Dr Đorđe Janković udaljen iz nastave na Filozofskom fakultetu

[slavkod]

Potpuno se slažem sa tobom. Da se razumemo, nisam ja arheolog. Samo sam radio skoro punih pet godina u arheološkom servisu kantona Frboug u Švajcarskoj pošto nisam mogao da radim svoj posao kao stranac sa nižim tipom dozvole.
Ustvari sam hteo da potvrdim ono što si rekao. Nije tu u pitanju samo druga (državna ili neka druga strana kao finansijer istražvanja) strana nego je problem i u ljudima koji se bave strukom i edukuju se. Pored surevnjivosti i ostalih ljudskih mana koje narastaju srazmerno količini potrebnih sredstava za rad, postoji i jak samocenzurišući faktor koji snažno odbijajuće deluje da se upuštaš u teme i oblasti koje nisu favorizovane. Dr Janković je uspeo donekle da stigne,ali se se onda pojavio zid koji ne može da se pređe. Ono što je bedno je da se taj zid sastoji od ljudi i ideja iz njegove rođene struke, a tako je i u drugim profesijama.
Farsa koja se zove slobodno istraživanje u nauci je sve više na putu da postane tragedija. Tvoj kraj je dobar primer, pošto je prebogat arheološki. Koliko je samo sondaža urađeno i ponovo zakopano, da čeka "neka bolja vremena".

[scallop]

Šta da ti kažem? Video sam ja Pajonski grad iz VII veka pre naše ere. Za koji znaju oni koji nisu arheolozi. Moj rođak zna gde je zakopano bar deset pitosa i "čeka bolja vremena". Oko njega uvek lebdi pitanje: "Imaš li što za mene?" Sve najpre nađu seljaci, pa ko sazna, sazna. Za Derone smo saznali tek kad su u Vranju ulovili tipove koji su iskopali celu skrivnicu kovanica starijih od Pajonskog grada. Još je zvanično da prve kovanice potiču iz Lidije, kao da je Krez bio taj koji ih je kovao. Tako je lepše. Bilo bi glupo pominjati Derone sa Balkana. Tada ni u Enciclopaedia Britanica Deroni nisu pominjani.

Usud arheologije je jeziv. Sve treba da počiva na faktu, a fikcije koliko želiš. U takvom prostoru je prilično lako rasturiti nečiji rad. Naravno da i kod dr Jankovića ima fikcije. Jedino što njegova fikcija nije u saglasnosti sa nekim drugim fikcijama. Fakti su uvek isti. Ne može jedan arheolog da nađe jedan "nalaz", a drugi neki drugi "nalaz", pa da im oni budu argumenti. U arheologiji je uvek fikcija ta oko koje se sukobljavaju. Sve je to SF, bokca ti, rekao bi naš Maršal.

Još samo nešto. Uvek mi je bilo smešno što kad nađu nešto što ne razumeju, proglase to za "votivno". Kao da su neolitski ljudi imali vremena da "votivišu". Praktično je uvek bilo ispred duhovnog kad treba toliko rintati da se nešto iskleše, izdelje ili istruže. Gledao sam komade kamena gde su pokušavali da izbuše otvor za dršku sekire ili štagod. Pa, kamen, pred sam kraj pukne ili bude suviše tvrd baš na tom mestu. E, tad su sigurno pominjali sve votivne elemente.

[varvarin]

Za mog druga Skalopa, od jednog Vikongomana:

-Varjaška (Verinška ) garda je postojala, u njoj su služili vikinški i ruski najamnici.

-Vizantijski izvori govore o Haraldu Hardradi, pripadniku te garde, kasnije norveškom kralju - zapamćen kao BIČ BUGARA jer je gušio pobune Slovena za račun romejskog cara
- o tome ima dosta literature (posebno dobre knjige u OSPREY MILITARY BOOKS)

- priča o Vikingu Ingvaru koji je sa družinom, spuštajući se ruskim rekama, stigao od Novgoroda do Crnog mora, pa potom prepešačio današnju Gruziju, zapisana je na nadgrobnim spomenicima malobrojnih ratnika koji su se vratili u Norvešku, ali da ne širimo temu...
Evo nešto na srpskom. Jeste iz Zabavnika, ali odgovaraće nivou čitalaca.


HARALD HARDRADA, PUSTOLOV I NORVEŠKI KRALj
POSLEDNjI VIKING
Nemirni Haraldov duh, kao i svest da mu je povratak u domovinu nemoguć dok su tamo na vlasti neprijatelji njegove porodice, terali su ga u nove pustolovine. Sa svega osamnaest godina obreo se u Carigradu gde je s družinom od oko petsto ratnika pristupio čuvenoj vizantijskoj varjaškoj gardi.

Rani srednji vek, koji često pomalo nepravedno nazivaju i mračnim, u Evropi su obeležili vikinzi. Ovi neustrašivi ratnici i moreplovci s dalekog severa vekovima su pronosili slavu svog oružja u gotovo svakom kutku našeg kontinenta, ponekad čak i izvan njegovih granica. Jedan od najvećih pustolova među njima bio je norveški viking Harald Sigurson, zvani Hardrada. Njegova životna priča kao stvorena je da oslika ovo surovo ali uzbudljivo doba, a njegova smrt smatra se poslednjim poglavljem epohe vikinga u Evropi.
Harald je rođen 1015. godine na istoku Norveške, u jednoj od uglednih vikinških porodica. Njegov otac Sigurd bio je vikinški velikaš, a majka Asta pripadala je norveškoj kraljevskoj porodici. Asti je to bio drugi brak, a njen sin iz prvog braka bio je Olaf II koji je postao kralj Norveške iste godine kad je Harald rođen. Tokom cele svoje vladavine, kralj Olaf se trudio da širi po zemlji novu veru, hrišćanstvo, zbog čega je i dobio nadimak Sveti.
Kad se odigrala najčuvenija bitka koja se vodila na vikinškom tlu, bitka kod Stiklestada, Harald je imao tek petnaest godina. Te 1030. godine sukobile su se s jedne strane snage kralja Olafa II, a s druge vojska vikinških velikaša koji su zastupali svoje stare, paganske bogove i borili se protiv nove vere koju je širio kralj. U kraljevoj vojsci, iako mlad, bio je i Harald sa svojim rođacima. Po starim srednjovekovnim pravilima, punoletstvo se sticalo s petnaest godina, pa je tako Harald dečje igre ratovanja odmah zamenio stvarnom bitkom, i to kakvom! Na kraju tog vedrog ali krvavog julskog dana, ratnu pobedu odneli su vikinzi koji su uzvikivali imena Odina i njegovih nebeskih podanika, a na bojnom polju, među brojnim žrtvama, ostalo je i telo kralja Olafa Svetog. Iako ranjenog, Haralda su njegova braća uspela da sklone s poprišta bitke, a uskoro i iz zemlje. Već sledeće godine on se nalazio u Rusiji, na dvoru ruskog velikog kneza Jaroslava Mudrog. Tu je, zajedno s drugim vikinškim ratnicima, učestvovao u pohodu koji je ruski knez poveo protiv Poljske. Na dvoru u Kijevu Harald je ostao skoro tri godine i u knezu Jaroslavu stekao velikog prijatelja i saveznika koji će mu kasnije tokom života mnogo puta pomoći.

Vikinzi na Balkanu

Nemirni Haraldov duh, kao i svest da u domovinu ne može da se vrati dok su tamo na vlasti neprijatelji njegove porodice, terali su ga u nove pustolovine. Sa osamnaest godina već se obreo u Carigradu gde je s družinom od oko petsto ratnika pristupio čuvenoj varjaškoj gardi. Ovu vizantijsku vojnu jedinicu činili su ratnici najamnici, uglavnom vikinzi i Rusi, koji su ratovali za vizantijskog cara svuda gde je to bilo potrebno. Tako se Harald borio širom Sredozemlja protiv arapskih gusara, u Maloj Aziji, Siriji, a učestvovao je i u vojsci vizantijskog generala Georgiosa Manijakisa u čuvenom pohodu na Siciliju 1038. godine. Vizantijska vojska, koju su pored Grka činili i Normani, Langobardi i Varjazi, uspela je da oslobodi Siciliju od Saracena, a kao sećanje na te slavne dane i vizantijskog vojskovođu jedan grad na ovom najvećem sredozemnom ostrvu danas nosi ime Manijako, a tvrđava u Sirakuzi Kastelo Manijako. Tada je Harald, s nepune dvadeset četiri godine, već bio na čelu odreda vikinga u vizantijskoj vojsci.

Vojna služba za vizantijskog cara Mihajla IV dovela ga je i u naše krajeve. Upravo u Beogradu 1040. godine buknuo je ustanak Slovena protiv vlasti u Carigradu koji se kao požar brzo širio prema jugu. Pod vođstvom Petra Deljana, ustanici su redom osvajali gradove Niš, Skoplje, Drač i ubrzo stigli do severne Grčke i zidina starog grada Soluna. Vizantija je tada, da bi suzbila ustanak, poslala svoje najjače vojne snage, između ostalih i varjašku gardu. Ustanak je ugušen, a u vikinškim sagama zabeleženi su ovi istorijski događaji kao i učešće Haralda Sigursona u ratovima na Balkanu. Međutim, dani slave i uspeha u Vizantiji za Haralda su se bližili kraju. General Georgios Manijakis bio je upleten u dvorske spletke i borbe za presto, a optužbe su pale i na njegove najpouzdanije pristalice – vikinge. Zbog toga je Harald, sa svojom ratnom družinom, morao da beži iz Carigrada 1042. godine, a utočište mu je pružio njegov stari prijatelj, ruski knez Jaroslav Mudri.
Sudbina najamnika u srednjem veku često je donosila neobične obrte. Tako se već sledeće, 1043, godine Harald našao u ruskoj vojsci koju je u ratu protiv novog vizantijskog cara Konstantina IX Monomaha predvodio novgorodski knez Vladimir, Jaroslavljev sin. Rat između Rusije i Vizantije okončan je mirom koji je sklopljen tri godine kasnije. U zatišju između vojnih pohoda, u dugim zimskim mesecima na dvoru u Kijevu, Harald je odlučio da se oženi princezom Elizabetom, kćerkom kneza Jaroslava Mudrog. Kad je prvi put došao u Kijev ona je bila tek devojčica, ali te zime, krajem 1043. godine, sa osamnaest godina, po srednjovekovnim merilima bila je dovoljno stara da može da se uda. Osećajući da je konačno kucnuo čas, Harald nije čekao kraj rata s Vizantijom već je krenuo na sever, prema svojoj domovini.

Borba za norvešku krunu

U Švedsku je stigao 1045. godine i, zahvaljujući svojim dobrim vezama i uticaju koji je ruski veliki knez imao na tamošnju kraljevsku porodicu, počeo da priprema povratak u Norvešku. U tome mu je pomogla i činjenica da je majka njegove žene Ingererda bila rođena sestra švedskog kralja Anunda. Ratna slava i činjenica da je pripadao kraljevskoj porodici Svetog Olafa, čiju je dobru vladavinu narod u Norveškoj pamtio, pomogle su mu da konačno 1047. godine postane samostalni norveški kralj Harald III Sigurson, zvani Hardrada. To je uspeo da ostvari bez krvoprolića koja su inače često pratila smene na prestolima, najviše uz pomoć diplomatske veštine koju je mogao da nauči od svog tasta Jaroslava Mudrog ali i od Vizantinaca koji su gajili dobre običaje diplomatije.
Iako su za zemlju nastupile godine stabilnosti, za samog Haralda to se nikako ne bi moglo reći. Prilikom jednog uspešnog prepada na obale Danske 1050. godine, Harald se spremao za povratak kad se na horizontu iznenada pojavila cela flota danskog kralja Svena. Nadajući se da će to olakšati njegove brodove, a zadovoljiti danskog kralja, Harald je naredio da se u more bace sve dragocenosti. Međutim, danska flota nastavila je poteru za Norvežanima nesmanjenom žestinom. Tada je odlučio da baci u more i sve zarobljenike koje je nameravao da odvede u ropstvo. Danci su počeli da vade svoje ljude iz mora, a njihov kralj Sven konačno je bio voljan da obustavi poteru i pusti Haralda da pobegne.
Kao iskusan vojnik ali i političar, Harald je uspešno započeo vladavinu Norveškom, a sa Elizabetom ubrzo je dobio dve kćerke. Međutim, iako je ujedinio i politički ojačao zemlju, njegova vladavina u narodu nije bila omiljena. Zbog toga je i dobio nadimak Hardrada, što na staronorveškom jeziku znači otprilike ,,teški vladar". Ostalo je upamćeno i kako je vođu seljačkog ustanka Einara pozvao na pregovore a zatim na prevaru ubio. Stari i iskusni ratnik i političar Einar, iako nije bio kraljevskog roda, verovao je u stare vikinške zakone koje je Harald prekršio. Sigurno da je tada imao na umu i kako su Vizantinci uspeli nešto slično da urade vođi Slovenskog ustanka Petru Deljanu mnogo godina ranije. Međutim, u Evropi su neprimetno ali sigurno počeli da otkucavaju poslednji časovi starog doba. Pred širenjem hrišćanstva i pismenosti počeli su da padaju i poslednji spomenici paganskih bogova kojima su se ljudi klanjali hiljadama godina. Osnažene novom verom, na istoku su izrastale nove moćne države Rusija, Poljska, Mađarska, a na zapadu je na ruševinama Karolinškog carstva rasla moć Nemačke i Normana. U predvečerje krstaških ratova odigrao se i prelomni događaj u istoriji Britanije koji je zauvek odvojio ovo najveće evropsko ostrvo od skandinavskog uticaja i trajno vezao njegovu sudbinu za kontinent.

Kraj vikinškog razdoblja

Kad je engleski kralj Edvard Ispovednik prvih dana 1066. godine umro u postelji, poslednje reči bile su mu da svoju udovicu i zemlju predaje u zaštitu vojvodi Haroldu Godvisonu. Harold Godvison bio je u tom trenutku najmoćnija ličnost u Engleskoj, ali da bi došao do tog položaja morao je da pravi mnoge nagodbe. Jedna od njih bila je zakletva koju je godinu dana ranije dao normanskom vojvodi Vilijamu I da će mu pomoći da dođe do engleskog prestola, a druga, koja je ubrzo posle toga usledila, dovela je do toga da je u borbi za vlast zaratio i s rođenim bratom Tostigom. Zbog toga je, čim je početkom januara vest o krunisanju Harolda za engleskog kralja prešla kanal Lamanš i stigla u Normandiju, vojvoda Vilijam počeo da gradi veliku flotu od sedamsto brodova za napad na Britaniju.
Težak položaj u kom se našao novi engleski kralj nije promakao ni iskusnom Haraldu Hardradi. Privukao je kraljevog brata Tostiga na svoju stranu i takođe počeo da priprema vojsku. I, dok je vojvoda Vilijam zbog nemirnog mora oklevao da isplovi, Harald Hardrada se 8. septembra sa svojih trista brodova i gotovo 15.000 ljudi iskrcao na severoistočnoj obali Engleske. Koliko je bio siguran u pobedu govori i činjenica da su ga na ovom putovanju pratile supruga Elizabeta, mlađi sin Olaf i kćerke Marija i Ingigerd. Međutim, iako je na svojoj strani imao i saveznike iz Škotske, nije računao na to da se namerio na sebi sličnog, ne samo po imenu već i po hrabrosti i ratnoj veštini.
Do odsudne bitke došlo je 25. septembra kod Stamford bridža gde su snage engleskog kralja Harolda iznenadile i do nogu potukle vikinge. Ova bitka smatra se krajem ere vikinške vladavine u Evropi, a na njenom bojnom polju ostalo je i mrtvo telo poslednjeg velikog vikinga Haralda Hardrade. Koliki su bili gubici Norvežana pokazuje i činjenica da su se preživeli vratili u domovinu na svega dvadeset pet brodova, a Haraldov sin Olaf prethodno je morao da se zakune pobednicima da više neće napadati Englesku. Dva dana kasnije normanska flota konačno se iskrcala na britansko tlo. Harold, pobednik nad vikinzima, uživao je u toj slavi svega dvadesetak dana, do bitke kod Hestingsa gde mu je normanski vojvoda Vilijam zajedno s kraljevstvom oduzeo i život, a sebi obezbedio nadimak Osvajač. Borbe za britanski presto nisu ni tada okončane. Danski kralj Sven 1069. godine napao je Vilijama Osvajača u njegovoj novoj kraljevini, ali, nakon početnih pobeda, pristao je da uz bogati otkup odustane od toga da svoju nameru ostvari do kraja. Tako je u Britaniji mogla da počne nova era pod normanskom dinastijom koja će je za više vekova vezati ratovima i borbama za nasledstvo za Francusku.
Posle kratkotrajne zajedničke vladavine sa starijim bratom Magnusom, na norveškom prestolu od 1069. godine samostalno sedi Haraldov mlađi sin Olaf III koji je dobio nadimak Tihi. On se nije upuštao u pohode i ratove pa je zemljom konačno zavladao mir, a vikinško nasleđe polako je počelo da ustupa mesto novom dobu. I u drugim delovima kontinenta mogli su sve ređe da se vide vikinški drakari kako seku morske talase, a u Evropi je uskoro otvoreno novo istorijsko poglavlje, razdoblje krstaških ratova posle koga su Odinovi ratnici živeli još samo u pričama o starim vremenima .
Marko Aleksić

[scallop]

Nemam ništa protiv. Štaviše. Kao i svi drugi i Vikinzi su se smucali Evropom. Pa i u Varjaškoj gardi. Služili, isticali se, ginuli, bežali kući... Ja sam bio protiv isticanja njihovog mesta u meri koja nadmaša njihov udeo. Posebno protiv tvrdnje da su opsedali Konstantinopolj.

Generalno, to ide u prilog Jankovićevim tezama o nekontrolisanim kretanjima manjih i većih plemenskih grupa, pa i Slovena ili Srba ili kako god ih zvali. Pa, postojali su! Prostor u Evropi je bio prilično nezaposednut, a pohodi i pljačke primamljivi, budući da većina domorodaca nije bila državno organizovana u meri u kojoj su to stabilne sedelačke zajednice mogle. I tu logika nadmaša oskudne pisane izvore. Ako su Vikinzi mogli da budu prisutni u celoj Evropi, da dolaze i odlaze, zašto ne mogu Srbi? Kad su se društvene zajednice povezale u veće celine, velike grupe su bile prisiljene da se fiksiraju za određenu teritoriju, kako bi mogli da se brane, a ne da napadaju. Kretanje malih grupa se nastavilo, ali ne osvajački već najamnički. Velike najezde su ograničene i jedino su još Mongoli mogli da se pokrenu, ali ne i da ostanu. Posle njih Turci, ali se, istovremeno, slomila Mavarska država. Berujem da je budućnost istorije, pa i arheologije u komparativnim studijama i tu bi Internet mogao nešto da reši. Ali, ako Srbi ne budu definisali svoje prisustvo kroz odgovarajuća istraživanja, u toj studiji neće im biti mesta ni u konačnoj verziji događanja u tim, po meni, prilično mračnim vremenima.

Zato ću uvek da budem na strani onih koji to pokušavaju i povremeno da pecnem one koji o tuđoj istoriji znaju više nego o svojoj. Uostalom, drago mi je da si se javio, zato sam i pomenuo Vikinge.

[slavkod]

 
Hvala Varvarine.Na Severu je ,naravno,interesovanje za taj period veće pa je poslužilo i kao literarni predložak.Frans G.Bengtsson je tako još 1954.napisao knjigu THE LONG SHIPS,čija je tematika upravo ovaj period.Interesantno štivo puno podataka.

[Albedo 0]

I uvazenom profesoru su drugi juznoslovenski narodi iz Pocivse, Makedonci i Muslimani, "bili svojim najvecim dijelovima Srbi" (konkretno, Muslimani/Bosnjaci se pozivaju na "bogumilstvo" tek kao na religioznu komponentu, a ne kao sto profesor gore tvrdi da je ona u tom slucaju "etnicka"/"deslavenizacija", i nikad nisu, koliko mi je poznato, negirali tezu da su Juzni Sloveni, nego bas naprotiv; ovdje mislim na njihove istoricare, a ne na onog vola od imama Cerica koji istoricar nije i koji jeste izjavljivao da su Bosnjaci "narod turski"). Pa-pa, profesore, sto se mene tice - vozi...

to nije tačno, Bošnjaci tvrde da su Iliri. Crnogorci tvrde da su Dukljani - ilirsko pleme. Ne Sloveni.

Intervju  je stvarno predug, ja sam stigao do pola i odustao. Činjenica jeste da se ovdje ne finansira naučni rad, a posebno se ne bi finansirao ovaj Janković, zamisli nešto i nađe, pa kako ćemo u Evropsku Uniju onda? Zamisli saznam oko smo i šta smo i šta jeste a šta nije naše, pa bezvizni režim je u pitanju!

Ovdje ne samo da se ne istražuje,već i postojeća dokumenta završavaju u smeću, ili u nekoj kartonskoj kutiji u podrumu muzeja.

[slavkod]

To što se tvrdi nema nikakvu vrednost sem političke i namenjeno je isključivo SADAŠNJEM političkom kotiranju.
Pitanje je mogućnosti da se istražuje naučnom metodom,u ovom slučaju arheološkom,a da te ne izbace iz navodno autonomne naučno edukativne ustanove zbog opet sadašnjih političkih implikacija.

[David]

Dakle, da se vratimo na ono svedsko selo u Ukrajini, Gammalsvenskby na sv. (Старошведське, na ukr.):

In the year 1781 one thousand Swedish peasants from Dagö in Estonia were transported to southern Ukraine, where Catherine II (the Great), Empress of Russia, gave them new land.  After an eight-month journey through Russia, during which half of them lost their lives the Swedes reached their destination.

http://www.svenskbyborna.com/Historia/Historiska%20dokument/Hedman%20Zmiivka%20history%20eng%20vers.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Gammalsvenskby

***

[scallop]

Katarina Velika je rođena kao von Serbst. Nije čudo što su rođaci Severjani (Swerigen) bili dobrodošli.

[slavkod]

Ovo je odličan primer za Scallopovu tezu o tome šta se dešava kada se pojedinačni tekstovi pokupljeni sa interneta koriste kao znanje.
Između Ruskih državnih zajednica i Severnjačkih,tu su i Švedske narvno,su postojali razni politički i državni kontakti još u srednjem veku.Kolektivne migracije su konstanta,sa mo one imaju drugačije aranžmane kada se dođe do moderno uređenih država,a to je već vreme Katarine Velike.Slična stvar je i sa naseljavanjem Donau Schwaben u Panoniju.
Malo pitanje iz mnogo novije domaće istorije:Koga je pozvao Kralj Aleksandar da se naseli u Majdanpek?Čekale sih kuće i posao,ali su se tražili rudari i mašinisti prvenstveno.Kada se pođe od crkve u Majdanpeku uzbrdo prolazi se ulicom u kojoj su ti ljudi živeli.Svaka treća-četvrta kuća ima trem i to su bile kuće za predradnike.

[Svetovid]

Интересантно је да оспоравају Јанковићев рад његове колеге које су се специјализовале за, нпр. Блиски исток и везе немају са Словенима. Овај лик га најжешће напада, иако се његов научни рад своди на проучавање једне једине мумије у Србији:

http://www.nationalgeographic-srbija.com/200702/beogradska_mumija.htm

[scallop]

Da si pročitao čitav topik video bi da smo ovu temu popili.

[Svetovid]

У ком смислу попили?

[mac]

Apsolvirali i izneli zaključke. Tvoj doprines temi smo već imali.

[Svetovid]

И...? Шта је закључено?

[mac]

Nije u redu što su ga izbacili. I to ljudi koji se ne razumeju. Ali ko mu je kriv kad udara glavom u zid.

[scallop]

Nije u redu što su ga izbacili. I to ljudi koji se ne razumeju. Ali ko mu je kriv kad udara glavom u zid.

Pardon, Mac! Mora se udarati glavom o zid. Ali, ne i da se razbije. Hrkljuš!

[Gwydion]

Koliko ja znam ovom profesoru su zamerili da je koristio nenaučne metode. Njegovo izvodjenje zaključaka je često bilo na osnovu narodnih pesama ili mitova. Takodje on je negirao, ja lično čuo, da su Kelti postojali na ovoj teritoriji. Po njemu keltski artefakti nadjeni na lokalitetima u Srbiji i Vojvodini su tu mogli doći "trgovinom". To je notorna glupost jer znam ženu koja je arheolog i koja se uglavnom Keltima i bavi. To št oprofesor govori bi moglo biti tačno ako je neko kupio čitava naselja i groblja, sa nepobitno keltskim obeležjima, pa ih preneo ovamo. za takvu trgovinu ja još nisam čuo. Dakle profesor e prestao da bude naučnik, a postao je fantast. Da je došao na ovaj forum to bi bilo ok, ali na katedri fantaziranje nije ok. Ma koliko ovi nesrećni nacionalisti želeli da se fantazije pretvore u realnost.

[zakk]

Nažalost, u tom ludilu ima nekog reda, i sad neko treba da sedne i utvrdi činjenice – a to se neće desiti.

O mitu kao izvoru će ti Scallop svašta pametno imati da kaže, ako bude u raspoloženju.

[Gwydion]

Nažalost, u tom ludilu ima nekog reda, i sad neko treba da sedne i utvrdi činjenice – a to se neće desiti.

O mitu kao izvoru će ti Scallop svašta pametno imati da kaže, ako bude u raspoloženju.

Nažalost, u tom ludilu ima nekog reda, i sad neko treba da sedne i utvrdi činjenice – a to se neće desiti.

O mitu kao izvoru će ti Scallop svašta pametno imati da kaže, ako bude u raspoloženju.

Možemo da pričamo i o tome, ali samo o mitovima kao o smernicama. Možemo da pričamo i o tome da postoji teorija po kojoj su većina Bogova samo mitologizirani stvarni junaci čija su se dela posle predimenzionirala? Ili o tome da postoji teorija da je strani brod sa istoka doplovio u Skandinaviju i da su posle od tih ratnika stvorili mitske Bogove? Ili o tome da su meke konkretne bitke u Egiptu kasnije predstavljane kao bitke kojesu vodili Bogovi? Ali tu traimo ono stvarno iza mita, ono istorijski proverljivo. Ono što sam ja slušao da je ovaj profesor govorio nije bio čak ni površni komparativizam. Bilo je lupetanje. Što ne znači da on nije rekao mnoge druge pametne stvari koje su skroz naučno validne. Da to odmah razdvojimo u startu.

[scallop]

Takodje on je negirao, ja lično čuo, da su Kelti postojali na ovoj teritoriji.

Mene zanima samo ova rečenica. Odnosno, ono boldovano. Ja pouzdano znam da se po obali Dunava dandanas mogu naći krhotine keltske grnčarije. To je sigurno znao i Janković. Pomalo sumnjam da je izjavio nešto drugo. Drugo je pitanje ko su bili Kelti. (Ne pada mi na um da su bili Srbi) Ali, takođe znam da su Kelte Rimljani jurili (one koji su davali otpor) sve do Irske. Oni koji nisu bili skloni tuči ostajali su tamo gde su bili. Tako da tvrdim da je Balkan jedna božanska papazjanija i da su svi koji su bili tu, još uvek ovde. Ja to mogu da tvrdim jer nisam "vezan diplomom". Jesi li ti?

Koliko sam primetio ti kasnije koristiš formulaciju "koliko sam ja slušao da je ovaj profesor govorio", a to baš i nije komaptibilno sa "ja lično čuo". Posebno me intrigira "površni komparativizam". Nešto ne vidim u istoriji, praistoriji ili paleologiji jasne komparativne studije materije koja se obrađuje parcijalno. Pre su razvijane "prema potrebi". Budući da volim da lunjam po magli, imam gomilu knjiga o tim stvarima, sa nebrojenim kontradikcijama o kojima je na forumu teško raspravljati, jer svi polaze od pozicije "ja sam u pravu".

Moje "ja sam u pravu" iscrpljuje se kroz sumnju u sve. Negde sam napisao da u legendama ima više istorije nego u istorijama. Zato što istoričari ne proizvode ništa, već su službenici vlasti. U svim vremenima. Pročitaj Bakićevu priču "Među dinama" i videćeš koje su muke pesnika koji mora da opeva uspehe svog vođe iako njih slabo ima. To posle bude istorija. Meni je za "Grbovnik" bio potreban period 1580-85. Usro sam se kad sam se zaleteo u komparativnu zonu. Toliko se toga događalo istovremeno. Odmah sam redukovao prostor u kome se moja priča dešava. A, slično je bilo i pre 2500 godina. Nešto nisam video da je neko uzeo tu jednu godinu i načinio komparativnu studiju civilizacijskih tokova.

[Gwydion]

Takodje on je negirao, ja lično čuo, da su Kelti postojali na ovoj teritoriji.

Mene zanima samo ova rečenica. Odnosno, ono boldovano. Ja pouzdano znam da se po obali Dunava dandanas mogu naći krhotine keltske grnčarije. To je sigurno znao i Janković. Pomalo sumnjam da je izjavio nešto drugo. Drugo je pitanje ko su bili Kelti. (Ne pada mi na um da su bili Srbi) Ali, takođe znam da su Kelte Rimljani jurili (one koji su davali otpor) sve do Irske. Oni koji nisu bili skloni tuči ostajali su tamo gde su bili. Tako da tvrdim da je Balkan jedna božanska papazjanija i da su svi koji su bili tu, još uvek ovde. Ja to mogu da tvrdim jer nisam "vezan diplomom". Jesi li ti?

Koliko sam primetio ti kasnije koristiš formulaciju "koliko sam ja slušao da je ovaj profesor govorio", a to baš i nije komaptibilno sa "ja lično čuo". Posebno me intrigira "površni komparativizam". Nešto ne vidim u istoriji, praistoriji ili paleologiji jasne komparativne studije materije koja se obrađuje parcijalno. Pre su razvijane "prema potrebi". Budući da volim da lunjam po magli, imam gomilu knjiga o tim stvarima, sa nebrojenim kontradikcijama o kojima je na forumu teško raspravljati, jer svi polaze od pozicije "ja sam u pravu".

Moje "ja sam u pravu" iscrpljuje se kroz sumnju u sve. Negde sam napisao da u legendama ima više istorije nego u istorijama. Zato što istoričari ne proizvode ništa, već su službenici vlasti. U svim vremenima. Pročitaj Bakićevu priču "Među dinama" i videćeš koje su muke pesnika koji mora da opeva uspehe svog vođe iako njih slabo ima. To posle bude istorija. Meni je za "Grbovnik" bio potreban period 1580-85. Usro sam se kad sam se zaleteo u komparativnu zonu. Toliko se toga događalo istovremeno. Odmah sam redukovao prostor u kome se moja priča dešava. A, slično je bilo i pre 2500 godina. Nešto nisam video da je neko uzeo tu jednu godinu i načinio komparativnu studiju civilizacijskih tokova.

Veoma jednostavno, on je svojevremeno nešto pričao i tu je rekao da nema dokaza da su Kelti ovde bili nastanjeni, već da se takvi nalazi mogu tretirati kao predmeti koji su tu došli trgovinom. Posle sam pratio i šta drugi govore, a i čitao njegove intervjue. Drugi arheolozi su dokazali keltsko prisustvo ovde. Dakle legenda je ok. Ako neko kaže da su Kelti ovde živeli onda to može da bude legenda. Ako pronadju kuće za stanovanje, ali i sa predmetima za proizvodnju alata i oružja poput pećki, skupa sa grobljima, a sve to sa karakteristikama keltskog naselja, onda je to postala činjenica na kojoj se gradi priča o boravku Kelta ovde. A profesor o kome je reč se jako trudio da svoje ideje dokaže i kad nije bilo dokaza, a ono što nije želeo da vidi je negirao i ako postoje dokazi. Možda su zato neke njegove kolege rekle da on ima nenaučne metode? Ja tu politiku ne bih uplitao. Istina je ono što je istina i nebitno da li to ide u račun Srbima, Albancima ili nekim petim. Maučnike je dužan da je utvrdi onakvu kakva jeste. Tu obavezu mnogi pogaze, priznajem, ali to ne znači da to suspenduje postojanje tog naučnog principa objektivnosti. Što se tiče površnog komparativizma on je bio prisutan pre sto godina, veoma često baš u cilju falsifikovanja činjenica, a karakterisao je recimo Budge-a i Fraser-a.

[scallop]

Veoma jednostavno, on je svojevremeno nešto pričao i tu je rekao da nema dokaza da su Kelti ovde bili nastanjeni, već da se takvi nalazi mogu tretirati kao predmeti koji su tu došli trgovinom. Posle sam pratio i šta drugi govore, a i čitao njegove intervjue. Drugi arheolozi su dokazali keltsko prisustvo ovde. Dakle legenda je ok. Ako neko kaže da su Kelti ovde živeli onda to može da bude legenda. Ako pronadju kuće za stanovanje, ali i sa predmetima za proizvodnju alata i oružja poput pećki, skupa sa grobljima, a sve to sa karakteristikama keltskog naselja, onda je to postala činjenica na kojoj se gradi priča o boravku Kelta ovde.

Ja opet boldovao. Mnogo se migoljiš kad pišeš o svojim saznanjima. Jesi li ti lično čuo Jankovića da tvrdi da Kelti ovde nisu bili nastanjeni? Na to se može odgovoriti. Nigde nisam čuo za Keltske kuće za stanovanje. Znam samo da je Singidunum njima pripisan, odnosno, keltskom plemenu Singha. Bilo koji arheolog će pokretne nalaze moći da pripiše razmeni i dovede u sumnju prisutnost. Čak i da su Singhi - Kelti. Letopisac je mogao da bude u krivu. Ako je Janković i izrekao to što mu pripisuješ, verovatno je bilo u kontekstu upravo onoga o čemu ti pišeš - da bez sedelačkih dokaza ništa nije sigurno. Tojest, da ako prisutnost pokretnih predmeta Kelta prihvatamo kao relevantan dokaz, zbog čega onda neku drugu prisutnost negiramo a priori? Tim pre što je severni Balkan iskopan samo 3%. Starčevačko-vinčanska kultura je dokazana, dokazan je i viševekovni kontinuitet. Prošlog meseca je dokazano prisustvo bakarnog doba kod sela Laole. A nalazi tih bakarnih predmeta i negde kod Prokuplja. To znači da se kontinuitet produbljuje. Meni su tu naročito bitni - konji. Svi uklesani u kamenje Mesopotamije, Anadolije, Egipta i antičke Grčke, ne potiču odatle. Svi su stigli sa Podunavlja. Znaš zbog čega? Zbog trave. Kad su ih Grci prvi put videli, konjanike su proglasili - kentaurima. Tako se legenda uklapa u istoriju. Možda je Janković istrčao pred rudu, ali to ne znači da je konj. Možda je kentaur.

[Gwydion]

Veoma jednostavno, on je svojevremeno nešto pričao i tu je rekao da nema dokaza da su Kelti ovde bili nastanjeni, već da se takvi nalazi mogu tretirati kao predmeti koji su tu došli trgovinom. Posle sam pratio i šta drugi govore, a i čitao njegove intervjue. Drugi arheolozi su dokazali keltsko prisustvo ovde. Dakle legenda je ok. Ako neko kaže da su Kelti ovde živeli onda to može da bude legenda. Ako pronadju kuće za stanovanje, ali i sa predmetima za proizvodnju alata i oružja poput pećki, skupa sa grobljima, a sve to sa karakteristikama keltskog naselja, onda je to postala činjenica na kojoj se gradi priča o boravku Kelta ovde.

Ja opet boldovao. Mnogo se migoljiš kad pišeš o svojim saznanjima. Jesi li ti lično čuo Jankovića da tvrdi da Kelti ovde nisu bili nastanjeni? Na to se može odgovoriti. Nigde nisam čuo za Keltske kuće za stanovanje. Znam samo da je Singidunum njima pripisan, odnosno, keltskom plemenu Singha. Bilo koji arheolog će pokretne nalaze moći da pripiše razmeni i dovede u sumnju prisutnost. Čak i da su Singhi - Kelti. Letopisac je mogao da bude u krivu. Ako je Janković i izrekao to što mu pripisuješ, verovatno je bilo u kontekstu upravo onoga o čemu ti pišeš - da bez sedelačkih dokaza ništa nije sigurno. Tojest, da ako prisutnost pokretnih predmeta Kelta prihvatamo kao relevantan dokaz, zbog čega onda neku drugu prisutnost negiramo a priori? Tim pre što je severni Balkan iskopan samo 3%. Starčevačko-vinčanska kultura je dokazana, dokazan je i viševekovni kontinuitet. Prošlog meseca je dokazano prisustvo bakarnog doba kod sela Laole. A nalazi tih bakarnih predmeta i negde kod Prokuplja. To znači da se kontinuitet produbljuje. Meni su tu naročito bitni - konji. Svi uklesani u kamenje Mesopotamije, Anadolije, Egipta i antičke Grčke, ne potiču odatle. Svi su stigli sa Podunavlja. Znaš zbog čega? Zbog trave. Kad su ih Grci prvi put videli, konjanike su proglasili - kentaurima. Tako se legenda uklapa u istoriju. Možda je Janković istrčao pred rudu, ali to ne znači da je konj. Možda je kentaur.

Tačnije rekao je da nema dokaza, već je moguće da su ti nalazi, tipa grnčarija, trgovinom dospeli ovde. Sa druge strane jedno vreme sam se prilično intenzivno bavio Keltima, tako da znam ponešto o Keltima ovde.A to znači da je nadjen keltski grob u Bačkom Gradištu, keltsko utvrdjenje u Plavnoj, keltsko utvrdjenje kod Vrbasa...
Takodje, sredinom osamdesetih je otkrivena keltska nekropola na Rudinama, isto tako nadjena je i kod Kostolca. Keltsko oružje u Zemunu. Izmedju vršca i Bele Crkve postoji Živovar koji je bio keltski Opidium. Tu postoji Palisad, postojao je zid oko naselja, postoje tragovi prerade rude... dakle dokazi da su kelti tu živeli, a ne da je neko to naselje "kupio pa doneo". 
Profesor se pozivao, koliko sam ja primetio, u dokazivanju nekih svojih ideja i na neke čudne lingvističke "dokaze". Ali to je tako traljavo radjeno da je to bilo smešno. Istovremeno, meni je u par navrata Ranka Kujić iznosila lingvističke dokaze za vezu Srba i Kelta koji su delovali smisleno.
Ima ljudi koji su ceo svoj život posvetili profesiji i koji su nešto iskopali i dokumentovali. Onda se pojavi neki profesor koji će sve to minimizovati, a istovremeno će neke svoje ideje fetišizirati bez da ih i dokaže na valjan i naučni način. U krajnjoj liniji, ako želi da radi u interesu Srba onda to nije uspeo. Ovako je samo napravio smejuriju, jer svako ko ima iolepameti će videti da ta priča neme veze sa mozgom. Pravi način bi bio da to što tvrdi i dokaže, onda bi to bila legitimna priča. Naravno, prosečni srpski nacionalista koji sad u tome vidi veliku nacionalnu nepravdu je u osnovi glupander koji ne kapira da tako prezentovati željeno vidjenje povijesti zapravo šteti Srbima. Ali zato prosečnog srpskog nacionalistu niko normalan ni ne uzima za ozbiljno. 

[scallop]

Tačnije rekao je da nema dokaza, već je moguće da su ti nalazi, tipa grnčarija, trgovinom dospeli ovde. Profesor se pozivao, koliko sam ja primetio, u dokazivanju nekih svojih ideja i na neke čudne lingvističke "dokaze".

I dalje se migoljiš. Imaš li ti odgovarajuću diplomu ili si laik kao i ja?

dokazi za vezu Srba i Kelta koji su delovali smisleno.

Ne znam da li si uopšte primetio da sam saglasan sa prisustvom Kelta na ovim prostorima? Takođe, da nijednom nisam pomenuo Srbe? Ili si zapenio, pa bez objektivne potrebe ulećeš u pežorative? Inače, zanimljivo bi bilo s tobom raspravljati.

Onda se pojavi neki profesor koji će sve to minimizovati, a istovremeno će neke svoje ideje fetišizirati bez da ih i dokaže na valjan i naučni način.

Evo, i ovo si mogao da izbegneš. Janković nije "neki", "minimizovati" je trebalo da bude "relativizovati", a "feišizirati" - "zastupati". Priznaj da bi u ovom obliku bile izbegnute loše vibracije koje nikada nigde nisu vodile.

Ovako sve postaje traćenje vremena.

[Gwydion]

Tačnije rekao je da nema dokaza, već je moguće da su ti nalazi, tipa grnčarija, trgovinom dospeli ovde. Profesor se pozivao, koliko sam ja primetio, u dokazivanju nekih svojih ideja i na neke čudne lingvističke "dokaze".

I dalje se migoljiš. Imaš li ti odgovarajuću diplomu ili si laik kao i ja?

dokazi za vezu Srba i Kelta koji su delovali smisleno.

Ne znam da li si uopšte primetio da sam saglasan sa prisustvom Kelta na ovim prostorima? Takođe, da nijednom nisam pomenuo Srbe? Ili si zapenio, pa bez objektivne potrebe ulećeš u pežorative? Inače, zanimljivo bi bilo s tobom raspravljati.

Onda se pojavi neki profesor koji će sve to minimizovati, a istovremeno će neke svoje ideje fetišizirati bez da ih i dokaže na valjan i naučni način.

Evo, i ovo si mogao da izbegneš. Janković nije "neki", "minimizovati" je trebalo da bude "relativizovati", a "feišizirati" - "zastupati". Priznaj da bi u ovom obliku bile izbegnute loše vibracije koje nikada nigde nisu vodile.

Ovako sve postaje traćenje vremena.

Ma kaki arheolog, da imam tu diplomu bio bih nekakav intelektualac. A ja sam ipak čovek normalan. Što se tiče ostaloga govorimo o njemu, ne o tebi i otud ta priča o nategnutom forsiranju srpske istorije onako kako bi on želeo da je vidi. I nije problem čija se istorija pokušava dokazati, isto bi važilo da pokušava da dokaže i da su Hrvati bili tu dominantni, ili Albanci ili Marsovci. Stvar je u naučnoj metodologiji. A ovo što on radi je silovanjete iste nauke. Elem, da se vratimo na diplomu. Legitimitet se može imati posredstvom stručnog znanja, dakle onog što se dobije diplomom, a potom i radom u struci koji se vrednuje, ali i pozivanjem na neki takav već postojeći legitimitet. Ja se pozivam na ženu koja je arheolog i koja se uglavnom i bavi Keltima i to na terenu. Sedi u muzeju i retko kad ima priliku da to sve i prezentuje. Satima je ona meni predočavala gde i šta je iskopavala i kako je to protumačila i klasifikovala vremenski, po kojim plemenima i sl. To je njena karijera. Zato kažem da je ovaj neki profesor, on jednostavno nema pravo da poništi karijere svojih kolega. Zato i nije primeren izraz relativizovati. Da je on rekao da svi ti arheološki artefakti postoje, ali da eto malo i tako to... to bi bilo relativizovanje. On je uradio nešto drugo. On je rekao da su to predmeti koji su mogli doći trgovinom, dakle on je prenebegao evidendno postojeće dokaze o grobovima, naseljima i tvrdjavama koje su Kelti ovde imali. To onda nije relativizovanje, to čak nije ni minimizovanje, to je onda ignorisanje. On na taj način maltene negira profesionalne karijere nekioh svojih kolega. To jednostavno nije u redu. Ili je neko naučnik i onda se bavi naučnim metodama, ili je neko Deniken i onda piše spekulacije. Dakle u ovom slučaju sumnjam da mi ovde imamo dovoljno informacija da znamo zašto je on stvarno otpušten? Jamogu da pretpostavim, na osnovu izrečenoga ovde, razloge. Ali ja ih ne znam. Isto tako bilo koja halabuka da je to eto još jedna anti-srpska ujdurma je neprimerena zato štop ni ti sa te strane ne znaju da li je to baš zbog toga.

[scallop]

Eto, ti poznaješ neke arheologe, ja poznajem neke arheologe. Teško je u toj nauci donositi nove zaključke. Lakše je pozvati se na nekoga ko je nešto slično uradio ranije. I, nešto se mnogo trudimo da dokazujemo tuđe prisustvo kod nas, a ne svoje. Na primer, Englezi se ubiše da dokažu kralja Artura, pa kad je počeo da miriše na Sarmata, odmah su digli ruke. U Budimpešti su mi dodelili klinca da me provede kroz istoriju grada. Ubi me dete vodajući me od spomenika do spomenika. Sve zna. Ovde se trudimo da ništa ne znamo. U Americi me urnisa prija sa šargarepom, paprikašem i cipelama. Onda mi se domučilo pa je pitam kako Mađari nazivaju sredu i četvrtak. Pa, serda i četrtok... Jebote, jel' si znao da je i tokaj naša reč, a najbolji tokaj je szamorodni tokai! Mutljavina, brale, i svi se kriju od toga.

Paradoks je što na onom drugom topiku natežem onog nadobudnog klinca, a ovde od tebe branim te pozicije. Nekako sam naklonjen umerenom putu. Ne prihvatam preterivanje ma sa koje strane. Tvoj izvor preteruje sa "tvrđavama" ili si ti utvrđenje unapredio. Janković i oni pre njega, takođe. To ti je igra pokvarenih telefona: čujemo jedno, kažemo drugo. Izađi na ledinu i zamisli gde treba kopati. Čeka nas 97% nedirnutog tla. Otprilike znamo kuda bilokakva migracija (ma koliko ona bila fragmentarna) može da prođe. Znamo da mora da bude vode (oko sedam dana možemo bez nje) i hrane (bez nje možemo duže). Tamo gde je obilje može da se zastane na duži period. To je suva logika i za to nije potrebna arheologija. Pa, pokaži mi gde kopati.

[Gwydion]

Eto, ti poznaješ neke arheologe, ja poznajem neke arheologe. Teško je u toj nauci donositi nove zaključke. Lakše je pozvati se na nekoga ko je nešto slično uradio ranije. I, nešto se mnogo trudimo da dokazujemo tuđe prisustvo kod nas, a ne svoje. Na primer, Englezi se ubiše da dokažu kralja Artura, pa kad je počeo da miriše na Sarmata, odmah su digli ruke. U Budimpešti su mi dodelili klinca da me provede kroz istoriju grada. Ubi me dete vodajući me od spomenika do spomenika. Sve zna. Ovde se trudimo da ništa ne znamo. U Americi me urnisa prija sa šargarepom, paprikašem i cipelama. Onda mi se domučilo pa je pitam kako Mađari nazivaju sredu i četvrtak. Pa, serda i četrtok... Jebote, jel' si znao da je i tokaj naša reč, a najbolji tokaj je szamorodni tokai! Mutljavina, brale, i svi se kriju od toga.

Paradoks je što na onom drugom topiku natežem onog nadobudnog klinca, a ovde od tebe branim te pozicije. Nekako sam naklonjen umerenom putu. Ne prihvatam preterivanje ma sa koje strane. Tvoj izvor preteruje sa "tvrđavama" ili si ti utvrđenje unapredio. Janković i oni pre njega, takođe. To ti je igra pokvarenih telefona: čujemo jedno, kažemo drugo. Izađi na ledinu i zamisli gde treba kopati. Čeka nas 97% nedirnutog tla. Otprilike znamo kuda bilokakva migracija (ma koliko ona bila fragmentarna) može da prođe. Znamo da mora da bude vode (oko sedam dana možemo bez nje) i hrane (bez nje možemo duže). Tamo gde je obilje može da se zastane na duži period. To je suva logika i za to nije potrebna arheologija. Pa, pokaži mi gde kopati.

Utvrdjenje ili tvrdjava, nije toliko bitno. Bitno je da je to dokaz o dugotrajnijem boravku Kelta ovde. Ja nemam problem da se išta dokaže, jer ono čime bi nauka morala da se bavi, jeste baš utvrdjivanje činjeničnog stanja. Ali to znači da se to mora dokazati. I ako je Troja bila u slivu Neretve ok. I ako je u Visokom piramida ok. I ako su nas posetili vanzemaljci ok. Ali stvar je u tome da naučni metod zahteva da postoje dokazi kojima će se neka činejnica potkrepiti. Za vreme Slobe u Srbiji, a i u okolnim zemljama, nakotilo se fantasta koji su se prestavljali kao naučnici. Pri tome ne svrstavam Jankovića u tu kategoriju. I onda možemo da vidimo da Albanci prisvajaju sve i svašta. Ali to se dugoročno njima obija o glavu. Nije teško dokazati šta je tu istina, a šta nije. Kada se jednom izgubi kredibiblitet, onda se on teško može povratiti. I onda će se za par desetina godina staln osretati sa predrasudama po kojima će njihova naučna škola nositi stigmu šarlatanizma zbog čega će možda njihove ideje i otkrića morati da prolaze nekakve trostruke provere i verifikacije pre nego ih neko shvati ozbiljno. 

[Svetovid]

Gwydion,

Ти то ниси лично чуо од Јанковића, то је био коментар неког читаоца са сајту Политике:

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=87503
Мирко Контић, 18/05/2009, 23:07
Када сам на првој години археологије, одговарао из предмета Класична Археологија, професор о којем је овде реч, Ђорђе Јанковић је на моју тврдњу да су у на просторима Србије, пред доласка Римљана "сигурно" живели Келти, одговорио: "То би било стварно добро и занимљиво да је тако било, али ми немамо доказе сем неких артефеката за које знамо да су могли доспети у ове крајеве неким видом трговине, мада ни о постојању трговине не можемо да размишљамо јер још немамо тих доказа" ( парафраза ). Из личног искуства у неким расправама с професором, тврдим да није човек који би износио тврдње за које нема доказа. Бар по питању методологије, му нема равна. Немам разлога да га штитим и сумњам да би ме се уопште сетио, али да је то истина, истина је и могу да станем иза реченог. Ружно је све то што се ради са свим нашим стручњацима. А посебно на пољу археологије, која је скоро па мртва наука. Толико подручја чека да буде заштићено, откривено, а зјапе празна на мети крадљиваца. И онда још укинути катедру за словенску археологију - ето нама науковања германске школе наместо наше, словенске. После су нам други криви кад пронађемо занимљиво налазиште које чека да буде признато значајним, тек кад се то стручњацима са запада учини могућим. А професор Јанковић им смета, таман како им је сметао покојни проф. Срејовић. Само Римске остатке ваља"проналазити". Све друго није занимљиво.

[Gwydion]

Gwydion,

Ти то ниси лично чуо од Јанковића, то је био коментар неког читаоца са сајту Политике:

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=87503
Мирко Контић, 18/05/2009, 23:07
Када сам на првој години археологије, одговарао из предмета Класична Археологија, професор о којем је овде реч, Ђорђе Јанковић је на моју тврдњу да су у на просторима Србије, пред доласка Римљана "сигурно" живели Келти, одговорио: "То би било стварно добро и занимљиво да је тако било, али ми немамо доказе сем неких артефеката за које знамо да су могли доспети у ове крајеве неким видом трговине, мада ни о постојању трговине не можемо да размишљамо јер још немамо тих доказа" ( парафраза ). Из личног искуства у неким расправама с професором, тврдим да није човек који би износио тврдње за које нема доказа. Бар по питању методологије, му нема равна. Немам разлога да га штитим и сумњам да би ме се уопште сетио, али да је то истина, истина је и могу да станем иза реченог. Ружно је све то што се ради са свим нашим стручњацима. А посебно на пољу археологије, која је скоро па мртва наука. Толико подручја чека да буде заштићено, откривено, а зјапе празна на мети крадљиваца. И онда још укинути катедру за словенску археологију - ето нама науковања германске школе наместо наше, словенске. После су нам други криви кад пронађемо занимљиво налазиште које чека да буде признато значајним, тек кад се то стручњацима са запада учини могућим. А професор Јанковић им смета, таман како им је сметао покојни проф. Срејовић. Само Римске остатке ваља"проналазити". Све друго није занимљиво.

Taj komentar nisam ćitao, ali mi je jako drago da je još neko, nezavisno od mene, čuo da je on to rekao nekom drugom prilikom. Znaš, ljudi kad nešto mile to mogu da ponove i negde drugde. jako dobro mladiću, hvala ti za taj link.

[scallop]

Eto kako ste se lepo složili. Da se ne slažete.

I ja ću da se složim sa:

А посебно на пољу археологије, која је скоро мртва наука. Толикa подручја чека да буде заштићено, откривено, а зјапе празна на мети крадљиваца. И онда још укинути катедру за словенску археологију - ето нама науковања германске школе наместо наше, словенске.

Nisam siguran ni koliko je "parafraza" precizna. Ni da li je Kontić mrzitelj ili volitelj. Nešto mi ni povezivanje Jankovića i Srejovića ne štima. Srejović je pripadao "germanskoj školi" i ako me pamćenje služi, on je gušio takve kao Janković i decenijama svoj ugled hranio tuđim polaznim sondiranjem terena.

Ali, važno je da ste se "složili".