• Welcome to ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara....

Srbija 2009.

Started by crippled_avenger, 18-01-2009, 13:17:48

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Print
Go Down Pages 1 2 3 All
User actions

crippled_avenger

#50
27-06-2009, 12:47:00
ДОМАЋИ ФИЛМ
Национална класа између наде и безнађа
Обележје читаве једне генерације тридесетогодишњака и четрдесетогодишњака који боје наш савремени филм јесте чекање, неизвесност, генерацијски ангст, који аутори покушавају да разреше или упорном реактуализацијом траума ратова деведесетих и санкција, или пак бекством у условно мале приче, условно мале (мело)драме.

Милица Михаиловић у филму ,,Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" Од укупно десет домаћих филмова (пет премијерних и пет већ виђених дугометражних играних) који су се на фестивалу Синема сити такмичили у селекцији убојито сликовитог назива – Национална класа (махом исти наслови видеће се и на предстојећем фестивалу у Сопоту), поново су се позиционирала два тематска правца – један, који се бави прошлошћу која и даље има одјека на нашу садашњост (а тај правац обухвата и филмове који садашњост третирају из визуре бремена прошлости) и други, који тематски покушава да се извуче из оквира социополитичког и идеолошког контекста. Можда бисмо актуелну српску кинематографију могли дијагностификовати као неуротско лутање између наде и безнађа, метафором сажетом управо у два наслова – ,,Неко ме ипак чека" и ,,Чекај ме, ја сигурно нећу доћи". Обележје читаве једне генерације тридесетогодишњака и четрдесетогодишњака који боје наш савремени филм јесте чекање, неизвесност, генерацијски ангст, стрепња коју аутори покушавају да разреше или упорном реактуализацијом траума ратова деведесетих и санкција, или пак бекством у условно мале приче, условно мале (мело)драме.

Ролеркостери и брзе вожње српског филма

Од ратне мелодраме, епског спектакла Драгојевићеве ,,Аждахе" која инсистира на освешћивању српског национа везујући се за епоху страдалништва у Великом рату, до поклича протагонисте из Марковићеве ,,Турнеје" из рата у Босни – ,,Ја нисам Србин, ја сам глумац", простире се дугачак лук идеолошких ауторских премиса. Драгојевић је свакако значајан ,,линк" између генерације и даље активних ,,прашких ђака" ка оној која је стасавала крајем деведесетих и његов је опус можда најбољи показатељ свих амбиваленција и искушенија које су наметале деведесете. И даље, у овој групи остварења која чине осврт на прошлост или пак њене последице, од носталгичне Тодоровићеве урбане митологије београдског Фантома брзином ,,поршеа" закуцавамо се, у неверици и јези, у приколицу суицидно храбре Ђорђевићеве трупе проклетих порнобандита, изопштених проносилаца страшне истине о декаденцији света презрелог за пургаторијум. Такође у жељи да нас провезе кроз распад друштвених вредности који утиче на појединца (што је легитиман и најчешће и примењиван наративни модел у савременом филму који почива на стварносном), и то возилом ,,хитне", Горан Радовановић у ,,Хитној помоћи", пак, експлицитно премешта кривицу и одговорност у лица двојице политичара који су обележили, сваки на свој начин, епоху за нама – Милошевића и Ђинђића, аболирајући на тај начин од било какве одговорности како оне који су ,,само" читали вести (лик Наташе Нинковић) набијене ратнохушкачком реториком тако и оне који су збуњено стајали по страни док је крај њих протицала историја (лик лекарке, Весне Тривалић). Христолики Радовановићев јунак, јуродиви дечак који вида чудесним сузама, додаје један онирични квалитет као неопходни контрапункт сувише наметљивој контекстуализацији.

Коначно, након ових како жустрих  тако и медитативних вожњи, заједно са јунацима остварења Владимира Перишића,  младим регрутима неименоване војске и неименоване епохе, седамо у војни аутобус на контраиницијацијском путу ка егзекуцији. Из свог некадашњег получасовног играног филма, ,,Дремано око", Перишић доноси оптику дванаестогодишњег дечака, јединца успешних родитеља, који за време чувених шетњи и демонстрација постаје мета презира својих вршњака (то је и један од мотива Радовановићеве ,,Хитне помоћи"), и наставља ту исту несигурност дечака, његову интровертност и пасивност и у филму ,,Ordinary People". Не само стилски, уз малобројне дијалоге, крупни план и експресивност лица протагониста, већ и глумачки, ,,Дремано око" се бешавно наставља на ,,Ordinary People " – Реља Поповић (иначе натуршчик) од дечака постаје младић, млади регрут а Борис Исаковић од лика оца постаје поново очинска, и даље нимало топла, дистантна фигура команданта чете младих војника. У маниру повратка неореализму као стилском и тематском правцу који је обележио италијанску кинематографију након Дугог светског рата, као што то данас чини, рецимо, Матео Гароне, са шокантном ,,Гомором", и Перишић, са великом редитељском дистанцом пушта ледени објектив камере да испитује унутрашња стања свог младог протагонисте, невољно баченог у један систем насиља и опресије. Остајемо запитани да ли један сунчан, исувише сунчан, дан у руралном екстеријеру, тај егзистенцијалистички мотив иритирајућег сунца које окида бес у контексту спољашњег притиска, погледа и очекивања других (као у Камијевом ,,Странцу"), као и психолошка структура карактера, могу од сваког начинити злочинца и хладног убицу.

Љубав (ни)је Годо

У корпусу оних филмова који вапе за одмаком од политичких и идеолошких оквира, позиционира се ,,Тамо и овде" Дарка Лунгулова, који l'amour третира кроз препознатљив француски touch, и у којем и сам Београд афродизијачки побуђује средовечног Американца (Дејвид Торнтон) да ипак дочека свог љубавног Годоа на једној љупкој дорћолској тераси уз суптилну Београђанку (Мира Карановић).

У својој чисто љубавној мелодрами ,,Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" (парафраза стихова Константина Симонова ,,Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи, само ме чекај дуго") Мирослав Момчиловић сценаристички истрајава на трагикомици, аутоиронији својих протагониста, смејући се са њима а не њима. У љубавном колоплету тридесетогодишњака (Гордана Кичића, Милице Михајловић, Банета Трифуновића, Вање Ејдус и Милоша Самолова) као и снажној мелодрамској позадинској меланхоличној дерт причи педесетогодишњака (Мирјана Карановић и Петар Божовић), аутор инсистира на крајњем натурализму, на студији карактера у покушају вивисекције миленијумски опсесивне и неухватљиве теме љубави, проналазећи ипак њену формулу у интроспекцији и смањењу нарцизма. Као по правилу (што већ постаје Момчиловићев потпис) разрешење натуралистичких сторија добија један наднаравни квалитет – метафора из животињског света о радио-рибама које, заувек моногамне, сретно почивају на дну океана, говори о тежњи да у овим кратким животима сусретнемо ону платоновску другу половину због које ће нам, уз извесност свеприсутне смрти којом се аутор поиграва дуплирањем покушаја суицида, живот бити не само подношљивији већ и дужи.

За разлику од ове љубавне сторије, ,,Неко ме ипак чека" Марка Новаковића тематски се фокусира на изузетно деликатну тему која има психосоцијалне, етичке и антрополошке инстанце, на абортус, као могућност избора жене, потом, као, са једне стране хумани, етички или пак религијски прекршај, а са друге стране једини могући акт у конзервативним заједницама које осуђују ванбрачну трудноћу. Кроз овај филмски триптих, аутор доноси портрете надасве различитих жена, што је заиста реткост у нашем филму – оне се разликују по пореклу, социјалном статусу, годинама, самосвести, принципима, идеалима. Новаковић различито боји и саме приче – од камерне дијалошке дуодраме, преко руралног натурализма, до ониричних и кошмарних инцидената у реалистичком контексту. Уз одличну глумачку поделу (Аница Добра, Душанка Стојановић, Нада Шаргин, Мира Карановић, Марија Вицковић, Љиљана Степановић) мелодрама ,,Неко ме ипак чека", за разлику од чистог натурализма румунског остварења исте тематике, ,,4 месеца, 3 недеље, 2 дана" редитеља Кристијана Мунђијуа, представља вешту жанровску лепезу и истраживање и самим тим и већи изазов за филмског гледаоца.


Весна Перић
[објављено: 27/06/2009]
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

#51
03-07-2009, 17:42:44
Na ovogodišnjem gradskom konkursu biće nekoliko vrlo interesantnih projekata. Mogao bih da nabrojim barem osam dugometražnih projekata koji bi bili zanimljivi dobitnici. Videćemo kakva će biti komisija ali u svakom slučaju, činjenica da trenutno postoji osam projekata sa napisanim scenarijem koji su vredni pažnje je sjajna. Takav odnos snaga znači da postoji osnov da se i u 2010. ostvari kontinuitet osvežavanja srpske produkcije a nadam se da će bar neki od njih imati i sreće sa finasijama. Dobro je da mladi autori ne odustaju od žanrovskih filmova već istrajavaju u toj borbi.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ghoul

#52
07-07-2009, 00:56:41
izgleda da je uspostavljen pattern favorita i autsajdera koji će, po svemu sudeći, nastaviti da određuje nagrađene i skrajnute po srbskim festivalima ovoga leta – u korist bezvrednih, a na štetu stvarno dobrih.

evo nagrada iz sopota – čak ni zeka u žiriju očito ne znači mnogo za 'žanrovce':

ODLUKA ŽIRIJA O NAGRAĐENIM FILMOVIMA
38. FILMSKOG FESTIVALA U SOPOTU

Žiri takmičarskog programa 38. Filmskog festivala u Sopotu u sastavu:

1. Mihailo Vukobratović, Predsednik žirija
2. Dejan Zečević, član žirija
3. Marko Valić, član žirija

je na završnoj sednici, pošto je pogledao sve filmove u takmičarskom programu, doneo Odluku o nagrađenim filmovima:

1. NAGRADU ZA NAJBOLJU ŽENSKU ULOGU, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 200.000 DIN, dobija
MIRJANA KARANOVIĆ

za ulogu u filmu  TAMO I OVDE
Nagrada je doneta jednoglasno.


2. NAGRADU ZA NAJBOLJU MUŠKU ULOGU, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 200.000 DIN, dobija
MILOŠ SAMOLOV

za ulogu u filmu   ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI
Nagrada je doneta većinom glasova.


3.  NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 300.000 DIN, dobija
MIROSLAV MOMČILOVIĆ

za film           ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI
Nagrada je doneta većinom glasova.

                                                     
4. NAGRADU ZA NAJBOLJU REŽIJU, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 400.000 DIN, dobija

DARKO LUNGULOV

za film   TAMO I OVDE
                                       Nagrada je doneta jednoglasno.           
                                                                                                                                   

5. VELIKA STATUETA SOFEST ZA NAJBOLJI FILM FESTIVALA i novčani iznos od 800.000 DIN, dodeljuje se producentskoj kući
                                                               
`Testament Films i Balkan Film`

za film   TURNEJA
Nagrada je doneta jednoglasno.

https://ljudska_splacina.com/

WARLOCK

#53
07-07-2009, 01:41:31
Sta bi sa ostalim filmovima Fantom Zona i Banda ?  :shock: 
Bio sam na projekciji Zone M.  publika je odlicno reagovala,bilo je dosta napaljenih klinaca..slika na platnu je bila fantasticna potpuno drugacije osvezenje nego u sugavom sava centru..
Na porno bandi bio sam u shoku,kad sam video puno dece je dolazilo na projekciju i to bez nikakvih upozorenja zabranjeno za decu ispod osamnaest.. :? tako je dosta njih napustilo salu.. eto tako desava se u malim gradicima.
Kad sam bio pre mesec dana na trash festivalu u Sapcu,gostovali su Shock koridor u 6 sati podne.. tema je bila nekrofilija i pedofilija..nisam mogao da poverujem ispred mene je sedela bakica sa unukom oko 5 godina i gomila tinejdzerki.,niko nije reagovao sem mene pa sam prijavio organizatorima da sklone bakicu i dete  :evil: ..

Ghoul

#54
07-07-2009, 01:56:31
Quote from: WARLOCK on 07-07-2009, 01:41:31tema je bila nekrofilija i pedofilija..nisam mogao da poverujem ispred mene je sedela bakica sa unukom oko 5 godina i gomila tinejdzerki.,niko nije reagovao sem mene pa sam prijavio organizatorima da sklone bakicu i dete  :evil: ..

hteo si da zaštitiš babu od nekrofila a dete od pedofila?
mudro i saosećajno!
:)
https://ljudska_splacina.com/

WARLOCK

#55
07-07-2009, 02:11:07
Quote from: Ghoul on 07-07-2009, 01:56:31
Quote from: WARLOCK on 07-07-2009, 01:41:31tema je bila nekrofilija i pedofilija..nisam mogao da poverujem ispred mene je sedela bakica sa unukom oko 5 godina i gomila tinejdzerki.,niko nije reagovao sem mene pa sam prijavio organizatorima da sklone bakicu i dete  :evil: ..

hteo si da zaštitiš babu od nekrofila a dete od pedofila?
mudro i saosećajno!
:)
Haha.. tako reci :)

crippled_avenger

#56
07-07-2009, 11:00:01
Sopot je sramota.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ginger toxiqo 2 gafotas

#57
07-07-2009, 11:33:56
Nego šta nego sramota, spisak laureata naprosto stoprocentno odražava lične preference večite i neuništive Gorice Mojović i inih DS satelita, kako Queen Bee zamišlja kvalitetan srpski film, a moralo se naći mesta i za podrepu od Markovića...

...ako sledeće godine kumče Baljak stigne sa PLAVIM VOZOM na Sopot, biće to the surest bet in the world's history glede nagrada, svih, svih...
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

crippled_avenger

#58
07-07-2009, 16:55:58
Ono što je uičinilo naše festivale ultraperverznim svakako je novčani segment nagrada. Naime, sada se tu dele prilično ozbiljne pare, a znajući naše autore i producente koji bi za dinar prodali rođenu majku, 10 000 eura je zaista preveliko iskušenje za njih.

Ono što je najjezivije nije to što u Sopotu nisu pobedili BANDA ili FANTOM nego što se već godinama uporno falsifikuje istorija. Te nagrade pored novca i sujete znače nešto valjda i u nekom istorijskom smislu. Koliko god mi bili uzdržani prema nagradama one jesu na neki način putokaz u izvesnom smislu. Neko za 50 godina, ako poželi da malo proučava naš film, koristiće i nagrade kao kakav-takav putokaz, i one će ga odvesti na stranputicu.

Kada je konačno srpski film zahvaljujući BANDI i FANTOMU postao relevantan, i to ne samo u umetničkom smislu (hajde da to ostavimo po strani), nego i na ulicama, među ljudima, ovi naslovi su sasečeni u korenu.

A relevantnost je bitna stvar. Nije Novi Holivud dobio priliku u studijima samo zato što raniji filmovi nisu bili dovoljno gledani, ili pak dovoljno dobri. Srudiji su naprosto shvatili da njihovi filmovi uprkos glčednosti više nemaju smisla, ne povezuju se sa gledališđtem, i reagovali su kako film ne bi postao muzejska forma.

Isto važi i za pojedine glumce. Nije Seagal prestao da bude theatrical glumac jer je snimao promašaje. Njegovi poslednji theatrical filmovi EXIT WOUNDS i HALF PAST DEAD su čak dosta pristojno prošli. On više nije bio theatrical jer su studiji shvatili da je on naprosto dead end i da im je potreban novi glumac tog tipa.

To se nažalost ne dešava kod nas. Kinematografija je toliko korumpirana da očigledno nije više pitanje poznavanja filma da li će neko vrednovati BANDU ili ne. Niko ne može da kaže da Zeka ne zna šta je BANDA. Strašno je što zna, ali se opet ne izbori da mu da nagradu jer ima veći interes.

I ja bih razumeo interes da je dilema između KLOPKE i HADERSFILDA pa sad kao to je manje-više isto sranje. Ali, kada neko snimi nešto što se retko sreće kao što je snimio Mladen, što se izdvaja na najfiniji mogući način, nešto tako retko i dragoceno, onda bi valjda snaga filma trebalo da utiče i na te ljude u žiriju i da kažu, "Jebiga, interes je interes, ali ljudi ne smemo da ispadnemo budale..." Nažalost, ljudi koji nisu sposobni da vrednuju BANDU su zalutali u bioskop i njihove svinjarije treba zapamtiti.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Ghoul

#59
07-07-2009, 17:09:36
Quote from: crippled_avenger on 07-07-2009, 16:55:58Ali, kada neko snimi nešto što se retko sreće kao što je snimio Mladen, što se izdvaja na najfiniji mogući način, nešto tako retko i dragoceno, onda bi valjda snaga filma trebalo da utiče i na te ljude u žiriju i da kažu, "Jebiga, interes je interes, ali ljudi ne smemo da ispadnemo budale..." Nažalost, ljudi koji nisu sposobni da vrednuju BANDU su zalutali u bioskop i njihove svinjarije treba zapamtiti.

ja sam toliko zgađen da i nemam snage da sada i ovde komentarišem, ali ovo jedan od onih retkih slučajeva u kojima se 100% slažem s dimbom.

mada je bruka pre svega za one koji potpisuju i dodeljuju te imbecilne nagrade irelevantnim ćorsokacima od 'filmova', ipak je jezivo nepostojanje bilo kakve odgovornosti kod tih žirija, a možda i ukusa i smisla da se prepozna vrednost.
a kao što rekoh, slutim da je ovo pattern po kome će se i do kraja leta i jeseni na lokalnim vašarima (aka festivalima) dodeljivati nagrade, i to je ono što će ući u anale i istorije srpskog filma.
mislim da bi trebalo uskoro opaliti nekim textom na ovu temu na nekom gromoglasnom mestu, tipa politika ili novosti, ako je moguće, mada i tu sam skeptičan: ne može se ovo zalečiti textom no vatrenim oružjem...
https://ljudska_splacina.com/

mac

#60
07-07-2009, 18:33:53
Vama je ovde sad potrebna neka PR taktika. Treba prvo spinovati javnost da ovo prihvati kao skandal. Makar ovo i bio skandal, ako javnost nije spinovana da se skandalizira nad skandalom onda kao da skandala i nema.

Treba istoveremno i lobirati kod onih čiji se novac deli, i spinovati ih da skandale prestanu da ignorišu i da požele da ih izbegavaju. Oni čiji je novac će potom valjda uticati na one koji dele taj novac da pri deljenju novca izbegavaju skandalozne odluke.

Tako nekako...

Uzgred, u kojim bi to kategorijama Banda zavredela prvu nagradu?

Ghoul

#61
07-07-2009, 18:47:55
da ja delim nagrade, za najbolji film, za scenario, sporednu ulogu, šminku, možda i kameru. +izmislio bih neku specijalnu, ZA MUDA, kao za kronenberga u kanu kad je imao CRASH...
https://ljudska_splacina.com/

crippled_avenger

#62
07-07-2009, 23:57:32
Ja razumem nameštaljke kad su kandidati ujednačeni, ili kad se razlikuju po pristupu ali su u svom domenu približni, pa onda pobedi onaj koji je bliži preferencama žirija, tipa u konkurenciji su APSOLUTNIH STO i TT SINDROM, pa neka onda, može da presudi što žiri manje ceni horor.

Ali, kad se pojavi superioran film, onda svako normalan, dođe i kaže "Ljudi, jebiga, nije nam milo, ali ispašćemo žestoke budale ako ovome ne damo nagradu..." To bi uradio SVAKO NORMALAN, svako ko ima iole obraza. Ja poznajem ljude koji NE VOLE to što je BANDA ali ne poznajem nikoga ko ne poštuje taj film, ne smatra da je kvalitetan i značajan.

Koliko god se naš filmski establišment osećao povređeno, ne može da se ponaša dementno i da ignoriše realnost.

Drugo, nagrade ne da su nameštene, nego pogledajte ovo. Svake godine pred oskare idu Zlatni Globusi i nagrade udruženja kritičara, i u njima se uvek vrti neki isti krug filmova. Međutim, kod nas nije tako. Kod nas GEORGIJE apsolutno pobedi u NS, a TURNEJA ne dobije apsolutno ništa, a onda se u Sopotu desi obrnuto. Naravno, oba festivala su besramno nameštena, jer statistički je nemoguće da jedan film bude negde toliko supeioran a da na drugom mesto ne dobije ama baš ništa. Ni jednu jedinu nagradu.

A u suštini, što je najjadnije, ni GEORGIJE ni TURNEJA nisu ni približno zaslužili nagrade...
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ginger toxiqo 2 gafotas

#63
08-07-2009, 11:01:03
Деби Владимира Паскаљевића у Чешкој

Дебитантски дугометражни играни филм "Ђавоља варош", редитеља и сценаристе Владимира Паскаљевића имаће светску премијеру сутра на фестивалу у Чешкој, у такмичарској селекцији "Competition - East of the West".


Дебитантски дугометражни играни филм "Ђавоља варош" редитеља и сценаристе Владимира Паскаљевића,  имаће светску премијеру сутра, 9. јула, на фестивалу у Карловим Варима у такмичарској селекцији "Competition - East of the West".

"Свестан сам да долазим из мале средине, без довољно средстава. Ми смо ушли у цео пројекат не знајући да ли ћемо моћи да га завршимо. Био је то велики ризик и морам да одам признање свом продуценту Милану Томићу, који је глумац и мецена", рекао је Паскаљевић.

"Рачунали смо да ће нам држава помоћи у постпродукцији, али није све док нисмо позвани у Карлове Вари, као и у ревијални програм предстојећег фестивала у Монтреалу. Тек са тим позивима постали смо довољно убедљиви да би нам држава покрила део трошкова", каже Паскаљевић.

Млади редитељ каже да су добијена три милиона динара и да је је било довољно за трансфер са дигиталног снимка на филмску траку, али не и за микс тона, тако да суморали да се сналазе, улажући и приватна средства.

"Са копијом на 35 милиметара обезбеђено је да мој филм постоји у правом смислу, односно да може да се приказује, да циркулише, иначе би вероватно завршио на интернету или у некој бедној ДВД дистрибуцији", каже Паскаљевић.

"Фестивали прихватају да се конкурише са ДВД-ом, не мора одмах да се пошаље копија, коју ми нисмо ни имали, а апликацију смо скинули са интернета. Комисија је то прегледала и понудила нам учешће у селекцији која је фокусирана на земље источне и централне Европе и бившег Совјетског Савеза", рекао је Паскаљевић.

Премијера филма на јесен

На питање да ли у Чешкој буди пажњу то што је он син редитеља Горана Паскаљевића, једног од најзначајнијих припадника чувене "прашке школе", одговорио је да не сумња да ће чешки медији правити поређења.

"На сајту фестивала, на презентацији мог филма коју су они направили, стоји да сам писао сценарио за Горанов филм 'Оптимисти', дакле већ су указали на ту везу. То може да ми буде од користи, јер ће многе заинтересовати да дођу на пројекцију да виде шта је то урадио Горанов син, а може да ми буде и на штету ако ће се очекивати да га ја превазиђем". "То јесте, генерално гледано, мој проблем за цео живот", рекао је Паскаљевић.

"Овај филм је истовремено бруталан и сирово приказује нашу стварност, али му хумор даје неку дистанцу, омогућава да се та сировост гледа на другачији, лековит начин. Желим да се гледалац запита - где ми то живимо, али и да се насмеје свему томе, да и без неке мрачне тежине схвати потребу да се ствари мењају", изјавио је Паскаљевић.

Премијера у биоскопима у плану је за јесен. Паскаљевић је напоменуо да не може да процени како ће филм проћи, јер је "биоскопски барометар увек врло ћудљива ствар".

Улоге у "Ђавољој вароши" - људе из народа, тинејџере, предузимаче, незапослене, пензионере, тајкуне, неостварене уметнике играју Лазар и Даница Ристовски, Славко Штимац, Горан Јевтић, Мира Бањац, Власта Велисављевић, Небојша Миловановић, Јана Милић, Милан Томић, Драган Петровић, Марта Береш и други.

У ауторском тиму су директор фотографије Милан Спасић, монтажер Петар Путниковић, сценограф Кирил Спасески, костимограф Ивана Гутеша, а директор филма је Милан Цветковић.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

crippled_avenger

#64
08-07-2009, 14:51:17
Evo ga trejler za Paskaljonija Juniora...

Đavolja Varoš - DEVIL'S TOWN FILM - trailer
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

#65
08-07-2009, 15:03:58
Ovo ima potencijala...

taurus-jor

#66
10-07-2009, 13:50:39
Quote from: Ghoulmislim da bi trebalo uskoro opaliti nekim textom na ovu temu na nekom gromoglasnom mestu, tipa politika ili novosti, ako je moguće, mada i tu sam skeptičan: ne može se ovo zalečiti textom no vatrenim oružjem...

Ali, ipak treba krenuti sa tekstovima. Sa vise strana. Da se gura iz dana u dan, dok namestaci ne popizde. A kad popizde, tek onda nastaviti.
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

mac

#67
10-07-2009, 14:41:13
Ajmo, deveta ofanziva za sedmu umetnost!

taurus-jor

#68
10-07-2009, 14:51:38
Pazi, u ovome što rade postali su vulgarno otvoreni. A otvoreni su zato što se nikog i ničeg ne plaše.
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Ghoul

#69
10-07-2009, 14:55:24
pa ne znam baš dal će i kolko će da se ustresu ako dimbo ili ja ili žika opletemo po njima a neko se drzne čak to i da objavi.

prevelike su pare i raspodele moći u igri da bismo mi za njih bili nešto više od dosadnih komaraca.

ali, ja sam naravno uvek ZA nerviranje (njih), čak i ako je to da ih načas iznerviramo najviše što možemo postići!
https://ljudska_splacina.com/

crippled_avenger

#70
10-07-2009, 22:07:31
Quote from: Ghoul on 10-07-2009, 14:55:24.

ali, ja sam naravno uvek ZA nerviranje (njih), čak i ako je to da ih načas iznerviramo najviše što možemo postići!

Stvorio sam monstruma u srcu Evrope!
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

#71
18-07-2009, 14:24:23
SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE
Goran Marković sa tri druga bludničio nad maloletnim bratom i sestrom. Deca su sama pozvala policiju u pomoć

http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/avgust/15/H-01-15082005.shtml
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

#72
25-07-2009, 20:54:23
Variety donosi kritiku ĐAVOLJE VAROŠI Vladimira Paskaljevića
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4009#p4009
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ginger toxiqo 2 gafotas

#73
26-07-2009, 10:15:55
Režiser Janko Baljak u Beogradu snima film ,,Plavi voz"
Priča o danima kad je Tito umro

Janko Baljak, reditelj poznat po brojnim mračnim dokumentarnim filmovima od kojih je najpoznatiji ,,Vidimo se u čitulji" koji je radio sa Vojislavom Tufegdžićem, ovih dana snima tinejdžersku komediju ,,Plavi voz". Film govori o sedam dana žalosti povodom Titove smrti i kako su to doživeli maturanti jedne beogradske škole.

– Kako su se odvijale stvari u našoj zemlji, tako sam pravio nekoliko različitih varijanata kraja ovog filma, pošto radnja prati šta se sve izdešavalo s ovim junacima od maturantskih dana pa sve do polovine devedesetih godina – kaže Janko Baljak u intervjuu za ,,Blic", i dodaje:
– Ovo sve doživljavam kao neku vrstu sopstvene relaksacije da malo pobegnem od tih mračnih tema. Ja sam radio možda najmračnije moguće filmove od devedesetih pa sve do pre par godina, kada sam prekinuo da se bavim tim temama. To ne znači da se neću vratiti dokumentarnom filmu. Igrani filmovi žele da liče na dokumentarce, a dokumentarni filmovi imaju obrnutu želju, tako da mislim da je to u suštini vrlo sličan posao – objašnjava poznati reditelj koji je odlučio da, pošto film govori o tinejdžerima, šansu da mladim glumcima.
– Prezadovoljan sam s mladim glumcima jer smo imali ogromnu audiciju na kojoj je bilo više od 500 ljudi. Drago mi je da će posle dužeg vremena ovaj film promovisati nova lica. Budući da se radi o velikim ulogama, vrlo su odgovorni i sve teče bez problema. Mislio sam da će imati tremu i da će im biti teško jer smo pre neki dan snimali 14 sati, ali nije, dobri su – ističe Baljak.
On kaže da je izabrao ovu temu za film pošto je smrt Josipa Broza jedini veliki fenomen bivše države.


– Mene ne zanima da se bavim nekom vrstom Ju-nostalgije niti sam nostalgičan za tom zemljom. Ako se već raspala na tako krvav i užasan način, onda je bilo razloga zašto se to desilo. Međutim Titova smrt je sigurno kraj jedne epohe i mene je pre svega zanimalo tih sedam dana u Beogradu, pošto je ovo tipičan beogradski film. Sedam dana žalosti kada je sve stalo u Beogradu i to kada su svi živeli neke svoje živote, zaljubljivali se... jer, Tito je umro u najlepše doba godine, sve je bilo divno i krasno, a bila je proklamovana nacionalna žalost. Tako da je to vrlo zgodan okvir za dramsku radnju, taj sudar dva sveta, kada je bilo nevaspitano biti srećan. Koristiću i dosta arhivskog materijala iz tog perioda, neke možda nikada prikazane snimke. Tako da mislim da ću vratiti ljude u to neko vreme – priča on, i dodaje da će film biti prikazan u i u bivšim jugoslovenskim republikama.
– Ispostavilo se, iako nam to nije bila namera, da će svi oni imati neku svoju premijeru na tridesetogodišnjicu Titove smrti. U svim tim zemljama Tito je na neki način aktuelan. Mislim da to neće biti samo tinejdžerska komedija jer ima taj istorijski kontekst i biće prepoznata u regionu kao kraj jedne epohe kada smo svi mi na neki način izgubili nevinost i kada se država počela krvavo raspadati. To su ti neki poslednji bezbrižni trenuci naših života – kaže Baljak, koji je pisao scenario sa dosta autobiografskih momenata.
– Nisam bio maturant kada se to dogodilo, išao sam u osmi razred, ali dobro pamtim to vreme. Nekih od stvari koje se dešavaju glavnim junacima u filmu, nekih profesora, slika mimohoda ispred Narodne skupštine... ja se svega toga sećam jer smo organizovano išli tamo i znam kako su izgledale te noći. Pošto sam i scenarista filma, puno tih nekih svojih slika, impresija i stvari koje su se meni dešavale utkao sam u priču – objašnjava Janko Baljak, uz zaključak da muziku za film radi poznati slovenački muzičar Zoran Predin, nekadašnji frontmen sastava ,,Lačni Franc".

Pamte ga i u Aziji
– Nadam se da će film probiti i neke barijere jer Tito je jedan od retkih likova po kome u svetu pamte Jugoslaviju, i dan-danas u Africi i Aziji znaju ko je i šta je bio. On je jedna od retkih istorijskih ličnosti koje smo imali bez obzira na sve kontroverze vezane za njegovo ime – kaže Baljak.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

#74
26-07-2009, 10:16:49
...ovakva apologija se dala i očekivati od svoga oca sina...
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

crippled_avenger

#75
27-07-2009, 12:30:51
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

#76
27-07-2009, 14:30:45
Kostimograf se nije baš pretrgao oko odeće i stila osamdesetih. Glumica je slatkiš.

crippled_avenger

#77
27-07-2009, 15:33:37
Sanja Popović je potpuni slatkiš. Duda Mijatović za dvehiljadite.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

#78
27-07-2009, 21:34:41
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ginger toxiqo 2 gafotas

#79
29-07-2009, 00:25:10
...MEDENI MESEC Gorana Paskaljevića deo programa ovdašnje Venecije, a dobio je i datum beogradske premijere - 18. novembar u Centru Sava, naravno...
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

#80
29-07-2009, 00:28:01


Medeni mesec na Lidu


FILM Gorana Paskaljevića ,,Medeni mesec" biće prikazan na ovogodišnjem 66. venecijanskom festivalu, koji se održava od 2. do 12. septembra. Selektor Venecijanskog festivala Đorđo Goseti, u najavi svetske premijere filma proslavljenog srpskog režisera u programu ,,Dani autora", piše da ,,novo delo autora 'Bureta baruta' označava važan skok u kvalitetu njegovog autorskog puta, kao da je oko njegove umetnosti doseglo sjaj, pravu distancu i zrelost kojom posmatra događaje i ljude. 'Medeni mesec' nam se podvlači pod kožu snagom filmskog izraza, sa likovima koji dominiraju ekranom i izuzetnim poetskim nabojem autora, koji je već sapunim pravom izborio ravnoprano mesto među velikanima filma."
Goran Paskaljević, koji je trenutno u Parizu, za ,,Večernje novosti" komentariše ponovno učešće na najstarijem filmskom festivalu.
- To je peti put da učestvujem na Venecijanskom festivalu, što je ujedno i rekord jednog srpskog autora - rekao
nam je Paskaljević. - Do sada sam sa svojim filmovima bio četiri puta na kanskom i dva puta na berlinskom festivalu. Svakom autoru je, bez obzira na prethodne uspehe, velika čast da učestvuje na najstarijem i jednom od najznačajnijih svetskih festivala.
Mada je bio pozvan i u zvaničnu selekciju filmskog Festivala u San Sebastijanu, ipak je odlučio da ,,Medeni mesec" prikaže na Lidu.
- Publika me dobro poznaje i na ovom festivalu i u Italiji, gde je jednim delom i snimana ova filmska priča - kaže režiser. - Ne znam kako će reagovati na deo u kome se vidi kako se ponaša italijanska pogranična policija. Pretpostavljam i da će publika, pre nego što odgleda film, pošto je ovo prva srpsko- albanska koprodukcija (Ministarstvo kulture Srbije i Nacionalni filmski centar Albanije), pomisliti da je reč o političkim odnosima, ali, ovo je jedna lepa ljubavna priča, koja opisuje odnos Evrope prema Balkanu.
Naime, ,,Medeni mesec" su, u stvari, dve paralelne ljubavne priče o mladim ljudima koji svoju sreću pokušavaju da ostvare u zapadnoj Evropi, kako objašnjava autor, ali već na prvom graničnom prelazu shvataju da ih niko ne čeka raširenih ruku.
Scenario za film, pored Paskaljevića, potpisuje i albanski pisac Genc Permeti, direktor fotografije je Milan Spasić, scenograf Željko Antović, a glavne uloge tumače Lazar Ristovski, Petar Božović, Bujar Lako, Ilka Mujo, Mira Banjac...
Beogradska premijera zakazana je za 18. novembar u Sava centru.

TORONTO
POSLE Venecije, film će biti prikazan i na Festivalu u Torontu, u prestižnoj selekciji ,,Velikani filma", uz ostvarenja Kloda Šabrola, Larsa von Trira, Alena Renea, Mihaela Hanekea...
- Poklopilo se da je i ,,Bure baruta", kao i sada ,,Medeni mesec", krenulo s Mostre, a zatim stiglo u Toronto - kaže Paskaljević. - Reč je o najvećem festivalu na severnoameričkom kontinentu, gde dolaze svi najveći svetski distributeri.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

ginger toxiqo 2 gafotas

#81
30-07-2009, 15:10:24
...nisam znao kuda dugo bi sa ovim, a gre'ota je da se baci/propusti...

Srpska glumica igra sa Džejmsom Frejnom
Marija Karan u filmu ,,Crusades"

Mlada srpska glumica Marija Karan već nekoliko godina živi u Londonu i sve češće dobija uloge u zanimljivim projektima od kojih je najsvežija uloga u televizijskom filmu ,,Crusades" pored poznatog britanskog glumca Džejmsa Frejna.


,,Crusades" je ra­đen po scenariju poznatog britanskog pisca naučne fantastike Endija Brigsa, dok je režija poverena Lorencu Senatoreu, koji je sarađivao na filmu ,,War Inc.", u kome jednu od glavnih uloga tumači još jedan domaći glumac Sergej Trifunović.
Film, koji će najverovatnije biti prikazan na nekoj britanskoj televiziji, žanrovska je mešavina fantazije, horora i naučne fantastike, a trenutno je u postprodukciji. Marija je dobila priliku da glumi pored istaknutog britanskog glumca mlađe generacije Džejmsa Frejna, koji se proslavio u hit seriji ,,Tjudorovi", u kojoj je oživeo poznatu figuru iz britanske istorije - Tomasa Kromvela.



Inače, Marija Karan je pre par godina otišla u Englesku u jednu poznatu glumačku školu, ali su producenti ubrzo primetili njen talenat, a uloge su stizale jedna za drugom. Zajedno sa kolegom iz Srbije Draganom Mićanovićem dobila je ulogu u Bi-Bi-Sijevoj najpopularnijoj seriji ,,Casualty", u kojoj su tumačili bračni par. Međutim, Mariju tek očekuju veliki izazovi i uspesi budući da je nedavno dobila ulogu u filmu ,,11 minuta", rađenoj po istoimenoj knjizi Paula Koelja, u kojoj će joj jedan od partnera biti čuveni holivudski glumac Miki Rork.
"...get your kicks all around the world, give a tip to a geisha-girl..."

crippled_avenger

#82
01-08-2009, 22:18:50
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Kunac

#83
04-08-2009, 13:29:34
Jedan od srpskih filmova u poodmakloj fazi predprodukcije, a potpomognut od strane Filmskog centra Srbije...

PRAKTIČNI VODIČ KROZ BEOGRAD, SA PEVANJEM I PLAKANJEM
(PRACTICAL GUIDE TO BELGRADE, WITH SINGING AND CRYING)



producent: Art & Popcorn, Belgrade / Les Films du Requin, France / TR9 Film, Germany
pisac scenarija: Bojan Vuletić
reditelj: Bojan Vuletić

A tu je retko prostačko, uz to i autošovinističko rešenje plakata...

"zombi je mali žuti cvet"

raindelay

#84
08-08-2009, 00:49:41
Zna li se nesto vise o ovome ?
"Royal Exile: The Betrayal of Prince Paul of Yugoslavia"
I WAS ANTI-OBAMA BEFORE IT WAS COOL

lou benny

#85
19-08-2009, 01:40:54
da li se može reći da enigmatičarski esnaf, s naglaskom na autorima skandinavki i ukrštenih reči, drži stranu oligarha pomažući im da široj javnosti, koja preko budžeta u značajnoj meri finansira oligarhijske ad-libitume u formatu celovečernjih filmova, stvara predstave idiličnog života srpskog filma sa sve glumačkim, rediteljskim zvezdama, nazivima filmova itd? koliki kredibilitet jednoj filmskoj industriji može dati enigmatika?
put duha sa sekirom je zaobilazni put

zakk

#86
21-08-2009, 12:04:45
http://www.littlewhitelies.co.uk/blog/sarajevo-film-festival/



A balmy late afternoon in Sarajevo: the Muezzin call to prayer snakes through the air, mingling with the smoke of scores of charcoal grills and spitting lamb skewers. Although the city is filled with mosques, orthodox Christian churches and the odd synagogue, meat is the real religion here in Bosnia, that and cigarettes. Fatty tendrils of kebab-smoke cling to the terracotta roof tiles in the old Ottoman quarter, blending with the tobacco fumes that swath every waking moment in the Bosnian capital. So when for nine days in August every year the city gathers to worship at the altar of cinema, it is only natural that the Sarajevans find a way to incorporate at least one of their other passions.

Hence the Sarajevo Film Festival's celebrated open air screenings. Two outdoor cinemas are rigged up during the festival. The larger – the Heineken Open Air Cinema – plays host to 3000 people each night. It's a testament to the popularity of the festival that there is rarely a seat to spare. There's an electric atmosphere. The Sarajevans are dressed to impress. Young women in sparkly stiletto sandals totter unsteadily past, like Bambi on stilts. Even while the films are playing the air is filled with boisterous chatter and cigarette smoke. Pedro Almodóvar's striking Broken Embraces (pictured) has a new beauty here, filtered as it is through a soft focus haze of incinerated Ronhill cigarettes. Cigarette girls, nymph-like in their white satin mini-dresses, make sure that no mouth is left wanting for a nicotine nipple.

The festival period, explains volunteer driver Emir, is the best time in the entire year to visit the city. People travel from all over Bosnia to join in the celebration of this little film festival, which punches well above its weight on the international circuit. The festival is celebrating its fifteenth year. When it started, the city was still under the stranglehold of the siege. Films had to be smuggled into the city, along with medical supplies and food rations, through a tunnel which ran under the UN protected airfield and linked the city island with the outside world. Rather than risk the sniper's bullets on the main street, festival audiences preferred to climb through a mortar hole in the side wall of the cinema.

Although bullet holes still riddle many buildings throughout the city, times have certainly changed. Vocal supporters like Mike Leigh and Kevin Spacey have given the festival kudos, sponsors have brought glitz and a red carpet, along with the cigarette-nymphs and Bosnian beauties in aggressively branded T-shirts. But the spirit of defiance and pride, which defined the festival from the very start, remains. And while Emir the driver, who was five-years-old during the siege, argues that it's time that filmmakers from the former Yugoslavia found something to talk about other than the war, it's clear that there are still plenty of raw memories and stories to be told.

One of the best films of the first two days was Donkey, a co-production from Croatia, Bosnia and Herzegovina and Serbia. Set in 1995, it's a sun-bleached story of bad blood between the men of a family dispersed to the far corners of the warring former Yugoslavian states. The characters glare balefully at each other over half-empty bottles of red wine; the score is evocatively minimal – just a mournful cello and the nagging sound of cicadas. Over two weeks in the scorched lands surrounding the village of Drinovci, a kind of taciturn understanding is reached. And yes, a donkey plays his part.

The overwhelmingly positive response suggests that Sarajevan audiences have not lost their appetite for tales of their recent history just yet.

Wendy Ide
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

crippled_avenger

#87
24-08-2009, 14:38:05
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

#88
31-08-2009, 15:02:15
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

#89
18-09-2009, 20:31:44
BORBA otvorila polemiku o izboru naseg kandidata za oskara.

http://www.borba.rs/content/view/9261/123/
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Le Samourai

#90
18-09-2009, 20:49:52
Evo prvog privjua filma Tilva Rosh:

TILVA ROSH PREVIEW

crippled_avenger

#91
20-09-2009, 00:39:24
TILVA ROS obecava!
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Le Samourai

#92
20-09-2009, 01:22:40
Quote from: crippled_avenger on 20-09-2009, 00:39:24
TILVA ROS obecava!
I meni deluje potencijalno dobro - posebno pochetni deo privjua.

Shozo Hirono

#93
20-09-2009, 14:05:33
Quote from: crippled_avenger on 18-09-2009, 20:31:44
BORBA otvorila polemiku o izboru naseg kandidata za oskara.

http://www.borba.rs/content/view/9261/123/

dilema: film koji može da dobije oskara ili film koji najbolje reprezentuje našu kinematografiju?

zar komisija ne bi trebalo da ima slobodu u odlučivanju, i odabere jednostavno najbolji? ako oni to umeju da razlikuju i prepoznaju...

crippled_avenger

#94
20-09-2009, 14:36:01
Borba je danas nastavila polemiku

http://www.borba.rs/content/view/9287/123/

Znaš kako, mislim da je to pitanje koje je ključno.

Daću ti primer francuske reprezentacije u fudbalu 1996. pa i 1998. (mada je '98. situacija bila drugačija jer su Henry i Trezeguet bili dorasli). Kada je Jacquet odlučio da ne zove Cantonu, Ginolu i Papina, on realno jeste uskratio publiku za verovatno u tom trenutku najbolje i najatraktivnije francuske igrače. Međutim, on je u generaciji koju su predvodili Zidane, Djorkaeff i ekipa, stvorio sastav koji može da pobedi, da se kvalifikuje i izbori.

Slično je i sa izborom filma.

Ako želiš da osvojiš oskara, to verovatno ne možeš da uradiš sa filmom ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE iako je to realno naš najbolji film. Ja u osnovi, nemam problem sa tim da mi izaberemo najbolji film, a to je ove godine Mladenov film i kažemo Akademiji "Evo vam naš najbolji film, radite sa njim šta znate" ali onda bih isto tako bio svestan da ga većina članova Akademije ne bi ni odgledala do kraja. To je jedan put i on je potpuno legitiman, i ko zna, možda neke iduće godine taj put i donese neki rezultat.

Ono što je drugi put, to je da izabereš film koji ima šanse, koji možda nije objektivno najbolji film snimljen kod nas, gledano iz naše vizure, ili čak nekih akademskih parametara, ali može da prođe kod Akademije. Što se mne tiče, ove godine to je ORDINARY PEOPLE. Ja ga nisam gledao, ali vidim da je imao vrlo povoljnu kritiku u Varietyju, da je prikazan u Kanu, da je osvojio nagradu u Sarajevu, distribuira ga Wild Bunch u svetu, takođe čujem ima jasnu antisrpsku agendu i odnos prema Srebrenici. Kad se odlučuje o oskarima, najbolje prognoze daješ onda kada nisi gledao filmove, tome me je odavno naučio Dragan Jeličić.

E sad, da bi ti uopšte mogao da uđeš u bilo koju priču, moraš da napraviš neki iole legitiman izbor. Da bi izbor bio iole legitiman, ne možeš da do te mere srozaš tu organizaciju koja bira filmove i da joj se prijave SAMO četiri filma, među kojima nema ni BANDE, ni FANTOMA (koji po meni takođe ne bi bio bez đavla na non-english oskarima, eventualno). Ovaj izbor je dakle u startu sporan jer ga radi organizacija koja nema dovoljan ugled da bi se producenti uopšte prijavili. Kako ti dovedeš do situacije da neko neće da se prijavi da bi eventualno ušao u opticaj za oskara?

To je pitanje na koje naravno oni ne daju odgovor.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Shozo Hirono

#95
20-09-2009, 15:05:56
ovo poslednje jeste neka vrsta problema, ali...

zar bi neko odbio da bude kandidat države u trci?

zar postoji još uvek i neki kao konkurs, pa ko se javi javi, a ko ne - jebi ga, što nije! pa biramo luzere unapred, ali nema veze: bitne su nam dnevnice!

ako neko iskreno želi da zna i vidi - ne postoji prepreka po kojoj bi najboljem neko stao na put, ili bilo čije mišljenje.

ako ove godine pošaljemo najsmelijeg i najhrabrijeg (evidentno i najboljeg), i puknemo recimo, to bi trebalo da da krila ostalim, jednako dobrim projektima. pa dođeš do kvaliteta. tu dolašimo do paralele sa francuzima.

kantona i žinola su bili strašni, ali su gubili i 92-e, pa se nisu plasirali 94-e, pa poraz 96-e (ovde već nema ovog dvojca), gde su već imali okosnicu, i onda bili jaki kući 98-e.

znači postupno i temeljito; a ovo zavaravanje i prašinarenje nikuda ne vodi. :(

crippled_avenger

#96
20-09-2009, 17:02:52
Slažem se, nemam ništa protiv.

Ali, da bi najpre SVI filmovi uopšte želeli da konkurišu, mora da se povrati poverenje u instituciju koja bira kandidata.

A onda bi nastupile slatke muke izbora strategije. Kako rekoh, obe su legitimne. Suština je u tome da ova ekipa niti bira najbolji film, niti zaista bira nekoga da bi dobio "oskara" nego se bave time da određenom producentu i reditelju obezbedi da za par desetina hiljada dolara odu u Ameriku i simuliraju borbu za "oskara".
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

#97
20-09-2009, 17:08:23
Svejedno je koji film šaljemo Amerima, ako ni jedan nema šanse da bude nominovan (ne da dobije Oskara, haha, nego da bude nominovan). Ako "Obični ljudi" imaju šanse onda okej, a ako nemaju šanse onda je ovo tek još jedan izbor za najfilm godine, samo bez nagrade. U tom slučaju je i "Porno banda" mogla da bude naš kandidat, i time neka vrsta moralnog pobednika, kad već ništa drugo nije osvojila.

Ovde sad imamo dve moguće interpretacije izostanka nekih producenata. Ili se mulja na izboru za kandidaturu, a producenti ne žele da daju legitimitet tom procesu, ili se na izboru ne mulja, a producenti tu ne vide korist za sebe. Najverovatnije je ono između: na izboru se mulja, a producenti tu ne vide korist za sebe.

Shozo Hirono

#98
20-09-2009, 18:33:07
aj ovo za producente ok...

ali definitivno nije svejedno, i ne govorimo o "šansama".

ne šalje se ovde film ampasu ili amerima, ovde se indireknto šalje poruka i velikim evropskim festivalima i njihovoj stručnoj javnosti.

međutim, mi uporno pokazujemo odlike propale tranzicione evropske trećerazredne provincije, u kojoj se mačke meškolje u privrednom kriminalu, a miševi skupljaju mrvice po nebitnim upravnim odborima bezmudih kulturnih institucija.

crippled_avenger

#99
22-09-2009, 12:41:42
Blago nama sad i stranci znaju za naš problem sa oskarom.

Serbia reconsiders Oscar selection over English dialogue concerns
21 September, 2009 | By Vladan Petkovic

Serbia is reconsidering its decision to submit Darko Lungulov's Here And There as its nominee for foreign-language Oscar over concerns about the level of English dialogue it contains.


Serbia's Academy of Film Arts and Sciences commission is meeting again this week to consider whether the film, which is set in New York and Belgrade, or if Srdjan Dragojevic's Saint George Slays The Dragon, which came second in a vote against Here And There should take its place. The American Academy Of Motion Picture Arts And Sciences' selection committee can reject films if they are considered to have too much English dialogue.

Here And There won Best New York Narrative Film at Tribeca and stars David Thornton and Cindy Lauper along with prominent Serbian actors Mirjana Karanovic and Branislav Trifunovic.

Meanwhile, Bulgaria selected Stephan Komandarev's The World Is Big And Salvation Lurks Around The Corner as its Oscar submission. The Balkan road film took best Bulgarian feature and audience award at Sofia Film Festival and features Miki Manojlovic in the leading role.

Slovenia has slected Vinko Moderndorfer's Landscape No. 2, winner of eight awards, including best film and best director, at the Festival of Slovene Film in Portoroz, as well as best screenplay at Brooklyn International Film Festival.

Finally, the Association of Filmmakers of Bosnia and Herzegovina decided to put forward Namik Kabil's Guardians Of The Night. The drama premiered at last year's Venice Film Festival.

http://www.screendaily.com/5005916.article

Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Print
Go Up Pages 1 2 3 All
User actions