Đavolja varoš

[Alex]

R: Vladimir Paskaljević

Više odvojenih priča koje se prepliću ili ih povezuju likovi u njima svojim međusobnim vezama, osnov su ovog filma koji, u najboljem maniru, podseća na uspele filmove američke nezavisne produkcije. Najveći kvalitet filma je scenario koji je dovoljno dinamičan, dakle ni najmanje dosadan, sa zanimljivim karakterima i vrlo uspelim, duhovitim, često crnohumornim dijalozima.
Prate ga dobra fotografija (za jedan niskobudžetni film) i režija (za jednu nepretencioznu dramu), kao i solidni glumci, neki sa vrlo kvalitetnim minijaturama. (Nemamo baš Philipa Seymour Hoffmana , ali tu su Vlasta vasiljević, Lazar Ristovski i dr)

Nedostataka ima, a čini se da je glavni to što nisu sve priče najbolje zaokružene i neke motivacije najjasnije, pa deluje da je film mogao da traje i nešto duže.

Ostalo je stvar ukusa, film je na momente brutalan (za prosečnu publiku koja ne gleda takve filmove) i može izazvati večne polemike - zašto nas prikazuju u takvom svetlu? - ali to je više posledica činjenice da smo mala kinematografija sa nekoliko filmova godišnje i da patimo od nedostatka "laganih" i porodičnih filmova, ali to baš i nema veze sa filmom Đavolja varoš.

Pošto je domaći film u pitanju, ocena je zaokružena u korist filma
7/10   

[taurus-jor]

Voleo bih da verujem u ovo, s obzirom da su Optimisti, koje je Goran Paskaljević snimio prema scenariju Vlade Paskaljevića bili neopevano đubre. Ali, iznenađenja su uvek moguća...

[Alex]

Jutro je pametnije od kasne noći, možda sam malčice preterao, ali ostajem pri tome da je film dobar. Očekivanja od domaćih filmova su mi uvek mala, zato ih i ne gledam najčešće, ali ovaj je bio pozitivno iznenađenje.

Biće interesantno, kad ga pogleda veći broj ljudi ovde, ako ga saseku, biće to presedan da sam ja pohvalio domaći film a da ga ostali kude.

[crippled_avenger]

ĐAVOLJA VAROŠ Vladimira Paskaljevića nije dobar film, ali svakako jeste prijatno iznenađenje i slagao bih ako bih rekao da u njemu nisam uživao na izvesnom guilty pleasure nivou.
Ovo je film sa dva lica. Jedno lice je ono koje čini da ne bude dobar film - a to je pretenciozno i angažovano lice, sa formom mozaične dramaturgije koja više funkcioniše na nivou skeča nego prave celine, i didaktičnošću koja pokušava da prevaziđe opšta mesta - što je za svaku pohvalu - ali u tome ne uspeva i pretvara se u ono protiv čega se bori. To prvo lice u spoju sa neumerenim brojem tema i motiva svojstvenim za debitantske filmove, čini da ĐAVOLJA VAROŠ ne može biti smatrana dobrim filmom.
Iako su nas Momčilović i ekipa odučili od toga da u obzir uzimamo tehnički aspekt filma, kod Paskaljevića treba naglasiti da film nije na nekom visokom profesionalnom nivou što svakako doprinosi negativnim utiscima. Što se same dramaturške strukture tiče, ĐAVOLJA VAROŠ takođe ima dosta problema ali je ipak znatno superiornija od srećnih dobitnika ovogodišnjeg festivala.
Ali, drugo lice filma čini opipljiva lična energija i žar. Zahvaljujući Paskaljevićevoj akumuliranoj želji da se izrazi, ĐAVOLJA VAROŠ je dinamičan film koji obiluje scenama seksa, bizarnim situacijama i blagom treš atmosferom. U tom smislu, prava je šteta što ĐAVOLJA VAROŠ pati od istog problema kao i ZVEZDE LJUBAVI Milana Spasića (inače DPa na ĐAVOLJOJ VAROŠI) pošto opterećuje obešenjačku tintobrassovsku atmosferu izlivima srpske pretenciozne potrebe da se nama i svetu kaže istina o životu u Srbiji. Iako se i sam autor u jednoj sceni filma sprda sa tom potrebom srpskih reditelja da podilaze strancima, na kraju i on sam upada u tu klopku.
Uvođenje lika reditelja koji pokušava da snimi film je takođe paradigmatično. Sve je više upravo debitantskih filmova u kojima autori govore o frustriranim rediteljima i njihovim pokušajima da se snađu u kinematografiji. Ako imamo u vidu potpuno marginalan značaj kinematografije u našem društvu, kao i da je to tema koja publiku suštinski ne zanima, reklo bi se da frustracije sistemom guraju i same mlade reditelje ka unutaresnafskom pogledu na stvari, umesto da kroz svoje filmove ponovo animiraju publiku i obnove kinematografiju.
Vladimirov debi neumitno priziva poređenja sa radom oca Gorana. Njegov prvi film svakako nije u ravni ranih Goranovih filmova, ali on definitivno iskoračuje iz očeve senke i snima film koji je daleko efektniji od očevog outputa u protekloj deceniji.
Za razliku od nedavnih poretencioznih debija kao što je LJUBAV I DRUGI ZLOČINI, ĐAVOLJA VAROŠ uživa u potencijalu lokalne persiflaže i na neki način budi izvesne destruktivne retro-porive. Srpski film je bio grozan kad je bio veseo i agresivan ali je postao još grozniji kada se utišao. Paskaljević nas je vratio onom stilu koji volimo da mrzimo.
Nadam se da će u svom sledećem filmu, Vladimir Paskaljević odabrati neku nepretenciozniju ideološku postavku u kojoj bi se mogao bolje pokazati.

[Alex]

Što reče onaj tvoj kolega sa Popboxa (koji je film ocenio visoko), to jeste film koji će podeliti mišljenja. Pošto je moj pristup filmu uvek bio anti-ideološki, zasnovan na emociji/zabavi koju film proizvede, za mene je film O.K.

Ne smatram da film koji uzima za aktere bizarne ili nemoralne likove, automatski predstavlja celu Srbiju u malom, čak i ako je to bila namera autora, ili ako to stranci doživljavaju tako (a neki doživljavaju, vidi se po nekim prikazima), niti bi je predstavljao kada bi se film bavio likovima koji su pametni i moralni kao posada Enterprajza. U pitanju je samo jedno od lica (filmske) stvarnosti. 

[Ghoul]

ja pogledo ĐAVOLJU VAROŠ!

kakav laf rajot!

http://ljudska_splacina.com/2009/08/avolja-varos-2009.html

[Alexdelarge]

a sto se film zove djavolja varos? (na imdb-u vidim da je working title bio Pada kisa u Rolan Garosu)

[crippled_avenger]

Film se zove ĐAVOLJA VAROŠ jer lik u filmu želi da snimi film po legendi iz tog kraja. Nema nikakvog drugog razloga. Padanje kiše u Rolan Garosu bi imalo više smisla jer svi junaci u filmu stalno prate prenose teniskih turnira.

[crippled_avenger]

Ghoule, nisi ni ti odoleo prefinjenom treš senzibilitetu ĐAVOLJE VAROŠI. Mislim da je vreme da pogledaš granddaddyja ove vrste srpskog filma a to su ZVEZDE LJUBAVI.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

... ĐAVOLJA VAROŠ se ovih dana ponovila, dobila i distributera i datum beogradske premijere - distribuiraće je ekipa iz Taramounta, a premijera u Sava Centru zakazana za deveti oktobar...

[Ghoul]

moram da zapazim da među strancima postoji solidno interesovanje za ĐAVOLJU VAROŠ - svakog dana najmanje jedna, a najčešće bar 3-4 osobe, upotrebe google translate opciju kako bi prevele moj rivju filma sa bloga, linkovan na IMDB-u.

kad shvatih da su strejndžeri toliko zapeli da prevode moj rivju sa srpskog, rekoh - daj da vidim na šta to liči kad ga gugl 'prevede'.

rezultat je pred vama.
na 3-4 mesta sam se glasno zakikotao.
obratite pažnju - čak ni moj cripple-bashed engleski nije ovoliko loš/smešan:

I am in great depth in order to evaluate this film.
to which parameters to measure this?
discovery you a secret: often my assessment indicates the amount of pleasure that we give the movie, and then only to rationalize what I was and why he enjoyed.
it can not always so, as there are movies that are really bad by normal criteria, in which I enjoy but on some level, that is fun to me (such as zombies or Docteur THE BEGINNING JEKYLL ET LES FEMMES).
Djavolju Varos I was not boring, on the contrary: the greater part I saw with a certain dose of attention, which was passed in places it in disbelief at what I see, a few places I even laughed. In fact, I do not know whether to call him or her film.
trying to head to determine the numerical equivalent of this, I thought of something around 2 -. then setih so much that I gave at the first viewing ZONE OF THE DEAD. Now, the zone is a weak film, but film. licensed by some criteria that can exactly represent, can justify, we are about them, not even agree, but still existing.  We put him in a tradition of, say, compared with similar films, talk about the ambitions and achievements ...
Djavolju Varos can not be assessed as a film. this is a Serbian film - that is, there is no other than that a man reaches out for maybe cowardly, maybe lightly, but in fact the only possible grade as Radivojevica: N - neocenjivo. or - SF: Serbian film.
However, this is a Serbian film line with a particular fence, I can recommend someone to watch. again, not in the way that normal films are recommended (see optional, it is excellent!), but in a very abnormal way - look at this, you will not believe what you watch!

father zavetovao in silence and went to the monks detained in keliju. mother found some of our Amer who hopes to lead to the promised land. Cera is a poor, poor, and the body would be a new deer tennis player. When Cera came to visit him in keliji, since he was in Testament of silence, with her father 'speaks' through a voice program on the laptop.
Laza Ristovski comes to a woman who strangles him in the fifth basic complained that it was cotton, which is why his father beat him, and he beat his father, and ended up in the correction of his pieces to life.
mobsters on stage celebrating deal with the Minister by a certain time under the table izmiÊ 3 hookers to his three starts to smoke. then encounters a boat from which rivals izmitraljiraju this up, kill all three + one kuravu, and 2 Survivors covered in blood, jump into the river and swim to shore.
Vlasta velisavljević a retired gynecologist who uželeo corrections, and not the video age. his wife died, and 'embarrassed him to recite the lass. why go to a public house, where his kind offer of his pickup tool for inspection. Strefa srcko grandfather.
Slavko Stimac AGAIN have to play the only unspoilt and a good person in the whole movie (with this deer-wannabe tennis player) - when it najure the site together with a group zgubidanskih 'master' preokupiranih TV broadcasts of tennis, he finds the next job - to be cutthroat white rabbits . Of course, Scott would never hurt white zeki! Instead, he let one hundredth of white rodent that ŠETKA the grass near river.
tatko sipajući soothes her baby in her beer bottle. when the user urchin, and carried him to the bathroom to change diapers, but he called the partner of the room because the deer just nabij then some points in the match. This child is completely forgotten, and it comes with the machine, raskrvari head (explicitly up scene!) and ends up in hospital.
tinejdž romeo whom šutnula for another girl decided to be his expensive jeep crashes into the wall, but in the last hour of his mind and only break.
etc etc etc.
means this is as if someone fell asleep watching EL DIA DE LA Bestia then dreamed pavićevu a tv series and when he woke up he decided that the upamćenih mutantskih fragments make 'serious artistic movie', 'message', it - just engaged. to capture who we are and what we, today, here.
No, this is really unbelievable. as a scenario for a very dirty black humor that is a quirk of some naduvenko izrežirao pissed-off as a serious drama. I mean, it fucking you, this really is not much of a hypothetical case in which, say, a day before the shooting MALE Night Music and expel Zeko paskaljonija lead to direct, not as a black comedy of the absurd, but as a picture one time engaged.
the result is, again, as Serbia FRIKŠOU. things as usual.
to understand: I agree that radical times require radical films. but this did not primarily film than a series of sketches that served as a straight-FEJS act plays, and nalepio each other in a pretentious and preposterous conglomerate that is not associated or omnibus and convincing story, or these characters and motivations and situations have anything to do with reality, all painted Romanian 'realistic'.
most interesting, historic moment: the film I watched the opening film of low encounter. 2 seats away from me sat Nikola Stojanovic (see report from KRATKOFILA if you have forgotten who it is), who lamented the whole time and complained, and then at the end of demonstrative requested a cigarette from a nearby town, the words "before more than 10 years I left smoking - but now we have to burn! " which is učnio.
I, alas, still no smoke.
PS: next goreskiciranog frikšoua, Djavolju Varos be-with-caution is recommended because of the amount of solid fine naked girls and sex scenes. see this with some good company, with alcohol and / or grass. ĐV is so bad it's kinda good!
Grade:
* (*)
2 –

da se uporedi sa verzijom koja ipak ima malkice više smisla, evo sve ovo na srpskom:
http://ljudska_splacina.com/2009/08/avolja-varos-2009.html

[Alex]

Do đavola, pokvarićeš gledanje filma prepričavanjem ne samo našim ljudima nego i strejndžerima.

[crippled_avenger]

Ghoule, mislim da je ovo blessing in disguise, da ne kazem disgust. Naime, ovo sa Google Translatorom je odlicna fora i mislim da bi trebalo da je patentiras. Pises kritike na srpskom i ubacis ih u Google da ih prevede, to ima potencijala da bude istinska Internet senzacija, kao Vern i slicne frikovske kriticarske koncepcije. Time bi pruzio nesto istinski autenticno na English-speaking kriticarskoj sceni, pravi boratovski trip, i ostvario svoju ambiciju da se plasiras na to trziste upravo forsirajuci ono sto ti je svojstveno a to je pripadanje jednoj kulturi ciji jezik nije engleski. Pokusaj da pises kao stranac je bio straputica, mislim da je ovo put da se okrenes sebi, i da pruzis svetu autenticnu srpsku filmsku kritiku. Naravno, uz svaku kritiku bi trebalo da stavis i disclaimer na pravilnom engleskom (mozemo ti pomoci da to srocis) koji bi objasnjavao taj koncept.

[Ghoul]

ne znam, dimbo, zašto tebi toliko smeta moj angažman u pisanju i objavljivanju na engleskom.
ako je tvoj kung fu, tj engleski, toliko superiorniji od moga, šta te sprečava da se i sam oprobaš na tom tržištu? uostalom, i ja sam ti to nudio prilikom sklapanja jedne od novijih šnajderovih knjiga, ali si odbio.
čega se plašiš?
spoji svoje superiorne misli sa svojim superiornim engleskim, pa pokaži amerima kako se to radi.

jedini tvoj 'ozbiljniji' text na engleskom koji sam do sada video jeste onaj summary koji si predao za NOVE KADROVE, koji je bio savršeno neupotrebljiv, pa sam morao da ga skroz re-shapujem.
zaista ne znam na čemu je bazirana tvoja vera da engleskim barataš ko domorodački govornik?

[crippled_avenger]

Ghoule, nema potrebe za ovako besramnom zamenom teza.

Ne znam na osnovu cega si pomislio da ja pretendujem da umem da pisem kritike na engleskom? Ja to nikada nisam tvrdio, niti sam na tome insistirao. Istina, napisao sam ponesto, ali u tome se iskreno receno nisam nasao jer sam spontano osecao da to nije to, upravo zbog svog osecaja za jezik.

Ne pokusavam ja da kazem da znam da pisem na engleskom, ja sve vreme samo govorim da ti ne umes.

Sto se Schneiderove knjige tice, to sam odbio jer si trazio od mene da pisem o rediteljima koje ne poznajem. Ja sam ti to i tada rekao. Mislim da nije u redu da ja pisem o rediteljima koji me ne zanimaju, iako bih to verovatno mogao da uradim na nekom profesionalnom nivou, naprosto zbog toga sto sam mislio da je bolje da to napise neko koga ta tema istinski zanima i ko ima bolji uvid. Sta ima lose u tome? Mislim da sam u tom konkretnom slucaju ispao i vise nego posten i prema priredjivacu i prema tim autorima. Ti si, koliko shvatam, nasao druge ljude koji su to uradili i sve je bilo u redu.

[Ghoul]

jedino što je besramno ovde je tvoja tvrdnja o mom lošem engleskom.
nema zamene teza: pitao sam lepo koji su tvoji credentials da se podsmevaš mojim textovima koji su objavljivani u engleskoj i americi kod vrlo ozbiljnih izdavača?
šta je to što ti znaš o engleskom što ne znaju rođeni englezi i amerikanci - koji mi stalno traže nove textove?

ja, naravno, ne tvrdim da su ti moji textovi savršeni; ali očigledno je i potvrđeno da su bili sasvim dovoljno dobri da prođu neku ozbiljnu kontrolu kod native speakera, odnosno da njima moj engleski nije smetao – naprotiv.

pošto si se gore već ponudio da ispravljaš moje textove, pitam te šta to tebe čini kompetentnim da mi 'pomogneš' da sročim disclaimer na pravilnom engleskom? naime, kako bih odlučio da prihvatim tvoju 'pomoć', prvo bih morao da vidim neke tvoje textove na engleskom na osnovu kojih bih mogao da zaključim da si ti pravi čovek za taj posao – ili barem, da si u poziciji da se sprdaš na ovu temu.
znači, vrlo logično pitanje, a nikakva 'zamena teza'.

[lou benny]

mada imam neupitne simpatije za jednu od strana u sukobu, samo bih hteo da pitam zar ne bi bilo lepše da se volimo, poštujemo i zajedno radimo za boljitak svih nas, bez svađe?


edit:

[Ghoul]

simpatije ovde nemaju nikakve veze: stvar je vrlo čista, i valjda je očigledno ko koga i s kakvim namerama provocira.

[mac]

Kako, sad se ozbiljno provocirate? Ne može čovek da povata vas dvojicu...

[crippled_avenger]

O ozbiljnosti izdavaca ne bih diskutovao posto koliko shvatam ti uglavnom pises za neke knjige za koje se pise besplatno, ili u zamenu za knjigu. Drugo, kad vidim koji drugi 'nasi' pisu u tim knjigama, pre bih rekao da su to izdavaci iz domena 'biju ko nece'

[Ghoul]

aha, znači alexandar bečanović i miloš cvetković su - 'biju ko neće'?

no, dobro: bar si nam konačno explicitno razotkrio svoju zlobu... + indirektno priznao da nisi kompetentan da pričaš o tuđem engleskom.

[crippled_avenger]

Sto se Milosa Cvetkovica tice, moj pozitivan stav o njemu je dobro poznat i dokazan u praksi posto sam ja mu ja jako mnogo pomogao u tome da uopste postane profesionalni kriticar. Kao uostalom sto sam puno pomogao i tebi, neumorno te promovisuci i kao kriticara i kao pisca, sto ti naravno danas zaboravljas i precutkujes.

[Ghoul]

i ko se sad bavi zamenom teza?

krenuo si od mog navodno slabog engleskog –što nisi nikako obrazložio, i ostaje nam da ti verujemo na reč, ali ne znam na osnovu čega- nastavio si sa zlobnim blaćenjem knjiga u kojima sam objavljivao i ljudi odavde koji su u njima pisali, a kad sam te podsetio da je jedan od njih i miloš, ti bi da nam baciš mastilo u oči (kad si shvatio šta si kome rekao), i sad odjednom miloš nije 'biju ko neće' (iako si to rekao), nego je maltene tvoj proizvod – baš kao i ja.

mislim, te tvoje manije veličine i ubeđenje da si ti neko ko stoji iza celog 'novog srpskog filma' i mlade srpske kritike, da bez tebe ne bi bilo ni šejtana, ni brankovića, ni ognjenke, ni miloša, ni mene... to su smejurije.
ako te čini srećnim da u njih veruješ, čini to u svojoj glavi – jer kad ih javno izneseš, stvarno su smešne.

[crippled_avenger]

Ti hoces da kazes da ja nisam imao znacajnu, ako ne i kljucnu, ulogu u tvojoj afirmaciji? Ko je prvi podrzavao tvoje pisanje? Govorio na tvojim promocijama, u vreme kada recimo Aca ne bi nasao za shodno ni da ustane ujutru da dodje u Kinoteku da govori, iako je obecao, jer ga nije bilo briga ni za tebe, ni za tvoje pisanje? Ko te je povezao da saradjujes sa raznim novinama, gde si i stekao deo kontakata? Ko te je povezao sa Mladenom oko romana i potencijalne ekranizacije? Ja nista od toga nisam izmislio. I meni nije zao sto sam to radio jer sam mislio i mislim da si nudio odredjeni kvalitet. Ali mi je odvratno kada vidim da si tako lako zaboravio svu energiju koju sam ulozio da ti pomognem. Nisam ja od tebe, niti od koga drugog, ocekivao da ce mi ista dobro vratiti dobrim. Ali, nervira me kada lazes i pravis se da nisam uradio nesto sto jesam. A sto se Nove srpske kritike tice, maltene svako ko nesto tu vredi je na neki nacin dobio pomoc od mene, a ti si bogami dobio najvise.

[Ghoul]

dobro, dimbo, pošto si u više navrata i na više mesta ponavljao te svoje zablude o tome da si me ti stvorio i afirmisao, moraću da ti razbijem te iluzije, i to ne pričanjem napamet, nego činjenicama:

- prvi je moje pisanje o filmu prepoznao i podržao DEJAN DABIĆ, koji me je 1996. pozvao da pišem za NIŠKI ANALITIČAR, a ubrzo potom me povezao i sa ljudima iz PRESSINGA, gde sam odmah zatim takođe počeo da pišem. tu sam objavio svoje prve textove o filmu. možda ti listovi nisu bili bogzna kako distribuirani van niša, ali dolazili su u ruke i nekih filmskih kritičara u beogradu- kao što su toma gavrić, ranko munitić, miki stojanović iz tadašnjeg 'filmskog centra' itd.
1996. ti si imao 15 godina, i nisi me poznavao.
upoznali smo se tek 2004. kada sam se vratio iz amerike.

- prvi moji textovi u nekom BG izdanju izašli su u fanzinu EMITOR, u koji me je pozvao lično GORAN SKROBONJA 1996. zahvaljujući njemu, takođe, oktobra 1996. sam u SKC-u održao svoj 1. javni nastup, tj. predavanje u beogradu, pod naslovom 'estetika smrti u horor žanru' ili tako nekako.

- prvo moje pisanje u nekom beogradskom izdanju koje nije fanzin, već koje je imalo širi plasman i tiraž, objavljeno je u ZNAKU SAGITE br. 5, na izričitu inicijativu IVANA NEŠIĆA, tadašnjeg urednika tog magazina, koji je čak lično prekucao moj mega-esej o lavkraftu i popi z. brajt jer je negde (valjda kod ljube) bio zagubljen moj flopi s tim textom.
to je bilo aprila 1998.

- moj prvi text u nekom visokotiražnom i popularnom časopisu izašao je u magazinu OK, 2003. godine, gde me je zvao lično IVAN BEVC, koga sam upoznao nekoliko godina ranije u društvu 'lazar komarčić'.
bilo je to više od godinu dana pre nego što si me ti upoznao.

- izvan popularnih časopisa i magazina, moj prvi ozbiljan i temeljit esej objavljen je u časopisu SVESKE, i to u 2 dela:
-   'Ves Кrejven i postmoderni horor, I deo' u: Sveske, Mali Nemo, Pančevo, br. 69, septembar 2003, str. 237-244.
-    'Ves Кrejven i postmoderni horor, II deo' u: Sveske, Mali Nemo, Pančevo, br. 70, decembar 2003, str. 205-210.
ni ovde, kao ni u jednom drugom gornjem slučaju, ti nisi imao ama baš nikakve veze sa tim:
a) nismo se tada poznavali;
b) ionako nemaš nikakve veze sa SVESKAMA;
c) moj esej je tamo preporučila profesorka DUBRAVKA POPOVIĆ-SRDANOVIĆ, saradnica časopisa, koja je moje potencijale prepoznala jer mi je predavala na postdiplomskim studijama.

- moj internacionalni proboj desio se 100% zahvaljujući STEVENU JAY SCHNEIDERU, koga sam upoznao u san francisku na proleće 2004, oko pola godine pre nego što sam tebe sreo – a s kojim ti ionako nemaš nikakve veze.
on me je preporučio i uredniku sajta kung fu cult cinema za koji sam uskoro počeo da pišem (a za koji sam i tebe kasnije preporučio, pa si objavio 1 ili 2 texta dok se nisi smorio ili šta već, spoznao ograničenja svog engleskog, nemam pojma).

kao što se iz gore navedenog može videti, niti si me ti otkrio, niti si me ti 'probio': u vreme kada smo se upoznali, ja sam već imao i objavljene textove, i nastupe, i kontakte potpuno nezavisne od tvojih.
a to koliko si me 'afirmisao' vrlo je dubiozno, jer su mnogi imali grdne zazore baš zbog mog (tadašnjeg) druženja s tobom, što kao stigmu verovatno i danas nosim.

ne poričem da si pisao afirmativne stvari o mojim knjigama;
ne poričem da si me preporučio na par mesta, kao što su DNEVNIK i EVROPA (gde sam objavio neke izveštaje iz San Franciska), a najdirektnije – u časopisu FAMA, koji je ujedno i najznačajniji i najdirektniji tvoj doprinos za moju 'afirmaciju'.
uz svu zahvalnost za to, prilično bi apsurdno bilo tvrditi da je bilo šta od ove 3 stvari – po 1 izveštajčić u Dnevniku i Evropi, i 3 zabavna, neobavezna texta za FAMU – utemeljilo bilo kakav moj status.
u mom opusu, to su krajnje marginalne stvari, bez ikakvih dalekosežnih posledica ili značaja.

da li si me ti uveo u VEČERNJE NOVOSTI ili POLITIKU?
=nisi.

da li si me ti uveo u GRADINU, SVESKE, POLJA, LETOPIS MATICE SRPSKE, PLIMU PLUS...?
=nisi.

da li si mi ti pomogao da objavim bilo koju od mojih knjiga?
=nisi.

da li si možda bio u žirijima koji su mi davali nagrade (ULAZNICA, GRADINA, "Istok-Zapad")?
=nisi.


šta si onda, kog đavola, uradio što bi opravdalo tvoja naklapanja o tvojoj navodnoj "značajnoj, ako ne i ključnoj, ulozi u mojoj afirmaciji"?

PS: a to što kažeš za acu je posebno zlobno, jer zaboravljaš da njemu nije bilo teško da potegne čak do niša, autobusom (što je za njega skoro neizmerna žrtva) i da govori na niškoj promociji FAUSTOVSKOG EKRANA, koja se desila PRE te na kojoj si ti (pored ostalih) bio, pa otud ne vidim drugo no čistu zlobu u izjavi "Aca ne bi nasao za shodno ni da ustane ujutru da dodje u Kinoteku da govori, iako je obecao, jer ga nije bilo briga ni za tebe, ni za tvoje pisanje".



edit: dodao sam i fotku kao dokaz.

[crippled_avenger]

Zaboravio si kako te je ispalio kad si imao promociju FAUSTOVSKOG EKRANA u Kinoteci i nije se pojavio?

[Ghoul]

javio mi je te noći da neće moći, i kazao zašto neće moći.
izvini što tebi nisam rekao razloge zbog kojih u zadnji čas nije mogao da se pojavi, ali privatne su prirode.

[crippled_avenger]

Yeah, right Ja se secam da sam ga pozvao kad sam dosao kuci i grdio sto te je ispalio. Smatrao sam da bi ti dosta znacilo da je dosao i on, i da je kao javna licnost trebalo da pomogne na promociji.

Sto se Politike i Novosti tice, zar ne mislis da su ti angazmani deo nekog malo duzeg procesa, i odredjene akumulacije kredibiliteta u kojoj su ucestvovali svi tvoji radovi i ljudi koji su te podrzali?

Celokupan rad je doveo do tog priznanja.

[Ghoul]

ja ne dovodim u pitanje da su svi gorepomenuti, pa i ti, imali svog uticaja i doprinosa.
svima sam zahvalan, pa i tebi.
ali dovodim u pitanje tvoju tvrdnju o tvojoj navodnoj "značajnoj, ako ne i ključnoj, ulozi u mojoj afirmaciji". i to onoliko argumentovano koliko je uopšte ljudski moguće.
kad se sve sabere i oduzme, vidi se da je tvoja uloga bila sporedna, nikako ključna.

[crippled_avenger]

Ja ne bih rekao. Izuzev NISKOG ANALITICARA , mislim da su sve druge publikacije koje si naveo sporedne, i da sustinski ne spadaju u tvoje kljucne radove. Sto se IN VIVO tice, ne mozes osporitI da sam je maksimalno podrzao i promovisao i cinio sve to sam mogao cak i da postane film. Okej, Mladen i ti se niste slozili ali in hindsight, narocito ako sada imamo u vidu tvoje uvlacenje Mladenu, anticipirao sam jednu veliku ljubav, i bio nesto ispred svog vremena. Isto vazi i za U BRDIMA HORORE koju sam fanaticno podrzavao u svakoj mogucoj situaciji. To su stvari koje su te probile, a ne OK Magazin i Znak Sagite u kojima uostalom nisi ni pisao o srpskom filmu po cemu si ipak sada najpoznatiji i stekao si neku vrstu priznanja i u mejnstrimu.

[Alex]

Svakom je neko pomogao, omogućio mu kontakte, bio mu urednik, član žirija, recezent itd, tako sve(t) funkcioniše; ne vidim sad logiku da zato neki misle da su nekog stvorili, napravili, afirmisali.

[vilja]

Svakom je neko pomogao, omogućio mu kontakte, bio mu urednik, član žirija, recezent itd, tako sve(t) funkcioniše; ne vidim sad logiku da zato neki misle da su nekog stvorili, napravili, afirmisali.

Jbt, ne mogu da verujem da se slažem sa Alexom...  
Ovo što piše Cripple je krajnje ligavo...Pomagati nekom (ma kako to malo bilo) a onda mu to nabijati na nos...stvarno je jadno.

[Milosh]

Jbt, ne mogu da verujem da se slažem sa Alexom..

Što, dešava se i to, i ja se ponekad složim sa njim, kao npr. sada...

[Ghoul]

Isto vazi i za U BRDIMA HORORE koju sam fanaticno podrzavao u svakoj mogucoj situaciji. To su stvari koje su te probile, a ne OK Magazin i Znak Sagite u kojima uostalom nisi ni pisao o srpskom filmu po cemu si ipak sada najpoznatiji i stekao si neku vrstu priznanja i u mejnstrimu.

pričaš napamet:

'Кupi mi Eliota', Niški analitičar, Dom Кulture, Niš br. 13/14, 1998.

'Lajanje na zvezde', br. 13/14, 1998.

'Horor kao esencija filma' (intervju sa Dejanom Zečevićem), Pressing Movie, br. 1, avgust 2000. str. 22-25.

'T. T. Sindrom',  Znak sagite, Beograd, br. 8, jun 2002, str. 1328-1331.


tokom naredne nedelje okačiću na blogu svoju kompletnu bibliografiju, pa više nećeš morati da se ovako javno blamiraš očigledno netačnim tvrdnjama i halucinacijama.

[Alexdelarge]

"pamtim to kao da je bilo danas...zaboravio je bio sve zajednicke akcije, zaboravio je bio sve zajednicke derneke, zaboravio je bio kako sam njega i onog malog dragu, dvaput spasio od belaja...sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku, zavrsice karijeru u nizerazrednom vratniku."

ne slazem se sa alexom & ostalima. kad bih ja nekom pomogao, ja bih mu to svako malo nabijao na nos, a pogotovo u slucaju kad se pomognuti uzoholio, pa mu zahvalnost iskopnila kao pahulja snega na dlanu.

[lou benny]

Halid Muslimovic - Oj jarane, jarane

oj jarane, jarane, jarani smo mi
ne daj, ne daj jednoj ženi recenziji na engleskom da nas zavadi


ja se trudim da ovu raspravu gledam iz jednog optimističkog, čovekoljubivog rakursa i ono što mi se odatle prvenstveno pokazuje je da ghoul i crip imaju istoriju. mislim da bi ostali članovi koji se uključuju na ovu temu trebalo da insistiraju na pomirenju drugova a ne, upravo suprotno tome, da biraju strane i huškaju ove mladiće jednog na drugog.

gotovo (avram izrael stajl) 

[crippled_avenger]

Ja ne mislim da je ljigavo podsetiti Ghoula na nešto što si učinio u njegovoj afirmaciji kada on počne da ti govori da si zloban prema njemu. Da sam ikada bio zloban prema njegovim sposobnostima, logično bi bilo da ih ne pomažem, a ja sam činio upravo suprotno.

Što se tiče toga ko je koga stvorio, naravno da nisam stvorio Ghoula u bukvalnom smislu, ali o mom značaju za njegovu afirmaciju, najbolje mogu posvedočiti nedavne (dakle, u fazi kada mu je Ghoul već bio mezimče) reči Aleksandra Radivojevića koji kaže, "Ti si započeo Ghoula, a ja sam ga dovršio." Nažalost, kao i većinu svojih mudrosti, Aca ovo nigde nije zapisao te ne mogu da iznesem i fusnotu.

Nisam ja jedini koga je Ghoul omrznuo a da mu je činio jedino dobro, niti je on jedini Sagitaš koji se toliko prenapalio protiv mene. Imali smo ranije Spider Jerusalema koga noviji članovi foruma ne znaju, a koji je takođe imao slične faze, doduše nominalno motivisane tobožnjim politićkim sukobom. Ono što je najneverovatnije je da se ljudi koji bi trebalo da imaju sa mnom realan problem (čak neki koje sam, što mogu i sam da priznam, nekada u životu i povredio, i bio loš prema njima) bolje drže od Ghoula kad me sretnu na Sagiti.

U tom smislu, jedino što mi preostaje jeste da se protiv Ghoulovih kleveta o tome kako sam zloban prema njemu borim jednim naviranjem sećanja. vilja, koja je očekivano na Ghoulovoj strani, što je i sasvim očekivano, smatra da je to ljigavo. Ja se na neki način slažem s tim i u principu ne mislim da nekome treba nabijati na nos nešto što si mu učinio. U tome bi trebalo da nas sprečava lepo vaspitanje. Međutim, kada se taj neko ponaša kao Ghoul onda su povremena iskliznuća iz lepog vaspitanja neizbežna.

Kada bi vilja imala malo objektivnosti prema Ghoulu, onda bi, gledajući iz svoje vizure lepog ponašanja, mogla primetiti da je Ghoulovo negiranje i umanjivanje nečije pomoći podjednako protivno lepom ponašanju. Kao što su nas učili da nikome ne nabijamo na nos, ono što smo im učinili, isto tako su nas učili da budemo zahvalni i da svačiju pomoć tretiramo kao nešto veću nego što ona jeste. Na svu sreću, Ghoul nije gandijevski tip tako da prema njemu čovek nikada ne može da bude dovoljno nepristojan.   

[mac]

Na svu sreću, i na radost svih Sagitaša, Ghoul nije gandijevski tip tako da prema njemu čovek nikada ne može da bude dovoljno nepristojan.   

Dosmišljeno.

[Ghoul]

ovo što dimbo piše imalo bi nekog smisla da je istinito – odnosno, da sam ja negde negirao da je on na mene imao ODREĐENI uticaj, odnosno da su mi neki njegovi saveti i preporuke bili od IZVESNE koristi.
ja to nisam negirao, nego sam lepo gore i naveo.
on jeste, u jednoj kratkoj fazi, podržavao neke moje projekte.
to niti je sporno, niti sam to zaboravio, niti sam to ikada negirao.

problem nije u tome, nego u dimbovim manijama veličine, u njegovim stalnim tvrdnjama, na različitim mestima, ponovljenim i ovde, gde je explicitno rekao da je imao "značajnu, ako ne i ključnu, ulogu u mojoj afirmaciji".
to je nevaspitano: predimenzionirati i naduvavati sebe i pretvarati se da si nešto što nisi.

mislim da sam gore argumentovano, taxativno, pobrojao i ko me je otkrio i ko me je gde plasirao i ko me je zaista afirmisao na istinski bitnim mestima, iz čega je jasno, svakome ko ima oči – OČIGLEDNO – da je dimbova navodno KLJUČNA uloga zapravo vrlo SPOREDNA, minorna, da je on u mojoj 'afirmaciji' bio late bloomer, da se pojavio kada sam i bez njega bio dovoljno i izgrađen i prepoznat i afirmisan, a da ni u tom poznom času nije mene usmerio ni ka kakvom uticajnom i bitnom mestu.

znači, problem je samo u predimenzioniranosti njegovih tvrdnji.

na kraju krajeva, taj odnos je, kao i svaki, bio dvosmeran: i na sve savete koje mi je dao uzvraćao sam svojim (po pitanju scenarija i textova koje mi je slao), a uostalom - afirmišući mene afirmisao je i sebe.

bilo bi degutantno da sada nabrajam šta sam sve ja učinio za njega, i ja neću biti tako nevaspitan da to nabrajam, ali evo, odite samo na search ovog foruma pa potražite topik koji počinje sa 'video sam budućnost srpskog horora...', pogledajte ko ga je pokrenuo, i o kome/čemu. http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=1515.0
kažem, imalo bi se tu šta nabrajati, ali neukusno je.
to prepuštam dimbu.

[acaciA]

koji vam je đavo?!
naporni ste.
smarate.
i, zaista je neukusno i nepotrebno ovo što radite. obojica.

[Ghoul]

draga akacija, potpuno te razumem i saučestvujem u tvojoj patnji.
misliš da ja u ovome uživam?
sve bih dao da nekako mogu da te poštedim ovih gnusnih prizora, da nekako zaštitim tvoje krhko biće od ovog gacanja u blatu - ali ne mogu.
nek neistine su javno izrečene, i moraju se javno demantovati!

ćutao sam u više ranijih navrata kada je dimbo plasirao istu ili sličnu tvrdnju, i rešio da mu sada, ipak, razbijem tu iluziju o svom značaju (za mene), kako tu obmanu ne bi više plasirao pred drugima.
neukusna je, i netačna.

[acaciA]

ah, dragi moj guli, naravno da ne možeš. ne može to svako.
ali drago mi je ako me razumeš, i to je nešto.

ma, samo vi nastavite... možda me ovi gnusni prizori učine jačom.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...evo i rešenja plakate...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

"Đavolja varoš" reditelja i scenariste Vladimira Paskaljevića uključen u glavnu oficijelnu selekciju međunarodnog festivala u Roterdamu koja se zove "Bright future". Festival u Roterdamu je najznačajniji festival debitantskog filma na svetu i smatra se mestom koje je takozvana "pista za poletanje" svetskih talenata.
Pored projekcija filmova, poznat je i po CineMart programu koji organizuje sastanke i saradnju između producenata različitih zemalja. Skoro svaka koprodukcija koja se ugovori na CineMartu završi se uspešno, to jest, snimljenim filmom.
Pored CineMarta, roterdamski festival je poznat i po Hubert Bals Fondu, fondaciji koja potpomaže projekte koji dolaze iz manje razvijenih zemalja i najuticajnija je preporuka u Evropi za pronalaženje sredstava. Poznati filmovi koji su dobili pomoć te fondacije su "Grbavica" (Zlatni Medved 2007.), "4 meseca, tri nedelje i dva dana" (Zlatna Palma 2008.) i mnogi drugi.

Pored festivala u Roterdamu, film "Đavolja varoš" uključen je i u oficijelnu selekciju  "Panorama" internacionalnog  mediteranskog filmskog festivala koji se ove godine održava u Monpeljeu od 23. oktobra do 1. novembra.

[taurus-jor]

Kakva koma od filma.

Jednu stvar moram da priznam - ni sekund se nisam dosađivao. I ovo je mnogo bolje od užasnih Optimista, mada i dalje ne mogu da kažem da sam video bog zna kako kvalitetan film.

[crippled_avenger]

ĐAVOLJA VAROŠ je sleeper. Još nisam sreo čoveka koji nije na nekom nivou uživao u ovom ostvarenju.

[Kunac]

Radujem se ovom filmu. Na perverzan način.

[David]

Film ima i prilicno nebulozan, nepovezanih kadrova i uopste fusheraj-uredjen trejler:

ĐAVOLJA VAROŠ (DEVIL' S TOWN) - trailer

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Аплаузи на премијери "Ђавоље вароши" у Центру "Сава"

Играни филм "Ђавоља варош" редитеља и сценаристе Владимира Паскаљевића премијерно је приказан у Београду у Центру "Сава".

Многобројна публика потврдила је дугим аплаузом добре оцене које овај филм прате од светске премијере, одржане летос у Карловим Варима, преко учешћа на фестивалу у Монтреалу, као и на више домаћих фестивала.

После пројекције гледаоцима се заједно са аутором дебитантом поклонило чак тридесетак глумаца и чланова екипе које је за овај пројекат окупио глумац и продуцент Милан Томић са својом компанијом "МТ имиџис".

Највеће симпатије освојили су најмлађи глумци Урош Јовчић, Јана Милић и Марија Зељковић, као и најстарији Власта Велисављевић, а у глумачкој екипи су и Небојша Миловановић, Лена Богдановић, Лазар и Даница Ристовски, Горан Јевтић, Игор Ђорђевић и други.

"Ђавоља варош" је црнохуморни и сатирични мозаик у којем се преплићу судбине такозваних обичних људи у данашњем Београду, али које би се могле дешавати у и свакој другој "вароши" у доба кризе.

У публици се чула оцена "прљаво, али реално", што доста тачно описује овај филм за који је аутор изјавио да га је "преписао из живота".

Његови "јунаци" су повратник из иностранства који намерава да инвестира у Србији и суочава се са корупцијом, девојчица која жели да игра тенис али нема пара за опрему, богати тинејџер који покушава да купи љубав, елитне проститутке, бахати бизнисмени, луди таксиста који за своју личну несрећу криви цео свет...

Филм ће од сутра бити на редовном биоскопском репертоару у дистрибуцији "Тарамаунта", а на међународном плану предстоји му учешће на фестивалима у Ротердаму и Палм Спрингсу.

[Alex]

http://www.variety.com/review/VE1117940733.html?categoryid=31&cs=1&query=devils+town