Kratak prilog za istoriju srpskog SF-a - Miodrag Milovanovic

[Mica Milovanovic]

S druge strane, ti, kao vrstan urednik, verovatno si svestan cinjenice da pisceva ne mora uvek da bude najbolja.

[scallop]

Bože! Ni posle trideset godina nisi shvatio! Kad jednom skineš pantalone, dupe ti je golo. Ja sam napisao "Vrisak zvezda", a Čurčić "Zemlju za dobre ljude" i jednom će neki potomaka ZStefa ili nekog sličnog, diskutovati stilska odstupanja i neće znati da posmatra zamešane knjige. Neće imati ko da mu objasni.

[Boban]

Gledaj, ti si onaj ko se miri sa faktičkim stanjem, ja ne; sav napredak u ljudskoj civilizaciji počiva na osobama kao što sam ja.
Samo težnja ka boljem može nas približiti tom boljem.

[Ghoul]

sav napredak u ljudskoj civilizaciji počiva na osobama kao što sam ja.

[Boban]

nego... isti Leonida.
Neće valjda da počiva na nekom kao što si ti?

[Ghoul]

bolje bi bilo da si rekao "sav napredak u kromanjonskoj civilizaciji počiva na osobama kao što sam ja".

[Boban]

ti bre nemaš mentalni kapacitet da prepoznaš evolutivni napredak.
Uporedi svoje zakošeno čelo sa mojim ravnim i shvatićeš koliko milona godina razvoja deli tvoj i moj soj.

[Alexdelarge]

nego... isti Leonida.

ili hogar strasni.

[scallop]

Budući da se na ovom forumu često teško prepoznaje šta poručujem svojim postovima, moram da pojasnim šta sam imao na umu sa "skidanjem pantalona". Jednom objavljeno delo je neopozivo pred javnošću i nikakva kasnija doterivanja objavljeno delo ne čine drugačijim, boljim ili gorim. To što ti doteruješ "Crni cvet", umesto da kreneš dalje je arčenje vremena i energije.

To nema nikakve veze sa kromanjoncima, Leonidama, zakošenim i pravim čelima, Hogarom Strašnim, što treba smestiti negde gde neće ometati topik, kao što si učinio sa "Cornelijusovim potomcima" (Tu uključujem i tvoj odgovor na moj post, jer je moj post bio u skladu sa temom, a tvoj odgovor je izazvao reakciju.)

[tomsak]

Tu sada nailazimo na dublji problem.
Sirius je menjao autore, bez njihovo znanja i dozvole, prepravljao rečenice, dopisivao, otpisivao; zar da konačna i večna bude ta varijanta?

Nasuprot tome, ja uvek kada preštampavam nešto svoje, menjam i dopisujem; evo, Crni cvet je od prvog izranja 1993. godine do sada povećan za oko sedam kartica teksta; polovina u jednom poglavlju, a ostalu tu i tamo. I opet ću da menjam i dopisujem, do god budem imao prilike.

Tu se slazem. Ali stvar nije tako crna: da postoji neki skandal oko toga, mi bismo dobili od autora "pravu" priču. Izgleda da smo uvijek tiskali tu "zadnju" varijantu.

Dobili smo nove, autorizirane varijante od Pihača, Raosa, Petrovskoga... na njihov izričit zahtjev (Raos i Petrovski su svoje verzije tiskali u Monolithu Zagrebačke naklade). Te priče se i razlikuju dosta od verzija iz Siriusa. Ostali "siriusovci" nisu nista rekli (osim tri pokojnika), ali su znali koja priča ide, potpisali ugovor, uzeli honorar i primjerke, pa vjerujem da bi rekli da nesto ne stima. Neki su i poslali fajlove, pa je moguce da su nesto i dirali na mikrostilskoj razini. Ista stvar je bila i sa "suvremenim" autorima (1990-e i dalje) - neki su sami slali priče iz svojih kompjutera, pa... Takodjer, za vecinu novih autora, a i neke starije, isle su zadnje verzije prica iz njihovih samostalnih knjiga (ukoliko su imali knjigu). Tako npr., od starijih, Pothodnik od Valjka nije uzet iz Parseka niti Future, nego iz njegove samizdat-knjige iz 1990-ih. Svi iz biblioteke SFera uzeti su iz knjiga, a ne prvotisci, dakle, i opet autorizirane varijante. Antologija inace nije mjesto za popravke onoga sto se autoru ne svidja, jer antologičar bira i stoji iza toga, a autor - naravski - ima neku svoju viziju svoga opusa... Katkada ima pregovora - kod Macana smo razmatrali tri novele, jedna je bila urednički sprčkana u Futuri pa on nije zadovoljan (osim cuti da nam se svidja), jedna je bila mladenačka pa nije bio zadovoljan (a i nama je bila treci izbor), a trećom je bio sretan i on a i nas dva, i tako se katkada odvijaju pregovori zivucih autora i urednika-antologicara... Ali eto, Macanu će za koji tjedan izići knjiga 42 kratke priče i novela iz časopisa, pa ćemo imati konacne varijante jer mi je rekao da je popravljao, napose rane stvari i fanzinske priče.

Dakle, u praksi je ispalo da uvijek postoji konačna varijanta... A antologija ne tiska rukopise iz autorskih ladica, koji onda trebaju profesionalno uredjivanje i lekturu, niti je to mjesto za dorade, jer se antologijski vrednuju tiskane, javno poznate stvari (zato i jest antologija) - da se nesto treba popravljati, nije mu mjesto u antologiji, a s druge strane, ni u antologiju ne mozes stavljati "apstraktno" znajući da neki autor ima tamo u ladici neku bolju varijantu.

Na kraju balade, od svih autora smo o Siriusu (a pogotovo o Borivoju Jurkovicu) culi samo najbolje, bez ijednog jedincatog prigovora, a pogotovo ne o zadiranju u price koje nisu bile opravdane. Opca ocjena je da je uredjivanje Siriusa bilo na visoko profesionalnoj razini, a sve urednicke sugestije obicno su ispale opravdane, ili se barem meni tako čini jer ne znam kakvi su bili rukopisi.

Jedini negativni komentari koje sam čuo dolaze odavde, o "prevodjenju"... Ali kako sma procitao komplet Siriusa, nisam primijetio da je itko ijekaviziran, ako je domaći pisac - kroatizirani su bili samo prijevodi Clarkea od Zivkovica (Mirjane i Zorana), Zivkovicevi eseji i slicno... ali ne i pisci iz Srbije ili Bosne ili Crne Gore. Valjda je ipak riječ samo o pojedinim riječima, što je opet prije stavr mehaničke korekture, a ne lekture, u pogonima starog Vjesnika.

Ovo s planet/planeta je slatko - svi smo u Hrvatskoj govorili planeta do 1990. i neke, ja se jedva naučih da je planet, komet...;P

[Mica Milovanovic]

Ja takođe mislim da treba što manje menjati priču koja je objavljena.
Jer je i suština jedne SF antologije u prikazu razvoja ovog žanra.

[scallop]

Tomsak, valjda je jasno da svi, kad im se objavi nešto, najpre pročitaju svoje nedelo. Kako sam kontinuirano objavljivan u Hrvatskoj od 1984. do poslednjeg broja "Sirius"-a, a i drugde, postupno sam primetio da se neki izrazi menjaju. Ne govorim o ijekavici, toga nije bilo, ali i meni je "planet" bio sladak.

Imaću još komentara na "Ad Astra", kad sve pročitam, stvarno je izuzetno obimna materija.

Mića: Pošto postujemo istovremeno mogu da se, naknadno, složim s tobom.  

[Boban]

meni su asfalt menjali u kolovoz... umesto "hodam po asfaltu" > "hodam kolovozom".

[Ghoul]

meni su asfalt menjali u kolovoz... umesto "hodam po asfaltu" > "hodam kolovozom".

sad kad tu priču budeš prevodio na srpski, ima da ispadne: "hodam avgustom"!

[vilja]

meni su asfalt menjali u kolovoz... umesto "hodam po asfaltu" > "hodam kolovozom".

sad kad tu priču budeš prevodio na srpski, ima da ispadne: "hodam avgustom"!

Ha, a sad ga prevedite na francuski, pa na nemački, pa na kineski, pa opet na srpski...ovo može da se igra kao u GALAKTIČKOM ISCELITELJU KERAMIKE.

[scallop]

Proverio sam. U broju 90 "Sirius", asfalt je zamenjen sa - kolnik. Ništa od avgusta.

Dobra strana je da sam ustanovio da je Boban bio Slobodan u broju 47 "Senka u noći" i da tada nije bilo "kroatizacije". Takođe, prvi put sam čitao objavljenu verziju "Protiv Irvinga". To je daleko bolja priča od one koju pamtim iz LK i pokazuje da je kao pisac u ratu sa sopstvenim identitetom od te priče do romana "Crni cvet". Izgleda da teza da pisci uvek pišu sebe ne važi samo za mene.

[Boban]

To je daleko bolja priča od one koju pamtim iz LK ...

aha... prepravljanje ponekad nije loše, a?

[Mica Milovanovic]

I dobri urednici 

[Boban]

"Protiv Irvinga" je prva kiberpank priča na celom svetu, mnogo pre Gibsona i ostalih plagijatora.
Napisana 1982. godine
Pobedila na petom internom konkursu LK.
Odbijena u Siriusu. Onda sam je odneo Bori Jurkoviću na sto i pitao da mi objasni zašto je zaista odbijena i on mi je posle javio da je to uradio recenzent, da on nije ni video priču i da je izvanredna, te da će biti objavljena.
Bila je u finalu nagrade SFera i apsolutno je zasluživala da pobedi, ali su neki momci tamo zaključili da bi bilo previše da Srbi dobijaju tri godine zaredom i da je red da pokupi neko domaći, pa pošto nisu imali šta da ponude, iskopali su neku tralala pričicu svog drugara Hrvoja Prćića iz RS magazina i popeli je na postolje.
"Bilo šta" rekao je tada jedan uvaženi član žirija koga nećemo imenovati ovde i sada, "samo ne Boban."

[scallop]

To je daleko bolja priča od one koju pamtim iz LK ...

aha... prepravljanje ponekad nije loše, a?

Neobjavljenog, da.

[Boban]

dakle, jedno objavljivanje, bilo gde zauvek zakucava određeno delo i ne dopušta da se dalje radi na njemu?
Zašto ja ne bih sada, za zbirku svih mojih priča, doveo tu verziju u mnogo bolji oblik, da takva ostane za potomstvo?

[Meho Krljic]

"Protiv Irvinga" je prva kiberpank priča na celom svetu, mnogo pre Gibsona i ostalih plagijatora.
Napisana 1982. godine

Ahahaha,  

Mislim, ja sam već na ovom forumu ekstenzivno objašnjavao zašto mi je Protiv Irvinga jedna od omiljenih domaćih SF priča i to mi je bila daleko pre nego što sam znao ko je uopšte Boban Knežević.

No, nije se loše setiti da je Gibson svoju prvu priču objavio barem 3 godine pre 1982. (Pišem po sećanju, ali mislim da su Fragmenti Hologramske Ruže iz 1979.) Da ne pominjem da je Kiberpank (termin nastao 1983.) ipak estetski a ne samo tematski definisano pisanje i da podrazumeva pre svega elemente noir/ hardboiled crime stila čega u Protiv Irvinga nema ni u najavi. Zato zelaznijev Dream master nije kiberpank, kao što nisu ni Ubik ili Demolished Man.

[angel011]

dakle, jedno objavljivanje, bilo gde zauvek zakucava određeno delo i ne dopušta da se dalje radi na njemu?
Zašto ja ne bih sada, za zbirku svih mojih priča, doveo tu verziju u mnogo bolji oblik, da takva ostane za potomstvo?

Zato što tome nema kraja, jer je uvek moguće bolje.

Zato što je to nešto što radiš kad ostaneš bez ikakvih ideja za bilo šta novo, pa ti preostane samo da u beskraj prežvakavaš staro.

[zakk]

Mislim da je uputno pretresti stare tekstove pre objavljivanja. Uvek ima sitnih nesavršenstava koja se mogu ispraviti. Zašto ne uložiti taj napor da bi se dobio bolji tekst?

(Sve sa merom, naravno...)

[angel011]

Pre objavljivanja, svakako.

Ali ne pred svako objavljivanje.

[Perin]

Upravo. Mora postojati neka konačna verzija koja će zadovoljiti samog pisca. Reviziju romana praviti svaki put pred ponovno izdavanje je po meni bespotrebna stvar, ali svakom svoje.

[scallop]

dakle, jedno objavljivanje, bilo gde zauvek zakucava određeno delo i ne dopušta da se dalje radi na njemu?
Zašto ja ne bih sada, za zbirku svih mojih priča, doveo tu verziju u mnogo bolji oblik, da takva ostane za potomstvo?

Zato što je i prethodna verzija ostala za potomstvo. Ti k'o Irving. Igra se ponavlja dok ne crkneš, a onda ponovo, ali sa druge strane stola, pa neko treći tu istu igru. Zato se Mehi i svidelo. Zbog igrica.

[Perin]

Zato se Mehi i svidelo. Zbog igrica.

Hhaahahahahahahahaahah, Skalope, ovim si mi izmamio takvu navalu smeha da jedva kucam po tastaturi.

[Usul]

Slažem se sa Bobanom da ponekad ima smisla doterati neku priču ili roman ali ne svaki put i uz određenu meru. Nije to ništa ni novo ni neuobičajeno. Na primer Džejms Džojs je svoju sjajnu priču "Sestre" iz zbirke "Dablinci" menjao. Prva verzija je objavljena u dnevniku "The Irish Homestead Journal" u avgustu 1904 dok je izmenjena verzija, koja je i danas na raspolaganju, objavljena 1914 u prvom izdanju zbirke "Dablinci".

[scallop]

To je nešto sasvim drugo. Različiti mediji, pomak od deset godina, drugi ugled u društvu, različita publika... Ali, ne isti naslov u istim koricama, pa dve osobe raspravljaju o knjizi misleći da je ista, a ona nije.

Na primer, Tamni vilajet, izbor jugoslovenskog SF-a, Znak Sagite 14, poznat kao Tamni vilajet 1. Pa dvojica da se pobiju. Jedan ima knjigu od 412 strana, sa oborenim "Pobednikom" na naslovnoj strani, a drugi ima knjigu od 260 strana, sa isečkom iz izmišljenog broja lista "Politika" na naslovnoj strani. Obe iz 1988 godine. Dešava se kroz sto godina i ne znaju šta se zaista zbilo. A, važno je! Na moju sreću, imam oba primerka, pa nemam problem, ali neću biti tu da sprečim zavadu. Koliko vas ima obe knjige?

[Usul]

Ja nemam nijednu ali razumem sta hoces da kazes.

[Boban]

Ako nešto ima smisla prepraviti jednom, zašto nema još jednom, pa još jednom?

[scallop]

"Nema povratka, nema predaje, nema oprosta."

[mac]

To je 2:1 za ponovno editovanje. "Nema povratka" ide Scallopu, "nema predaje, nema oprosta" ide Bobanu.

[Boban]

Recimo, Flavio je radio nekoliko puta izbor Džojsovih priča, stalno pomalo različit, pa je čak uvrštavao različite verzije iste priče.
Promena i želja za promenom normalna je osobina ljudskog roda.
Samo koze i ovce po brdima ne žude da im se život i okolnosti menjaju.

[scallop]

To je taj čuveni "hrkljuš"

[Aleksandar Žiljak]

Tako je u Žiljkov tekst ušao Hrvat Milan Nikolić (za koga sam ja mislio da je Srbin, jer je pisao ekavicom i mislim da nije živeo i radio u Hrvatskoj) ... Veronika Santo (koja je gotovo sve priče izvorno objavila u srpskim časopisima), Željko Pahek (doduše, sa napomenom da je većinu radova objavio u Srbiji), itd.

Evo, dok daunloudam neku pornjavu, da se uključim:

Nikolić je rođen u Osijeku, imao je, čini se vojno-obavještajnu karijeru u području STT-a, potom činovnik na Kvarneru, a onda (a to je zadnjih 13 godina života, u kojima i objavljuje), novinarsku u Virovitici, gdje je i umro, relativno mlad. E sad, on je u Hrvatskoj objavljivan vrlo malo, većina toga išla je u sarajevskoj "Džepnoj knjizi", te beogradskoj "Zelenoj biblioteci". I da, tu je objavljivano na ekavici, da li je prerađivano ili je on tako pisao ne mogu da kažem bez uvida u rukopise, ako uopće postoje.

Veronika Santo je počela u SIRIUSU, živjela je u Zadru, nastavila kod Bobana (Tamni vilajeti, Alef, Znak sagite), nastavila u zadnjih par godina u UBIQ-u, a uskoro bi mogla postati i talijanska spisateljica, s obzirom da u Italiji živi i počela je objavljivati i tamo.

Itd, itd, vidite kako to hoće postati zabavno.

Mićin tekst smo inače naručili za UBIQ, da zaokružimo povijesni pregled tri najznačajnije scene u ex-YU. Za kritičke osvrte treba, ne drugi tekst, nego čitava publikacija, da ne kažem knjiga. Ako pročitate moj tekst u Ad Astri ili Tanje Cvitko o slovenskom SF-u, onda ćete vidjeti da tu nema nekih kritičkih osvrta.

A propos Munitića: smatram da je previd moj, jer u tekstu u Ad Astri nisam spomenuo čovjeka. Iskreno, u tom trenutku sam njegov rad vezan uz fantastiku na filmu poznavao samo iz "Fantastike na ekranu", koju je objavila Jugoslavenska kinoteka ranih sedamdesetih, a koju sam u tom trenutku zadnje držao u rukama kasnih sedamdesetih (u međuvremenu sam ponosni vlasnik potpsanog kompleta, kupljenog na buvljaku). Jednostavno mi je promakao...

[scallop]

Vidi, Žiljak, to je pitanje kriterijuma koji mogu da budu veoma mučni. Dobro, vi ste postavili osnovu i to je po meni OK. Neko mora da "povuče nogu". Sada se postavlja pitanje na koji način to treba uraditi u Srbiji. Pokušaj to gledati sa te strane, a ne kao kritiku "Ad Astra". Da li sada treba odustati od autora hrvatskog porekla, koji su mahom stvarali u Srbiji zato što su smešteni u tu knjigu ili ih treba tretirati kao deo zajedničke baštine. Ako je tako, a nije, da li je moguće da se u Srbiji odustane od mog udela, zato što sam frtalj Hrvat i Srbin, a po ocu Makedonac? Pa da me se prepusti Makedoniji, gde nikada ništa nisam objavio? Sa druge strane, u Hrvatskoj sam objavio više od deset priča, nikada "kratke", a tamo me već nema. U Srbiji sam objavljivao dužu formu, manje ono što je sadržaj vaše antologije.

Ne, ne bojim se da neću ući u srpsku antologiju, već pokušavam da postavim pitanje: zašto se u hrvatskoj antologiji nije pojavio deo koji obrađuje zajednički period? Ona je dovoljno segmentirana da je to bilo moguće.

I još jedno pitanje: zašto je vaš najnoviji konkurs ograničen hrvatskim jezikom? Da li je to otklon od srpskog jezika ili omaška? Planet ili planeta jeste slatko, a kolnik nije kolovoz, ali, da li se toliko ne razumemo?

[mac]

U vezi s Munitićem, postoji jedna dečija igra gde jedan igrač zada odrednicu sa geografske karte a drugi igrač treba da je pronađe na karti. Jedna od taktika je da zadaš odrednicu koja je toliko velika da je ispisana preko cele karte. Takve odrednice se najčešće previde.

[Perin]

Ubiq, kao časopis iz Hrvatske, ima najviše čitaoca odatle, koji ne bi sa oduševljenjem dočekali srpsko-hrvatsku verziju, tako da verujem da je taj slučaj sa hrvatskim jezikom ustvari čist marketinški potez. Ali to je moje mišljenje.

[Aleksandar Žiljak]

Pošto onaj "quick reply" mnogo zajebava, odgovaram na Scallopov post:

Ne gledam kao na kritiku. Primjedbe na "Ad Astru" su dobrodošle, iako je mlijeko sada već proliveno. Dakle, za raspravu sam otvoren, iako je to stvar nekog drugog topika. Samo sam razjasnio okolnosti.

Kako je već negdje nabačeno, autori su razvrstavani (znam da vrlo ružno zvuči) po pripadnosti onome što bih mogao zvati "kulturni krug". Tako da niti su, uvjetno rečeno, srpski ili slovenski ili (tu i tamo) makedonski autori posebno pobrajani u mom tekstu, iako su objavljivali u SIRIUS-u, niti su stavljane priče u antologiju, zašto, uostalom imamo i opravdanje ograničenja prostora. (Sad, uvijek netko može reći zašto ova priča i autor, a ne ona priča i autor, ali zato se zna tko je uredio i izbor je ipak urednički.) Moj je dojam, iz perspektive druge polovice 2000-ih, da su neke razlike između SF stvaralaštva u Hrvatskoj i Srbiji u to vrijeme - o njemu sad govorimo, dakle 1976-1991 - vidljive, i da su te dvije scene bile donekle samostojeće, bez obzira na to tko je gdje objavljivao. Sada je ta razlika još i veća.

Ne znam na koji natječaj misliš, ako je za UBIQ, da, mi u ovom trenutku objavljujemo samo hrvatske autore, što se priča tiče. Razlog tome, bar u mojoj glavi, je uloga koju smatram da UBIQ treba imati, a to je stvaranje što je jače moguće hrvatske znanstvene fantastike/fantasy/horora, a opet smo ograničeni prostorom. Jednostavno, za sada radimo u svom dvorištu, a što će biti kasnije, ne znam.

[scallop]

Sad mi je lakše.

[leona]

Posto sam pocetnik u svemu ovome i tek sada otkrivam svet fantastike dugujem jedno veeeliko hvala autoru teksta Miodragu Milovanovicu!

[Mica Milovanovic]

nema na cemu...

[Boban]

Nego, naleteh ovde na tekst: http://xtratvision.forumxpress.net/danasnja-knjizevnostza-ili-protiv-f26/eseji-posveeni-fantastinoj-knjizevnosti-t452.htm

Mićo, da li ovde nastupaš pod imenom Branimir Bošnjak ili te je čovek ladno prepisao ili ja ništa nisam shvatio?

[sivka]

Nisi shvatio.
To je nastavak Mićinog teksta, samo se na svakoj novoj stranici pojavi "reminder" odnosno naziv prvog posta na temi.
Bogato je skupila materijal. Svaka čast.

[Boban]

I dalje ne shvatam, ali lepo je znati da je bar nekome jasno.

[mac]

Prvi tekst na drugoj stranici je isti kao prvi tekst na prvoj stranici, i ponaša se kao kad u Word tabeli imaš red koji se ponavlja na svakoj novoj stranici. Tekst koji je ispod njega je Mićin, rasparčan u tri dela, gde su prva dva na kraju prve stranice, a poslednji je na početku druge stranice. To jest ako izuzmemo ovaj problematični tekst što se glupo ponavlja na svakoj stranici.

[Mica Milovanovic]

Ma, video sam to.
Na nekom od foruma je neko postovao na jednom mestu nekoliko eseja o fantastičnoj književnosti.
To ne bi trebalo da se radi bez dozvole autora, ali me mrzi da se time bavim.
Kad su mogli knjigu da mi objave, a da me ne pitaju i ne plate mi, šta je jedan tekst na netu...

[scallop]

Dobra strana ovog je što je Bobanova zbunjenost uspostavila vezu sa pomenutim sajtom. Potrošio sam vreme za kafu uz tekstove na njemu. Pročitao sam prevod Spinradovog teksta i ukačio koje muke njega more. Dopale su mi se neke Trippove rečenice i Kuferove misli. Prelistao sam ono što je Mići maznuto i požalio što nema više njegovih tekstova za mažnjavanje. Palo mi je na pamet da bi mogao da napiše nešto direktnije, možda neki presek kao Spinrad, čini mi se da je Tardis otvoren za objavljivanje (Himera ili Borg jeste objavljen tekst). Sve zajedno, ja sam jutros nešto pazario.