Šta igram(o)

[Petronije]

Trebali smo odmah da otvorimo novu temu, čim smo počeli da igramo, udavili smo ovde.

tt4

[Meho Krljic]

Ja imam bleedstone i hoću da ga ugradim u mač ali verovatno još nisam našao kovača koji to ume...

A temu ionako niko i ne gleda sem nas 3-4 tako da je u redu 

[Petronije]

Za te stvari prvo treba da nadjes ember i da ga das onom kovacu u Bastille. I treba da znas da kad dodajes efekat base damage oruzja ti se smanjuje za 30%.

[Meho Krljic]

Da, slutio sam da je to. Nigde da nađem taj ember 

[Perin]

Ja imam bleedstone i hoću da ga ugradim u mač ali verovatno još nisam našao kovača koji to ume...

A temu ionako niko i ne gleda sem nas 3-4 tako da je u redu 

A ja već odavna imam DS 1 i nisam ga još igrao :'( Samo sam ga upalio, shvatio da je katastrofa to igrati preko tastature i ugasio...DS 2 ne znam ni da li da kupim :blush:

[Petronije]

Kupi džojped, kupi dark souls 2 i odigraj oba. Za početak kupi džojped i igraj prvi deo. Već sam spominjao 100 puta al' nije mi teško, kineska kopija dualshock2 džojpeda (usb2.0) razbija kako radi, mnogo je tvrđi od DS ali nema slučajnog pritiskanja L3 i R3, izdžljiv je k'o đavo i ono najbolje, košta 700 dinara u svim bolje snabdevenim kineskim radnjama. Imam originalni DS2 i dva ta kineza, toliko sam se navikao da mi je sad ovaj premekan. Igram Dark Souls, Dark Souls2, NBA2k14 i PES sa njima, i to jedan koristim uvek a ovaj drugi po potrebi, NIŠTA ima ne fali. Ovo pišem za slučaj da ti se ne daje 30-40-50e za kontroler koji možda nećeš koristiti, pa zato ne krećeš sa igranjem jedne tako   apsolutno fantastične igre kakva je Dark Souls.

[Perin]

Kupi džojped, kupi dark souls 2 i odigraj oba. Za početak kupi džojped i igraj prvi deo. Već sam spominjao 100 puta al' nije mi teško, kineska kopija dualshock2 džojpeda (usb2.0) razbija kako radi, mnogo je tvrđi od DS ali nema slučajnog pritiskanja L3 i R3, izdžljiv je k'o đavo i ono najbolje, košta 700 dinara u svim bolje snabdevenim kineskim radnjama. Imam originalni DS2 i dva ta kineza, toliko sam se navikao da mi je sad ovaj premekan. Igram Dark Souls, Dark Souls2, NBA2k14 i PES sa njima, i to jedan koristim uvek a ovaj drugi po potrebi, NIŠTA ima ne fali. Ovo pišem za slučaj da ti se ne daje 30-40-50e za kontroler koji možda nećeš koristiti, pa zato ne krećeš sa igranjem jedne tako   apsolutno fantastične igre kakva je Dark Souls.

Ma, kupio sam nekog kineza ranije, ali još nisam isprobao. Sačekaću da malo dođem sebi od ovolike vode u prizemlju, pa ću onda da se upustim u DS

[ridiculus]

A temu ionako niko i ne gleda sem nas 3-4 tako da je u redu 

Ja htedoh da primetim da je ova tema otvorena upravo kada je ona o Soul Caliburu (beše Četvorka?) postala suviše opširna za svoje dobro. Nemam ništa protiv skretanja sa teme takve vrste, ali mislim da bi bilo preglednije, kao i zahvalnije prema ljudima koji bi možda igrali Dark Souls, a ovako će posle nekog vremena vaši komentari biti izgubljeni za njih.

[Petronije]

Da bi to sad imalo smisla trebalo bi namoliti nekog administratora da sve postove u vezi ds prebaci u tu novu temu, sto je verujem ravno fantastici. Mada, ovo je forum ljubitelja fantastike, ko zna...

[Petronije]

Kakva trolčina

http://youtu.be/2ecS0yKnNLA

Inače sam kroz Doors of Pharros stigao do Brightstone Cove Tseldora i tamo odmah na početku našao 3 chunka od kojih mi je samo jedan bio neophodan da nadogradim mač na +10. Sad ima B scaling za STR tako da sa malo duša uloženih u STR pravim ozbiljnu štetu.  Lost Sinner je pala bez problema, bez spellova, samo štit-mač. Ranije sam pobedio u Tseldori neku bednu skupinu čarobnjaka, zombija i puzavaca koja sebe naziva bossom - Prowling Magus and Congregation. Malo ću da se pozabavim zaostalim bossovima pre nego što nastavim dalje, kočija, veliki pacov u Doors of Pharros i naravno gargojli.

[Perin]

Ipak sam umesto DS 2 pazario Diablo 3. Pravo vraća u mlados'....mislim, kad sam igrao dvicu i govorio sebi "još samo ovaj quest..."

[Petronije]

Pa dobro, i ovako imas DS1 da odigras, ako uopste krenes da igras sigurno ces kupiti ds2. D3 verujem da nisu bacene pare, ja sam igrao demo i ok je. Za koliko para sad moze da se nadje d3 kljuc?

[Perin]

20e na kinguinu.

[Petronije]

Koji sam slepac, u silnoj panici prilikom onog prvog fajta sa gargojlima gledao sam veliku skalu koja se uvek gleda kod bosfajtova, zato sam bio ubedjen da malo stete pravim. Tek sam drugi put primetio njihove health barove, pali su iz drugog puta, zanimljiv fajt skroz, nisam ni znao da imam takve relekse. Druga stvar,  Authority rat boss u doors of pharros je prevara klasicna, daje bednih 14k dusa i svoju dusu (i rep koji je bitan za rat covenant), a prilicno je izazovan. Kad sam ga pobedio nisam imao dovoljno ni za jedan lvlup a ubio me je najmanje 15 puta. Jos kocija pa idem dalje.

[milan]

Tek sam drugi put primetio njihove health barove, pali su iz drugog puta, zanimljiv fajt skroz, nisam ni znao da imam takve relekse.

Ja se ubih da pobedim gargojle u new game+1... Satiru, i napadaju po trojica, cetvorica odjednom, vrlo brzo od pocetka borbe.

[Petronije]

U ng stvarno nisu toliko teski. Gori su mi bili sentineli i onaj prokleti pacov.

[Father Jape]

http://www.forbes.com/sites/michaelthomsen/2014/04/25/is-dark-souls-ii-the-worst-game-ever-made/

[Petronije]

Bogami citam sve vise pohvala na racun novog wolfensteina, moracu ipak da probam.

[Meho Krljic]

Ja sam se slomio i kupio ga juče, za mnogo manje para nego što je na Steamu, putem Kinguina. Doduše, neću ga još igrati jer moram da se sutra vratim Dark Souls dvojci, koju sam ove nedelje zapostio zbog muzičkog programa u Beogradu, ali tu je. Ipak su to pravili autori Riddick igara...

Inače, pošto nisam imao vremena da igram Dark Souls II, malo sam brljnuo po novom platformeru autora Adventures of Shuggy i Gateways, pošto je igra bila izuzetno jeftina, potiče od renomiranog autora a i produkcijski je izgledala solidno. Igra se zove Growing Pains i u pitanju je recimo nešto što se da uporediti sa Escape Goat/ Super Meat Boy/ They Bleed Pixels pa čak i sa Sonyjevim Sound Shapes, dakle, platformska igra u kojoj se prelaze ekrani sa skriptovanim problemima, osim što je ovde trik između ostalog što igračev avatar raste sve vreme i ako mnogo poraste na kraju ne može da prođe kroz neke prolaze pa mora sve ispočetka. Načelno, ovo je pristojna platformska igra sa dosta razumnim (i sve brutalnijim) izazovima kako se ide dalje ali mislim da je autor napravio sebi (i nama) medveđu uslugu time što je za svaki deo igre dao igraču ograničen broj života na raspolaganje, pa je tako i nivo izazova veštački povećan i igra deluje teže nego što jeste - barem po modernom shvatanju platformskih igara gde se podrazumeva da imaš bezbroj života ali su zato problemi veoma teški. Ovo se donekle kompenzuje time što i posle poslednjeg izgubljenog života može da se nastavi (sa bezbroj pokušaja) ali se to računa kao trening-mod i ne upisuješ se u onlajn tabelu... Igra ima jeftinu ali lepu grafiku i solidnu elektronsku muziku.

Završio sam i četvrtu epizodu The Wolf Among Us jer sam pročitao da traje samo sat vremena i - da, traje samo sat vremena. Nije ni na koji način bolja, pametnija ili uopšte, drugačija od prethodnih, i dalje je glavni gejmplej to da biramo koje elemente ličnosti Bigbyja biramo da ispoljimo u dijalozima, kao i po koja QTE tuča (dakle, nema rešavanja problema, nedajbože nekih detektivskih zagonetki), ali je priča i dalje zanimljiva, likovi dobri i dobro nastavljeni na njihove korene u stripu a produkcija (grafika, gluma, muzika) odlična (sem endžina koji stenje i ugiba se čim se na ekranu mrda više od tri stvari istovremeno).

Takođe sam juče krenuo da igram Metal Gear Solid: Ground Zeroes za koji isto vele da može da se završi za sat vremena (jer je u pitanju prolog - maltene demo za propisni Metal Gear Solid V) ali se u njemu da i mnogo više provesti jer je u pitanju otvorena postavka u kojoj Snake treba da se infiltrira u američki vojni logor i oslobodi iz njega neke zarobljenike, a kako će to uraditi je, po prvi put u MGS igrama, maltene potpuno slobodan izbor. I ranije MGS igre, posebno treća, su imale više opcija za rešavanje istog problema, ali je ovde kombinacija dizajna mape i neprijateljskog AI-ja sa apdejtovanim arsenalom i sposobnostima glavnog junaka dala u krajnjem zbiru igru koja zbilja odaje utisak nove generacije MGS naslova. Posle jako, jako kritikovanog (ali dragog) Metal Gear Solid 4 i daška svežeg vazduha u Metal Gear Solid: Peace Walker, Ground Zeroes odaje utisak temeljito od nule promišljenog igračkog modela, sa brojnim strimlajnovanim elementima (nema soliton radara, ali se protivnici mogu tegovati dogledom, nema okto ili bilo kakve kamuflaže ali su koncepti dinamičkog osvetljenja i onoga šta AI zaista vidi kada gleda u neku stranu mnogo jasniji, momenat u kome stražari spaze Snakea praćen je sa par sekundi slo-mo akcije u kojim igrač ima šansu da savlada stražara pre nego što ovaj digne uzbunu itd.). Osvežavajuće je igrati MGS igru sa konačno skoro sasvim udobnim kontrolama (mada sam i dalje imao problem u tesnim enterijerima) i nekim odličnim rešenjima koja i dalje podcrtavaju da je akcenat više na taktici i osmatranju nego na refleksima (recimo CQC - borba na blizinu - koja je utemeljena na sistemu iz Peace Walker ali još kozmetički ulepšana), a da je sve spakovano u otvoren sistem gde se igraču veruje da će se sam snaći osmišljavajući svoju sopstvenu taktiku.

Zamerke idu na to da je meni, avaj, posle toliko godina slušanja Davida Haytera, potpuno neprirodno da slušam Kiefera Sutherlanda kako govori Snakeove linije i da to užasno mnogo oduzima na identitetu igre. Doduše, i ovo je, u odnosu na bilo koji drugi MGS naslov, izuzetno mršav narativ, sa samo malo kinematika, sav posvećen gejmpleju, pa i to doprinosi utisku da je ovo next gen MGS igra. Druga zamerka je da je Snake ovde i dalje prebudžen u odnosu na protivnike i sada kad je dobio i samoobnavljajuće zdravlje, gotovo da nema razloga da ne trčite unaokolo po logoru i sve neprijateljske vojnike pesnajom u glavu ne šaljete na počinak. To je problem koji je imao i MGS 3 (uglavnom smatran za najbolji naslov u serijalu) i  nadao sam se da će približavanje MGS modernijim igrama poput Splinter Cell malo promeniti ovaj balans. Nije, ali,hej, barem Ground Zeroes podseća na Splinter Cell mnogo manje nego što sam strepeo. 

[Petronije]

Baci neki komentar za taj Wolfenstein ako stigneš da upališ...inače sam u DS2 dosta dogurao, sredio sam još nekoliko bossova, stigao do kraja Iron Keep i Old Iron Kinga (second great soul) ali je put do njega malo trololol pa me mrzi da se cimam sad. Izlevelovao sam se kao lud tu u Iron Keep, protivnici su lagani a daju puno duša, sa silver serpent ringom i do 1650 po glavi. U nepovrat je otišlo blizu 100k, jako zeznuta mapa. Mora malo i da se konsultuje wiki npr. gledao sam neke staffove jer mi je ovaj moj pravio jako malo damagea sobzirom da sam INT napucao na 50, i tamo nađem neki koji dropuju samo necromanseri u undead purgatory, a oni se respawnuju dok ne ubijem kočiju, tako da sam ginuo dok ga nisam pokupio. Nikad to ne bih sam provalio, bacao bih duše u INT bezveze. Sad kidam, Lizzard Staff +10 infused Magic ima S skaliranje na magic damage a sam po sebi na +10 ima jako veliki magic dmg, još sam našao ukupno 3 great heavy soul arrow tako da ih sada imam 30 odjednom. Sad sam pravi onaj zajebani wizard sa sasvim solidnim strenght oružjem, kad me vide sami umiru 

[Meho Krljic]

Neću ja još da igram Wolfensteina, moram da stignem tebe u Dark Souls II    Znao sam da ćeš da odmakneš dok ja pauziram. Svaka čast!

[Petronije]

Imao sam jos par dana godisnjeg odmora pa sam navalio. Sad se vracam u vikend igranje i povremeno preko nedelje kad uhvatim vremena, brzo ces me stici

[Meho Krljic]

Ma i ja ću morati na put iduće nedelje, a i kad se ne igra nekoliko dana, ispadneš iz treninga i onda nije trivijalno vratiti se u formu 

[Petronije]

Dobavio sam jos 2 great souls, ubio sam Old Iron Kinga i The Rotten -a. Stigao sam i do cetvrtog velikog ali cu tu morati summon, ima pomocnike a bonfirea nema blizu, nemam toliko vremena da se bakcem. Ovo je ujedno i najtezi od sva 4 velika bossa, neki pauk, 2 puta me ubila iz jednog udarca. U principu mogu da je preskocim jer taj prolaz (Shrine of Winter) se otvara kada se skupe 4 velike duse ili 1.000.000 dusa ukupno (soul memory), imao sam sm milion i pre Rotten-a ali cast mi ne dozvoljava da preskacem.

[milan]

Ovo je ujedno i najtezi od sva 4 velika bossa, neki pauk, 2 puta me ubila iz jednog udarca.

Nemoj da preskaces Duke's Dear Freja, zato sto je zanimljiva za pricu... Odnosno, Duke na kojeg ces naleteti.
(ja sam inace posle prve pogibije od bonfajera do nje samo trcao i preskakao neprijatelje)

[milan]

ubio sam Old Iron Kinga

A jesi li ugasio vatru u tom delu?

[Petronije]

Ubio sam Freju, a i Duke-a a bogami i onog obezglavljenog Capra demona, ako je to bio Capra. Duke zamalo da me ubije, mislio sam da je NPC. Sto se tice vatre, to je zanimljiva prica, uzasno sam se nervirao na tom delu, psovao kreatore zbog jeftine fore sa kornjacom u hodniku i vatrom, nema bonfire, ni sam ne znam koliko me je puta ubila. Posle tako iznerviran odem kod Old Iron Kinga i on me onim zrakom spakuje u lavu. Sasvim slucajno sam se u nekom trenutku priblizio uglu i video merdevine, posle sam se sam sebi smejao

[milan]

Sasvim slucajno sam se u nekom trenutku priblizio uglu i video merdevine, posle sam se sam sebi smejao

Ja sam merdevine otkrio tek sa trecim karakterom...

[Petronije]

Hahah ti si jos bolji Sad cu da se vratim u black gultch i natenane porazbijam one lutke i procunjam malo, sigurno sam nesto propustio jer sam speedrunovao do rotten-a. Posle pravac Shrine of winter.

[Perin]

A ja sam prešao Diablo 3 na normal i naravno ponovo krenuo na hard. 39 lvl, čarobnjak. Mogu da kažem da mi se baš sviđa igrati sa magom ovu igru...

[Petronije]

Svaka cast, sad gledam, 24. si kupio d3, brzo si ga obrnuo.

[Perin]

Svaka cast, sad gledam, 24. si kupio d3, brzo si ga obrnuo.

Obrn'o sam igru pre par dana čak Sad sam ponovo počeo na hard, nakon pauze...radio sam, jbg.

[milan]

A ja sam prešao Diablo 3 na normal i naravno ponovo krenuo na hard. 39 lvl, čarobnjak. Mogu da kažem da mi se baš sviđa igrati sa magom ovu igru...

Probaj i druge likove, ima sjajnih fora! Mene je monk najprijatnije iznenadio...

[shrike]

Ja sam sa monkom obrnuo na hard.

[Father Jape]

Ja imam dve likove na lvl 70, i ukupno 65 paragon nivoa.
Došao sam do tačke gde mogu manje-više udobno da se bijem na Torment I u Adventure Modu. Mada mi je u dobroj meri opet dosadila, pa sam najzad krenuo Dishonored.

[Petronije]

Instalirah FTL na poslu, kakva prokleta zaraza !!!

[Father Jape]

Dishonored je, zaključujem sa zadrškom od godinu i po dana, baš fin.

Kombinuje dobar stelt sa glatkim pentranjem po krovovima i pritajenim nadgledanjem plena. Dakle najbolje od Thiefa, Hitmana i Assasin's Creeda. Zadovoljio me je primetno više od Bioshock: Infinitea, kada govorimo o igrama iz prvog lica koje su izašle u sličnom periodu. Što se gejmpleja tiče, držim ga za boljeg i od AC i od B:I, a recimo rame uz rame sa Deus Ex: Human Revolution, od koga ima, rekao bih, čak za nijansu bolji worldbuilding/atmosferu/osećaj mesta (i ključno – odsustvo bossfightova; prosto je prelepo što low chaos igrači dobijaju završnicu igre u kojoj se admiral Havelock rezignirano predaje i kaje, a to pri tom deluje uverljivo).

E sad, ko je igrao DLC-jeve, vrede li i koliko?

EDIT: A da, jedini lejm deo je onaj Outsider, koga je neko od onih britanskih gejmz džernalista predivno opisao kao "an emo blogger".

[Meho Krljic]

Dobri su DLCovi, to jest ona dva narativna o brigmorskim veśticama. Preporucujem jer samo blago menja formulu i dopunjuje pricu. Plus, Majkl Medsen.

[ridiculus]

Instalirah FTL na poslu, kakva prokleta zaraza !!!

Da, da, verujem... Ja ga (njega? nju?) nisam igrao, pa se opet jedva uzdržavam. Ne treba mi još i ta obaveza. Za sada. Ali, igraće se.

Kada smo već kod toga - tj. roguelike svemirskih simulacija i strategija - preporuka za ljude koji nemaju puno vremena ili para ili, najčešće, oboje: Strange Adventures in Infinite Space, majka (otac? kum?) svih takvih igara. Partije su kratke (manje od pola sata), sama igra je besplatna i tehnološki nezahtevna. Zato je tehnologija u njoj jako napredna! 

[Petronije]

Hvala (?), skidam odmah.
Skinuo, 7,8 mb

Sutra na poslu probam...

[ridiculus]

Moraću malo da se podsetim starijih Bioware-ovih igara, kao što su Baldurove kapije i Nikadzimske noći, hm... dakle samo Baldurove kapije. Voleo sam da ih igram, zbog bogatstva, hm... svega u igri. Dvojka je verovatno najpotpuniji (zapadnjački) RPG paket (za solo igrača) ikad, uprkos pokušajima drugih firmi da naprave potpuno otvorene svetove sa beskrajnom reigrivošću. Samo pokušaji.

S druge strane, već vidim koliko je tekst nepotrebno izdašan, kao da uopšte nemaju poverenja u inteligenciju igrača. Mislim, ne smeta mi to preterano - ja obično ne igram RPG-ove zbog "priče" - mada i to može da bude valjani podstrek, nije neophodan - ali šteti igrama koje hoće da pretenduju na [ona reč oko čijeg značenja se raspravljamo već dugo].

@Meho

Baš me zanimaju utisco o Xenoblade Chronicles. Iz onog što sam video, oduševilo me je sledeće: razrade Matsunovog dizajna za FFXII, pre nego što je dobio nervni slom, koji glasi da je igra za jednog igrača, ali da se u nekim stvarima ponaša kao da je za (masovno) mnoštvo. Dakle, nemamo napredovanje po delovima prostora koji se vodi ka sve jačim i težim stvarima, nego je sve to, takoreći na dohvat ruke, ali čik se usudi da dohvatiš! Igračev lik ili družina mogu da vide slabije protivnike koji će se mudro povući, ili mnogo jače, koji nisu ratoborni, ali ako ih igrač glupavo napadne, zbrisaće mu družinu s lica zemlje. Što znači da nema slučajnih susreta - sve se vidi. A nema ni nevidljivih zidova: pao si sa litice? Mrtav si, prijatelju.

[Meho Krljic]

To se vidi u prvih pola sata. Zaista postoji jedna MMO struktura u overworldu. E, sad, kad budem ulazio u dandžne, videćemo već...

[Father Jape]

Dobri su DLCovi, to jest ona dva narativna o brigmorskim veśticama. Preporucujem jer samo blago menja formulu i dopunjuje pricu. Plus, Majkl Medsen.

Nisam još dovršio Brigmore Witches, ali mogu reći da je lupeški od njih što su ovo podelili u dva dela – Daudova priča je jedan DLC, i po kvalitetu i kvantitetu, a njegov drugi deo je bolji (BW > KoD).

[Meho Krljic]

Oh, pa, u poređenju sa nekim drugim DLC ponudama, ovo su dva izuzetno izdašna paketa. Mada, naravno da je to moglo da bdue spakovano u jednu kutiju i prodavano po ceni od na primer trideset evra i bude nazvano mission pack, kao u stara vremena, jelte. No, jasno je da je industrija, uključujući Bethesdu, zbog stalno eskalirajućih troškova produkcije u stalnom cash flow problemu, pa je ovo način da sa pola obavljenog posla uspeš da povratiš pola uloženih para umesto da ulažeš odjednom u sve.

[Petronije]

Probao sam malopre indie 2d rpg Unepic. Neverovatno zarazna "igrica". Prica je genericka ali su svi ostali elementi na visokom nivou. Simpaticna grafika, odlicne animacije, osvetljenje efekti...ima brdo oruzja, spelova, armora...borba je klasican h&s ali bez mana. Za sada sam odusevljen, videcemo kasnije.

[Meho Krljic]

 Ja sam iskoristio priliku što je Electronic Arts proteklog vikenda masama omogućio besplatno igranje Titanfall, da besplatno igram Titanfall.

Ali pošto sam kompulzivno opsesivna osoba, na posletku sam ga kupio jer je u pitanju solidna igra iako nisam baš pao na dupe. Mislim, bio je na ozbiljnom popustu. 

Elem, "nisam baš pao na dupe" je nekako sažetak mojih impresija ove igre iako to ne znači da je ona loša, da se nisam ni malo zabavljao i da je neću još igrati narednih tjedana. No, s obzirom da je ovo trebalo da bude TRUE NEXT GEN multiplejer šuter, od ljudi koji su, jelte, napravili i originalni Call of Duty i originalni Modern Warfare, ja sam blago neimpresioniran.

Sad, naravno, treba uzeti u obzir da sam ga igrao svega par sati i samo jedan mod - attrition, koji je praktično team death match - ali opet, i treba uzeti u obzir da je igranje nekih klasičnih onlajn šutera za isto vreme, u meni znalo da proizvede značajno više endorfina.

Jedna od osnovnih stvari koja je, hajde da kažem, problem sa Titanfall je što nemam nikakav utisak o taktici kao prerekvizitu da se u igri bude dobar. Osnovni elementi modernijih CoD multiplejer igara su ovde eminentno prisutni:

1) Ko prvi koga vidi pobeđuje i

2) Što duže igraš imaš bolju opremu.


Sad, ja shvatam logiku, CoD je, uz Battlefield, verovatno najpopularniji AAA MP šuter na svetu (u određenom smislu i popularniji od Kauntera i TF2), i ima rezona da ćeš imitirati  njegove karakteristike, ali, plašim se da je nekome ko je ipak svoje najlepše MP trenutke proveo igrajući iteracije Quake i Unreal Tournament igara, ovo i dalje blago nezanimljivo u ovom pogledu. Ideja da padaš mrtav čim te protivnik ugleda, ili da on pada mrtav čim ti ugledaš njega, je izvor prilično nezanimljivog igranja u savremenim šuterima i uspomena na bunny jumping duele iz starih šutera je suviše jaka da bi se ovo gutalo bez suza.

Pogotovo jer Titanfall ima jedan od najlepših sistema kretanja u savremenim igrama, sa svim tim duplim skokovima i kretanjem po zidovima. Vidi se da su Respawnovi dizajneri pošteno igrali Unreal Tournament, Quake, Brink, Enemy Territory i slične šutere i potrudili se da iz svih pokupe ono što misle da je valjano, tako da je kokainska lakoća kretanja iz Modern Warfare igara ovde spojena sa atletskom sposobnošću likova iz tih starijih naslova, pa su jurnjava uz vertikalne površine, odbijanje od zidova i dupli skokovi jako zabavni i daju dobar potencijal za interesantne duele sa protivnicima.

No, devedesetpet posto svih duela se svode na jedno jedino potezanje okidača čim vam je protivnik uleteo u nišan kojim se sve završava.

Igra zapravo, pored svih zanimljivih karakteristika koje ima - oružje koje samo nišani, privremena nevidljivost itd. - ima jednu najbitniju karakteristiku koja je izdvaja od drugih MP šutera, makar onih koje sam ja igrao, a to je minimapa na kojoj su svi protivnici jasno obeleženi bez obzira da li su nevidljivi u tom trenutku ili ne. Ovo u potpuno suludoj meri menja taktičke implikacije svakog poteza jer svi znaju gde su svi ostali u svakom momentu (postoji i perk koji na minimapi prikazuje i AI protivnike, što još više doprinosi transparentnosti) pa su uobičajene taktike kampovanja, sačekuša, navlakuša itd. ovde manje-više neupotrebljive. Ovo je interesantna ideja koju pozdravljam, ali mislim da je malčice protraćena na igru koja ima maltene one-hit kill mehaniku karakterističnu za CoD. U Kaunteru mi je ovo normalno jer kaunter nije igra atletskog kretanja i totalne transparentnosti, pa je u njoj šunjanje, kampovanje i slično legitimno uzevši u obzir brzo ubijanje, no Titanfall mi na ne dovoljno zadovoljavajući način kombinuje ove dve filozofije.

Sama ideja o titanima - džinovskim poluautonomnim robotizovanim egzoskeletima - koji postaju dostupni posle određenog vremena u borbi (koje se skraćuje uspešnim akcijama poput ubijanja i asistiranja) je meni odlična, ali još ne mogu da kažem koliko je igra zapravo pametno izbalansirana da bi ovo bio dugoročnije zanimljiv predlog. Naime, spuštanje titana na bojište jeste neka vrsta money shot momenta, koji anticipiramo i kome se radujemo i titan jeste nadmoćan u meri koja utiče na odvijanje borbe, ali s druge strane, SVAKO ima taj money shot momenat po nekoliko puta tokom meča i čini mi se da su titani na kraju prilično nerfovani kako bi se borbe učinile malo ravnopravnijim kada pešadijski nasrćete na brdo gvožđa. Mislim, nije ni to nezabavno, naravno, ali naprosto mi se čini da ulazak u titana ne menja dovoljno fundamentalno paradigmu brzog kretanja i ubijanja sa par hitaca. Ponovo, na pamet mi pada Unreal Tournament (pre svega 2004 i III) i vozila u tim igrama koja JESU fundamentalno menjala pristup borbi i zadavala protivničkom timu interesantne probleme da se reše i bila izbalansirana tako da igrači moraju da se prilagode kreativnim radom. Ne bih pominjao Battlefield ili Enemy territory, jer su tu vozila značajno kompleksnija za kontrolisanje, čini mi se da je Unreal Tournament ovde bolja referenca, najpre na ime udobnosti kontrolisanja mašina i raznovrsnosti opcija koje su one donosile u borbu. U poređenju sa tim, titani u Titanfall svi, uprkos razlikama, deluju prilično isto.

Pa je nekako i opšti utisak o Titanfall da je to igra koju je dizajnirao komitet, bez dovoljno pustolovnog duha i maštovitosti u biranju elemenata gejmpleja. Naravno da sam moguće sasvim u krivu i da će dalje igranje otkriti neslućene dubine i prefinjene nijanse, ali, opet, igra koja ovako neinspirisano deluje vizuelno - kao maltene bilo koja mapa bilo koje Modern Warfare igre, sa dodatim robotima - ostavlja snažan utisak gađanja najmanjeg zajedničkog sadržaoca i sigurne sredine druma kojim piče dokazane franšize... Videćemo.

[mac]

Znači partija počinje kao Modern Warfare, a završava se kao Unreal Tournament. Ne vidim tu problem

[Meho Krljic]

Pa... ne, ne stvarno. Završava se kao Left 4 Dead zapravo, jer ako si izgubio, imaš pola minuta da stigneš do evakuacionog vozila, dok neprijatelj puca po tebi, i obrnuto, ako si pobedio, imaš to vreme da ili satreš sve preživele protivnike (tu nema respawnovanja) ili da im uništiš vozilo za evakuaciju.

Ali to na stranu, rekao bih da je preciznije reći da počinje kao Modern Warfare i završava se kao Modern Warfare samo što umesto killstreak nagrada u vidu kerova, dronova i airstrikeova ima velike robote koje možeš da voziš. Što je verovatno korak napred, ali daleko je od ipak kompleksnije dinamike Unreal Tournament gde su vozila unosila značajno ozbiljnije taktičke implikacije u igranje. Titani, bar na osnovu ovoga što sam sada video, naprosto nemaju veće implikacije od toga da imaju moćnije naoružanje ali su i veće mete.

Što me podsetilo da su oružja u Titanfall, bar ova koja sam do sada otključao, relativno neinspirisana, kao i ostatak igre - automatske puške, sačmare, SMGovi i pištolji, kao i antititanska oružja poput samonavodećeg raketnog bacača ili malokalibarskog ručnog topa. Ako bih se vratio poređenju sa Unreal Tournament - a stalno mu se vraćam - ovde nema ničeg inspirisanog poput na Shock Rifle ili Bio Rifle iz prve igre, ili poput genijalnog flack cannona, ili sjajnog šestocevnog raketnog bacača iz originalnog UT, da ne pominjem Ripper. To je taj usud realističnosti koji smara. Plus, nema dual wieldinga, naravno, i sva oružja sem raketnih bacača su, naravno, hitscan modeli, dakle, pritisneš dugme i pogodio si, što je značajno različito od, ponovo, UT, gde su više od pola oružja imala propisan fizički model za municiju.

[n00dle]

Potpisujem, sto bi rekli. Imao sam identican prvi utisak - blago neimpresioniran - ako se uzme u obzir koliko su ishajpovali igru. Posle mi se sve sleglo, i dosta sam se zabavljao te dve-tri nedelje koliko sam aktivno igrao. Onda sam jednog dana stao i to je bilo to, nije me vise ni vuklo da igram.

Mislim da mi je najvise nedostajala bilo kakva timska taktika, kakve recimo imas u Gears of War na pretek. Ovde su svi uglavnom usamljeni vuci, i jedini bitan parametar je tvoj licni k/d ratio. I to dosadi.

Primecujem da niko ne pominje koliko je igra popularna. U komentarima ima puno prica kao moje, ljudi su igrali par nedelja i stali, ali javnih brojki nema.

[Meho Krljic]

Mislim da nije mnogo popularna jer je prodala manje od milion primeraka do sada (a prošla su četiri meseca), što je respektablna cifra ali daleko od nekakvog performansa koji bi imao CoD ili BF ili nešto drugo s čime bi Titanfall trebalo da se poredi. Takođe, mada su prošlog vikenda serveri bili puni, jer je igra bila besplatna da se proba, sinoć sam bogami imao momente gde se po nekoliko minuta čeka da se skupi dovoljno igrača za attrition meč. A s obzirom da se igra u intimnih 6 na 6, to dosta govori.

Mislim da u velikoj meri za to možemo da krivimo činjenicu da, iako igra ima inovativne elemente i pošteno je ispolirana, na kraju dana mislim da je otišla previše u smeru ideje zadovoljavanja najmanjeg zajedničkog, jelte, sadržatelja. Prvo to što ti pominješ - K/D odnos i otključavanje perkova i boljih oružja je gotovo potpuno vezano za individualni peformans i nema nekog ozbiljnijeg podsticaja za timsku igru - ja sam se sinoć dosta trudio da igram kao član tima, pa sam se recimo kačio na prijateljske titane i kombinovao svoje antititansko oružje sa njihovim oružjima da protivničke titane lakše porazimo. I bili smo uspešni, ali igra ne boduje ovakve akcije više nego normalno igranje, a naprotiv, boduje individualna preduzeća kao što je jahanje protivničkog titana. Dakle, idealno za vikend igrače i turiste, ali ne i podsticajno za posvećenije igrače, koji kad dostignu level cap mogu samo da se resetuju i hvale tim resetom, ali im se ne nagrađuje istrajnost i učenje.

Drugo, igra nema prave klase ali one klase koje mogu da se definišu kroz loudaut su sve od reda ofanzivne, pa nema ni podsticaja da se taktika nešto ozbiljnije razvija. Ne postoji ni jedna prava support opcija, i najviše što možeš da se izdiferenciraš je da kombinuješ nevidljivost sa snajperskom puškom, pa si tu kao neki long range borac, ali to je jedino što malo odskače od ostalih, čisto jurišnih opcija.

Što opet nije problem u nekakvom klasičnom arena shooteru tipa Unreal Tournament, ali u ovakvoj igri imam utisak da ostavlja na igrača impresiju plitkijeg gejmpleja nego što mu se nadao. Naprsto, ovde imaš gotovo prirodnu taktičku ideju o kombinovanju lakih, brzih i malih pilota i velikih, teških, sporih i izdržljivih titana da bi pametnom saradnjom trijumfovao nad protivnikom, ali u praksi mislim da nije stvoreno dovoljno prostora da se ovo i dogodi. Svi dobijaju titane tokom meča, što, opet kažem, zadovoljava i manje vešte igrače, ali i osigurava da je prednost onih koj igraju bolje vrlo mala u taktičkom smislu (dobijaju titane samo malo ranije) pa se time i ne podstiču neka ozbiljnija taktička rešenja.

Mnogo toga je kompenzovano zanimljivim idejama kao što su AI gruntovi koji su topovska hrana i daju čak i nespretnom igraču metu na koju može da puca, da je ubije i da mu se to i boduje, ili kao što je pištolj sa automatskim nišanjenjem, ili burn cards perkovi, ali ovo su upravo to - opcije za teške novajlije i ne zadovoljavaju zahtevnijeg igrača na duže staze.
Hoću da kažem moment-to-moment gejmplej jeste zabavan, sinoć sam baš uživao u tome da posle uspešnog izbegavanja neprijateljske vatre prizovem titana da padne baš na protivnike i u uskakanju kroz prozore na spratu i ubijanju protivnika nogom, kombinovanju vatrenog oružja i pesnica u borbi titana, ali igri izgleda nedostaje malo dubine koja bi se pomolila nakon dužeg igranja i boljeg razumevanja taktičkih opcija na raspolaganju.