Upravo citam #2 (™Oto)

[zakk]

Vidim, vidim. Baš pregledavam da vidim šta je šta... uglavnom mi je sve nepoznato, sem Majka Kerija (i Bužoldove... i AD Fostera...)

[Nightflier]

To je zato što ne pratiš moje delovanje u kibersvemiru. 

[Perin]

Gordon Dahlquist - Glass Books of the Dream Eaters

Mislim da je ovo neko preveo....ako nije Alnari?

[Nightflier]

Jeste, Alnari. Ja nisam hteo da čitam u prevodu, pa sam pre nekoliko meseci nabavio na engleskom.

[zakk]

K J Parker  - Devices and Desires
"a large one and yes, the first part of a trilogy" je minus za ovu priliku
ali, zvuči zanimljivo.

Ostalo: not my cup of pee.

[Nightflier]

Pogledaj ono što sam ove godine pročitao. Naći će se tu nešto za tebe, a probrsti i Nove knjige. Pretpostavljam da nosiš laptop, pa sa monitora?

[Perin]

Aj' javi mi utiske za Glass Books of the Dream Eaters, da vidim da li da pazarim ili ne.

[Nightflier]

Ta neće skoro doći na red. Sem toga, moji spiskovi knjiga za čitanje podložni su naglim promenama, ako se pojavi nešto novo a meni zanimljivo i dopadne mi šaka.

[Perin]

Okej, u svakom slučaju, ako ti pre toga padne šaka ova knjiga i ti je pročitaš, postuj utiske na Novim Knjigama

[zakk]

Šta sam (pro)čitao na moru:

Tobias S. Buckell — Crystal Rain
Nije loše, avanturistička, u suštini prava stvar za plažu. Ima tu zelaznijevsku postavku visoke tehnologije dostupne pojedincima vs regresiranog stepena civilizacije, ali nije ni blizu Zelazniju.

Ted Chiang — The Merchant and the Alchemist's gate
Novela, u periodu i formi iz "1001 noći", sa pričom unutar priče unutar priče, o putnicima kroz vreme. Pitko i zabavno.

Roald Dahl — Switch Bitch
Ovo sam poneo praktično i ne gledajući šta je. Trebo sam. Pisanija koje je u nastavcima objavljivao u Playboyu. Završio samo prvu priču, o škakljivim doživljima bogatog avanturiste sa samog početka XX veka. Obustavio čitanje — not my cup of tea (i ni približno škakljivo ko što bi se moglo očekivati)


Cory Doctorow — Little Brother
Nije ovo loše, al meni nije preterano dobro leglo. Najveći problem koji imam sa ovom knjigom je njena jasna misija, kojoj su podređeni i zaplet i likovi (ponekad i logika).

William Gibson — Pattern Recognition
Jako, jako mi se dopalo. Vrlo pitko, vrlo čitko, stalno sa osećajem koji imam kad čitam dobar SF, mada ovo to nije. Preporuka (izašlo kod nas!)

Joe Haldeman — The Forewer WarTraktat o besciljnosti rata, uz zanimljivu viziju razvoja čovečanstva u uslovima milenijumskog svemirskog sukoba. Koga zanima: uzmu se na kraju. Nije ni ovo loše, al nije me se nešto značajno ni dojmilo.

Christopher Moore — Lamb
O ovome je Scallop već pričao ranije, i potvrđujem da je Jevanđalje po Bifu, Hristovom najboljem drugaru pitko i zabavno, pri čemu nije plitka sprdačina već jako odmerena i promišljena humoreska. Smorilo me na samom finišu, kod povratka u Galileju pa nadalje — Josh koji je izučio konfučijanizam, taoizam, budizam i hinduizam, sin Božji, bodisatva i jogi koji se iz zajebancije spakuje ortaku u ranac nije taj lik od kako se vratio u Judeju. Povremeno proveje taj duh, ali ceo taj deo jako odudara od prethodnog dela knjige. Bif je car. Koga zanima: uzmu se na kraju.

KJ Parker — Devices and Desires
Realistični fentezi — kome to dođavola treba?! Ok, Parkerova ima "laku ruku": pitko je i lako se čita, zabavno je i nema idiotluka, al opet, mene nije zanimalo da ispratim kako jedan genijalni inženjer može da svojim izumima oblikuje sudbine ljudi i država.

Carrie Ryan — The Forest of Hands and Teeth
je teško sranje koje ne mogu da dovoljno napljujem, a imalo je genijalan sinopsis: izolovano seoce koje generacijama odoleva armijama zombija; mlada žena željna ljubavi i slobode u svetu punom opasnosti koje se preživljavaju samo potpunim prihvatanjem dogmi sveštenica. I sve, potpuno sve uspe da sjebe, na svakom mogućem nivou. Sjebe ljubavnu priču sumanutim komplikovanjem a la venecuelanska telenovela, sjebe priču o odrastanju odvratnom malodušnošću i patetikom glavne junakinje, sjebe potencijalno fenomenalnu survival-horror zombi hack-and-slash akciju neopevanom glupošću svih protagonista i njihovog psa. Uzmu se posle znatnih peripetija, al ipak samo ona preživi. Ako vam se upalila sijalica, zakasnili ste, već su otkupili prava i rade film.

Lucius Shepard — Stars seen through Stone
Odlično, odlično! Lavkraftovska vanzemaljska čudovišta u tamo nekom gradiću gaje u ljudima kreativnost, da bi se istom posle hranili. A ustvari je o muzičkom producentu, njegovom poprilično jezivom novom pulenu, ljubavi, kreativnosti...

Charles Stross — Halting StateHigh-tech triler u vremenski bliskoj i praktično opipljivoj budućnosti. Krađa u MMORPGu (da ne kažem u virtuelnoj onlajn igri) se razbukti u incident koji mal'ne proguta samostalnu i neovisnu državu Škotsku. Stross se bavi uticajima Interneta na naše živote i uverljivo ekstrapolira današnje tekovine u buduće društvo. Konkretan primer je koncept "augmentovane realnosti", kojim se na realno okruženje superimponira sloj mapa, putokaza, informacija - po želji i potrebi. Stvarnost se procesira i prilagođava ličnim i profesionalnim potrebama - zabavnije je razmatrati to nego zapravo samu radnju i likove.

Catherynne Valente — Palimpsest

http://www.sensesfive.com/samples/palimpsest.php

Ispade najbolje za kraj. Kolko god da me je smorila Rajanova, Ketrin Valente me je oduševila. Palimpsest je san, mesto, entitet, želja i ispunjenje želja svih junaka ove knjige. U Palimpsest se stiže kroz san koji dolazi nakon spolnog odnosa sa nekim ko je već bio tamo (što se vidi kroz beleg koji se osobi pokaže na koži, deo mape grada Palimpsesta). Zelazni je umeo da se nadahnuto pesnički izražava u pojedinim segmentima svojih romana. Ovde je tako od prve pa do poslednje rečenice. Šta preporuka, urgiranje!

Palimpsest Trailer

[vilja]

Ja sam Gibsonovu knjigu PREPOZNAVANJE OBRAZACA pročitala prošle godine. Smešno je što mi se ona dopala više od svih ostalih njegovih knjiga koje sam  pročitala, a P.O. čak i nije SF.

[Mica Milovanovic]

Šta je tu smešno? To mu je, bar po meni, najbolji roman...

Za razliku od većine pisaca iz njegove generacije, on se nije "čvrsto držao obale", da parafraziram Apdajka, već je smelo isplovio na pučinu, udaljavajući se od poznatih obrazaca, prepoznajući neke nove...

[Perin]

O, dobar si...I ja bejah na selu pre par dana (mada  sam danju radio, materisao, a noću čitao i malo škrabao). Evo moje liste:

Mihail Bulgakov - Majstor i Margarita
Aleksandar Tešić - Kosingas
Lion of Senet - Jennifer Fallon
Eye of the Labyrinth - Jennifer Fallon
Lord of Shadows - Jennifer Fallon (Ovo je trilogija koju sam već dva puta pročitao, a po prvi put sam je čitao na papiru, jer sam je pre nekog vremena kupio sa ebaya - Inače, OGROMNA preporuka, u pitanju EF, ali nije standardni)
I na kraju sam obnovio gradivo sa Sword of Shadows sagom od Dž V Džouns.

I da. Počeo Gentleman Bastards, i batalio nakon 70ak strana.

[Melkor]

Aj' kad smo kod morskih i slicnih tema, pre neki dan sam se vratio a tamo negde sam procitao:

Tobias S. Buckell - Crystal Rain - sve sto je Zakk napisao, samo imam bolju impresiju no sto se stice iz njegovog utiska
Tim Pratt - Little Gods - zbirka, kao i sa njegovom drugom zbirkom ostaje zal sto bar 50% prica nije pretvoreno u romane
Michael Chabon - Gentlemen of the Road - posveceno Murkoku, trebalo je da se zove Jews with Swords
Tim Powers - The Skies Discrowned
Tim Powers - An Epitaph in Rust - prva 2 romana, nazire se kasniji genije, SF su silom prilika
Hal Duncan - Escape from Hell! - sto mu ime kaze, placeni ubica, kurva, beskucnik samoubica i homoseksualac beze iz pakla, zabavno
Kelly Link - Magic for Beginners - ovo je jako dobro, zbirka, najsporije sam citao, svaka prica zahteva da joj se posveti vreme i posle citanja, uznemiravajuce
Haruki Murakami - Kafka on the Shore - mnogo je vec receno o Kafki, da ne davim i ja

Inace Palimpsest mi je otpao iz izbora u poslednjem trenutku kada sam shvatio da nemam gde da spakujem knjige, na redu je za citanje cim zavrsim R. Scott Bakker-a. Koliko mi je internet preneo sve njeno je dobro za citanje.

[zakk]

Za razliku od prošlih naslova, ove dve sknjige sam čitao s papira, pa sam ih smetnuo s uma kad sam pravio spisak 

Ijan Mekdonald — Bespuće
Ovo mi je prvi susret sa Mekdonaldom. Bajkoviti hard-sf. Dopadaju mi se likovi, svi imaju po jednu interesantnu strast koja ih određuje i vodi im postupke...
Odlično, mada pada u završnom delu.
Radujem se sledećem Mekdonaldu.

Zoran Krušvar — Zvijeri plišane
Nisam našao Izvršitelje, a od hrvatskog SFa sam u celoj Makarskoj našao još samo Xaviu Damira Hoyke (što mi se apsolutno nije čitalo), pa rekoh, hajde. Ovo je kratak roman za decu, pun bizarnih postavki, oko čega se i (ciljano?) razvlačio po medijima.
Utisak: tjah. Sad mi žao tih 99kn.

[Mica Milovanovic]

Ajde i ja:

Finalizirao dva romana Charles Stross-a: Accelerando i Singularity Sky.

Pročitao celu antologiju Best SF 14 (priče iz 2008. godine)
"Exhalation" by Ted Chiang
"Pump Six" by Paolo Bacigalupi
"The Ships Like Clouds, Risen By Their Rain" by Jason Sanford
"The Egg Man" by Mary Rosenblum
"The Things that Make Me Weak and Stange Get Engineered Away" by Cory Doctorow
"Fixing Hanover" by Jeff VanderMeer
"Glass" by Daryl Gregory
"The House Left Empty" by Robert Reed
"Oblivion: A Journey" by Vandana Singh
"Arkfall" by Carolyn Ives Gilman
"Orange" by Neil Gaiman
"Memory Dog" by Kathleen Ann Goonan
"Boojum" by Elizabeth Bear and Sarah Monette
"Traitor" by M. Rickert
"The Scarecrow's Boy" by Michael Swanwick
"N-Words" by Ted Kosmatka
"Fury" by Alastair Reynolds
"Cheats" by Gwyneth Jones writing as Ann Halam
"Message Found in a Gravity Wave" by Rudy Rucker
"Mitigation" by Tobias Buckell and Karl Schroeder
"Spiders" by Sue Burke

Priče sam poređao, manje-više, po stepenu dopadanja, s tim da mislim da nisu nešto posebno, osim par prvih priča (Ted Chiang je standardno izvrstan, Bacigalupi ekstrapolira kuda idemo sa globalnim zagrevanjem i zagađivanjem, ali na fin način, Jason Sanford je krajnje neobičan, ali i zanimljiv, a onda sledi par korektnih priča, ali bez posebnih dometa. Ima i beskrajno dosadnih i zastarelih. Generalno se uočavaju trendovi ka pričama koje se bave budućnosti koja nas čeka zbog globalnog zagrevanja, ima dosta i klasičnih space-opera...

Pročitao mamutsku "Božju jednadžbu" - hrvatskog pisca Ivana Gavrana (koga zanima prikaz neka vidi Izijev prilog u Parseku 107 /ima ga na Netu/ - uglavnom se slažem sa njim). Macan mi je preporučio da prvo pročitam ovaj roman, pa onda mnogo hvaljenu "Sablju", ali mi nije jasna veza ovda dva romana. Da li je ovo proširenje "Sablje"? Izi?

Kao i zakk, nosio sam i Zvijeri plišane, ali je to do sada savladala samo moja petneastogošnja kćerka. Pokušavam da je namolim da napiše prikaz u tri rečenice, ali odbija jer je na raspustu. Moraću da probam sa potkupljivanjem i ucenjivanjem.
Zakk, trebalo bi da imam kući Izvršitelje... pa ako ti se čita reci da ti sutra donesem, ako je iskopam iz haosa.

Imao sam sa sobom i dva Doctorow-a u knjiškom formatu: Someone  Comes to Town, Someone Leaves Town i Down and Out in Magic Kingdom, ali nisu došli na red, baš kao i zbirka The Ant King and other Stories Benjamina Rosenbaum-a.

[Perin]

@Melkor: Kad završiš s Bejkerom, javi utiske - meni je on jedan od najbljih pisaca EF-a, pravi je majstor pera

[vilja]

Šta je tu smešno? To mu je, bar po meni, najbolji roman...

Mićo, tebi i ne mora da bude smašno. Kad se setim koliko sam se nekad, kao tinejdžerka ložila na kiberpank, na Gibsona naročito  (pročitala sve njegove knjige koje su izašle kod nas, neke od njih i više puta...čak sam i mačora nazvala po jednoj - GROF ZERO, kasnije Grof )....A onda uzela da čitam PREPOZNAVANJE OBRAZACA koja ne samo da nije kiberpank, nego nema veze sa SFom, i tadaaaa!!! Dopala mi se više od svih drugih Vilijevih knjiga. Iz mog ugla to jeste smešno. Meni.

[Nightflier]

Evo mog učinka za mesec jul. Mahom je reč o reprizama. Ma šta mahom. Svega osam pročitanih romana, od čega samo dva noviteta. Živ me rezil pojede. Pta da se radi. Real life and all that sh... Enivejz:

jul

An Oblique Aproach, David Drake and Eric Flint
In the Heart of Darkness, David Drake and Eric Flint
Winter Duty, E. E. Knight
Destinys Shield, David Drake and Eric Flint
Fortunes Stroke, David Drake and Eric Flint
The Tide Of Victory, David Drake and Eric Flint
The Dance of Time, David Drake and Eric Flint
The Skewed Throne, Joshua Palmatier


Drago mi je što se Melkoru i Zaku dopao Bakel. Meni je prošle godine bio među boljim naslovima. Inače, sa onog spiska koji sam preporučivao Zaku ništa nisam pročitao. Dakle, da ne gubim vreme sa The Forest of Hands and Teeth?

[Tex Murphy]

Počeo sam da čitam HAUNTED Jamesa Herberta, u sklopu pripreme za gledanje istoimenog filma sa Aidanom Quinnom. Početak je vrlo jeziv, a nadam se da će i ostatak knjige da bude na tom nivou.

[Savajat Erp]

Исправио сам своје непознавање класика и прочитао 1984 од Орвела...одлична књига, жао ми је што је нисам прочитао пре..мало је сморио онај епилог о новоговору...фора је у томе да сам читао Бигсово издање из 1984 године.

[Savajat Erp]

Велика небеска река-Грегори Бенфорд, ово ми се провлачило по компу годинама, почињао сам сто пута и прекидао исто толико кад год би ми се нашла у рукама нека друга књига...сад сам га напокон средио...одлична књига, не личи ни на шта од СФ, што сам досад прочитао, али опет, нисам се баш нешто ни претргао од читања СФ...

[Meho Krljic]

VNR je pak, treća knjiga u serijalu koji je počeo sjajno, ali se negde u četvrtoj knjizi osetno poremetio a zatim do kraja strmeknuo u ponor nečitljivosti. Ipak, meni je to veoma drag roman.

[Savajat Erp]

Нисам имао појма да је то део неког већег серијала...јесу ли радње код свих повезане, мислим Килин и те форе?

[Nightflier]

Jesu, koliko se sećam. Javi mi se na i.jovanovichATgmail.com. Mislim da imam negde taj serijal.

[Mica Milovanovic]

Ovaj serijal, koga vole da zovu Galactic Center Saga, sastoji se od sledećih romana:

In the Ocean of Night (1977)
Across the Sea of Suns (1984)
Great Sky River (1987)
Tides of Light (1989)
Furious Gulf (1994)
Sailing Bright Eternity (1996)

[Meho Krljic]

Prvu (i dnekle drugu) knjigu možeš čitati i kao odvojene romane. Ovo posle je sve povezano i, avaj, kako rekoh, što dalje ide, sve nečitljivije. Poslednji roman sam dočitao urlajući od besa. Mislim, ambiciozno u filozofsko/ kosmološkom smislu ali literarno nepodnošljivo.

[Mica Milovanovic]

Ja moram da priznam da, iako mi je Vremenski pejzaž (Timescape) jedna od omiljenih knjiga svekolike (da upotrebim Zoranov omiljen izraz) naučne fantastike, kao kroz izmaglicu prisećam prva dva romana ovog serijala, a gotovo sam siguran da poslednja 3 nisam ni pročitao (iako ih imam...).

[Meho Krljic]

Poštedeo si sebe patnje. Ja sam posle Velike Nebeske Reke bio žešće navučen na novi smer kojim se serijal kretao jer je Benford uspeo da napiše akcioni roman koji ima ozbiljne, no-nonsense filozofske (i sociološke) elemente, plus je utisak genetskog straha bio sjajno pogođen (pratimo grčevito borbu za opstanak bukvalno poslednjih ljudi u univerzumu koji se menja tako da njihov opstanak postane nemoguć!!!!!). Plime svetlosti su bile umereno podnošljive jer je akcioni element prevladao nad storytellingom ali je bar bilo brzo, uzbudljivo, sa puno eksplozija. Avaj, Mahniti zaliv je naopako okrenuo sve, ukidajući pažljiv balans između akcije i "filozofiranja" i remeteći ideju o opstanku koji visi o koncu a Jedrenje blistavom večnošću je zakucalo ekser u kovčeg time što je pripovedanje Benford zamenio proizvodnjom spektakla (vizuelnog i filozofskog) i napravio literarni vatromet u najgorem smislu te reči..


A Timescape (za koga sa godinama sve više mislim da bi trebalo da je preveden kao Vremensko bekstvo) je i meni jedan od najdražih hard SF romana ikad.

[Mica Milovanovic]

Uh. Davno je to bilo, ali mislim da sam i ja bio za Vremensko bekstvo... Sećam se, u svakom slučaju, da smo dugo raspravljali o naslovu...

[Meho Krljic]

Ubeđen sam da se Benford naslađivao dvosmislom naslova. Imajući u vidu atmosferu očajanja i grčevitu borbu da se premošćavanjem vremena "pobegne" od ekološke kataklizme, "bekstvo" mi je delovalo kao dobro rešenje... Doduše, onda bi se manje bistri čitaoci žalili da je pogrešno prevedeno jer niko nije ni od čega pobegao...

[Mica Milovanovic]

Hm. Pokušao sam da pronadjem dokaz da mi se naslov Vremensko bekstvo više svidjao u prikazu ovog romana koji je Boban objavio u Alefu 18. Naravno, nisam uspeo, ali evo ga u celini, ne bih li nekoga zainteresovao da pokuša da pronađe ovaj sjajan roman:



Naslovnu stranu je radio, naravno BoB, prevod ABN, a redaktor je bio naš dobri Scalop

Gregori Benford – Vremenski pejzaž (edicija Znak Sagite, br. 13)

Kad nekog ili nešto voliš, vrlo je teško isključiti emocije i nepristrasno ga ocenjivati. Tako većina nas koji se bavimo naučnom fantastikom ima običaj da je neumereno hvali, najčešće i nesvesno snižavajući kriterijume vrednovanja, a sve pod okriljem nekakvih hipotetičnih ,,specifičnih odlika žanra". Ipak, u retkim trenucima poštenja, ili kada naiđemo na delo koje svojim kvalitetom prosto razruši njegove granice, moramo da priznamo da uglavnom čitamo osrednju književnost. Tek kad se to dogodi, shvatimo koliko smo, na žalost, daleko od književne matice, koliko su zidovi geta još uvek visoki.
Čini se da ona magična reč SCIENCE FICTION, utisnuta negde na koricama knjige, pored očigledno sve pozitivnijeg finansijskog efekta, još uvek donosi gotovo potpuno ignorisanje od strane književnih kritičara ,,zvaničnih" književnih časopisa. Tako je u svetu, tako je i kod nas.
Mnogi pisci naučne fantastike su pokušavali da je se oslobode u trenucima kada su smatrali da su dovoljno sazreli da krenu u pohod i na velika vrata uđu u svet Književnosti – Elison, Silverberg, Martin – ali su odustajali i pokajnički se vraćali da barem budu ,,prvi u selu". Drugi, veštiji ili lukaviji – Vogengat, Balard, Prist – uspeli su da se nekako provuku i sada se, sa manje ili više uspeha, kreću njegovim vetrometinama.
Gregori Benfordu tako nešto nikada nije padalo na pamet. Fizičar po struci, umeo je da realno sagleda svoje spisateljske mogućnosti i odabere podžanr koji mu najviše odgovara – ,,tvrdu" naučnu fantastiku, bez obzira na to što se u vreme stvaranja ovog romana (1980. godine) ni izbliza nije nalazio u središtu pažnje čitalačke publike.
Naravno, u romanu Vremenski pejzaž reč je o nauci. Ili, bolje rečeno, potencijalnoj nauci, jer putovanje kroz vreme još nije prekoračilo granice naučne fantastike. Benford za polaznu pretpostavku uzima činjenicu da je moguća komunikacija sa prošlošću putem tahjona, čestica koje se mogu kretati brže od svetlosti, i to isključivo brže od svetlosti, pa mogu putovati unatrag kroz vreme i, usmerene na mesto gde se Zemlja nekada nalazila, prenositi informacije.
Ipak, nauka – preciznije: fizika – predstavlja samo sredstvo da se ukaže neophodnost menjanja nečega u ovom našem svetu, ako se ne želi budućnost prijazana u ovom romanu situacijom u kojoj se nalazi Kembridž 1998 godine, pritisnut nestašicom hrane, struje, nad kojim se nadvija pretnja apokaliptičkog biohemijskog procesa u okenaima, a bez novca da se nastave istraživanja koja bi mogla značiti spas od sveopšte ekološke kataklizme.
Da bi još više istakao sumornost vizije budućnosti, Benford za godinu u kojoj bi naučnici trebalo da prime poruku bira 1963, i to američku zapadnu obalu, konkretnije – Univerzitetski kampus La Džola, koji usred opšteg ekonomskog prosperiteta Amerike bukvalno cveta.
Međutim, ma koliko nauka činila okosnicu ovog romana, njegovu najveća vrednost čine likovi. Jer Benfordovi junaci – pretežno naučnici i njihove porodice – jesu pravi ljudi, živi i prepoznatljivi, ljudi koji vole i mrze, koji su velikodušni i gramzivi, ali, iznad svega, odani poslu kojim se bave, a koji im je i posao i strast – fizici.
Iz čitave galerije likova ipak se izdvajaju dva: primalac i pošiljalac poruke. Džon Renfru, upravnik laboratorije na Kembridžu, do te mere je okupiran nastojanjima da poruku pošalje unatrag kroz vreme da nema vremena da se posveti porodici, da mu sveopšti kolaps izgleda pomalo nestvarno. S druge strane vremenske barijere nalazi se Gordon Bernštajn, mladi Jevrejin s istočne obale, inteligentan, ali pomalo izgubljen u jednom svetu drugačijem od onog u kome je odrastao, u kome će morati da nauči nove norme ponašanja. Ova dvojica, iako toliko različiti po poreklu, kao da su jedan isti lik koji nam je Benford želeo da predoči – lik naučnika.
Kažu da svako treba da piše o onome o čemu najviše zna. Bolja potvrda te tvrdnje od ovog romana teško da se može zamisliti. Kako inače objasniti da jedan ni po čemu izuzetan pisac napiše najbolji SF roman ove decenije.

[Meho Krljic]

Suze mi naviru na oči. 

[Mica Milovanovic]

... od radosti što se ništa od njegovih slutnji nije ostvarilo?
... od tuge što niko više ne piše tako egzaltirane prikaze?

[Meho Krljic]

Od nostalgije za vremenom kada sam čitao ovaj prikaz i bio beskonačno uzbuđen njime i žudeo da pročitam roman i onda konačno pročitao roman a sve što je pisalo u prikazu bilo je tačno.

[Savajat Erp]

Jesu, koliko se sećam. Javi mi se na i.jovanovichATgmail.com. Mislim da imam negde taj serijal.

ОК,бро...само ми је мало труло што сам прочитао трећу по реду па да се враћам сад на почетак, али видећемо...

[Meho Krljic]

Ma u prve dve nisu isti likovi kao u trećoj i ostalim i događaju se hiljadama godina ranije, nećeš imati problema.

[Savajat Erp]

Добро онда, можда се и бацим на то кад завршим друге неке романчиће...Хвала!

[Milosh]

Nedavno pročitao The Long Walk od Stephena Kinga tj. Richarda Bahmana. Prilično mi se svideo roman, iako mi je sama završnica delovala pomalo antiklimaktično, ali to u neku ruku i ima smisla kad je ovakva priča u pitanju. Čudi me da se još uvek niko nije setio da snimi film, mada Darabont to navodno planira da učini u nekon trenutku, pošto je već kupio prava...

[Tex Murphy]

O ne, neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee, ne taj krelac!!! 

[Tex Murphy]

Pročitao sam MI Jevgenija Zamjatina, što je knjiga za koju smatram da Orvelovu Osamdeset četvrtu čini potpuno nepotrebnom. Jer je taj Orvel svakako mnogo slabiji pisac, a i pokrao je ključne motive. A osim toga, 84. je mnogo naivnija.

Takođe sam pročitao DNEVNIK DŽULIJUSA RODMANA E.A. Poa i moram da priznam da sam blago razočaran. Prvo, zato što je prokleta knjiga NEDOVRŠENA     Drugo, jednostavno nije dovoljno interesantna. U svojih stotinjak i kusur strana uglavnom sadrži ne pretjerano inspirativne opise tipa "išli smo tuda i tuda i divili se pejzažu koji je izgledao tako i tako, a onda smo jeli i veselili se pa smo otišli da spavamo, a onda su nam ujutru lovci donijeli to i to pa smo otišli tu i tu i skrenuli tamo i tamo i razgledali te i te biljke" i tako dalje. Postoje svega dvije ističuće scene, a to su pomor bizona i napad medvjeda, što je ujedno i posljednje u knjizi. Apparently, Pou je bilo mrsko da dovršava ovu knjigu i bacio se na pisanje priča. Ne znam da li je planirao da ovo na kraju odvede u supernaturalne vode i da li je uopšte išta konkretno imao u planu, tek Dnevnik Džulijusa Rodmana je nešto što mirne duše možete da propustite, osim ako niste manijakalni Po-kompletista koji mora da pročita svako prokleto slovo svake proklete priče koju je napisao (kao npr. ja).

[angel011]

Jesi li čitao Bardžisovu "1985."? Bolja od 1984., plus je prva polovina knjige jako zabavan esej u kome Bardžis objašnjava zbog čega 1984. ne funkcioniše i zbog čega je Vinston Smit zapravo jedan davež prema kome vlast jako lepo postupa.

[Tex Murphy]

Nisam još čitao Bardžisa, ali kupio sam ga prilikom posljednjeg boravka u BG, pa je sad pri vrhu liste čekanja 

[Tex Murphy]

Inače, i meni je taj Smit bio priličan davež, a 84. mi se ne sviđa pretjerano zato što zahtijeva oooooooooooogromnu suspenziju nevjerice za nešto što se dešava ipak u relativno bliskoj budućnosti. Zamjatin je bolji jer je kod njega sve u nekom nadrealnom ambijentu, nalik na san, sa svim onim staklima, ogledalima i sl, tako da to lijepo ide uz osnovu premisu.

[Mica Milovanovic]

Harvi, crni sine, kakvu suspenziju neverice pominjes?

Pa ne mozes citati knjigu napisanu 1948 kao da je sada napisana? Valjda si u stanju da se kao citalac izmestis u vreme kada je napisana... Zato ja neprekidno kukam na izdavace i urednike da pored prica, romana, itd. stavljaju godinu kada je napisana...

[Tex Murphy]

Hm, pa ne vjerujem da to ima veze s tim kad je knjiga napisana. Jednostavno je čovjek malo pretjerao u nekim stvarima i time se efektno upucao u nogu.

[Milosh]

The Wall of the Sky, the Wall of the Eye - Jonathan Lethem (zbirka priča)

Do sada sam od Lethema pročitao dva romana: Gun, with Occasional Music (odličan miks SF-a i noar krimića) i Motherless Brooklyn (čitao u prevodu). Trenutno sam pri kraju prve od sedam priča iz ove zbirke i ako su i ostale ovako dobre - to će biti pravo uživanje!

Evo kratkih opisa priča sa zadnje korice, koji prosto teraju čoveka da ih što pre pročita:

The Tales include "Light and the Sufferer", in which a larcenous crack addict is dogged by an invulnerable alien; "The Hardened Criminals" wherein convicts are used as building blocks for new prisons; "The Happy Man", whose hapless protagonist is raised from the dead to support his family, only to suffer periodic out-of-body sojourns in Hell; "Access Fantasy". which concerns one man's efforts to escapre from a society locked in a permanent state of gridlock; and "How We Got in Town and Out Again", in which a pair of starving drifters are lured into becoming contestants in a virtyal-reality elimination game, their dreams exploited for mass entertainment.

[cutter]

čitao sam prvu stavku, možda će neke zanimati i ostatak.

http://www.mediafire.com/?redimowvojv

Batman and Philosophy: The Dark Knight of the Soul (The Blackwell Philosophy and Pop Culture Series) (Paperback)

Acknowledgments: The Oscar Speech George Clooney Never Got to Make.

Introduction: Riddle Me This...

Part One: Does the Dark Knight Always Do Right?

1. Why Doesn′t Batman Kill the Joker (Mark D. White)?

2. Is It Right to Make a Robin (James DiGiovanna)?

3. Batman′s Virtuous Hatred (Stephen Kershnar).

Part Two: Law, Justice, and the Social Order: Where Does Batman Fit In?

4. No Man′s Land: Social Order in Gotham City and New Orleans (Brett Chandler Patterson).

5. Governing Gotham (Tony Spanakos).

6. The Joker′s Wild: Can We Hold the Clown Prince Morally Responsible (Christopher Robichaud).

Part Three: Origins and Ethics: Becoming The Caped Crusader.

7. Batman′s Promise (Randall M. Jensen).

8. Should Bruce Wayne Have Become Batman (Mahesh Ananth and Ben Dixon)?

9. What Would Batman Do? Bruce Wayne as Moral Exemplar (Ryan Indy Rhodes and David Kyle Johnson).

Part Four: Who is the Batman? (Is That a Trick Question?)

10. Under the mask: How Any Person Can Become Batman (Sarah KI. Donovan and Nicholas P. Richardson).

11. Could Batman Have Been the Joker (Sam Cowling and Chris Ragg)?

12. Batman′s Identity Crisis and Wittgenstein′s Family Resemblance (Jason Southworth).

13. What Is It Like to Be a Batman (Ron Novy)?

Part Five: Being The Vat: Insights From Existentialism and Taoism.

14. Alfred, the Dark Knight of Faith: Batman and Kierkegaard (Christopher M. Drohan).

15. Dark Nights and the Call of conscience (Jason J. Howard).

16. Batman′s Confrontation with Death, Angst, and Freedom (David M. Hart).

Part Six: Friend,Father... Rival? The Many Roles of the Bat.

17. Why Batman IS Better than Superman (Galen Foresman).

18. World′s Finest...Friends? Batman, Superman, and the Nature of Friendship (Daniel P. Malloy).

19. Leaving the Shadow of the Bat: Aristotle, Kant, and Dick Grayson on Moral Education (Carsten Fogh Nielsen).

20. The Tao of the Bat (Bat–Tzu).

Contributors.

Index.

[Ghoul]

baš SVAŠTA!

[divča]

The Wall of the Sky, the Wall of the Eye - Jonathan Lethem (zbirka priča)

Do sada sam od Lethema pročitao dva romana: Gun, with Occasional Music (odličan miks SF-a i noar krimića) i Motherless Brooklyn (čitao u prevodu). Trenutno sam pri kraju prve od sedam priča iz ove zbirke i ako su i ostale ovako dobre - to će biti pravo uživanje!

Evo kratkih opisa priča sa zadnje korice, koji prosto teraju čoveka da ih što pre pročita:

The Tales include "Light and the Sufferer", in which a larcenous crack addict is dogged by an invulnerable alien; "The Hardened Criminals" wherein convicts are used as building blocks for new prisons; "The Happy Man", whose hapless protagonist is raised from the dead to support his family, only to suffer periodic out-of-body sojourns in Hell; "Access Fantasy". which concerns one man's efforts to escapre from a society locked in a permanent state of gridlock; and "How We Got in Town and Out Again", in which a pair of starving drifters are lured into becoming contestants in a virtyal-reality elimination game, their dreams exploited for mass entertainment.

Čitao sam i ja to (ima je u IPS-u za 283 dinara), interesantan je taj Letem, ima tu finih priča - a ta How We Got in Town itd. je meni skoro savršena - zbog mnogo čega, a najviše zato što je na neverovatno sugestivan način uhvaćen taj epifanijski momenat ocrtavanja sopstvene duše u dodiru sa drugom, ta egzotika mlade ljubavi (tačno ima nešto od Džojsove Arabije, kako je neko intuitivno zapazio)...a sve u nekom dikovskom raspad svetu. Plus cela ta ideja sa softverskim Mr.Sneeze-om što čami u nekom levom folderu mi je stvarno dirljiva...