Desetogodišnjica NATO genocida

[Alexdelarge]

njemacka ili nemacka? zaboravio si da se ulogujes kao Albedo.

[EKSTREMISTA]

ПРАГ 24.3.2009.–- Посланички дом чешког парламента ванредну седницу данас је непланирано почео минутом ћутње за жртве бомбардовања Савезне Републике Југославије у пролеће 1999. године.

Седница се одржава у узаврелој атмосфери пошто опозициона левица, социјалдемократе и нереформисани комунисти, данас већ пети пут од средине 2006. године покушавају да изгласају неповерење влади премијера Мирека Тополанека.

Захтев лидера комуниста Војтеха Филипа да посланици минутом ћутње одају пошту жртвама бомбардовања изненадио је председника Посланичког дома Милослава Влчека.

,,Мислим да би ту ћутњу сваки посланик могао некако сам, индивидуално да реализује", предложио је затечени Влчек, али су посланици ипак устали без директног позива и одали пошту жртвама у Србији.

У прашком ,,Хајд парку", на коме се демонстрације унапред не пријављују, на Тргу Палацког данас су се окупили на позив Петиционог одбора против независности Косова, Чеси и грађани Србије који живе и раде у Чешкој да изразе неслагање с ,,војном агресијом НАТО на бившу Југославију 1999. године


Za razliku od Čeha,naši su pustili  sirene koje su se čule samo u užem centru grada i bile tihe i prigušene jer Manter u podne voli da odspava posle ručka.

[Eriops]

NJemacka ili Nemacka, zasto je to vazno, ispravno je i jedno i drugo, srpska je i ijekavica i ekavica, meni su drage podjednako.

Nazalost i ovaj miting se pretvorio u ono sta nije trebao, lupanje, pozivi na oruzje i klanje, politikanstvo i ostalo. Politicke partije i razne organizacije trebalo bi strogo drzati van ovih mitinga. Oni samo upropaste i popljuju ispravnu stvar.

[akhnaton]

Kao što su srpske i latinica i ćirilica!

[Eriops]

Naravno, Akhnatone, pa covek je bogatiji sto vise zna..

[akhnaton]

Naravno, Akhnatone, pa covek je bogatiji sto vise zna..

Mnogi to ne znaju! I ne žele da saznaju! Bogati su samo u novcu!

[EKSTREMISTA]

Evo da se podsetimo NATO razlednica koje su nam bacali 99.-e:

[akhnaton]

Kakva propaganda, predlažem te za ministra propagande u nacional vladi SNS,DSS,SRS,NS,SPC!

Nije bilo nijednog razloga za bombardovanje osim da se:
1. Skloni pogled sa Klintonovog šlica.
2. Da se isprazne magacini sa municijom.
3. Izvedu manveri sa bojevom municijom.
4. Pokaže ko je gazda.
5. Srbi kazne za pokušaj stvaranja država na teritoriji Hrvatske i Bosne.  

[Ghoul]

prokletnici!
nama na kosovu nisu bacali letke, samo bombe!
24 časa dnevno, tako da ni vazdušne uzbune ubrzo nismo imali - jer je stalno bila uzbuna.

priznajem da 1. put vidim neke od ovih modela!

koje gnusobe, mamu im jebem, nemam reči!
pa ovo je stvarno da čoek postane militantni antiglobalista i srbenda!

[Eriops]

Ne, nego su Ameri i NATO bili duboko ganuti stradanjima Albanaca, pa posto su zaduzeni za pravdu i mir u svetu, odlucili se za akciju. Akhnatone, valjda ne verujes u te bajke, zivota ti ?
Kako to da ih nisu ganule izgibije Palestinaca, Kurda u Turskoj, i sl ?
Slobo je bio samo izgovor, puca njima neka stvar za zlocine.
Evo sad nema vise Slobe, pa nas i dalje muce i gnjave.

[David]

Sve je to zivi ratzq - da ste bar Sarajevo, pa hajde de...

[akhnaton]

Tiha Vodo, izgleda da si od celog mog posta video samo tačku 5!
A ono prethodno nisi?
U bajke ne verujem, ali...  

[akhnaton]

koje gnusobe, mamu im jebem, nemam reči!
pa ovo je stvarno da čoek postane militantni antiglobalista i srbenda!

Nemoj tako Ghoule, ti letkići mogu da posluže, tj. mogli su da posluže da se njima obriše dupe, u nedostatku toalet papira ili za zavijanje džointa u nedostatku rizle!

[Джон Рейнольдс]

Video sam bar 50% tih letaka. Na moje roditelje je, dok su se šetali Kalemegdanom, pala gomila ovih "NATO brani nezaštićene". Ostale letke sam viđao po Bajlonijevoj pijaci gde su ih Cigani - prodavali!  

[angel011]

Ja nisam videla nijedan!

[akhnaton]

Ja nisam videla nijedan!

Nisi mnogo propustila. Btw, ko garantuje da su to pravi letkići? U eri photoshop-a, corela ništa nije sigurno.  

[mac]

Jeste baš, Cigani falsifikuju letke uz pomoć Fotošopa i prodaju ih na buvljaku...

[slavkod]

A predhodno ih u vreme vazdušne opasnosti bacaju iz vazduja.
Na žalost i papirići i bombe su bili autetentični,i pokazuju sa koliko bahatosti,arogancije,prezira i nepoznavanja je NATO krenuo u rat.Kada su se sabrali rezultati,koji jesu za njihove ciljeve pozitivni,ali imaju ono malo ali koje devojci sreću kvari onda su presude ratnim komandatima u Hagu mnogo jasnije.Nije tu u pitanju činjenje ili ne činjenje nago činjnica da se neko usudio a nije platio pretpostavljenu cenu(šok koji je izazvala slika povlačenja vojske sa Kosova i Metohije)

[akhnaton]

Jeste baš, Cigani falsifikuju letke uz pomoć Fotošopa i prodaju ih na buvljaku...

Savremeni cigani bee bate kume! Oni cigani što primaju socijalnu pomoć a nose N95. Ti cigani npr.

[akhnaton]

Slavkode, kad je neko moćan, kada mu se može on je obično i bahat i nepismen i pun predrasuda...

[EKSTREMISTA]

Crna Gora



MURINO

Jedna od najmračnijih epizoda agresije na SR Jugoslaviju desila se 30. aprila 1999. godine u varošici Murino na sjeveru Crne Gore, koje po zadnjem popisu ima tek 545 stanovnika.

NATO avijacija je bez ikakve objave i objašnjenja sa desetak projektila bombardovala most u samom centru ovog naselja, preko rijeke Lim. Tom prilikom stradali su civili koji ni na koji način nisu učestvovali u ratnim dejstvima, među njima i dvije djevojčice i jedan dječak.

Poginuli su učenici Osnovne škole "Petar Dedović" Miroslav Knežević, Olivera Maksimović i Julijana Brudar, radnik iste škole Vukić Vuletić, penzioner Manojlo Komatina i domaćica Milka Kočanović izbjeglice iz Prištine.

U napadu se teško povrijeđeni Željko Belanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a lakše Marko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović i Slobodan Mirosavljević.

Most preko Lima je bio oštećen i neupotrebljiv za saobraćaj, a nije bilo gotovo nijedne kuće u okruženju koja nije oštećena. Stradao je i pogon tekstilne konfekcije, stari hotel, mjesna prodavnica, kao i Dom kulture.

Do danas niko od mnogobrojnih predstavnika NATO-a koji posjećuju Crnu Goru nije, makar u adekvatnoj diplomatskoj formi izrazio žaljenje zbog ovog zločina i nevinih žrtava. Crnogorsko tužilaštvo odbilo je više inicijativa da se podnese tužba protiv odgovornih za ovaj zločin. Da tuga bude veća još uvijek aktuelni ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da NATO nije odgovoran za ovaj zločin već rukovodstvo tadašnje SR Jugoslavije!

"Tragedija u Murinu je bolno svjedočenje o neodgovornosti državne politike SRJ koja je bespotrebno uvela državu i građane u unaprijed izgubljeni sukob sa najmoćnijom vojnom silom svijeta", rekao je Roćen demonstrirajući ovom izjavom na najbolji način i stav državnog vrha Crne Gore prema bombaškoj agresiji NATO alijanse na SRJ.

Povodom desetogodišnjice agresije na SR Jugoslaviju, manji broj građana okupio se ispred spomen obilježja nevinim žrtvama NATO bombardovanja. U ime građana Murina i porodica žrtava okupljenima se obratio Mirko Knežević, podsjetivši tom prilikom na sve stradalnike zločina koji je izvršila zapadna vojna alijansa.

"Srbi danas obilježavaju desetogodišnjicu nezapamćenog zločina koji je nad njima izvršila najveća vojna sila koja je ikada postojala na svijetu. Početak agresije na SR Jugoslaviju obilježava se u svim gradovima Srbije, gdje god je bilo žrtava bombardovanja, samo Milova Crna Gora ćuti. Mi Srbi ne smijemo da zaboravljamo ovaj zločin, u kojem su bolnice, izbjegličke kolone, autobusi i vozovi puni putnika bili legitimne mete za NATO. Imajući sve to na umu, moramo i sa ovog skupa da poručimo da Crna Gora nikako ne bi smjela da uđe u tu zločinačku alijansu. Ovaj skup nema političkih konotacija ali moram da podsjetim da je Narodna stranka prva pokrenula kampanju protiv NATO. Nadam se da će joj se pridružiti i sve ostale partije koje predstavljaju Srbe u Crnoj Gori", istakao je Knežević kritikujući sugrađane što se nisu okupili u većem broju.

http://www.crnagorazakosmet.org/

[slavkod]

Akhnatone,potpuno se slažem.Rekao sam,ciljsu postigli,a ostalo su tehnikalije i sitnice koje ih ne zanimaju.

[akhnaton]

Akhnatone,potpuno se slažem.Rekao sam,ciljsu postigli,a ostalo su tehnikalije i sitnice koje ih ne zanimaju.

Zanimaće ih, zanimaće! Al' bit će kasno!

[EKSTREMISTA]

Milenko Pavlovic, potpukovnik pilot RV I PVO VJ

Komandant 204.lovackog puka poleteo je umesto mladjeg oficira u susret NATO eksadrili i bez oklevanja se upustio u neravnopravnu borbu

Potpukovnik Milenko Pavlovic, od oca Milorada i majke Radmile, rodjen je 1959. godine u selu Gornje Crniljevo pored Osecine, u valjevskoj opstini. Prva cetiri razreda osnovne skole zavrsio je u rodnom selu, a zatim naredna cetiri u Osecini. Pohadjao je Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a potom nastavio skolovanje kao pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u Podgorici, Puli i Zadru.
Od 1982. godine sluzbovao je u Batajnici. Dva puta vanredno je unapredjivan: u majorski i cin potpukovnika.
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovackog puka, cije je sediste bilo izmesteno u Staru Pazovu.
Oko 12 casova 4. maja 1999. primecena je veca grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije ,,Krusik", kao i na vojna skladista u selu Pricevićc. Komandu da poleti dobio je jedan od mladjih oficira, ali je potpukovnik Pavlovic telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrzi, a umesto njega poleteo je on u svom avionu MiG-29. Ubrzo se našao nad Valjevom, ali se posle samog uzletanja na njegovom avionu pokvario generator naizmenicne struje tako da je ostao bez radara. Pavlovic se upustio se u neravnopravnu bitku i ubrzo je, oko 12 i 35, bio pogodjen sa tri rakete. Poginuo je jos u vazduhu. Poslednje reci su mu bile: ,,Imaju me!", a ostaci njegovog aviona pali su u blizini sela Petnica.
Sahranjen je 6. maja 1999. na Bezanijskom groblju. Iza sebe je ostavio suprugu Slavicu, i sinove Srdjana i Nemanju.
Odlikovan je posthumno Ordenom za hrabrost i Zlatnom letackom značkom.

Nikada nije proglasen za heroja.

Državna sramota
Od porodice pilota pukovnika Milenka Pavlovica drzava je zatrazila da vrati trista hiljada nematerijalne stete. Zatrazili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplacena.
Odlukom Vrhovnog suda Srbije, iznos od 500 000 dinara koji je pripao sinu Srdjanu, umanjen je na 450 000 dinara. Njegov brat Nemanja, od 600 000 treba da vrati 150 000, a odsteta koja je pripala roditeljima Miloradu i Radmili, je umanjena na 350 000.


Zoran Radosavljevic, major pilot RV i PVO VJ

Rodjen je 26.02.1965.godine u Pristini, od oca Svetozara i majke Radojke. Ima sestru Snezanu. Nije bio ozenjen.
Posle zavrsetka osnovne skole nastavio je skolovanje u Vazduhoplovnoj srednjoj vojnoj skoli "Marsal Tito". U Mostaru, kao ucenik 19.klase. Potom je bio pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u zadru. Koju zavrsava 1987.godine sa odlicnim uspehom, kao peti po rangu, sa zvanjem pilot lovac.
U toku vojnicke karijere postize zapazene rezultate i kao jedan od najboljih pilota zavrsava preobuku za avion MiG-29, 1992.godine. Paralelno sa radom zavrsava postdiplomske sudije na smeru za vazduhoplovnu navigaciju Saobracajnog fakulteta i 11.juna 1998.godine stice zvanje magistra tehnickih nauka. Pripremljunu doktorsku disertaciju nije stigao da odbrani na fakultetu, odbranio ju je na nebu svoje otadzbine s najvecom ocenom.
Izvrsavajuci borbeni zadatak na avionu MiG-29, u odbrani SRJ od agresije NATO-a, poginuo je 30.marta 1999.godine u 17,12 casova u rejonu Loznice. Sahranjen je na groblju Lesce u Beogradu.


Ukazom predsednika SRJ ,za herojski cin odlikovan je Ordenom za hrabrost, a naredbom komandanta RV i PVO ,unapredjen je u cin majora.

Nikada nije proglasen za heroja.

Poslednje reci:
Ovo su jedne od poslednjih reci njegovoj majci koja mu je rekla da ne leti u smrt, rekao je majci
:"moram,mama,sta je covek ako izgubi domovinu"
Ime Zorana Radosavljevica danas nosi glavna ulica u Batajnici, jedrilicarski klub u Nisu koji je osnovao njegov prijatelj Dejan Milosavljevic, kao i najbrojnija regata koja se odrzava svake prve nedelje septembra na crnogorskom primorju. Svetska srpska zajednica proglasila ga je srpskim vitezom za izuzetne zasluge ucinjene za dobro sveukupnog srpskog naroda.


Zivota Djuric potpukovnik pilot RV I PVO VJ

Komandant 241. lovacko-bombarderske eskadrile potpukovnik Zivota Djuric poginuo je 25. marta 1999. godine posle napada na kamp za obuku teroristicke takozvane OVK. U trenutku pogibije upravljao je borbenim avionom tipa J-22 Orao, ev.br.25104.
Zivota Djuric upisao se u Vojnu vazduhoplovnu skolu u Mostaru, zatim je bio na Akademiji u Zemuniku kraj Zadra i dve godine u Podgorici.
Sluzbu vojnog pilota je poceo 1986. godine na aerodromu Petrovec kraj Skoplja. Tu se i ozenio Biljanom koja je iz okoline Paracina. Na svet je donela prvo sina Aleksandra, zatim cerku Anu.

Pilot Zivota Djuric,zvani Zika pilot poginuo je 25.III 1999. u odbrani zemlje od NATO agresora pa mu je na taj dan drustvo otkrilo spomenik - 25. 03 2005 godine.
Pilot Djuric poginuo je na prostoru Kosova i Metohije prilikom bombardovanja polozaja teroristicke OVK.


Nikada nije proglašen za heroja.





Neka im je vecna slava i hvala im.


http://forum.airserbia.com/viewtopic.php?f=2&t=770

[EKSTREMISTA]

Državna sramota

Od porodice pilota pukovnika Milenka Pavlovića država je zatražila da vrati trista hiljada nematerijalne štete. Zatražili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplaćena.


Komandant puka, pukovnik Milenko Pavlović zamenio je na zadatku dežurnog pilota i uzleteo na "migu 29", da brani nebo iznad Valjeva, ali su ga NATO avioni pogodili iznad njegovog rodnog kraja. Valjevci su prvo mislili da je pao NATO avion, da bi kasnije saznali da je stradao Milenko Pavlović

1. Aerodrom Udbina u planinama Like.

Soba u kojoj spavaju piloti.

Na vratima sobe neko je oštrim, muškim rukopisom napisao:

"PILOTI NE UMIRU, ONI SAMO ODLAZE I NE VRAĆAJU SE."

2. Nešto posle podneva 4. maja 1999. godine oglašena je uzbuna u 204. lovačkom avijatičarskom puku na aerodromu u Batajnici.

Komandant puka, pukovnik Milenko Pavlović zamenio je na zadatku dežurnog pilota i uzleteo na "migu 29", da brani nebo iznad Valjeva, ali su ga NATO avioni pogodili iznad njegovog rodnog kraja. Valjevci su prvo mislili da je pao NATO avion, da bi kasnije saznali da je stradao Milenko Pavlović.

3. Prema svedočenju Živana Grujičića, pogibija je izgledala ovako:

"Najednom je nastao neviđen kovitlac NATO agresorske eskadrile. Svih šesnaest aviona se dalo u odstupnicu. Šesnaest super letilica ustuknulo je pred jednom našom letilicom, u uzlaznoj vertikali bežalo u visinu pred vitezom na migu 29.

Takvo herojstvo, jedan protiv šesnaest, retko beleže stranice istorije sveta, a Valjevci su toga dana gledali tu nesvakidašnju istoriju, koju će zapisati i vreme i večnost za nezaborav.

4. "Našao se usamljen tamo gde nije smeo biti sam. Moralo je biti onako kako smo planirali. Onako kako smo godinama vežbali. Prekasno sam shvatio njegove reči. Da bar pokušam da ga sprečim da ne pohrli u susret svojoj sudbini. Izbor je bio njegov. Hrabar, odvažan onako kako priliči na ponos potomcima. Dao je život braneći naše nebo, svoju Podgorinu", priča pukovnik Mirčeta Jokanović Jokan u "Ludoj kući", kafani na kraju grada, gde nije sramota zaplakati za prijateljem i otadžbinom.

5. A opraštajući se od prijatelja potpukovnik Dragan Nedeljković Šaki rekao je:

"Poslednji put sam ga video 30. aprila te nesretne godine. Besneo je rat. Na pitanje kako je, kratko je odgovorio: "Kao i svi ostali, samo mi se ovo čekanje odužilo. Četvrtog maja 1999. bio sam u dežurnom timu na operativnom centru. Grupa NATO aviona sejala je smrt po Valjevu i okolini. Sa aerodroma u Batajnici poleteo je "MIG 29". Odmah sam mu prepoznao glas. Nije više bilo čekanja. Upustio se u neravnopravnu borbu, braneći rodnu Osečinu i Valjevo. Pratio sam bez daha putanju našeg lovca na radaru. U jednom trenutku, nisam mogao da poverujem, elektronski odraz "MIG 29" nestao je sa ekrana."

6. Veliki je pilot Milorad Pavlović bio. Na takmičenju iz GRBZC (gađanje, raketiranje i bombardovanje zemaljskih ciljeva) u okviru celog Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, Milenko je osvojio prvo mesto. Tada je bio proglašen za najboljeg pilota Lovačke avijacije.

7. Penjem se putem od Osečine prema Gornjem Crniljevu.

Nisam znao ni gde su Osečina ni Gornje Crniljevo. Deset kilometara od Osečine. Tražim kuću časnoga starine Milorada Pavlovića, oca pilota Pavlovića. U centru sela izložen avion. Svi znaju priču o pilotu koji je na trenažnim letovima znao da se spusti iznad sela i podseti seljake dokle se može stići.

Deset kilometara je prelazio đak pešak do osnovne škole. Po snegu i kijametu. Slušao zavijanje vukova u prtini koju su pravili najjači dečaci.

Kad je postao pilot dolazio je u svoje selo. Uzimao je godišnji odmor da pomogne ocu u kosidbi. Bio je veliki lovac. Sećaju se kako je jednim metkom ubio srndaća u trku.

Sad lovačko društvo nosi njegovo ime.

8. Ovih dana svi su se setili pukovnika Pavlovića. Od porodice pilota zatražili su da vrati trista hiljada nematerijalne štete. Zatražili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplaćena.

Interesuje me samo koliko dobije porodica izraelskog vrhunskog pilota koji pogine braneći svoje nebo.

Kolika je krvarina američkom pilotu?

Ko je taj koji određuje kolika odšteta pripada za ljudsku glavu. Ko donosi takve odluke? I da li imaju stida.

Ili su prezauzeti privatizacijom vojne imovine, ta "stoka bezrepa", kako ih je nazvao jedan kolega.

Svi ljudi sa kojima sam pričao bili su zgranuti, zgađeni.

Srbija nikad više neće ratovati.

"Radujte se ratu vojnici, o braćo moja, jer mir će biti gori." glasi jedna stara nemačka vojnička pesma.

Ko to hoće da do kraja ponizi ovaj narod.

Zašto nam ne saopšte da smo okupirani. Da je vlast podeljena, ti feldmaršali i mali upišani Nedići. Sve ove godine sam očekivao da ćemo biti okupirani ali nisam očekivao toliko malih Nedića, toliko kandidata za Nedića koji nisu zaslužili da Nediću kišobran nose.

Odlukom Vrhovnog suda Srbije, iznos od 500 000 dinara koji je pripao sinu Srđanu, umanjen je na 450 000 dinara. Wegov brat Nemanja, od 600 000 treba da vrati 150 000, a odšteta koja je pripala roditeljima Miloradu i Radmili, je umanjena na 350 000.

Deset godina sam se vukao po ratištima za našom vojskom. Tuge i jada se nagledao ali ta besramna odluka dezerterskih mastiljara prema porodici junaka i ratnika me je pogodila lično. Osećao sam se poniženim i besnim dok sam se peo tražeći kuću.

9. Ispred kuće spomen-česma sa pilotovim likom. Da ga se sete kad se umivaju. Da ga se sete kad god popiju kap vode. Kad žuljevite, težačke, svete ruke peru. Dočekuje me časna starina Milorad. Ne može suzu da zaustavi.

"Kao da su ga ponovo ubili. Kome je bilo potrebno da nas ponizi. Ja imam pet unuka. Kako da se sada radujem, kako da ih u vojsku pratim. Branio sam mu da ide u avijatičare. Čovek je rođen da hoda po zemlji, ne da leti."

Ovo je kuća tuge. U Milenkovoj sobi uniforme su poređane i ispeglane. Pegla ih majka. Slike i tuga. Diplome i priznanja.

Pokazuju mi osamljen jablan. Pilotov jablan. On mu je služio kao orijentir kad je nadletao iznad zavičaja.

10. U nedelju idem kod supruge i sinova pilota Pavlovića u novobeogradski dom. Otvara mi najmlađi, Nemanja. Nemanja je imao nepunih deset godina kad mu je otac poginuo. Petnaest dana po očevoj pogibiji od stresa mu je opala sva kosa i obrve.

Tu je i Srđan, momčina, student, čija je soba puna maketa aviona koje je on sklapao zajedno sa ocem.

"Nemam šta da vam kažem. Veliko poniženje. Bol i poniženje. Država ne želi da shvati ko je bio moj otac."

Supruga Slavica priča: "Šest godina suđenja je trebalo da dobijemo presudu za nematerijalnu štetu. Ni tada nisu uplatili pare. Tek kad je četvrti sud blokirao račun Ministarstvu odbrane dobili smo novac. A onda, posle godinu dana, dosudio je Vrhovni sud da moramo da vratimo pare. Sedam dana nakon toga stigao je nalog za izvršenje. Samo što se nisam šlogirala kad sam dobila rešenje. Advokat je poslao dopis u kojem traži da se obustavi izvršenje dok ne dobijemo novac za materijalnu štetu. Sramno je to što traže da vratimo novac i cenjkaju se oko toga koliko vredi glava moga muža. Veća je odšteta koja je isplaćena onima koji su bili nepravedno pritvoreni u akciji Sablja, nego za život koji je moj muž dao braneći otadžbinu. Sad nam traže da vratimo trista hiljada jer je Vrhovni sud procenio da je našoj deci, Srđanu i Nemanji, i roditeljima Miloradu i Radmili, koji su izgubili sina, mnogo isplaćeno na ime obeštećenja za nematerijalnu štetu.

A što se tiče suđenja za materijalnu štetu, ono traje već sedam godina. Sad se vojska ponovo žalila. Zbog toga što smo navodno kupili mnogo crnine."


Član 216 Zakona o obligacionim odnosima:

"Ne može se tražiti vraćanje neosnovano plaćenih iznosa na ime naknade štete zbog povreda tela, narušavanja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvršena savesnom pribaviocu."

[EKSTREMISTA]

Romi iz Buđanovaca razočarani američkom ,,stelt" tehnologijom

Iako nisu profitirali od ostataka američkog F-117A, danas će na desetogodišnjicu obaranja aviona ugostiti veterane na čelu sa komandantom Zoltanom ,,Đanijem"

Romi su ostacima ,,nevidljivog" pokrivali svinjce i toalete, ali je ubrzo došla vojska i oduzela im delove F-117A (Foto J. Slatinac )
Buđanovci – Danas će meštani sremskog sela Buđanovci, gde je u polje pšenice 27. marta 1999. godine u 20.42 časa oboren F-117A, ,,nevidljivi", dočekati goste – pripadnike Trećeg diviziona 250. raketne brigade bivše Vojske Jugoslavije, koji su sa radarske stanice u Šimanovcima otkrili avion i oborili ga sa ispaljene dve rakete ,,neva". Te noći, već daleke 1999. godine, nad Buđanovcima se pojavila ogromna vatrena lopta, a onda je na kraj sela, u ataru, u polje pšenice meštanina Bore Božića, palo ,,čudo tehnike", avion F-117A, ponos američke avijacije, za koji se tvrdilo da je ,,nevidljiv" i da ga radarski sistemi ne mogu otkriti. Međutim, pošlo je to za rukom Trećem raketnom divizionu, kojim je tada komandovao Zoltan Dani, danas pukovnik u penziji i poznati pekar u Banatu.

– Video sam užarenu kuglu koja je padala. Nisam znao šta se dešava, bio je to treći dan NATO bombardovanja. A onda je stigla vest da je oboren ,,noćni soko", avion koji je ,,nevidljiv". Šta sam mogao drugo nego opanke na noge, pa da vidim i to čudo – priča danas Aca Sremčević, iz Buđanovaca.

Buđanovčani danas dočekuju goste, a glavna zvanica biće Zoltan Dani, čovek koji je komandovao Trećim divizionom, na poziciji u Šimanovcima, koji je otkrio i skratio krila ,,noćnom sokolu". Prvo će da pogledaju film ,,21 sekunda", a onda fešta i priča.

U toj priči su i Saša Lepotić i njegova majka Živka koji su pilotsku masku, posle silnih molbi, prodali ljudima iz kineske ambasade i za te pare kupili šporet ,,smederevac". Zapravo, Saša Lepotić je našao pilotsku masku. Kinezi su to, nekako, saznali i danima dolazili tražili da kupe tu masku. Lepotići su prvo častili Kineze i odbijali da prodaju masku, a onda se Živka setila:

– Izgoreo mi ,,smederevac", prodaćemo masku i kupiti drugi – nov šporet. Kinezi izbrojiše 500 maraka, dva šporeta sam mogla kupiti. I taj ,,smederevac", što smo kupili je gotov, valja mi kupovati novi šporet – priča Živka.

Buđanovački Romi su odmah posle pada aviona krenuli u skupljanje starog gvožđa, ali su se teško razočarali:

– Mi mislili eto posla, kad ono niko neće da kupi tu plastiku, pa smo onda s tim tablama plastike prekrili svinjce, a komšija Slavko Jovanović, umesto crepom, svoj poljski ve-ce pokrio krilom od ,,nevidljivog". Pravili smo od aluminijskih delova antene za televiziju. Uglavnom, nismo imali koristi od svega toga, dođe jednog dana vojska i sve pokupi i odnese – kaže Radoslav Jovanović.

Slavko Jovanović, starina od 73 godine, kao da je i danas ljut na Amerikance, ali i na našu vojsku:

– Kakav im je to avion, nigde pleha, ni dinar nismo zaradili mi Cigani, a zna se, naše je da skupljamo staro gvožđe. Kad sam video da je sve neka plastika, jesam krilom pokrio ve-ce, nisam imao pare da kupim crep, kad ono dođe vojska pa i to odnese. Nikakve vajde mi Cigani nismo imali od tog američkog čuda – zaključuje Slavko.

Danas će, kako rekoše, iz ormara izvaditi nove šešire i sakoe, uparaditi se, pa u seoski domu kulture, da pozdrave junake sa, kako kažu, ,,Đanijem" Zoltanom na čelu. Biće to narodno veselje, uz paprikaš, domaću rakiju, vino, ali i bećarce, koje su o oborenom avionu spevali buđanovački tamburaši.

– Valja to proslaviti, ne ponovilo se, ali i dalje, svake deset godine Buđanovčani će priređivati veselje, da se zlo nikad ne zaboravi – kaže meštanin Sreta Ljubinković.


J. Slatinac
[objavljeno: 27/03/2009]
Politika

[EKSTREMISTA]

Par reči o mitingu od 24.marta
Organizatori su bili SNP 1389,Narodni pokret Srbije i udruženje Sloboda.
Dveri su formalno podržali miting ali su sa Koštunicom organizovali paralelno okupljanje u Sava centru čime su od ostale ekipe zaradili, osim etikete salonskih nacionalista, i etiketu izdajnika.
Obraz nije pozvan da učestvuje što se organizatorima obilo o glavu jer su se ovi pojavili kao nezvani gosti i rasturili žurku.
Bilo je izmeđ 4 i 5000 ljudi,većinom mlađeg sveta.
Iz inostranstva uglavnom predstavnici levičarskih i alterglob.grupa i intelektualaca-Grci,Kanađani,Rusi,Nemci(među njima i nemački advokat koji je tužio Nemačku državu za ubistvo civila u Varvarinu),čak i neki Irci.A video sam i par slatkih anarhistkinja.
Ponovljena je greška sa mitinga povodom Radovanovog hapšenja jer je opet najavljen  prevelik broj učesnika..Organizatorima su mnogi još pre protesta ukazivali da ne treba puštati toliki broj govornika i razvlačiti miting posebno imajući u vidu hladno vreme i najavljenu kišu,kao što su ih i upozoravali da će pojavljivanje  Mihajla Markovića sigurno izazvati negodovanje mase.
Organizatori su međutim ostali pri prvobitnom planu sa obrazloženjem ,,pa ne možemo da odbijemo ljude koji su prevalili toliki put da bi govorili" i ,,pa on je jedan od naših najuglednijih akademika".
Ovo je naravno dovelo do incidenta kad se Mihajlo dohvatio mikrofona(salve zvižduka i vredjanja uz paljenje crvene zastave od strane Obrazovaca tako da je jedva završio govor),a velik broj govornika i hladnoća doveli su do toga da se već u 8 i 30  polovina ljudi razišla a oko pola 10 pred binom ih je bilo jedva stotinak .Na kraju,Čosudovski koga sam najviše hteo da čujem nije ni stigao da govori.
Svaka čast stranim profesorima -sve što su rekli je na mestu,ali trebalo je da im neko kaže da nisu u amfiteatru i da ne drže predavanje od 45 minuta,.kao što im je trebalo reći i da Jugoslavija više ne postoji.
Ni bivši Komandant RV PVO Spasoje Smiljanić koji je smarao pola sata čitanjem dobro nam poznatih statističkih podataka takođe nije bio neophodan govornik na mitingu,najviše zbog olakog slanja naših pilota u beskorisna smrtonosna poletanja 99e.,njegove odgovornosti za očajno stanje naoružanja i tehnike pred početak rata i slugeranjstva tadašnjem režimu,ali je izgleda morao da se pojavi da izreklamira knjigu.
Dobre govore održali su pre svega Rusi.
S obzirom na to šta je to veče rekao Konstantin Zatulin,član rukovodstva Putinove Jedinstvene Rusije,nije nikakvo iznenađenje totalna medijska blokada mitinga i što ništa od toga nije smelo da se čuje na domaćim medijima.
Dobar je bio i Maksim Miščenko, predsednik Mlade Rusije, podmlatka Putinove partije.
Od Rusa izuzimam  Ivašova koji posle one Jeljcinove farse sa tenkovima u Prištini i lažne nade Srbima na KIM,nije ni morao da se pojavljuje da ispali nekoliko otcanih parola.
Od naših nije bio loš Srećković,pa zatim Mila Alečković sa porukom Pjera Binela,predstavnik humanitarnog udruženja veterana i naravno najjači-major Skadar.
Nastup Ivane Žigon koji je trebalo da bude potresan i emotivan,bio mi je smešan jer je svoje stihove recitovala ogrnuta mrtvom lisicom pa je sve izgledalo kao neki treš performans sa Bitefa.
Što se tiče primedbi o rušenju mitinga od strane Obraza i maltretiranja prisutnih levičara,to je  stvarno preterana optužba.Mihajlu su  zviždali i ostali koji nisu  ni Obrazovci,ni monarhisti,ni vernici niti obožavaoci smehotresnog Ace Gice.
Remzi Klarka je gadjala neka pijana budala kakvih uvek ima na ovakvim skupovima ali je njegov govor ispoštovan do kraja i nije bilo zvižduka.Bilo je čak i matorih levičara sa Slobinim slikama i stvarno nisam provalio da ih je neko tukao.Šta je bilo u Knezu sa Grcima komunistima ne znam jer sam stajao na Trgu i nisam ih ni video.
Za sranje koje je nastalo sa policijom posle je po meni ipak previše nategnuto optužiti Obraz jer po onome što sam čuo od ljudi koji su bili u Knezu i na Zelenjaku oni su išli u koloni ulicom bez razbijanja.Izgleda da su muriji razlog za batinanje bili navijači(klinci uglavnom,nisam provalio  starije ekipe) koji su došli na miting zbog ubijenog mladića pa je onaj transparent(smrt policiji sloboda narodu) i razbijen prozor na marici muriji bio super opravdanje da bije koga stigne.Zato su neki ljudi koji su se vraćali sa mitinga dobili batine ni krivi ni dužni a jedan dečko iz 1389 je zadobio teže povrede pa je završio na urgentnom.
A što se tiče razbijenog McDonaldsa,to me je stvarno potreslo.

Sam miting koji su pripadnici  domaćih nacionalističkih organizacija videli kao povod za jedinstvo svih patriotskih snaga,doveo je do toga da sve razlike i nesuglasice koje  već dugo postoje među njima,samo  još više isplivaju na površinu ili bolje rečeno kulminiraju u međusobne pretnje i optuživanja.
Obraz je optužen za miniranje patriotskih skupova po nalogu  eng.obaveštajnih službi i šurovanje sa Davidovićevim NSPom, dok Obraz optužuje 1389 da su ispostava SNSa i da ih finansira Vučić dok Narodni pokret Srbije nazivaju komunjarama.
Dveri su svi zajedno otpisali kao dssove pionire i izdajnike posle paralelnog mitinga koji su održali iste večeri  u Sava centru.
Svaka od ovih organizacija javno preti da će se sa suparnicima obračunati prvom prilikom.
Murija ne mora ništa ni da radi,već samo da prekrsti ruke i smeje se budalama.

















[/img]


video
http://www.youtube.com/watch?v=4F9m6sNK0lk

[EKSTREMISTA]

Posle mitinga

[akhnaton]

CCCC, koja gomila mutiranih!!!!        

[Ghoul]

CCCC, koja gomila mutiranih!!!!        

vidiš šta nam radi ta natovska radijacija!
mutanti u porastu!

[akhnaton]

Osiromašeni uranijum je ipak uranijum!

[EKSTREMISTA]

Да ли је требало "капитулирати"?        
четвртак, 02. април 2009.  


Добрица Ћосић, Време змија: пишчеви записи 1999-2000, Службени гласник, Београд 2008, стр. 272.
У шестој свесци Ћосићевих дневника, која је писана за време НАТО бомбардовања, покренуто је више занимљивих тема. Можда најизазовније је Ћосићево размишљење о томе да је једини спас Србије, пред страшним притиском САД и њених савезника да преда Косово, била "капитулација", односно удовољавање захтевима моћника, без даљих, узалудних жртава.

Ћосић, који иначе сам за себе каже да је песимиста, и пре и током бомбардовања писао је да је капитулација пред САД и ЕУ једино решење. Уочи напада, 22. марта, он пише: "Нити можемо да одбранимо Косово, нити је Косово и даље Србија. (...) Опстанак нам је у капитулацији" (10). Онда, 25. марта записује: "Ако Милошевић не капитулира, шта ће бити са Србијом? Страдаће, гинуће, док не реши да капитулира. (...) Спас је у капитулацији, предаји" (18-19). А 26. марта каже: "Неко мора да капитулира. (...) Косово се мора напустити" (21). Затим 6. априла пише: "После јучерашњег и ноћашњег бомбардовања шири се шапат: морамо да капитулирамо. То говоре и борци Прве пролетерске, пуковници" (36). Петнаестог априла записује: "Српско питање данас гласи: ко је храбар и способан да буде издајник? (...) Који ће српски политичар и генерал толико волети отаџбину да је спасава капитулацијом?" (51). Па сутрадан, опет: "Наш спас је у капитулацији, капитулација сада није издаја" (53). Онда, 21. априла поново каже: "Спас је у капитулацији. А наша нација нема човека који има моћ и храброст да капитулацију изврши. Србији је сада потребан месија – паметан и храбар издајник. (...) Ко сада може бити генерал Недић?" (63). А 27. априла вели: "У Академији наука тихи дефетизам. Када ћемо да капитулирамо – то је главно питање?" (70).

Слично каже и 14. маја: "Људи су уплашени и суморни; сви прижељкују капитуалцију, али се нико не усуђује да изговори ту издају" (99-100). Онда опет, 23. маја (пишући о Београду без струје): "Велики, модеран град не може да ратује; он мора да капитулира" (123). Затим, 25. маја: "Људи из моје околине су растројени, измучени несном, бригама и оскудицом које најављују истинску беду. Сви одреда желе и захтевају да Милошевић прихвати све што се од њега тражи и оконча бомбардовање" (126). Онда 2. јуна каже: "Нас неколико академика једнодушно се саглашавамо: морамо одмах данас капитулирати (...). (...) Милошевићу (треба) психолошки олакшати одлуку о капитулацији (...), треба му помоћи ауторитетом Академије да донесе рационалну одлуку и прихвати захтеве Америке" (144). Коначно, 3. јуна, на дан када је успостављено примирје, Ћосић записује: "Јуче нам је Финац Марти Ахтисари најавио `историјски дан`. Милошевић ту шансу није пропустио: капитулирао је; (...) пошто је по свом `демократском` обичају одговорност за капитулацију пренео на Народну скупштину" (146).

Стари писац је у овим својим белешкама био искрен и бруталан. Искрен, јер се није бојао да напише оно што су тада многи Срби желели: да НАТО бомбардовање треба одмах да престане, макар и по цену српског одрицања од Косова. Бруталан, јер је користио једну стару и озлоглашену реч, "капитулација", како би описао попуштање Србије пред надмоћнијим непријатељем. Ћосићева приврженост српској ствари толико је несумњива, да се он није морао бојати оптужби, ни тада, ни данас, за недостатак патриотизма. Занимљиво је да се представљање ове књиге одиграло 24. марта 2009, управо онда када се патриотска Србија сећала НАТО злочина и храброг отпора наше војске. И као што је 1999. Ћосић имао искрености и храбрости да овакве своје ставове запише, тако је и данас Ћосић имао довољно искрености и храбрости да их објави и о њима говори.

Али, да ли је стари писац био у праву? Да ли је, под претњама бомбардовањем, требало прихватити захтеве САД и ЕУ у вези Косова? Да ли је требало прихватити диктат моћника из Рамбујеа? Да ли је требало "капитулирати"? Рационална анализа показује следеће. Рамбује је заиста био типичан ултиматум по начелу "потпиши или ћеш бити бомбардован" (sign-or-be-bombed-ultimatum). Американци су сами израдили све папире, а позване стране су могле само да их потпишу или одбаце. Није било могућности да се преговара о предложеним решењима, већ се могло дискутовити само о техничким или језичким питањима.

Потписивање папира из Рамбујеа подразумевало је три ствари. Прво, Србија је требало да изгуби сваку реалну управу над Косовом1. Косово би добило своју скупштину, владу, председника и судове, дакле све што чини државу2. Србија би задржала надлежности једино када је реч о новцу у оптицају и о промени граница. Косово би, напротив, добило "најмање 20 посланика" у републичкој скупштини, "најмање једног" члана владе, "најмање троје" судија Врховног суда итд.3. Српска скупштина, дакле, није имала законодавне надлежности над Косовом, али у њој је требало да седе Албанци. Српска влада, такође, није имала извршне надлежности над Косовом, али и у њој је требало да седе Албанци.

Као друго, Албанцима је била стављена у изглед независност Косова. Наиме, Споразум је предвиђао да ће се "три године по ступању на снагу Уговора сазвати међународна конференција како би се одредио механизам коначног решења за Косово, на основу воље народа, мишљења надлежних власти, напора сваке Уговорне стране у односу на спровођење овог уговора, као и Хелсиншког завршног акта"4. Овај члан није изричито прописивао плебисцит о независности. Али, Рам Буја, један од албанских преговарача, тврдио је да им је "лично Медлин Олбрајт гарантовала да ће после три године имати право да организују референдум, без обзира на то како је ово питање регулисано у завршном документу"5.

И треће, српска војска и полиција морале су се са Косова готово сасвим повући – изузев неких 1.500 граничара, као и 2.500 позорника који су потпадали под надзор међународне управе. На Косово је имало да дође 28.000 војника НАТО-а, којима је заповедао непосредно Главни штаб НАТО, тако да је Косово и по Рамбујеу требало да буде под НАТО окупацијом.

Ако погледамо садашње стање на Косову, видећемо да смо заправо и добили све то, само, како би то вероватно Ћосић приметио, уз рат, бомбардовање и страдање. Косово би, очигледно, и са ратом и без њега (тј. са Рамбујеом) завршило у сецесији. Покровитељи парчања би и тада били исти као сада – САД и неке земље ЕУ. Србија би свакако и тада наставила да се позива на Повељу УН. Али, она би и тада могла мало тога да учини како би стварно задржала Косово под својом управом. Са овог становишта посматрано, изгледа да је стари писац био у праву: ако на крају нисмо могли добити ништа боље од Рамбујеа, онда можда заиста није ни требало ратовати.

Такође, одмах по почетку бомбардовања, као разлог за одбијање Рамбујеа навођене су и тзв. окупационе одредбе о присуству НАТО-а на целој територији Србије. У папирима из Рамбујеа је писало: "НАТО особље ће уживати, заједно са својим возилима, бродовима, борбеним авионима и опремом, слободан и неограниченен пролаз и неометан приступ свуда у СРЈ... НАТО се изузима од царина, пореза и других дажбина и прегледа... НАТО-у се допушта употреба аеродрома, путева, пруга и лука без плаћања накнада, царина, мостарина, путарина или дажбина које повлачи њихово коришћење... Уговорне стране ће, на једноставан захтев, омогућити све телекомуникацијске услуге за које се одлучи НАТО... и то бесплатно... НАТО ће имати имунитет у односу на све законске процесе: грађанске, управне и кривичне"6. Дозвола за слободно кретање НАТО снага по Србији тумачила се као дозвола за њену окупацију. Зато је одбијање тих одредби, чак и по цену рата, тумачено као ствар елементарног суверенитета и националног достојанства.

Међутим, 18. јула 2005, генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер и министар спољних послова Вук Драшковић потписали су исти такав споразум какв је био предвиђен и у Рамбујеу. И у њему је стајало да НАТО може бесплатно да користи путеве, пруге и аеродроме на територији Србије, да неће подлегати царинским и полицијским проверама и да ће у односу на домаће полицијске и правосудне органе имати имунитет. Истоветне одредбе нашле су се и у Оквирном споразуму о уласку Србије у Партнерство за мир. Тај споразум је председник Србије Борис Тадић потписао 14. децембра 2006. у седишту НАТО-а у Бриселу. Оба споразума направљена су док је на челу владе Србије био Војислав Коштуница. Тада то није било схваћено као окупација, већ као рутинска станица на путу у ЕУ. Истина, након овог другог споразума протестовао је председник СПС Ивица Дачић. Он је тада чак запретио да ће чланови његове странке "зауставити сваки пролаз НАТО трупа преко територије Србије"7. Али, он је убрзо и сам ушао у Тадићеву владу и постао саставни део "евроатлантских процеса". Данас се ових "окупационих одредби" јавност Србије више не сећа.

Могло би се, међутим, рећи да би данас ситуација била другачија да није било 5. октобра, односно, да је на власти остао Слободан Милошевић. Међутим, управо је Милошевић потписао Дејтонски споразум (1995), чији се анекс 1-А зове: Споразум између СРЈ и НАТО пакта о транзитним аранжманима за операцију мировног плана. У чл. 2 се каже да ће "Влада СРЈ дозволити (НАТО снагама – А. С) слободан транзит копном, железницом, путевима, водом или ваздухом за сво особље и терет, опрему, робу и материјал било које врсте, укључујући муницију". У чл. 4 се каже да ће "НАТО-у бити дозвољено да користи аеродроме, путеве и луке без плаћања обавеза, путарина и других новчаних дажбина". А у чл. 10. стоји да ће "војно особље НАТО под свим околностима и у свако доба подлегати искључивој јурисдикцији својих националних елемената у погледу било којих кривичних или дисциплинских прекршаја које би могли починити у СРЈ".8 Дакле, и сам Милошевић је већ био потписивао сличне аранжмане са НАТО-ом, тако да је очигледно реч о извесном рутинском споразуму на које су балканске земље, од 1990-их, биле принуђене да склапају са најмоћнијим војним савезом на планети.

Дакле, некако испада да, и поред тога што је пружила војни отпор, Србија ипак није успела да заустави САД и НАТО у оном основном што су они желели да постигну на Косову, али и у региону. Да ли је онда вредело ратовати? Ћосићев одговор је "не", и он у том одговору свакако да није усамљен. Тако су мислили и данас мисле многе истакнуте личности нашег јавног живота (једино што се мали број њих то усуђује да каже). Ћосић користи помало бруталан термин "капитулација", али очигледно у значењу прихватања захтева из Рамбујеа. Али, ако занемаримо ту појмовну непрецизност, можемо се и ми запитати: има ли разлога због којег је требало ратовати ако се диктат из Рамбујеа свеједно остварио?

Један занимљив и одлучно потврдан одговор на то питање ових дана нам је дао млади философ, Никола Танасић9. Он је НАТО напад на Србију упоредио са агресијом моћног краља Филипа Македонског на Атину. Атина је могла да се стави под "заштиту" Филипа и сачува богатство и део суверенитета. Али, одлучила је да пружи војни отпор далеко надмоћнијем непријатељу и претрпела тежак пораз у бици код Херонеје (338. г. п. Х). Након овог пораза, промакедонске снаге у Атини оптужиле су Демостена да је крив за беспотребне губитке у рату. Бранећи се, Демостен држи знаменити говор "О венцу", који је данас саставни део свих светских антологија беседништва.

Дакле, у том говору, подсећа нас Танасић, Демостен објашњава зашто су одбрана слободе и отпор насиљу дужност свих моралних људи чак и онда када тај отпор има мало изгледа на успех. Реч је о јавном сведочењу онога у шта нека заједница верује. Ако нека заједница верује у слободу, она ће је морати покушати оружјем да одбрани, ма колико да су мали изгледи да та одбрана успе. Јер, ако не би било макар покушаја супротстављања насиљу, како би се знало да је слобода истинска вредност те заједнице? Одбрана слободе, макар и неуспешна, јесте најјачи показатељ у шта нека група људи стварно верује. А крв која је при томе пала није проливена узалуд, чак ни ако ништа није постигнуто. Та крв је постала својеврсан завет чланова неког друштва да ће наставити да се боре за слободу, она је постала средство новог спајања људи у обновљену и оснажену заједницу. Заједница која памти крв проливену у одбрани од насиља, сачуваће идентитет и првом приликом, када се стекну услови, постаће поновно слободна. Заједница, пак, која заборави своје хероје слободе изгубиће убрзо не само сваку слободу. Она ће на крају изгубити и свој идентитет, изгубиће и саму себе.

Између старог Добрице и младог Николе креће се данас патриотска и демократска Србија. Као што је увек у животу, и овде решења и одговори нису ни лаки, нити једноставни. Постоје разлози преживљавања који нам кажу да морамо спасавати своје животе и животе својих најмлађих. Заиста, рат НАТО са Србијом је у тој мери био сукоб неравноправних противника, да се врло брзо претворио у свакодневни покољ цивилног становништва у Србији. Зато је и био у праву стари писац када је тражио да се положи оружје и избегне даље страдање цивила. Са друге стране, Косово се заиста није могло дати без икакве борбе. Иако тадашња Србија свакако није била Атина (а Милошевић Демостен), ипак је паралела са догађајем од пре 23 века потпуна. Ми само кроз борбу, у којој смо спремни да заложимо своје животе, показујемо колико нам је до нечега стало. То вреди како за појединце, тако и за народе. Зато је и био у праву млади философ када нас је подсетио да Србија, изложена насиљу, није имала друге до да Косово брани оружјем, како би би јој свет веровао да до њега истински држи.

Вероватно је да различити егзистенцијални и историјски резон Добрице и Николе долази од њихових различитих година, различитих емоција и различитих искустава. Ипак, обојица би се вероватно сложила да пропаст атинске независности није почео са поразом код Херонеје, већ са заборавом хероја палих у тој бици. Исто тако, вероватно ће се обојица сложити да Србија није изгубила Косово ни 1999, ни 2008. Србија ће изгубити Косово онога тренутка када заборави своје хероје са Паштрика, своје погинуле пилоте и своју пострадалу децу... Колико смо близу тога?

Слободан Антонић

[EKSTREMISTA]

Spooky murder in Loudon County, VA
Sat, 04/04/2009 - 8:39pm

Last month, former Army officer William Bennett was found murdered after being out with his wife on an early morning walk in a residential neighborhood in Lansdowne, Virginia. His wife Cynthia was badly injured but survived the March 22nd attack, which is being investigated by local and federal authorities.

In 1999, sources bring to our attention, Bennett was a retired Army lieutenant colonel working at the CIA on contract as a targeter during the 78-day NATO air war on Kosovo. He was one of the people, according to a former U.S. intelligence source, found responsible by the Agency for feeding the target into the system that resulted in the May 7, 1999 NATO bombing of the Chinese embassy in Belgrade.
CIA spokesman George Little told the Loudon Independent that Bennett left his job at the Agency in 2000.

The former U.S. intelligence source says Bennett was fired as a consequence of the CIA investigation into how the Chinese embassy was targeted.

On April 8, 2000, the Los Angeles Times reported that the CIA "has fired one employee and sanctioned six others, including a senior official, in the first official punishment of those involved in the deadly incident. ...The State Department informed the Chinese Embassy in Washington on Saturday of the disciplinary actions by the CIA ... The CIA declined to identify those who were disciplined for the bombing, which killed three Chinese civilians and wounded 27 others. But a U.S. official said the agent who was fired 'was the one who selected the target . . . and essentially put the X on the map in the wrong place.'"

According to the former intelligence source, that one person fired by the CIA over the incident was Bennett.

The CIA would not confirm that. "When it comes to Bennett, the CIA has not commented on what his responsibilities were as a contractor, noting only that his service with the Agency ended in 2000," CIA spokesman Paul Gimigliano told Foreign Policy Saturday.

Gimigliano would not comment on whether extra security precautions were being advised for the other CIA officials who were reported as having been sanctioned by the CIA for the incident.

The bombing of the Chinese embassy was immediately declared a terrible mistake by the U.S. government, but it caused severe diplomatic strain on U.S. relations with Beijing. The U.S. government said the bombing of the Chinese embassy was the result in part of targeting based on old maps, that did not note that the Chinese embassy had moved to nearby the targeted location, the headquarters of the Yugoslav Federal Directorate of Supply and Procurement.

"According to administration, defense and intelligence officials, the bombing was caused by a fundamentally flawed process for trying to locate the directorate's headquarters in the New Belgrade section of the Yugoslav capital," the New York Times reported in 2000. "Armed with only an address, 2 Bulevar Umetnosti, the officer who was dismissed used an unclassified military map to try to pinpoint the building's location, based on a limited knowledge of addresses on a parallel street."

"On the map, which the National Imagery and Mapping Agency produced in 1997, the building that turned out to be the embassy was not identified," the Times report continued. "Instead, the map showed the embassy in its former location in central Belgrade. After a location was identified, the target was discussed during at least three meetings among C.I.A.officials, none of whom, evidently, questioned the identification process, the officials said. The target was then turned over to Pentagon officials, who, also without questioning it, put it on a list of targets to bomb in Belgrade."

"It was the first and last target the C.I.A. selected during the war, Mr. Tenet testified last year," the Times' report said.

"China expressed strong dissatisfaction today with CIA disciplinary action taken against several employees in connection with the bombing of the Chinese Embassy in Belgrade and once again rejected U.S. conclusions that human error caused the attack," the Washington Post reported days after the CIA announced the disciplinary action against the seven officers. "Beijing said it was not appeased by Saturday's announcement."

The FBI has reportedly joined the Loudon County Sheriff's office in investigating Bennett's murder.

Update: More recently, before retiring, the Washington Post previously reported, Bennett, 57, had done stints as a contract worker, including training troops in Iraq. Cynthia Bennett, who had been hospitalized since the attack, is the director of procurement for the architect of the U.S. Capitol.

Update II: A CIA official said Monday, "At this point, there is absolutely no indication that Mr. Bennett's murder had anything to do with his service with the army or the CIA. Naturally, you'd want to double-check with law enforcement, as it's their investigation."

A spokesman for the Loudon County Sheriff's Office told Foreign Policy Monday: "All I can say at this point is, We haven't ruled out any angle. Are there indications leading us in their direction? There is no indication leading us in that direction at this point but we certainly can't rule it out. Where we are in the investigation, we can't rule anything out." He said the LCSO has 13 investigators devoted full time to the case, and is being assisted by other federal agencies, including the FBI's Washington field office. He said last he heard as of Friday, Cynthia Bennett was still hospitalized in critical condition.

[Alexdelarge]

Amnesti internešenel: NATO-u nema ko da sudi
Alijansa je za sada imuna na krivično gonjenje za ubijanje civila u Srbiji i Avganistanu, kaže Šan Džouns

Činjenica da NATO ni posle deset godina nije podlegao krivičnoj odgovornosti za ono što je počinio u Srbiji veliki je pravni problem koji nije nimalo lako rešiti, kazao je juče za ,,Politiku" Mark Gruber, evropski direktor Međunarodne federacije novinara. Nijedan sud ne može da otpočne suđenje NATO-u, za to nema osnova u međunarodnom pravu, jer je Severnoatlantska alijansa naddržavni subjekat, međunarodna koalicija država.

– Oštro osuđujemo ovaj zločin. Najmanje što bi NATO trebalo da učini jeste da uputi reči izvinjenja. Već deset godina protestujemo protiv činjenice da je NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju biti vojni cilj – poručuje Gruber.

Amnesti internešenel, organizacija koja se bori protiv kršenja ljudskih prava, okarakterisala je u svom izveštaju iz 2002. godine bombardovanje RTS-a ratnim zločinom i ozbiljnim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava. Dok su pisali izveštaj, stručnjaci Amnesti internešenela susreli su se sa predstavnicima NATO-a, i postavili im pitanje odgovornosti za te zločine, rekla je juče za naš list Šan Džouns, ekspert u balkanskom timu istraživača Amnesti internešenela. Taj, i slični izveštaji drugih međunarodnih organizacija predati su glavnom haškom tužiocu. Hag jeste pokrenuo neku vrstu istrage, ali ona nije bila krivična. Radilo se samo o preliminarnoj proceni da li postoji osnov za krivičnu istragu, ali od toga nije bilo ništa.

– Mislili smo da RTS spada u njihovu jurisdikciju, jer se bave ratnim zločinima u regionu Balkana. Rođaci nekih poginulih, od kojih su javnosti najpoznatiji članovi porodice Banković, obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali je i ovaj tribunal utvrdio da nema ovlašćenja da sudi o postupcima NATO-a. Razlog, kažu, treba tražiti ,,u komplikovanoj činjenici da je Alijansa istovremeno i organizacija zasebnih država, ali i zaseban entitet". NATO je, za sada, imun na krivično gonjenje, bilo za ubijanje civila u Srbiji, bilo za ubijanje civila koje se, verujemo, i dalje odvija u Avganistanu – kaže Džounsova za naš list.

Ona dodaje da se Amnesti internešenel zalaže za iznalaženje nekog mehanizma po kome bi NATO odgovarao za zlodela, jer nijedno svetsko telo trenutno nema jurisdikciju nad najmoćnijim vojnim savezom na planeti.

– Nastavićemo da vršimo pritisak na NATO, jer smo tokom prethodnih deset godina došli do ubedljivih dokaza da je tokom 1999. došlo do kršenja ljudskih prava – zaključuje Džounsova.

Podsećanje na stradale radnike noćne smene, koja je svoje dežurstvo zauvek završila 23. aprila 1999. godine u 2.06 časova ujutru, mnoge je navelo da se zapitaju: hoće li oni koji su odredili Radio-televiziju Srbije kao metu i bacili bombu ikada biti kažnjeni? Bivši direktor Dragoljub Milanović je u zatvoru jer nije izmestio ljudstvo, iako su tako nalagali ratni planovi. Ali da li televizijska stanica pod bilo kakvim uslovima može biti legalni cilj za vojnu silu čije države nastoje da žive u svetu utemeljenom na pravdi?

Bombe su se, sem po zgradi u Aberdarevoj ulici, zarivale i u palatu na Ušću, nekada čuvenom ce-kau, u kome se te 1999. godine na vrhu nalazila ,,veoma uticajna" RTV ,,Košava". Verovatno čuvenija po vlasnici nego po programu koji je emitovala, kao i Televizija Pink, koja je pre jednu deceniju emitovala samo zabavni program bez ijedne vesti i informativnog programa. U soliteru je bila i SOS televizija, verovatno još ,,propagandniji" oslonac Miloševićeve vlasti... Amerikanci su 2001. i 2003. godine nastavili sa gađanjem TV stanica u Avganistanu i Iraku, a 2005. godine britanska štampa je objavila da je predsednik SAD razmatrao i mogućnost bombardovanja centrale arapske televizije Al Džazira u Dohi, glavnom gradu američkog saveznika Katara!

Da li će iko ikada izgovoriti ime pilota koji je uzleteo sa naredbom nekog od čelnika iz NATO-a da baci bombe na RTS?

– Ne verujem. Voleo bih da me demantujete za nedelju-dve, za godinu dana, da ljudi sa imenom i prezimenom, kao što smo pročitali i u čitulji ovih dana, budu proglašeni žrtvama ratnog zločina, a ne kolateralnom štetom, kako to govore u NATO-u – kaže profesor dr Goran Ilić, koji na Pravnom fakultetu u Beogradu predaje krivično procesno pravo.

Nevolja je, kako kaže, što se upravo u međunarodnim relacijama uzmiče pred političkom snagom države ili organizacije. U nekim situacijama se pravnici povlače, jer im političari kažu da dalje ne mogu.

– To je ovde slučaj. Zato mislim da bi teško nešto moglo da se postigne i pred stalnim Međunarodnim krivičnim stalnom sudom u Hagu. Hvale je vredno nastojanje Amnesti internešenela i Međunarodne federacije novinara, ali nije realno očekivati da ono dobije sudski epilog kojim bi bili zadovoljni svi, pre svega porodice žrtava – smatra Ilić.

--------------------------------------------------------------------------------------

Jeziva sličnost bombardovanja u Beogradu i Bagdadu

Televizijski snimatelj Veljko Đurović svakako je jedan od onih koji može da uporedi iskustva iz Beograda 1999. i Bagdada 2003. godine. Bio je i na jednom i drugom mestu. Sličnost – neverovatna, reklo bi se da je tragedija u televizijskoj zgradi u Aberdarevoj bila proba za ono što je četiri godine kasnije, isto u aprilu, urađeno sa iračkim Ministarstvom informisanja.

– Sve što smo snimali po Beogradu, svaki prilog, pre emitovanja nosili smo na pregled u Dom vojske, potom je na kasetu stavljana nalepnica i tako zatvorenu nosili smo je u Takovsku i slali u ,,Skaj njuz", za koji sam radio do prošle godine. Onda je iz Brisela stigla usmena informacija u redakcije, a odatle prosleđena nama sa zabranom da bude objavljena, dakle samo kao uputstvo za ponašanje novinara, snimatelja da ne idemo više u zgradu u Takovsku – seća se Đurović.

U međuvremenu je stradalo 16 nedužnih članova noćne smene RTS-a. Iskusni snimatelj se seća da je i u Bagdadu čuo isto: ,,Ne ulazite u Ministarstvo", jer, kaže, zapadne vojne snage po nepisanom pravilu uvek obaveštavaju novinare iz savezničkih država ,,o tome da negde nije poželjno biti", a onda nadležne službe iz te države obaveštavaju ljudstvo koje bi u opasnoj zoni moglo da se nađe – da se skloni ako im je život mio.

– Početkom 2003. u Bagdadu su primećeni Dragana Kuzmanović iz JUL-a i Vojislav Šešelj, čini mi se da su oni došli da prenesu svoja ratna iskustva Sadamu. Jer i tamo smo nosili kasete na kontrolu – seća se Đurović.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Amnesti-interneshenel-NATO-u-nema-ko-da-sudi.lt.html

[Antonius]

Predstavnica Amnesti internešenel Šan Džouns izjavila je da ta organizacija za zaštitu ljudskih prava traži mehanizme kako bi se NATO-u sudilo za zlodela, između ostalog u Srbiji i Avganistanu.

Ona je za Politiku rekla je da AI ,,pronazali neke mehanizme kako bi NATO odgovarao za zlodela, jer nijedno svetsko telo trenutno nema jurisdikciju nad najmoćnijim vojnim savezom na planeti".

,,Nastavićemo da vršimo pritisak na NATO, jer smo tokom prethodnih deset godina došlo do ubedljivih dokaza da je tokom 1999. godine (bombardovanja SRJ) došlo do kršenja ljudskih prava", rekla je Džounsova.

AI je u svom izveštaju iz 2002. godine bombardovanje Radio-televizije Srbije (RTS), u kome je poginulo 16 radnika RTS-a, okarakterisao kao ratni zločin i ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

,,NATO je za sada imun na krivično gonjenje, bilo za ubijanje civila u Srbiji, bilo za ubijanje civila koje se, kako verujemo, i dalje odvija u Avganistanu", rekla je Šan Džouns.

Prema njenim rečima, razlog, kako je rečeno organizaciji, treba tražiti u ,,komplikovanoj činjenici da je Alijansa istovremeno i organizacija zasebnih država, ali i zaseban entitet".

Evropski direktor Međunarodne federacije novinara (MFJ) Mark Gruber izjavio je za Politiku da je činjenica da NATO ni posle deset godina nije podlegao krivičnoj odgvornosti za ono što je počinio u Srbiji, ,,veliki pravni problem koji nije nimalo lako rešiti".

,,Nijedan sud ne može da počne suđenje NATO-u, za to nema osnova u međunarodnom pravu, jer je Severno-atlantska alijansa naddržavni subjekat, međunarodna koalicija država", rekao je Gruber.

,,Oštro osuđujemo ovaj zločin. Najmanje što bi NATO trebalo da učini jeste da uputi reči izvinjenja. Već deset godina protestujemo protiv činjenice da je NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju da biti vojni cilj", rekao je Gruber za Politiku.

(04.05.2009, Mondo, Beta)

[EKSTREMISTA]

TEL AVIV, 06.05.2009.


IZRAELCI TUŽE HAVIJERA SOLANU I NATO ZBOG AGRESIJE NA SRJ!
Izraelsko udruženje žrtava terora ,,Almagor" najavilo je da će podneti tužbu protiv bivšeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane i ostalih zvaničnika ovog vojnog saveza zbog agresije na SRJ 1999. godine

Predsedavajući ove organizacije Meir Indor kaže za Press da će tužba protiv NATO biti gotova za dva meseca i da će biti podneta španskom nacionalnom sudu. On dodaje da je tužba protiv NATO zbog agresije na SRJ odgovor na pokretanje istrage pred ovim sudom o izraelskom bombardovanju Gaze 2002. kada su ubijen jedan od vođa Hamasa i 14 ljudi.

- Skupljamo dokaze za našu tužbu protiv NATO, poslali smo i neke ljude u Srbiju da to čine, da razgovaraju sa porodicama žrtava.

Imamo veliku pomoć jednog izraelskog biznismena koji ima razvijen posao u Srbiji i Evropi. Ime mora da ostane tajna, kako njegov biznis ne bi trpeo zbog ovog angažmana. Razgovarali smo, nezvanično, i s ljudima iz srpske vlasti, čija imena takođe ne mogu da pominjem. Zvanično su mi rekli da ništa ne mogu da urade jer je to osetljivo političko pitanje, ali su obećali da će nezvanično pomoći koliko god mogu - kaže Indor.

On je kazao da su, zasad, na spisku optuženih Španci iz NATO-a koji su imali veze sa bombardovanjem, a prvi je Solana.

- Naša država nije ubila nevine ljude, kao što je NATO tokom agresije ubio više od 2.000 civila u Srbiji i gađao bolnice! Otvorili su Pandorinu kutiju, e pa, ako hoće, samo napred - kazao je Indor i dodao da namerava da tuži ,,špansku kraljevsku porodicu zbog inkvizicije u 17. veku i proterivanje španskih Jevreja 1492. godine". (J. J.)

[Ghoul]

lepo kaže naš narod, don't fuck with the jews!

ne znam samo kolko miliona srba treba da neko istrebi pa da i oni nauče jevrejsku lekciju.

[Tex Murphy]

Već deset godina protestujemo protiv činjenice da je NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju biti vojni cilj

Od ovakvih bljuvotina dobijam osip!  Sasvim je u redu da se pobije 2000 civila, ali televizija, to je no-no!  Te novinare treba istrijebiti kao najveću gamad.

[Tex Murphy]

lepo kaže naš narod, don't fuck with the jews!

ne znam samo kolko miliona srba treba da neko istrebi pa da i oni nauče jevrejsku lekciju.

Srbi nikad ništa ne nauče. 

[taurus-jor]

Ma, narode, sve je to zaista bio zločin. I vrlo je jasno - našli smo se na putu najvećoj vojnoj sili na planeti, koja ne preza ni od čega, nad kojom niko nema kontrolu osim nje same. Uvek su takve sile postojale i vremenom su propadale (vrlo utešno za njihove žrtve po principu "ne lipši magarče do zelene trave"), samo da bi bile zamenjene nekim novim silama sličnog kalibra. Sila boga ne moli, i s njom se možeš uhvatiti u koštac samo ako imaš odgovarajuće resurse, ljudske i materijalne. To nije ideološka tvrdnja već notorna životna činjenica, i ne kaže se džabe "šut s rogatim ne može". E, onda da se vratimo na "bombardovanje" koje se pravilno zove rat NATO protiv SRJ sa ciljem davanja nezavisnosti Kosovu. Taj rat, ilegalan po međunarodnom pravu, samo je posledica izvesnog ponašanja Srbije otkako su Slobodan Milošević i njegovi sledbenici došli na vlast. A to ponašanje može se svesti pod odrednice "nekomunikacija", "bahatost", "neodgovornost" i povlačenje pogrešnih poteza u pogrešno vreme. S takvim ponašanjem nađeš se kod moćnika na crnoj listi. I ne samo kod moćnika. Niko ne voli da za sagovornika ima nekog sa takvim osobinama. Recimo da je Srbija s pravom protestovala za neke stvari, ali da ju je predstavljao pogrešan čovek okružen još pogrešnijim ljudima, što je samo davalo izgovor moćnicima da povlače sve ekstremnije poteze koji su kulminirali... bombardovanjem? Ne. Kulminirali su priznanjima ilegalno proglašene nezavisnosti Kosova kao završnim činom kolektivne odmazde nad državom Srbijom zbog ponašanja jednog čoveka. Da li je on krivac ili izgovor za bombardovanje Srbije potpuno je nevažno. Bitno je da je svojim pogrešnim potezima stvorio klimu da se Srbija, sa svim svojim problemima i osećanjem nepravde, lakše slomi i da se nađe direktno na nišanu; da se na njoj isprobava nedozvoljeno oružje, da se preko nje lome presedani u međunarodnim odnosima, da zločinci, služeći se njenim greškama, opravdavaju sopstvene zločine.

Da se razumemo: nije moja poruka da se silnicima ne treba odupirati. Moja je poruka da to treba činiti promišljeno i lukavo, sa dugoročnim planovima delovanja, bez inaćenja i busanja u prsa.

[Ghoul]

I to smo dočekali:
Pomen žrtvama Nato agresije u Nišu pred fotografijom na kartonu

Iako je ploča sa imenima pogunulih Nišlija na spomeniku Nato žrtvama na Nišavskom keju ukradena još avgusta prošle godine, gradska vlast nije do danas uspela da postavi drugu. Zato su se jutros predstavnici grada, vojske, policije i raznih udruženja, povodom obeležavanja 17 godina od početka NATO agresije na SRJ, poklonili jednokratnoj ploči sa običnom fotografijom na tvrđem kartonu sa razmrljanim imenima, a koja samo što nije otpala. Pošto je kako saznajemo, postavljena sinoć, kiša je skinula lepak tako da se očekuje da do večeras padne. Grb Srbije je takođe od istog materijala, ali pošto je manji, lepak nije popustio.

NATO

Kartonska tabla već odlepljena, može i sklopljena novina da stane između postamenta i ploče

Nišlija Radivoje Simović, poštovalac Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu, ostao je sa prijateljima posle zvanične ceremonije i prokomentarisao nam da je ovo apsolutna sramota za grad.


Spomenik žrtvama na keju koji je podigla tadašnja republička vlast na čelu sa SPS-om

Upitali smo nadležne na samom obeležavanju zašto se dopustilo da se pomen obavi pred ovako neuglednom kartonskom pločom i grbom države. Nisu imali odgovor sem da je to urađeno u Zavodu za zaštitu spomenika.

JOŠ, detaljnije, ovde:
http://www.gradjanin.rs/i-to-smo-docekali-pomen-zrtvama-nato-agresije-u-nisu-pred-fotografijom-na-kartonu/