Radmilo Anđelković: Oko za drugi svet (2009)

[Plut]

Slažem se, ali mislim da se svaka priča može iščitati i kao zaseban deo, bez da se zna šta se dešavalo pre nje. Mada, kad god me neko pita da li sam pročitala taj roman, kažem da jesam i ne pomišljam da se raspravljam o tome. Što će reći... a možda ga ipak smatram i romanom, hm.

[zakk]

Part I
    It was a dark and stormy night. Suddenly, a shot rang out! A door slammed. The maid screamed.
    Suddenly, a pirate ship appeared on the horizon!
    While millions of people were starving, the king lived in luxury. Meanwhile, on a small farm in Kansas, a boy was growing up.

    Part II
    A light snow was falling, and the little girl with the tattered shawl had not sold a violet all day.
    At that very moment, a young intern at City Hospital was making an important discovery. The mysterious patient in Room 213 had finally awakened. She moaned softly.
    Could it be that she was the sister of the boy in Kansas who loved the girl with the tattered shawl who was the daughter of the maid who had escaped from the pirates?
    The intern frowned.
    "Stampede!" the foreman shouted, and forty thousand head of cattle thundered down on the tiny camp. The two men rolled on the ground grappling beneath the murderous hooves. A left and a right. A left. Another left and right. An uppercut to the jaw. The fight was over. And so the ranch was saved.
    The young intern sat by himself in one corner of the coffee shop. He had learned about medicine, but more importantly, he had learned something about life.

        THE END

Evo ga kratki roman Čaka Šulca, za Snupija. Kad je već TO roman, i ovo je.

Enivej, van zajebavancije, šta mu dođe roman? Nisam siguran da postoji čvrst koncenzus ni oko toga - ako se ne varam, termin evoluira u značenju...

[Boban]

postoje dva tumačenja; evropsko da je roman ako sadrži više pripovedačkih linija koje tvore celinu i američki da je to svako delo duže od 133 stranice.

Ja mislim da je greška ovu Radmilovu knjigu proglašavati za roman, jer to definitivno zbunjuje kod čitanja.
Bolje bi bilo reći da su to priče koje variraju srodne teme u sličnom univerzumu i da svaka stoji za sebe, no, da im celina daje određenu nadogradnju.

[zakk]

Dakle, ako isečemo priče na manja poglavlja i izmešamo ih, to bi nedvosmisleno bilo roman?

[Lord Kufer]

Tema je ista za sve priče. Svaka priča bavi se drugim likom, ali je tema ista i likovi se susreću na kraju. Prva i treća priča imaju veliki potencijal, dovoljan da se može govoriti o romanu.

Mislim da bi se moglo razgovarati o nekim drugim stvarima, možda je trebalo malo više elemenata trilera?

[Boban]

Pa ako redosled nije bitan i ako se mogu čitati ovako i onako, onda to ne može da bude roman.
Posebno što nisu pisane kao roman.
Roman podrazumeva jedinstvo vremena, prostora i radnje, koliko god ponešto od toga rastezali u naučnoj fantastici, "Oko za drugi svet ne prolazi". Sećam se negde članka da roman dopušta da jedna od ovih komponenti nije zastupljena, ali zato druge dve moraju biti tu čvršće nego inače...
To što je Radmilo naknadno u poslednjoj priči pokušao da objedini sve... ne prolazi.

[asja]

sve na ovom svetu, "moze da bude, a i ne mora da znaci". 

[Lord Kufer]

Jedinstvo vremena, prostora i radnje je "pravilo" koje su pisci uvek voleli da izigraju kad god im se to htelo.

Samo se pijanci drže tog plota.

Sve se svodi na to ume li pisac da koherentno ispriča to što je naumio ili ne.
U Oku za drugi svet, ista priča je ispričana od početka do kraja, radi se samo o tome da su iskorištene četiri epizode o istoj temi kako bi se sklopila celina.

Tačno je i to da se od samog početka nije pisalo kao da je u pitanju roman, pa je ta veza labava.

Ili, šta bi to onda bilo: Četiri pogleda na Fudžijamu?

I Poslednji Srbin kreće s nezavisnim pričama pa se sve sklapa na kraju. Roman se ne piše tako kao da pisac unapred zna šta će se dogoditi. Takav roman bi već u startu bio napisan, ne bi se pisao godinama.

[scallop]

Ja sam samo samoformirani pisac. Ne razumem se mnogo u finese oko procene dokle nešto nije, a kad počinje da jeste roman. Znam da su prvi romani pisani kao serija pisama različitih osoba o različitim događajima. Možda se i varam, možda to i nije roman, možda to nisu ni priče. Ako Boban to kaže tako mora i da budne. Raduje me pretpostavka da je ipak pročitao knjigu. To bi već bio napredak. Ostaje nada da oni koji to pročitaju kao knjigu neće primetiti da to nije roman. Možda se i meni posreći.

[Boban]

O, da, ja znam unapred šta će se dogoti u mojoj knjizi, ali ako mi se ne svidi, onda menjam i tako sve dok mi se ne svidi.

Oko za drugi svet su tri priče o jednom fenomenu koji opseda pisca, a četvrta je tu da da alibi za roman. Meni to smeta, ali dopuštam da drugima ne smeta. Ja smatram da bi bilo bolje da se to ne zove romanom, ali to je samo moje mišljenje.

[Lord Kufer]

Dobro, nećemo "to" zvati romanom i tačka.

[scallop]

Ha, primetio si.

[asja]

sta ste bre svi napali na radmilovu formu kazivanja, kad mu je to sto divani, dobro. nazovimo Oko za drugi svet, kako kome odgovara. ajte vi, napisite roman u sedamdesetim godinama zivota, pa da vas vidim.

[PTY]

ajte vi, napisite roman u sedamdesetim godinama zivota, pa da vas vidim.

[scallop]

Ma, Asja, nema važno. Zabrinuo bih se da Boban ima dobro mišljenje. Niko u Srbiji ne piše romane (fantastiku) osim njega. To je kod nas tradicionalno. Dr ZŽ, dok se mislilo da pripada SF-u, u svojim javnim nastupima je redovno zaboravljao da to radi još neko osim njega, svi koji su se domogli nekog intervjua u javnosti ove godine rade to isto. Kao u fudbalu: udariš glavom loptu samo ako se nekom popneš na ramena.

Evo, i AR seiri zbog mojih "godina". Ona veruje da sam u devedesetim godinama.

[PTY]

Evo, i AR seiri zbog mojih "godina". Ona veruje da sam u devedesetim godinama.

ma jok, bre, sve je meni okej sa tvojim godinama. ali ova asja... sirota, tako mlada, a

[scallop]

Pa, možda je par godina mlađa od tebe i - podjednako daleko. Sa te daljine teško je videti koliko su bore duboke.

[asja]

sirota amanda, ona svuda glavom u zid udara.

[Ygg]

Catfight na pomolu!!! Odlično!

[scallop]

To se zove hrkljuš. Kad nemaš pojma šta ćeš sa sobom, onda glavom u bukvu.

[PTY]

Catfight na pomolu!!! Odlično!

Ma jok, ne fermam ženskadiju koja ne ume ni krajnike da sačuva.

[asja]

to se zove, ocigledan slucaj rastrojstva.

[asja]

ja ne volim borbu macaka, kako, simpaticno kaze ygg, na engliskom.
borba pasa je daleko zanimljivija, narocito ona ilegalna.
meni se amanda robin dopada, al sta vredi, kad je ona, "svadjalica jedna mala". obe smo, dakle, daleko...eto, imamo cak i nesto zajednicko. 

[Ygg]

Mislio sam na ovako nešto:


Ali očigledno ništa od toga.

[Cornelius]

Pa ako redosled nije bitan i ako se mogu čitati ovako i onako, onda to ne može da bude roman.

Znači da "Crni cvet" nije roman.

[scallop]

Ne znači. Boban ga je prvo napisao, pa pretumbavao. To je bilo moderno, tada. Da liči na Pavićeve ujdurme sa iščitavanjem. Naravno, onda ni "Četvrti krug" nije roman već zbirka od četiri priče. Postojao je taj kulovski period u srpskoj literaturi kad su svi nešto pretumbavali. Kao, "mozaik roman". Bože moj, svako čudo za tri dana. Margerit Jursenar je pisala roman "Hadrijanovi memoari" dvadeset i pet godina i neki Boban joj je tamo sigurno pljun'o pod prozor. Kroz par meseci će izaći "Legija Ida" (nadam se), pa će opet Boban da izjavi da sam sa time "osvojio" deveto mesto na njegovom konkursu. Ko će znati da sam tada od napisanih 140 strana isekao 90 da bude dosta za kategoriju novela, pa da ne budem u žiriju. Na kraju, ima preko dvesta, ali je sigurno "zbirka od dve novele". Sa mnom je čudno, imam naviku da ništa ne dovršim odjednom. Aljkav sam i obično ne znam o čemu se zaista radi u knjizi. Iritantno je to. Naročito, ako je čitaocu dovoljno par strana da sve "provali".

[asja]

Crni cvet je roman i nema nikakve slicnosti sa pavicevim, recimo, Predelom slikanim cajem, a jos manje sa Hadrijanovim memoarima. to nisu dobra poredjenja.
Crni cvet je iskljucivo roman, kratak ali delikatan!

[scallop]

Nije dobro ni poređenje "pretumbavanja" sa romanom "Predeo slikan čajem". Ni sa dugim pisanjem Jursenarove. Niti insistiranje da je roman "Crni cvet" dobar roman. To jeste dobar roman. Sve to ukazuje da i komentar "Pa ako redosled nije bitan i ako se mogu čitati ovako i onako, onda to ne može da bude roman." ima istu vrednost. Apsurdno se pobija samo sa još apsurdnijim. "Oko za drugi svet" se svakako ne može čitati "i ovako i onako".

[caterina de medici]

sta ste bre svi napali na radmilovu formu kazivanja, kad mu je to sto divani, dobro. nazovimo Oko za drugi svet, kako kome odgovara.

U pravu je asja! Ne znam zašto je ovde toliko vremena potrošeno na dilemu da li je roman ili nije. Delo je izvanredno, skroz nesvakidašnje za naše pojmove fantastike, e sad nisam više ni sigurna da novije teorije književnosti tako usko formulišu roman. Evo recimo iz jedne ovakve definicije: Novel - a fictional prose narrative of considerable length, typically having a plot that is unfolded by the actions, speech, and thoughts of the characters, može se reći da je Radmilova knjiga roman. Sad mi možemo tražiti ovakve ili onakve teoretičare književnosti, strukturaliste ili neke druge koji će ići u detalje tipa šta je to moderni roman i u kom smislu on prevazilazi okvire onoga što se pre Dostojevskog smatralo romanom. A priča o tri jedinstva je totally obsolete. Aristotel je prvi postavio zakone sa kojima se i danas srećemo, a to su zahtevi za jednistvom vremena, prostora i radnje. Do danas ostao je jedino zahtev za jedinstvom radnje. Pogotovo na filmu, koji omogućava brze prelaske i rezove u vremenu u prostoru. I mislim da se ta priča o 3 jedinstva odnosi na dramaturgiju. Bar kada je uspostavljena kao takva važila je za dramu.

U Radmilovoj knjizi i prostor i vreme nose svoju psihološku težinu i mislim da je to najvažnije. Isto tako postoji i tipizacija i individualizacija likova, što je isto tako bitna odlika modernog romana. Drugim rečima, uverljivost likova.

Naposletku Eliot se o Džojsovom Uliksu nikad nije izražavao kao o romanu. A on u istoriji književnosti jeste roman. Evo zašto:

"Notice that Eliot calls it "a book" rather than a novel.  The following passage explains why: "Mr Joyce's parallel use of the Odyssey has a great importance.  It has the importance of a scientific discovery.  No one else has built a novel on such a foundation before: it has never before been necessary.  I am not begging the question in calling Ulysses a "novel"; and if you call it an epic it will not matter.  If it is not a novel then that is simply because the novel is a form that will no longer serve; it is because the novel, instead of being a form which will no longer serve; it is because the novel, instead of being a form, was simply the expression of n age which had not sufficiently lost all form to feel the need of something stricter. Joyce has written one novel--the Portrait; Wyndam Lewis has written one novel--Tarr.  I do not suppose that either of them will ever write another "novel."  The novel ended with Flaubert and with James.  It is, I think, Because Joyce and Lewis, being in advance of their time, felt a conscious, or probably unconscious dissatisfaction with the form, that their novels are more formless than those of a dozen clever writers who are unaware of its obsolescence."





Ako se u nečemu književni teoretičari slažu, to je onda u tvrdnji da ne postoji definicija romana. Barem ne takva koja bi bila sveobuhvatna i konačna.

[scallop]

Opa! Možda i nije roman.

[Lord Kufer]

Nema jedinstvo vremena. (Ja ne znam šta to znači "jedinstvo vremena".)
Nema jedinstvo radnje. (Svak radi šta mu padne napamet.)
Nema jedinstvo mesta. (Ne samo što se radnja odvija na različitim mestima na Zemlji, nego se odvija i u nekom drugom svetu!)

Nije roman 

[scallop]

Nema jedinstvo vremena. (Ja ne znam šta to znači "jedinstvo vremena".)

Da dopunim ono što nisi znao. Jedinstvo vremena je kad se počne i svrši. U "nije roman" stalno samo počinje.

[Meho Krljic]

Tantrička naracija?

[scallop]

Jok, Nasradinova. Pomažem sprdati se.

[Lord Kufer]

Auh, to mora da je Aristotel smislio!

Znači, (recimo) Filip K. Dick nije pisao romane, pošto se kod njega i vreme i mesto i radnja vežu u čvor  

Ali, ti "linearno misleći" teoretičari su odavno ispali iz trke za naoružanje.
Mislim da se na aristotelovski način pišu još samo klasični ljubavni, vestern i krimi romani. (To svakako jesu romani, prema onoj definiciji.)

Hvala bogu, kritike danas skoro uopšte i nema, pa pisci mogu da rade šta im volja i da se ludo zabavljaju.

"Tantrička naracija" valjda podrazumeva jedinstvo likova?  

[Lord Kufer]

postoje dva tumačenja; evropsko da je roman ako sadrži više pripovedačkih linija koje tvore celinu i američki da je to svako delo duže od 133 stranice.

Ja mislim da je greška ovu Radmilovu knjigu proglašavati za roman, jer to definitivno zbunjuje kod čitanja.
Bolje bi bilo reći da su to priče koje variraju srodne teme u sličnom univerzumu i da svaka stoji za sebe, no, da im celina daje određenu nadogradnju.

Uklapa se u "evropsku" definiciju, kao i u "američku".

Skoro sam čitao jednu Adrijanovu priču koja ima četiri dela i više od četiri pripovedačke linije. Po evropskoj definiciji, to je roman ali po američkoj nije, pošto ima svega 50-ak strana.

Ja se slažem s onima koji misle da je roman potpuno zastarela forma, a i dok je bio aktuelan kao forma, mogao je da prođe samo uslovno, za "specijalne" namene - recimo, kad neki teoretičar oseti potrebu da sebi izgradi (nezasluženu) karijeru.

[Boban]

Sticajem okolnosti mi ovde znamo autora i svedoci smo nastajanja tih dela, pa možemo da damo svoju viziju.
Precizno rečeno, prve dve novele sam ja objavio pre neku deceniju u Monolitu valjda.
Pre toga, sedeo sam s Radmilom u Takovu gde je on pričao o nameri da piše priču "Nema mesta za svilene bube", recimo da je to bio kraj osamdesetih. Tada se pričalo o priči. I kada je druga novela objavljena nije se pominjao roman. Treću u ZS pre nekoliko godina. Ni tada nije bilo reči o romanu. Četvrta novela je data na konkurs ZS-a koji nije nikada žiriran. Danas se smislio da to može da se uklopi u roman. Prihvatam to kao mogućnost, ali i dalje imam pravo na sopstveno mišljenje. Meni lično je mnogo teško da ove radove posmatram kao celinu i roman jer se družim s njima preko 20 godina i nikada pre ovog izdanja nisu nazivane romanom.

[Boban]

Jebote, ja sam prolupao... Umislio sam da ima pet priča i da je druga "Dan Mitre", a ona zapravo spada u nit o Rašanima.
Radmilo, nema ti druge, sedi i napiši tekst o mitologiji i aspektima svetova koje si dotakao u svojim delima... Recimo, u formi leksikona, sa stotinjak odrednica: od prostih tipa prepekan, Rašani, do filozofskih razmišljanja o izmaštanim svetovima.

[Lord Kufer]

Mogao bi, zaista, Radmilo da napravi jedan komprehensivni insajt u svoju mitologiju i da svoje prošireno viđenje "šetnje avatara". Ne da toga nema u njegovim delima, ali mi hoćemo još... Jedan roman npr.

Nije ni ideja leksikona loša. Ali roman je možda bolja.

[Boban]

Ne roman, baš leksikonska građa, da se to objavi u nekom izdanjcu i da to ide kao obavezna prateća literatura.
Radmilo svoje pojmove frlja kroz mnoga dela, u jednom ih objasni u drugom samo pomene, u trećem izvuče nadogradnju i ako čovek nije pročitao prvo delo cvrc.

[scallop]

Lepo je, Bobane, što svima objašnjavaš kako jedno delo nastaje iz haosa. Kod tebe je to kao granit, kod mene kao mušmule, zelene skupljaju usta.

Taj uvod u moju mitologiju sam napisao za Zorana Stefanovića i ima je negde u Emitorima. Tri tipa svetova: ispred mene, iza mene i u meni. Šteta što ti ne polazi za rukom da me nagovoriš da radim nešto što nije pisanje proze. A, taman sam se spremio za kulinarsku enciklopediju, nabavio literaturu i doteglio je iz Tulse.

Kufer, odakle znaš za avatare? Jesi li mag ili mangup? Borivoje ima svojih 27% u svom avataru.

[scallop]

Moja pića su jedna od prepreka za prevođenje na engleski. Zato ih niko ni ne prevodi. Ko bi se snašao sa raznim brlijama: prepe kan, kajser, žutak i slično. Sa gljivama je imalo problem pola Vel. Britanije; nisu znali kako se na engleskom kaže vrganj, pa sam ja morao da nađem. A, da ne govorimo o krkanju. Tu sam nenadjebivo komplikovan, tako da bi odustala i famozna Alis Topl, sa sve tri dodatne lektorke. Tužna je sudbina dobrog jezika; previše je bogat.

[Boban]

Zato treba da ostaviš tumačenje kroz zabavan ili informativan leksikon.

[scallop]

Da tumačim srpski na... na... tunguskom? Ti bi samo da se ja zamajavam sa nepisanjem. Uklanjaš poslednje tragove konkurencije. There can be only one? Nemoj da nas sve zaklanjaš svojom neponovljivom veličinom.

[Boban]

ma hajde, kakva konkurencija... ozbiljno ti pričam, prođeš kroz svoja dela i izvučeš segmente gde se objašnjavaju određeni pojmovi ili okolnosti, to zaista može da bude dragoceno i zanimljivo, a ne bi ti uzelo vremena više od mesec-dva.

[scallop]

Naprimer:
šljang (jezik komunikacije svemirskih Cigana);
Silvesterov pladanj - poslužavnik sa uvek do pola napunjenom bocom prepekana sa Prunela (garantovano najbolji u Galaksiji); ne sme se ispiti do kraja, jer onda nema magijskog nadopunjavanja.

Ja izgubim par meseci, a ti napišeš par romana!

[Boban]

da, da, poznat sam po tome, ovaj poslednji jedva da mi je oduzeo 14 godina.

A bolje ti je da daš olakšice za razumevanje svojih dela nego da nastavljaš da sipaš knjige bez njih.

[scallop]

da, da, poznat sam po tome, ovaj poslednji jedva da mi je oduzeo 14 godina.

A bolje ti je da daš olakšice za razumevanje svojih dela nego da nastavljaš da sipaš knjige bez njih.

Baš ne možeš da se kontrolišeš. Poznat sam po tome da sam nerazumljiv. Sipam, pa prolivam.

[Boban]

Neverovatno je da ne uspevaš da prepoznaš dobronamernost čak i kad sedi pored tebe.

[scallop]

To mi je još jedan mana. Čudo da me žena trpi.