Časopis Libartes

[Meho Krljic]

Ali Meho, zašto uvek osećaš potrebu da braniš nešto što nije napadnuto?!

Jednostavno sam iskritikovala tekst. Neslaganja su zdrava osnova za neki pomak, odmak, kako god. Sad, ja imam, možda, malo oštriji stil, zato sam i napisala da mi je Adrijana draga. Da me ne shvate pogrešno. Jednostavno mi se ne dopadaju ponavljanja da se feminizam ne može odrediti.

Očekujem da se tekst odluči da li govori o teoriji feminizma (u tom slučaju očekujem da mi samo predstavi bar značajne pravce), o istoriji feminizma (tu očekujem imena, datume, borbe) ili o identitetu (tu očekujem "filozofskiju"raspravu, ali sa strogim određenjem ključnih pojmova). Mislim, ja sam malo posumnjala u pravac kojim ide teorija feminizma kada je queer teorija određena, paradoksalno, kao neodredljiva. Kao da se feminizam zapetljao u sopstvene noge, pa je posegao za Delezom u pokušaju da se spase.

Ljudi kao da se plaše protivrečnosti, kontradiktornosti u sopstvenim redovima, pa posežu za mistifikacijama. Neka je kontradiktorno! Ljudi su takvi, i kao takvi - sasvim odredljivi. Isto važi i za teoriju (feminizma).

Pa sad ne znam šta da kažem. Ako ovaj tekst tvrdi da je feminizam očigledno često koktradiktoran u praksi i u teoriji i između njih a da ipak postoji kao pojam i praksa, a ti to isto tvrdiš za ljude i smatraš da je u toj kontradiktornosti nešto (štagod to bilo) odredivo - onda šta kritikuješ kod teksta?

@Meho, a povodom Jade: ok, ona možda jeste više "ženski" lik nego Lara Kroft, ali je i dalje stereotip, i to u muškoj varijanti "prihvatljivog ženskog", tako da mi deluje eventualno za nijansu "uverljivije" nego Lara, i to nijansu toliko sitnu da je možemo zanemariti. 


Mislim, ne stavljam ja to kao neku zamerku samoj igri, nije da od igara očekujem uverljivu karakterizaciju likova. 

Mislim da se razlika između Lare i Jade ne može svesti na kozmetiku. Potvrđujem da je i Jade "prihvatljivo žensko", ali sam je istakao kao gradativni (i dobrodošli) napredak ka nečem što bi dovelo do stvarno dobre karakterizacije - ne nužno samo ženske, da ne bude zabune, igre su u proseku vrlo loše u karakterizaciji oba pola - jer i narativno i mehanički proširuje dijapazon protagonistkinjih formi interakcije sa okolinom i uspeva da im udene nešto "ženskog" glasa.

[Josephine]

Kod teksta kritikujem večiti uvod sa ogradom od određenja, mistifikacijom, odbijanjem, distancom i slično. Kritikujem i larpurlartizam, akademizam i sve ostale izme koji se javljaju u modernim teorijama po inerciji...

[Meho Krljic]

I daje ideju da pojmovi žene (muškarca), a ni feminizma, nisu jednoznačni, već su fluidni,

Pa da, ali hajde sad, odmah, daj primer te

fluidnosti

iz rukava (zato sam i rekla da ključni pojmovi moraju strogo da se definišu u raspravi o identitetu).

Iako nisam ja taj koji je pozvan da da primer fluidnosti, rekao bih da je ovde ideja da feminizam kao "nova" teorija ili "nova" praksa ne želi, po autorkinom mišljenju, da strogo definiše identitet - politički ili biološki - kao binarnu kategoriju jeste/ nije, već naprotiv, kao dogovornu/ refleksivnu/ dijalektičku, promenljivu kategoriju. Što je pošteno. Čovek kao politički subjekat se nužno menja tokom života, pa to važi i za teoretičara ili praktikanta feminizma ili feminizama.

Kod teksta kritikujem večiti uvod sa ogradom od određenja, mistifikacijom, odbijanjem, distancom i slično.

Ali zašto kad se slažeš sa zaključkom?  I ja zaista ne vidim mistifikacije u ovom tekstu. Distanca je u skladu sa tezom i zaključkom, da ne želi da cementira bilo teoriju bilo praksu u jednom vremenskom periodu/ trenutku povijesne zbiljnosti jer, kako i uvod kaže, druge političke teorije i prakse to takođe sebi ne nameću.

[Josephine]

Ja znam šta autorka želi da kaže, samo želim primer fluidnosti. To je sve. Ali je prošlo vreme za primer. Želela sam prvo što ljudima padne na pamet.

Ali zašto kad se slažeš sa zaključkom?

Ne slažem se u potpunosti, a u vezi sa onim sa čim se slažem - zato što sam se u tekstu vrtela u krug do dostizanja samog zaključka.

[Meho Krljic]

Ja znam šta autorka želi da kaže, samo želim primer fluidnosti. To je sve. Ali je prošlo vreme za primer. Želela sam prvo što ljudima padne na pamet.

Ali piše u tekstu:

Jedna od prvih knjiga koja je nedvosmisleno postavila pitanje da li je o istoriji feminizma moguće misliti kao o neprekinutoj borbi u ime (prava) žene, Jesam li ja to ime? (Am I That Name?) Deniz Rajli, objavljena nedavne 1988. godine, dovela je u pitanje mogućnost uspostavljanja i održanja temelja u povesti feminizma, i s obzirom na njene uticaje – Džudit Batler o tom uticaju eksplicitno govori – feminizma uopšte uzev. Na samom početku knjige Rajli piše:

kategorija 'žená' je istorijski, diskurzivno konstruisana i to uvek u odnosu na druge kategorije koje se i same menjaju; 'žene' su nepostojan kolektivitet u kojem ženske osobe mogu biti veoma različito pozicionirane, tako da se ne možemo osloniti na tobožnji kontinuitet subjekta koji prepoznajemo kao 'žene'; 'žene' su i sinhronijski i dijahronijski lutajući kolektivitet, dok na individualnom nivou 'biti žena' takođe predstavlja nešto nestalno i ne može da posluži kao ontološki temelj. Pa ipak, mora se podvući da je nestabilnost koja je svojstvena samoj kategoriji, uslov sine qua non feminizma koji bi u suprotnom izgubio svoj predmet, razloge za borbu, pa i samu životnost.11

Ali zašto kad se slažeš sa zaključkom?

Ne slažem se u potpunosti, a u vezi sa onim sa čim se slažem - zato što sam se u tekstu vrtela u krug do dostizanja samog zaključka.

Pa, ne znam, mislim, možda je mogao da bude kraći  ali meni se dopada što je temeljit u uspostavljanju teze i dokazivanju. Meni je u njemu većina toga konzistentna.

[Mme Chauchat]

Dakle, zbilja. Meho nešto napiše krajnje generalno, i sve ok, onda ga Mims citira, i sve ok, onda ga ja citiram i dobijem  sledeće:
jedan:

qft

Osećanje je obostrano.

dva:

Ni Jevtropijevićka se nije pretrgla od konstruktivnosti.

tri:

Ovde su ozbiljni diskutanati retki. Uobičajeni su samo kritičari sa distance. I oni što kvotuju radi istine.

Ne znam otkud tolika povređenost zbog jednog običnog QFT i to Mehinog posta koji nije izaz(i)vao nikakav hejt. Sva ta energija i dial-up bili bi bolje utrošeni na neke druge stvari, recimo, ispravljanje priča, šta ja znam.

A u međuvremenu, još jednom QFT za taj Mehin post i pravi tren za mali odmor od Sagite...

[Джон Рейнольдс]

@ Mims

Безвезе је што на текстовима о плакатима немате варијанту "кликни па види веће". Сличице су стварно мале; дају се изгуглати, али би било много лепше и информативније кад би уз читање могле да се отварају с више детаља.

[Josephine]

Očito je teorija izgubila svaku vezu sa praksom. 

[Josephine]

Ne znam otkud tolika povređenost zbog jednog običnog QFT

Možda, kada biste više mislili o tome kako povređujete ljude (generalno, pa i mene), možda bi vam onda bilo jasno "otkud tolika moja povređenost". Meho se (polu)zezao. Vi ste ga prihvatili sasvim ozbiljno. A s obzirom na našu istoriju neslaganja, to je vrlo povređujuće. Eto objašnjenja.

[Meho Krljic]

Politička teorija često sa praksom nema mnogo veze (pa to lako vidite čak i ako niste pola života živeli u socijalizmu) a to je zato što ponekad pokušava da je artikuliše a ponekad da je diktira. Nije u lagodnoj poziciji poput sociologije koja je uglavnom analitička, politička teorija, kao i ekonomska pokušava i da se meša u praksu. Zeznuto je to.

A ne da ja sad hoću da branim Jevtropijevićku - ume to ona i sama - ali, for real, yo, ne povređuje ona nikoga, iskulirajmo. Mislim, ako ćemo na nju da se brecamo, onda smo u startu izgubili šansu za kulturnu raspravu.

[Джон Рейнольдс]

@ Mims

Безвезе је што на текстовима о плакатима немате варијанту "кликни па види веће". Сличице су стварно мале; дају се изгуглати, али би било много лепше и информативније кад би уз читање могле да се отварају с више детаља.

Ружно је цитирати себе, али да Мимси од празнословља не промакне конструктивна критика; не само што су сличице мале, него код сваке, под курсором, искаче исти текст "слика и мисао". Баш безвезе, јер постоји мени омиљени амерички плакат из тог доба, Destroy this mad brute, драг америчким расистима (сад изгуглах да постоји и у варијанти с Обамом, као реклама за Стормфронт) који између редова показује званични расизам тадашње Америке, а према држави (нацистичкој Немачкој) која данас у влажним сновима и једних и других, поражених и победника (спомињао сам у посту о (нео)нацистичким постерима на Д. реагуј)... важи за некакав идеал државног регулисања расне чистоте.

[Midoto]

Meni je do jaja da se neko nasekira zbog jedne rečenice u tekstu NABIJENOM vrlo smelim izjavama i slikama koji govori o mitovima i simbolima. Dokaz, držim, da strast za duhovnim ne da nije mrtva nego se dobro drži.

Evo, Meha radi, da dodam još jednu rečenicu (valjda je potrebno: nije jedna, nego dve – u tom NABIJENOM tekstu; ako treba, dodavaću jednu po jednu - ne valja se da dođe baš do jaja): Medeja, čije ime priziva med... Ova me nije nasekirala, bila je vrlo zabavna. Nije me isekiralo ni insistiranje na strasti: ja želim, ja hoću, potreban mi je uslov... Nemam ništa protiv narcisoidnosti, premda ne uživam da je iščitavam. Ali ako neko završi rečenicom – da traži beskonačnost u igri (ili u ljubavi, ili u nečemu što čitalac smatra veoma bitnim), toliko zvuči neiskreno i nedoživljeno, da je sekiracija neminovna.

[Mims]

Nemam trenutno vremena da komentarišem komentare i tekstove, ali ću se, čim pre, priključiti diskusiji.

@Džone, to sa veličinom plakata zaista ima smisla, javila sam web dizajneru da sredi što pre.

Moram da priznam da mi je bio zanimljiv Lilitin komentar na fenseraj, šta god to, u slučaju Libartesa, značilo. 

[Josephine]

A ne da ja sad hoću da branim Jevtropijevićku - ume to ona i sama -

Pustimo je, onda, da se brani sama.

[Meho Krljic]

Meni je do jaja da se neko nasekira zbog jedne rečenice u tekstu NABIJENOM vrlo smelim izjavama i slikama koji govori o mitovima i simbolima. Dokaz, držim, da strast za duhovnim ne da nije mrtva nego se dobro drži.

Evo, Meha radi, da dodam još jednu rečenicu (valjda je potrebno: nije jedna, nego dve – u tom NABIJENOM tekstu; ako treba, dodavaću jednu po jednu - ne valja se da dođe baš do jaja): Medeja, čije ime priziva med... Ova me nije nasekirala, bila je vrlo zabavna. Nije me isekiralo ni insistiranje na strasti: ja želim, ja hoću, potreban mi je uslov... Nemam ništa protiv narcisoidnosti, premda ne uživam da je iščitavam. Ali ako neko završi rečenicom – da traži beskonačnost u igri (ili u ljubavi, ili u nečemu što čitalac smatra veoma bitnim), toliko zvuči neiskreno i nedoživljeno, da je sekiracija neminovna.

Možda... možda se tu prelazi granica uverljivosti za tebe. Meni je ceo tekst nabijen tim jakim, imperativnim mišljenjima pa mi u njemu kao takvom ovaj bezpogovorni poziv na beskonačnost nije iskakao. Mislim, ako smo u prvoj rečenici progutali "žena čije ime u svesti priziva med, čiji je deda bio bog sunca, a med, sunce, sperma, sve to ukazuje na očinsko" onda mi je sasvim OK da se želi beskonačnost. Ne bilo kakva nego beskonačnost igranja, a koju čitav prethodni pasus kontekstualizuje tako da je jasno da se radi o stavu kako nije bitan rezultat pa čak ni strktno utvrđena pravila, kako svrha igranja nije da se odigra do kraja nego da se igra. Dakle, ne BESKONAČNOST u smislu večnosti nego beskonačnost u smislu neprestajanja. Odustajanja od imperativa krajnjeg rezultata i prihvatanje rezultata svakog trenutka igranja, fluidnost protiv konačne forme (što tekst lepo uvezuje sa Adrijaninim esejom) itd.

Eto tako razmišlja ovaj stari, zakrečeni mozak.

[PTY]

@Mims: Genealogija ideje žene je vrlo zanimljiv tekst, mada verovatno ne na način na koji je autorica to naumila.


Kao prvo, ukoliko je ovaj tekst namenjen laicima poput mene, moram priznati da ga nalazim poprilično konfuznim. Glavni problem je što ne mogu da procenim da li se tekst obraća akademskoj ili laičkoj publici, a čini mi se da ni sama Adriana nije uspela da se po tom pitanju opredeli (pod uslovom, naravno, da je uopšte i imala nameru) - diskurs jeste akademski, ali tekst nudi podosta formalnih i sadržajnih pojednostavljenja koja očigledno ciljaju na laike. Prvi pasusi jesu dobro otvaranje, ali ni uz najbolju volju nisam u ostatku teksta našla zadovoljštinu za sva silna obećanja koja su tu najavljena. Da li je tekst imao za cilj da se zaista bavi retoričkim pitanjima iz trećeg pasusa (da četvrti i peti sad ni ne pominjem, pošto su po tom pitanju stvari više no očigledne), ili je za cilj imao samo da ih nabroji?


Dalje, malko me zbunilo ovo:

"Utoliko, da bi se razumelo zbog čega feminizam, dakako u izmenjenom vidu, opstaje u doba kada je došlo do potpunog urušavanja nekih drugih snažnih društvenih pokreta, iako ni danas nije ništa manje lišen sporova koji su ga krasili u vreme njegovog nastanka, bilo je potrebno vratiti se počecima u koje je upisana njegova buduća istorija: istorija koja ni u jednom trenutku nije bila ravnomerna i linearna, koja ni u jednom času nije nedvosmisleno konstruisala nov poredak ili dekonstruisala postojeći, koja se od samih začetaka kolebala između ideala i stvarnosti, neodlučno birajući koje stvarnosti zastupa i ka kojim idealima teži."

Naravno, čak se i laiku poput mene vrlo lako složiti sa tom izjavom, ali tim više upada u oči Adrianino insistiranje na Džudith Batler, koja, uz svo ogromno poštovanje za Batlerovu, ipak ne može da prezentuje moderni feminizam onako kako to mogu Haraway ili Castells, na primer. Na kraju krajeva, stvarnost današnje žene ponajviše leži u njenom identitetu unutar kiberkulture, a tu se posthumanizam i postbiologija ipak nameću kao relevantniji od socijalističkog ili marksističkog feminizma. To kanda je malko proizvoljno sa Adrianine strane, pošto i sama u tekstu napominje i naširoko objašnjava kako se (i zašto) uzdržava od navođenja "biografskih podataka o znamenitim ženama" - to u cilju izbegavanja uporišnih tačaka i tako to - ali se u ostatku teksta očigledno bavi vrlo konkretno izabranim pravcima feminističke teorije. Mislim, dovoljno je pogledati samo listu referenci na kraju teksta da bi se zaključilo kako ovde nije u pitanju bog zna kako širok spektar. Time je završni pasus teksta ostao malko da "visi u vazduhu", štono bi se reklo, pošto nisam baš skapirala kako je to tačno taj cilj ovim tekstom ispunjen. Možda je bilo poštenije tu dodati "... cilj ispunjen po Batlerovoj teoriji", jer ovo je ipak dajdžest uglavnom Džudit Batler, a ona je, pak, uzeta kao reprezentativni uzorak moderne feminističke teorije čisto po subjektivnom nahođenju Adriane Zaharijević.


No, opet da ponovim, tekst jeste zanimljiv.

[Midoto]

Ne bilo kakva nego beskonačnost igranja, a koju čitav prethodni pasus kontekstualizuje tako da je jasno da se radi o stavu kako nije bitan rezultat pa čak ni strktno utvrđena pravila, kako svrha igranja nije da se odigra do kraja nego da se igra. Dakle, ne BESKONAČNOST u smislu večnosti nego beskonačnost u smislu neprestajanja. Odustajanja od imperativa krajnjeg rezultata i prihvatanje rezultata svakog trenutka igranja, fluidnost protiv konačne forme (što tekst lepo uvezuje sa Adrijaninim esejom) itd.

Eto tako razmišlja ovaj stari, zakrečeni mozak.

Hvala što si mi razjasnio, nisam razumela. Uf, izvini, jesam razumela. Samo mi se nikako nije dopalo, jer se svelo na to da je i sam tekst igrarija bez kraja, mada je obećavalo (mladalačku, iščašenu?) iskrenost. A onda - ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka...

[Meho Krljic]

Pa, dobro, igranje jeste legitimna vrednost samo za sebe. Ne bih ja od tekstova očekivao uvek (ili čak ikad?) da govore samo jednu, definitivnu stvar, deridijanski pristup je ionako pokazao da je to nemoguće. I izvinjavam se ako sam pisao glupo i uvredljivo.

Nego:

stvarnost današnje žene ponajviše leži u njenom identitetu unutar kiberkulture, a tu se posthumanizam i postbiologija ipak nameću kao relevantniji od socijalističkog ili marksističkog feminizma. 

Smemo li ovo da tvrdimo? Ako uzmemo u obzir da su, da kažemo najpotlačenije žene i dalje u društvima ili zajednicama koje im ometaju ili otežavaju pristup kibersvetu i da su takve u većini?

[PTY]

Nego:

stvarnost današnje žene ponajviše leži u njenom identitetu unutar kiberkulture, a tu se posthumanizam i postbiologija ipak nameću kao relevantniji od socijalističkog ili marksističkog feminizma. 

Smemo li ovo da tvrdimo? Ako uzmemo u obzir da su, da kažemo najpotlačenije žene i dalje u društvima ili zajednicama koje im ometaju ili otežavaju pristup kibersvetu i da su takve u većini?

Pa, zato i kažem da je tekst zanimljiv. Ne znam smemo li (btw, ko su tebi to "mi"?) da to (ili išta drugo) kategorično da tvrdimo, ali zanimljivo mi je kako se sam tekst pozicionira. Adrianino bavljenje Batlerovom kao da deklariše sklonost ka soc / marksističkom feminizmu, ali opet, ona se nigde u tekstu ne dotiče bilo čega relevantnog za feministički status žene na Balkanu. Zašto je tako, ne znam. Ali fer je priznati da sam očekivala malko relevantniji pristup, pa makar se isti odvijao i preko Batlerove. Jer nije da tu nema specifičnosti koje vrede da ih se obrade; primera radi,   neke bazične feminističke ideje su u naše krajeve stigle pomalo nasilno, ako ćemo pravo, u posleratnom komunističkom paketu, i nije baš da su dočekane raširenih ruku, u svim krajevima zemlje podjednako. Ko god je u familiji imao muslimanski živalj, mogao je da čuje svedočanstva iz prve ruke o tome.   

[Meho Krljic]

To je, mislim, savršeno fer opaska. Mislim, jasno je da mladi autori vole da su deo sveta, ali valja stvari utemeljiti i u ovo gde jesmo i učiniti ih i lokalno relevantnim.

[Mims]

Ne bilo kakva nego beskonačnost igranja, a koju čitav prethodni pasus kontekstualizuje tako da je jasno da se radi o stavu kako nije bitan rezultat pa čak ni strktno utvrđena pravila, kako svrha igranja nije da se odigra do kraja nego da se igra. Dakle, ne BESKONAČNOST u smislu večnosti nego beskonačnost u smislu neprestajanja. Odustajanja od imperativa krajnjeg rezultata i prihvatanje rezultata svakog trenutka igranja, fluidnost protiv konačne forme (što tekst lepo uvezuje sa Adrijaninim esejom) itd.

Eto tako razmišlja ovaj stari, zakrečeni mozak.

Hvala što si mi razjasnio, nisam razumela. Uf, izvini, jesam razumela. Samo mi se nikako nije dopalo, jer se svelo na to da je i sam tekst igrarija bez kraja, mada je obećavalo (mladalačku, iščašenu?) iskrenost. A onda - ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka...

Ovaj tekst je negde između esejistike i proze, pošto i ima i tog prozno-poetskog u formi, i nekog teorijskog pokušaja osvetljavanja Medejinog lika i (ne)dela kroz različite prizme, uvek istim jezikom. Slično je radio Rolan Bart u "Fragmentima ljubavnog govora" i ko je to čitao može da uvidi sličnosti u pristupu. Tekst je svakako provokativan i za tu provokativnost je velikim delom zaslužna ja-forma obraćanja, gde se Ivana istovremeno obraća Medeji, priča o Medeji, i postavlja se u poziciju same Medeje. Već je takva vrsta premeštanja izazov sam po sebi, a i dodatan izazov za čitaoca.

[Mica Milovanovic]

Adrijanin tekst jeste zanimljiv, ali je, brate (hoću reći: sestro), potpuno haotičan. Kao što sam više puta pisao na ovom forumu,
osnovni problem današnjice je u nedostatku uredničkog rada. Ako izdajete časopis, pa makar i na internetu, poradite na tekstovima da imaju početak i kraj, jasno postavljen problem i definisano mišljenje o problemu. Ovako dobijamo zanimljiva razmišljanja, ali ne i prave, kvalitetne autorske tekstove.

[Josephine]

Rekla bih da je Adrijanin tekst deo mnogo, mnogo veće celine. Ona ju je samo sabila na malom prostoru. Tematika je toliko opširna, da je nemoguće čak i osnovne stvari napisati/objasniti u jednom tekstu ove dužine.

Mene više brine zanemarivanje publike i prakse. Autističnost i sterilnost teksta, koji je sam sebi cilj, nisu za časopis ove vrste.


Nije Mims kriva za to.

[Josephine]

Pa dobro, Meho je napisao sasvim korektan tekst. No, u mom svetu, kada nemam da kažem više od "korektno", to ne valja. 

Očekivala bih da će Meho pokrenuti neka zanimljiva pitanja, uočiti nešto kontroverznije od svima poznatih stvari u vezi sa ženama u igrama, možda predvideti neku budućnost žena u svetu igara (osvrnuti se i na gejmersku sferu, pisati o gejmerkama - ovako se čini kao da je tekst zasnovan na temelju pretpostavke da je gejming muška sfera, da se igraju mahom muškarci, pa se predstavlja žena u muškom svetu. Zašto? I žene imaju mišljenje o ženama sa kojima se igraju, koje ih, u igrama, predstavljaju...).

A mišljenja sam da je tekst o ženama u igrama svakako mogao da napravi neki uvod u priču o mestu žene u sajberpank/virtuelnom svetu. Možda da je neko napisao zaseban članak samo o tome - žena u virtuelnom...

[Nightflier]

Vidim da je gledanje dosta lošeg Džona Kartera sa Barsa* ipak bilo nešto bolja zabava nego što ste je vi imali. 









*Ovo je najjeftinija igra reči koja mi je pala na pamet... Ali nivo rasprave naprosto ne traži više od toga.

Ispričavam se, ali DŽK bez M je bio na razini zadaće. Ne vidim razloga & povoda za takvu konstataNciju.

[Mims]

Inače, Adrijanin tekst jeste deo jedne veće celine, a to piše i u prvoj fusnoti (Ekscerpt iz knjige Postajanje ženom)

[Meho Krljic]

Pa dobro, Meho je napisao sasvim korektan tekst. No, u mom svetu, kada nemam da kažem više od "korektno", to ne valja. 

Očekivala bih da će Meho pokrenuti neka zanimljiva pitanja, uočiti nešto kontroverznije od svima poznatih stvari u vezi sa ženama u igrama, možda predvideti neku budućnost žena u svetu igara (osvrnuti se i na gejmersku sferu, pisati o gejmerkama - ovako se čini kao da je tekst zasnovan na temelju pretpostavke da je gejming muška sfera, da se igraju mahom muškarci, pa se predstavlja žena u muškom svetu. Zašto? I žene imaju mišljenje o ženama sa kojima se igraju, koje ih, u igrama, predstavljaju...).

A mišljenja sam da je tekst o ženama u igrama svakako mogao da napravi neki uvod u priču o mestu žene u sajberpank/virtuelnom svetu. Možda da je neko napisao zaseban članak samo o tome - žena u virtuelnom...

Sasvim si ti u pravu naravno, ali nisam imao prostora da idem u te širine - i ovako je tekst daleko predugačak pa sam iz njega i poizbacivao nekoliko delova koji su se bavili širim pravdanjem toga zašto uopšte pričamo o likovima i narativu u mediju koji nije prevashodno narativan. Kako je Libartes pre svega časopis koji se bavi klasičnijim umetničkim i kulturnim sadržajima - dakle, proza, poezija, tek onda vizuelne umetnosti - gledao sam da se držim prevashodno teme koja bi bila kompatibilna sa ovakvom orijentacijom, dakle, karakterizacijom i ajde da ne kažem semiotikom - nisam ja Umberto eko - ali simbolikom sadržanom u narativu i grafičkim predstavama. Takođe je tačno da nisam otkrio neke velike istine koje do sada nisu bile poznate čovečanstvu. Opet to mogu donekle da pravdam time što je tekst, makar u mojoj mašti, namenjen pre svega čitaocu koji nije "hardkor" igrač, dakle, koji ima svest o mediju i određena iskustva ali ne poznaje njegovu istoriju niti može da priča o razvoju narativa (tehničkom, tematskom itd.) i predstavi žene kroz decenije. Sasvim je moguće da je ovo bio pogrešan pristup i  da sam se podcenjivački poneo prema čitaocu. 

[Josephine]

Ma neee, ti si u pravu, kada u obzir zaista uzmemo ciljnu publiku i vrstu časopisa. 

[Albedo 0]

Ekscerpt

Srbijo, majko...

[Father Jape]

Zdrava srpska reč, eno je uredno napisana ćirilicom u rečniku, sve sa akcentima. -_-

[Meho Krljic]

Dobro, taj tekst ima dosta anlgicizama i anglolatinizama od kojih je ovaj jedan od ekstremnijih. Treba se i time pozabaviti.

[PTY]

 

To je, mislim, savršeno fer opaska. Mislim, jasno je da mladi autori vole da su deo sveta, ali valja stvari utemeljiti i u ovo gde jesmo i učiniti ih i lokalno relevantnim.

ali... da li se to uopšte više može, nije li sad već kasno za to?  Činjenica je da su ženska prava došla u naše krajeve u posleratnom komunističkom paketu, pa zato i nemamo istoriju femnističkog aktivizma. Izgleda da to današnjem mlađem naraštaju fali, što zbog pomodarstva, što zbog bilo čega ostalog. E sad, pošto nema tradicije po pitanju feminizma, a ima tradicije, i to silne, po pitanju levičarstva, logično je bilo i za očekivati da će se takve feministkinje tražiti na materijalističkoj platformi, dakle ono, "borba za obespravljenu ženu". Džaba tu sad potencirati da obespravljene žene lokalno nema još od 1946-te naovamo, jer to samo vodi u ćorsokak u kom se u odgovor namerno brkaju društveni i ekonomski problemi sa statusom žene, pa tako sledi tvoj "argument" o "potlačenim ženama u društvima i zajednicama koje im onemogućavaju pristup kibersvetu".    To je obična floskula koja može da znači bilo šta: ili time podrazumevaš slabije razvijene, da ne kažem ruralne delove bilo koje razvijene zemlje (pa time i Srbije), ili podrazumevaš omiljenu metu kripto-rasisita – islamske zemlje. Svejedno, u oba slučaja, floskula jednako ostaje isprazna i prazna: ako govorimo o duhovnom i materijalnom siromaštvu bilo koje populacije, onda to podrazumeva da su u njemu SVI ravnopravno potlačeni, i muškarci i žene i LGBT varijacije, i životinje i okoliš, pa je skroz bespredmetno izdvajati bilo koju kategoriju nauštrb ostalih. A ako, pak, govoriš o islamskim zemljama, kako onda objašnjavamo fakt da se, recimo Iran – da, da, Iran – u visokoškolskom obrazovanju ponosi sa razmerom 1.3:1 u korist ženskih studenata? Da li to zaista govori u prilog ikakve potlačenosti žene u Iranu? Da li je žena zaista potlačena samo zato što nosi burku, sve kad je i obrazovanija i sposobnija od gologlavih pandana?


No dobro, od svega ovoga mene zapravo najviše zanima ta lokalna sklonost i naklonost ka trećetalasnoj dekonstrukciji polova... mislim, okej je to za LGBT platform, ali za hetero-ženu je to ipak malko isuviše egzotično. A i inače se vidi uticaj te retorike, sad je skoro pa heteroseksualnost postala sinonimna sa patrijahatom... ako se ovako nastavi, feministkinje u Srbiji će vrlo brzo doći do zaključka kako je emancipacija žene istinski moguća jedino u vidu promene pola.   

[Meho Krljic]

Nisam mislio prevashodno na muslimanske zemlje, pa valjda se zna moj generalno fejvorebl stav k islamu? Mislio sam na ekonomski depresirana društva u kojima žene pored generalnih socio-ekonomskih nedaća koje važe za sve, trpe još i patrijarhalnu kulturu. Dakle, treći svet neki i tako to.

[Джон Рейнольдс]

sad je skoro pa heteroseksualnost postala sinonimna sa patrijahatom... ako se ovako nastavi, feministkinje u Srbiji će vrlo brzo doći do zaključka kako je emancipacija žene istinski moguća jedino u vidu promene pola.

Генијално! 

Never underestimate the power of penis envy!

[Josephine]

Reče o feministkinjama u Srbiji neko ko je hiljadama kilometara udaljen od Srbije.

I reče o penisu neko ko ga nema. 

[Джон Рейнольдс]

^ Хахаха! Хвата се на бућку! 

[Josephine]

Pa kad možeš ti stalno, mogu i ja jednom.  Ne mari.

[Джон Рейнольдс]

http://www.zlatnabucka.com/

[Albedo 0]

Molim vas jedan zeleni pasulj and make it quick

[Perin]

Objavljen novi broj Libartesa:

http://libartes.com/

Verujem da će se neki ljudi obradovati

Temat o igri. Ima dosta zanimljivih tekstova.

Recimo, od jednog poznatog nam čo'eka:

http://libartes.com/2012/avgust/igraj_igraj_igraj/uros_smiljanic.php

[Stipan]

Heh, ima i radioničara, kao i obično:

http://libartes.com/2012/avgust/proza/boris_misic.php

[Josephine]

Heh, ima i radioničara, kao i obično:

Pa naravno, Mims je mudra urednica.

[Josephine]

Bacila pogled na rubriku "Fotografija" jer poznajem Tamaru. Imam malu primedbu. Naime, nedostaje tekst uz fotografije (ako izuzmemo činjenicu da je i Tamarina biografija prekratka i kao napisana ofrlje, reda radi).

Znam da bi fotografije trebalo da govore same za sebe, ali Tamara se bavi estetikom ružnog (čini mi se... eto, ja već ne znam dovoljno o tome) i potrebno je malo pojašnjenje o stilu, njenim motivima, ciljevima, vizuelnom identitetu fotki itd...

[Josephine]

Eh, da. Sajt vam je funkcionalan. Sviđa mi se sadržaj čiji linkovi vode pravo na tekstove. Ipak, sve je previše narandžasto... Slova bar treba da budu siva ili crna... crvena, plava...

[Lord Kufer]

http://libartes.com/2012/avgust/reci_reci_reci/miroljub_todorovic.php

[Mims]

Iako ste već prosledili linkove, evo da i ja, tradicionalno, okačim i fotku i sadržaj.


http://libartes.com/





Reč urednice

Igraj, igraj, igraj...
Muzika i igra; sloboda i odgovornost improvizacije - Uroš Smiljanić
Maga Magazinović: igra kao sloboda - Milica Matić
Bioshock Infinite posteri ili revizionizam Brandywine škole ilustracije - Boris Petrović
Igra u holivudskom mjuziklu - Jelena Radenović
Sa one strane ekrana: Igre duha i igre duhova - Uroš Smiljanić
World of Warcraft: svet po sebi, svet za sebe - Maja Todorović

Reči, reči, reči...
Signalizam i Marina Abramović - Miroljub Todorović
Igra u detektivskom žanru - Dragana Paunović
Igra elemenata realnosti i fantastike u pričama Jorgea Luisa Borgesa - Slađana Golijanin

Intervjui: Milena Kojić, Nikola Teofilović

Misli pre i posle čekanja - Svetolik Jozić

Poezija: Jasmina Jajčević, Jelena Stojković-Mirić, Marina Drobnjaković, Marko Paunović, Neda Petrović, Nevena Ristić, Vitača Petrović, Zlatko Vasić

Proza: Berislav Jurić, Boris Mišić, Jadranka Čavić, Jelena Štetić, Ljiljana Đokić, Mikica Ilić, Slavko Mali, Stefan Megić, Vladimir Bjelajac, Zoran Skiljević, Miloš Ristić

Igre na međi - Ivana Maksić i Viktor Radonjić

Fotografija:
Tatjana Šuškić

Ilustracije:
Tamara Antonijević


Broj uredile: Milena Ilić (esejistički kutak), Marijana Nikolajević (proza), Aleksandra Jovičić (poezija)
Naslovnica: Tamara Antonijević
Veb administrator: Dejan Stojković

[Mims]

Bacila pogled na rubriku "Fotografija" jer poznajem Tamaru. Imam malu primedbu. Naime, nedostaje tekst uz fotografije (ako izuzmemo činjenicu da je i Tamarina biografija prekratka i kao napisana ofrlje, reda radi).

Znam da bi fotografije trebalo da govore same za sebe, ali Tamara se bavi estetikom ružnog (čini mi se... eto, ja već ne znam dovoljno o tome) i potrebno je malo pojašnjenje o stilu, njenim motivima, ciljevima, vizuelnom identitetu fotki itd...

Mislim da nije nužno da poetika bude rečima pojašnjena, i to je već izbor autora/ke..

[Josephine]

I ja mislim da nije nužno. Ne napisah li to?

I, draga moja, tako se ne odgovara na (dobronamernu) kritiku. Recimo da tu rubriku, ako se nešto ne promeni, više neću otvarati.    Osim ako ne bude fotki koje me zaista dotiču i bez teksta...


Radi se o tome da Tamarinih fotki ima svuda. Na fejsu, na blogu, po drugim časopisima. Tvoj je ponajmanje bitan u celoj njenoj priči. Nabacane fotke ništa ne znače, pogotovo kada ne govore svima o sebi, već samo odabranim pojedincima, krugu ljudi. Većina nije u krugu.

[Mims]

Haha, nisam znala da je to bila kritika, već konstatacija, ali opake su to nijanse. Uostalom, ako smo se složile da nije nužno, čemu onda tražiti da se menja i postavljati uslove pod kojima (ne)ćeš otvarati datu rubriku?

Što se praviše narandžastih slova tiče, tu sam se složila sa tobom i pitala Dejana da ih prebaci u sivo. Hvala na sugestiji.

[Josephine]

Draga Mims, odavno sam primetila da imaš neku dobro skrivenu crtu gordosti obojene sujetom. Lepa je to crta, i korisna, kada ne smeta u komunikaciji. Naime, mislim da znaš da je u pitanju bila kritika, zato i reaguješ tako.

Složile smo se pod idealnim uslovima. Kao što rekoh, neke stvari rezervisane su za uzak krug ljudi. Tvoja je stvar da li ćeš menjati rubriku/uređivačku politiku, naravno. Ipak, mene iritiraju mistifikacije svake vrste, prodaja nečega pod parolom umetnosti itd. Ako mi nije jasno, želim da znam. Ako odbiju da mi objasne i kada pitam, onda znam da je laž. Umetnost radi umetnosti je nešto sasvim drugo...