam nervirao nimalo (štaviše, ta mladost oko mene je učinila da se osetim prilično prijatno), ali sam doživeo flešbek na pomenuti događaj. Devojčice koje pogađaju svaku pesmu Ace Lukasa ili Cece, do nesvesti se kikoću ispraznim glumatanjima momaka glumaca/naturščika na koje se očigledno lože ili nervoza devojke koja je u vezi sa glavnim glumcem u trenutku dok se on žvalavi na sceni sa drugom glumivom.

Najbolju ulogu je ostvarila najmlađa članica ekipe, devojčica koja glumi direktora/tv spikerku.

Simpatičan je bio i saundtrek predstave (ČBS?) i na svu sreću, nije bilo ni Ace ni Cece, iako bi publika njihove hitove mnogo toplije prihvatila.

[crippled_avenger]

Planiram da se iskupim na ZAVERI.

[Milosh]

Dok se Dušman ne usudi da prozbori koju i o Velikoj beloj zaveri, ja samo da izvestim da sam u prošli ponedeljak, posle jedno dve godine, ponovo svratio do pozorišta. Pogledao sam u Ateljeu nešto za šta sam kasnije saznao da se zove Plastelin. Srećom, pa predstava nije dugo trajala, pošto je krajnji utisak u domenu zaboravljivog. Nije preterano loše, ali ni dobro. Premisa o klincu koga skoro svi zajebavaju, napušavaju, maltretiraju i sl. i to bez nekog pravog razloga sem vlastitih frustracija nije loša, ali sa njom i nije bog zna šta urađeno osim što se scene smenjuju bez neke vidne progresije u likovima, plus se stalno uvode novi likovi, i na kraju kad bi trebalo da dođe nekakva kulminacija to deluje prilično nasumično i nedovoljno jako. Kao, mogla je predstava da se završi tad, ali i nije morala. Tja. Od glumačke ekipe jedino sam prepoznao Sunđer Bob-Vladislavu, dok su klinci u gl. ulogama sasvim ok i njihovi razgovori su još i relativno zanimljiviji (ima jedna scena kad idu u bioskop da gledaju Caligulu, propuštena prilika, ako mene neko pita...). Elem, da ipak završim sa nečim pozitivnim. Svidela mi se muzika koja je kombinacija živih bubljeva i elektronike. Dobro je tempirana i sasvim lepo se nadopunjuje sa poigravanjem svetlom/tamom u prelazima između scena.

[zakk]

jbt, eto šta se dešava kad se ne alkoholišete u kafani s Društvom: odete u pozorište  

[crippled_avenger]

Konačno je dolijao junak iz VELIKE BELE ZAVERE...

Holivudski špijun

Utamničeni holivudski detektiv Anthony Pellicano izjavio je da nema nameru da se izvinjava ljudima koje je špijunirao, mada prihvata odgovornost za svoje metode.

Pellicano je u ponedeljak osuđen na 15 godina zatvora zbog uhođenja javnih ličnosti.

U telefonskom intervjuu Associated Pressu, 64-godišnji osuđenik je ocenio da je postao nehajan u potrazi za prljavštinom u krugovima bogatih i slavnih.

Pellicano je iskoristio priliku da optuži neke od svojih žrtava da su lagale pod zakletvom.

Njegove metode koje je sud ocenio kao nedopustive su prisluškivanje - čija je žrtva između ostalih bio Sylvester Stallone - i podmićivanje policajaca radi dolaženja do delikatnih informacija.

Među Pellicanovim klijentima bile su uticajne ličnosti iz šoubiznisa, koje su svoje poslovanje delimično zasnivale na podacima koje im je obezbeđivao.