Mediji i drzava protiv EMO

[stakmen]

http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-11-10-2009/emo-nije-sekta

Povodom dogovorenog samoubistva  klinca   iz   Rumunije i nase klinke,sve vise u nasim medijima,se pise i napada emo kor,2-3  nedelje su trubili protiv svih navijacha sad napadaju ove klince,bila je 80  tih naci pank afera ,kada su panduri zbog nekoliko pisama,po celoj drzavi maltretirali  pankere,onda 90-tih posle ubistva  nekog romskog klinca,tadasnji mediji i svi su se obrusili na sve skinse,bez obzira na podelu i podgrupe medju njima,o  batinama pandurskim da se ne govori,ne da je bilo batina vec otkid od batina,da li je moguce da se uvek trazi dezurni krivac,nisam emo ni niko od mojih frendova,al  brate nece svaki  taj klinac sebe da ubije,to je neki njihov slabo razumljiv trip,nego  ovo-najgora podkulturna grupa koja nikad nije napadana bili su  shabanski dizelashi,nastali po uzoru na  krimose,niko nikad nije vodio evidenciju koliko su oni ljudi upucali,po mnogim gradovima su prebijali masu drugacijeg imidza,npr  vise puta posle pank festivala  u Smederevskoj Palanci,muzika koju su slusali  i koja se danas pokusava vratiti/funky g,bee free,djoganci,ivan klemp chemp,ceca golema sisa itd,je nevidjeno grozna muzika koa unistava ljudski duh,u pitanju je manipulacija odozgo nesposobnih politicara

Bilo bi pametnije da su bili tekstovi  u medijima  protiv sponzorusha,i znaci opet jedna manipulacija  ---od gore-U  Rusiji -gospodin Putin je zabranio  emo i gotik parlamentom,sto je jos jedno licemerje,jer danasnja postkomunistichka Rusija je zemlja gde ljudski zivot 5 dinara ne vredi...

ako moderator misli da ova tema nije  zasluzila topik nek je seli u  srbija today ili tako neshto,  

[angel011]

[stakmen]

Mortal Kombat - Nemoj Biti Emo

[Ghoul]

IZNENAĐUJUĆE DOBAR ČLANAK:


Eмо бунт младих

Пре десетак дана, како су о томе известиле све медијске куће, уз помоћ Интерпола, наша је полиција спречила самоубиство девојчице од тринаест година. Да њен румунски вршњак, с којим се дружила преко Интернета, није у агонији после свог покушаја самоубиства тровањем, срећом убрзо откривеног, одао склопљен договор по којем и девојчица у Србији намерава да се убије, та би се намера вероватно и остварила. С обзиром на то да су овај дечак и ова девојчица припадници емо-покрета, кривица за њихове суицидне жеље приписана је његовој идеологији.

Пребацујући, међутим, сву кривицу на ,,емо", забашурује се животни разлог због којег су ова два сасвим млада друштвена бића постала поштоваоци његових идеја. Иза покушаја самоубистава ове деце не стоји, наиме, како то сада изгледа, ,,емо" као мода, него њихово емоционално расположење и самоосећање у породици и друштву. Аутодеструктивни покушај адолесцената упозорава нас на скученост њиховог хоризонта очекивања у свету какав им се пружа.

Готово у исто време кад и овај румунско-српски пар, један словачки деветогодишњи дечак покушао је да себи одузме живот скоком с моста јер више није могао да издржи понижавајући положај услед беде своје породице. Он није био припадник емо-покрета, нити је икада користио Интернет.

Емо се у написима проглашава малтене за сатанистичку секту која сеје смрт око себе. Тиме се пренебрегава чињеница да је овај покрет младих управо реакција на смртоносну безосећајност коју им родитељи остављају у аманет! Његов назив изведен је из придева emotional (осећајан, -јна, -јно).

Како бисмо боље упознали идеју овог покрета, ваља да се запитамо и о томе ко су најватренији његови противници. Главна парола ,,антиемо" акције гласи: Не заборави да је ,,емо" геј! У ову коалицију противника сливају се, дакле, све политичке и идеолошке струје екстремне нетрпељивости.

У Русији, у којој је данас број самоубистава из економских разлога драстичан, Путин је забранио емо-покрет и на тај начин скренуо пажњу са битног разлога за суицид у друштву на инцидентан. Код нас, после мноштва горопадних написа о овом покрету, дата је заправо анестезија јавности за реакцију на следећи, могућ и вероватан, напад агресивних, патријархално-ауторитарних омладинских удружења на неког за кога се посумња да му припада. Ко ће одсад уопште смети да се, одевен, пошишан и нашминкан у стилу ,,емо" прошета Београдом и Србијом?

Нашироко и надугачко су описивана обележја емо-покрета, а да ништа није речено о њиховој симболици.

Одећа емооваца нема карактеристике пола. Екстремна десница у томе види перверзију. А реч је о протесту против мачизма рекламне индустрије у којој се жене третирају као оруђе које заводи.

Коса која прекрива једно или оба ува, са шишкама преко ока, говори нам да се емоовац повлачи у себе, да протестује против оног што види и чује. Његова интровертност није хир, него непристајање на екстровертност у којој је основни улог превара.

Пирсинг и посекотине на рукама (црни кожни повези најчешће представљају симулацију самоозледе) на један мучан начин екстернализују патњу младог човека.

Члановима овог покрета се замера што углавном саобраћају путем Интернета (на порталу MyPlace). Али, зашто бисмо безусловно тврдили да овакав вид комуникације нема потенцијала да од овог света створи боље место него што смо ми то од њега учинили комуницирајући лицем у лице? Најзад, можда на Интернету лица постају непосреднија, искренија и мање егоистична, а њихова комуникација истинитија?

За припаднике емо-покрета тврди се да користе једну врсту антидепресива, али се заборавља да они презиру употребу дроге, алкохола и дувана, те да заговарају ненасилне односе.

По свему судећи, емо је аскетски, нетрадиционалан и нетрадиционалистички облик ненасилног, пасивног протеста младих; њихов интровертни бунт против опресивног света родитеља. Настао, како се уобичајено сматра, из протестне музичке традиције панка, овај покрет истиче трагично осећање живота какво се, када је о популарној музици реч, изражава још у доба блуза.

Свакако, потресан је однос ових младих људи према самима себи; одрицање и саможртвовање, неучествовање и изолација. Он нам трагично саопштава да је у свету рођена једна тако стара и егзистенцијом згађена генерација младих! Да бисмо њу упозорили на још увек постојеће вредности живота, које она превиђа, морамо најпре схватити на које уништене вредности она упозорава нас.

Post scriptum

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, ових дана смо могли да видимо на телевизији, угостио је, у својој канцеларији, Петра Красића, студента пете године Факултета техничких наука у Новом Саду, који је за рад ,,Отклањање црних тачака" добио награду Европског савета за безбедност саобраћаја. Како на путевима у Србији има више од 250 црних тачака тј. места смртних претњи за возаче и пешаке, министар је укључио младог стручњака у рад министарства на решавању овог проблема. То је више од лепог геста, паметна одлука и за друштво и за Петра Красића. Међутим, овом пригодом, видели смо младог човека да све време ћути док министар говори у његово име. Министар му се обраћа на ти и ословљава га надимком, на крају му каже: ,,Ти само треба да се бавиш црним тачкама!" А шта има да каже овај човек, с разлогом овенчан наградом, стипендијом и пословном понудом, осим да захвали министру? Зашто је он у свему овоме што се управо њега тиче објекат, а не субјекат? Зашто, напослетку, овакво понашање многи оцењују као симпатично, а не као типично ауторитарно? У одговору на ова питања налази се и добар део одговора на питање о емо-покрету.

Златко Паковић
[објављено: 17/10/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Emo-bunt-mladih.sr.html

[stakmen]

bravo,ok je tekst skroz,iz komunizma u demonokratiju,krivci se uvek svaljuju na neke grupe mladih uz medijsku pompu,ghoule svaka cast

[scallop]

Ne znam šta je EMO. Posle iščitavanja i dalje ne znam. Ali, pokušavam da razumem. I, zabrinut sam. Podrške i osude. Podjednako kontraproduktivne i apsurdne. Ne rešavaju ništa, osim što ukazuju na postojanje tog problema i, posredno, reklamiraju ga, kao što se reklamira bilo koji proizvod. Pobuna i protest su uvek bili OK, ali naglašeno povlačenje i odustajanje - nisu.

Ako se svede na "Bavi se, ti, crnim tačkama.", onda je poruka "Uočili smo problem, ali to je vaš problem i vi ga rešavajte." To bi bila dobra poruka da se radi o problemu koji mogu da reše oni koje taj problem muči. I ta poruka nije samo poruka Mrkonjića, ona se nalazi u civilizaciji koja je beskrajno i nekritički otvorila pristup informacijama i komunikaciji, prepuštajući pojedincu, bez obzira na uzrast, da se sam sa njima izbori. U postovanom citatu posebno me muči jedna rečenica:

Аутодеструктивни покушај адолесцената упозорава нас на скученост њиховог хоризонта очекивања у свету какав им се пружа.

Znači, širenje horizonata sužava lična očekivanja.

Naravno, u tome se kriju uzroci ove pojave. Kada su vrhunci dostupni pogledu, onda lako odustajemo od penjanja. Planina je suviše visoka, more je suviše daleko. Ne povezuju se oni koji se penju, oni odluče i veru se. Povezuju se, a danas je to moguće, oni kojima se život učini kao nerešiva enigma.

Kao dete nisam znao u kom sam bedaku. Nije bilo TV i Interneta da mi to naglase. Živeli smo u 13m², ali smo imali ogromno dvorište. Ne znam da li to razumete, ali na taj otvoreni prostor niko ne ukazuje mladima koji imaju Internet i TV i sa drugima podele samo taj lični zatvor, tih 13m², ali ne i dvorište.

[zakk]

Pa, ima wikipedija i previše detaljan i ozbiljan članak o tome, ali čovek zapravo shvati o čemu se radi iz urban dictionaryja.

[Ghoul]

šta si ovim teo, zače - da pišemo mejl dikšeneriju? da se učlanimo u emo?

[scallop]

Pa, ima wikipedija i previše detaljan i ozbiljan članak o tome, ali čovek zapravo shvati o čemu se radi iz urban dictionaryja.

Nisam zahvalan za ovu pomoć. Nisam je ni tražio. Za mene je ovo isuviše ozbiljan problem da bih ga podcenio. Suočavam se sa domaćim pričama čiji karakter daje slične signale i ne znam kako da se izborim sa tim. Razgovarao sam sa piscem i nisam uspeo da mu objasnim zašto je njegovo rešenje poraz, a ne pobeda. Kako da objasnim da ne prihvatam stav, a ne priču?

[Ghoul]

ko si bre ti, skalope, da piscu namećeš STAV i šta će on da piše-tvrdi-misli-veruje?

ko si ti da definišeš pobedu i poraz?
nije ti ovo 'mirko i slavko'!

[scallop]

Eto, brinem. Brinem i za tebe. Kao i ti za mene. To je ljudski i ispravno. I, ko si ti da pitaš ko sam ja? Ja se pitam ko sam ja, a ti se pitaj ko si ti. Zato sam zabrinut, a i ti bi morao da budeš zabrinut. Nisi više balavo derle da sebi bilo šta možeš da dopustiš. Vreme ti je da se zabrineš za ono što se dešava mladima, a ne matorima kao ja. Suviše sam ja velika trun za tvoje oko.

[Ghoul]

skalope, tvoje spočitavanje piscima da šire defetizam je nešto toliko neverovatno zatucano, glupo i gnusno da još uvek odbijam da poverujem da si ozbiljan.
mada znam da jesi - onoliko koliko si uopšte sposoban za 'ozbiljnost'.

[stakmen]

primer knjizevne svadje,ovo  je vrh balkanskog primitivizma,sledite link
http://prozaonline.com/?p=804#comment-32173

[scallop]

skalope, tvoje spočitavanje piscima da šire defetizam je nešto toliko neverovatno zatucano, glupo i gnusno da još uvek odbijam da poverujem da si ozbiljan.
mada znam da jesi - onoliko koliko si uopšte sposoban za 'ozbiljnost'.

Da ne izigravaš klovna na ovom sajtu, a pametnog čoveka na drugim mestima, moglo bi se pomisliti da je zlo koje rasturaš oko sebe realnost. Ovako je to samo još jedno pozersko ponavljanje mišljenja o meni koje naturaš članovima foruma u ubeđenju da ćeš od toga postati pametniji. Ono što si napisao ne pomaže nikome da se postavi u odnosu na jednu neželjenu pojavu kod mladih, niti ćeš ti ubrati neki profit. Tvoja zloba traje samo u virtuelnom svetu, a među zrelim i pametnim ljudima izaziva gađenje.

[Ghoul]

ne lupetaj, skalope, da ti se deca ne smeju: kao i obično kad budeš uhvaćen u iznošenju sumnjivih ili neosnovanih da ne kažem i netačnih tvrdnji, ti smesta kreneš da se baviš motivacijom i profilom osobe koja ti je na te nebuloze skrenula pažnju.

znači, pusti ti to dal sam ja zloban il ovakav il onakav, nego nam reci kako te nije sramota da na ovako ograničen i glupav način spotičeš nesrećne mlade talente koji ti dođu po savet, misleći da su tvoje sede vlasi znak mudrosti a ne senilnosti:
"Suočavam se sa domaćim pričama čiji karakter daje slične signale i ne znam kako da se izborim sa tim. Razgovarao sam sa piscem i nisam uspeo da mu objasnim zašto je njegovo rešenje poraz, a ne pobeda. Kako da objasnim da ne prihvatam stav, a ne priču?"

šta imaš bre ti da se mešaš u nečiji STAV i da mu ga, da prostiš, koriguješ?!

ti si bre vrhunski zlikovac i širiš svoje zlo oko sebe mnogo više nego ja (koji to ne činim uopšte, btw) - truješ mlade umove i pisce u pokušaju svojim glupim i ograničenim 'savetima'!

[scallop]

Ovim pozivam sve one sa defetističkim porukama i one koji smatraju da su takve poruke i uverenja na mestu, da svoje priče šalju Ghoulu kao doslednom borcu za EMO i socijalnu apatiju. On će ih podržati i povesti u srećnu zemlju zaborava. Ja ih tu neću podržati i nema potrebe da se meni obraćaju.

Stakmenu poručujem da ovo nije primer književne svađe, one su primerene književnicima. I još, neka obrati pažnju na činjenicu da Ghoulu itekako ne nedostaje life force i da se bori za lični uspeh svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima.

[Ghoul]

kao i obično, dragi moj siroti skalope, NIŠTA nisi shvatio.

nikada se ja nisam izjašnjavao kao 'borac za EMO i socijalnu apatiju' niti sam u tom svojstvu sada nastupio.

ja sam dosledni borac za slobodu umetničkog izraza, i zbog toga sam zgrožen tvojim otvorenim priznanjem da zloupotrebljavaš poverenje mladih naivčina koje ti se obraćaju za savete u pisanju, i pokušavaš da im namećeš svoje ograničene i bezvezne stavove o tome koje su poruke ok, a koje nisu.

apatija i rezignacija su sasvim legitimni stavovi – bez obzira što ih ja lično ne delim, imam razumevanja za njih i čak ih nalazim u mnogim mojim omiljenim delima.

a da si malo mrdnuo od klasika srpskog realizma iz 19. veka i njihovog stila pisanja, možda bi ih i ti, skalope, susreo.