Mitologija kao izvorište inspiracije - Kosingas

[scallop]

Nije bila reč o svesrpskoj mitologiji. Samo o tome kako može biti alat u literarnom činodejstvovanju. A može, samo je treba otrebiti.

[scallop]

Šteta je da jedan redak topik koji se bavi i potencijalnim pisanjem utuli a da ništa nije postigao. Zato ću vas još malo daviti.

GDE I KADA U PROŠLOST BALKANA

Nekako mi je dospelo do pameti da je džaba mitologija ako ne poznajemo okruženje u kome deluje. Ona sa kojom baratamo mahom dospeva kroz usmena pevanja. Međutim, naše narodne pesme isključivo nastaju u periodu pod turskom upravom i opterećene su njom. Perfektno je što u Filipu Višnjiću i drugima vidimo nastavak homerskih pripovedanja (i to je već funkcionalna mitologija), prepoznajemo prisustvo vilinskog sveta, neke naše potencijalne heroje, ali to je samo početak i ako želimo da se razmahnemo potrebno je da poznajemo okruženje u kome mitologija nastaje u vremenu.

Oni koji su čitali moje priče i romane, lako će uočiti da sam rado kopao po manje poznatim istorijskim segmentima i da se nisam vezivao isključivo za teritoriju današnje ili bilo koje Srbije. Malo matrijarhata (Lepenski vir i naokolo), malo sedmog veka Vizantije (ispostavilo se da su podaci prilično nepouzdani), XVI vek pod Otomanskom imperijom (većina misli u ideji janičara i basta). Za epsku literaturu je zgodno kad se o istoriji ne zna puno. Pored tih vremenskih tama postoje i neke koje smo zapostavili, a dale bi se moćno iskoristiti.

Najpre, tu su mediteranski Dark Ages i Sea People koji su svojim tajanstvom nenadjebivi potencijal. Pošto detalje tražimo naknadno, evo kako to izgleda u opštim crtama. Minojska kultura, uključujući slogovno pismo linear B nestaje negde početkom XII veka pre naše ere. Arheologija kaže da je piroklastična eksplozija vulkana na Akrotiri moguć uzrok slabljenja, ali ne i uništenja. Ramzes III je zapisao da je negde 1190-tih p.n.e. uspešno odbijen nalet ,,naroda s mora". Postoje površna arheološka povezivanja sa Filistejcima i Feničanima, ali je veza ratničkog naroda koji uništava gotovo celu mediteransku civilizaciju sa narodima čija je glavna karakteristika kulturna baština, teško prihvatljiva. Treba zapaziti da prostor Balkana (klasična Grčka u prvom redu) radikalno menja pismo, od linear A (pretežno likovno), linear B (slogovno), odjednom ima – alfabet. U periodu od četiri veka ne menja se samo pismo, menjaju se i narodi na tom prostoru. ,,Negde sa severa" u region dospevaju Jonci, Dorci i Ahajci (najpre Dorci). Mitologije se usložnjavaju, da bi tek klasična Grčka dovela do Panteona, čiju uniformnost i danas primamo s rezervom. Tu bih lako mogao da konstruišem radikalan pohod sa Ištara (Dunav) u tri pravca. Prvi bi ostvario civilizacijski lom, drugi bi se uputio ka dalekoj Hiperboreji, a treći bi epski prošao kroz Gibraltar da bi se susreo sa svojim severnim rođacima tek kroz dva veka. Tako se kreiraju tri rođačka evropska Panteona: grčki, slovenski i nordijski.

Drugi vremenski pejsaž (he!) sam nedavno otkrio. Od VIII veka do kraja II veka p.n.e. Centralni Balkan je prostor brojnih civilizacionih pokušaja narodnih grupa koje poznajemo kao Ilire, Tračane, Dardance, Tribale, Gete, Dačane i kajgod. Strašno mi se dopada kako arheolozi pokušavaju, u krajnjoj liniji, da to povežu sa grčkom kulturom. Kao da ta grčka kultura prethodno nije prošla kroz Balkan! Nema ozbiljnih razloga da te kulture ne posmatramo kao autohtone, tim pre što se danas smatra da Trački orfizam prethodi Atičkom orfizmu. Svi su imali svoje bogove i sve pridošlice su donosile svoje. Novi vladari su uvek kreirali sintezu svojih i postojećih bogova i mitova. Slično se događa i danas (Oh, kako će ovo Kufer voleti!)

Treći izvrsni period je vreme koje je Deksa sjajno napipao, ali je izšeprtljao konfuzni konglomerat ,,multižanra" koji će voleti samo Laguna. Mitološko-religiozna sinteza koju je izveo njegov Nišlija Konstantin Veliki svojim potencijalom daleko prevazi učinjeno. Malo sam pozaboravio, ali mi se čini da sam naišao na verziju po kojoj je Konstantin povezao svoju religiju Sunca (kako smo uvek bili sa Mesecom ili Suncem) sa hrišćanstvom, te otada sveci imaju oreol kako bi ukazali da veza postoji.

Sa periodima koje sam već koristio i sa epikom narodnih pesama, to je sedam perioda koje budući pisci mogu uspešno da koriste. Naravno, ovde su samo početne informacije, a detaljnija priprema dolazi na red kad se odabere period, okruženje (tu će biti važna i geografija sa masom zanimljivih etnonima) i formuliše sama epska priča. Ponekad je naći priču najteže.

[Boban]

Ja samo ne razumem zašto pisanje SF&F treba da ima ikakve veze sa istorijijskim činjenicama i realnim odnosom snaga.

[scallop]

Ne mora ako je jedino važno da se znaju datumi fudbalskih utakmica.

[Lord Kufer]

Meni nikad nije palo napamet da postoje čitaoci koji nemaju nikakvih egzistencijalnih problema. Takva jedino mogu da budu deca, ali i ne moraju. Pošto i deca teže da nešto nauče i da nešto shvate.
Ali, ispostavilo se da postoji ogroman broj ljudi koji imaju egzistencijalne probleme raznih vrsta, uglavnom zbog toga što ništa ne znaju i u životu jedino umeju da srljaju, a istovremeno ne žele ništa da znaju, nego samo žele da se što više osiguraju da nikada ništa neće znati i da se još više obeznane tj. anesteziraju - to je lek protiv svih činjenica a ujedno i pravi recept za bezbolan život.

Svojevremeno sam pročitao na stotine SF naslova, ako ne i hiljadu. I tačno se ispostavilo da se ono što je valjalo iskristalisalo kao remek delo, kao nešto što se nikada ne zaboravlja, živi sa mnom, rezrešava probleme s kojima se susrećem u životu, pokazuje mi put, crta mapu koja je univerzalno primenljiva, ukazuje na činjenice i lažne predstave, na odnose snaga - a postoje i one knjige koje sam zaboravio istoga časa kada sam ih pročitao, pa i pre toga. Jednostavno, postoji jedan ogroman broj knjiga koje ne vrede ništa, koje su šuplje govno kao, recimo, smoki, koji nije nikakva hrana i od kojeg ostane samo prazna ambalaža, obično đubre, što i jeste činjenica...

"Comfortably numb" - to je jedan od stihova iz "Wall-a" (od Pink Floyda) - to je činjenica koja realno opisuje odnos snaga - one koji je uopšte nemaju i ne žele da je imaju (snagu).

Količinski gledano, zaista, ovi koji nemaju snagu, apsurdno - prevlađuju. Svugde ih ima, svugde su zaseli, sve kontrolišu i niko ne sme ni reč protiv njih da kaže - jer imaju PRAVO na to. Gori su od komunjara koji su isto tako bili veoma osetljivi na sve što rade (što zabranjuju drugima da rade) i niko nije smeo da ih kritikuje zbog toga, a da ne najebe.

Hoću da kažem, nemoguće je biti neopredeljen i praviti se lud, pošto realno svako ima određenu snagu (ili je nema, što je takođe činjenica) i od toga se ne može pobeći i ne može se ne videti da car Trajan ima kozje uši, ili da je car go, pa makar svi ćutali o tome.

I kad-tad, na bilo koji način, to će da izbije, pa makar bila i munja s nebesa ili bič božji na konjima iz Azije...

A što se istorije tiče, tu ima najviše prećutkivanja - ali uzalud. Sve će da ispliva na površinu, i sva istorija će se srušiti kao kula od karata. Ko zna kako stvari funkcionišu u principu, ne mora ni da zna pojedinačne činjenice da bi znao da je sve moguće, a da je zvanična verzija zapravo najmanje moguća.

[Anomander Rejk]

A da se mi svi lepo poubijamo ? Pošto čini mi se to proizilazi iz Kuferovih postova.
Život je besmislen- sve je laž, svi smo robovi, zavladaće ili već vlada tehnološka diktatura i čemu onda išta raditi i stvarati, boriti se, kada si unapred pobeđen ? Prosto ne mogu prihvatiti takvu filozofiju života. Pa život je borba. Kad bi sve bilo potaman i idealno, kakav bi to život bio ? Dosadan i bezličan.

[scallop]

Iz Kuferovog posta proizilazi da bi se nešto moglo i naučiti. Jeste golo neznanje dominantno u ovom trenutku u svetu, ali i znanje postoji i zgodno bi bilo malo ga sebi priuštiti.

[Lord Kufer]

A da se mi svi lepo poubijamo ? Pošto čini mi se to proizilazi iz Kuferovih postova.
Život je besmislen- sve je laž, svi smo robovi, zavladaće ili već vlada tehnološka diktatura i čemu onda išta raditi i stvarati, boriti se, kada si unapred pobeđen ? Prosto ne mogu prihvatiti takvu filozofiju života. Pa život je borba. Kad bi sve bilo potaman i idealno, kakav bi to život bio ? Dosadan i bezličan.

Malo li se ubijaju? I to ne zbog mojih postova, već zbog tvojih i onih sličnih tebi. Da nisam možda ja kriv za svetske ratove i ostala sranja koja se događaju? Ti to odobravaš, a ja znam zbog čega...

Glupost je sredstvo vladavine. Dosadno i bezlično ubijanje...

[Meho Krljic]

Možda je ipak malo... preterano tvrditi da se neko ubio zbog Erijevih postova. I implicitno ga kriviti za svetske ratove.

[Lord Kufer]

Evo, ideja se brani na sva svoja usta, zubima i noktima

Pravo na glupost, jebote - ima li gluplje stvari na ovom svetu i drugog uzroka ubijanju, otimačini, silovanju - ima li neki pametni razlog za sve to?

[cutter]

Možda je ipak malo... preterano tvrditi da se neko ubio zbog Erijevih postova. I implicitno ga kriviti za svetske ratove.

ali s druge strane, tiha voda breg roni. ima mnogo članova koji su se registrovali, privirili na društvo i nikad ponovo logovali.

[Lord Kufer]

Mislim da je ovaj topik potvrdio jednu stvar: da je najveći mit upravo o mitu.
Čim se krene u ozbiljnu analizu, pa makar i u običnu kategorizaciju mitova, završi se u očajnoj borbi da se dokaže da je bolje biti glup nego pametan.

Tako se glupost brani. Ona postavlja mutne ideje, a glupaci se ubiše u odbrani tih ideja.
Čim neko pokuša da razluči o čemu se radi, odmah kreću etikete, javljaju se potmuli tipovi koji ničim do tog trenutka nisu doprineli diskusiji i kreću da daju kategorične izjave tipa: Kufer bi hteo da se svi poubijamo, aj ga linčujemo!

[Meho Krljic]

Ma ja samo plediram na više uvažavanja u raspravi.

[Lord Kufer]

Uvažavanja čega? Ja samo napadam protokole, a ličnost ne napadam. Međutim, neki svoju ličnost potpuno pretoče u protokole, pa onda kukaju... To uopšte nisu ljudi, nego fantomi. O tome ima dosta u literaturi, ustvari sva ta fantastična literatura je upravo o tome - o fantomima koje treba razjebati.

[boki77]

Opet ode priča u nedogled... A post broj 301 nije to nagoveštavao, niti je išao u tom pravcu.

[Lord Kufer]

Aj ti Boki, vrati priču tamo gde misliš da treba, ako umeš...

Skalopov tekst je izvrstan za one koji hoće da se bave mitovima iz određenog istorijskog perioda, pri čemu žele da rekreiraju ondašnji svet.

Ali to nije sve što mitologija krije u sebi. Ona se ne može definisati isključivo karakterističnim fenomenima za određeni period. To može da zadovolji samo one koji žele da imaju lepu razglednicu s putovanja kroz vreme. Postoje tu i drugi interesi i drugačiji sadržaji...

[scallop]

Bez brige, glupost je moj najveći neprijatelj. Ako neko želi da se bavi epskom fantastikom, za njega su mitovi samo jedna stavka. Istorija i okruženje su poseban par. Treba poznavati tehnologiju (jebeš oružje koje se u odabaranom periodu nije moglo napraviti), floru i faunu, moguće društvene odnose... Sve što se u pripremi prikupi smanjuje količinu nebuloznih izmišljotina. Uverljivost počiva na podacima koji se mogu prihvatiti. Smuči mi se kad čitam "EF" u kome ima više konja nego što je u odabranom prostoru i vremenu moglo da bude. Onda se ispomažu magijom, a magiju treba koristiti samo kad si nemoćan. Ni magiju ne vredi koristiti ako se ne poznaju opisi nekih od magija. Ja pokušavam samo da objasnim da epska fantastika ne traži manje prirpeme od hard SF-a, pa ni od urbanog SF. Eno, Lidijin Spinrad objašnjavao zašto je Mekdonald uverljiv. Halo, razumete li vi šta čitate? Ili mislite da srpska fantastika ne trebuje rada i pameti?

[Lord Kufer]

Glupaci razumeju magiju odlično

[Lord Kufer]

Evo malo štiva za one koji vole da čitaju fantaziju u kojoj mačevi imaju po 20 ili 50 kila!

Despite frequent claims to the contrary, Medieval swords were indeed light, manageable, and on average weighed less than four pounds. As leading sword expert Ewart Oakeshott unequivocally stated: "Medieval Swords are neither unwieldably heavy nor all alike - the average weight of any one of normal size is between 2.5 lb. and 3.5 lbs. Even the big hand-and-a-half 'war' swords rarely weigh more than 4.5 lbs. Such weights, to men who were trained to use the sword from the age of seven (and who had to be tough specimens to survive that age) , were by no means too great to be practical."(Oakeshott, Sword in Hand, p. 13). Oakeshott, the 20th century's leading author and researcher of European swords would certainly know. He had handled thousands of swords in his lifetime and at one time or another personally owned dozens of the finest examples ranging from the Bronze Age to the 19th century.

Medieval swords in general were well-made, light, agile fighting weapons equally capable of delivering dismembering cuts or cleaving deep cavities into the body. They were far from the clumsy, heavy things they're often portrayed as in popular media and far, far more than a mere "club with edges." As another source on arms affirmed: "the sword was, in fact, surprisingly light·.the average weight of swords from the 10th to the 15th centuries was 1.3 kg, while in the 16th century it was 0.9 kg. Even the heavier bastard swords which were used only by second-grade fighting men did not exceed 1.6 kg, while the horse swords known as 'hand-and-a-half' swords weighed 1.8 kg on average. When due allowances are made, these surprisingly low figures also hold good for the enormous two-hand sword, which was traditionally only wielded by 'true Hercules.' Yet it seldom weighed more than 3 kg." (Funcken, Arms, Part 3, p. 26).

http://www.thearma.org/essays/weights.htm

[Anomander Rejk]

Scalopovi postovi na ovoj temi su nešto iz čega se može učiti, ili barem dobiti želja da se uči. Na etiketiranja i svrstavanja u glupe, ljubitelje ratova, fašiste i slično, više ne reagujem. To je ovde ionako postao uobičajen metod. Čim se neko ne složi s tvojim mišljenjem, najlakše mu je prilepiti etiketu. Ili ga stalno udarati ispod pojasa, i kad uzvrati, proglasiti ga nacionalistom, ignorišući potpuno ono što je prethodilo njegovom uzvraćanju.

[Lord Kufer]

http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/12/going-up-to-country.html

http://skerovicpoetry.blogspot.com/2010/12/blog-post_02.html

[scallop]

Rejk, odakle ti ideja da je Kufer ravnodušan? Ja u njegovim postovima vidim duboku frustraciju zbog nemoći u koju smo bačeni. Sarkazam je samo način odbrane; mač lakši od kilograma.

[Lord Kufer]

Sarkazam je 0 kilograma

Frustacija je energetsko stanje... Razlika u potencijalu.

Hidroelektrane proizvode frustraciju


(he he he, eto nove pesmice

Električna struja je sarkastična...

[PTY]

Kič se meri banalnošću svojih asocijacija.

[Lord Kufer]

A banalnost još niko nije izmerio...

Jadno.

[Mme Chauchat]

Da se vratim nešto bliže temi ovog topika, odnosno, upravo sam naletela na knjigu koja je idealna ilustracija za sve ovo o čemu smo pričali; unapred se izvinjavam na otkrivanju tople vode, ali ne mogu da izdržim.
Juče i danas čitam (prvi put) knjigu Knežević i Severni vetar Ljiljane Praizović - i šta da kažem osim da je ovo retko sjajna stvar? Apsolutno najbolja, najtačnija i najlepša jezička stilizacija arhaično-folklornog tipa koju sam videla u domaćoj žanrovskoj fantastici. Svaku rečenicu čitala dvaput, prvo da je "čujem" a onda i da vidim o čemu se radi - a to mi se zbilja retko dešava. Vidi se da je žena učila od najboljih: Vuka i Nastasijevića (bar koliko mogu da prepoznam). Ovde sam kukala za Pričama iz davnine, što ovo niko ne pomenu?
E sad, mitologija: u Kneževiću Ljiljana Praizović kombinuje i folklor (npr. zmajeviti) i hrišćanstvo (Svetlonoša) i kosovski mit (itekako) ali propušteno kroz nekoliko filtera i žestoko prerađeno. Pojedini motivi se prepoznaju (božuri/makovi) ali nije neophodno za uživanje u čitanju. Sve je sliveno u jednu celinu iz koje ovi slojevi mogu samo nasilno da se izdvajaju. Niko ovo ne bi nazvao srpskom mitologijom, a opet, crpeno je uglavnom upravo iz izvora o kojima je ovde već toliko pisano.
Ovo je najbolji mogući primer za to kako da se koristi mitska/folklorna/religijska/itd građa u tzv. lepoj književnosti.
Zašto ovo nije u lektiri za osnovnu školu.

[Lord Kufer]

Zašto ovo nije u lektiri za osnovnu školu. Crying or Very sad

Možda će Hari Poter da izmunta nešto 

[Svevid]

 

[Lord Kufer]

Eto ga još jedan mit - da je evropski alfabet nastao od feničanskog

http://www.omniglot.com/writing/vinca.htm

http://www.omniglot.com/writing/etruscan.htm

http://www.omniglot.com/writing/alphabets.htm

[Plottz]

Cool linkče

[Svevid]

Dobri linkovi, ima tu nečeg

[Lord Kufer]

Još su začeci nekakvog pismenog sistema u Lepenskom Viru, čini mi se čisto geometrijski, elementi trougla u različitim odnosima. A to je negde 6.000 godina p.n.e.

[Plottz]

Pomereno je na oko 10000 do 12000 p.n.e.

[Lord Kufer]

Ko je to pomerio, pomerio se dabogda Tad je još bilo ledeno doba.

[scallop]

Ma, Plocivoje pomerio. Zaboravio ove dve iljade do naše ere.

[Plottz]

e SAD DVE GORE DOLE! Ako je ledeno nije nepismeno

[zakk]

Odiseja - misterija rešena
Autor: Zlatko Mandžuka

,,Odiseja" se smatra najlepšim literarnim delom zapadne civilizacije, a njen autor, Homer, prvim i najvećim pesnikom svih vremena.

Knjiga ,,Odiseja, misterija rešena" na jedinstven i potpuno nov način tumači Homerov ep. Po prvi put u literaturi, u ovoj knjizi se objašnjavaju događaji i pojave koje je Odisej doživeo i video, a što se do sada smatralo plodom bogate pesnikove mašte. Tako knjiga otkriva kako je Odisej sišao u Hadovo carstvo umrlih duša, šta su to Skila i Haribda, ko su sirene, kako ostrvo gospodara vetrova Eola lebdi, kako je čarobnica Kirka pretvorila Odisejeve mornare u svinje i drugo.

Pored toga, ova knjiga otkriva i zabludu, dugu dve i po hiljade godina, još iz vremena prvih istoričara Herodota i Tukidada, da je Odisej lutao Mediteranskim morem i pruža brojne dokaze da je Homerov junak lutao Jadranom.Za sve one čitaoce koji poznaju antičku grčku književnost ova knjiga će biti velika novost i iznenađenje, a onima koji do sada nisu poznavali svet stare Grčke ova knjiga će dati najlepša znanja o prvoj evropskoj civilizaciji. U svakom slučaju, i jedni i drugi će uživati.

Eto kako mit inspiriše i non-fiction

[Lord Kufer]

Мелита = Мљет. Ту је била Кирка, има тамо великих пећина.
У ствари, Мелита је чест назив (ваљда је и Малта исто Мелита), то на грчком значи, Скалоп ће ме исправити - Медена
Мед од лаванде, смокве, гројзе и остали слаткиши...

[scallop]

А ако је Кирка била на Крку? А Фарос на Хвару и Иса на Вису, јесу ли трешње расле на Цресу?

[Lord Kufer]

Znam da su na Lastovu laste a na Kornetima sladoled
I ovce koje piju morsku vodu...

[scallop]

Ово за овце је урбана легенда. Руралци знају да су јадранска острва кречњачког порекла, те да из кишног периода заостају локве. Колко локви, толко и оваца.

[Lord Kufer]

U Telašćici ima jedan ogroman okamenjeni puž...
Viri iz mora.

[Plottz]

Skamenio se od  siline ukusa Jadranskoga mora

[boki77]

http://www.starisloveni.com/index.html

[Alexdelarge]

Slovenska mitologija u slici i reči - Nenad Gajić

http://www.slovenskamitologija.rs/index.html


Словенска митологија у слици и речи је идеалан спој модерног приступа митолошкој теми и научне студије, која као једини императив себи поставља чињеничну заснованост, богатство података и свеобухватност и одговорност научне истине.

Низ целовитих чланака о словенским боговима, обичајима, ритуалима и митским представама, веома опсежно обухвата све оно што представља основну митолошку супстанцу словенских народа (словенски пантеон богова), затим оно што претходи успостављању митолошке свести и поретка (језик, религија, предање...) и, најзад, оно што је савременом читаоцу али и озбиљном истраживачу много важније: обичаји и веровања која су се из митологије преселила у свакодневне друштвене или религиозне ритуале.

Словенска митологија у слици и речи заслужује посебну пажњу јер је у њој аутор Ненад Гајић сагледао, систематизовао и објединио досадашња сазнања о овој теми приступачним стилом и разумљивим језиком.