FPS - da li je to jedna jedina igra ...

[...]

Secam se senzacije zvane Wolfenstein 3d koja se prozivala sa wolf3d iz dosa, ili bese 3dwolf? Posle ove igre, ID je odradio Doom i najezda je pocela.

Po meni, apsolutno je bez veze ocenjivati FPS igru. Ne donose nista novo sto se tice ideje, a dodaju se samo minigames tipa vozim ovo ili ono i grafika je sve jaca sa porastom snage kompa. Nekako nikad ne bih dao pucachini vishe od dva minus.

Sa druge strane, isto mozhe da se kazhe za RPG - pravila su davno smisljena, price su slicne, a samo grafika varira, kao i oprema i magije...ali ovo nije tolko ocigledno kao nisan ispred tebe?

[Tex Murphy]

Ooooo, apsolutno ne dijelim tvoje mišljenje. Kvalitet pucačkih igara (kao i svih drugih) veoma varira. Nije stvar samo u pucanju i sakupljanju health packova. Bitan je i dizajn nivoa, atmosfera, ambijent, način na koji te igra vodi kroz priču i sl. Da uzmem najbanalniji mogući primjer - misliš li da je npr. Half-Life moguće otpisati kao još jednu običnu pucačinu?

[Meho Krljic]

 Trotačka je malo nervozan pošto sam mu narezao igru za koju nije verovao da će je ikada videti a onda je shvatio da njegov vremešni PS1 u njoj neće da mu snima pozicije.

Uzgred, potpuno je u krivu u svojim tvrdnjama. Da uzmem primer samo iz ove godine: S.T.A.L.K.E.R. Clear Sky i Left 4 Dead su obe nominalno FPS igre ali jedino što imaju zajedničko je što u njima posmatraš stvari iz prvog lica i pucaš u neprijatelje. Osim toga apsolutno se razlikuju: jedna je open world sa mogućnošću igrača da ide kuda hoće i (u okviru nekih granica) radi šta hoće (pridružuje se frakcijama, traži artefakte, istrebljuje mutantne štetočine, odrađuje naloge frakcija), druga je apsolutno linearni, skriptovani događaj koji od igrača zahteva samo da stigne od tačke a do tačke b živ. Jedna je solo igra koja može da se igra dvadeset sati, druga je kooperativna igra za četiri grača koja može da se završi za sat vremena (ili za četiri sat ako hoćete da odigrate sve epizode). U jednoj imate inventar koji je definisan gabaritima i masom predmeta koje nosite, u drugoj inventar je sveden na četiri slota. U jednoj municijom morate da ekonomišete kao Mlađan Dinkić a degradacija oružja i mogućnost kreiranja novh oružja kroz modifikaciju mnogo utiču na igranje. U drugoj osnovno oružje ima beskonačnu municiju, a pored njega se može nositi još samo jedno i to je sve. U jednoj možete provesti sat vremena da ne opalite metak i da ne vidite drugo živo biće. U drugoj ne možete da pređete pedeset koraka a da se na vas en zaleti tridesetak vrištećih zombija. Itd. Itd.

[ridiculus]

Sa obzirom na prednost u perspektivi, detalji su najviše uočljivi u igrama iz prvog lica i zato mislim da svaki FPS danas mora da igra na kartu "atmosfere". Generalno razumem šta je Trotačka hteo da kaže, i ja stalno kukam nad "klonovima" i kopiranjem ideja u industriji video-igara. Među stvarima koje mi najviše bodu oči, tu spadaju FPS-ovi sa tematikom iz Drugog svetskog rata, tipa Medal of Honor i Call of Duty. S druge strane, postoje zabavne igre kao što su TimeSplitters 2 ili mračne, napete avanture poput Valve-ovih igara ili Prey-a (koji, uzgred, opet nije posebno originalan, ali je zadovoljavajuće iskustvo, po meni).
Valve volim i cenim (za razliku od id-a) i njihove igre su dobar primer skriptovanog (oba Half-Life-a), a po svim svedočanstvima i proceduralnog (Left 4 Dead) pripovedanja.
Ne treba smetnuti sa uma ni da je FPS žanr glavno zamorče raznih 3D tehnika i tehnologije grafičkih procesora.

[...]

 Trotačka je malo nervozan pošto sam mu narezao igru za koju nije verovao da će je ikada videti a onda je shvatio da njegov vremešni PS1 u njoj neće da mu snima pozicije.

PS1 radi kao zmaj kod ostalih igara , a Trotacka nije tolko nervozan jer igra radi na PCju na emulatoru PSone a  

Uzgred, na cemu Meho igra P2 Innocent Sin, beshe na dvojci sa original memo karticom s keca?

Priznajem da su neke igre iz prvog i treceg lica genijalne, na primer Deus Ex, ali koliko je Deus avantura i RPG a koliko pucacina? Njegova prednost je shto moze da se igra i ovako i onako, kao i Arkanum.

Dalje, slazem se za atmosferu i vizuelni dizajn, u tome ima dosta. Primer: Undying.

Ovo shto je Meho rekao za FPS da se dosta razlikuju medjusobno, ok, ali dolazimo do onoga shta je cist FPS, a sta je crossover FPS i RPG, FPS i arkadne avanture, FPS i avanture sa dijalozima? Nekako cini mi se da je FPS u uzem smislu u stvari igra u kojoj pucas, skaces , eventualno pritiskas tastere okolo i skupljas health , ammo i oruzja...i na ovo se nadogradjuju ili dodaju neshto malo da bi napravili crossover kao shto je zaista odlichni Deus Ex, hvala Mehi shto me naterao da kupim za 400din original i odigram!

Moracu da odigram taj Half Life 2 vishe...

[Tex Murphy]

Moracu da odigram taj Half Life 2 vishe...

Samo da znaš, to sam čak i JA odigrao. A ja ne samo da kaskam jedno pet godina za ostatkom svijeta, nego sam još prvenstveno avanturista pa tek onda pucač.

[...]

Uh uh sad ste me saterali uza zid. Samo da zavrsim P2 Innocent Sin , dal na PS1 ili na PC emulatoru i onda mozhe shta ochesh, mislim da nisam izgubio disk sa Halflife 2.

[Meho Krljic]

Da, ja igram Innocent Sin na PS2.

A tvoje pitanje šta je to 'pravi FPS' je na mestu. Ali je akademsko, što se mene tiče. Igra u kojoj stvari gledaš iz prvog lica i često pucaš je FPS, pa makar to bio i Fallout 3, jelte. Ja gledam da ipak pričam u užem smislu, dakle da govorim o FPS-ovima koji nemaju ozbiljnije RPG elemente (znači, nemaju skill trees, nemaju sakupljanje iskustvenih poena itd.) ali mogu imati perzistentne statistike i unapređenje sposobnosti, kao što na primer imaš u novijim Call of Duty u multiplayer verziji ili u novijim Battlefield igrama.

Ono što je vrlo bitno naglasiti je da su FPSovi još od Dooma pa naovamo u velikoj meri sinonim za onlajn multiplejer i da rasprava o njihovoj 'istosti' valja obavezno da uzme i ovaj element u razmatranje. U tom smislu, povlačiti znak jednakosti između recimo Quake 3 Arena, Unreal Tournament, Counter Strike, Team Fortress 2, Call of Duty 4, Brothers in Arms, SWAT 4 ili Red Orchestra apsolutno ignoriše sve osim činjenice da ove igre zajedničko imaju subjektivno kadriranje i pucnjavu. A to je, kao što si i rekao, kao reći da su svi RPGovi jedna ista igra zbog levelupovanja i statističke prirode borbe...

[mac]

FPS bi trebalo da bude shooter, tj. od tvoje veštine pucanja zavisi i pogađanje. U Folautu 3 (ako se ne varam, nisam igrao), pogađanje ne zavisi od tvoje veštine ciljanja nego od određenog skilla koji treba da izučiš. To praktično znači da nije u pitanju FPS.

[Meho Krljic]

Zapravo ne. U gađanju uz pomoć VATS-a u igru ulazi verovatnoća pogotka u određeni deo tela, međutim, u realtime borbi od igračevih statistika (nivo samog igrača uz broj poena u određenim kategorijama, plus stanje oružja) zavisi samo količina štete koja se nanosi, ali pogađanje mete zavisi isključivo od igračeve (dakle ne avatarove) veštine nišanjenja. U tom smislu, Fallout je u ovom segmentu 'čist' FPS.

[Father Jape]

S ti siguran? Meni se sve nesto cini da sam masio iz point blank dometa.

[Meho Krljic]

Nisam. Ali meni to deluje logično. VATS nišanjenje više troši oružje (smanjuje mu se CND) ali je preciznije. Logičnim mi se čini da je realtime nišanjenje zato potpuno stavljeno u zadatak igraču, mada nije nemoguće da i u ovom slučaju CND ima uticaja na preciznost...

[cutter]

http://www.nma-fallout.com/article.php?id=37329#Are_the_attacks_in_real_time_combat_affected_by_your_skills.3F

Yes, all combat is governed by die rolls, so even if you aim perfectly, you might still fail a roll and miss the target.

[Meho Krljic]

[ridiculus]

Ništa novo. Još je Morrowind imao tu kontradikciju između računanja rezultata izborom slučajnih brojeva i neposrednosti fizičkog kontakta.

[Meho Krljic]

Eles, u prilog teoriji da FPS ume da bude raznovrstan i da ga ne treba vezivati isključivo za iste formule:

Juče sam instalirao Cryostasis. U pitanju je igra koja je u najavama opisivana kao, recimo Bioshock na ledu, što je meni sladak i catchy teglajn. Igra će izaći u Februaru, a čak ni verzija na ruskom još nije objavljena, međutim, eto, već se pojavio leak Gold verzije na ruskom...

Elem, igru su pravili Ukrajinci Action Forms, koji su relativno poznati po naslovima poput Vivisector ili Carnivores... Nisu to bile neke briljantne igre, mada sam sad pogledao i Vivisector ima ocenu čak 7.0 na metacriticu. Doduše, samo pet prikaza što znači da je igra na zapadu imala zaista nizak profil...

Elem, ne očekujem baš MNOGO od Cryostasis, ali juče sam odigrao prvi nivo i započeo drugi i igra, ako ništa drugo, vrlo jako nastoji da se odvoji od preovlađujućih FPS formula time što mnogo više stavlja akcenat na atmosferu i samoću nego na borbu i veštinu. Doduše, borbe ima, ali je za sada vrlo nespretna (pokušajte VI da se sa nekim boksujete dok stojite na ledu i nosite na sebi trideset kilograma zimske odeće). Igra se događa na Severnom Polu, pre četrdeset gdina, u napuštenoj (?)ruskoj istraživačkoj bazi, gde protagonista nalazi smrznute ljude i u stanju je da vidi njihova sećanja i, čak, da proživi njihove poslednje trenutke i preokrene situacije tako kao da nisu umrli, spasavajući na taj način njihove duše. Zašto i kako on to može da uradi nije još jasno, ali možda će postati do kraja igre.

Mehanički, igra se u dobroj meri vrti oko očuvanja telesne toplote. Za sada je toplota skoro ekvivalent zdravlja u drugim igrama, mada je zanimljivo da od toga koliko je topao neki izvor toplote zavisi i do koje temperature može da se ugreje protagonista. Videćemo da li će do kraja igre da to bude na neki način ekstrapolirano.

Borba je za sada sva na bliskom odstojanju, šaketanje i guranje, uz korišćenje zarđalih ventila i katanaca kao priručnih oružja. Ovo dosta doprinosi atmosferi koja je jak adut igre, za sada možda i najjači. Grafika je solidna, mada ne revolucionarno nova, ali lepo je igrati igru u kojoj je sve (za sada) smrznuto. Ruski voiceoveri su veoma dobri i nadam se da će ostati, makar kao opcija i u zapadnoj verziji igre. Pošto je moj ruski dosta skroman, igru za svaki slučaj igram sa patchom koji dodaje engleski titl (mada dobar deo dijaloga uspevam da razumem). Mislim da je ovo oficijelni prevod jer je veoma kvalitetan. Sve u svemu, igra koja svojim uvodom makar obećava nešto novo. Ne verujem baš da će ovo biti novi STALKER pa čak ni novi Pathologic, ali ako ništa drugo, primećuje se priličan otklon od formula na koje smo navikli.

[Tex Murphy]

Ček, ček, spomenuo si Pathologic - elaboriraj! Imam tu igru odavno, ali još je nisam igrao, naime jedan drug mi je rekao da je užasno loša  

[Father Jape]

Evo sta vrli momci sa Rock, paper Shotgun kazu o nj:



http://www.rockpapershotgun.com/2008/04/10/butchering-pathologic-part-1-the-body/

[Father Jape]

dupli post

[Meho Krljic]

Da, ja sam posle Walkerovog prikaza Pathologica na Eurogameru (koji je linkovan u ovom RPS tekstu) osetio snažnu želju da igram. Prvo sam ga daunloudovao a posle i kupio. To je igra koja je urađena sa malo para, ima dosta problematičnih elemenata i istovremeno izaziva snažniju emotivnu (i, usuđujem li se da kažem, intelektualnu) reakciju nego 99% 'normalnih' igara.

[Tex Murphy]

У међувремену сам одиграо двије трећине те "игре" (прешао са доктором и месаром, са цуром нисам успио јер ме зауставио неки баг у трећем или четвртом дану) и потпуно ме је одувало у сваком погледу.

[Petronije]

Eto, ja to nikad nisam igrao a vidim da se spominje neko kasapljenje. S obzirom da moja masina kategoricki odbija da pokrene evil within ovo odma' kupujem.

[Meho Krljic]

Ne znam koliko se nas seća Monolithove igre Shogo: Mobile Armor Division, FPS-a urađenog pod snažnim uticajem mecha anime i manga uradaka, a koja je imala tu nesreću da je izašla par meseci pre prvog Half-Lifea    Ja je se dobro sćam jer GoG verziju često izvadim pa igram ponovo. Evo ekstremno detaljnog eseja o igri koji ulazi duboko u istorijat mecha estetike u japanskoj popularnoj kulturi:

Becoming the Robot: how Shogo MAD immaculately captures mecha anime's essence

[Berserker]

Prvo, sto si budan tako rano ? Drugo, igrao sam ja Shogo, ali na nesrecu dosta kasnije, kad je vec bio graficki zastareo pa me nije toliko dojmio (mada sam skoro gledao neki game footage i bogami se iznenadio kolko to bolje izgleda u odnosu na moje secanje).

[Meho Krljic]

Kakvi rano, ustao sam u šest, to je za mene oko sat kasnije od uobičajenog vremena 

Drugo, naravno da Shogo neće danas da ljude obori na zemlju od sreće, ali te davne 1998. godine je ideja o FPS igri gde igraš malo na nogama a posle u džinovskom robotu je bila neshvatljivo kul.

[Meho Krljic]

Još nešto više od sata do kraja radnog vremena... Kažu da je ovo jedan od najboljih Quake mečeva svih vremena... pa da vidimo:


http://youtu.be/0EIsrOYFpCg

[Josephine]

Ovaj Rafa je izdominirao samo zato sto je Hal, zbog kijavice, bio odsutan.