Časopis Libartes

[Mica Milovanovic]

Može jedno glupo pitanje internetski neukog čoveka?
Da li su priče koje se ovde objavljuju originalne priče?

[Kimura]

Kako to misliš originalne?
Priče koje su pisali Scallop, Petrik i Milka su mi poznate. Oni su ih napisali, te u tom smislu jesu original. Petrikova je, mislim, objavljivana u nekom Emitoru, za druge dve ne znam, čini mi se da nisu.

[Mica Milovanovic]

Mislim na to da li se prvi put pojavljuju ovde ili su preštampane iz nekog drugog izdanja, objavljene negde drugde na internetu i slično.


Evo ovako to izgleda u normalnom svetu:


The Synapse Will Free Us from Ourselves
by VIOLET ALLEN

PUBLISHED IN MAR. 2019 (ISSUE 106) | 6420 WORDS
© 2019 by Violet Allen. Originally published in A People's Future of the United States, edited by Victor LaValle and John Joseph Adams. Reprinted by permission of the author.

[Kimura]

Pa ne znam, možda je ovo i prvo objavljivanje.
U svakom slučaju, treba se popravljati.

[Boban]

pa nećemo valjda sad početi da računamo i online priče kao objavljene?

[scallop]

Obe moje priče su objavljene u "Kratkim pričama". Zamislio sam ih kao kontrapunkt sa esejima koji jesu originalni. Ne znam šta se to tiče Bobana, a ni Miće.

[Mica Milovanovic]

Za našu bibliografiju naravno da ne.
Samo je bitno da se zna godina kad je priča nastala.

U celom svetu prilikom online objavljivanja navodi se kopirajt.

Život bi svim autorima bio lakši kada bi pročitali Zakon o autorskim pravima.

[scallop]

Jesi li normalan? Kakva autorska prava kad ovde niko nema ni ugovore, a kamoli da mu neko plati. Pitaj svog prekjučerašnjeg sagovornika.

[D.]

Može jedno glupo pitanje internetski neukog čoveka?
Da li su priče koje se ovde objavljuju originalne priče?

Da je Mims pitala mene, dobila bi originalnu priču, specijalno za časopis. Ali ovog puta nije.

[Kimura]

http://konkursiregiona.net/konkurs-za-novi-broj-casopisa-libartes/


Zar nije bolje kad se raspiše konkurs, umesto da se pozivaju bliski ljudi? Kao u ZABAVNIKU, na primer?

[D.]

Ja ne videh ovaj konkurs. Na primer.

[Kimura]

Биће их још, тако да изволи: пиши и шаљи.

[D.]

Ja pišem samo na poziv.

[Kimura]

Evo jednog smelog i veoma interesantnog akademskog napada da književnu veličinu. Možda će nekog od ovdašnjih zanimati da pročita zašto su ''Slabosti poetike Dostojevskog kao romanopisca su u tolikoj meri uočljive da je kritika koja je želela da stane u njegovu odbranu morala da preduzme nešto'' (inače...?) i kako  ''[/size]Genije Dostojevskog nije u onome što on uistinu govori u svojim tekstovima – toga tamo nema – nego u onome što nam želi reći'' (a nije rekao )[/size].
[/size]Ne slažem se uopšte, ali sam uživala u čitanju. Volela bih da o piscima fanastike pročitam sličan tekst.
[/size]
[/size] [/size]https://libartes.rs/dostojevski-polifonija-ili-disharmonija/

[Boban]

Zli dusi su netipičan Dostojevski... što nije uzeo Karamazove da vivisecira?

[Kimura]

Sa stanovišta koje je ovaj profesor izabrao (forma) nisu atipični, nego su upravo tipični. Atipična su neka njegova mladalačka dela, pisana ''po pravilima''. Nego, mene oduševljava kako je profa, sav nedužan, držeći se strogo formalnih i estetskih nedostataka, uspeo da proturi da F.M.D. ne ume da napiše roman i da svoju neprolaznu slavu duguje uspešnom ciljanju u ono što određeni čitaoci, oni što imaju sličan zakrivljeni pogled na svet, već nose u sebi!

[Boban]

ne znam. književnost je kao sport. nebitni su padovi i nespesi nego se samo računaju vrhunska ostvarenja.

bob bimon je jednom u životu preskočio preko 8,30 i to je decenijama bilo nedostižnih 8,90, a karl luis je 200x preskočio 8,60 ali nije nadmašio bimona i ostaje iza njega.

[Kimura]

Eh, sport! Da je kao sport, bilo bi lako. Tu su rezultati lako merljivi i svima vidljivi. Preskočio si  - ili nisi. Ne bi bilo pola ovih topika, a ni pola literature na ovm svetu da je umetnost kao sport.

[D.]

To da je umetnost stvar ukusa je izgovor netalentovanih. Postoje kriterijumi i merila za dobru, vrednu umetnost.

[scallop]

"Naime, svako ko ponešto zna o Dostojevskom, lako može zaključiti da on nije mogao biti tip umetnika koji je mogao da kontroliše i kanališe sve ono što se u njegovoj svesti pomaljalo kao književna građa."

Dakle, kontrolisani književni umovi ne ostaju zapisani. Ne pišite ono šta vam je na umu, kroz dvesta godina će shvatiti.

[mac]

Artur Klark je kontrolisan. Najbolje je da svako radi onako kako mu najviše odgovara. Neka cveta hiljadu cvetova.

[scallop]

Artur Klark je kontrolisan.

I biće pominjan kao jedan u nizu SF pisaca i ništa više.

[Kimura]

"Naime, svako ko ponešto zna o Dostojevskom, lako može zaključiti da on nije mogao biti tip umetnika koji je mogao da kontroliše i kanališe sve ono što se u njegovoj svesti pomaljalo kao književna građa."

Dakle, kontrolisani književni umovi ne ostaju zapisani. Ne pišite ono šta vam je na umu, kroz dvesta godina će shvatiti.

To samo ako ti je genijalnost u onome što si hteo reći, a nisi rekao!
Kakav mangup! Sahrani ga i pokopa kroz relativizaciju.





Lično ne verujem da ijedan umetnik uspešno kontroliše i kanališe sve što se u njegovj svesti javlja kao književna građa.
Kontrolisani umovi možda postoje, ali se ne bave književnošću. To im je suviše glupo.

[mac]

99% "nekontrolisanih" će takođe biti pominjani samo kao jedni od onih neobičnih, ali ne obavezno i skrivenih dragulja. Ako zbog slave radiš to što radiš onda nešto radiš pogrešno.

[saturnica]

Ako zbog slave radiš to što radiš onda nešto radiš pogrešno.

[Kimura]

Profesor koji je pisao za Libartes (ako još o njegovom tekstu govorimo) pomenuo je jedan istinit detalj: Dostojevski u svoje vreme nije bio opšteprihvaćen, od svih obožavan i od tadašnje kritike visoko poštovan autor. Verovatno bi ga zapanjilo saznanje da se o njegovim delima još živo raspravlja. Mislim da je računao na trajnost vlastitih ideja (koje su mu se činile velikim) više nego na estetski kvalitet, neku polifoniju (ili disharmoniju) koji je on i tako postizao polusvesno, po intuiciji.

[scallop]

99% "nekontrolisanih" će takođe biti pominjani samo kao jedni od onih neobičnih, ali ne obavezno i skrivenih dragulja. Ako zbog slave radiš to što radiš onda nešto radiš pogrešno.

Čim pomeneš procente znam da radiš nešto pogrešno. Posebno kad otkriješ toplu vodu.


Ad. Prednost Dostojevskog je što je pisao o živim ljudima u kojima i dalje možemo da prepoznamo deo sebe. Gole ideje, same po sebi se uvek mogu dovesti u pitanje, a život teško.

[Kimura]

A meni dođe kao hladna voda to što se svaki razgovor uglibi u banalnosti.

[Boban]

Eh, sport! Da je kao sport, bilo bi lako. Tu su rezultati lako merljivi i svima vidljivi. Preskočio si  - ili nisi. Ne bi bilo pola ovih topika, a ni pola literature na ovm svetu da je umetnost kao sport.

Poređenje umetnosti i sporta je u domenu da se cene najuspešnije izvedbe, ne prosek i ne težina puta koja je za nama. Samo vrhunci se beleže i pamte.

[Boban]

Takođe, besmislena je pomisao da nekoga svi mogu da cene i vole. Ne bih sad licitirao sa procentima, ali ako nekog autora izuzetno ceni bar trećina čitalaca on se može smatrati vrednim.

[Kimura]

Dostojevski je svakako zabeležen, to se pitanje i ne postavlja.
Zakačila sam tekst koji je interesantan, zabavno napisan, nesumnjivo delo inteligentnog (a nije ni ružan) čoveka, ali se u njemu, lukavo priznajem, osporava izuzetnost... Čemu u korist?


Šta mi je bio povod?
Prvo, sad sam pročitala pa, eto, htedoh sa vama da podelim.
Drugo, nedavno se ovde zapodenula rasprava o tome kao zaslužiti pažnju akademaca. Da ne bude da se samo drugari uzajamno hvale u očekivanju slične usluge. Gde su kritičari koji će reći šta je valjano i koji su to autori ''preskočili''? Zašto se piše samo o strancima i o pokojncima? Mora li se zaista umreti da bi se uspunio uslov za akademsko interesovanje?
Pa, evo vam primera kako nije dovoljno biti slavan i od bar trćine čitalaca obožavan. I kako o pokojniku ne mora uvek najlepše.


Hvala što si preskočio procente.

[Kimura]

Dalje, poznato je da pored armije čitalaca koji mistično obožavalju Dostojevskog i hrišćanskih filozofa filoSofa koji ih u obožavanju podržavaju, postoji ne baš malena grupa onih koji ga iz više ili manje racionalnih razloga ne podnose.


Ne tvrdim da ovde imamo takav slučaj, ali ako ga imamo, onda stvarno ostavlja utisak napor uma da hadno obrazloži nedopadanje.
Volela bih da pisci fantastike privuku pažnju ovakvih teoretičara.

[Kimura]

https://libartes.rs/

[Meho Krljic]

Kad nema niko bolji, valjda sam dobar i ja. Libartes ima novi broj, posvećen Irskoj i, pa, to je zanimljiva tema sa mnogo zanimljivih obrada.


Kao stari metalac, izdvojiću esej profesora Zorana paunovića o Uliksu. 

https://libartes.rs/arhiva/irski-libartes-mart-2020/