WERNER HERZOG

[Le Samourai]

Krasan film. I dirljiv za one dovoljno blesave da ovaj film razumeju. Kakva uzhivancija.

[džin tonik]

meni je aguirre jos bolji od kad sam poslusao sta herzog prica o snimanju istog. kinskijevi ispadi, pucao naslijepo u baraku sa indiosima-statistima, ovi se pokusavali osvetiti, t.j. ubiti kinskija.

[Milosh]

Jedan od filmova godine! Hercog je našao zamenu za Kinskog!

[Ghoul]

Jedan od filmova godine! Hercog je našao zamenu za Kinskog!

to sam već reko u mom rivjuu za popboks, nadam se da će uskoro osvanuti onlajn.
drago mi je da se slažemo.

[acaciA]

nadam se da ću ga sutra uveče pogledati.
baš se veselim! 

[Son of Man]

Ljudi gde se ono bese nalaze linkovi za The Dark Glow of the Mountains , sad pretrazih surreal i nema ih ? 

[Son of Man]

naso, bem ti advanced pretrazivac na surreal 

[acaciA]

Heh, sjajno! Ne mogu da verujem da ću ovo reći, ali... ovaj film ne bi bio ni blizu ovako dobar
bez Kejdža. Neverovatno, ali istinito!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...iako sam dosta strepeo (veći deo te teskobe ide na račun/dušu Nicholasa Cagea), Herzogov THE BAD LIEUTENANT... mi je možda i najprijatnije iznenađenje godine...iako se iz sdegmenta u segment sve više razmahuje, Herzog uspeva da zauzda i uobliči ovu efektnu hroniku; mislim da, uprkos klletvama Abela Ferrare i njegovom detinjastom przničenju, Herzog bolje od njega poima suštinu izvornika, te mu za rukom pođe da stvori film koji uspeva da dosta toga kaže i o svom autoru, i o prethodniku, istoriji filmskih posrnulih heroja i okruženju u kom je nastao...što se mene tiče, više nego dovoljno...

[Alex]

Dobar je Kejdž.

[Tex Murphy]

Jes, jes, zna taj Kejdž da bude dobar kad ima dobrog režisera i dobar scenario pri ruci. A i Hercog je dobar.

[Ghoul]

1 od filmova godina, i najbolji hercogov igrani zadugo unazad...

http://ljudska_splacina.com/2009/12/bad-lieutenant-port-of-call-new-orleans.html

[Джон Рейнольдс]

Još uvek nezvanično - BL će biti prikazan na FEST-u.

[cutter]

koliko neverujućih... ali kejdž vam je svima pokazao. rajca me nepoverenje sproću njegove samosvesti.

[Ghoul]

a mogo bi vala i taj herzog da nas udostoji svoje nazočnosti...

[cutter]

... i da objasni zašto je zanijekao svoje ićkasto prezime.

[Alexdelarge]

Verner Hercog
Sudbina pokretne mete
Borio sam se sa vetrenjačama, ali nikada sebe nisam video kao Don Kihota. Njegova sudbina je tragična, a ja sam još među vama, kaže legendarni nemački reditelj

EKSKLUZIVNO
Jesenas se na Venecijanskom festivalu pojavio sa tri nova filma – dva igrana i jednim dokumentarnim. Potom je na 50. Solunskom festivalu imao veliku retrospektivu, primio ,,Zlatnog Aleksandra" za životno delo i otvorio izložbu svojih slika, a na predstojećem 60. Berlinskom festivalu naći će se u ulozi predsednika zvaničnog žirija.

Ovako intenzivan, energičan i dinamičan filmski život možda bi značio previše za nekog drugog, ali ne i za legendarnog nemačkog filmskog, pozorišnog i operskog reditelja, scenaristu i glumca Vernera Hercoga Stipetića (rođen u Minhenu 1942. godine, od oca Ditriha Hercoga i majke Elizabete Stipetić), koji je sa 16 godina režirao svoj prvi film, još 1962. osnovao i sopstvenu producentsku kuću, snimio do sada više od 60 filmova i ženio se tri puta.

U ekskluzivnom razgovoru za ,,Politiku" Hercog – koji je svetsku filmsku kinematografiju zadužio delima ,,Tajna Kaspera Hauzera", ,,Vojcek", ,,Fickaraldo", ,,Nosferatu", ,,Krik kamena"... – govori na koji bi način mogao da dođe u Beograd i Srbiju, otkriva zašto ima privilegiju da snima filmove onakve kakve želi, zagovara ,,film razmišljanja", razotkriva mit ,,poslednjeg reza" i priznaje da je za njegovu omađijanost filmom kriv – Fred Aster...

Dobar dan, na srpskom jeziku, sigurno razumete, s obzirom na to da ste i Stipetić?

Evo, da vam na to odgovorim ovako. Često se nosim mišlju da dođem u Beograd sa nekoliko svojih filmova. Potpuno nezvanično, bez poziva neke institucije. Ta pomisao da dođem u Beograd, baš ovako, dolazi otuda što imam osećaj da je Evropa tretirala Srbiju na pogrešan način. Vi pripadate nama, a mi pripadamo vama. To je, jednostavno, tako i to je razlog što ću se tamo pojaviti jednog dana.

Mnogi ljubitelji Vaših filmova priželjkuju da taj dan bude što pre.

Mi treba tamo da dođemo kao gosti i stavimo vam do znanja da vas vidimo, da vas čujemo, da znamo za vaše prisustvo i da vi treba da budete deo onoga što konstituiše Zapad. To treba da bude tako. I sve ovo nema nikakve veze što su moji koreni iz Hrvatske ili što ste vi iz Srbije. Koga je briga za to! Vi pripadate nama. Evropi.

Ali, Vi ste Evropu napustili! Živite u Los Anđelesu?

Oženio sam se u Los Anđelesu i zato tamo živim. Da ne bude zablude, ne živim u Holivudu i nemam gotovo nikakve veze niti ozbiljnije kontakte sa Holivudom.

Nekada ste bili poznati po tome što niste imali neko naročito mišljenje o Americi niti o američkim filmovima koji su bili sve suprotno od onoga što ste Vi radili. Iz Amerike su Vas svojevremeno i ,,izbacili"; kakav je sada odnos na relaciji SAD–Hercog?

Zapravo, nisam nikada odande bio izbačen već ,,ekspedovan" na nekoliko dana, jer nisam imao rešen status vize niti status radnog boravka. U to vreme bilo je opasno prelaziti granicu preko Meksika, a imao sam i to nezaboravno iskustvo. U SAD živim sada već dugo, ali sam konstantno svestan svojih bavarskih korena. U Minhenu još uvek imam svoj stan i povremeno i tamo živim, ali najčešće se moj život odvija na lokacijama na kojima snimam. Zato se može za mene reći i da sam ,,pokretna meta".

Razmišljam o Vašim poslednjim filmovima, onim koji su nastali u SAD. Da li su finansirani američkim novcem i da li to znači da ste konačno izgubili ono što Vam je uvek bilo najvažnije – stvaralačku, umetničku slobodu i pravo na ,,poslednji rez"?

Nikada ne bih mogao da radim ukoliko ne odlučujem o poslednjem rezu, bez glumaca koje zaista želim u svom filmu ili ako bi me Holivud kulturološki sputavao. S druge strane, poznato je da preuzimam odgovornost koju poznati reditelji gotovo nikada ne bi preuzeli. U ugovorima koje potpisujem sa velikim kompanijama, pristajem da snosim odgovornost i za budžet i racionalno trošenje novca. U slučaju mog poslednjeg filma, rimejka ,,Lošeg poručnika", pošlo mi je za rukom da ga završim dva dana pre roka i da uštedim 2,6 miliona dolara iz budžeta. To se do sada nikada nikom u istoriji filma nije desilo! Sada producent hoće da me oženi! Toliko je srećan! S druge strane, ono što vi sada gledate na velikom platnu je moja, rediteljska verzija, rediteljski rez, dakle privilegija koju niko nema u filmskoj industriji, a naročito ne u Holivudu.

Mislila sam da je mogućnost ,,rediteljskog reza" odavno postao samo mit?

Slažem se sa vama. U filmskoj industriji to je odavno postao mit jer čak i Spilberg, koji je i reditelj i producent, ne pribegava insistiranju na ,,poslednjem rezu" po svaku cenu. To kakva će verzija filma na kraju ugledati svetlost dana, odavno već ne odlučuju ni reditelji, ni producenti, ni distributeri, već publika. Sistem kontrolnih projekcija sa test-publikom različitog profila obrazovanja i godišta, odavno je razvijen. Posle pažljivog čitanja njihovih komentara i ocena, datih posle zatvorene projekcije, donosi se odluka o konačnoj verziji filma i odlazi se pravo za montažni sto, na finalni rez. Sve ovo, naravno, odnosi se, kao što rekoh, na filmsku industriju. U mom slučaju, dakle u slučaju art-filma, stvari stoje drugačije. Blagosloven sam mogućnošću da radim filmove kakve želim, jer publika od mene i očekuje svu moju iskrenost i sav moj entuzijazam. Ništa drugo, ni drugačije.

Vi ste jedan od retkih reditelja koji istrajno podjednaku pažnju posvećuje dokumentarnom filmu. S obzirom na Vaše ogromno iskustvo sa dokumentarcima da li možete da kažete da oni zaista odražavaju realnost, istinu?

Bilo bi divno kada bi filmski autori mogli da budu nevidljivi ljudi ili poput muve na zidu koja posmatra sve oko sebe, a da nju niko ne primećuje. Međutim, to je nemoguće. Čak i ako je filmski reditelj sam, bez ekipe ili pomagača, ma koliko se trudio da bude diskretan, njegovo prisustvo i prisustvo njegove kamere u sredini koju snima vidljivo je i samim tim ne bez uticaja na realnost i istinu datog trenutka u datom okruženju.

Vi i ne želite da budete ,,nevidljivi"?

Ne želim! Ja sam kreator, ja hoću da budem stršljen koji juri i ubada, ja hoću da postavljam scenu, ja sam reditelj a ne osmatračka kamera!

Niste, dakle, poklonik ,,sinema verite"?

Zatvorske kamere koje beleže kretanje i ponašanje zatvorenika, to je ,,sinema verite". Kao filmski stvaralac smatram da treba da budem uključen, da treba da se mešam, da prodirem u najdublje slojeve istine što ne znači uvek i potpuno zasnivanje na činjenicama. Jer, greška je smatrati da činjenice uvek znače i apsolutnu istinu. Istina je slojevita.

Sličan princip vodi Vas i u igranim filmovima. I u njima na ovakav način tragate za istinom?

To je princip ,,filma razmišljanja", ali vas podsećam da se igrani filmovi rađaju iz predivne iluzije. Neki od najboljih filmova sveta upravo su se rodili iz takve iluzije, poput filmova Freda Astera koje obožavam zato što su fascinantno jednostavni. Priznajem da su oni imali najvećeg uticaja na mene i da su najzaslužniji što sam pre više od četiri decenije počeo da se bavim filmom. Fred Aster koji pleše sa sopstvenom ,,živom" senkom u filmu ,,Vreme svinga", gledao sam kao momčić i još tada bio fasciniran sledećim: u ovom jednostavnom kadru, pred statičnom kamerom, gledate senku kojoj je udahnut život i jasno sagledavate suštinu filma i svu njegovu magiju.

Predivne iluzije, magija filma, a meni se čini da ste Vi za ove četiri decenije koliko ste u filmu i sa filmom često bili u poziciji Don Kihota?

Borio sam se sa vetrenjačama, ali nikada sebe nisam video kao Don Kihota. Njegova sudbina je tragična, a ja sam još među vama.

Za sve ovo stvaralačko vreme otkrili ste gotovo sve filmske tajne, proputovali planetu, stigli do vasione. Šta li Vas još to tako čvrsto drži vezanim za film?

To što razumem moju sudbinu i što je prihvatam, a film jeste moja sudbina. Sa njim sam od dečačkih dana i od tada, pa do danas, nisam uspeo da pronađem bolji način da se potpuno izrazim. Mnogi veruju da sam samo melanholični nemački reditelj, ali to nije istina. Možda nisam Edi Marfi, ali imam smisao za humor. Više ličim na Bastera Kitona koji je koristio humor da prevaziđe surovost sveta.

Dubravka Lakić

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sudbina-pokretne-mete.lt.html

[Son of Man]

awesomeacija, ovo cu turim na blog 

[Ghoul]

odličan intervju; ko bi reko da duda može da popriča s TAKVIM čovekom, a da se ne obruka?

[Ghoul]

Werner Herzog, that brave soldier of cinema, is also working on a 3-D movie himself. The subject matter, however, is classic Herzog. According to Roger Ebert, he is currently shooting a documentary on 32,000 year old cave paintings. In 3-D. Yep, this will probably not be a blockbuster on the scale of Avatar, but I could see it being one of those IMAX films that ends up playing at museums.

[Tex Murphy]

Dobar je Hercog.

[Son of Man]

jos kad bi pustili to kod nas u bioskopima da vidimo tu trecu dimenziju jebiga

[marduk]

Werner Herzog, that brave soldier of cinema, is also working on a 3-D movie himself. The subject matter, however, is classic Herzog. According to Roger Ebert, he is currently shooting a documentary on 32,000 year old cave paintings. In 3-D. Yep, this will probably not be a blockbuster on the scale of Avatar, but I could see it being one of those IMAX films that ends up playing at museums.

TO MAJSTORE! Ovo će da bude MASNO! 

[Tex Murphy]

Hehe, evo i Marduk došo na svoje! Čestitam!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

My Son My Son What Have Ye Done 2009 DVDRiP XviD-QCF

[Son of Man]

Hell, yeah !!! 

[Milosh]

Mr. Beaks Talks MY SON, MY SON, WHAT HAVE YE DONE? With The Great Werner Herzog!

[Son of Man]

Paul Cronin - Herzog on Herzog (2002,PDF)



Skroz al' skroz genijalna knjiga posvećena Herzogu, i vaistinu neizmerno hvala čoveku koji mi je ovo poslao i učinio me srećnim bar na trenutak. Naime, radi se o razgovorima sa Herzogom koje je obavio pisac i filmadžija Paul Cronin, a koje su kontam snimali diktafonom, te je sve pretvoreno u 350 strana intervjua sa ovom legendom a po meni i jednim od najvećih svetskih reditelja. Priča je podeljena u 9 poglavlja od kojih svako predstavlja po jedan period karijere ovog majstora, i predstavljeni su bukvalno svi Herzogovi filmovi, od početne priče o detinjstvu i odrastanju, preko njegovog prvenca, nemog filma Herakles iz '62 godine, zatim gomile genijalnih dokumentaraca, pa sve do igranog filma Invincible iz 2001. Dakle, niti jedan, ali bukvalno niti jedan naslov od tih 44 filma koje je snimio u periodu od '62 do '01 nije zapostavljen, i o svakom Herzog priča baš naširoko na radost sviju nas. Znači, ovo možda jeste ultra produženi intervju, ali nikako klasičan intervju na kakve smo navikli, jer kad je Herzog u igri treba biti spreman na sve vrste iznenađenja i odstupanja od svih mogućih standarda. Najnajtopilije preporučujem.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/09/paul-cronin-herzog-on-herzog-2002pdf.html

[Albedo 0]

Poručnik je filmčina, odavno se nije desilo da ni u jednom trenutku nisam pomislio kad će ovo bre da završi. Predobar film. Evo i mog osvrta...

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/09/bad-lieutenant-port-of-call-new-orleans.html

[Alex]

Poručnik je filmčina, odavno se nije desilo da ni u jednom trenutku nisam pomislio kad će ovo bre da završi. Predobar film. Evo i mog osvrta...

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/09/bad-lieutenant-port-of-call-new-orleans.html

Dobar ti je osvrt.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9055.50

[Albedo 0]

šta ti ovo znači ''ironično, crnohumorno razračunavanje sa policijskim žanrom i njegovim klišeima''?

Mislim, koji su to klišei? Sa te stručnije strane film je sigurno još zanimljviji.

Ja mogu da pohvatam samo zajebanciju sa Kalahanom i njegovim magnumom, to je urnebesno.

[Alex]

šta ti ovo znači ''ironično, crnohumorno razračunavanje sa policijskim žanrom i njegovim klišeima''?

Mislim, koji su to klišei? Sa te stručnije strane film je sigurno još zanimljviji.

Ja mogu da pohvatam samo zajebanciju sa Kalahanom i njegovim magnumom, to je urnebesno.

Mnoge situacije i dijalozi su klišei iz policijskih filmova (policajac autsajder, dileri, istraga, kurva, otac, unutrašnja kontrola, ispitivanje, grad u rasulu...) ali ovde daju drugačiji rezultat, pa su neki pomislili da je ovo prvenstveno kritika ili čak parodija na žanr, što, po meni, nije bilo primarni cilj.

Planiram da još jednom pogledam film. Možda si ti dublje proanalizirao.

[rade]

Ja nisam neki poznavalac dela Hercoga. Ono što mi je sveže u glavi je Agire, Dark Glow of the mountains i ovog Zlog poručnika sam odgledao sinoć (i onaj dokumentarac o bokasi). Sve ostalo ili nisam gledao ili sam odgledao davno. sad meni je upravo tu problematicna ta njegova crta divljenja prema ludacima. Kinski u Agire je definitivno lik koga Hercog obozava. Ta Hercogova ciničnost ne treba da zavarava. On voli tog ludaka iako je beskrupulozni manijak koji ubija svakog ko mu se suprotstavi i vodi celu misiju u propast trazeci El dorado. Cak i kad ovaj poludi skroz na kraju i juri one majmune hercog mu opet daje neku tragicnu sublimnu dimenziju. Tu mi izgleda da Hercog voli i lik Kejdža iz ovog filma. Po meni on ovde uopste nije kritican prema ovom predatorskom kapitalizmu vec potpuno uziva u njemu kao Kejdž. Hercogu je cela ta gungula Nju Orleansa samo jos jedan podvig u kome treba opstati, nesto analogno nekom planinarskom poduhvatu. Hercog kao da prihvata celu tu kapitalističku utakmicu jurenja love i ne samo sto je prihvata nego potpuno uziva u njoj. Oni neatribuirani, iracionalni kadrovi koji se pojavljuju u par navrata i vesela melodija usne harmonike preko scene pucnjave, upravo ukazuju na tu dimenziju ekscesivnog zadovoljstva. Kejdž je ovde neka vrsta modernog kapitalistickog nadcoveka koji uziva u tom mulju i blatu. Kad na kraju dobije priliku da izgradi porodicu, postane otac, skine se sa droge, on nastavlja po svom. Ta njegova iskupljenja (briga o Evi, ocu, rešavanju ubistva) su prikazana zapravo kao  njegovi fetiši . Nesto što će mu malo umiriti savest kako bi nastavi dalje sa svojom igrom. Na kraju i priznaje onom zatvoreniku sto ga je spasao da mu je zao sto je unistio svoj donji ves od 50 dolara zbog njega. Sav taj Hercogov cinizam mi se više čini kao nešto što ukazuje na prihvatanje ideologije pre nego li neki kritički odmak. Sama utakmica prezivljavanja ovde je prikazana kao sublimna Stvar.

[Albedo 0]

da, ali ako moram da biram između Serpika i Poručnika, uvijek biram poručnika kao jaču kritiku. Serpiko kukumavči i ništa ne postiže, Kejdž duvanjem kreka smjesti ubistvo Exibitu. To je prava subverzija.

[rade]

Jesi gledao seriju The Wire?

[Alex]

Poručnik jeste nastavio po starom posle hapšenja Xzibit-a, ali posle ponovnog susreta sa čovekom koga je spasao i zbog koga (zbog povrede) se navukao na narkotike, a koji se sam izlečio od zavisnosti, sve je moguće, kraj je otvoren.

[rade]

Alex, Kejdž je prikazan kao dirty cop od prvog dijaloga u filmu. povreda nije nesto sto ga je skrenulo sa pravog puta. spasavanjem zatvorenika on samo trazi odlikovanje koje bi mu dalo fasadu uglednog policajca iza koje bi mogao da nastavi da bude dirty cop. (isto vazi i za hapsenje). da je hteo da se skine sa droge pridruzio bi se Evi i prihvatio rehabilitaciju. 

[Albedo 0]

nisam gledao tu seriju

ali to je već prevelika kalkulacija ''e, skočiću u vodu, jer znam da ću za to dobiti odlikovanje'', ne može on baš toliko da planira unapred. Eto, kad Kilmer želi da ubije Exibita ovaj mu ne odzvoljava, a dobio bi odlikovanje i ovako i onako, bio Exibit mrtav ili živ.

Poruka filma je, bar po meni, da Dirty Harry ne postoji, moraš biti teška budala ili nadrogiran pa da stavljaš glavu tamo gdje neki ne bi ni tuđu nogu.

[Alex]

Alex, Kejdž je prikazan kao dirty cop od prvog dijaloga u filmu. povreda nije nesto sto ga je skrenulo sa pravog puta. spasavanjem zatvorenika on samo trazi odlikovanje koje bi mu dalo fasadu uglednog policajca iza koje bi mogao da nastavi da bude dirty cop. (isto vazi i za hapsenje). da je hteo da se skine sa droge pridruzio bi se Evi i prihvatio rehabilitaciju. 

E, nisi pažljivo pratio ili shvatio. Povreda ga jeste navukla na drogu! Mnoge loše stvari koje radi su posledica teške zavisnosti, a ne urođenog karaktera.

[Albedo 0]

i ja sam pomislio da je Kejdž bio u najmanju ruku vickast i prije Vikodina, ali mislim da to ne mijenja stvari u tom smislu da je Hercog snimio film koji podržava američku hegemoniju, pa sam izbor grada Nju Orleansa mora nešto da govori.

evo sad gledam dokumentarce o Laibachu, gdje Žižek tvrdi da je Laibach iskazao neiskazivo, transgresiju sistema koju sistem prikriva, evo ovdje citata

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2008/10/prerokbe-ognja-1996.html

u tom ključu bih ja razumio i ovaj film.

[rade]

Pogledaj The Wire kad budes imao vremena. ja sam odgledao prve dve sezone i tu imas bas strukturalnu kritiku sistema.
sad ovo da li je preterana kalkulacija. mozda na nivou dijegeze filma ali gledano strukturalno, celokupno uklapa se. Kejdž uopste i ne zeli iskupljenje, njemu je potrebno neko dobro delo samo da bi izgradio tu fasadu i dao sebi neko moralno opravdanje za ono u cemu uziva, a to je ova voznja (drive) kroz kapitalisticku dzunglu. Iskupljenje je ovde cist fetis, on ga i ne zeli.

Alex naravno da sam shvatio da se Kejdz navukao zbog povrede, ali on je i pre toga prikazan kao dirty cop.  

[Albedo 0]

Iskupljenje je ovde cist fetis, on ga i ne zeli.

da, ali to je najbolji dio!

Meni je najgore bilo kada su dolazili neki američki profesori na Beogradski Univerzitet, hardcore ljevičari naravno, pa počnu da kenjaju Amerika ovo Amerika ono, follow the money otkrij istinu, vidite šta rade... a onda saznaš da je on došao da održi predavanje jer je plaćen za to, što ne bi bilo nikakav problem (profesionalni ljevičar na tržištu, na to smo već navikli), i treba platiti ako je profesor dobar, treba dovesti i vrhunske mislioce...

....ali....i to veliko ALI... znate ko je platio da on dođe i priča o američkoj korupciji, svjetskim policajcima, narastajućem totalitarizmu koji samo što nije prsao kao balon, predviđanjima da će se SAD raspasti itd...

Platila ga je američka ambasada.

Dakle, priča o iskupljivanju, ekscesu sistema koji će se raspasti (samo čekaj i ne radi ništa, sve će samo da se završi).... sve je to duplo golo. Ti trebaš da se nadaš da tamo negdje u Americi postoje pošteni ljudi blablatruć, pa nikad ne bi želio da ih bombarduješ sve redom, jer ''možda'' su neki i dobri... ''možda'' se bore, Bitka za Sijetl, Viva la Revolucion.

Pa ti mi se gade više od Buša. I zato Kejdž jeste odličan lik.

[rade]

Ajd da probam malo bolje da objasnim svoju poziciju.
Imas kod Zizeka ideju o rascepu zakona na public law i nightly law  (iz knjige Enjoyment as Political factor cini mi se) Sad tu on kaze kako je uzivanje u ideologiji uzivanje u toj transgresiji inherentnoj ideologiji nightly law. ali uzivanje postoji samo ako je sacuvana ova javna slika zakona barijera, koja omogucava uzivanje u transgresiji. ako sklonis ovu javnu sliku gubis uzivanje a samim tim i vise nisi upisan u ideologiju.
sad ja kad gledam film pokusavam da pratim upravo kako film organizuje ovo uzivanje. u Porucniku Kejdz je tacka identifikacije gledaoca i ono u cemu se uziva je upravo ta njegova transgresija. osecas moc je imas znacku i mozes sa njom da radis sta hoces. to je prava tacka upisa gledaoca u film a sve ostalo su odbrambeni mehanizimi koji smiruju savest. gledalac uziva u podmetanjima, lazima, licemerstvu, moci koju Kejdz ima. mi mu se divimo upravo zbog njegove istrajnosti i beskrupuloznosti u cilju opstanka u trzisnoj utakmici. nismo na nivou radikalne kritike ideologije vec na nivou inherentne transgresije. 

[Albedo 0]

''vec na nivou inherentne transgresije''.... samo ako ta transgresija ''remains unspoken'' - copyright by Žižek.

Ali film je već govor o toj transgresiji. Ako se o njoj progovori, onda to više nije transgresija.

[rade]

da, ali je ovde ona i dalje pod plastom javnog zakona. kejdz uspeva upravo da odrzi tu fasadu.
film je upravo interesantan zbog toga. pruza neku vrstu kritike, baca karte na sto ali nam i dalje omogucava da uzivamo.
to ti je kao srbija danas. svi znaju da je sve u korupciji, da su svi dirty i otvoreno se prica o tome, ali ideologija i dalje funkcionise.

[Albedo 0]

kako funkcioniše ako ljudi napuštaju zemlju a natalitet je u govnima? Svi značajni parametri govore da ideologija ne funkcioniše. Uostalom, nećeš naći Kejdža u Srbiji...

Evo, da sad snime srpski film ''Zli poslanik'', i da naprave isto ovo sa seksom, drogom i rokenrolom, ja bih to smatrao kritičkim filmom. Ovako su to neke patetične kritike tipa Gorki plodovi, dođe ti da si pucaš u glavu koliko te ubije u pojam...

A jedan ludak, ne mora biti primitivan kao velja ili tako nešto, može biti i preskakač poput Nikolića ili Dačića, na njih da primijeniš ono o Mirabou, vođi Francuske revolucije, pa to bi bio savršen film.

[rade]

da ne funcionise ljudi bi uzeli motke i povesali govna, a ovako im je draze da se svadjaju komsija sa komsijom, radikal vs. demokrata.
naravno da bih i ja voleo neki ovakav film sa srpskom tematikom. opet kazem jako je interesantan film ali mi je sve to jako sumnjivo. krasti, otimati, lagati i sve ostalo je prikazano kao nesto cool. odatle zavodljivost figure kejdza.
dosta toga isplivava kod hercoga ali opet sve mi je to jako problematicno.

[Albedo 0]

da ne funcionise ljudi bi uzeli motke i povesali govna

ma upravo to je fetiš

to nikad niko nigdje nije uradio

uvijek je bio pojedinac ili neka grupica ljudi koji bi pokrenuli masu, a mi te grupe nemamo

Nismo je imali ni u periodu 1450-1800 tako da ne znam zašto se neko čudi, šta Srbi istrpe, to čovjek koji drži do sebe nikad ne bi.

Zapitaj se zašto mi ništa ne znamo o tom periodu srpske istorije, sramnom periodu ako mene pitaš...

prikazano kao nesto cool. odatle zavodljivost figure kejdza

pa film i nije baš najbolje prošao na blagajnama. ALi meni ta zavodljivost ne smeta. Ne vidim poentu da se Amerikanci samoubiju u pojam niti da ''mi'' dobijemo sve ono što želimo od ovog filma. Amerikanci imaju pravo da budu patriote kao i svako drugi, pitanje je samo granice tog patriotizma.

[rade]

ok za ovo gore. tesko da je moguca neka spontana pobuna. ja sam samo hteo da istaknem da smo altiserovski uvek-vec u ideologiji i da ona moze da funkcioniše i kad svi znaju da je car go.i laz je bolja nego nista.
ovo dole: pa tesko da film u kome su date odresene ruke evropskom art reditelju moze da targetira siru publiku. ne cudi sto nema neku publiku. sad ja ovde ne bih ulazio u neku siru pricu o americkom patriotizmu. samo sam istakao da hercog ima jedan stav koji se moze procitati kao afirmacija surovosti trzisne utakmice. daleko smo ovde od neke holivudske mainstream ideologije.

[Albedo 0]

da, ali u altiserovskom smislu ni ne postoji kritički film. pa nemamo razloga da brinemo.

Onda je izlazak iz začaranog kruga upravo otvoreno prihvatanje hegemonskih principa.