Maloumna kolumna - odeljak za kolumniste

[scallop]

ŽANRITI ILI PALITI

Ubeđen sam da nigde na svetu odnos pisaca i čitalaca prema literaturi i žanru nije u koliziji kakvu imamo mi u Srbiji. Za najstručnije literatura i žanr nisu ni u kakvoj vezi. Književnost je literatura, a žanr je - pojma nemamo. To se ne dira prstima.

Sa druge strane, naš najvažniji i najstručniji hororista se ubi da horor utera u žanr. Uspostavio ikonografiju, odredio alate i - ako postoji estetička ili estetska namera, onda nešto može da bidne horor, ali ne mora da znači. Jer, horor proističe iz ranog, poznog, visokog i još nekoliko drugih gotika, a poznato je da u Srbiji nije bilo gotskih građevina, pa tako ne može da bude ni gotika, a da ne govorimo o hororu. I one priče o zombijima u Beogradu i okolini su fake, fake, FAKE! Jes' da imamo pileće nogice i krv od pevca, ali smo slabi sa voodoo magijom, što znači da osim Save Savanovića i Pere Blagojevića nemamo prave adute. I Drakulu su nam maznuli (da mi je samo da se dočepam Bem Stokera!).

Na drugoj strani su oni koji se ubiše da ne budu deo žanra. SF žanra. Nekako je bljak biti u SF žanru. Odma' ti kažu: "A, to je ono Zvezdane staze i Ratovi zvezda...!" i onda te dave sa Svetlom i Mračnom stranom, sa Džedaj vitezovima, Šatnerom i Vulkancima. Dok objasnim da SF literatura i SF film nemaju dodirnih tačaka, za šta je dokaz film "Dina", dignu ruke od mene kao od budale. Zato ja uvek negiram da sam žanrovski pisac, tvrdim da moja literatura ne pripada žanru, da se samo ovlaš naslanjam na SF motive... Boban je otišao još dalje: on je Društvu LK promenio ime u Društvo ljubitelja fantastike, jer se nadao da će kao fantastičar bolje da prođe kod žanromrzaca. Džaba nada. Džaba Hat ostaje Džaba Hat, pa makar se zvao i Zoran Živković. Može on do XXII veka da priča da nema veze sa SF-om, neki tupavi novinar će mu postaviti to mrsko pitanje. To je kao kad Lepu Lukić pitaju za poker.

Pošto smo utvrdili da neki turaju silom horor u žanr, a da neki drugi istom silom hoće da izvuku SF iz žanra, da pogledamo šta je sa čitaocima. Hororisti za sada uživaju, ali videće oni svoga boga (malo b), kad im nametne horor kanone. Pa krene prstom - ovo jeste horor, ovo nije horor, ovaj je počeo SF, pa je mislio da se izvuče na horor! Fake, fake, FAKE! Ovo jeste, ovo nije.

A na drugoj strani, problemi sa "novumom" (koji je uverljiv, a koji nije), sa Lajkovcem, jer i dalje leteći tanjiri ne sleću tamo. Lakše čitamo engleske originale, a i engleski bolje zvuči od srpskog kad je SF u pitanju, čak i kad se radi o prevodima. Posebna muka je sa epskom fantastikom. Kao, to je inn. Inn je, bre, kafana! Čitali smo i mi našu epsku fantastiku! Mislite da je Valter Skot pisao istoriju? Da je Sjenkijević imao istoričare za recenzente? Da su Dimini likovi drugačiji od ovih koje sada vide u epskoj fantastici? Imate narodne junačke pesme. Mislite li da Kraljević Marko nije epska ličnost kao i svi oni koje upoznajete kroz anglosaksonsku epiku? i svi su - fake, fake, FAKE!

Šta da se radi. Naša literatura mora da ima taj fatalni otklon od realnosti, pa što je literatura bolja, to je otklon manji i obratno. Moramo da budemo - fake. Ali, ne tri puta i ne sa velikim slovom, jer onda nam je literatura sa malim slovom.

[Perin]

Oh, nije samo Horror i SF u pitanju. U svakom tom zanru imas i jos podzanrova, koji sluze da bi se ljudi lakse"snasli?"[ u zanru fantastike. Ne razumem se bas u SF i horror, ali znam da u EF-u imas military fantasy (John Marco, Glen Cook) urban fantasy (Jim Butcher, Anne Rice), historical fantasy (Guy Gavriel Kay) dark fantasy (Anne Bishop), high fantasy (Greg Keyes, Michael Stackpole), classical fantasy ( David Eddings, Deborah Chester, Raymond E. Fiest). To o cemu ti govoris ide jos dublje. Granice u zanru ne treba povlaciti-mada, po meni, okvirno one treba da stoje.

[Ghoul]

zaista maloumno.
bar toliko se mora priznati.

[Nightflier]

Skalope, bojim se da mi nije jasno šta želiš da kažeš. Nas dvojica smo se, koliko se sećam, saglasili da je žanr nadasve marketinška kategorija, pa samim tim veštačka. Ali to ga ne čini ništa manje realnom. Sa druge strane, mogu kritičari i teoretičari da pričaju šta hoće, ali publika želi da čita ono što publika želi da čita - i da to zove kako joj je drago. Svejdno, raščlani svoj post, pa ga pojasni, pošto mi sa ovom migrenom ništa nije jasno.

[Ghoul]

nije tačno da je žanr (samo) marketinška kategorija.
o žanrovima je još aristotel pisao.
i mnogi drugi umni ljudi, pre nego što su i postojali rafovi na policama specijalizovani za militarističko-urbanu epsku mračnu fantaziju sa primesama horora.

ps: najtflajeru, ganut sam tvojim verovanjem da se u skalopovom postu krije neka poanta! sem potprckivanja. i igara reči koje su njemu očito zabavne.

[scallop]

Skalope, bojim se da mi nije jasno šta želiš da kažeš. Nas dvojica smo se, koliko se sećam, saglasili da je žanr nadasve marketinška kategorija, pa samim tim veštačka. Ali to ga ne čini ništa manje realnom. Sa druge strane, mogu kritičari i teoretičari da pričaju šta hoće, ali publika želi da čita ono što publika želi da čita - i da to zove kako joj je drago. Svejdno, raščlani svoj post, pa ga pojasni, pošto mi sa ovom migrenom ništa nije jasno.

Eto, muke. Na jedan način moraš da pišeš za migreničare, a na drugi za one koje boli glava za druge stvari. Hombre, otvorio sam ti prostor za kolumnu i svet se nije urušio. Sem ako tebi ne treba neko posebno mesto za kolumnu. Onako, dostojanstvenije, sa posebnim natpisom: KOLUMNA NOĆNOG LETAČA.

Ovo je idealan forum. Bolji od bilo kakvog sajta, portala, bloga ili kogmoga. Ima samo jedan uslov: da se ne penješ na merdevine tako da najediš Bobana. Koliko je dobar, on će da odvoji deo foruma samo za kolumniste: posebno za horor, epsku fantastiku, ostalu fantastiku, naučnu fantastiku, filmsku kritiku, maraton, polumaraton, krkanje i naslovne strane stripova za Krešu.

Ujedno zahvaljujem na pažnji koju nam je posvetio Ghoul. Hej, priznao je da je maloumna. Baš sam se potrudio.

[Nightflier]

Brmf! Hvala, već imam "kolumnu". Zove se "Nove knjige" i nalazi se nešto niže u odnosu na ovu temu. To jest, dok ne pročitam nešto, pa ne postujem tamo. Nisi morao da se mučiš. Tebi očigledno nije jasno šta ja hoću da postignem zalaganjem za otvaranjem posebnih vanforumskih prostora za tektove, eseje, šta god. Ako misliš da je to zbog neke potrebe za samouveličavanjem, uveravam te da sam već dovoljno debeo. Neću se nikome peti na glavu, ne brini. Štaviše, dopusti da se povučem iz daljih rasprava.

[scallop]

Brmf! Hvala, već imam "kolumnu". Zove se "Nove knjige" i nalazi se nešto niže u odnosu na ovu temu. To jest, dok ne pročitam nešto, pa ne postujem tamo. Nisi morao da se mučiš. Tebi očigledno nije jasno šta ja hoću da postignem zalaganjem za otvaranjem posebnih vanforumskih prostora za tektove, eseje, šta god. Ako misliš da je to zbog neke potrebe za samouveličavanjem, uveravam te da sam već dovoljno debeo. Neću se nikome peti na glavu, ne brini. Štaviše, dopusti da se povučem iz daljih rasprava.

Vaša generacija je očito ubeđena da su ovakvi kao ja tupavi i da nama ništa pod milim bogom nije jasno na ovom svetu. Jasno je nama itekako, a sad je izgleda i tebi jasno. Ili, možda nije.

Ono na šta ti navodiš ne pije vodu, jer nema tih para koje to omogućuju. Boban vam je hiljadu puta rekao da je to želeo, ali da niko neće da radi za slavu. A, para nema. Najgore je što neće da rade ni za pare.

[Alex]

Sve ovo potstiče me da pokrenem neku kolumnu!

Ali o čemu - to je pitanje?

Nije problem u tome što se ne razumem ni u šta, nego upravo suprotno, poznajem svašta, a ne mogu da imam stotinu kolumni.

Jedna o svemu bi ispala površna, a i ne bi je čitali oni koji traže samo određene teme.

(uzdah)

[Cornelius]

nije tačno da je žanr (samo) marketinška kategorija.
o žanrovima je još aristotel pisao.

U vreme Aristotela, književnost bila podeljena na "žanrove": epopeja, drama i poezija (pripovest, pozorište i poezija). Takve kategorije nisu izmislili trgovci, nego su one nastale prirodno. Svako delo podleže odredjenim zakonitostima koje stvaraju efekat "oblik i sadržina <=> smisao". Pisac kroz delo čitaocu skreće pažnju na odredjene stvari različitim sredstvima i različitim tehnikama. U Aristotelovo vreme, tragedija je smatrana višim i plemenitijim oblikom stvaralaštva nego komedija, koja je bila viša nego parodija. Ta "plemenitija" strana zahtevala je odredjena pravila oličena u "trojedinstvu", ispoliranom stilu, uzvišenim idejama... Znači, kategorija (žanr), pre svega, odredjuje norme u okviru kojih se upisuje delo, i poredi ga sa već postojećom produkcijom (makro-tekstom) u kojoj delo pronalazi svoje odjek.

Naravno, ništa nema samo belu stranu, nego i crnu (što smo saznali u filmu "Zvezdani ratovi") koja se ogleda u zloupotrebljavanju Sile. Dobra književnost protiv Loše književnosti. Princip loše književnosti, najlakše se vidi u tipičnim žanrovskim ostvarenjima. Sve je podredjeno jednom elementu, glavnom žanrovskom elementu (svemirski brodovi, vampiri, zmajevi, policajci, ljubavnici, kriminalci, vojnici, jebulje, vitezovi...) i sve se čini da potrošač udje u niz stereotipnih i prepoznatljivih situacija, da doživi predvidjene efekte, da zadovolji jednu potrebu. To je i princip kiča, industrijske produkcije jeftinih "umetničke predmete" namenjenih masovnoj potrošnji. Kič podrazumeva estetiku neukusnih i vulgarnih elemenata i stvara stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba.

Žanrovi postoje, niko ne može da ih negira, i oni služe za brže prepoznavanje, lakšu obradu podataka, prečicu u razgovoru i analizi, ali, na našu ogromnu žalost, žanrovi najčešće služe za zatvaranje dela u zadate okvire i stvaranje proizvoda za zadovoljavanje odredjenih potrošača.

[Nightflier]

Vaša generacija je očito ubeđena da su ovakvi kao ja tupavi i da nama ništa pod milim bogom nije jasno na ovom svetu.

Ono na šta ti navodiš ne pije vodu, jer nema tih para koje to omogućuju. Boban vam je hiljadu puta rekao da je to želeo, ali da niko neće da radi za slavu. A, para nema. Najgore je što neće da rade ni za pare.

Ja se ovde ubih govoreći da sam spreman da pišem bez para, te da sam siguran da ima još takvih. A ako me još jednom strpaš u nekakvu generaciju ili ma kakav sličan obor, ozbiljno ću se naljututi na tebe. Ja odgovaram samo za svoje misli, reči i postupke i osećam se delom samo onih skupina čiji sam član svojevoljno postao. To "matori protiv mladih" ostavi za neke druge sagovornike. I nemoj više mi kažeš vam. Molim te.

[Nightflier]

Sve ovo potstiče me da pokrenem neku kolumnu!

Ali o čemu - to je pitanje?

Nije problem u tome što se ne razumem ni u šta, nego upravo suprotno, poznajem svašta, a ne mogu da imam stotinu kolumni.

Jedna o svemu bi ispala površna, a i ne bi je čitali oni koji traže samo određene teme.

(uzdah)

A kako bi bilo da pišeš o stripovima objavljivanim u SFRJ od nastanka do raspada, a poglavito sedamdesetih i osamdesetih godina? Eto, mene to zanima - na primer. Možeš da otvoriš temu na podforumu, kad već nemaš odvojeni prostor za to. Koliko bi para tražio za tako nešto?

[Cornelius]

Koliko bi para tražio za tako nešto?

A, koliko bi ti platio za tako nešto?

[Perin]

Žanrovi postoje, niko ne može da ih negira, i oni služe za brže prepoznavanje, lakšu obradu podataka, prečicu u razgovoru i analizi, ali, na našu ogromnu žalost, žanrovi najčešće služe za zatvaranje dela u zadate okvire i stvaranje proizvoda za zadovoljavanje odredjenih potrošača.

Ovo sam i ja hteo da kazem svojim postom.  

[Boban]

Zid uvek ima dve strane, osim ako nije Klarkov "Zid tame".

[Nightflier]

Koliko bi para tražio za tako nešto?

A, koliko bi ti platio za tako nešto?

Koliko i sve ostale kolumne, tekstove i slične sadržaje koje pratim.

[Cornelius]

Koliko bi para tražio za tako nešto?

A, koliko bi ti platio za tako nešto?

Koliko i sve ostale kolumne, tekstove i slične sadržaje koje pratim.

I, koliko je to?

[Nightflier]

Dovoljno da imam šta da čitam.

[Ghoul]

Ujedno zahvaljujem na pažnji koju nam je posvetio Ghoul. Hej, priznao je da je maloumna. Baš sam se potrudio.

ne verujem da ti je trud bio potreban.

[Alex]

Princip loše književnosti, najlakše se vidi u tipičnim žanrovskim ostvarenjima. Sve je podredjeno jednom elementu, glavnom žanrovskom elementu (svemirski brodovi, vampiri, zmajevi, policajci, ljubavnici, kriminalci, vojnici, jebulje, vitezovi...) i sve se čini da potrošač udje u niz stereotipnih i prepoznatljivih situacija, da doživi predvidjene efekte, da zadovolji jednu potrebu. To je i princip kiča, industrijske produkcije jeftinih "umetničke predmete" namenjenih masovnoj potrošnji. Kič podrazumeva estetiku neukusnih i vulgarnih elemenata i stvara stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba.

Žanrovi postoje, niko ne može da ih negira, i oni služe za brže prepoznavanje, lakšu obradu podataka, prečicu u razgovoru i analizi, ali, na našu ogromnu žalost, žanrovi najčešće služe za zatvaranje dela u zadate okvire i stvaranje proizvoda za zadovoljavanje odredjenih potrošača.

Gluposti, besmislice, naučena isprazna teorija europskog pogleda na umetnost sa epicentrom katastrofe u Francuskoj iz koga naviru male i velike Kusturice.

Sve žanrove si upravo izjednačio sa pornografijom. Tamo je samo jedan "glavni žanrovski element" - eksplicitan sex. Sve je podređeno njemu i služi zadovoljenju "popularnih" potreba.

Pravi žanrovi su nešto mnogo više i ne sadrže samo jedan glavni žanrovski element nego mnogo njih, a izbor tema i ideja kojim se može baviti jedno delo je praktično neograničen.

Tako se delo kriminalističkog žanra može baviti korupcijom, politikom, pohlepom, strašću, osvetom, rasizmom, socijalnim aspektom, smislom života, mržnjom, prevarom, poverenjem, nastranošću, ludilom, organizovanim zlom, prijateljstvom, ljubavlju, narkomanijom, povodljivošću, religioznim i drugim fanatizmom, nasiljem, incestom, korporacijama ........itd itd itd.......nema kraja...... bilo čime, svim kao i "umetničke" knjige, filmovi...

SF i jeste superioran žanr jer je kod njega moguće baviti se temama koje se drugim žanrovima teško mogu obuhvatiti - širina je nepregledna, daleko šira od svemirskih brodova, jebulja  i sexa.

Kič je jedna stvar, sa žanrovima nema nikakve veze. Ono što nije zamišljeno kao umetnost, nego samo kao zabava ne mora da bude kič, a ni ono što je trebalo da bude dobra umetnost, a ispalo bezvredna, opet ne mora da bude kič.
Industrijsko je nešto peto, potrošačko nešto šesto, a "popularno" tek deseto.

Sve to treba razdvojiti, jasno, bez pokušaja da se proda priča - žanrovi su o jednoj stvari, sve je to vulgarno i neukusno - pravi kič.

[Boban]

Sve žanrove si upravo izjednačio sa pornografijom. Tamo je samo jedan "glavni žanrovski element" - eksplicitan sex. Sve je podređeno njemu i služi zadovoljenju "popularnih" potreba.

Pravi žanrovi su nešto mnogo više i ne sadrže samo jedan glavni žanrovski element nego mnogo njih, a izbor tema i ideja kojim se može baviti jedno delo je praktično neograničen.

Tako se delo kriminalističkog žanra može baviti korupcijom, politikom, pohlepom, strašću, osvetom, rasizmom, socijalnim aspektom, smislom života, mržnjom, prevarom, poverenjem, nastranošću, ludilom, organizovanim zlom, prijateljstvom, ljubavlju, narkomanijom, povodljivošću, religioznim i drugim fanatizmom, nasiljem, incestom, korporacijama ........itd itd itd.......nema kraja...... bilo čime, svim kao i "umetničke" knjige, filmovi...

Veruj mi, i pornografski sadržaji mogu biti vrlo raznoliki. Dobrovoljni seks, nasilan, nastran, pa onda kombinacije starosti i polova, u dvoje, u troje, iznuđeni seks, kurve u akciji, silovanje, pedofilija, zofilija, nekrofilija... Svako ko pokuša da dokaže da je jedan žanr uskraćen za bilo šta u odnosu na drugi rizikuje da ispadne glup u društvu.

Postoji tu šira slika, globalna kretanja u svetu; kao što je u nekom trenutku, osamdesetih bilo popularno sve gurati u SF, tako je krajem devedesetih horor preuzeo primat; ali to je kao moda s tim da su ciklusi smenjivanja nešto duži od jedne sezone. Stalno neko pokušava da navuče stvaralaštvo u žanr, a neko drugi da ga izvuče.
Meni se čini da su te stvari mnogo jednostavnije. Žanr je INFERIORAN u odnosu na nežanrovska ostvarenja. Žanr ima svoje kanone kojih se dela moraju držati ili nisu žanr. Ne može biti prostije. Žanr je zbog toga umetnički manje vredan i namenjen masovnoj publici na kioscima, beskrajni serijali u kojima se samo variraju teme u okviru određenih parametara. Žanr podrazumeva manje ili više konvencija u okviru određenih osobenosti, skup ponašanja likova i okolnosti.
Evo, primer pomenute pornografije... u žanrovskim ostvarenjima jedino je bitna rokačina i sam čin seksa, dok su delovi između tu samo da se ispuni prostor jer je scena od pet minuta razgovora u kancelariji mnogo jeftinija od pet minuta scene sa seksom.
Ako se koriste žanrovske kulise ali je ponašanje ljudi drugačije, a pristup opisu i radnji različit, onda to nije žanr. Primer Živkovićeve literature je savršen za ovo; dakle, i kada piše o budućnosti i kada biše o nemogućim događajima, on ne poštune žanrovske kanone i nije žanr. Kafka takođe. Borhes... recimo ona kafkina priča o izumu za kažnjavanje jednostavno nije SF bez obzira što imamo izum kakav ne postoji i njegovu primenu. Žanrj je jednostavno ono kada na početku znate kuda sve ide i otprilike kako će da se završi; u žanru ljudi se ponašaju kao imbecili, plaćenici pričaju sa onima koje treba da ubiju pa im ovi nekako izmaknu, odblesak ili zmija će uplašiti konja u trenutku pucanja pa će jahač preživeti... žanr je skup konvencija koje se manje-više dobro uklapaju.
Slipstrim je korišćenje žanrovskih kanona na drugačiji način, pokušavanje da se priča dovuče u nežanrovske okvire. Glavni tok su dela koja ne robuju nikakvim kanonima; Rozmarina beba nije horor bez obzira što ima i tu emociju kao bitnu komponentu. Ali Pretskazanje jeste.
Naravno, granica nije uvek jasna i vidljiva, ali otprilike to je to.

[Hobit]

Veruj mi, i pornografski sadržaji mogu biti vrlo raznoliki. Dobrovoljni seks, nasilan, nastran, pa onda kombinacije starosti i polova, u dvoje, u troje, iznuđeni seks, kurve u akciji, silovanje, pedofilija, zofilija, nekrofilija...

Zaboravio si sex sa trudnicama, grupe učesnika različitih boja kože, kao i razne homo varijante

Ipak, ja ne volim taj žanr, uvek ima tužan kraj...

[Cornelius]

Pravi žanrovi su nešto mnogo više i ne sadrže samo jedan glavni žanrovski element nego mnogo njih.

Tim gore. Sto neko ostvarenje sadrzi vise zanrovskih elemenata, time je ogranicenije i dublje zabijenije u geto.

[scallop]

Kič je jedna stvar, sa žanrovima nema nikakve veze.

Vidim da te je iznervirao onaj blentavi maratonac. Takvi trče po ceo dan i smišljaju teorije kako da razjebu sistem književnosti koji tako dobro funkcioniše.

Vidim ja da bi ti mogao da napišeš tih dvesta kolumni. Ali, najviše bi me zanimalo da se pokažeš na rečenici koju sam ostavio iz tvog teksta. Znaš, one naše zvanične književne teorije SF i druge žanrove nazivaju "trivijalnom" književnošću, a to mu dođe kao kič. Ja zbog toga neću da budem u žanru, jer sam onda u trivijalnom, odnosno u kiču.

Izvini, umalo da izgubim nit od ovih koji ne rade za pare, a pregovaraju na ovom topiku.

[Alex]

Meni se čini da su te stvari mnogo jednostavnije. Žanr je INFERIORAN u odnosu na nežanrovska ostvarenja. Žanr ima svoje kanone kojih se dela moraju držati ili nisu žanr. Ne može biti prostije. Žanr je zbog toga umetnički manje vredan i namenjen masovnoj publici na kioscima, beskrajni serijali u kojima se samo variraju teme u okviru određenih parametara. Žanr podrazumeva manje ili više konvencija u okviru određenih osobenosti, skup ponašanja likova i okolnosti.
Evo, primer pomenute pornografije... u žanrovskim ostvarenjima jedino je bitna rokačina i sam čin seksa, dok su delovi između tu samo da se ispuni prostor jer je scena od pet minuta razgovora u kancelariji mnogo jeftinija od pet minuta scene sa seksom.
Ako se koriste žanrovske kulise ali je ponašanje ljudi drugačije, a pristup opisu i radnji različit, onda to nije žanr. Primer Živkovićeve literature je savršen za ovo; dakle, i kada piše o budućnosti i kada biše o nemogućim događajima, on ne poštune žanrovske kanone i nije žanr. Kafka takođe. Borhes... recimo ona kafkina priča o izumu za kažnjavanje jednostavno nije SF bez obzira što imamo izum kakav ne postoji i njegovu primenu. Žanrj je jednostavno ono kada na početku znate kuda sve ide i otprilike kako će da se završi; u žanru ljudi se ponašaju kao imbecili, plaćenici pričaju sa onima koje treba da ubiju pa im ovi nekako izmaknu, odblesak ili zmija će uplašiti konja u trenutku pucanja pa će jahač preživeti... žanr je skup konvencija koje se manje-više dobro uklapaju.
Slipstrim je korišćenje žanrovskih kanona na drugačiji način, pokušavanje da se priča dovuče u nežanrovske okvire. Glavni tok su dela koja ne robuju nikakvim kanonima; Rozmarina beba nije horor bez obzira što ima i tu emociju kao bitnu komponentu. Ali Pretskazanje jeste.
Naravno, granica nije uvek jasna i vidljiva, ali otprilike to je to.

Teorija je jedno, praksa nešto drugo.

Razumem da ti tako pričaš jer si i sam krenuo Živkovićevim stopama kao pisac i i kao izdavač, putem odbacivanja žanra, ka prosvetljenju glavnog toka, ka elitizmu, ka umetnosti za  odabrane.

U praksi, dela koja su stvarana da budu isključivo umetnost, često su jalova u pokušajima da prenesu svoje ideje jer su nekomunikativna, smarajuća, pretenciozna, nezanimljiva, dosadna, nemaštovita.

Par primera:

Novi Jerusalim - Borisav Pekić

U pričicama koje je Pekić ovde dao imamo jasne ideje i poruke pisca. Ukoliko i nisu toliko jasne, delo nas navodi na razmišljanje kroz čiji proces dolazimo do saznanja - šta je pisac hteo da (nam) kaže. Uz to same rečenice su vrlo lepo sastavljane kako to retko ko može, delo je lepo komponovano, priče se uklapaju, vode ka istom cilju.

Tu i leži problem - u priči tj pričama, likovima, motivacijama. Priče su  banalne koliko su jednostavne i pravolinijske (Čovek koji je jeo smrt, Svirač iz zlatnih vremena) ili nepostojeće (Luče Novog jerusalima), raspleti su glupavi i smešni (Otisak srca na zidu), fantastični elementi naivni (Luče...), likovi loše obrađeni (Čovek koji...) ili papirnati - nepostojeći (Megalos Mastoras i njegovo delo, i ostale.

Po kriterujimima žanrovske književnosto ove priče su loše, slabih zapleta, smešnih ideja, loše motivisanosti, nerazrađene, dosadne, zamarujeće, suvoparne,  nedovoljno interesantne.

U njima ne postoje uverljivi likovi, postoji samo pisac. Jedino je on bitan i njegove poruke o istoriji, epohama,  nehumanom društvu, totalitarizmu, vlasti, idealima.

Ali koga se tiču njegove poruke kad ne želi da ih upakuje u zanimljivo štivo u kome može da se uživa? Nema Pekić želju da zabavi čitaoca, da uskovitla njegove emocije, da ga povede u svoj svet. On ima želju da "ispripoveda" par labavo konstruisanih, a razvučenih i dosadnih priča preko kojih će da pokaže svoje lepo konstruisane rečenice i da proba da nametne svoje ideje, poruke, viđenje života, pa ako uspe uspe.

Ne može to tako, bar ne kod svakog.

Danilo Kiš - Grobnica za Borisa Davidoviča

U ovoj zbirci priča ("koja je promenila tok srpske književnosti") Kiš se vrlo realistično bavi totalitarnim komunističkim režimom SSSR-a iz vremena Staljinizma.
Vrlo realistično i jeste problem ovog dela. Umesto kroz neku zanimljivu dramsku ili špijunsku priču da nam kaže ono što želi, on priča preko dosadnih dokumentarističkih pričica. Bolje je čitati prave dokumentarne knjige (ili gledati na TV-u), nego čitati prozu u kojoj su uobličene strahote ljudskog besčašća, ali u kojoj se ne možemo identifikovati sa glavnim junacima, koja nije napeta ni uzbudljiva, ni zapletena,  uz to je i gnjavatorski pesimistična.

Umetnost ne treba da puko preslikava realnost, nego da napravi otklon, da nudi rešenja, izlaze, uzore.


Ali da je pisao žanrovsku literaturu Kiš ne bi bio ozbiljno shvaćen.

Žanr nije inferioran nego potcenjen, a možda i ne toliko koliko su glavnotokovska dela precenjena. Bila.

Pogrešno je pričati o žanru kao o podrazumevanom poštovanju konvencija. Autor pripoveda priču koja se može svrstati u neki žanr, a da li  će robovati konvencijama ili ih rušiti, na njemu je.

[Cornelius]

Kič je jedna stvar, sa žanrovima nema nikakve veze.

"U naučnoj fantastici kič je načinjen od erzaca nauke i književnosti – kaže Stanislav Lem, objašnjavajući potom da je podmetanje uprošćenih elemenata neophodno za stvaranje polusažvakanog proizvoda namenjenog brzoj i lakoj potrošnji. Filozof i psiho-sociolog Abraham Mol u svojoj knjizi "Psihologija kiča - umetnost sreće" objašnjava da se kič delo upravo odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnošću, stvarajući stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba. Na primer, danas bi to bilo zadovoljavanje potreba za instant avanturom, duhovnošću i magijom.

[Alex]

Kič je jedna stvar, sa žanrovima nema nikakve veze.

"U naučnoj fantastici kič je načinjen od erzaca nauke i književnosti – kaže Stanislav Lem, objašnjavajući potom da je podmetanje uprošćenih elemenata neophodno za stvaranje polusažvakanog proizvoda namenjenog brzoj i lakoj potrošnji. Filozof i psiho-sociolog Abraham Mol u svojoj knjizi "Psihologija kiča - umetnost sreće" objašnjava da se kič delo upravo odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnošću, stvarajući stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba. Na primer, danas bi to bilo zadovoljavanje potreba za instant avanturom, duhovnošću i magijom.

Šta znači "zadovoljenje popularnih potreba"? Avantura, duhovnost, pa i magija - u smislu natprirodno /vradžbine/onostrano su od pamtiveka u sferi interesovanja ljudi. Nisu popularne od juče.

Loša i nepotpuna je definicija umetnosti koja za polaznu tačku ima autora - u smislu: u umetnosti autor izražava svoje misli, težnje, strahovanja, nadanja, intimu, (ne)spokoj...itd.

Šta bi sa definicijom koja upravo kreće od potreba konzumenata umetnosti bez stida zbog zadovoljenja tih potreba?
Izazivanje osećaja lepog u nama (lepo - sve što nam je lepo: da se zabavimo, uzbudimo, plašimo, oplemenimo, humanizujemo, razmislimo, shvatimo, nasmejemo...)

[Cornelius]

Alex, predajem se. Za tebe je sve sto izaziva bilo kakva osecanja izjednaceno sa umetnoscu. Ja tu vise nemam komentara, cak ni u ovoj Maloumnoj kolumni...

[Alex]

Kič je jedna stvar, sa žanrovima nema nikakve veze.

"U naučnoj fantastici kič je načinjen od erzaca nauke i književnosti – kaže Stanislav Lem, objašnjavajući potom da je podmetanje uprošćenih elemenata neophodno za stvaranje polusažvakanog proizvoda namenjenog brzoj i lakoj potrošnji. Filozof i psiho-sociolog Abraham Mol u svojoj knjizi "Psihologija kiča - umetnost sreće" objašnjava da se kič delo upravo odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnošću, stvarajući stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba. Na primer, danas bi to bilo zadovoljavanje potreba za instant avanturom, duhovnošću i magijom.

Samim tim ni definicija kiča u umetnosti nije jednoznačna. Kod evropskih elitista kič je sve što nije visoka umetnost.

Kič u umetnosti, za mene, mora da ima negativne (ako ne unazađujuće, onda otupljujuće) posledice na konzumente.

Strip ZAGOR možda jeste loša umetnost (ili niskokvalitetna zabava), ali nije kič. Bar na nivou komunikacije sa decom on širi plemenite ideje o poštenju, hrabrosti, požrtvovanosti, humanosti.

S druge strane:

ako imaš srca, ako imaš herca
kupi meni ti bundu od nerca

(ili tako nekako)

je kič jer propagira negativne vrednosti (znamo koje)

[Alex]

Alex, predajem se. Za tebe je sve sto izaziva bilo kakva osecanja izjednaceno sa umetnoscu. Ja tu vise nemam komentara, cak ni u ovoj Maloumnoj kolumni...

TAČNO! I ukusna čokolada je umetnost!

Šteta što se tebi ne "suprotstavlja" i neko drugi. A ti, kao načitan čovek, se uporno ponašaš kao da nikada nisi čitao ništa od onoga što su pisali upravo ideolozi populističke kulture.

A možda i nisi, možda je to zabranjeno u Francuskoj?

[Meho Krljic]

Mislim da nije baš najispravnije definisati kič kao ideološku kategoriju, s obzirom da je on pre svega estetska kategorija. Dakle, kada je i plemenita ideja (ma šta se mi sad složili da to jeste) prezentirana na jeftin, prepojednostavljen, estestki 'nizak' način, a sa pretenzijom da bude 'the real thing', onda je to obično kič.

[Cornelius]

TAČNO! I ukusna čokolada je umetnost!

 

[Cornelius]

Strip ZAGOR možda jeste loša umetnost (ili niskokvalitetna zabava), ali nije kič. Bar na nivou komunikacije sa decom on širi plemenite ideje o poštenju, hrabrosti, požrtvovanosti, humanosti.

Medjutim, od onog trenutka kada se Zagor venca sa Cikom, serijal postaje visoka umetnost, jer ne siri samo plemenite ideje, nego i porodicne ideje, tako da deca saznaju i druge stvari .

[Alex]

Mislim da nije baš najispravnije definisati kič kao ideološku kategoriju, s obzirom da je on pre svega estetska kategorija. Dakle, kada je i plemenita ideja (ma šta se mi sad složili da to jeste) prezentirana na jeftin, prepojednostavljen, estestki 'nizak' način, a sa pretenzijom da bude 'the real thing', onda je to obično kič.

Obično?

Šund? Đubre - na nemačkom.
Šund literatura - književno đubre, knjige bez ikakve umetničke vrednosti
Kitsch (/kɪtʃ/) is the German and Yiddish word denoting art that is considered an inferior, tasteless copy of an extant style of art,
loš ukus

Da li delo sa minijaturnom umetničkom vrednošću ne može biti kič (vidi gore boldovano)?

Da li su ružne cipele, tašna, zidni sat, piksla ili goblen - kič. Ali to nisu umetnički predmeti?

Da li estetske kategorije variraju od kulture do kulture?
Od zemlje do zemlje, nacije do nacije, epohe do epohe?

Da li je kič delo koje nije rađeno da bude umetnost, a inteligentno je, ima duha, zanimljivo, poučno?

Da li ne može biti kič delo koje je rađeno kao visoka umetnost, a ametersko je, čak katastrofalno loše i promašeno?

Da li je isto kad je nešto kič ili samo malo kičasto?

[mac]

U prirodi je SVE relativno. Umetnost i kič su u oku konzumenta. Mi teoretski možemo da se složimo oko toga šta je zaista umetnost, i onda može da dođe neki vanzemaljac i da kaže "ma sva vaša umetnost je kič". I šta onda?

[Alex]

U prirodi je SVE relativno. Umetnost i kič su u oku konzumenta. Mi teoretski možemo da se složimo oko toga šta je zaista umetnost, i onda može da dođe neki vanzemaljac i da kaže "ma sva vaša umetnost je kič". I šta onda?

Pošaljemo Corneliusa?

[scallop]

Nije OK kad se Cornelijus fata za Lema ili Abrahama Mola. To je kao da se na trci fata za Mimuna. Neka izvuče svoje argumente iz rukava. Ima tamo poneki kec.

Alex, molio sam te za jednu maloumnu kolumnu, ne za svih dvesta odjednom. Negde do pola mi se dopalo. Pravilno si ocenio zašto su Z.Ž. i B.K. pokušali da zbrišu iz SF-a - zbog Mehe i sličnih koji imaju jasnu predstavu šta je kič, a šta nije. To je i moja muka sa žanrom. Ne možeš da zamisliš izraz lica pisca Maje Zrnić pošto je pročitala "Rašane" pre 20 godina: "Jao, Radmilo, pa to je roman ideja!" A, ja sve zakamuflirao, ima i bitki i ljubavi i rasprava, likovi okarakterisani prema Jungu... Ne vredi, provalila me je odma'. A sama je, do tada, pod stranim pseudonimom, objavila bar 50 šund romana!

Nego, nije mi se svideo stav:

...natprirodno /vradžbine/onostrano su od pamtiveka u sferi interesovanja ljudi...

To, naprosto nije tačno. Natprirodno je od pamtiveka - tabu. Neko ko se bavi time to radi da se ostali ne bi time bavili. Tako bar ja znam taj pamtivek. Osim ako za tebe nisu pisali neki drugi pamtivek u kome je tako kako si napisao. Naravno, da se to isplati otkrili su tek hororisti, pa sad svi uživamo u tome.

Nećemo se složiti ni oko definicija umetnosti. Na sreću, pomenuo si umetnost, a ne književnost, pa je bojno polje daleko veće. Sedne tako, na primer, Betoven da komponuje V simfoniju. Onda mu dođe kraljev emisar i poruči da bude malo "herojska", a komšinica kaže da je rege u modi i da bi ga ceo komšiluk obožavao, ako bi malo... Šta misliš šta će poslušati Betoven? A, toliko je želeo da muzika odiše žuborenjem potoka, cvrkutom ptica i šuštanjem lišća dok lahor tiho otkida one koje jesen poziva u svoje naručje... Naravno, ima da bude "Eroika", ali će i da žubori i šušti, a komšinicu ionako jebe pekar, pa koja fajda od njene priče.

[Cornelius]

Nije OK kad se Cornelijus fata za Lema ili Abrahama Mola. To je kao da se na trci fata za Mimuna. Neka izvuče svoje argumente iz rukava. Ima tamo poneki kec.

Fatam se za od sebe bolje od kojih ima sta i da se nauci. Naravno, mogu i da ne navedem izvore, pa cu ispasti bitno pametniji u vasim ocima, ali ne i u svojim.

Ja znam da ti ne volis da citiras nikoga, i ja to smatram za ne preterano OK, ali that's life...

That's life
I tell ya, I can't deny it,
I thought of quitting baby,
But my heart just ain't gonna buy it.
And if I didn't think it was worth one single try,
I'd jump right on a big bird and then I'd fly

[Alex]

Nećemo se složiti ni oko definicija umetnosti. Na sreću, pomenuo si umetnost, a ne književnost, pa je bojno polje daleko veće. Sedne tako, na primer, Betoven da komponuje V simfoniju. Onda mu dođe kraljev emisar i poruči da bude malo "herojska", a komšinica kaže da je rege u modi i da bi ga ceo komšiluk obožavao, ako bi malo... Šta misliš šta će poslušati Betoven? A, toliko je želeo da muzika odiše žuborenjem potoka, cvrkutom ptica i šuštanjem lišća dok lahor tiho otkida one koje jesen poziva u svoje naručje... Naravno, ima da bude "Eroika", ali će i da žubori i šušti, a komšinicu ionako jebe pekar, pa koja fajda od njene priče.

Ti u stvari nisi hteo da kažeš da je Betoven beskompromisan nego da je (sem  sebe) slušao i vlast? A ne komšinku?

Pa, vlast je kao naručilac plaćala nešto. Danas plaćaju konzumenti, od vlasti slaba vajda, pa autori razmišljaju o  publici. A da li će praviti šund ili vredne stvari ionako ne zavisi toliko od stepena udovoljavanja popularnim potrebama koliko od talenta.

[scallop]

Mislim da nije baš najispravnije definisati kič kao ideološku kategoriju, s obzirom da je on pre svega estetska kategorija. Dakle, kada je i plemenita ideja (ma šta se mi sad složili da to jeste) prezentirana na jeftin, prepojednostavljen, estestki 'nizak' način, a sa pretenzijom da bude 'the real thing', onda je to obično kič.

Sad mora malo da branim Mehu. Ne znam zašto Alex tako burno reaguje, ako je boldovan deo rečenice sasvim u redu. Meho tu nije pomenuo umetnost. Pomenuo je estetiku i neestetiku (kič). Naravno, i estetika je promenljiva kategorija i kad budu došli vanzemaljci, onda ćemo se baviti vanzemaljskom estetikom u umetnosti, ako to budu plaćali.

Za mene je problem bio u drugom delu posta (kurziv) gde su upotrebljene odrednice koje nemaju merljiv kvalitet. Tamo gde nema mere, nema ni merenja. Relativne vrednosti nisu vrednost.

[Boban]

Pravilno si ocenio zašto su Z.Ž. i B.K. pokušali da zbrišu iz SF-a - zbog Mehe i sličnih koji imaju jasnu predstavu šta je kič, a šta nije.

Ali ja nisam zbrisao iz žanra.
Ja uglavnom pišem SF. Moj novi roman se najlakše može navući u SF a nikako u glavni tok, slipstrim ili ostale stvari tog tipa.
Ja se zalažem za slobodu izbora, a moj izbor je SF i nešto fantastike i mrvica horora. To je nekakva "moja" dobitna mešavina u kojoj se osećam lepo.

[scallop]

Ti u stvari nisi hteo da kažeš da je Betoven beskompromisan nego da je (sem  sebe) slušao i vlast? A ne komšinku?

Pa, vlast je kao naručilac plaćala nešto. Danas plaćaju konzumenti, od vlasti slaba vajda, pa autori razmišljaju o  publici. A da li će praviti šund ili vredne stvari ionako ne zavisi toliko od stepena udovoljavanja popularnim potrebama koliko od talenta.

Baš tako. Uvek je neko pevao, a neko slušao. A, onda se pojavio poglavica koji je voleo da se malo više peva o njemu. I davao batak umesto krilca, kad bi bilo tako. Da nije bilo tog bataka, nikada ne bi bilo umetnosti.

A kič je nastao onda kad poglavica nije bio zadovoljan pesmom o njemu, pa je pevač dobio po kičci! Odatle i kasnija reč - kič. Ko ne veruje neka pročita kod mog prijatelja Bakića "Jesen skupljača".

[Alex]

Kič jeste estetska kategorija; ono gore sam ja samo nabacao pitanja u vezi kiča na koja ne može tako lako da se odgovori, što ukazuje da apsolutnih, jednoznačnih kriterijuma nema.

I ja sam izdvojio Mehovo "obično" kao apostrofiranje neodređenosti/nemerljivosti.

[Cornelius]

A kič je nastao onda kad poglavica nije bio zadovoljan pesmom o njemu, pa je pevač dobio po kičci! Odatle i kasnija reč - kič.

Kička im materina, oni su mi rekli da je to vezano sa turbo-folkom.

[Father Jape]

Danilo Kiš - Grobnica za Borisa Davidoviča

U ovoj zbirci priča ("koja je promenila tok srpske književnosti") Kiš se vrlo realistično bavi totalitarnim komunističkim režimom SSSR-a iz vremena Staljinizma.
Vrlo realistično i jeste problem ovog dela. Umesto kroz neku zanimljivu dramsku ili špijunsku priču da nam kaže ono što želi, on priča preko dosadnih dokumentarističkih pričica. Bolje je čitati prave dokumentarne knjige (ili gledati na TV-u), nego čitati prozu u kojoj su uobličene strahote ljudskog besčašća, ali u kojoj se ne možemo identifikovati sa glavnim junacima, koja nije napeta ni uzbudljiva, ni zapletena, uz to je i gnjavatorski pesimistična.

Umetnost ne treba da puko preslikava realnost, nego da napravi otklon, da nudi rešenja, izlaze, uzore.

Da li zaista ocekujes da posle ovoga iko ikada shvati bilo sta sto kazes o bilo kakvoj vrsti knjizevnosti ozbiljno?

P.S. Eroica je treca Betovenova simfonija, ne peta.

[Nightflier]

Za Betovena ne znam, ali učili su me u školi da su Mocartova dela svojevremeno smatrali žešćim kičem za mase. Isto je važilo za Šekspira. Bobana ću razočarati, ali njegov "Crni cvet" niko od mojih prijatelja (jednog od njih pominjao sam na blogu) ne doživljava sf-om. Čak sam napravio opit, pa pitao da mi kažu gde bi ga strpali. Kolektivni odgovor je bio: "Ne znam. Ne zanima me. Pusti me da ga gustiram. Dobar je isto kao ranije." Mislim da bi Boban trebalo da konačno objavi još neki roman, pa da onda vidimo šta to piše. Međuti, ta priča o sf u epskoj fantastici priča se još samo ovde. U svetu nagrađeni pisci tvrdog sf-a okreću se nekim drugim stvarima, s manje ili više uspeha. Klize između žanrova. Jedni izuzetak su oni čije je pisanje rekacija protiv Tolkina, kao Čajna Mjevil, koji insistiraju na doslednom odstupanju od žanrovske kategorizacije. Uostalom, Bižoova i Legvinova su dokaz toga kako se može pisati i jedno i drugo i treće, a da opet bude dobro - i da ne žigoše autora kao pisca samo jednog žanra. Mislim da je od naših pisaca to najbolje pošlo za rukom Jakšiću. Njegov očigledno sf "Severnjak" čita se kao truli fentezi - a na kraju ostaje utisak samo jako doborg romana, koji nimalo nije sputan ma kakvim žanrovskim okvirima.

[Alex]

Danilo Kiš - Grobnica za Borisa Davidoviča

U ovoj zbirci priča ("koja je promenila tok srpske književnosti") Kiš se vrlo realistično bavi totalitarnim komunističkim režimom SSSR-a iz vremena Staljinizma.
Vrlo realistično i jeste problem ovog dela. Umesto kroz neku zanimljivu dramsku ili špijunsku priču da nam kaže ono što želi, on priča preko dosadnih dokumentarističkih pričica. Bolje je čitati prave dokumentarne knjige (ili gledati na TV-u), nego čitati prozu u kojoj su uobličene strahote ljudskog besčašća, ali u kojoj se ne možemo identifikovati sa glavnim junacima, koja nije napeta ni uzbudljiva, ni zapletena, uz to je i gnjavatorski pesimistična.

Umetnost ne treba da puko preslikava realnost, nego da napravi otklon, da nudi rešenja, izlaze, uzore.

Da li zaista ocekujes da posle ovoga iko ikada shvati bilo sta sto kazes o bilo kakvoj vrsti knjizevnosti ozbiljno?

P.S. Erioica je treca Betovenova simfonija, ne peta.

Šta, ti si fan ove knjige?

Ne samo da treba da shvataš ozbiljno, nego obavezno shvataj ozbiljno!

Pogledaj samo Harvestera! Da li postoji i jedan značajan i dobar film o kome se on nije izrazio krajnje negativno? Ne postoji, naravno.

Pa se opet svi trudimo da ga shvatamo ozbiljno.

[scallop]

P.S. Eroica je treca Betovenova simfonija, ne peta.

Gde piše da je Eroica peta Betovenova simfonija? Ti si spojio neke rečenice koje nisu napisane zajedno. I zanemario si problem sa komšinicom i sa regeom. I zašto misliš da je treća napisana pre pete? Lukas je prvo snimio četvrtu... Ako može Lukas, mogao je i Betoven.

[scallop]

Ali ja nisam zbrisao iz žanra.
moj izbor je SF i nešto fantastike i mrvica horora. To je nekakva "moja" dobitna mešavina u kojoj se osećam lepo.

Mi to jedemo petkom. Ostalih dana kuvamo.

[Father Jape]

Treca je komponovana 1803 a peta u periodu 1805-1808. A ti ako hoces da verujes  da ovaj pasus ima smisla, svakako si vise nego dobrodosao  

Sedne tako, na primer, Betoven da komponuje V simfoniju. Onda mu dođe kraljev emisar i poruči da bude malo "herojska", a komšinica kaže da je rege u modi i da bi ga ceo komšiluk obožavao, ako bi malo... Šta misliš šta će poslušati Betoven? A, toliko je želeo da muzika odiše žuborenjem potoka, cvrkutom ptica i šuštanjem lišća dok lahor tiho otkida one koje jesen poziva u svoje naručje... Naravno, ima da bude "Eroika", ali će i da žubori i šušti, a komšinicu ionako jebe pekar, pa koja fajda od njene priče.

No, ovo je sve tezak off-topic, tako da se izvinjavam, te cu sad prestati.