Časopis Libartes

[Meho Krljic]

Ne znam šta si mislio, ali ako ti kažem da u mojoj kući ja perem i kuvam biće ti jasno da pričam iz iskustva 

[Stipan]

Ahhh, to je dakle... Doduše i ja, ali volim da maštam.   

[Albedo 0]

Stipane, ti svojoj ženi ne pereš noge? Zašto?

[Stipan]

Naučila je to u zadnje vreme i sama da uradi. Eto zašto.

[Meho Krljic]

Dakle, žene je moguće nečemu naučiti? Dobro, to je optimistična vest.

[Stipan]

Ovo od tebe Meho nisam očekivao!  

[Meho Krljic]

Niko ne očekuje da sam još i duhovit pored mojih fantastičnih brkova, ali eto dešava se...

Al da ne spamujemo, Gul će da se ljuti što mora da pročita ovolike postove koji su nevezani za temu...

[Father Jape]

Ovo je vrlo uzbudljivo sada   (U neseksualnom smislu). Mislim, ozbiljno, dobro je da na Sagiti rasprave ipak oće da se povedu i o književnosti.

Prica se da su neki cak na ovaj forum dosli upravo zbog toga! 


Nego, sta s' ti pis'o za Vreme?

[Meho Krljic]

Ma neku sitnicu o, hm, čini mi se Sajberpank motivima u Matriks trilogiji. Ali mislim da sam bio i nepotpisan jer je to bio deo većeg teksta.

[Tex Murphy]

You are all GAY!!!!!!!!!!!!!!!!!11111

[Meho Krljic]

Ali da li to misliš u seksualnom smislu ili u smislu raspadanja Bosne i Hercegovine kao veštačke tvorevine velikih sila?

[lilit]

Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Lilit od juce siluje po Vienni, a u sredu se vraća da siluje Beograd.
Plus, ubila je ovolika uljudnost, čak se i Gul profinio. Sagita je silovana da ne može grđe.  

[Meho Krljic]

Sila Boga ne moli. Čist ateizam, sa primesama seksualne perverzije.

(Mislim da je vreme da malko odstupim od kompjutera)

[Josephine]

Izgubiću posao jer u radno vreme posećujem ZS, jebote.

Bobane, dušo, postavljaj pojedinačne priče i sistem glasanja, počela sam da dobijam začuđene privatne poruke.

[Albedo 0]

Ovolika uljudnost i uvažavanje mi se GADE!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111 Gde su krv, iznutrice, drama???!!! Zar tako da pričate o gotskoj prozi i pornografiji?

I gde je Jevtropijevićka? I gde je Lilit da proziva iz publike? GDE?

Lilit od juce siluje po Vienni, a u sredu se vraća da siluje Beograd.
Plus, ubila je ovolika uljudnost, čak se i Gul profinio. Sagita je silovana da ne može grđe. 

Ja bar imam izgovor, Bobanu se oštre zubi na mene, pa ne mogu da raspalim kako dostoji

[Tex Murphy]

Ali da li to misliš u seksualnom smislu ili u smislu raspadanja Bosne i Hercegovine kao veštačke tvorevine velikih sila?

Ne znam!! Nisam išao tako daleko s analizom!

[Meho Krljic]

Ja bar imam izgovor, Bobanu se oštre zubi na mene, pa ne mogu da raspalim kako dostoji

Uvek je žalosno kad se pribegava represiji prema mislećim bićima, ali evo, ponekad rezultati opravdavaju metod.

Ali da li to misliš u seksualnom smislu ili u smislu raspadanja Bosne i Hercegovine kao veštačke tvorevine velikih sila?

Ne znam!! Nisam išao tako daleko s analizom!

Reklo bi se da je tvoja "analiza" prevashodno imala na umu anal.


Idem sad da gledam Yes Dear, dosta sam jeo gomna.

[Boban]

Ja bar imam izgovor, Bobanu se oštre zubi na mene, pa ne mogu da raspalim kako dostoji

Nikada nije bio problem da raspališ kako dostoji, ja samo sankcionišem nedostojne primedbe, a na ovom topiku si već napravio dve na račun Mims, dakle, imaš šansu za još jednu jer komentar tipa "to je zato što je prsata plavuša" ne spada u ono što smatram poželjnim. Možeš li da kritikuješ a da ne vređaš i omalovažavaš? To što ti je priroda dala kurac umesto pičke je slučajnost, ne ikakva tvoja prednost...

[Albedo 0]

misliš, još jednu ćeš da tolerišeš ili mi je ta o prsatoj plavuši bila posljednja?

[Boban]

mislim da sam bio jasan... svakome sa inteligencijom iznad IQ90.

[Albedo 0]

ja stvarno ne znam šta ima omalovažavajuće kod prsatih plavuša, al' ajde

[Albedo 0]

Da zaključim, jasno je da je Mims, koliko god da je promašila temu, ipak pokrenula forumaše.

Probala je da artikuliše svoju zamisao, i to je ostalo prilično neuspješno. Mislim, ako već pričamo o Poovoj kontroli prostora, jasno je da ne možemo da to proučavamo uvođenjem još jedne kontrole prostora, naime, podjele ljudi na muškarce i žene, jer to je upravo kontrola prostora-tijela.

Čim Mims insistira na tome da je lejdi Ašer žensko, i smatra da je mnogo važno to što je ona žensko, sama uvodi ograničavanje prostora u svoj metod, a onda ne možeš da kritikuješ to isto kod Poa. Po čitavo vrijeme insistira na nedjeljivosti, da kuća počiva na tome što je posjed čvrsto osiguran ograničenom porodičnom lozom, da su sva porodična koljena prenosila osobine karakteristične samo za Ašerove, da u kući žive blizanci koji liče na svoje roditelje (još jedne blizance?), čitavo vrijeme se insistira na sličnostima, na blizancima, a polna podjela nikad nije bila relevantna.

Štaviše, ako se ona uopšte uvodi u kuću koja zahtijeva produžavanje loze bez sporednih grana, na nedjeljivost posjeda, čak na nedjeljivost ličnosti, onda je brat Ašer taj koji je pokušao razdvajanje i u tome nije uspio. Čak i iz zatvorenog sanduka vraća se ujediniteljska sila. Odatle, on je ''silovan'', on je vraćen pod kontrolu kuće Ašer, koja se pod naletom sestre, njenim urušavanjem u brata, i sama urušava u ribnjak.

[Josephine]

E, jbg, ja neću na blogu, pa moram ovako.


Jeste da nisam prsata plavuša i da ne pišem dnevnik, pa da počnem sa ,,dragi dnevniče", ali ću ipak dati svoje viđenje silovanja i silovanja silovanja. Pa posle mogu i da se farbam u plavo, ugrađujem silikone i da pišem dnevnik, pa da me džindžer stavi u temu ,,raspisale se dame".

Elem, već je rečeno da je Mims Pad kuće Ašer provukla kroz frojdovsku prizmu, i dobila je odnose smene kontrole, moći i (metaforičko/simboličko?) silovanje. S obzirom da joj se celovit tekst bavio prostorom (i suženjem istog) u Poovim pričama, takav zaključak svakako nije slučajan.

Da se odmah razumemo - ne govori se ovde o analizi koja dovodi do nekakve "istine" i prepiranja oko onoga što je ,,pisac zaista hteo da kaže". Ovde se radi o analizi slojeva (ne)svesti, i onome što se nalazi u podtekstu priče/a. O nečemu što bismo mogli da nazovemo ,,kolektivnim sećanjem" u prozi, onim što je, iskustvom predaka, genetski ugrađeno u svakome od nas, a ogleda se u našem delanju i pisanju kao rutinski način/mehanizam funkcionisanja svesti i nesvesti.

Zaustavimo se ovde na trenutak na tom famoznom silovanju. Koliko ljudi je ovde bilo silovano? Ili bolje: koliko ljudi ovde može da zamisli silovanje?

Nije da verujem u razlike između ,,muškog" i ,,ženskog" poimanja sveta, ali kada se ovakvo nerazumevanje i stroga podela ,,muškog" i ,,prsatog" mišljenja dogodi, moram u obzir da uzmem i polni aspekt takvog nerazumevanja.

Silovanje je akt oduzimanja kontrole. To je akt "zatvaranja prostora nad ženom" (govorimo o silovanju žena, jel), akt u kojem "ženu natkriljuje mrak", u kojem joj se oduzima vazduh, a "atmosfera se zgrušnjava" i materijalizuje u muškom telu koje preko nje leži i nasilno u nju prodire. Zapamtiti ovo.

Pa Mims kaže:

Kuća je sve vreme ženski princip, velika materica koja ne može da oslobodi svoj porod (blizanački par). U poslednjoj sceni ta ista kuća postaje muški princip koji prodire u vlažan i dubok ribnjak, prijemčiviji od same zemlje.

A Gule se nadovezuje:

Ovo je vrhunac silovanja: u nakaradnoj vizuri koja nam se ovde predočava, PAD se doživljava kao AGRESIJA. Kuća se RUŠI i RASPADA - to je slika PADA a ne EREKCIJE i PENETRACIJE! Kuća Ašerovih NIJE "ženski princip", apsolutno ni po čemu: 1) "ispupčena" je, štrči na horizontu, dakle pre je falička nego otherwise; 2) kuća počiva nad (ženskim) jezerom i ogleda se u njemu, i zajedno sa svojim odrazom čini CELINU, na početku odeljenu a na kraju spojenu; i 3) reč "kuća", u ovoj priči, i uopšte, označava i porodicu, a ne samo njenu zgradu; dakle, ovo je pad LOZE Ašerovih, a ne samo rušenje građevine u kojoj su živeli. To je, opet, muški princip, barem u okvirima patrijarhata, koji nam se može sviđati ili ne, but he's here to stay, i u svakom slučaju je kontekst u kome se javlja ova Kuća.

Slušaj Gule, ,,ispupčenost" je i odlika materice, pogotovo one koja sadrži plod. Tako da ti ispupčenost nije argument ni za šta. Štaviše, isti argument može da ide i u Mimsinu korist, jer ona i tvrdi da je kuća materica koja nosi blizanačke plodove.
Na kraju, i Mims tvrdi da se kuće transformiše u muški princip, tako da joj dokazima da kuća može da bude samo simbol muškog principa, opet daješ za pravo i potvrđuješ njen stav.

Jer, Gule, i ti imaš jednu ogromnu materijalnu grešku u svom tekstu. Tačno ovde:

KO je uopšte kontrolor u toj priči u kojoj su SVI, mada na različite načine – kontrolisani i pasivni? Kontrolisana je Madelin svojom kataleptičnom bolešću i posredovanim, sablasnim prisustvom u tekstu; kontrolisan je Ašer, svojom monomanijom i opsesijom Kućom (i odbojnošću prema svemu što je Izvan nje); kontrolisan je, najzad, i neimenovani narator (kojega ove teoretičarke po pravilu zaboravljaju, što je samo jedan od dokaza njihove kratkovidosti), jer i on dopušta sebi da doslovno padne pod vlast Kuće pre nego što joj je čestito i prišao, već u prvom (memorabilnom) pasusu priče, a to postaje još izraženije jednom kada se nađe unutra. I ko je onda tu Kontrolor? Ko tu koga, da prostite, siluje? Čime, i zašto?

Zaboravljaš da da bi neko bio kontrolisan, kontrolor MORA da postoji? Zašto nisi dao odgovor na sopstveno pitanje? Ko je kontrolor?

Identitet pravog kontrolora (zbog čega je Mims i bacila fokus na samu kuću, kao, uostalom i Po kada je priči dao takvo ime) otkriva se u sledećem pasusu:

On je bio kao okovan izvesnim praznovernim utiscima u vezi sa kućom u kojoj je živeo, iz koje se više godina nikad nije usudio da izađe – zbog nekog uticaja čiju mi je neodređenu moć objašnjavao izrazima suviše neodređenim i mutnim da bih mogao da ih ovde ponovim – uticaja koji su neke čudnovatosti u samom obliku i građi njegove porodične kuće zadobile nad njegovim duhom, silom duge patnje, reče on, uticajem koje je spoljašnjost tih sivih zidova i kula, i sumornog jezera u kome su se oni dole ogledali, polako zadobili nad njegovim unutrašnjim bićem.

Kuća je kontrolor, ona je živa, njen vlasnik je smatra živom, on iz nje ne sme da izađe, on je njen zarobljenik (kao i narator, uostalom). I ovde se javlja silovanje u onom metaforičkom smislu, zatvaranja prostora nad ljudskim bićem, gubitak kontrole kretanja, razmišljanja i disanja.

Kuća ,,siluje" svoje stanare i ima moć nad njima. Ona je zla i poremećena majka. Ona koja je oživela, poprimila osobine svojih stanara - identifikovala se sa incestuoznim majkama koje su godinama u njoj živele.

Mims:

kuća u prostornoj semantici ima ulogu zaštitničkog, a majčinskog - velike materice (i velike keve). Ova kuća nit' je zaštitnik, niti uspeva da ih porodi. Oni su za nju vezani pupčanom vrpcom, ali se ne zna gde je njen drugi kraj. Možda u ribnjaku?

A Roderik je još nečiji zarobljenik - zarobljenik užasa i straha, i zarobljenik bolesti i bliske smrti svoje sestre.

"Njena smrt", reče on sa gorčinom koju nikada neću zaboraviti, "ostaviće me (ovako očajnog i slabašnog) kao poslednjeg potomka starog roda Ušera."

Blizanačka veza je ovde ostala neopisana, ali od davnina poznata - blizanci "se osećaju" mnogo više od običnih srodnika. Oni su povezani na duhovnom i emotivnom nivou, upućeni jedno na drugo. Roderik ZNA da će mu sestra umreti i da to znači i njegovu smrt, a on se smrti plaši. On se plaši straha od smrti, preciznije. Zato pokušava da je izbegne tako što će sestru ,,zakopati" živu. Ostaviti na milost i nemilost kući. Udaljiti je od svojih očiju, da ne oseća blizinu smrti. A kući će je prepustiti jer je Roderik poistovećuje sa sestrom. On je sestrin zarobljenik, kao i zarobljenik kuće.

Ova podeljenost/šizoidnost lepo se vidi u sledećem pasusu:

Dodao je, takođe, iako oklevajući, da se veći deo te osobite potištenosti od koje je patio može objasniti mnogo prirodnijim i mnogo opipljivijim uzrokom...

Dakle, postoje DVA uzroka njegovog stanja. On ih, na kraju, spaja u jedan.

I iako sam rekla da on na ovaj način udaljava sestru, možda misleći da će tako ukloniti bar deo svoje potištenosti, povratiti kontrolu nad životom onda kada smrt ukloni iz vidokruga, da će se kuća okomiti na njegovu sestru, pojesti je živu; nisam sigurna da Roderik, zapravo, namerno ne ubrzava svoju propast, ide u susret svojoj destrukciji, što je neretko kod depresivnih i nervno poremećenih.

To je ono prokletstvo čovekove podeljene prirode kod Poa, o čemu govori Gul.  Međutim, prava podeljenost ličnosti nije ,,ili-ili" situacija, kao što Gul misli:

Pri tom, kako prethodne analize pokazuju, mrtva draga predstavlja umrtvljeni deo sopstva, neshvaćenu i neintegrisanu polovinu podeljenog bića koja protagonistu ili proganja grižom savesti nakon njegovog okasnelog shvatanja sopstvene kratkovidosti, ili se (kao u "Padu kuće Ašer") vraća da ga silom odvede tamo gde sam nije smeo da kroči. Prokletstvo čovekove podeljene prirode na rečit način prožima i Poove priče u kojima je središnji motiv iracionalnog zločina, odnosno "Đavola perverznosti".

Već je u pitanju istovremena griža savesti (jer Roderika grize savest zbog preranog ukopa sestre) i privlačnost ka sili mraka, umrtvljenom delu sopstva, koje ga zove i vuče u smrt. To je istinska podeljenost ličnosti.


I pre nego što finiširam jednim opažanjem koje se ne vidi ni kod Gula ni kod Mims, samo da se osvrnem na sledeće:

Mims kaže:

Prisutan je jak seksualni podtekst, karakterističan za gotsku književnost, i njega vidimo upravo u želji za dominacijom i kontrolom; prebačenog, dakle, iz ravni konkretne putene aktivnosti u ravan apstraktne, simboličke borbe u kojoj je kontrola onog drugog izraz seksualne realizacije.

A Gulić je dočekuje:

Gde se vidi ta želja? Ko nju u priči ispoljava, i na koji način? Koja je uopšte dominantna borba – koji je glavni konflikt u ovoj priči? To nam se ne kaže, jer ovde je na delu prisilna seksualizacija texta

Seksualizacija priče dešava u nagoveštajima incesta. Reče Bobo da svi za pornografijom žude tamo gde je nema ili je ima u nagoveštajima.

Pou je dovoljno da nagovesti incest, pa da ,,pogrešan" seks postane prauzrok i koren svih događanja u priči.

Pad loze Ašera događa se zbog incestuoznog seksa. Bolesti blizanaca su posledice seksa među srodnicima. I kuća je od toga ,,obolela".


I, na kraju, ovo:

Ali Po ostavlja dvosmislenim da li se radi o kazni ili o izbavljenju. Jer, Ašer je jedini Poov junak u pričama sa dominantnim motivom mrtve drage koji je spasen uklete sudbine večitog kajanja i tuge. On jedini, makar i nasilno, biva sjedinjen sa svojom drugom polovinom.

Zar nije čudno da je tako? Mislim, da je baš jedino Roderik, makar i nasilno, sjedinjen sa svojom drugom polovinom? Kako spas može da bude nasilan? Setimo se da o silovanju govorimo u simboličkom smislu, i da je to nasilan akt.

Ovde Gul opet govori u Mimsinu korist, jer ako je ovo ,,spasenje" zaista nasilno, onda ono govori o preuzimanju kontrole, jer nasilnik je uvek preuzima.

Dakle, ovde ipak ima ovoga što Mims tvrdi:

Po sugeriše da je kontrola iluzija, i koliko god ograničavali prostor, on nikada neće biti garancija sigurnosti. To je trenutak kada se zatvoreni prostor na trenutak otvara kako bi se opet zatvorio, ili urušio u sebe.

Roderik je pokušao da iskontroliše svoj strah, preuzeo je kontrolu nad sestrom, živu je zazidao, a onda se ona vratila i kolo sreće se okrenulo - ona je preuzela kontrolu, pala na njega i tako ga ubila. Ne spasila, već ubila - realizovala mu strah. Osvetila se (u sjedinjenju, svakako).

Kod Poa nema samovoljnog davanja volje i moći, već naprotiv – u pokušaju da se moć nametne, osuđena je na nemoć i otud teza da onaj koji pokušava da nametne kontrolu, na kraju postaje i sam kontrolisan, žrtva sopstvene nemoći.

A seksualni apsekt ovog sjedinjena ogleda se, kao što sam rekla, u nagoveštajima mogućeg incesta u kojem su brat i sestra živeli, kao i mnogi njihovi rođaci pre njih. I tu je Mims videla elemente BDSM-a, i u ovoj igri dominacije, zarobljavanja i ograničavanja prostora svakako ih ima.

Iskonska smena i povezanost smrti i seksa, erosa i tanatosa. Seks koji donosi smrt (loze Ušera = smrt blizanaca) i smrt koja donosi seks (konačno nasilno sjedinjenje, što reče Gul, što u incestuoznoj perspektivi, svakako ima značaja i značenja).

Ovakva pompeznost i izbor reči i slika, kada potiču od autora Eureke, imaju dublje značenje od konvencionalnog završetka gotske priče. Mrtva draga kao negirani a onda i izgubljeni deo sopstva, vraća se i donosi spajanje u prvobitnom jedinstvu, koje istovremeno znači anihilaciju individualnosti. Džinovski krvavo-crveni mesečev kolut koji proviri kroz procep ruševine simbol je ambivalentne punoće koja istovremeno znači uništenje. Pou, kako se može videti, uspeva da do kraja ostane veran estetskoj nameri gotske priče čak i dok iznosi svoje sopstveno poimanje univerzuma.

Sa ovim već mogu da se složim, jer Gul za poetiku stvarno jeste ekspert, ali na jednom drugom planu, pomenutom ranije u vezi sa identifikacijom kuće sa njenim stanarima, sa Medelin posebno, postoji još jedna paralela koju niko nije povukao, a koja ide u korist Mimsine teze: onako kako se sestra ruši na brata, povlači ga (ajde nek ti bude, Gule) u nasilan spas, preuzima ulogu muškog, aktivnog principa (jer muškom principu pridaje se preduzimljivost (Medlin se spasila iz groba) i agresivnost (i ubila/spasila brata)), kuća PADA NA ISTI NAČIN.

I onako kako su brat i sestra blizanci bili povezani nedokučivim duhovnim (i seksualnim) vezama (ne zaboravimo da je i seksualnost duhovna, a ne samo telesna/materijalna), tako su kuća i ribnjak bili povezani pukotinom, koja simbolizuje tu vezu.

I onako kako je sestra ženskog pola, a preuzima ulogu muškog, tako i kuća, simbol materice, identifikovana sa sestrom, radi isto što i ona - preuzima ulogu muškarca i penetrira u ribnjak nasilno, siluje ga simbolički.

Jin i jang na delu, ali da ne idem predaleko, kao što sam predaleko mogla da odem da sam rekla da je svetlost iz pukotine zapravo ejakulacija. To je već... potpuno lična asocijacija.  


Btw. ova plavuša nije zaboravila naratora, ali on je čitalac sam, i Gul priznaje da i narator pada pod ,,vlast" kuće, te i čitalac (čitateljka pogotovo) oseća teskobnu atmosferu i pritisak zidova, čemu je najbliža telesna odrednica u realnosti - zaista silovanje uma i duha.




Ne osporavam ja Gulovu analizu, pu pu, daleko bilo - već pojašnjavam Mimsin tekst onako kako sam ga ja videla i razumela, a koji je, iz upravo objašnjene perspektive, sasvim održiv.

[Father Jape]

TL;DR


zapravo, to nije sasvim tacno, ali morao sam

[Josephine]

Pa Gulov tekst je duži. Ali dobro, kod njega neretko ima šta korisno da se pročita.

[Albedo 0]

Kakva gomila karanfila, lala i bijelih rada.

1. Frojd se nije bavio kontrolom i odnosima moći.

2. Definicija silovanja je nešto najtendencioznije što sam ikada pročitao. Ovo ne da je slivanje vode na odgovarajuću vodenicu, ovo je cunami kvazinauke.

3. Ako je ispupčenost odlika materice koja nosi plod, onda se kuća na kraju porodila. Dakle, i dalje nije ''muški princip''.

4. Kontrolor NE MORA da postoji. To je osnova savremene političke sociologije.

5. Naslov je Silovanje kuće Ašer, dakle kuća je ta koja je silovana, pobogu, to je naslov! Kuća nema nikakve veze sa poremećenim majkama, niti kuća siluje svoje stanovnike.

6. Kuća ni u jednom trenutku nije aktivan već pasivan činilac, koji reaguje i reflektuje događaje.

[Джон Рейнольдс]

Auh, kolizija:

ukoliko je kuća ,,sadista", kako onda ona biva silovana (u naslovu)? Naravno, vrlo je verovatno da pretenciozno i neutemeljeno zvuči konstatacija da neko tu siluje kuću. Mada, ako se setimo da je cela priča prožeta BDSM elementima, i da se neprestano smenjuju uloge kontrolora i kontrolisanog, možemo makar u naslovu da konstatujemo da ona ne pada sama, već da je (kuću) neko ruši/siluje.

Kuća ,,siluje" svoje stanare i ima moć nad njima.

Dakle, opet nerešeno pitanje. Ko koga siluje, stanari kuću ili kuća stanare? Odgovor je niko nikog, ali ajde.

Zaboravljaš da da bi neko bio kontrolisan, kontrolor MORA da postoji?

Gul je odgovorio:

Kontrolisana je Madelin svojom kataleptičnom bolešću i posredovanim, sablasnim prisustvom u tekstu; kontrolisan je Ašer, svojom monomanijom i opsesijom Kućom (i odbojnošću prema svemu što je Izvan nje); kontrolisan je, najzad, i neimenovani narator (kojega ove teoretičarke po pravilu zaboravljaju, što je samo jedan od dokaza njihove kratkovidosti), jer i on dopušta sebi da doslovno padne pod vlast Kuće pre nego što joj je čestito i prišao, već u prvom (memorabilnom) pasusu priče, a to postaje još izraženije jednom kada se nađe unutra.

Jeste, kuća je zajednički imenitelj, ali je ona ovde, videli smo, simbol loze u propadanju. Pad kuće Ašerovih = propast incestuozne porodice. Ja to tako gledam, dvaput sam ukazivao na to i pre Gulovog teksta, al džabe.

[Josephine]

Hej, bejbe, ja nisam ni rekla da se u potpunosti slažem sa Mims. Govorim o suštini njenog teksta (koju je mogla bolje da promisli i odbrani, istina), ne o rezancima.

[Albedo 0]

Kuća ''siluje'', Madelin je ''vampir'' koji je ustao iz groba, brat je ''Čeda Jovanović na dopu'', naslov teksta je suprotstavljen ''suštini'' teksta, i onda je sve otišlo u ''krasni'' ribnjak.

Očigledno da neko ovdje ne govori srpskim jezikom.

Edit: stanite, imam još, Madelin se povampirila jer je njen brat u stvari nekrofil, odatle krv na njenoj robi na kraju, sve je to sestrojebanje u mrtvačkom sanduku.

Evo sad sam završio.

[scallop]

Mislim da je Tarantino lakše obavio svoje prevođenje žednih preko vode kad je dokazao da su Čarli Šin i njegov ortak u filmu "Top Gun" homoseksualci.

[Josephine]

Svaka pojava i svaki događaj odvijaju se na više planova. Neko vidi samo jedan ili dva, neko ih vidi više ili sve.

[Albedo 0]

drago mi je što si primjetila da vidim sve.

Mislim da je Tarantino lakše obavio svoje prevođenje žednih preko vode kad je dokazao da su Čarli Šin i njegov ortak u filmu "Top Gun" homoseksualci.

Misliš Tom Kruz, Čarli je strejt bolesnik

[Tex Murphy]

Skalop je ubo vrlo dobru poentu, i meni je ta paralela pala na pamet

[Albedo 0]

Darantino, a?

[Father Jape]

Pa on je to obavio lakse utoliko sto je to najociglednija stvar u zapadnoj kinematografiji. -_-

[Alex]

ali profesionalno gledano, Gul je u ovom slučaju apsolutno u pravu, ali doslovno do koske.

Ghoulove tekstove uglavnom ne čitam, ponekad "preletim", ali ne vidim čemu toliki hvalospevi što se obrušio na jedan tekst, za koji se iz aviona videlo da je (simpatična) besmislica, koja nije vredna ozbiljnih komentara.

Svi ti nakloni i ostalo za tekst o tekstu koji može i treba da bude bitan jedino autorki teksta na koji se odnosi.

[Josephine]

Što reče mac: "nerazumni" i oni koji bi da prilagode svet sebi, guraju svet napred.

Ovi što hode stazama utabanim, dok im svi sa strane tapšu, oni hodaju putevima lakšim i proverenim.

[Albedo 0]

[Tex Murphy]

Što reče mac: "nerazumni" i oni koji bi da prilagode svet sebi, guraju svet napred.

Ovi što hode stazama utabanim, dok im svi sa strane tapšu, oni hodaju putevima lakšim i proverenim.

Cheese!

[Milosh]

Hm, ne pada mi na pamet da čitam sve to što ste nakucali u ovih par sati, ali samo da dodam da mi je ovaj drugi Mimsin tekst znatno bolji od originalnog...

[Stipan]

Mims je sa ovim tekstom privukla takvu pažnju da polako može da se računa u bestselere.  

[Shozo Hirono]

drago mi je što si primjetila da vidim sve.

Mislim da je Tarantino lakše obavio svoje prevođenje žednih preko vode kad je dokazao da su Čarli Šin i njegov ortak u filmu "Top Gun" homoseksualci.

Misliš Tom Kruz, Čarli je strejt bolesnik

čarli je bio mala riba osamdesetih; tarantino ruši ženama iluziju o kruzu i kilmeru kao alfa mužjacima. arhineprijatelji, a gay.

[scallop]

Ma, jok. Tarantino je pokazao da se i mačo priča može izvrnuti u gej priču ako mu daju deset minuta da elaborira. Tako i ova tekuća priča ko koga u kući Ašer, samo ovde imamo bezveznu odbranu Poa, kao da je neko njega napadao i kao da je njega potrebno od nekoga braniti. Odbranio se on još u XVII veku.

[Tex Murphy]

Naughty, naughty

[Mme Chauchat]

bar prema (Jevtromraženom) Fukou

Ovo ću da patentiram. Nota bene da me više smaraju pseudofukoovci nego on sam - što važi i za Deridu, Lakana i ostalu tevabiju.
...Za Deridu u stvari i ne.

Drvlje i kamenje je The Sagita way i tu izgleda nema pomoći. No, mislim da je Gul i pored standardne količine omalovažavajućih opaski napisao koristan tekst i za Mims i za nas. Što je više nego što se desilo u vezi sa mojim tekstom o Gombroviču 

Ne znam zašto, ali imam utisak da je ovo na moju adresu, kao da jedan forumski potpis čini gombrovičologa! Nažalost, Pornografiju nisam čitala, pa bi eventualni osvrt bio više osvrt na osvrt a nakon čitanja poslednje tri strane topika mislim da je bolje da pokrenem novi pod naslovom "Zašto volim jaoi i druge misli o pornografiji inspirisane Libartesom" nego da remetim ovaj ustaljeni tok.
A pošto mene trenutno siluje posao, ni od tog lepog a korisnog topika nema ništa...

[Mims]

Novi Libartes http://libartes.com/ Anatomija antinomija (temat posvećen razlikama)



- Reč urednice
- Rađanje knjige iz duha tehnologije - Uroš Smiljanić
- Postmodernistički koncepti u poeziji Anne Sexton - Enesa Mahmić           
- Protivrečnosti na putu ka središtu i nazad - Jovanka Kalaba
- Slika zmije u nacističkom plakatu - Boris Petrović
- "Revolucija to smo mi"  - Slađana Goljanin
- Dve poetike smrti  - Vanja Miljković
- Silazak u hadski Eden - Tihana Gambiradža
- Ivana Maksić - Nepripadanje mora biti promišljeno da bi u njemu bilo pobune
- Hana Warda - Plemenska fuzija je fuzija mog plesnog iskustva!
- Pogled kroz prozor iz Bernardijeve sobe Slobodana Tišme - Svetolik Jozić


Poezija

Armin Huseinović
Ana Marija Grbić
Jelica Kiso
Medina Džanbegović
Milo Jukić
Saša Skalušević
Srđan Sandić
Vitača Petrović

    Proza

Slobodan Gargenta
Ivana Maksić
Zoran Spasojević
Jelica Kiso
Berislav Blagojević
Milena Ilić
Kodrat Majović
Stevan Šarčević

   

  Drama:
    Miloš Ristić

Fotografija:            Slikarstvo: 
   Jelena Mandić         Anastasija Bogdanović

[scallop]

Fino. Dopada mi se ono što sam, upecan, na brzinu pročitao. Mota mi se po glavi tekst na temu: "Pick the sin". Surovo pragmatičan. Ono što dobijamo kao umetnost najčešće je samo refleks marketinga.

[Albedo 0]

silovanje umjetnosti

[Meho Krljic]

Bolje i to nego umetnost silovanja 

[scallop]

Nažalost, tvoja šarmantna opaska je sasvim realna: silovanje umetnosti se najčešće dobija kao umetničko silovanje.