NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji danas

[Ghoul]

ovaj topik je rođeni brat od tetke onome KULTURO, EVE ME.

dakle, jad i beda našeg osnovnog, srednjeg i visokog školstva + nauke i srodnih tema.

za početak:

Njuz.net "izvor" u udžbeniku?! 

Izvor: B92             

Beograd, Kragujevac --  U jednom udžbeniku za Ekonomski fakultet u Kragujevcu satirični portal Njuz.net naveden je kao relevantan izvor. Autor je odbio da za B92 bilo šta komentariše.



Njuz.net je već prepoznatljiv satirični portal koji u formi vesti obrađuje događaje i ljude. Do sada se u nekoliko navrata dešavalo da relevantni mediji "nasednu" na tekstove Njuz neta. Svakako da je najpoznatiji slučaj Srbina koji je u Egiptu ubio ajkulu koja je napadala turiste tako što je pijan skočio na nju.
Međutim, sada se to desilo jednoj akademskoj instituciji.

Na društvenim mrežama pojavila se fotografija 302. strane iz udžbenika Direktni marketng Ekonomskog fakulteta u Kragujevu, autora docenta dr Milana Kocića.

U udžbeniku za predmet Direktni marketing, koji drži docent Kocić, u poglavlju "Uticaj društvenih mreža na produktivnost zaposlenih" (sudeći po fotografijama, studentima je naglašeno da je to 75. ispitno pitanje) citiran je deo teksta "Kompanija Fejsbuk zabranila svojim zaposlenima korišćenje Fejsbuka na poslu", a Njuz net je u fusnoti naveden kao relevantan izvor.

U udžbeniku doslovno piše: "Pored mnogih primera, možda je sve najviše zaprepastila odluka vlasnika kompanije Facebook da, krajem 2011. godine, zabrani posećivanje ove društvene mreže u toku radnog vremena."

Naravno, u pitanju je izmišljena vest "njuzovaca".

Docent Milan Kocić potvrdio je za B92 da je on autor udžbenika "Direktni marketing" ali nije želeo da bilo šta komentariše niti da odgovori na pitanje kako se desilo da u svojoj knjizi, kao relevantan naučni izvor, koristi jedan satirični portal.

"Meni je ovaj slučaj čudan pre svega jer nisam znao da se u udžbenicima kao izvori uopšte koriste mediji. Nadam se da će to prestati da bude praksa posle ovoga. Profesori bi, ako već koriste vesti iz medija kao izvore, morali da pažljivo proveravaju odakle šta citiraju. Najbolje bi bilo da uopšte ne uzimaju medije kao izvor, već druge stručne radove, naučne članke i udžbenike. Jer oni su profesori", kaže za B92 Viktor Marković, jedan od članova redakcije portala Njuz net.





http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=10&nav_category=12&nav_id=731142

[Ghoul]

evo ga taj akademski građanin:



i malo detaljnija vest - he he, kad je doživeo da mu se i TELEGRAF smeje:

http://www.telegraf.rs/vesti/779950-ko-sve-predaje-nasoj-deci-profesor-u-svom-udzbeniku-citira-saljivi-sajt-njuz-net-foto

[-_-]

Pa dobro, ziv covek gresi. Necu da branim tog profesora, ali ako neko ne zna sta je Njuz.net,
neke "vesti" se mogu uciniti tacnim - ako nije poznato to sto autori clanaka ismejavaju.

Profesor jeste kriv sto je naseo na laznu vest (morao je temeljno da proveri izvor),
ali barem polovinu krivice za ovo nose recezenti udzbenika, vidi se da su oni traljavo odradili posao.

Inace, ironicno je to sto se ovaj gaf desio odmah nakon 'cuvenog' obracanja profesorke Filoloskog fakluteta u BG na apsolventskoj veceri,
koji po meni zasluzuje mnogo vecu osudu, a vidim i da urednik Njuz.net-a cilja na to cim istice - JER VI STE PROFESORI
(tako se zavrsava skoro svaki pasus pomenutog obracanja)...

[Ghoul]

vest prenosi uvek pouzdana stranica:
Хвала Алистеру Кроулију за све што је учинио за србски народ

[Ugly MF]

Da nece u Srbiji da ukinu darvinizam?
Smeju li Krouli i Darvin zajedno?
Izem ti prosvetu....

[Tex Murphy]

Pa dobro, ziv covek gresi. Necu da branim tog profesora, ali ako neko ne zna sta je Njuz.net,
neke "vesti" se mogu uciniti tacnim - ako nije poznato to sto autori clanaka ismejavaju.

Profesor jeste kriv sto je naseo na laznu vest (morao je temeljno da proveri izvor),
ali barem polovinu krivice za ovo nose recezenti udzbenika, vidi se da su oni traljavo odradili posao.

Inace, ironicno je to sto se ovaj gaf desio odmah nakon 'cuvenog' obracanja profesorke Filoloskog fakluteta u BG na apsolventskoj veceri,
koji po meni zasluzuje mnogo vecu osudu, a vidim i da urednik Njuz.net-a cilja na to cim istice - JER VI STE PROFESORI
(tako se zavrsava skoro svaki pasus pomenutog obracanja)...

Тај уредник Њуз.нета је идиот.

[Ghoul]

harv, ne budi cochino.

[-_-]

Тај уредник Њуз.нета је идиот.

Na sta mislis?

[Tex Murphy]

Мислим на то да су новинари ПОСЉЕДЊИ који било коме треба да попују због било чега. Сатирични или "обични".

[Usul]

Mozes ti da kazes sts hoces ali ako profesor nije u stanju da razlikuje satiricni sajt od normalnog sam je kriv

[Tex Murphy]

А кад новинари намјерно лажу, ко је онда крив?

[-_-]

Мислим на то да су новинари ПОСЉЕДЊИ који било коме треба да попују због било чега. Сатирични или "обични".

Ok, taj stav se moze prihvatiti, ali mi se cini da bas zbog ovo 'satiricni',
urednici Njuz.net-a ne mogu da se posmatraju kao novinari u striktnom smislu reci.

[Alexdelarge]

Crno tržište znanja: Doktorski za 3.000 evra

Naspram akademaca koji mesecima uče i istražuju da bi napisali seminarske, diplomske i master radove, sve je više onih koji iste te radove naručuju preko interneta. Tako se čak i doktorski rad može kupiti za 2.000 do 3.000 evra, u zavisnosti od obima i težine teme, a većina fakulteta nema softverski program koji može da ulovi plagijate.

VARALICE - Najstrašnijim od svega čini se to što studenti više ne vide ništa čudno u kupovini rada koji će im omogućiti završetak školovanja. Tako se redakciji "24 sata" za pomoć obratila studentkinja koja je, kako kaže, "pošteno platila za svoj diplomski", a onda dobila - škart napisan rad.

- Zaista ne znam kome bih se drugom obratila i iznela problem koji sam imala. Kontaktirala sam sajt (naziv poznat redakciji) i od njih sam tražila da mi napišu rad od oko 70 strana na temu mendažmenta. Dogovorili smo se za cenu od 50 evra. U međuvremenu smo bili u kontaktu putem mejla. Ja sam uplatila traženi iznos i na kraju dobila rad sa potpuno drugom temom, nesređenim podacima i smešnim brojem strana. Slala sam mu još nekoliko mejlova, žalila se, ali od njega ni traga, ni glasa - požalila nam se ova studentkinja.

Ona nije jedina koja bez trunke srama govori o trgovini znanjem. Student generacije jednog beogradskog fakulteta živi raskalašno pišući radove za druge i omogućavajući im da tako čak i doktoriraju.

- Pišem doktorate samo iz oblasti koja je srodna mojim studijama. S obzirom na to da doktorati zahtevaju posebno vreme i istraživanje, njih naplaćujem najskuplje, i do 3.000 evra, dok za običan seminarski tražim oko 50 evra - kaže ovaj mladi doktorand napominjući da već godinama ne može da nađe pravi posao.

Inače, jedan od doktorskih radova je, priča, pisao i za gospođu koja je zaposlena kao državni službenik i kojoj je taj doktorat bio neophodan da bi napredovala.
Na crnom tržištu znanja mogu se čak naći i sastavi za osnovce. Princip je isti - sastav se naručuje preko sajta koji nudi takvu uslugu i preko kontakt mejla dogovaraju se cena, tema sastava i datum "isporuke".

FPN i ETF softverski rešili problem
PLAGIJAT - Većina fakulteta ne pronalazi način da se izbori s ovim problemom. Samo pojedini fakulteti, među kojima su FPN i ETF, poseduju softverski program koji prepoznaje plagijate tako što softver upoređuje nizove slova i reči i ukazuje na sličnost između dva teksta. Međutim, kupljeni radovi ne moraju nužno biti plagijati, pa je trenutno jedini način da se prevarantima stane na put - javna odbrana napisanih radova.

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/crno-trziste-znanja-doktorski-za-3-000-evra/100367.phtml

[Kimura]

Student generacije jednog beogradskog fakulteta živi raskalašno pišući radove za druge i omogućavajući im da tako čak i doktoriraju.
http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/crno-trziste-znanja-doktorski-za-3-000-evra/100367.phtml

I još kažu da se ne isplati učiti!

Jedino rešenje : javna odbrana radova!!!
Ma, kako su se samo toga setili! 

[Ghoul]

[Ugly MF]

Ljudi, ja sam UBEDJEN da zivim u nekom Alan Ford stripu....i da sam samo ja svestan toga...ko Deadpool....

[Tex Murphy]

Овај посљедњи слајд је наука и образовање у ЗАПАДНОЈ Србији.

[Ghoul]

Овај посљедњи слајд је наука и образовање у ЗАПАДНОЈ Србији.

pitao sam se da li ćeš primjetiti!

da, pa?
sve je to srbija!!!

[Ghoul]

Душан Теодоровић
Папазјанија од енглеских фраза као научни рад

Како ,,научници" стичу бодове објављјујући у румунском часопису. – Ко може да буде универзитетски професор и како се напредује на универзитетима

Ових дана сам поново прочитао Нушићеву комедију Др. Да направим себи потпуни доживљај одгледао сам и истоимени култни филм Соје Јовановић из 1962. године. YouTube нуди млађој генерацији непоновљива два сата уживања у филму. Бранислав Нушић је лажном доктору Цвијовићу доделио да на свом предавању изговори и следеће: ,,Уосталом, све је то из области филозофије дигнитета у односу на животиње. О онтолошкој концепцији статуса Шлезингерове фундаменталне константе минус један плус. Одбацује се категорија одраза као основна гносеолошка категорија, односно прихвата њена ограничена валоризација у оквиру једне нове целине... Вангравитациона стања микрокосмичке орбите. Распад у ништавило. Ето, тим путевима се креће савремена филозофска мисао."

Нушићева салата од речи којима лажни доктор опсењује простоту доживела је пре неки дан римејк достојан оригинала. Млади професори информатике са ФОН-а Драган Ђурић, Борис Делибашић и Стевица Радишић су направили интелектуални и морални подвиг и у нушићевском стилу указали наставно-научним већима, деканима српских факултета и Министарству просвете, науке и технолошког развоја шта треба да се уради одмах, баш сада и без икаквог одлагања.

Прича иде отприлике овако. Свуда у свету на угледним универзитетима наставници универзитета се озбиљно баве науком. Резултати ових истраживања се, после ригорозних анонимних рецензија, публикују у релевантним научним часописима. Верификовани научни резултати који су публиковани услов су за напредовања у виша универзитетска звања. Наставници који не остваре одговарајуће научне и педагошке резултате не напредују. Поједини доценти се не унапређују и морају да оду са универзитета. Каква је ситуација на српским универзитетима? Део наставника се понаша као да ради на светским универзитетима и успева да у тешким условима неадекватне финансијске подршке и застареле опреме оствари значајне резултате у науци. Управо су талентовани заљубљеници у науку дали највећи допринос уласку Универзитета у Београду на Шангајску листу. Део оних других, којима би се светски универзитети захвалили на сарадњи, опстаје на српским универзитетима и релативно лако напредује. Како је то могуће? Пронађена је чаробна формула у виду ,,научних часописа" сваштарског типа који објављују велики број неквалитетних радова из најразличитијих области. Најчешћи услов за објављивање ,,научног рада" у овим часописима јесте плаћање знатне суме новца власницима часописа. Другим речима, ради се о куповини научног рада. Нешто слично као када неко ко не уме да вози купи возачку дозволу. Тренутни хит за српске ауторе, који по сваку цену желе да имају научне радове, јесте  Metalurgia International, румунски часопис из области ,,металуршког инжењерства". Учесницима подухвата ,,плати, па имај и ти за три дана научни рад" потпуно је јасно да ће у бирократској процедури избора у универзитетско звање на српским универзитетима њихов ,,научни рад" да буде третиран на исти начин као и научни радови оних који у науци остварују светске резултате које публикују у ,,правим" научним часописима. Појединачне критике овакве праксе доводе тренутно до стварања великих анимозитета међу колегама на изборним телима факултета и универзитета.   

И сада долазимо на причу о мускетарима. Драган Ђурић  (потписан као Драган Ђуирић), Борис Делибашић (потписан као Борис Делилбашић), и Стевица Радишић (не знам шта му је право име) објављују потпуно измишљени рад у часопису Metalurgia International.  Бескрајно је шармантно што су се за часопис сликали са лажним брковима и перикама. Већ су њихове фотографије сваком мислећем и научно тренираном човеку указивале на циркус. У суштини рад представља папазјанију састављену од енглеских фраза, али је написан у стилу у коме се пишу научни радови. Младе колеге-паметнице су уложиле интелектуални напор и креирале будалаштину која није резултат било каквог научног истраживања. Часопис који масовно објављује радове ,,научницима" из Србије је без икаквих проблема објавио будалаштину. У раду се спомињу појмови из информатике и рачунарства, спомиње се Европска унија и образовни нивои жена, има и религије и хистограма и статистичке анализе. Бриљантна папазјанија и изругивање лажним научним радовима, процедури избора и додели универзитетских звања. Међу лажним референцама се као аутор помиње чак и Дизнијев јунак Шиља који је своје научне резултате објавио у научном часопису који се зове ,,Микијев забавник"! Спомиње се да су коришћени и резултати радова објављених 2012. и 2013. године од стране давно мртвих великана светске науке Bernoulli-ја и Laplace-а. Нико није приметио ништа. Објавили су рад! Читав број часописа у коме су наши мускетари објавили свој рад-пародију испуњен је ,,научним радовима" осталих српских аутора. Прелистао сам последњи број часописа. Користим прилику да обавестим научну јавност и читаоце ,,Политике" да се најновије новости из металургије односе на проблеме снабдевања цвећем на територији Бангладеша, утицај пословне етике на организационо понашање запослених (шта год то значило), развој туризма у Црној Гори, нови метод за брзо вађење квадратног корена, прилагођавање корпоративне културе српском тржишту и проблеме добровољних пензијских фондова у Србији. Све је то објављено у Румунији углавном на лошем енглеском језику. Битно је да је објављено јер објављивање доноси у Србији напредовање, менторство, хонораре од Министарства просвете и науке, већу плату и причу о научним резултатима.

После успешног објављивања рада ,,Евалуација трансформативних херменеутичких хеуристика за процесирање случајних података" (мој слободни превод наслова папазјаније) у високом школству Србије не сме ништа више да буде као до сада. На потезу су већа факултета и универзитета, декани и Министарство просвете и науке. Metalurgia International и остали лажни научни часописи морају да буду одстрањени из српског академског простора, а сваки покушај публиковања у часописима овог типа мора да буде најоштрије санкционисан са последицама које подразумевају неизбор у звање и престанак академске каријере.

Читаоцима ,,Политике" је јасно да сам овим текстом оценио трансформацију интеграције филозофских аспеката биоенергетских вредности људских и мањинских права у диференцијалним једначинама. Није лоша реченица. Прави научни рад.

Дописни члан САНУ, редовни професор Универзитета у Београду
Душан Теодоровић

објављено: 10.09.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Papazjanija-od-engleskih-fraza-kao-naucni-rad.sr.html

[Josephine]

A Boban i dalje veruje u titule.

[Tex Murphy]

Па ово није баш оригинално, зар није нешто слично урадио неки страни лик прије много година?

[mac]

http://pdos.csail.mit.edu/scigen/

[tomat]

rađeno je to i ranije. Neko je u komentarima napisao da se objavljivanje radova zasniva, između ostalog, i na poverenju, tj. će retko kada neko doći u laboratoriju ili gde već da proveri koji su podaci zaista korišćeni u radu, kako su prikupljeni, kako su obrađivani i slično, tako da uvek postoji šansa da nešto ovako prođe, rumunski časopis ili ne.

ministrarstvo trenutno finansira neki projekat kod mene na fakultetu, i kriterijum za učešće na projektu i nastavak finansiranja su bodovi. sada ministarstvo jede ono što je zakuvalo, insistirajući isključivo na bodovima. ako pravila kažu da je važeća Thomson Reuters lista, a Metalurgija je na toj listi, o čemu dalje pričati. postoje značajniji časopisi od Metalurgije za tu oblast, ali bez impakt faktora, ali se to ne broji. bili su nam skoro gosti neki šveđani sa Čalmers univerziteta iz Geteborga, koji kažu da je jedan od značajnijih kriterijuma za evaluaciju rezultata u mojoj oblasti njihova aplikativnost, odnosno koliko to može da pomogne švedskoj privredi. ako može, opravdao si uloženo, a ako ne može džaba ti i 100 objavljenih radova, pare nećeš dobiti.

in adr njuz, evo iskustva Dijkstre, Tjuringa i još nekih naučnjačkih njuški sa recenzentima:

http://www.fang.ece.ufl.edu/reject.html

[Father Jape]

Ja ovo okačio na lilit reaguj, a vi ništa. -.-

[Tex Murphy]

Идемо даље:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/404601/Devojka-ministra-Krstica-ekspert-za-kvantnu-fiziku-i-jos-31-oblast-nauke

[Meho Krljic]

Ja ovo okačio na lilit reaguj, a vi ništa. -.-

Ti to Liliti persiraš?

[Tex Murphy]

Ja ovo okačio na lilit reaguj, a vi ništa. -.-

Ti to Liliti persiraš?

Па зар није елементарна пристојност персирати старијој особи?

[Meho Krljic]

Možda, ali kako ni Lilit ni FatherJape ne persiraju meni, to znači da oni ne drže do elementarne pristojnosti. Barem u mom slučaju 

[Stipan]

Stegni zube i podnesi to kao muškarac!

[lilit]

aaaaa!
odakle da krenem??? avaj! svi ste skroz wrong a ja nemam vremena! 

[lilit]

rađeno je to i ranije. Neko je u komentarima napisao da se objavljivanje radova zasniva, između ostalog, i na poverenju, tj. će retko kada neko doći u laboratoriju ili gde već da proveri koji su podaci zaista korišćeni u radu, kako su prikupljeni, kako su obrađivani i slično, tako da uvek postoji šansa da nešto ovako prođe, rumunski časopis ili ne.

ministrarstvo trenutno finansira neki projekat kod mene na fakultetu, i kriterijum za učešće na projektu i nastavak finansiranja su bodovi. sada ministarstvo jede ono što je zakuvalo, insistirajući isključivo na bodovima. ako pravila kažu da je važeća Thomson Reuters lista, a Metalurgija je na toj listi, o čemu dalje pričati. postoje značajniji časopisi od Metalurgije za tu oblast, ali bez impakt faktora, ali se to ne broji. bili su nam skoro gosti neki šveđani sa Čalmers univerziteta iz Geteborga, koji kažu da je jedan od značajnijih kriterijuma za evaluaciju rezultata u mojoj oblasti njihova aplikativnost, odnosno koliko to može da pomogne švedskoj privredi. ako može, opravdao si uloženo, a ako ne može džaba ti i 100 objavljenih radova, pare nećeš dobiti.

in adr njuz, evo iskustva Dijkstre, Tjuringa i još nekih naučnjačkih njuški sa recenzentima:

http://www.fang.ece.ufl.edu/reject.html

prvo treba reci da postoji razlika izmedju bejZik science i inovacionih projekata.
ministarstvo za nauku (BEDNO) finansira projekte iz osnovnih istrazivanja. recimo, na projektu imas 15 A1 istrazivaca i za materijalne troskove (hemikalije i slicno) dobijes 200.000 DINARA godisnje. pa ti sad vidi kako ces da se bavis. ali ministarstvo za nauku ne treba da se bavi finansiranjem inovacionih projekata vezanih za privredu bilo koje zemlje. time se u austriji bave ministarstvo ekonomije i finansija, kao i kompanija koja hoce inovaciju. i ja mislim da je to sasvim ok.

sto se tice casopisa, zna se sta je dobro a sta nije, o tome smo tupili nadugacko i nasiroko. mene bi (zlobno!) zanimalo koliko peer-reviewed radova ima dopisni clan sanu teodorovic, recimo M21 (u srbiji je kriterijum za M21 spusten na 30%, u EU je to 20% prvih na listi iz odredjene oblasti).
jer da ima dosta, onda bi verovatno znao da se danas i publikovanje u high profile casopisima placa na odredjeni nacin (premasis broj strana, ili hoces color slike, ili se prosto radi o open source journalu...da, da, ima i onih koji zele da sav naucni potencijal bude dostupan svima, pa i u zimbabveu, a ne da se placa bogatstvo publisherima).

a sto se tice rumunskog casopisa, jbt, (snobovski), ko ozbiljan salje rad u rumunski casopis!???
salu na stranu, ima odlicnih casopisa u indiji ili kini, pa sto ne bi bilo i u rumuniji, al tad gledas i kakav je impact factor.

sve bi to moglo lepo da se sredi kad bi ministarstvo htelo da sredi ista. kad je moj mili ex-mentor bio pomocnik ministra nije da nije pokusao, al su ga smenili brzo. njegov komentar je bio: - da sam znao da cu ovako brzo da padnem, bar bih seo.

[lilit]

Идемо даље:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/404601/Devojka-ministra-Krstica-ekspert-za-kvantnu-fiziku-i-jos-31-oblast-nauke

ko sto rekoh na tviteru, GLUPI NOVINAR, je na osnovu linkedin profila (gde te endorsuju i kusi i repati) zakljucio da je cura sama izjavila da je ekspert za 32 oblasti (koje nisu ni oblasti, kad odes i vidis) a nije.
cisto poredjenja radi, mene je ghoul kompetentno endorsovao za protein chemistry i sad su mi i to dodali.
jbt, te socijalne mreze su ZLO!

[lilit]

Ja ovo okačio na lilit reaguj, a vi ništa. -.-

Ti to Liliti persiraš?

meho,
kad te se docepam u sake, ugasio si. 

[lilit]

Ja ovo okačio na lilit reaguj, a vi ništa. -.-

ajde ajde, za ovo nije bila dovoljna tramvajska tviter forma.

[Tex Murphy]

Идемо даље:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/404601/Devojka-ministra-Krstica-ekspert-za-kvantnu-fiziku-i-jos-31-oblast-nauke

ko sto rekoh na tviteru, GLUPI NOVINAR, je na osnovu linkedin profila (gde te endorsuju i kusi i repati) zakljucio da je cura sama izjavila da je ekspert za 32 oblasti (koje nisu ni oblasti, kad odes i vidis) a nije.
cisto poredjenja radi, mene je ghoul kompetentno endorsovao za protein chemistry i sad su mi i to dodali.
jbt, te socijalne mreze su ZLO!

Тако је, ал ред је да поставимо и овде, зар не мислите тако?

[lilit]

Mislimo.

[Albedo 0]

in adr njuz, evo iskustva Dijkstre, Tjuringa i još nekih naučnjačkih njuški sa recenzentima:

http://www.fang.ece.ufl.edu/reject.html

dobro su potkačili Šenona, štaviše, sad se pokazuje da tako i treba

za ostale ne znam, ali u svakom slučaju bolje da recenzenti otežavaju nego olakšavaju stvari

čitav buljuk ''istraživača'' sada objavljuje preko veze

[mac]

Šenon je bog, a taj kritikovani rad je informatička bibilija. Na gornjoj stranici svi kritikovan radovi su biblije u svojim oblastima. Od njih sve potiče, ali tupi recenzenti to nisu pojmili.

[Albedo 0]

možda je informatička biblija, ali rad nosi naziv "A Mathematical Theory of Communication."

COMMUNICATION


dakle, sve dok ga mogu izgurati u informatiku ja nemam problem sa Šenonom (ili problem nemaju communication studies, for that matter)

[mac]

Pričaš napamet, a nisi ni članak na Vikipediji pročitao. Da jesi (možda) ne bi ovo pričao. Niko se do sada nije bunio zbog naslova, nego je Bata sad otkrio Ameriku.

[Albedo 0]

mac, jesi li ti pri sebi, jel ti to misliš da sam ja juče saznao ko je Klod Šenon?

ništa ne izmišljam, Šenona su kritikovali mnogo veći od Bate, i svakako preporučujem ovu knjigu

http://www.amazon.com/How-Became-Posthuman-Cybernetics-Informatics/dp/0226321460

u kojoj je em lijepo objašnjeno zašto je Šenon poguban za komunikologiju, a može biti zanimljivo i ljubiteljima Phillipa K. Dick-a, čiji se radovi analiziraju u jednom poglavlju

ja da čitam članak na wikipediji, o čemu ti pričaš... kao da ja ne znam šta je matematička teorija o komuniciranju, još jednom o komuniciranju, i treći put o komuniciranju

oćeš wikipedia članak, izvoli

http://en.wikipedia.org/wiki/Communication_studies

[BladeRunner]

Uh, Bato. Jesi ikad čuo za Šenonov zakon? To je ono, fizika, nema čovjeka koji se čak i površno bavi računarski mrežama, a da ga ne zna? Jesi ikada čuo za Tjuringovu mašinu? Jesi li ikada čuo za RSA? Jesi ikada čuo za Dijkstrin algoritam? Jesi ikada čuo za minimalan protok i maksimalno siječenje? Jesi ikada čuo za Kodove obrazce?

Lik koji je ovo pisao pojma sa pojmom nema. Kodov papir, koji pominje moron sa tvog linka, definiše uređenu n-torku i aplicira posebnu algebru, koja ti porađa SQL i baze podataka. I to baš OVAJ rad. Tjuringov rad, i to OVAJ rad, je jedan od najznačajnijih u teoriji izračunjivosti. Nema toga kursa matematičke logike ili aritmetike u kome ćeš moći da preskočiš ovaj papir - u stvari, pola semestra kursa JESU ovaj papir. Čak je i Stiven Hoking u knjizi "I Bog stvori prirodne brojeve" uvrstio jedan dio ovog rada kao jedan od dvadeset najznačajnijih matematičkih radova svih vremena. Dalje, RSA rad (apsolutne legende koji stoje iza RSA algoritma) autor - moron - kritikuje iz potpuno pogrešnog ugla. Ovdje je bitan metod - čitava poenta kriptovanja je da biranjem pogodnog ključa, jer vrijeme potrebno za hakovanje ne raste linearno. To je, opet, srž P/NP problema, ali predaleko bi nas odvelo da objašnjavam vezu.

Poenta je da je ovaj link dat kako bi se vidjelo kako su se recezenti izblamirali (zato imaš pozivanje na COBOL, Eniac, Vax i slično), a što je stvarnost kasnije demantovala. Ja sam čitav svoj odgovor otkucao, a da nisam nijednom pošao u Google - toliko su navedeni radovi opšte poznati svakome ko se ikada bavio računarima, iz tehničkog ugla naravno. Mislim, meni je žao, ali kompjuteri ne rade na sociologiju, nego na struju. Garantujem ti da treba da odabereš deset najvećih radova u istoriji informatike, bar tri sa ove liste bi tu morala da se nađu, pri čemu bi odabir o koja tri se radi zavisio od tebe. To tvoje "Šenona su kritikovali i mnogo veći od Bate" je frapantno. Mislim, to je kao da neko kritikuje Njutna zato što naslov "Matematičkih principa prirodne filozofije" nije sintaksno ispravan, pa je to sad kao "mnogi su kritikovali Njutna"... Da li ti uopšte znaš o čemu su ovi radovi? Da li si ih pročitao? Tvoj post zaista pokazuje jednu zapanjujuću količinu neznanja, ali ti i dalje pokušavaš da zadržiš ton kao da si stručnjak za ovu oblast. I da, za maca ne znam, ali ja mislim da ti ne znaš apsolutno ništa o matematičkoj osnovi računarskih mreža. Toliko je skandalozno tupav link koji si poslao, da je to jedini komentar koji mogu da dam na tvoju informatičku pismenost. A sad me demantuj.

[Albedo 0]

dakle, sve dok ga mogu izgurati u informatiku ja nemam problem sa Šenonom (ili problem nemaju communication studies, for that matter)

evo demantovan si






EDIT

ja mislim da ti ne znaš apsolutno ništa o matematičkoj osnovi računarskih mreža

i da, i ja apsolutno mislim da ne znam apsolutno ništa o matematičkoj osnovi računarskih mreža

samo još da ti ukapiraš da ja nisam o tome govorio i biće super

[mac]

Zaista, o čemu ti govoriš? Šenon pogrešno upotrebio reč komunikacija? To je tvoja polazna tačka?

[Albedo 0]

šta sad ispade, da ja tebi otkrivam kontinent?

Uzmi knjigu pa čitaj, što se mene tiče poenta je zakucana onda kada se shvati da je komunikologija društvena nauka.


Nikakav inženjer ili matematičar neće pisati opštu teoriju o komuniciranju.

[lilit]

[lilit]

mislim, da li da se smejem ili da plačem, that is the question.

[Albedo 0]

zavisi da li imaš najosnovnije znanje o značenju riječi komunikacija, tipa u bilo kom rječniku bilo kog jezika

[tomat]

ja sad malo laički, ali nije li informatika u najširem smislu nauka o informacijama, a komunikacija prenos tih nekih informacija? ja tu vidim neku vezu, ali opet, jato onako, iz života.

[BladeRunner]

Бата Животиња

post iznad:

ja da čitam članak na wikipediji, o čemu ti pričaš... kao da ja ne znam šta je matematička teorija o komuniciranju, još jednom o komuniciranju, i treći put o komuniciranju

post ispod:

i da, i ja apsolutno mislim da ne znam apsolutno ništa o matematičkoj osnovi računarskih mreža

wtf? Znaš li ili ne znaš šta je matematička teorija o mrežnim komunikacijama o kojoj je navedeni rad? Prelomi već jednom po prvi put, prelomi već jednom po drugi put i prelomi već jednom po treći put imaš li ti blage veze s vezom o čemu je rad o kome pišeš sa nadmenošću eksperta?

Uzmi knjigu pa čitaj, što se mene tiče poenta je zakucana onda kada se shvati da je komunikologija društvena nauka.

Što se mene tiče, zakucano je da lupetaš i epohalno se blamiraš. Još jednom: svi ti radovi su radovi iz matematike i fizike, nijedan nije sociološki. Najjače od svega: riječ je o fundamentalnim radovima u svojim oblastima. Koga boli k za mambo-jumbo "ja sam baja, komunikologija je ovo ono"? Uzmi ti RADOVE koje kritikuje ovaj MORON koji veze sa životom nema, pa ih pročitaj. Ti si stvarno napredan za devetoro. Preskačeš matematičke radove koje čovjek kritikuje, ali zato upućuješ nas, koji smo te radove pročitali, da čitamo komentare na njih od nekakvoga raspalog tipa koji je tehnički nepotkovan? Pri tome, ti čitaš SAMO KRITIKU tih radova, a proglašavaš se nenadležnim za same radove? Kakva crna komunikologija, kakvo trabunjanje?

Mislim, super ako je savremena nauka došla dotle da se gramatički analiziraju radovi iz matematike i fizike, pa ljudima smeta jednačenje suglasnika po zvučnosti i cijepa se dlaka načetvoro da "komunikologija" nije isto što i "komunikacija". I zašto bolduješ da ti nemaš problem sa Šenonom? Ko si bre ti uopšte da "imaš problem" sa inženjerom koji stoji iza jednog od najelegantnijih zakona iz fizike računarskih mreža? O čemu se radi čovječe? "Ja nemam problem sa Šenonom" - spusti se na zemlju, druže, to je ZAKON FIZIKE U RADU IZ FIZIKE. Da nemaš problem sa zakonom velikih brojeva? Omovim zakonom? Košijevim nizom? Dedekindovim aksiomama? Šta misli o tome odbor sociologa iz "communication studies"?

Bilo bi zanimljivo dok padate iz aviona u pokretu čuti vašu plodnu mada, istina, kratku i tragičnu raspravu, o gramatičkim greškama u Ajnštajnovom opisu opšte teorije gravitacije. "Ja mislim da mi ne padamo, već da stojimo - zemlja je ta koja ide ka nama" - "Dragi kolega, evo vam link sa wikipedije, ja sam, znate, ekspert za communication studies  u suštini Zemlja govori prostor-vremenu kako da sezakrivi..." - "Prostor-vremenu? Prevaziđen termin. Pa zar nije još Kant nije ukazao na antinomiju..." - TRAS! SPLJES!