Zlatno doba SF-a

[mac]

Zašto se podrazumeva da su u Zlatnom dobu stvarali Zlatni pisci? Zlatno doba možebiti obasjava nešto drugo...

[Cornelius]

Nighty, imam utisak da ti ne pravis razliku izmedju kvalitetnih knjizevnih dela i vaznih knjizevnih dela. Kvalitetno knjizevno delo predstavlja umetnicko delo u svojoj punoci (Solaris, Piknik kraj puta, Logor koncentracije), dok vazno knjizevno delo predstavlja nekakvu prekretnicu (sociolosku, izdavacku, medijsku, idejnu...) koje moze da bude i kvalitetno knjizevno delo (Leva ruka tame), ali moze da bude i nekvalitetno (Zaduzbina, Starship Troopers, Pescana planeta...). Zaduzbinu smatram za losu knjizevnost, ali smatram da ima vazno mesto u oslobadjanju SFa iz onog grozomornog getoa u kome je obitavala do kraja II svetskog rata.

[Ghoul]

eh, sad, DINA nije kvalitetna?

može li u par rečenica, šta joj fali?

[Boban]

Kod Herberta je nepodnošljiva predvidljivost. Prva rečenica gotovo svakog pasusa odmah "telefonira" kuda to ide. Nema iznenađenja, sve teče raspoređenim tokom. Ja jednostavno nemam psihičke predispozicije da čitam takva pisanija.

[scallop]

Herbertu ne fali ništa, ima viška. Da je ostao na prve tri knjige danas bismo drugačije govorili. Nastavci su iskrivili sliku. U te prve knjige su čak i karakteri dobro postavljeni.

Bobanovo trabunjanje o predvidljivosti nemoj da uzimaš ozbiljno. On ne čita ako je predvidljivo, a ako nije, onda ne čita jer je puno digresija. Ne znam zašto je objavio "Strah i njegov sluga" - to je digresija od početka do kraja, a ipak izvrsno. Uostalom, zašto to pričam, kad i ti ne čitaš, a ta knjiga je esencija horora.

[Ghoul]

"Strah i njegov sluga" - to je digresija od početka do kraja, a ipak izvrsno. Uostalom, zašto to pričam, kad i ti ne čitaš, a ta knjiga je esencija horora.

skalope, tebe baš zabavlja da ispadaš glup u društvu i da lažno optužuješ ljude?
nek ti bude, al idući put se malo bolje informiši pre nego što lupneš:
http://ljudska_splacina.com/2009/03/strah-i-njegov-sluga.html

[Cornelius]

eh, sad, DINA nije kvalitetna?

može li u par rečenica, šta joj fali?

Problem sa Peščanom planetom je vrlo jednostavan. Herbert se strašno iscrpeo stvarajući svet Dune. Potrudio se da mu udje u najstitnija crevca, postavivši tako izuzetno čvrst okvir u kome (i zbog čega) priča treba da se odvija. Potom je za premisu uzeo da je istorija logična i relativno predvidljiva, te je još jednom suzio soptveno polje. Kada je na red došla karakterizacija likova i stvaranje zapleta, Herbert se našao pred nepremostivom preprekom. Planeta, njena geografija, biologija i ekologija bili su vrlo zamršeni, a istorijski procesi prilično kruti. Ako se na to dodaju složene karakterizacije likova i višeslojna intriga, roman preti da izgleda kao bunar bez dna u kome niko neće uspeti da se snadje. Bivajući praktićan čovek, Herbert je pojednostavio sve što nije fenomenalni (fizički) svet Dune. Tako je priča postala akciona (sa odredjenim "filozofiranjima"), a likovi jednostavni (sa aluzijama na "arhetipove"). Rezultat je vrlo čitljiva epska romansa, jednostavne strukture i nezgrapnog stila. Ono što se najviše pamti jeste planeta i istorijski procesi. Likovi su tu od sekundarnog značaja. Recept se pokazao kao vrlo uspešan, te je kopiran i do danas, posebno na filmu (zbog jednostavnosti, crno-belog aspekta), što svi pamtimo u Ratovima zvezda, a kasnije i u Matriksu.

Duni nedostaje ono što ima Leva ruka tame - intimnu priču jednog čoveka na hotimično izbledeloj pozadini spektakularnih ekoloških pretpostavki i istorijskih radnji. Kod Herberta je upravo suprotno, te je Duna zato delo nižeg književnog kvaliteta, ali važna knjiga zbog uvodjenja novog koncepta u stvaranju podloge na kojoj će se odvijati radnja. Da nije bilo Dune, verujem da ne bi bilo ni Leve ruke tame.

[Ghoul]

ima tome neko vreme otkad sam DINU čito, ali moj utisak je bio još tada da je taj njegov mnogohvaljeni 'pažljivo građeni svet' zapravo vrlo nekoherentan, i da taj njegov spoj islama i budizma ne pije vodu, da je to jedna ribadevojka koja možda lepo izgleda za poziranje, ali nije baš upotrebljiva za bilo kakve praktične svrhe, if you know what I mean.
to za likove se slažem, ali nemojmo biti toliki robovi tog konvencionalnog pripovedanja sa 'realističkim' karakterizacijama koje su nam ti neki tolstoji i balzaci zacementirali kao sine qua non romana!
taj svet dine je meni ipak bio uzbudljiv i zabavan, kao junak po sebi, uključujući sve te intrige itd, a naravno da nisu za bacanje zabavno-morbidni likovi kao što su bene gezeritkinje (moje favoritkinje!) ili baron harkonen, a vala i transformacije kroz koje naš prorok prolazi u kasnijim delovima su mi bile prilično out of this world fascinantne.
u svakom slučaju mislim da je DINA jači i bogatiji roman od, recimo, komunjarsko-feminističkih maštarija u DISPOSSESSED, mada, ok, za LEVU RUKU TAME se slažem da je jaka i skoro nedostižna.

[Perin]

Uh...sve posle Dece Dine je bezze, što se tiče serijala o Peščanoj planeti i Atreidima. Meni je, za razliku od Kornelijusa, karakterizacija, baš kao i Gulu, bila ok. Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku. Jedan od prvih SF serijala koje sam pročitao i koji mi je ostao u lepom sećanju.

[Cornelius]

to za likove se slažem, ali nemojmo biti toliki robovi tog konvencionalnog pripovedanja sa 'realističkim' karakterizacijama koje su nam ti neki tolstoji i balzaci zacementirali kao sine qua non romana!

Ma, naravno da nije to nikakava obaveza. Medjutim, kako uporediti Herberta sa Sartrom ili Rob-Grijeom

U novom romanu koji je zastupao Sartr, manje je opisivanja, a više razmišljanja. Subjektivni realizam, kako je on objasnio, vodio je ka rigoroznom i sistematskom prikazivanju fiktivne realnosti  kroz optiku protagoniste. Realnost nije ispričana, nego je dočarana kroz deliće, prikazana u trenutku kada se stvara. Rob-Grije pomera književnost za korak dalje, tvrdeći da cilj romana nije da stvara likove, niti da priča priče. Žan Rikardu kaže: "Novi roman nije pisanje o avanturi, nego avantura pisanja".

E, sad... Koji je pristup bliži Herbertovom? Onaj s kraja 19. veka ili ovaj iz sredine 20. veka?

[Cornelius]

Meni je, za razliku od Kornelijusa, karakterizacija, baš kao i Gulu, bila ok. Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku. Jedan od prvih SF serijala koje sam pročitao i koji mi je ostao u lepom sećanju.

Barouzov Tarzan i Majev Vinetu su bili prvi serijali koje sam pročitao (imao sam 11/12 godina) i ostali su mi u lepom sećanju. "Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku." Naravno, to ne čini od ova dva serijala kvalitetnu književnost, nego važna književna dela (zamajac koji je mnogim klincima pomogao da zavole čitanje i da nastave čitanje knjiga). Znači, nisu ti dobro izabrani kriterijumi za kvalitetnu književnost => Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku.

[mac]

Planeta, njena geografija, biologija i ekologija bili su vrlo zamršeni...

Ekologija Dine nije baš toliko komplikovana. Tu je pesak, koji jedu Crvi i tako proizvode Začin i kiseonik. Tu su oni crvići, kako-se-zvahu larve crva, koji su u stanju da akumuliraju vodu i tako pretvore bilo koju planetu u pustinju. I to bi bilo to. Nađe se poneka živuljka tu i tamo, ali bez uticaja na bilo šta. Jesam li propustio nešto? Ni geografija nije neko čudo. Imamo običan pesak, vrlo sitan pesak, poneku planinu, i povoljnu klimu u planinskom masivu na severnom polu.

[scallop]

"Strah i njegov sluga" - to je digresija od početka do kraja, a ipak izvrsno. Uostalom, zašto to pričam, kad i ti ne čitaš, a ta knjiga je esencija horora.

skalope, tebe baš zabavlja da ispadaš glup u društvu i da lažno optužuješ ljude?
nek ti bude, al idući put se malo bolje informiši pre nego što lupneš:
http://ljudska_splacina.com/2009/03/strah-i-njegov-sluga.html

A, ti ne možeš da ne ostaneš seljak iz Ribarske Banje i prestaneš da se baviš "optužbama". I ne razumeš se u interpunkciju. Znaš ti dobro na šta ja mislim kad napišem da ne čitaš. Drugi put ću da ti stavim tačke da ti bude jasno. Uostalom, nisi ni bogznakakav čitač, mada se u ukupnoj oceni romana prilično slažemo. Ono što si u knjizi "podvukao" pročitaj opet i možda ćeš shvatiti gde je tu kvaka.

U svakom slučaju, želim ti sledeće nedelje sve najbolje.

[scallop]

Ovde, ko o čemu - baba o uštipcima.

Cornelijus će da se uhvati za par pisaca, a par pisaca su bez vrednosti za ukupnost literature. Mogli bismo tako da sve suzimo, da svedemo, recimo, na Dostojevskog, a onda da uočimo neke nedostatke kod njega. Tako ostaje prvo smo jedna njegova knjiga, onda se to smanji na nekoliko rečenica, a zatim samo na jednu. I, više nemamo literaturu. Sartr bi u tom slučaju imao samo rečenicu: "L'enfer s'est les autres." To je elitistički pristup i Meho bi se sa time složio. Obični ljudi ne misle tako i čitanje samo literature koje eksperti preporučuju ih "smara". Vole različito. Različito je normalno. Vrhunska literatura postaje stereotip kad nema one druge. Cornelijuse, kad se potpuno potopiš u vrhunsku literaturu, udavićeš se u njoj i postaćeš neupotrebljiv.

Mac je u Dini video samo pesak i crve. To je kliše ocene Dine. Ekološki roman. Ko je samo to video gledao je ram, a ne sliku. Mac, trebalo bi da se vratiš na Cornelijusove opservacije u "SF kao ogledalo stvarnosti". Tamo jasno piše gde leži zec i šta su poruke SF pisaca u tom periodu. Slika Dine je daleko složenija od peska i crva, a ja nemam ovde mesta da ti sve dotaknute društvene situacije nabrajam.

[Cornelius]

Cornelijus će da se uhvati za par pisaca, a par pisaca su bez vrednosti za ukupnost literature.

Sartr i Rob-Grije su promenili pristup modernom romanu. Naravno, mogu da citiram i one druge koji su bili oko njih, ali ne pišemo ovde disertaciju, nego razgovaramo o "zlatnom dobu" SFa uz digresije. Inače, znaš ti šta ja hoću da kažem, ali braniš narodsku literaturu pred elitističkom. Grupa protiv pojedinca. Ne vredi to kad je pojedinac maratonac, pa je naviknut na usamljenost trkača na duge staze.

[Perin]

Ja nisam pomenuo kvalitet Herbertovog pisanija, mada je, kad smo već kod toga, ono kvalitetnije nego kod većine današnjih pisaca koji se bave fentezi literaturom.

Cornelijus će da se uhvati za par pisaca, a par pisaca su bez vrednosti za ukupnost literature. Mogli bismo tako da sve suzimo, da svedemo, recimo, na Dostojevskog, a onda da uočimo neke nedostatke kod njega. Tako ostaje prvo smo jedna njegova knjiga, onda se to smanji na nekoliko rečenica, a zatim samo na jednu. I, više nemamo literaturu.

Sa ovim se potpuno slažem. Ako ćemo da gledamo kvalitet pisanja, onda ga samo, usuđujem se reći, poseduje šačica fentezi pisaca. Ursula Legvin, Kej, Martin, Erikson, Bejker, Donaldson. Ovde navodim većinom pisce EF-a, pošto se u njih bolje razumem nego u pisce SF-a. Mada su neki pisali i SF. Mada, kad smo već kod toga, pisci SF-a su generalno kvalitetniji od pisaca EF-a.

[Eriops]

Sto se tice ciklusa Dine, mislim da je u pitanju veoma znacajno delo za SF, i da je
pogresno svoditi ga samo na neku vrstu epsko-fantasticne-svemirske avanture.
Dina se bavi i nekim univerzalnim pitanjima ljudske civilizacije, cene napretka i sl.,
a mislim da je i dosta doprinela popularizaciji zanra.
Slozio bih se sa Perinom u vezi Stivena Donaldsona, u svojoj osnovnoj postavci
razlikuje se od vecine pisaca EF, junak njegovog serijala je antiheroj, a likovi su
mnogo slozeniji i raznovrsniji. Medjutim, moram istaci da ne mozemo bezati od cinjenice da je mnogo kopirao Tolkina. Ronihimi-Rohan, Drvograd-Lotlorijen,
Veselkamen-Rivendal, Opaki-Sauron, Kletnikov Tabor-Mordor, itd. Mnogo je vrlo
ociglednih asocijacija.

Sto se tice nase fantastike, i pre dolaska na sajt, cuo sam i za Skrobonju, Knezevica
, Andjelkovica i druge, neke sam i citao, makar kratke price. Najvise sam citao
Skrobonju, lezi mi njegov stil, pise rekao bih na nacin koji vise odgovara mladjoj
citalackoj publici ( bez namere da omalovazavam druge ). Znam medjutim, da ima
dosta citaoca u generacijama mladjim od mene, koji nisu nista citali od njih, cak i
ne znaju za njih. Sad zasto je tako, o tome se moze danima diskutovati, ali
mislim da ipak domaca fantastika ima buducnost, i ima onih koji zele da je citaju.


Jos nesto, nekoliko puta se pominjalo delo Strah i njegov sluga.
Slazem se sa Scallopom da je odlicna knjiga, ali mislim da to nije horor.
Vampiri i djavo su samo neki spoljasnji okvir price, a sustina price mislim da nije
vezana za horor. Tako sam bar ja doziveo knjigu, mozda nisam u pravu.

[Ghoul]

skalope, tebe baš zabavlja da ispadaš glup u društvu i da iznosiš netačne 'činjenice'?
pre svega, pomešao si banje, što je za čoveka u tvojim godinama neverovatno - mislio sam da bar jedan deda zna razliku između ribarske i niške banje.
umesto toga, on se bavi mojom interpunkcijom.
wow, saranjen sam!

nekom drugom prodaj Ono za bubrege.

[Nightflier]

Eh, naravno da razlikujem dobru knjigu od važne knjige - bila ona komercijalna ili ne - samo smatram da je besmisleno pozivati se na visoku književnost kada govorimo o ovom periodu sf-a i fantastike uopšte. Već je dovoljno pohvalno to što su ti ljudi pisali nešto, poneti najverovatnije entuzijazmom prema temama kojima su se bavili. Pozivati se na Dostojevskog i Sartra u raspravi o ma kojim piscima ma kog žanra potpuno mi je besmisleno. AKo bih tako posmatrao stvari, ne bih odmakao dalje od Eshila i Aristofana. U poređenju sa njima Dostojevski i Molijer su mala deca čije je pisanje puno mana.

Inače, Herbertovu "Dinu" doživljavao sam pre kao sociološki roman nego ekološki. Koketiranje sa sufizmom (islamski budizam) samo je začinilo užitak čitanja. Mada, kao većina čitalaca, smatram da je trebalo da batali posle treće knjige. One potonje imaju mi čisto zabavnu vrednost.

Sad bih se vratio na Kornijev post upućen Perinu a u vezi s Barouzom i Majom (koji su bili i moji prvi pročitani pisci). Kada govorim o Andersonu itd, odnosno piscima zlatnog doba, govorim o njima kao piscima važnim za razvoj žanra, bez kojih ne bi bilo ni Legvinove, ni Eriksona, ni... O njihovoj vrednosti posmatrano kroz oči visoke književnosti ne treba traćiti fotone. RAzlog zbog kojeg sam rešen da o njima pričam - pa i o domaćem zlatnom dobu - jeste to što sam u poslednje vreme počeo da uviđam uticaj tih starih pisaca na savremene žanrovske pisce, te sam shvatio da je za razumevanje žanra jako važno upoznati se sa njihovim stvaralaštvom - i pričati o tome.

[Ghoul]

tiha voda je, naravno, u pravu, a skalop, naravno, priča koješta kad govori o 'esenciji horora' u knjizi STRAH I NJEGOV SLUGA.

skalop ne bi prepoznao esenciju horora ni da je greškom stavi u zimnicu umesto one druge 'sencije.

[Nightflier]

A da bih ilustrovao zanimljivost zlatnog doba za savremene čitaoce, evo šta je samo u maju reprintovano:

Anderson, Poul : David Falkayn: Star Trader
Collection of six stories and a novel, Satan's World (1969), in the author's series about traders of the Polesotechnic League, these focusing on Nicholas Van Rijn's protégé, David Falkayn.
• It's edited by Hank Davis, who provides and introduction, and includes a series chronology by Sandra Meisel.
• This is the second volume about the traders, following The Van Rijn Method, published last September. The next volume is The Rise of the Terran Empire in June.

Asimov, Isaac : The Currents of Space
SF novel, Asimov's third novel following Pebble in the Sky (1950) and The Stars, Like Dust (1951), which Tor also republished in hardcover in January and November '08 respectively.
• Set in the same galactic background as the Foundation series, the novel concerns the planet Florinia, whose oppressed natives produce the kyrt whose interstellar trade supports the wealthy Squires of Sark.

Smith, E. E. "Doc" : Triplanetary
Omnibus of two space opera novels, Triplanetary, first serialized in Amazing Stories in 1934 and published in book form in 1948, and the first volume of Smith's epic "Lensman" series; and Masters of Space, an independent work first serialized in World of If in 1961-2 and published in book form in 1976.

Ovo možda izgleda kao mali broj naslova, ali ako se uzme u obzir to da je tržište prezasićeno raznoraznim fantastikama i da mnogobrojni sitni izdavači neprestano ponavljaju romane starih pisaca, ali u manjim tiražima, nameće se zaključak da je interesovanje američkog čitalaštva srazmerno veliko.

[scallop]

tiha voda je, naravno, u pravu, a skalop, naravno, priča koješta kad govori o 'esenciji horora' u knjizi STRAH I NJEGOV SLUGA.

skalop ne bi prepoznao esenciju horora ni da je greškom stavi u zimnicu umesto one druge 'sencije.

Naravno, kad sam se učio na tvojim knjigama "Teorija strave" i "Naživo". Tvoje viđenje horora je dostojno viđenju SF-a od strane ABN-a. Kao preslikani ste. A, ako sam ja glup, ti si mentalno deformisan, tolika je razdaljina između tebe i mene, otprilike. I zadovoljavaj se tamo gde prihvataju da ih nazivaš narkomanima, homoseksualcima i pedofilima.

Baš me briga koja je Banja.

[Ghoul]

dekica je odlepio.
džaba sam mu dao relevantne udžbenike kad iz njih ništa nije naučio, sem da se bruka pred narodom i optužuje bez ikakvih argumenata.

[scallop]

Ako još jednom pomeneš reč "optužuje" zvaću te Gul seljak. Seljaci se tužakaju, a pristojni ljudi se raspravljaju.

Ti mi, zaista, dođeš kao deja vu. Pre dve decenije smo se natezali sa ABN-om, koji je neumorno pokušavao da nametne svoje nesuvisle kriterijume SF-a. I beskrajno želeo da bude "kalif umesto kalifa". Sad si se ti natakario sa svojom "španskom čizmom" horora po Lavkraftu i Pipi Dugoj čarapi: nadnaravno, kult, muzgavci i drugi kukavci, vukodlaci, vampiri, umrli, neumrli, naživo, namrtvo, rituali, nasilne i seksualne orgije u pentagramu, uz obavezno drkanje i trpanje u bulju. Uslov: Zlo mora da pobedi. I ti bi da budeš "kalif umesto kalifa". Kako kukavno i za SF i za horor.

Kad Mirjana Novaković u "Strah i njegov sluga" ponudi sve nadnaravno (osim muzgavaca) i sve "živosaranjene" Srbe, vampire i njihove sledbenike, onda to nije horor. Naravno, nije horor po tvojim ABN-ovskim kriterijumima. Nema ritualnog nasilja, kultova, niko nikoga ne trti i kraj nije eksplicitno na strani zla. I nije loša žanrovska literatura, nego sjajno književno zamešateljstvo (na čemu samo možemo da zavidimo) iz kojeg izlazimo sami, da razmišljamo šta se zaista dogodilo, a šta nije; ko je lagao, a ko govorio istinu.

Nadam se da su tvoji "sledbenici" dovoljno trezveni da još jednom preispitaju svoje stavove, kad si ti već izgubljeni slučaj.

Ovaj izlapeli dedica i dalje je oblak nad tobom i samo možeš da napipaš šta je u njemu.

[Nightflier]

Na ovom forumu jedino ja imam crno na belo da sam seljak, prema tome - Gul otpada iz te kategorije. A da li je "Đavo i njegov sluga" horor ili ne nije ni bitno, mada je na pitanje lako odgovoriti. Naime, horor na srpskom znači "strava i užas". Ako nešto budi osećaj strave i užasa, onda pripada tom skupu. Ako ne, onda ne. A "nemrtvi" su za nepismene. Ovaj naš srpski jezik možda jeste siromašan, ali ima koju hiljadu godina reč "neupokojen", kojom se engleska reč "undead" doslovce prevodi. A ako vam je bliži staroslovenski, onda može i "vampir", odnosno "upir". Dakle, Skalope, ne upadaj u zamku horor-lobija!

[Cornelius]

Ovaj izlapeli dedica i dalje je oblak nad tobom i samo možeš da napipaš šta je u njemu.

Jutros oblaci nebom idu, a ja slutim radosti: kad procvatu brda strašnim sjajem njihova oružja, kad posiju plamene cvjetove po poljima, kad se začuje prva truba, kad se pojave prvi konjanici, umorni, prašni: i poprskani pjenom kao u nekoj staroj pjesmi; o radosti!

[Ghoul]

Ako još jednom pomeneš reč "optužuje" zvaću te Gul seljak. Seljaci se tužakaju, a pristojni ljudi se raspravljaju.
Ovaj izlapeli dedica i dalje je oblak nad tobom i samo možeš da napipaš šta je u njemu.

dragi skalope,
rado bih ja s tobom diskutovao kad bih znao o čemu diskutujemo, odnosno kad bi ti bio u stanju da to kažeš razložno, explicitno, bez metafora i razrađenih poređenja i analogija čiju poentu ne vidim sem kao neku vrstu tvog razmetanja i/ili puštanja sipinog mastila.
sad, ne kažem da to radiš svesno i namerno, možda si prosto nekakva muška libeat, dakle, nesposoban za jasnu diskurzivnu rečenicu sa nedvosmislenim iskazom u kome je jasno šta je pisac hteo da kaže.

znači, kad negde (ne mora na ovom topiku, jer s njim nema veze) budeš našao za shodno da na jasan i linearan, racionalan i argumentovan način izneseš to što imaš da zameriš mojim napisima o hororu, mojim teorijama, mojim sudovima, mojoj proznoj praksi i bilo čemu drugom vezanom za horor, onda ćemo da 'diskutujemo'.
do tada, ja ne znam koja je tvoja tvrdnja s kojom bih diskutovao.

sve što sam na ovom topiku primetio jeste
-tvoja optužba da ja ništa ne čitam, na koju sam ti odgovorio;
-nekakva aluzija na interpunkciju za koju nemam pojma na šta se tačno odnosi;
-i optužba da sam seljak, kojom mi je glupo da se uopšte bavim. mislim, da, jesam, i po poreklu i po mestu u kome živim a vala i po mnogim nazorima; i šta s tim?

[scallop]

Na ovom forumu jedino ja imam crno na belo da sam seljak, prema tome - Gul otpada iz te kategorije. A da li je "Đavo i njegov sluga" horor ili ne nije ni bitno, mada je na pitanje lako odgovoriti. Naime, horor na srpskom znači "strava i užas". Ako nešto budi osećaj strave i užasa, onda pripada tom skupu. Ako ne, onda ne. A "nemrtvi" su za nepismene. Ovaj naš srpski jezik možda jeste siromašan, ali ima koju hiljadu godina reč "neupokojen", kojom se engleska reč "undead" doslovce prevodi. A ako vam je bliži staroslovenski, onda može i "vampir", odnosno "upir". Dakle, Skalope, ne upadaj u zamku horor-lobija!

Ne upadam ja u neku zamku. I svoj jezik poznajem jako dobro, pa me ne treba učiti. Ako si ti u pravu sa definicijom horora, ja nisam čitao horor, jer ono što sam čitao budilo je u meni neka od osećanja o kojima Boban radije govori. Međutim, mene su ti bezidejni stereotipi i klišei češće poticali na smeh, nego što su bili otužni. Na otužno se navikneš, a nesuvislo te uvek tera na reakciju. Recimo, onaj Bruksov potomak i njegova knjiga "Svetski rat protiv Zombija". Originalna ideja Zombija još ima smisla, ali, zamisli nekoliko milijardi Zombija koji haraju Zemlju da bi proždrali nezombije, a ne seru. Kako da seru kad nemaju utrobu, ždrelo i kojekakve druge organe koji su nephodni da bi ždranje postojalo. Da li ustaju i oni pojedeni, ispali iz ždrela zbog nepostojeće utrobe, kako su ustajali nedojedeni, ako su ostajali u utrobi da li su postajali u njoj Zombiji i razarali svoje nosioce da bi i sami nepostojećim vilicama nastavili napred? Šta rade kad se napune? Logika u odsustvu logike je nemoguća. Nisam to trpeo ni u SF-u. Naš čovek napiše roman o metalnoj planeti na koju dospevaju ljudi, a ona ima razrađene mehanizme protiv vlage, jer vlaga znači rđu, a rđa znači smrt. I ti ljudi su tamo, vlazni kako je to sam Bog uredio. Ja se pitam kako pišaju, da li se znoje; kad izdahnu vazduh 100% zasićen vlagom, kako planeta pati. Sve te nerazrađene knjige padaju na osnovnom ispitu logike.

Sam seljax Gul (ponovo je pomenuo dva puta optužbu) je pre oko sedam godina otvorio topik "Zašto nema dobrog horora?" E, pa zato. Zato što je sva ta skalamerija smislena jednom, a posle postaje otužna replika. Tako se i ABN pita zašto nema dobrog SF-a, mi smo se naputovali u svemir na sve moguće načine, a to on jedino priznaje. I tvoja epska fantastika puca po šavovima, jer ne možemo do besvesti da ponovo čitamo istu knjigu. Treba imati jaja (figurativno, jer se to odnosi i na dame pisce) i uložiti puno truda, da bi se napisala i otvorila neka nova stranica, neke nove knjige. Ja sam ove godine nabasao na tri takve. Dve od njih su napisali domaći autori. Puna torba.

I zaboravi na lektroke. One su nužno zlo, ali ne i recept kako treba pisati.

[Nightflier]

Ooovaj... ko spomenu lektorke? Mislim, znam da su one za tebe horor, ali počinju da ti se priviđaju na sve strane. Nego, da se objasnim: Ona moja definicija horora je moja i baš me briga za sve ostale. Ako to što čitam u meni ne budi osećaj strave i užasa, ili bar nekog nespokoja - duševnog, racionalnog, šta već - po meni ne može da spada u taj domen. Stoga, to što je Bruks napisao po meni ne može biti horor, jer nema strave. Mesto zombija 'ladno možeš da udeneš Srbe, Šiptare ili kakvu drugu nacionalnu manjinu koja obitava u Pax Americana i neće se ama baš ništa promeniti. Dalje, saglasan sam sa Lavkraftovim stanovištem, pa me strava zanima jedino i isključivo ako je njeno poreklo na ovaj ili onaj način natprirodno. Eeeeventualno može da prođe neka nelagoda duha, ali retko tko to ume lepo da izvede. Dalje, nisam učio tebe tako matorog i sa toliko napisanih knjiga i koječega srpskome jeziku, ako ni  zbog čega drugog, a ono zbog toga što si ga učio u školi. Moja generacija i tako te tu negde nažalost nisu imale od koga da nauče srpski, pa se uvrežio taj nesrećni i odurni novogovorni izraz "nemrtvi", koji je pri tom ne samo netačan prevod engleske reči undead, već ništa ni ne znači. (Da ilustrujem, stolica na kojoj sedim dok ovo kucam upravno je nemrtva. Budući da nikada nije ni bila živa, nije mogla ni da umre, pa je nemrtva. Ali sve i kada bi nekakvim Đepetovim čudom oživela, svejedno bi ostala nemrtva - jer je živa a ne mrtva. Dakle, undead se prevodi kao "neupokojen", budući da ta reč označava nemirne duše, koje lutaju zemnim šarom bez mira i spokoja, itd.) E a što se epske fantastike tiče i neprestanog čitanja iste knjige... Ako već ne čitaš savremenu fantastiku, čitaj bar moje postove na temi o novim knjigama. S vremena na vreme pojavi se neko ko me oduševi upravo svojom originalnošću i pismenošću. Navešću kao primer samo dva pisca: Stivena Eriksona, kojeg sam preveo za "Alnari", ali roman nije objavljen jer je "Laguna" preuzela prava, i Grega Kiza, kojeg sam preveo za IPS - mada potonji zaostaje za prvim u vražju mater. A u fentezi bi mogao da čučne i Čajna Mjevil, kojeg je svojevremeno Zoran preporučio tadašnjoj "Moći knjige". Sjajan pisac sa tačno 0 komercijalnog potencijala u zemlji Srbiji. Dakle, da ne dužim - ako hoćeš da kritikuješ neoriginalnost savremene fantastike i mene što je čitam, a da tvoje argumente prihvatim, moraćeš da se žrtvuješ, pa da pročitaš nešto od te fantastike, važi? A da bi sve bilo pošteno, da ne kažem fer, ja se obavezujem da pročitam jednak broj kartica po tvojoj preporuci, bez obzira na poreklo, žanr i vrstu teksta.

[Ghoul]

Sam seljax Gul (ponovo je pomenuo dva puta optužbu) je pre oko sedam godina otvorio topik "Zašto nema dobrog horora?" E, pa zato.

dakle, dekica skalop nastavlja sa svojom blamažom u javnosti putem pogrešnog prisećanja (senilnost?) i lažnih optužbi – ali ja ću sa zadovoljstvom nastaviti da razotkrivam njegove podmetačine: naime, suprotno skalopovim tvrdnjama, topik "Zasto vise nema dobrog horrora?" NIJE pokrenuo ghoul, što svaki dobronamerni građanin može lako da vidi – OVDE: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=343.0

takođe, deda skalop je pod stare dane otkrio da ZOMBIJI NISU LOGIČNI!
coming soon, from scallop pictures international:
-VUKODLACI: BIOLOGIJA JE JASNA - TO NE MOŽE!
-VAMPIRI: NEIZVODLJIVO!
-DUHOVI: NEMA DOKAZA!
-MUMIJE: KAKO TO DA OŽIVI?
itd.
nova otkrovenja za nova pokoljenja: exkluzivno na sagiti!
od našeg vodećeg sf teoretičara (suvine, izedi si suve šljive od muke)!

[scallop]

Seljax, sledeći put uzmi veća slova. Možda nekog ubediš.

Da li ti svaki put ispočetka studiraš topike ovog sajta? Jebote, ala se ti naradiš! Bolje vežbaj odbranu magistrature. Ne bih želeo da posle ja budem za nešto kriv. Ili, optužen!

Ovoga puta sam samo pokazao kako su karipski Zombi besmisleni, kada se presvuku u tvoj voljeni žanr. Ne otkrivaj unapred moje buduće namere; možda se predomislim.

I, idi već jednom na svoj podforum, pa tamo blebeći šta te volja. Pridružiću ti se, ako treba. Ostavi ovaj topik da ide svojim putem. To nije tvoj put. Svaka budala ima svoje veselje.

[Nightflier]

Inače, u finale Hugoa ušao je Skazijev roman Zoe's Tale. Skalzi se pre neku godinu kao grom iz vedra neba proslavio hajnlajnovskim romanom Old Man's War, koji malo varira i teme iz Haldemanovog "Večitog rata". Instant uspeh, koji je vešto serijalizovao. Ovo mu je peti roman, ako se ne varam, u istoj seriji. Dakle, zlatno doba bar na Amere ima dovoljno veliki uticaj da donese nominaciju za Huga romanu koji u suštini ništa novo nije rekao.

[scallop]

Nije mi jasno zašto se uvek neko utrpa tamo gde ne treba. Gledao si boks? Tamo sudija stoji na pristojnoj udaljenosti, da ne bi dobio neki udarac. Znam i sam da očistim tvoju "kutiju", ako sam je ja zagadio.

Ooovaj... ko spomenu lektorke?

Ne znam. Ja sam pomenuo lektroke, a njih si ti kreirao kao odrednicu. Mogu, valjda, da unesem malo veselja u ovu besmislenu raspravu?

Dakle, da ne dužim - ako hoćeš da kritikuješ neoriginalnost savremene fantastike i mene što je čitam, a da tvoje argumente prihvatim, moraćeš da se žrtvuješ, pa da pročitaš nešto od te fantastike, važi?

Zašto mene uvek neko poziva da nešto pročitam? Da otkrijem kako nisam u pravu? Hej, svaki čitalac ima svoj ukus i ne mora da pročita sve da bi ga imao. Naprimer, Cornelijus toliko davi sa Sartrom i Rob-Grijeom, kao da ćemo u njima otkriti nešto novo i posebno. Otkrićemo samo da književnost ne mora i ne treba da bude filozofija, ako već imamo filozofiju.

Kao i uvek, ja pročitam "nešto" od te fantastike. Tako sam se zajebao i pročitao "nešto" od domaćih gulijada. Samo što se nisam udavio od nedostatka inventivnosti. I reagujem. Kao što svi reagujemo kad neka dosadna muva počne da nam se unosi u lice.

Hajde, nazad na "Zlatni vek", pa da vidimo šta ćemo sa njega da sastružeo.

[Cornelius]

Naprimer, Cornelijus toliko davi sa Sartrom i Rob-Grijeom

Da se vratimo na pocetak. Pored Sartra i Rob-Grijea, ima i drugih koji su stvarali u vreme Herberta. Na primer, Natali Sarot cija je meta, takodje, dijegetska upotreba opisa iz realisticke i naturalisticke knjizevnosti 19. veka. Mesto objasnjava osobu, dok crte lica i izgled objasnjavaju karakter. Osoba postaje posebna i tako nezamenjljiva, ali istovremeno dovoljno opsta da moze da se uzdigne na univerzalni stepen. Kod Flobera, Zole i Balzaka je cilj da se udje u meandre svesti u trenucima kada je to najtajnovitije i najmanje kontrolisano. Natali Sarot podredjuje intrigu i likove jednostavnim "pod-konverzacijama", toku misli koje izmicu ka ivici svesti i koje su u osnovi nasih reci, osecanja, gestova... Vreme vise ne protice, nego stagnira, dok citalac naslucuje moguce dogadjaje kroz, kako je to rekao Rolan Bart, "doslovni opis sveta svedenog na njegove površine" (Le degré zéro de l'écriture). Znaci, Herbert je svojim pisanjem blizi uzorima iz 19. veka, nego sopstvenim savremenicima koji su pomerali granice.

Scallope, je l treba jos? 

[Bab Jaga]

S vremena na vreme pojavi se neko ko me oduševi upravo svojom originalnošću i pismenošću. Navešću kao primer samo dva pisca: Stivena Eriksona, kojeg sam preveo za "Alnari", ali roman nije objavljen jer je "Laguna" preuzela prava, i Grega Kiza, kojeg sam preveo za IPS - mada potonji zaostaje za prvim u vražju mater. A u fentezi bi mogao da čučne i Čajna Mjevil, kojeg je svojevremeno Zoran preporučio tadašnjoj "Moći knjige". Sjajan pisac sa tačno 0 komercijalnog potencijala u zemlji Srbiji. 

Eto, mene su oduševili svojom originalnošći i pismenošću Henry Lions Oldie (Дмитрий Громов i Олег Ладыженский, da ne pomislite da su kakve amere). A ni Андрей Валентинов nije za baciti. 

[Nightflier]

Da se malo vratimo piscima zlatnog doba... Džonatan Strejhan priređuje zbirku posvećeno jednom od velikana naučne i epske fantastike - Fricu Lajberu.

Finding Fritz - Editing The Best of Fritz Leiber

Fritz Leiber Jr, who was born just before Christmas in the winter of 1910 and died nearly 82 years later in the fall of 1992, was simply one of the finest science fiction and fantasy writers to ever have lived. His body of work is vast and impressive. He effectively birthed the urban fantasy with his story "Smoke Ghost" and wrote one of its enduring works in Our Lady of Darkness. He created major works of science fiction like his Change War sequence of stories and novella "The Big Time". However his greatest creation - the one that will most likely never go out of print - was the sequence of stories set in Lankhmar and featuring that unlikely pair of heroes, the giant Fafhrd and his diminutive friend the Grey Mouser. The seven volumes of their adventures are one of the towering achievements of fantasy, and one of the touchstone works of swords and sorcery (a term Leiber coined).

While Leiber is widely acknowledged within the science fiction and fantasy field, a large amount of his work is out of print or difficult to find, despite the best efforts of a number of publishers. This came up over drinks one afternoon in the late summer of 2008, when Locus publisher Charles Brown, Night Shade Press proprietor Jeremy Lassen and I were partaking of drinks and enjoying the sunshine on the Locus Back Deck. We shared our enthusiasms for Leiber's great works, Charles reminisced about Leiber and his visits to Locus HQ, and we hatched between us the notion that Night Shade should publish a short-ish collection of Mr Leiber's best stories.

There was much enthusiasm for the idea, which carried through that summery weekend into dinner with Leiber's agent, Richard Curtis. Before we knew it - almost literally before we realised it - it was agreed. Charles and I would select 125,000 words of Leiber's best stories. We'd find a suitable introducer for the volume and it would be published by Night Shade in 2010, with the intention that making those stories available in a classy, stylish, but affordable volume might increase the profile of his work and hopefully introduce it to a wider audience.

And, over the past few months Charles and I have worked to make that a reality. An introducer has been arranged and the writer of a posssible afterword discussed. We've also carefully been working up a shortlist of stories that could go into our volume (tentatively titled 'The Best of Fritz Leiber'). As you can imagine we're eager to make sure the book is the best possible introduction to Leiber, containing his best and his most famous stories, the kind of book you could hand to someone who had no exposure to his work that would explain to them exactly what he was on about, that would be the best possible chance of hooking them so they might go looking for more.

As we discussed our list the idea arose that we might open a discussion here on the Locus blog with interested readers, giving the broader Locus community a chance to suggest stories, to argue recommendations, and to generally voice an opinion on what might or might not work. Charles and I are both extremely opinionated, and are more than capable of making such decisions, but it seemed to us both that the discussion was one that was worth having.

So, we're posting the longer version of our short list for the book here. This comprises more than the number of stories we can include in the book, so is not the official table of contents. It's merely the list from which we'll most likely compile the ToC (unless we're persuaded otherwise). We invite you to look the list over, give it some thought, and then jump onto the comments and let us know what you think. Is the core of a great book here? Have we missed an obvious selection? Have we got it horribly wrong, or just exactly right? Let us know what you think.

   1. A Deskful of Girls (1958)
   2. A Pail of Air (1951)
   3. Adept's Gambit (1947)
   4. America the Beautiful (1970)
   5. Bazaar of the Bizarre (1963)
   6. Belsen Express (1975)
   7. Catch That Zeppelin! (1975)
   8. Coming Attraction (1950)
   9. Four Ghosts in Hamlet (1965)
  10. Gonna Roll the Bones (1967)
  11. Ill Met in Lankhmar (1970)
  12. Midnight by the Morphy Watch (1974)
  13. Poor Superman (1951)
  14. Rump-Titty-Titty-Tum-Tah-Tee (1958)
  15. Sea Magic (1977)
  16. Smoke Ghost (1941)
  17. Space Time for Springers (1958)
  18. The Button Molder (1979)
  19. The Curse of the Smalls and the Stars (1983)
  20. The Girl with the Hungry Eyes (1949)
  21. The Man Who Made Friends With Electricity (1962)
  22. The Man Who Never Grew Young (1949)
  23. The Night he Cried (1953)
  24. The Winter Flies (1967)
  25. Two Sought Adventure (1939)

Note: These stories are listed in alphabetical order by title, and not in proposed running order.

[Lord Kufer]

Ne znam zašto ste se umutavili na ovom topiku...

Najtflajeru, grešiš što potvrdu kvaliteta umetnosti nalaziš u popularnosti određenih tema i ikonografije. To nema blage veze s umetnošću, a književnost je svakako pre svega umetnost.

Zlatno doba naučne fantastike je postojalo još pre nego što je naučna fantastika dobila to ime. NF kao opštepoznati fenomen je nastala isticanjem šareniša a ne književnog kvaliteta.
HG Vels svakako nije nikad ni pomislio na NF. Orvel sigurno nije o svom remek delu razmišljao kao o NF. Naučna fantastika nikada nije mogla da bude dovoljno polazište da se napiše dobra knjiga. Kvalitetna NF nije o samoj sebi, već o nečem drugom.

Heinlein je, pre svega, izuzetno pronicljiv i kritičan posmatrač sredine u kojoj je živeo, učesnik rata i tako to, i u svojim knjigama je pisao o tome i tražio-anticipirao moguća rešenja za postojeće probleme (on je video probleme!). Pokušavajući da događaje u svojim delima smesti u budućnost, upotrebio je NF matrice - ali samo to.

Rodžer Zelazni je fenomen za sebe. Njegov poetski (mitski) pristup jedino još prati Dilejni u svojim ranim radovima, ali je Zelazni napisao poetske romane kao što su Stvorenja svetlosti i tame, Ostrvo i još dosta toga, pre svega kao vrsni pisac kome je NF scenografija omogućila da ih smesti u neko buduće vreme. Kod njega je samo to NF a njegov kvalitet počiva na nečem drugom.

Pisci kao Murkok, Oldis, Dik pišu spekulativnu fikciju, često u NF odori. Akcenat je na spekulativnoj književnosti a ne na NF.

Čisto žanrovsko posmatranje dela ne može da urodi takvim plodom kao što je procena književne vrednosti dela. Široka popularnost glavnih pisaca NF (Haksli, Orvel, Klark, Asimov, Dik, itd.) nije zbog njihove NF perverzije. Te pisce su čitali i ljudi koji nisu uopšte u NF fandomu.

Mislim da je osnovni problem upravo to - nesuvislo insistiranje na žanru - šta je to žanr - kao da je to glavno egzistencijalno pitanje! Žanr je potpuno nebitan kada je reč o kvalitetu i prodornosti jednog književnog dela. Žanr zadovoljava jednu sasvim drugu potrebu, onu koja je u postmoderno doba dobila prioritet - spektakularnost. A o tom fenomenu, najbolje je informisati se kod onih koji su to pisali, recimo u delu Gi Debora: The Society of the Spectacle.

Ovo delo se može naći na internetu http://www.bopsecrets.org/SI/debord/1.htm

Zlatno doba NF je ono "doba" kada su pisci hteli da budu i bili kritični prema svetu u kojem žive, a ne doba kada je izmišljena šarena laža tipa Hugo Gernsberk i tako to... Tu je neko žešće pobrkao lončiće.

[Nightflier]

Ne znam zašto ste se umutavili na ovom topiku...

Najtflajeru, grešiš što potvrdu kvaliteta umetnosti nalaziš u popularnosti određenih tema i ikonografije. To nema blage veze s umetnošću, a književnost je svakako pre svega umetnost.

1) Zato što nemam vremenda da ga održavam u životu, a trebalo bi.

2) Kada bih to činio, grešio bih. Ali pošto ne činim, savest mi je čista. Sve vreme pričam o uticaju koji je taj period imao i ima na savremene pisce - a ako je verovati njima, taj uticaj je neizmeran. Možda stoga što su oni odrastali upravo na delima pisaca iz tog perioda.

3) Problem kod nas je upravo nesuvislo insistiranje na neinsistiranju na žanru. Naravno, razumem iskompleksiranost starijih ljubitelja fantastike usled želje da ih sredina i mejnstrim prihvate, ali - newsflash - to se odavno desilo. U trenutku kada su "Gospodar prstenova" i "Hari Poter" lektira u školama u razvijenom svetu, a teorija književnosti u svetskim okvirima se uveliko bavi "fantastikom".

Dakle, nipošto ne tvrdim da je pripadnost ma kojem žanru automatski pokazatelj kvaliteta ili nekvaliteta. Tvrdim da je zlatno doba imalo velikog uticaja na neke od pisaca koji su danas veoma značajni i koje i naši čitaoci jako vole. To jest, ako ti ljudi ne lažu kada to kažu.

[scallop]

Zakk je otvorio topik koji malo više govori o SF i njegovom mestu. Možda ga treba malo proučiti.
/www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8486.0

[Lord Kufer]

Proučiću ga i dodaću uskoro nešto od potpuno zaboravljene teorije, zapravo previđene, a objavljene kod nas još 1973.

Najtflajeru, problem je u izmenjenoj percepciji, zar ne? Stari ljubitelji "fantastike" su zapravo ljubitelji "naučne fantastike" - tu i jeste greška u percepciji. Akcenat je u zlatnom dobu bio na "naučna", što je u praksi bilo više nešto kao ili "tehnološki napredak" ili "futiristička vizija uticaja nauke na razvoj ljudskog društva ili ljudske vrste". A danas je akcenat na "fantastično", što uopšte ne podrazumeva ovaj prethodni smisao.

Desio se fazni pomak, reklo bi se. Taj pomak nije oštetio naučnu fantastiku, već je stvorio novu "žutu mrlju".

[Nightflier]

Ma ti i dalje ne shvataš o čemu pričam. Mene teoretisanje ne zanima. Ali i te kako me zanima to što je recimo Martin veoma nadahnut Vensom. Izuetno mi je zanimljivo kada vidim da neki mladi pisac u zahvalnici pominje "Tri srca i tri lava". Gotovo da nema nijednog trenutno važnog stvaraoca epske fantastike, a da nije u nekoj meri pod uticajem Frica Lajbera i njegovog Lakmara. Sve to ponovo budi zanimanje za pisce zlatnog doba, tako da se trenutno ponovo štampaju sabrana dela Pola Andersona, a pišu se nove priče u Vensovoj Umirućoj Zemlji. Ni najmanje mi nije zanimljivo da tražim ili pravdam mesto i ulogu naučne ili neke druge fantastike u poretku univerzuma.

[Lord Kufer]

Mislim, naziv teme je Zlatno doba SF-a...

[Nightflier]

Mislim, naziv teme je Zlatno doba SF-a...

Jeste, a nije teorija sf-a. Mislim, slobodni ti piši o čemu god želiš, samo nemoj meni da pripisuješ stvari koje nisam ni rekao ni pomislio. I ne daj da te oftopici zbune. Dakle, meni je - na primer - dvoknjižje Stiva Stirlinga, Lords of Creation jako prijalo. REč je o jako zanimljivim i dobro napisanim, a nadasve zabavnim romanima, koji su napisani kao neposredni omaž romanima pisaca tog famoznog zlatnog doba. Ima još takvih i romana i pisaca. Naučna fantastika se u velikoj meri vratila stilu i temama iz tog perioda, baš kao što se epska fantastika vratila osamdesetim godinama. Naravno, nusprodukt toga je gomila protraćenog mastila, ali to ne menja činjenicu da je taj povratak starim temama i načinu pisanja zanimljiv.

[Lord Kufer]

To ću morati da proverim, pošto nisam čitao pomenute autore.

Ono što je fascinantno u današnjoj produkciji fentezija je, naravno, nekada bilo deo NF vizije. Sva ta čudesa, efekti i slično, kao neka vrsta materijalizacije snova (fantazije).

Sama količina fentezi sadržaja nije relativno veća danas nego pre četrdeset godina. I tada je bila gomila žanrova na tržištu, samo su bili drukčiji: hibrid NF i krimija Džems Bond, Le Kare, Agata Kristi, vestern, itd. ljubitelje NF si mogao naprste da izbrojiš. Sada izgleda da je malo drukčije, ali mislim da treba staviti naglasak na ovo "izgleda".

Jedva čekam da pogledam Avatar, pa da se uverim da je sada sve podređeno outputu industrije kompjuterske grafike (kojoj je glavni kum Đerđ Lukač alias Džordž Lukas, koji otvoreno kaže da sada, kada je ta industrija napravljena, treba i da radi i zaradi). U Avataru ćemo videti i ikone iz NF, i ikone iz epske fantazije, i ikone iz poznatih igrica, sve na jednom mestu kao u Walmartu.

Ali, ja se samo pitam, moram li ja da gledam to što oni rade samo zbog toga da bi oni nešto zaradili? U čemu je tu fora? E, pa tu foru, je NF iz zlatnog doba još onda lepo opisala i objasnila. I u Vrlom novom svetu, i u Reklamokratiji, itd.

[Nightflier]

Pre četrdeset godina nisam bio u životu u ovom telu, tako da ne bih znao šta se dešavalo. Ali uobičajena je greška naših ljubitelja teorije da svetsku scenu posmatraju samo kroz one romane koji su našoj publici bili dostupni. Slično se i sada dešava. I ja jedva čekam da pogledam "Avatara", baš kao što sam jedva čekao da pročitam novi roman Lorel Hamilton, Kena Šolsa ili Dejvida Vebera, ali samo i isključivo stoga da bih se zabavio i uživao u žanrovima koje volim. Traganje za dubljim smislom i značenjima prepuštam drugima.

[Lord Kufer]

Traganje za dubljim smislom je veoma zabavno 

[scallop]

Art or entertainment? Tu prestaje svaka rasprava. Nighflierov osećaj da veći broj izvora poboljšava sliku nije sasvim pouzdan. Posebno kad je poređenje domaće scene i svetske scene u pitanju. Na onom drugom topiku sam stekao utisak da ozbiljna SF scena u svetu ne razmišlja različito od domaće scene. Čak su i pristupi podudarni. Naravno, kad je art u pitanju. Vidno zaostajemo kad je entertainment u pitanju, njega kod nas pišu samo oni koji čitaju samo strani entertainment(što je odgovornost izdavača), a to baš i nije neko polazište. Svojevremeno sam merio i brojao 10000 čestica aerosola za dobru sliku raspodele veličina. Nekoliko godina kasnije bilo mi je dovoljno 500 da odredim trend. Tako je i sa literaturom, ne moraš pročitati sve da bi znao šta se dešava. Danas dobro znamo da je Zlatno doba SF zabave bilo u vreme koje pominje Nighflier, a da je Zlatno doba SF literature nastupilo znatno kasnije. To ne znači da ne treba da se zabavljamo, zabava podstiče radoznalost, ali ne treba da mešamo babe i žabe. Zabavna literatura ne mora da bude dobra, a dobra literatura ne mora da bude zabavna. Tek dobra i zabavna literatura može da se računa. A toga, priznaćete, baš i nije previše.

[Cornelius]

Ali uobičajena je greška naših ljubitelja teorije da svetsku scenu posmatraju samo kroz one romane koji su našoj publici bili dostupni.

Kada je pokrenuta edicija "Kentaur", a potom "Polaris" i "Monolit", ex-yu čitalaštvo je imalo "nesreću" da su urednici odabrali samo važne i dobre SF romane. Kasije, kada smo počeli da nabavljamo knjige na drugi način i da ih čitamo na drugim jezicima, shvatili smo koliko nam je kriterijum, kroz izdavački pristup, bio neuskladjen sa stvarnošću. Mi smo čitali samo dobre stvari. Potom, čitajući i smeće, ustanovili smo da i nije vredelo objavljivati to smeće, pa sada, kada se osvrćemo na stvaralašto prošlih vremena, mi govorimo samo o kvalitetnim delima.

Medjutim, u Francuskoj, na primer, u kojoj je izdavačka produkcija bila veća i svestranija (od velikih dela do velikih sranja iz raznih zemalja), kada se govori o prošlim vremenima, navode se ista ona dela koja mi navodimo. Zato sam ustanovio da mi baš i nismo bili oštećeni čitajući samo dela koja su nam bila dostupna.

[дејан]

Zato sam ustanovio da mi baš i nismo bili oštećeni čitajući samo dela koja su nam bila dostupna.

naprotiv

[Boban]

Ako se uzme neka američka lista 100 najbolji SF romana nastala 1990 ili pre, dakle, proverene stvari, ne trenutni hitovi... i ako se ta lista propusti kroz ono što su ponudili Kentaur, Polaris i Znaksagite/Monolit, videćemo da je znatna većina objavljena kod nas. I upravo je ta esencija dobrih stvari proširila publiku... jer da je objavljivano sve redom što je pisano, mnogi poluljubitelji SF-a bi odustali.
Mi smo praktično propustili pisce koji su radili u serijama, stotine romana na sličnu temu na nivou X-100, što je ekvivalent današnjim Džordanima i njima sličnim. Uvek je bilo pisaca koji beskrajno drve jednu temu, ali danas je nasilni marketing od njih stvorio zvezde; u vreme sedamdesetih, dok se suvi kvalitet doslovno cedio sa svih polica i gde su najbolji pisci bili najcenjeniji i najčitaniji, Džordan i ekipa saga&nastavaka ne bi bila ni pogledana.