Emitor 477

[zakk]

http://www.lazarkomarcic.org/Emitor/477



EMITOR je glasilo Društva ljubitelja fantastike ,,Lazar Komarčić" iz Beograda
godina XXIX •broj 477 • novembar 2oo9. • ISSN 1451–1995X
www.lazarkomarcic.org • lazarkomarcic@yahoo.com

urednik i sporać: Miloš Cvetković
brojni saradnici, neki čak i ažurni: vidi sadržaj
prelom i odlaganje: Žarko Milićević
Veliki spori kraljevi: Rodžer Zelazni
Zvezdane spore: Džejms Bliš
Ispovest sportiste 2011: Radmilo Anđelković
Prostranije od carstva i sporije: Ursula K. Legvin

ilustracije:
prednje korice: Uroš Begović
zadnje korice: Saša Arsenić
unutra: Dragan Paunović
Hvala im

Reč urednika

Emitor 477 je stigao! Hm, zašto mi se čini da je ovo trebalo da otkucam još pre više meseci... No, kako god, dok me pravednički gnev fanova fantastike, koji su željni redovnijeg fanzina, ne otera sa ove pozicije (You wish! sad bi neko rekao), mogao bih da pokušam da vas ukratko ubedim zašto ne bi bilo loše da možda i pročitate ovaj broj Emitora pre nego što ga iskoristite za potpalu, da ga podmetnete ispod klimavog stola ili za tako već neku praktičnu funkciju... Elem, za one kojima je do čitanja, u ovom broju vas očekuju četiri priče. Dve duže mogu da posluže kao svojevrsni intro za antologiju ISTINITE LAŽI Gorana Skrobonje (neplaćena reklama!), pošto su obe priče na (za)datu tematiku urbanih legendi, a to što su se našle u Emitoru a ne u antologiji ne znači da su slabije od Goranovog izbora. Zapravo, možda i jesu, ali to ću saznati kad pročitam zbirku, dok će u Emitoru o tome pisati Meho Krljić zvani Uroš Smiljanić, koji je u ovom broju kritički tranžirao BELI ŠUM. Elem, navedene priče su: NE OSTADE ČAK NI VIDEO KASETA od mlade nade Filipa Rogovića koji ima još oko osam godina fore da ga tako zovemo, a druga priča je U POČETKU BEŠE REČ Gorana Mladenovića o kome trenutno nemam ništa vickasto da kažem. U nešto kraćoj formi očekuje nas jedna dama koja debituje u Emitoru – Milica Arsić sa pričom POSLEDNjA ZVEZDA PADALICA (kratka SF priča koja vrca od zabavnih detalja), a na kraju tu je još jedan stari znanac – Nikola Petrović (čitali ste i uživali u praznično-hororičnoj remix poemi NIKAD VIŠE) i odlična priča DUHOVI.

U nastavku gnjavaže zvane ,,uvodna reč" moram da istaknem jednu ekskluzivu i pravu poslasticu, i to ne samo za čitaoce Emitora već i za SVE koji su ozbiljnije zainteresovani za fantastiku, nauku, književnost i film (sa ili bez žanrovskog predznaka), kao i kritičko razmišljanje na ove teme. Naime, Emitor vam predstavlja nikada do sada objavljeni intervju iz 1996. sa RANKOM MUNITIĆEM! Zahvaljujući dr Aleksandru B. Nedeljkoviću intervju je nakon trinaest godina privoljen na papir sa (nekim čudom sačuvanih) audio kaseta, tako da sada možete da uživate u Munitićevim promišljanjima koja su i danas zanimljiva, aktuelna i pravo ih je uživanje čitati uz žal što jedan takav mislilac više nije sa nama.

Toliko od mene. Ako ostanem na ovom mestu i ne postanem žrtva gripa (ili sopstvene inertnosti), u međuvremenu možda dočekate i broj 478! Preporuka za nadolazeću zimu: pustite Don't Fear the Reaper na repeat i uzmite da čitate Kingovo UPORIŠTE, bilo u originalu ili u upravo objavljenom prevodu (kakav tajming!).

Do Emitora...

Miloš Cvetković

Oglasna tabla


Priče:

   * Filip Rogović: ,,Ne ostade čak ni video kaseta!"
   * Milica Arsić: ,,Poslednja zvezda padalica"
   * Goran Mladenović: ,,U početku beše reč"
   * Nikola Petrović: ,,Duhovi"


Intervju:

   * Ranko Munitić


Prikazi:

   * Radmilo anđelković: Čitali smo za vas... (Emitor 476)
   * Filip Rogović: Alhemija, ljubav najmilija (Radmilo Anđelković, Rašani)
   * Uroš Smiljanić: Beli šum (Beli šum, ur. Goran Skrobonja)


FLICKER:

   * Aleksandar Janjić: Bad Biology
   * Dejan Ognjanović: Parasomnia

[zakk]

Rezervišite primerak ODMAH! Isporuka odmah sutra u ponedeljak večer u LK!

[taurus-jor]

Rezervisano

[mac]

Ja možda dođem, ti donesi za svaki slučaj.

[zakk]

Najnovije vesti: Emitor će da kasni koji dan zbog gužve u štampariji. Svi štampaju koješta za "Sinergiju". Blah.
Što meni daje izgovor da zabijem glavu u lonac i lečim bolne sinuse.
Dakle, ne vidimo se večeras.

[taurus-jor]

 

[Boban]

svi programi su i inače otkazani zbog dana žalosti.

[sivka]

Emitor je LEP!!! Ko upisan!
Intervju malo podugačak ali skroz "nenormalan".
Mehmetov osvrt na Beli šum dobar, pitak i sažet. Ne bi smetalo da ima više.
Ostalo još nisam pročitala.

[zakk]

[scallop]

Sinoć se povlašćena manjina dokopala Emitora 477. Čitam intervju ABN sa Rankom Munitićem i neda mi se da ga dočitam. Usporiću maksimalno da duže traje. Moram da se nesložim sa Sivkom: to nije "nenormalan" intervju, to je epohalno suprotstavljanje dva pogleda na život i umetnost. Ako je iko ikada imao dileme oko žanrovskog ili nežanrovskog statusa SF ili horora, ako mu nije sasvim bistro šta je pogled napolje a šta pogled unutra, ako nema uvid u debljinu zida između širokog i uskog pogleda, onda je taj "intervju" ključno mesto razlikovanja. Ovako neispeglano, ostavlja nas na zemlji, a da je ispeglano, bilo bi "štivo za sva vremena", mesto za obučavanje vernih, kao Arakis. Sudar materije i antimaterije izgledao bi otprilike ovako. Želeo sam da tako izgleda sudar Tardeusa i Bentela, ali realnost uvek nadmaša imaginaciju. Luđa je.

Neposedovanje ovog Emitora je grdan propust. Ovo je pravi događaj 2009-te u srpskoj fantastici.

[Mica Milovanovic]

Ja sam taj intervju dobio od Ace pre sest meseci.
Tokom citanja plakao sam, vristao od smeha, hteo u zemlju da propadnem, totalna katarza... Must have...

[Milosh]

Tokom citanja plakao sam, vristao od smeha, hteo u zemlju da propadnem, totalna katarza... Must have...

Ovo je sjajan blurb da se stavi na naslovnicu narednog tiraža ovog Emitora!

[angel011]

Hoće li biti Emitora u Tardisovoj knjižari?

[scallop]

Ne razumem. Ja ne vrištim od smeha. Obojica su sve vreme pokušavali da ozbiljno iznesu svoje poglede. To što je nama ABN smešan, ne znači da je bio smešan Munitiću u tom trenutku. On je zaista pokušavao da ABN-u objasni svoje, meni tako bliske poglede na odnos čoveka prema svemu oko njega i u njemu. Kao da je to ostvarivo preduzeće. Klasično, ja u klin, ti u ploču. Svaki se odvezao u suprotnom pravcu i mora da su se na rastanku začudili da su jedan pored drugog. Taj zapis je za ozbiljno studiranje. Rečenicu po rečenicu. S jedne strane otvoren pogled na sve strane, a sa druge, čovek zakucan u svoju dogmu. K'o Bobanova građevina znanja na virtuelnim stubovima. Da se ABN-u izmakne bilo koji - srušio bi se. A, opet, i on ima neke svoje argumente sklepane na apsolutnom nerazumevanju kako nauke tako i literature. Sinoć smo razgovarali o takvim stavovima i čini mi se da ih je Melkor gurnuo negde u četrdesete godine ovog veka i tadašnje dogme o SF u SAD. Prosto je neverovatno da to čudo u ABN-u odoleva realnosti. Potom i Munitićev pogled na kentaura kao kauboja! Meni je kentaur od uvek samo konjanik, kao što je i bager u Škanatinom dokumentarcu uvek bio bager. Fenomenalno!

[Mica Milovanovic]

Pa ko kaze da je bilo smesno Muniticu, hteo je covek verovatno pet puta tokom intervjua da se zakolje...

[Ghoul]

taj intervju s munitićem, kroz koji se vrlo precizno ogoljava i abn, zaista je antologijski i sve i da nijedan drugi text u ovom broju ne vredi ni pišljiva boba (a siguran sam da nije tako), zbog tog dugačkog i sadržajnog texta trebalo bi ga kupiti i dobro čuvati (tj. paziti kome se daje, i da se obavezno vrati nazad).
zaista izaziva suprotstavljene emocije - nit je da čovek plače, niti da se smeje... a opet, previše pametnog kazuje munitić a da bi nerviranje zbog kratkovidog abn-a bilo dominantno...

naravno, ne treba baš sve što je munitić reko uzimati kao nesumnjivu i neupitnu istinu, ima se tu sa čim i polemisati, ali u načelu je to sve ok.

[mac]

K'o Bobanova građevina znanja na virtuelnim stubovima.

Čekmalo, to sam ja iskonstruisao!

Plašim se da mi ne ode ovaj broj ako ni sledećeg ponedeljka ne dođem. Jel može da padne jedna rezervacija i specijalni dogovor o primopredaji? Može i preko neke knjižare.

[zakk]

Neće da nestane...

A biće u Tardisu, al kad se otvori knjižara, polako bre

[scallop]

Neće nestati primerci kod Miloša. A, neće ni kod tebe kako ih lepo nudiš.

[scallop]

Ja, opet. Žao mi je da Emitor 477 crkne za dva dana, to nije zaslužio.

Toliko sam uživao u Munitićevoj golgoti po ABN-u da sam čitanje rastegao na dva dana, zapustio Skrobonjinu antologiju i propustio da pomenem Mehino skakutanje po antologiji "Beli šum". Zato Emitori i postoje, da se u njemu istovari ono što ne bismo napisali za pare, ali za dušu... Da ne govorim o Filipovim masivnim kontradikcijama u pokušaju da napiše sve o svemu kad su u pitanju "Rašani". Da nije Munitićevih jada, uživao bih u njegovim. Nisam uspeo da počem sa čitanjem priča. To mi se nikada ranije nije dogodilo.

Pa, pošto ovog broja ima na pretek, nemojte da se brinete kako ćete doći do njega, čekaće na vas negde kod Zakka.

[Mica Milovanovic]

Po antologiji "Beli šum"? 

[scallop]

Pa, poštedeo je par priča. One iz glavnog toka i nije. Mislim da se u dobroj meri poklopio sa Ghoulom i sa mojom malenkošću. Samo, Meho je elitista, on to ume bolje, pa i kad piči, piči elitno.

[Meho Krljic]

Baš sam ga... spičio... Samo se plašim da nije dovoljno duhovito.

[scallop]

Meni jeste. Nemam priču u "Belom šumu".

[Meho Krljic]

Važno da je nekom bilo zabavno. 

[Will-O'-The-Wisp]

Postoji li ikakva sansa da mi neka dobra dusa posalje taj Munitic VS. ABN intervju na mail?

[vilja]

Postoji li ikakva sansa da mi neka dobra dusa posalje taj Munitic VS. ABN intervju na mail?

Ipak ABN kao tema za doktorat?

[angel011]

Intervju je...

Nije mi jasno kako je Munitić izdržao sat i po sa ABN-om a da ga ne mlatne ili ne dobije moždani udar.

Pročitala i Filipov prikaz "Rašana", ok je, knjiga je nezgodna za prikazivanje.

Pročitala i prikaz "Belog šuma", umereno zabavan, deluje suviše samozadovoljno da bih ga ozbiljno shvatila.

[Ghoul]

prikaz "Rašana", ok je, knjiga je nezgodna za prikazivanje.

pričaj mi o tome!

a tek što je nezgodna za čitanje...!

[scallop]

Što jes' -jes'. Nezgodna je za čitanje. A, i Filip se propisno namučio. Ne treba čitati ono što je nezgodno.

[angel011]

Za čitanje nije nimalo nezgodna, bar meni nije bila, ali je komplikovana za prikazivanje.

[pilot babo]

Ne znam bokte šta se zbiva. Nije mi bilo nezgodno ni da pročitam Rašane ni da napišem prikaz. Vi ipak pričate o mojim silnim naporima... Možda je moj tekst težak za čitanje, pa se stiču neki pogrešni utisci? Ali ja sam ga napisao brzo, i to je išlo, onako, prilično glatko...

[Mica Milovanovic]

Zbiva se da se, čitajući tekst, čini kao da si se dosta trudio da biraš reči...

[pilot babo]

Mislite na onaj uvodni deo đe objašnjavam kako mi se ono što sam ranije od Radmila čitao nije sviđalo?

[Mica Milovanovic]

Mislim ono sto sam napisao 

[pilot babo]

Pogrešno mislite 

[Mica Milovanovic]

Čuj, ako te iko razume, ja te razumem.
Ja sam imao čast da nekada davno govorim na promociji knjiga dva Andjelkovića.
Mislim da se nikada u zivotu nisam pažljivije pripremio za neki javni nastup, a i dalje sam se pitao da li sam dorastao takvom zadatku.

[scallop]

Ma sve je u redu. Prikaz je pun digresija, teško je razlučiti šta je na umu prikazivača, možda mu je to i najveća vrlina. 

Nije mi bilo jasno šta će tu Bobanov komentar, kao da još na jednom mestu moram da čitam njegove Paramecijum izjave. Šta mogu, moje drugo ime je digresija. Ja ni ulicama ne volim da idem pravolinijski, ako ne može dijagonalno. Cik-cak je moja velika ljubav. Tako usput više vidim. I imam šta da ispričam o viđenom.

[pilot babo]

Prikaz je pun digresija, teško je razlučiti šta je na umu prikazivača, možda mu je to i najveća vrlina.

Hehe, prikaz Radmila u duhu Radmila...

Evo, da pojasnim ako nije bilo jasno šta mi je na umu:

Poenta teksta i jeste kontradikcija između dve pojave:

1. pojava: Radmilovo pisanje mi se ranije nije dopadalo, a ne privlači me ni vreme u kojem se Rašani događaju, ni alhemija, oko koje se radnja vrti.

2. pojava: Rašani su mi se svideli! (uprkos 1. pojavi)

Dakle, nisam očekivao, ali se to ipak dogodilo. To je kao neka poenta prikaza... Da, nisam propustio da ukažem i na to da ne znam ništa ni o alhemiji ni o 7. veku, i da neka poigravanja pisca možda nisam skontao, ali sve ovo mi nije nešto baš naročito teško palo. Mislim, ni čitanje, ni pisanje. Možda je prikaz zbrkan jer sam hteo sve to da pomenem.

E, što se tiče navođenja Paramecijum izjave, objasniću to kasnije, sam da pišam....

Šalim se, moram da pođem iz kuće, pa kad se vrnem!

[Tex Murphy]

Cool! Zbrkan prikaz! To podsjeća na moje prikaze!

[pilot babo]

E, što sam citirao Paramecujum izjavu?

Trebalo je na početku teksta da kažem da ranije nisam gotivio Radmilovu prozu. Ali, nisam mogo reći: to je zbog ovoga ili onoga. Nisam se pre par godina ni trudio da pronađem taj razlog što mi te stvari nisu legle. Sećam se samo da je bilo naporno. Neke od tih stvari nisam ni pročitao do kraja. Recimo, "Svu vučju decu" sam bio dovatio u nekom od onih prastarih ZS-a, pa krenuo, ali posle nekoliko strana - ne ide, pa ne ide. Ne vuče me. Nisam baš siguran ni šta mi to autor priča, ni zašto, ali što je najgore - nemam dovoljno V. (Volje, Vremena, Vatre u srcu) da se i dalje trudim da skontam. Dakle, to je moj deo greške. Sklon sam tome da ne krivim samo pisca ako mi neka proza ne odgovara. Ja volim jednostavnije pisanje, bez mnogo intelektualnih masturbacija, ali ne mogu svi tako. Pa, sad, brajko, ti se potrudi da svariš nekog autora, pa onda kritikuj do mile volje i ovo i ono, i tako dalje... Nekad se treba vratiti na neko štivo koje ti isprve nije išlo. Sa Radmilom to nikada nisam uradio.

I ondak, umesto da ja nagađam što to nije leglo meni, koji nisam ni dočitao, bolje da navedem šta kažu ovi koji taj opus malo bolje poznaju. A izjava izdavača mu dođe ko šlag na tortu. Bokte mazo, čak i Boban smatra da je to najnezgodnija knjiga u njegovoj ediciji!

Ali, to se ispostavilo kao velika zabluda, i nadam se da je bar to u tom mom prikazu jasno! Rašani nisu teški za čitanje kao ostala Radmilova dela, i ja ih preporučujem bukvalno svakome. Za Vučju decu, recimo, ovo ne bih smeo da kažem. Dakle, Šarani su mi bili pitki, podjednako u bržim delovima, kao i u onim filozofskim, misaonim, u kojima se naklapa naširoko i nadugačko...

[scallop]

Onda ne mora da čitaš roman "Poslednji Srbin", to ti je kasnija verzija priče "Sva vučja deca".

[pilot babo]

"Poslednji Srbin" je kasnija verzija priče "Sva vučja deca".

Ovo valjda znači da je tematika ista?

A ja kažem da to uopšte ne govori da ne treba da čitam Srbendu. Jer: problem sa "Vučjom decom" i nije bio u tome što mi se nije svidela tematika, već način na koji je obrađena. Ja tematiku, zapravo, nisam uspeo ni da dokučim...

Kod Bobaneskuovih priča mi se to nikada nije dogodilo. Bez obzira da li mi se sviđale više ili manje, uvek su bile jasne, i nije bio problem da ih pročitam do kraja.

Književnost nije umetnost ŠTA, nego umetnost KAKO. Dva autora mogu da obrade istu temu, a da napišu sasvim različita dela.

[Boban]

kako su ova deca pametna...

[scallop]

Ja sam samo proveravao da li si živ. A, dete je pametno, ne zamera se onima koji ne opraštaju.

[Boban]

to ne umanjuje tačnost iskaza.

[pilot babo]

Nije me mrzelo pa sam napravio mali eksperimenat, koji ćemo da nazovemo Paramecijum vs Scallop. Metoda je ona koju Paramecijum voli često da pominje, i zove se «Uzmi sitan uzorak (npr. prvi pasus) pa izvlači krupne zaključke». Dakle, uzećemo početne rečenice dva pomenuta dela:

Evo kako kreće Srbenda:

«Ameri su definitivno otkačena populacija. Šizofreničari. Baš dvostruke ličnosti. Treba da poživite godinu-dve među njima pa da shvatite da sve što ste mislili da znate o njima, njihovim navikama i kućnim ljubimcima, takozvani «američki način života» prisutan u svakom kubnom milimetru celuloidne trake... nema nikakvih dodirnih tačaka sa stvarnošću. Ili je bar tako u Srednjem Vajomingu.»

Dakle, knjiga počinje bombastičnom izjavom pripovedača. Ispaljuje tri kratke, efektne rečenice u kojima proziva Amere, i mi se već pitamo – zašto to radi, šta je doživeo pa tako misli, i na kraju krajeva – ko je taj uopšte?! Daj da čitamo dalje, da vidimo. Autor nas vuče dalje kroz pasus. Skontamo onda da im je reko da su šizofreničari jer je taj njihov američki način života u stvari laž, i na kraju nas obaveštava da se nalazi u Srednjem Vajomingu. Imamo odmah i lik i mesto, i sad hajmo dalje, da vidimo šta mu se tamo događalo... Sigurno je nešto zanimljivo, čim naziva celu naciju šizofreničarima. Evo, ja bih sad nastavio da čitam, samo da nisam počeo tu nekog Dostojevskog... Al doćiće Srbenda na red.

A kako startuju Scallopova Vučja deca:

«Sunce zape za krezube obrise bivšeg grada i poče da krvari.»

Ovo se dešava svakog dana, u svakom gradu na svetu. Autor nas ne obaveštava koji je ovde u pitanju. Samo konstatuje to, što smo mi oduvek znali. Nastavlja:

«Obzorjem se razli stid zvezde. Možda zbog svežeg pamćenja da je bila pasivni posmatrač uništenja. Samo grada? Čega još? Zaludna beše najava smiraja; kao da je moguće pronaći privremeni zaborav na onoj strani, na Zapadu.»

On potroši još pet (5) rečenica, a da se u njima ne pojavi čovek. Ne znamo još ni koji je to grad, i šta je zapadno od njega. Stičemo neku polu-sliku nekog uništenja, ali ni izdaleka ne naziremo o čemu se zaista radi. Tek u sledećoj rečenici (sedmoj), pojavljuje se lik:

«Joen Brandt se pokrenu preko najviše zaravni tvrđave ka severnoj padini.»

Shvatamo da je na nekoj tvrđavi, ali kojoj, kakvoj, zašto? Nema tu nikakvog detalja, nikakvog mamca koji bi nas povukao dalje:

«Najpre lagano, kao u polusnu, zatim odlučnije. Pre no što zamače kroz istočna gradska vrata, osvrnu se još jednom. Plamteće nebo zapreti da ga preplavi i on potrča. Njegove cipele zadobovaše preko drvenog mosta.....» i to ide dalje u tom maniru.

Scallop troši još dosta rečenica, a i dalje nam ostavlja dosta nedoumica o svemu. Ako je verovati da se po prvom pasusu delo poznaje, onda je Paramecijumova proza dinamičnija, neposrednija, taj autor se više trudi da zgrabi pažnju čitaoca, oseća se manje samodovoljnim, i tako to... Srbendu ću čitati, al mi se nekako ne mili da dajem novu šansu Vučjoj deci, bar još neko vreme...

Naravno, ovo je moj doživljaj proze, i sigurno ima čitalaca drugačijih sklonosti. Pretpostavljam da neki vole da knjigu otvara neki dugi opis krajolika, da se likovi pojave tek kasnije, možda i da celo delo bude zakukuljeno, u zagonetkama, i tako to... To je legitiman prisup, ali se meni ne dopada naročito. Verovatno takvu prozu bolje prihvataju stariji, šta mu ga znam...

[Lord Kufer]

Analiziraš i ono čega nema! Svaka čast! Bićeš upamćen.

[Mica Milovanovic]

Evo, ja bih sad nastavio da čitam, samo da nisam počeo tu nekog Dostojevskog...

I nije te stramota da priznaš da si ostavio jednu ovakvu knjigu zarad nekog davno počivšeg Rusa... Nikad od tebe pravi kritičar neće biti...

[scallop]

Ne bih da se natežem sa Pilotom. Svako ima svog degena. Međutim, Kufer je prilično u pravu. Komparacija je na nivou privatnosti, a ne ozbiljnog promišljanja. Čini se kao posledica potrebe da se obrazloži već donet stav. Međutim, kako je izneto da nije važno ŠTA nego KAKO red je da se umešam. Bez obzira na to da sam ja "Vučju decu" potpisao pre šesnaest godina, a Boban "Srbendu" juče.

Kufer verovatno vidi da su u ova dva dela (ne treba zanemariti ni činjenicu da će nas "Srbenda" voziti još 400 stranica, a "Vučja deca" deset puta kraće i to peške) signali ispaljeni iz različitih pušaka. "Otkačeni", "šizofreničari", "dvostruke ličnosti" su nasuprot "bivši", "stid", "uništenje", "čega?". Scallop ne vidi prednost "bombastičnog" iskaza. Ne vidi ni potrebu da budu isti.

Istovremeno, pažljiviji i obaveštenijii će shvatiti da je impresija Beograda iz Beograda, a da su Amerikanci i Vajoming izvučeni "iz svakog kubnog milimetra celuloidne trake". Scallopa zagušuje taj prvi pasus i kasnije će se jedva vratiti u knjigu. Povratak kući, što je središnje mesto oba dela, prepoznavanje i prihvatanje svog prostora je četiri ili dva dana, ali u "Srbendi" će čitaocu trebati dani da to shvati, "Vučja deca" su daleko manji ukupni napor. Možda vredi potrošiti nekoliko rečenica, da bi priča bila kraća. Uostalom, možda analogije ni nema, ali Scallop to tako vidi, a u ukupnom zbiru se računa bar koliko i Pilot.