Zoran Jakšić, "Kraljevi" (2009)

[Lord Kufer]

Hoćeš da kažeš da je odnos knjiga-čitalac - jednosmeran?

[Milosh]

Nisam to rekao.

[Lord Kufer]

Kad se ti i tvoja draga, recimo, dopisujete, vi na taj način ne stupate u međusobni odnos? Potpuno je svejedno šta ćete jedno drugom da napištete?

Pa bitno je valjda kakvi su likovi i o čemu pisac piše, jer svakako stoji iza toga.

[Boban]

Ja sam rekao da mi smetaju izbori koji čine junaci Jakšićeve proze; naravno da je pisac tako hteo, ali meni razrešenja i postupci junaka u kriznim momentima nisu bliski.
Ne kažem da je to loše, samo meni ne leži.
Pisac ima pravo da postupi kako god hoće, da odabere rešenje koje mu najviše leži, ali i ja kao čitalac mogu da uživam u razrešenju ili da očajavam.

[Lord Kufer]

Pisac bi trebalo da pre svega objasni situaciju u svakom pogledu, a kako će pojedini likovi da se ponašaju u sklopu toga jeste varijabilno i često stvar ukusa (role playing).

[Milosh]

Pa bitno je valjda kakvi su likovi i o čemu pisac piše, jer svakako stoji iza toga.

Naravno da je bitno, niko to i ne spori, ali naš doživljaj dela nema nikakve veze (ili bar ne bi trebalo da ima, po mom sudu) sa moralnim nazorima samog pisca, osim ako ih pisac ne nameće kroz delo, ali onda je to naprosto loša književnost, nevezano za to kakva su tačno moralna načela konkretnog pisca.

[Lord Kufer]

U književnosti se uvek "nameću" nazori pisca, samo ne eksplicitno.
Izbor likova je svakako bitan, a on može da bude deo namere pisca da upravo nametne svoj svetonazor (provokacijom).

Naravno, ja ovo pričam u smislu dublje analize, a ne na nivou "sviđa mi se" ili "ne sviđa mi se".

[Milosh]

Ja i ne pričam na nivou 'sviđa mi se' tj. 'ne sviđa mi se'. Izgleda da se i pojam 'nametati' može različito tumačiti, a ja stvarno ne znam kako prostije (razumljivije) da ponovim to što sam rekao...

[Boban]

U Jakšićevim delima junaci često biraju da se ne osvete za učinjenu nepravdu; to je meni jednostavno neprihvatljivo.

[Lord Kufer]

Ne može čovek ništa da radi a da na taj način ne iskazuje svoju nameru.
Neko može da čita a da ga nije briga za to što čita.
Ali kao se na taj način razmatra ono što se čita, bojim se da to onda nema nikakve veze s piscem i njegovom namerom.

[Lord Kufer]

U Jakšićevim delima junaci često biraju da se ne osvete za učinjenu nepravdu; to je meni jednostavno neprihvatljivo.

U ovom slučaju, razlog da se ne svete može da bude jednostavno činjenica da ti "junaci" nisu "programirani" da se svete, jer osveta, kao i sve ostale emocije, jesu uslovljeno, programirano, ponašanje.

Možda Jakšić zna nešto što ti ne znaš?

[Boban]

neosporno... ali praštanje i pasivnost su evolutivni ćorsokak i grupacije koje su pribegavale tome izumrle su.
Legitimno je pisati o izumirućima i podržavati ih, ali meni je to jednostavno moralno neprihvatljivo - imati moć da slistiš neprijatelje i ne uraditi to... ne znam.

[Lord Kufer]

Sva živa bića moraju da umru. To im je trejdmark.
Treba gledati šta je uzrok tome da se insistira na nemogućem kao na nečem praktičnom.
Glavna drama je uvek bila u tome.
Postoje neke vrednosti koje se nikako ne mogu izgubiti, niko ih ne može oteti. Druge vrednosti se razmenjuju, ali ove ne.

Ako si svoje iskustvo preneo u svoj roman, to ne znači da si ga nepovratno izgubio. Nećeš se svetiti ljudima koji su ga pročitali jer ti nisu ništa nepovratno oteli.

[Boban]

ne podiži raspravu na filozofski nivo, jer se ovde radi o elementarnim nagonima.

[Perin]

Elementarni nagoni su uvek bili filozofski nivo Elementarni nagon ne može biti osveta, i neretko su ljudi od nje odustajali...slažem se da bih i ja, po nekom svom moralnom kodum, ganjao čoveka koji mi je nekog ubio ili šta već, ali neki to ne bi....Fora je i kulturno podnevlje, takođe....mesto gde smo odgajani...sve to utiče, na odluku o osveti i sam moral ili super ego koji nam nameće šta i kako...

[Perin]

E ako je iko ovo gore razumio, svaka mu čast. 

[Milosh]

Svaka mi čast.

[Lord Kufer]

Za mene nije život igra flipera, u svakom slučaju ne samo to.

[Perin]

Znao sam Miloše, da ćeš ti skontati...čak sam i u sebi rekao: "Miloš će se prvi javiti."

[scallop]

Ne razumem pomalo raspravu koja odlazi u pravcu - Jakšić i njegova poruka u delima. Ja sam uvek uživao u Jakšićevom stilu i slikama koje ređa u tekstu. Činilo mi se da poruke ni nema ili da je suviše neubedljiva. Čak sam deo koji se odnosi na poruku smatrao slabijim delom njegove proze. Tek mi se u "Ministarstvu senki" ukazala njegova poruka i nimalo mi se nije svidela.

Naši likovi su često mi samo. Jakšić je za mene uvek bio pacifistički nastrojen, ne njega se nije moglo naljutiti i verovatno taj obrazac prate i njegovi likovi. Kao što i Bobana prate njegovi. Pomalo mi je čudno što Boban tako procenjuje odustajanje od osvete, ako je čitav "Crni cvet" postavljen na preispitivanju prava na zloupotrebu moći. Njegov junak je odustao od te moći. Čime se Jakšić, onda, odvaja?

[Boban]

odustati od moći i odustati od osvete su dve različite stvari.
Zašto ti stalno, scalope, imaš primedbe o tome kako se neko delo procenjuje.
Pa i ja sam rekao da su slike i vizije koje plete Jakšić nezaboravne.
Ali to je samo jedan segment književnog dela.
Jakšić je zapravo dosta bilzak Lavkraftovom konceptu; sjajna atmosfera i likovi uglavnom posmatrači, lak i kada su neposredni učesnici.

[scallop]

Imaš i ti primedbe. Da ih nema trebalo bi ih izmisliti. Eto, meni je Jakšić više nalik Bredberiju. Posebno priča "Strawberry fields forever".

Ako je tu priču napisao Jakšić, ako ona podseća na Bredberija... Što volim da napišem "ako"...

[Lord Kufer]

Impresionizam i ekspresionizam - to se retko kad dogodi istovremeno u jednog autora. Kod Jakšića je sve lepo opisano, nezaboravno. Ali nedostaje prava drama.
Svejedno, može da se uživa čitajući.

[Boban]

Pazi, postoji opisana drama, ali je ubedljivost drame i borbi mnogo manja nego vizuelizacija okruženja i aktera.
No, bilo kako bilo, ove priče su esencija onoga što Jakšić jeste kao pisac i svakako ih treba iščitati.

[angel011]

E, to. Drama deluje bledunjavo u poređenju sa vizijom sveta.

[Tripp]

Ja sam do sada imao prilike da procitam dva Jaksiceva romana, Kradljivce univerzuma i Severnjaka.

Kradljivce sam ostavio nakon nekih stotinjak strana. Bio je isuvise Young Adult za mene, sto ne mora da ima bilo kakve negativne konotacije. Uostalom, i Lovac u razi, ako to kome znaci, vrednuje se kao Young Adult literatura; a narocito naveliko hvaljeni Ender's Game. 

Tada sam se prvi put upoznao sa ovim naveliko izgradjenim i prilicno solidnim autorom SF-a, cija je tajna pisanja u oba ova djela u stvari konzistentna motorika koja u potpunosti pokrece likove, a nikako obratno. Osim toga, dakle osim na mahove zanimljive avanturice - malo sam sta vise zatekao u tekstu. Kao god bilo, cistokrvniju Young Adult spejs operu mislim da nikada nisam citao sa ovoga podneblja, a i sumnjam da moze biti napisana. Tihanu iz Erga necu pominjati u ovom kontekstu, mada taj roman, ako se ne varam, ionako nije strejt spejs opera. Ispravite me ako grijesim. Davno sam ga citao.   

(I jesam li ja nesto permutovao, ili Matrix neodoljivo podsjeca na Kradljivce [originalno publikovane krajem 80-ih]?) 


Misljenje o Jaksicu mi se, na zalost, nije znatnije promijenilo ni nakon Severnjaka. U ovom slucaju pisanje je za nijansu prodornije, prevashodno zbog prvog lica u kome se pustolovina odvija i mi je upijamo putem naratorovih ociju. Tekstualna tenzija je i dalje sveobuhvatna, i ocito ni ovdje ne ostavlja skoro nimalo mjesta ikakvoj vecoj slojevitosti pa ni humoru, a kamoli najpovrsnijoj ironiji; i, kao u Kradljivcima, zbivanja su osudjena da se nemilice redjaju lijevo i desno. Smisao kao da je izliven od cistog metala.

Doista izvrsno postavljeni mizanscen neke izgubljene [ili mozda prebliske?] zemaljske proslosti koji nam autor na trenutke blicne u fotki izoblicenog, zardjalog pejzaza i te kako je u stanju da nas ponuka da pretpostavimo mogucnost ovakve buducnosti, cak i da se sjedinimo sa protagonistom, medjutim, zahvaljujuci drvenastim likovima punim gnjeva i izniklih iz gusto detaljisanih opskurnih rodoslova, prokleti da konstantno jure za vlastitim demonima, sve ono sto bi moglo da donese daleko vecu vrijednost na ovom mjestu ipak je na kraju svedeno na najjednostavnije ornamentisanje. Naime, stekao sam utisak da, kao i Robert E. Howard, i Jaksic ima samo jedan cilj: da zadovolji glad citaoca za pustolovinom. I malo sta vise od toga.

Medjutim, Jaksic pritom NIKADA ne smeta pri citanju. Balast, na srecu, kod njega UOPSTE ne postoji. Sve je koncizno, kristalno jasno i u elegantnim svarljivim zalogajima da mu zbilja donekle i zavidim na toj vjestini, bez obzira koliko njegova sustinski fentazi prica postaje sumornija dok lagano namice ono sto se valjda moze nazvati zapletom. Na kraju, ni Severnjak mi nije bio daleko od Young Adult kategorije, jer na mahove zbilja zvuci infantilno, pogotovo u ucestalim scenama makljaze. 

Moj izopaceni ukus sigurno me nece nagnati da zakljucim da je Jaksic autor koga valja izbjegavati; ravnajuci se prema parametrima onoga sto sam procitao - a to nije mnogo - na neki nacin u pitanju je skoro-pa-savrseni fantasta. Recimo, volio bih mu procitati bas ove price gdje bi ovakvo pripovijedanje sigurno dalo nadasve korisnije rezultate. Na zalost, prosao sam samo kroz jedan i po njegov roman... i sumnjam da ista sofisticiranije od ovoga i mogu zakljuciti, ili naslutiti, o njemu kao o piscu.               

[pilot babo]

(I jesam li ja nesto permutovao, ili Matrix neodoljivo podsjeca na Kradljivce [originalno publikovane krajem 80-ih]?) 

Evo šta reče Jakšić o tome u intervjuu za Emitor:

- Kada biste imali priliku da snimite visokobudžetni film koju biste priču prvo ekranizovali?

Z. J. - Ono što je najbliže omladinskoj literaturi - roman "Kradljivci univerzuma". To je najspektakularnije. Čak mogu da kažem da su me preduhitrili. Ovaj roman se pojavio najpre 1987. a potom i 1997. u proširenom izdanju, a u njemu ima veliki broj stvari koje su se posle pojavile u filmu Matriks. Veštački svet u "Kradljivcima univerzuma" zove se Matrica; glavna ličnost koja se praktično obogotvoruje na kraju (koja se ne zove Neo nego Ana) bori se protiv mašinskog sveta; a taj mašinski svet ima vrlo moćne i opasne mašine koje se ne zovu sentineli nego kiborele... Dok sam gledao Matriks, bukvalno sam imao osećaj da gledam ekranizaciju svoje knjige...

[Mme Chauchat]

neosporno... ali praštanje i pasivnost su evolutivni ćorsokak i grupacije koje su pribegavale tome izumrle su.
Legitimno je pisati o izumirućima i podržavati ih, ali meni je to jednostavno moralno neprihvatljivo - imati moć da slistiš neprijatelje i ne uraditi to... ne znam.

A ja sam mislila da je to jedno od osnovnih moralnih načela hrišćanstva... i nešto što može samo da mi približi osobu s takvim svetonazorom 

[Alexdelarge]

... i ja sam nedavno procitao knjigu, najbolje price su mi JEKA i MORANA.

[Boban]

A ja sam mislila da je to jedno od osnovnih moralnih načela hrišćanstva... i nešto što može samo da mi približi osobu s takvim svetonazorom  

Načela na pipiru i zločini u ime Hrišćanstva su nekako u koliziji... svi verski pokreti u Evropi koji su bili miroljubivi istrebljeni su od Hrišćanstva u ime Hrišćanstva.
To je ono: prvo pobij sve nesitomišljenike pa ćemo onda da vidimo šta ćemo i kako ćemo.
Bojim se da smo svi mi manje-više potomci ljudi sa takvim svetnazorima, jer oni drugi jednostavno nisu pretekli da ostave potomstvo ili im potomstvo nije stiglo da odraste usled verskog proređivanja nepodobnih.

Raširenost Hrišćanstva danas meni govori o nemilosrdnoj zverskoj prošlosti istih, jer je to bio jedini način opstanka.
Dakle, Jakšićev junak u "Jeci" ne postupa razumno.

[Lord Kufer]

Najgori opstaju. Za njih su vrata smrti zauvek zatvorena 

[sivka]

Ne slažem se sa tobom, Bobane. Kao što se ti ne slažeš sa Jakšićevim junakom. Svako od nas postupa na drugi način. Ono što je za tebe normalno i uobičajno, za nekog drugog nije. Svako piše u skladu sa putem koji je izabrao. Neko se sveti, neko pati, neko prašta. Šta je od toga ispravno... ne možemo da znamo.

Jeka je zaista divna priča. Mračna, ali velika priča.

[zakk]

Kulturni dodatak Politike, 20. februar 2010, rubrika "Naslov po naslov", M.Vulićević

[Eriops]

Kraljevi su odlični.
Meni se najviše dopao Bezdan i Jeka, Dubrava je takođe odlična. Ostale priče su mi za nijansu slabije, mada su i one dobre.
Vrlo lepo piše, opisi su odlični ali opet stalno se nešto dešava, pa opisi nikad ne dođu do tačke na kojoj zamaraju čitaoca. Vrlo zanimljive ideje, sviđa mi se i ta horor atmosfera koju ima u pričama. Nekako od svih pisaca domaće fantastike koje sam pročitao, čini mi se da mi njegov stil najviše leži. A doskora nisam ni znao za njega.
Definitivno pazarim još ponešto od Jakšića.

[Event Horizon]

Procitah jeku- moranu -dubravu-kraljeve septembra i jedva cekam da procitam i preostale dve price. ajde i ja da kazem da mi je ovo uzasno super! Gore se malo raspravljalo o njegovim porukama, ali meni to nije bio primarni pokretac citanja, cak mi ni nije jasno bas bas sta je hteo da poruci; ja sam tu procitala likove koji su mi nekako na emotivnom nivou bili jasni, njihovi postupci su mi ...ehm, ljudski, nesto sto je, sto bi danasnji mladi rekli, "realno". Pa ko jos voli da slusa o nekom drugom, svi zele pomalo sebe u drugom  . Znate ono kad u Velvet Goldmine lik kojeg igra Christian Bale gleda na tV valjda emisiju o svom omiljenom pevacu, pa zamislja da kaze svojim konzervativnim roditeljima: "je l vidite to, to sam ja!! To sam ja!!" e pa to, to je meni jaksic porucio. Super su mi i njegovi svetovi, ima razvijene detalje, ali opet, ne zagusuje pricu, nije deep-space-nine fazon. Stil mu je zaokruzen, i to su gotove price, dakle, "to je to", nema da se prepravi, doradi ni nesto trece.

[sivka]

Jeka i Bezdan su prevedeni na engleski. Očekuje se da se oglasi lektor, pa da idemo dalje.

[Boban]

,,Kraljevi" su, posle ,,Nikadorskog hodočasnika" (1992) i ,,Ministrastva senki" (2007), treća zbirka priča Zorana Jakšića (1960); šest novela koje čine knjigu nastajale su u rasponu od 1977. do 2002. godine. Na prvi čitalački 'pogled' u pitanju su proze koje se kreću u okvirima naučno fantastičnog žanra, uz primese horora, i po ovim karakteristikama se ,,Kraljevi" razlikuju od prethodnih zbirki u kojima su žanr i žanrovsko skriveni slojevima alegorijski intonirane fantastike. Naravno, žanrovsko ni u kom slučaju ne označava vrednosnu kategoriju; u pitanju je samo bliže tematsko određenje (koje, pak, krije i zamke za neoprezne čitaoce svikle na rutinsku literaturu jer autor odbija da poštuje standarde i obrasce). Mesta dešavanja priča razbacana su u prostoru i vremenu; od srca Zemlje preko njenih neočekivano izmenjenih lica do površina drugih planeta sa čudesnim ekosistemima (u kojima su ljudski doseljenici uljezi). Začudnost, kao jedan od krucijalnih elemenata fantastike, u Jakšićevim pričama nalik je jarkom, neprekidnom vatrometu u kome svaka eksplozija mami uzdahe oduševljenja. Naučno-logička objašnjenja izvrnutih sklopova stvarnosti (u kojima je Jadransko more isušeno, Beograd zapljuskuje Panonsko more, duhovi vatre su stvarni a anđeli jesu bića ektoplazme) dovoljno su ubedljiva da postave funkcionalnu pozornicu na kojoj se ljudi bore za goli opstanak i za pravo da budu i ostanu ljudi. To jeste suštinski zaplet svake od priča: sudar čovečnosti sa nepojmljivim opasnostima i izazovima postapokaliptičkih društava, stalnih ratova zarad kojih se i mrtvi podižu iz grobova, planeta koje nose zaraze za telo i duh... Svaka od situacija, svojom otvorenom i nedvosmislenom surovošću, pred junake postavlja 'jednostavne' opcije: propast ili opstanak po svaku cenu, što podrazumeva i odricanje od elemenata sopstvenog identiteta (porodičnog, grupnog). Odgovor na izazov je individualan, u skladu sa vrednosnim piramidama po kojima se svako rukovodi u svom življenju. Činovi samožrtvovanja ili izdaje jesu ultimativne potvrde sopstvene (i sveopšte) krhke Čovečnosti.

Jakšić elemente svojih priča spliće u gustvo tkanje koje, svojom uzbudljivošću i doziranim tenzijama, maksimalno zaokuplja čitalačku pažnju. Kako dešavanja odmiču sve su očiglednije etičko/moralne dileme čije razrešavanje i razrešenje jeste i kulminacija pripovesti. U konačnom sagledavanju ,,Kraljevi" su zbirka u kojoj je svaki segment uverljiv i zaokružen u vanredno uspelu celinu.

Ilija Bakić

http://www.art-anima.com/d/prikazi/kraljevi.html
   

[zakk]

[sivka]

Uvek dobar za čitanje, Zoran Jakšić.

[sivka]

Kraljevi su bili traženi i na ovogodišnjem Sajmu. Zoran je potpisivao knjige jer se zatekao na štandu, pa su mnogi to iskoristili. Poznati su se ispričali a oni drugi, upoznali...