Radmilo Anđelković: LETOPISI SVEMIRSKIH CIGANA (2010)

[sivka]

Neobični i često nemogući izazovi zapisani su u genima nekih ljudi i oni se, udruženi u gildu svemirskih Cigana posvećuju traganju za neuhvatljivim. Jednom godišnje, okupljaju se na usamljenoj planeti Kidis gde taboruju i pripovedaju o svojim poduhvatima. Najbolja priča nosi priznanje Svemirskog Ciganina i to je, najčešće, Grej Svaruk Hening.



U šest pojedinačnih priča prve knjige TABOR NA KIDISU, nastalih i većim delom objavljenih u poslednjih 25 godina, Grej Svaruk Hening i njegovi ortaci i suparnici žive svoje avanture, nadmeću se i dostižu svoje ciljeve.

    * Zov zemlje
    * Ginekoid za Ciganina
    * Najveći zoo–vrt u Galaksiji
    * Franko isporuka
    * Došljak sa planete ludaka
    * Kidis je prevara




Druga knjiga je jedinstveni roman LEGIJA IDA, u kome Grej Svaruk Hening, naoružan sposobnošću da prodre u sopstveni genetski kod, dobija zadatak koji će ga suočiti sa Idom u sebi i oko njega i konačno odrediti njegov put.

[Cornelius]

    

[Boban]

A evo da priložim izvadak iz bibliografije, pošto sam prozivan nekoliko puta da se izjasnim gde je šta izašlo. Ovde nema nekih stvari iz ovog veka, pre svega ono objavljeno u Znaku sagite.

Emitor 1, 1981.12, Ispovest sportiste 2011,
Emitor 6, 1982.10, Chleewak,
Emitor 7, 1982.12, Približavanje,
Emitor 7, 1982.12, Akvarijum za zlatnog karaša,
Emitor 13, 1983.06, Intermeco za kontakt,
Sirius 100, 1984.1, Mozaik od sto kockica,
RS magazin, 1985.03, Leptirova lutka,
Sirius 109, 1985.07, Približavanje,
Emitor 31, 1985.11, 32 (?),
Najbolje svetske SF priče 1986, 1986, Varnica,
Interna izdanja, 1986, ZEMLJA ZA DOBRE LJUDE,
Sirius 115, 1986.01, Mana, Mana,
Sirius 117, 1986.03, Intermezzo za kontakt,
RS magazin, 1986.03, Draž lebdenja,
X-100 SF 14, 1986.07, GALAKTIČKI TUNEL,
Emitor 39, 1986.07, Draž lebdenja ili Kervinova stena,
Zoroaster (, 1987, ZEMLJA ZA DOBRE LJUDE,
Sirius 129, 1987.02, Zatvor za smrtne,
RS magazin, 1987.03, Đokondine oči,
Emitor 48, 1987.04, Pogled sa strane,
Alef 2, 1987.09, Planina u međurečju,
Emitor 54, 1987.1, Oni izlaze samo noću,
PZ 1887, 1988.0226, Priznanje,
Sirius 144, 1988.05, Spiridonova potera za neuhvatljivim,
Emitor 61, 1988.05, Robotska posla na Kanarevom brdu,
Emitor 62, 1988.06, Samo treba pokušati i...,
PZ 1912, 1988.0819, Dostojno galaktike,
VPA magazin, 1988.09, Zunzara u uhu,
IT novine 1060, 1988.1003, Pogled sa strane,
Sirius 163/164, 1989.12, Ginekoid za ciganina,
Emitor 80, 1990.02, Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac,
PZ 1997, 1990.0406, Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac,
Monolit 6, 1991.01, Nema mesta za svilene bube,
Tamni vilajet 2, 1992, Dan Mitre,
Monolit 8, 1993, Franko isporuka,
Tamni vilajet 3, 1993, Sva vučja deca,
Znak sagite 3, 1993.09, Sva vučja deca,
Nova (alternativna) srpska fantastika, 1994, Dan Mitre,
Znak sagite 40, 1996, Oči svetovida: Falus,
Kvazar, 1998, Sva vučja deca,
Kvazar, 1998, Dan Mitre,
Kvazar, 1998, Nema mesta za svilene bube,
Kvazar, 1998, Oči Svetovida: Falus,
Kvazar, 1998, Rašani,
Orbis 2-3, god IV, 1999, leto-jesen, Zov Zemlje, Znak sagite 8, 2002.06, Bez crvene,
Znak sagite 11, 2003.05, Običan dan za pecanje,
Emitor 437 (dupliran broj), 2003.11, Pet pogleda na terazijski greben,
Emitor 437 (dupliran broj), 2003.11, Legija ida,
Politika (dodatak Dani Beograda), 2007,1416-19, Paralilula

[scallop]

Skoro da je OK: "Interno izdanje" znači "Ilustrovana Politika" (u nastavcima"); Kvazar je BMG, Beograd, VPA Magazin = RS Magazin. A "Emitor" ionako ne računam.

Sad mi je lakše - "Tabor na Kidisu" je lapo-lapo, tri su ranije objavljene, a tri nisu. I "Legija Ida" je lapo-lapo. 

U svakom slučaju zahvaljujem. 

[Boban]

Interna izdanja, misli se na knjiški oblik objavljenog ne u Ilustrovanoj politici, nego u Ekspres politici.
RS magazin je promenio ime pred kraj života i poslednja 4 broja zovu se VPA magazin (Vjesnikova Press agencija).
Ti si najobjavljivaniji domaći pisac u Monolitu.

[scallop]

Verovatno i najobjavljivaniji srpski pisac u "Sirius"-u (pardon - srbijansi ). I još ponešto, valjda.

[angel011]

Ti si najobjavljivaniji domaći pisac u Monolitu.

Sa objavljene 2 priče.

[scallop]

Kakav je nivo "Monolit"-a dobro je. Boban nema nijednu.

[Boban]

Nema ni Fipa... Jakšić, Lazović i Skrobonja po jednu.

[scallop]

Nepravda! Izgleda da sam bio povlašćen! Hoćemo novi MONOLIT!

[sivka]

Nepravda! Izgleda da sam bio povlašćen! Hoćemo novi MONOLIT!

Tako je, hoćemo još jedan Monolit.

Ajd sad o LETOPISIMA SVEMIRSKIH CIGANA

[Mica Milovanovic]

Evo malog doprinosa - fali mi ovde Tardis- jos nisam unosio poslednje dve godine...

Fantastična biblioteka 4   7-140   2008      Radmilo Anđelković   RAŠANI
Kvartal 9-10   100-103   2008      Radmilo Anđelković   Bez crvene
Znak sagite 8   1222-1225   2002,06      Radmilo Anđelković   Bez crvene
Priče za kraj veka      2000      Radmilo Anđelković   Paralilule
Emitor 188   3   1995,01      Radmilo Anđelković   Ispovest sportiste 2011
Emitor 188   4-5   1995,01      Radmilo Anđelković   Chleewak
Emitor 188   6-10   1995,01      Radmilo Anđelković   Korak ustranu
Emitor 188   10-12   1995,01      Radmilo Anđelković   Robotska posla na Kanarevom brdu
Emitor 188   12-14   1995,01      Radmilo Anđelković   Ogledalac
Emitor 188   14-18   1995,01      Radmilo Anđelković   Bez crvene
Emitor 188   18-30   1995,01      Radmilo Anđelković   Ko želi da živi večno
Emitor 188   30-40   1995,01      Radmilo Anđelković   Zov Zemlje


I... čestitam... dve odjednom!!!

[Ygg]

I... čestitam... dve odjednom!!!

Pridružujem se čestitkama!

Spejs opera! Mljac! Jedva čekam da nabavim knjige!!!

[Usul]

Ja sam vec par puta pitao Spomenku oko slanja knjiga u inostranstvo ali nikad nismo uspeli da se dogovorimo... Hoce li mozda tih knjiga da bude na knjizara.com ?

[scallop]

Mislim da će Tardis morati da pronađe način. Ti si na spisku onih kojima se zahvaljujem.

[Boban]

Pa šta će vam knjižara.com da se ugradi 5 evra u svaku knjigu?
Zar ne možete sami da se dogovorite nekako?

[scallop]

Naravno da možemo. Slali smo već Usulu i Emitor. Samo nas podseća da je živ.

[Usul]

Ja sam otvoren za bilo kakav dogovor.

[angel011]

Pročitala Tabor na Kidisu.

Simpatično, retro, prvih pet priča me je podsetilo na Sirius. Nije my cup of tea, ali pretpostavljam da bi se onima koji su gutali i koji gutaju Sirius dopalo.

Priča "Došljak sa planete ludaka" mi je bila najzabavnija. Ima nekih sličnosti (i dosta razlika) sa "Danom Mitre", odličnom pričom objavljenom u Tamnom vilajetu 2.

[gargamel]

Evo i mene nakon duže vremena ovde, vidim da je objavljena  i Legija Ida koju sam imao zadovoljstvo čitati u još  nedovršenoj verziji i nadam se a i verujem da je sada još bolja... Čestitam na objavljivanju dve knjige i puno uspeha medju čitaocima...

[sivka]

@gargamel ~ Postoji posveta na nekoj od prvih strana... ima tamo i tvoj nick

[Nightflier]

I mene zanima da vidim razlike između radne i dovršene verzije "Legije", a zanima me i da pročitam šta je pre bilo, pošto mi je to nekako najviše falilo kada sam je čitao. Koja je cena?

[Usul]

Cijena? Prava sitnica! (nisam mogao da odolim) 

[gargamel]

@gargamel ~ Postoji posveta na nekoj od prvih strana... ima tamo i tvoj nick

Hvala, izgleda da je bilo koristi makar od nekih mojih sugestija...

[Plottz]

Na promociji beše specijal cijena 500 đunti za dvije + pivo +palčinke.

[sivka]

I na Sajmu ...

[scallop]

Pošto niko ne pominje moje knjige moram ja. Dohvatila moja žena "Tabor na Kidisu" i negde pred kraj, čitajući priču "Došljak sa planete ludaka" počne da se cereka. Kad se ona smeje, ja obavezno moram da vidim o čemu se radi. Bilo joj smešan moj omaž kiberpanku. Ne znam zašto joj je bilo smešno. Uverite se sami:

Sala je bila puna i na moment pokušah da izračunam koliko zarađuje gazda "Cyberpunka". Sigurno mnogo ako je stalno ovako. A izgleda da je bilo, mada mi gosti nisu izgledali kao velike trošadžije. Mnogi od njih su izgledali kao letači, ali nekako krivotvoreno i prenaglašeno, sa previše detalja koji su sa njih vrištali da upozore. Naivne, ali ne i mene. Sjajna kožna odela, beskorisni implanti i sve dugine boje u kosama, prejaka šminka da pojača oštrinu pogleda i natera posmatrača da uoči remenje i opasače, lako i teško naoružanje, koje najčešće nikada nije bilo upotrebljeno. Za obližnjim stolom trojica su se nadmetala svojim mentalnim makro i mikročitačima računarskih cifara, arsenalom programskih virusa za brisanje tragova nakon upada u velike kompjuterske finansijske transakcije. Čudo od kiberpanka i to će jednom neko da mi plati. Nešto dalje, diskutovalo se o načinima za uključivanje u sintisajzere, pojačivače i emocionalne inicijatore. Sa druge strane su dopirali glasovi na japanskom jeziku. To valjda jakuze i nindže, ne znam zašto su i oni obavezno prisutni, planiraju novu preraspodelu vlasti u podzemlju.
Već četiri stotine godina takvi su obavezan escajg u ovakvim lokalima i još se niko nije dosetio da ih razjuri dobrom batinom. Nikada nisam voleo da zalazim među njih, jednostavno ne volim takvu bratiju. Gotovo da zažalim što sam sad prisutan.

[angel011]

Prikaz zbirke Tabor na Kidisu: http://www.tardis.rs/prikazi/za-pricu-vise

Prikaz romana Legija Ida: http://www.tardis.rs/prikazi/svemirski-ciganin-spasava-svet

[scallop]

Hvala na najlepšem novogodišnjem poklonu koji sam mogao da dobijem. Odavno nisam video da neko vidi ono što sam želeo da bude viđeno.

[angel011]

 

[Usul]

Ja se nadam da cu uspeti da se dogovorim sa tardisom. Za sada jos uvek nista

[Boban]

Međudimenzijsko plivanje


Radmilo Anđelković: »Legija Ida«, SF roman, Tardis, Beograd, 2010.

Druga knjiga o avanturama Svemirskih Cigana, ponajviše o avanturama najpoznatijeg i najuglednijeg među njima - Greja Svaruka Heninga - puno je ozbiljnija i slojevitija nego prethodna, zbirka priča Tabor na Kidisu. U toj smo zbirci upoznali desetak osnovnih likova i spoznali temeljne odnose i sustave vrijednosti u esnafu Svemirskih Cigana, najamnika sposobnih da za dobru cijenu pronađu bilo što u bilo kojem kutku svemira, držeći se pritom vlastitog kodeksa časti i uzajamno se nadmećući u sakupljanju sočnih priča.

U romanu Legija Ida Radmilo Anđelković je stvari postavio puno kompleksnije, avantura koju prolazi Grej Svaruk Hening (a od ostalih likova poznatih iz prethodne knjige ovdje se pojavljuje još jedino Vladimir Rom) puno je kompliciranija i opasnija, a stil pripovijedanja puno ozbiljniji. Duhoviti prekidi i predasi u fabularnim napetostima efektni su baš zato što asociraju na detalje iz prethodne knjige, no po općoj atmosferi ovaj roman kao da pripada drugom fantastičnom svijetu, pogotovo s opasnostima koje puno realnije mogu ugroziti živote i opstanak glavnih likova.

Početno poglavlje romana podastire osnove jednog prilično militariziranog međuzvjezdanog društva, a zaplet se naslućuje iz neobjašnjivih otmica odnosno nestanaka ljudi iz dostupnih i tome svijetu poznatih dimenzija. To polumilitarizirano ustrojstvo poznatog i dosegljivog svemira lagano trese paranoja od nepoznatih entiteta koji možda postoje izvan granica poznatog svemira, i koji su tom poznatom svemiru potencijalna prijetnja. Otmice pojačavaju tu paranoju, do tolikih razmjera da se upravo Greju Svaruku Heningu povjerava posao istražitelja. Jedini način da Hening dosegne dimenziju u kojoj se nalaze oteti je da i sam »dozvoli« da ga otmu, i tada se nađe, ne u jednom dotad nepoznatom svijetu, nego u dva.

Naime, već se u Taboru na Kidisu cyberpunk komponenta nametnula kao prilično važna za oslikavanje biotehnoloških značajki svijeta u kojem »žive« Svemirski Cigani. No, dok je u »normalnom« Heningovom svemiru cybertehnologija samo pomagalo biološkim ustrojstvima ljudskih organizama, u novootkrivenoj dimenziji čitav je jedan svijet virtualne naravi, koji neposredno dirigira ponašanja i uloge istih jedinki u drugom, fizičkom svijetu odnosno materijalnom dijelu novootkrivene dimenzije. Iako ga nametnuta kontrola uma u prvo vrijeme nakon otmice svladava, zahvaljujući svojim predispozicijama (on je, naime, višestruka ličnost, ali ne uslijed psihičke bolesti već je takvim stvoren, što genetskim inženjeringom, što biokibernetskim pojačanjima) Hening lavira između dva jednako neprijateljska svijeta, postupno pridobiva saveznike, sprečava jedan od najvećih svemirskih zločina ikada zamišljenih te razotkriva urotu koja, naravno, korijene ima upravo u svijetu iz kojeg je sam došao, među ljudima koji su ga na opasan put i poslali.

Izvrsna je SF-avantura roman Legija Ida, s mnogo maštovitih i originalnih žanrovskih rješenja. Preskakivanje iz svemira u svemir, baratanje mikro i makro dimenzijama, interakcija između virtualne i materijalne stvarnosti - sve su to izazovi u kojima se, zbog proste monumentalnosti takvih zamišljaja, lako izgubiti, ali u ovom su romanu svi takvi preskoci postavljeni logično, vjerodostojno te razumljivo čak i nepažljivijem čitatelju. Ako se u pričama iz zbirke Tabor na Kidisu Grej Svaruk Hening oblikovao kao simpatični svemirski mangup, u ovome romanu Hening je postao pravi svemirski heroj, i to vrlo kompetentan, s umijećem koje je svemirskim herojima najpotrebnije - svođenje faktora sreće na najmanju moguću mjeru. Za uspjeh je ipak potrebnija - genijalnost.

(Objavljeno u Glasu Istre, 27. studenog 2010.)

http://knjigazaplazu.blog.hr/2010/12/1628592803/meudimenzijsko-plivanje.html

[angel011]

Svemirski Cigani




Radmilo Anđelković: »Tabor na Kidisu«, zbirka SF priča, Tardis, Beograd, 2010.

Apsolutno je genijalna ideja napraviti SF serijal o svemirskim Ciganima! Radmilo Anđelković, beogradski SF pisac, autor već desetak žanrovskih knjiga, priče o svojim svemirskim Ciganima piše i objavljuje u časopisima i fanzinima već desetljećima; u ovoj je knjizi njih šest sabrano na jednom mjestu, a kome se priče svide, zasigurno će potražiti i roman Legija Ida, drugu knjigu o istim junacima; ali o romanu - drugom prilikom.

Anđelkovićevi svemirski Cigani nisu rasa nego esnaf, udruženje, ceh vezan vezama puno jačima od čisto poslovnih, iako su zbog posla ponekad spremni i zažmiriti na uzajamne obzire. Oni su svemirski najamnici, specijalizirani za nalaženje rijetkih, neobičnih ili izgubljenih stvari (ovo »stvari« shvatimo vrlo široko). Rijetke, neobične ili izgubljene stvari obično žele naći naručitelji kojima je do tih stvari jako mnogo stalo, pa su svemirski Cigani stekli intergalaktički ugled činjenicom da će svaki naručeni posao vrlo pouzdano i obaviti, ali da će ga jednako tako jako dobro, a ponekad i višestruko - naplatiti. No, iako je njihov profesionalizam neupitan, među njima vlada i vrlo snažan osjećaj časti, tako da će nemoralni naručitelji često i sami nadrapati, već prema zaslugama.

Više od svega, više od novca, užitaka, pića (naravno, svemirski Cigani piju, štoviše, piju k'o smukovi, i to pića egzotičnih a opet vrlo asocijativnih naziva kao što su prepekan ili žutak); njima je, međutim, stalo da jedan drugoga nadmaše pričama o svojim podvizima prigodom godišnjeg tabora svemirskih Cigana na planetu Kidisu. Čija je priča najbolja (u tom svemiru sve se zna, pa se lagati na taboru naprosto ne može), taj za tu godinu osvaja titulu Velikog Ciganina Galaksije, prestižnu ne zato što bi se njome obogatio već zato što će se cijelu godinu moći rugati gubitnicima.

Da bi avanture svemirskih Cigana funkcionirale, bilo je potrebno osmisliti svijet odnosno svemir kojemu se može »skakati« s kraja na kraj, ali i u kome se štošta može zagubiti; svemir u kojemu postoje zakon i red, ali u kojemu postoji i dovoljno skrovitih kutaka do kojih sile zakona i reda ne dopiru. Naposljetku, trebalo je osmisliti i dovoljno uvjerljive tehnološke i egzobiološke pretpostavke s kojima se junaci mogu nositi kao s neizbježnim fizikalno-tehničkim datostima, ali koje kad im zatreba mogu i malo zaobići.

Stoga su ove priče o svemirskim Ciganima mješavina space-opere i cyberpunka, a prostor i vrijeme svladavaju se ne samo naslijeđenim znanjem i tehnologijom, već i osobnim vještinama ili moćima. I naravno, a što bismo drugo očekivali kad je o svemirskim Ciganima riječ, sve ovo dosta složeno scenografsko i fabularno ustrojstvo začinjeno je i vrhunskim humorom.

Glavni lik većine priča je Grej Svaruk Hening, nositelj najviše titule Velikog Ciganina Galaksije, ali ne i svih; tu i tamo on mudro prepušta eksponiranost nekome od svojih ciganskih drugova i suparnika. Svaka je od potraga (osim zadnje priče, kada na godišnji tabor dolazi najpoznatiji galaktički novinar s nakanom da o svemirskim Ciganima napravi reportažu) u koju se Hening uključuje slojevita i ispremiješana sa zavjerama, izdajama, prikrivanjima, pronevjerama, ponekad i s vojnom ili industrijskom špijunažom, a zalomi se i pokoja ljubavna zgoda. U jednoj od najopasnijih misija Hening nakratko gubi čak i vlastito tijelo, ali ipak će izvršiti zadatak i spasiti prijatelja i još djevu u nevolji i povrh svega raskrinkati negativce.

U praćenju žanrovskih pravila zbirka Tabor na Kidisu istovremeno je i stroga i anarhična, a možda baš zbog toga i - jako zabavna.

(Objavljeno u Glasu Istre, 6. studenog 2010.)

http://knjigazaplazu.blog.hr/2010/12/1628592635/svemirski-cigani.html

[scallop]

Baš lepo. Kad nema Beograda ima Istre. Blagodarim.

[Alexdelarge]

TABOR NA KIDISU je zbirka priča koje povezuje isti univerzum i zajednički junak. Ispod naslova stoji: Letopisi Svemirskih Cigana, knjiga I, a knjiga II je roman LEGIJA IDA. U TABORU NA KIDISU upoznajemo se sa Svemirskim Ciganima - ljudima koji umeju da uživaju u svemu: u dobro obavljenom poslu, u avanturi koju svaki novi posao donosi, a ponajviše uživaju u tome da se vrate sa trofejom u vidu dobre priče. Na planeti Kidis, svake godine uz  dosta prepekana (vidi odrednicu u Brzom vodiču za SF) razmenjuju se priče o potragama dugim, opasnim, zamršenim i često nemogućim (a za kakve su Svemirski Cigani specijalisti). Pobednik dobija titulu Veliki Ciganin. Ta titula najčešće pripadne Greju Svaruku Heningu koji je i glavni junak u svih šest priča.

TABOR NA KIDISU može se uopšteno opisati kao spejs-opera. Sve to pomalo miriše na Sirijus (a to je ovde jedan prijatni zadah patine a ne nekakav vonj ustajalosti), ali provlače se tu i brojni drugi miomirisi i arome, a kad jednom okusite priče otvaraju se brojni novi ukusi. Nekima isprva to može i zasmetati, ali kada (ako) vam legne, zalogajčići sami klize.  Svemir je kod  Radmila poput prostrane kosmičke kafane u kojoj na sve i svakog možete da naletite, a razmirice lako iskrsavaju ali se još lakše izglade uz po koji gutljaj prepekana i nostalgični osvrt u kolektivno nesvesno odakle se oglašava zov mitske Zemlje. Cigani su tu oni koji su istovremeno neprimetni a nezamenjivi i dragoceni, i bez kojih bi gosti odavno kafanu polupali i spalili. Pa, ipak, upravo su Cigani ti koji umeju i najbolje da se zabavljaju.

Ako bih sa kafanskih prešao na kulinarske metafore (prirodno), onda bi se čitava zbirka mogla opisati kao jedan dobar obrok gde je uvodna priča tu kao jedna čašica pića da ugreje želudac i otvori apetit. Nakon toga slede dve priče koje su kao kakvo dobro predjelo (ima i toplo i hladno), a onda sledi izuzetno ukusno glavno jelo u vidu dve novele. Na kraju za desert nema mesta (ili ga bar sad nismo dobili), već umesto toga dolazi jedna šoljica kafa kako bi se sve to lakše svarilo. Ako bi se tu nešto moglo zameriti to je utisak da je kafa pomalo tanka.

Konkretno o pričama...

ZOV ZEMLJE je kratka i najotvorenije zabavna priča koja se u potpunosti dešava u kafani. Naime, Grej Svaruk Hening i stari mu znanac pokušavaju da evociraju zamagljenu prošlost naspram koje leži više zamorna nego sumorna sadašnjost/budućnost. Iskazano kroz Anđelkovićev gurmanski humor to se svodi na nemoguću misiju da se poruči običan burek ili pljeskavica kad sa jelovnika vrište (i to doslovno!): "Teleći Sofokle sa pevajućim graškom, Šopenhauer kobasice u sosu od numerološke kelerabe, Deveta simfonija na ražnju sa seckanim Džonom Lukom, pizza Makijaveli i Ajnštajnova zakrivljena pohovana crevca..."

GINEKOID ZA CIGANINA i NAJVEĆI ZOO-VRT U GALAKSIJI su dve priče u kojima posmatramo Heninga u akciji, odnosno u potrazi za neuhvatljivim zarad dobre kinte, još bolje avanture i najbolje tj. pobedničke priče. Međutim, upravo će u jednoj od ovih potraga Hening prepustiti priču zbog jedne žene otkrivajući nam tako još ponešto o sebi. Kroz ove priče se provlače i motivi detektivskih storija koji su kombinovani sa humorom i raznoraznim začudnim novumima koji naseljavaju galaksiju.

FRANKO ISPORUKA je prva od dve najduže, najbolje i svakako najambicionznije priče. Počinje nalik na prethodne. Hening je angažovan da pronađe retkost koju niko drugi ne može da nabavi. Međutim, kako se stvari očas zakomplikuju i priča naglo promeni smer, najednom se nalazimo u nepoznatom svetu a pripovedač postaje devojka u svetu bez muškaraca koja povremeno sanja da je muškarac, i to ne bilo koji muškarac... FRANKO ISPORUKA je jedna od onih SF priča koju dok čitate lako možete da zamislite u proširenoj verziji kao roman koji bi se detaljnije pozabavio jednim specifičnim mikrokosmosom. No, kao i u drugim Radmilovim pričama i ovde je akcenat pre svega na likovima i njihovim međuodnosima koji su ovde  dodatno usložnjeni na jedan zaista poseban način.

DOŠLJAK SA PLANETE LUDAKA je druga priča koja priziva roman, ali u ovom slučaju taj odgovor je donekle i uslišen u vidu romana LEGIJA IDA. I u ovoj priči imama sličan početni šablon nakon koga događaji skreću u jednom drugačijem pravcu. Hening je ovoga puta u potrazi za osobom i u svojoj avanturi ima pomagača u vidu Silvestera Najta, najvećeg među restauratorima (oni koji mogu da rekreiraju prošla dešavanja nalik na kompleksne holograme). Hening i Najt će u toku svoje potrage završiti nasukani na obalama unutrašnjeg svemira koji zapljuskuje okean Ida. Kao i u svim drugim zamršenim situacijama Heningu preostaje da se osloni na sopstvene instikte, beskrajno iskustvo i cigansku dovitljivost ne bi li se izvukao iz ćorsokaka.

Nimalo slučajno na naslovnici zbirke vidimo Heninga kako drži pergament u pozi gde bi većina po inerciji docrtali kakav (laserski) pištolj. Reč je ubojitija od svakog oružja, a u isti mah može biti lekovita. Takođe, u reči odnosno poigravanju s njima često se krije iskra humora koja očas bukne. Anđelkovićevi junaci su skloni dobroj šali (kao i dobroj hrani, piću, priči...) a one najčešće nisu na prvu loptu. Zbog toga njegove priče traže priličnu posvećenost kakvu mnogi ne bi očekivali u susretu sa žanrovskom prozom koja ne beži od šaljivog i eskapističkog tona koji nije na prvu loptu već je utkan u često komplikovane zaplete.

Poslednja priča po imenu KIDIS JE PREVARA pokušaj je da se sve ove priče na neki načun zaokruže kroz vizuru autsajdera - novinara koji je došao na Kidis u želji da napiše svoju priču. No, kako smo već iz prethodnih Heningovih avantura videli, priča nije nešto što se može napapirčiti na osnovu šturih podataka i samo posmatrajući, već je nešto što se mora doživeti. Zato se i novinar vraća praznih šaka iako mu je sve bilo nadohvat ruke. Ova završna priča možda i nije zanimljiva toliko po sebi ali ima svoje mesto u ovoj zbirci i još jednom akcentuje da je igra ono što je Anđelkoviću najbitnije u pisanju a njegovim junacima u životu. Kidis ili Zemlja, nema previše razlike.

http://milosh.mojblog.rs/p-tabor-na-kidisu-radmilo-andelkovic/174447.html

[scallop]

Eto, a Boban u ponedeljak odvali da kod mene nikad nije naišao na nešto duhovito.

[Boban]

ne mogu da verujem da više veruješ drugima nego meni...

[Cornelius]

ne mogu da verujem da više veruješ drugima nego meni...

[Mica Milovanovic]

Ma, ja bih ga naveo da prizna koju je tvoju priču poslednju pročitao.

[scallop]

Boban moju ili ja njegovu? On moje čita do naslova, a mene nada drži do kraja.

[sivka]

Šta reći na mali broj osvrta za književno delo koje zaslužuje mnogo više pažnje nego što je dobilo na ovom forumu? Verovatno da je vreme da se ide dalje...
Wim, holandski pisac (i slikar, i agent itd) koji je nedavno bio kod mene u gostima, predložio mi je da prevedem deo romana ili neku priču te da se krene u pohode na severno tržište.
Imam težak izbor. Naime, već se prevode neke priče raznih domaćih pisaca, ali kad je u pitanju Radmilo, ja nikako da se odlučim (bože me prosti, kao onaj magarac, ja, između dva plasta sena).
Zaista, koju priču izabrati, ili koji odlomak iz romana?

[angel011]

Došljak sa planete ludaka.

[Mica Milovanovic]

Dan Mitre

[lilit]

Dan Mitre

za dan mitre treba naći ekstra dobrog prevodioca.

[angel011]

Da li je ideja za prevođenje za Letopise svemirskih Cigana (prva ili druga knjiga), ili za bilo šta što je Radmilo napisao? Ako je za bilo šta, podržavam Dan Mitre.

[sivka]

Vrlo je teško odlučiti se za neku od priča. Svaka je posebna na svoj način. Ja volim jednu staru "Spiridonova ..." i to mi je nekako favorit.
Ali, valja poslušati i publiku

[дејан]

и дан митре и дошљак са планете лудака

[JasonBezArgonauta]

I wonder, ima li tu mesta za svilene bube?

[Perin]

Laki seks i teške batine, to je moj predlog

[JasonBezArgonauta]

Uh, to je još jedan plast sena