vojska, učiteljica života?

[Ghoul]

dakle, koji ste vi od ovih gore – ili ste neki drugi, treći, neki između?
pričajte.
ja sam najpribližniji opciji "nije mi bilo lepo, ali je ipak korisno i vredno iskustvo" s tim što mi je često bilo i lepo (ali u zaista specifičnim uslovima koji više imaju veze sa tim gde i kad sam bio, nego sa vojskom kao takvom).
elaboriraću kasnije.

[drf]

Mislim da je najvažnije suočavanje sa statističkim presekom domovine. Srpski satori.
Inače, i tamo su me razmazili...

[Ghoul]

Mislim da je najvažnije suočavanje sa statističkim presekom domovine.

tako je.
većina nas, pretpostavljam, organizuje svoje živote tako se pretežno druži sa sebi sličnima i izbegava one drastično različite.
u svakom slučaju, bar što se mene tiče, sa prostacima i budalama sam se oprostio još u osnovnoj školi, a onda narednih 10ak godina ipak provodio sa relativno pristojnim svetom (gimnazija, fakultet...).
prostake i sirovine bih viđao po busovima i na ulicama, ali nisam bio primoran da sa njima provodim duže vremena, a kamo li da se upuštam u neke interakcije s njima.
otud je na izvestan način bilo otrežnjujuće iskustvo kada se u vojsci nađeš primoran da baš sa takvima deliš i hleb i učionicu i, maltene, krevet (dobro, spavaonu): iz dana u dan, iz meseca u mesec.

bar za mene je vojska, pored ostalog, pružila priliku da malo izađem iz ljuske i dođem u bliži dodir s tim statističkim prosekom srpskog naroda, sa tom većinom, iz kojekakvih neođija, brda i planina, palanaka i zaseoka, koji su sa sobom nosili drastično različite pretpostavke o životu i vrednostima u njemu nego ja.
iz tih interakcija sam naučio mnogo ne samo o tom svetu, nego i o sebi samom.
pre vojske bio sam ubeđen da bih ja sa takvima neminovno morao da dođem u direktan i nemilosrdan sukob, da tu zajedničkog jezika nema, da smo osuđeni na rat i klanje... a onda sam na delu otkrio da su stvari mnogo složenije, i zabavnije.

u svakom slučaju, činjenicu da sam iz vojske izašao a da me niko nije prebio, iako sam sve vreme bio isti onakav cinik i zajebant kao i uvek i nikome se nisam ni ulagivao niti sam im išta prećutao – šta više, to što sam stekao poštovanje sveta za koji sam bio ubeđen da je moj rođeni neprijatelj- smatram jednim od većih uspeha u svom životu.
većim, recimo, od fakultetske diplome. zaista.

dakle, to je samo jedna od korisnih stvari koje mi je vojska dala.

o ostalima, kasnije.

[raindelay]

Potpisujem sve ovo sto Gul kaze. Isti slucaj.

[akhnaton]

Isti slučaj! I to me je samo učvrstilo u verovanju da je vojna obaveza sranje. Najbolji model je potpuno profesionalna vojska.

[morbius]

Jedino za šta je vojska valjala je što mi je pokazala kolika nula mogu da budem, da me niko ne ceni ni koliko blato na vrhu cipele. To mi je dosta promenilo pogled na svet i naučilo me skromnosti.

[slavkod]

Otišao sam u JNA sa punih 27 godina kao na robiju.Pošto sam bio u pešadiji,naravno da je bilo fizički naporno,pošto sam proveo osam meseci u kopanju i marširanju.Kako nisam imao nikakvog predhodnog iskustva sa kopanjem to jeste bilo naporno i plikovito.Međutim to nije ništa naročito u poređenju sa mentalnim pritiskom.JNA kao jedan od stubova ideološke strukture SFRJ je ,u mome iskustvu,bila mesto gde su se pokazivale sve besmislice i nakaradnosti tog sistema.Negativna selekcija,poltronstvo koje se nagrađuje,pritvornost i ostale loše stvari koje su u čoveku su u tom sistemu i okruženju dovedene do grandioznih razmera.Kako sam došao sa dosijeom koji nije bio pozitivan sa njihove tačke posmatranja,godinu dana mi je za vratom disao neki zastavnik iz bezbednosti,pred kojim su strepeli i stajali mirno i viši oficiri,koji se trudio da mi zagorča život što više i da isprovocira neku reakciju koja bi mu donela neku korist.
Ono što je sa vojnog stanovišta bilo loše je što su zadaci koji su trebali da te obuče uglavnom bili pitanje sreće i zavisili od ličnosti predpostavljenih.Ako si imao čoveka koji zna i hoće da se potrudio naučio si dosta,ali drugi koji je obavljao svoj posao traljavo imao samo negativna iskustva,a sistem im je to omogućavao.Sposobni i nesposobni su bili izjednačeni i njihov položaj u hijerarhiji nije odražavao njihovu vrednost kao ljudi i kao profesionalaca.
Proveo sam gotovo mesec dana pešačeći preko čitave Makedonije na nekakvim velikim manevrima i shvatio da ako dođe do neke ozbiljne situacije  neće biti zdravo da te vode takvi ljudi.To se sve pokazalo i u raspadu Jugoslavije.

[Meho Krljic]

Rasklapanje puške na stranu, mene vojska o životu nije za dvanaest meseci naučila ništa što nisam mogao naučiti jednim ulaskom u beogradski gradski prevoz. Doduše, možda nije kriva vojska nego ja....

[Eriops]

Vojska je najgluplja i najgora institucija drustva, nazalost u ovom imperijalistickom i pohlepnom svetu, neophodna.
Ja sam, kreten, odrapio dve godine u istoj   . Nista pametno tu nisam vidio. Maltretirali su nas oficiri koji imaju intiligenciju jednocelijske amebe. Od kretena i manijaka koje sam upoznao tamo, nikog vojska nije popravila, naprotiv, usred rata i ekstremnih uslova, izasli su jos gori nego sto su usli.
Ono " druga do groba ", isto samo mit : bilo je sjajnog druzenja, ali dok smo izasli iz vojske, razisli se kud koji, nisakim vise nisam u kontaktu. Od uspomena su mi povremeni bolovi u zglobovima, koljenima, lose raspolozenje na vreme, ponekad ruzni snovi..

[mac]

Ja sam vojsku doživeo kao period kad konačno mogu malo da isključim mozak i pustim druge da brinu za mene. Naravno, i sa tako isključenim mozgom biće da sam previše razmišljao za ukus mojih "saboraca". Navika, šta ćeš.

Sad shvatam da poenta nije u tome da ne razmišljaš nego da radiš šta ti se kaže (što zapravo može i da zahteva nešto mozga). To lakše ide ake ne razmišljaš o svrsi toga što radiš.

[Ghoul]

baš me zanima iskustvo ovoga što je glasao za služio civilno i zajebo se.
znam za neke koje su bacali u staračke domove, ludnice, gracko komunalno i sl. milozvučna i miomirisna mesta da oduže dug domovini... da čujemo!

[Джон Рейнольдс]

Oslobodio sam se vojske sticajem okolnosti i realnog hendikepa (ekstremne alergije na travu; onu svežu, zelenu što raste iz zemlje    ). Proces oslobađanja je bio prilično zanimljiv, ali ipak kraći od nekoliko meseci / godinu dana.

U svakom slučaju, iako sam duboko uveren da je ozbiljnoj državi potrebna ozbiljna, profesionalna i solidno plaćena vojska. Nisam stručan da procenjujem broj i tome slično, ali pri tome smatram da nije loše ni da pojedinac (ako hoće, naglašavam) ume da barata oružjem, ako ništa zbog toga da bude SVESTAN toga šta oružje može i čemu realno služi. Svaka ga se budala hvata i to nikako nije dobro.

[varvarin]

Čitam vaše impresije, i dvoumim se da li da se javim...
Svi ste u pravu. Ali moji utisci su drukčiji.
U vojsku sam otišao 1980. kao diplomirani inžinjer sa 26 godina, nisam bio nimalo oduševljen zbog toga, imao sam sasvim dovoljno ideja kako bih mogao da potrošim godinu dana na interesantniji način.
Služio sam u Bjelovaru, na mađarskoj granici, u oklopnoj jedinici. Vojska ima zanimljive rezone - pa sam ja kao inžinjer dobio da budem punilac na PA topu. Upoznao sam jugoslovenski prosek što reče drf i nisam se nimalo usrećio s tim saznanjem.
Ali, nije mi bilo dosadno.
U ovoj jedinici držali su do kulturno-zabavnog života. Elem, posle obavezne obuke vrlo brzo smo napravili grupu koja je preporodila Vojnički klub. Dovodili smo ženski hor iz lokalne gimnazije (vojnici se otkidali od sreće), izdavali časopis, spremali priredbe (naša odnela nagradu u armijskoj oblasti!), vrhunac je bio kad je moj drugar Splićanin (studirao režiju) uspeo da iz zagrebačke Kinoteke donosi filmove da se prikazuju u kasarni... dva puta nedeljno.
Usput, bio sam sekretarica oficiru zaduženom za politički rad - važio je za opakog tipa, ali sa mnom se ponašao vrlo OK. Kao jedan od najstarijih vojnika, shvatio sam (i zapanjio se) da imam popust - pa me ostali oficiri, kad me vide u gradu u nevreme, nikad ne prijave, još stanu i popričaju samnom...
Kad bi mi devojka došla u posetu - kapetan bi mi pisao dozvolu za grad, sa obrazloženjem ... zbog posete supruge.
Na svim gađanjima (automatska puška, papovka, škorpion), obavezno bih pokupio nagradni izlazak u grad. Na bojevom gađanju  ciljeva u vazduhu - naša jedinica bila prva u armijskoj oblasti.
Sa svojim Splićaninom viđao sam se još deset godina, do raspada zemlje.
Vrhunac je bio kad sam odlazio - uhvatim sebe u razmišljanju Idem kući sutra, a da ostajem još dva dana - video bih ovaj film, nisam ga pogledao!
Kapetan, Hrvat, želeo je da se na kraju lepo pozdravi samnom.
I danas,  ne izgleda mi kao da je ta godina potrošena džabe.

[Milosh]

Najbliže sam petoj opciji, pa sam za nju i glasao, i mada ne bih rekao da sam se super proveo u civilnoj vojsci, daleko od toga da sam se zajebao, a nakon malo privikavanja i nije mi preterano teško palo, osim gubljenja vremena...

[taurus-jor]

Ja sam bio kurir komande u graničnoj jedinici, čije je sedište bilo u Subotici. Martovska klasa 2000, što će reći da sam negde na pola vojnog roka doživeo slavni 5. oktobar. Proveo sam u istoj kasarni godinu dana. Ne žalim što sam bio, iako sam dugo pružao otpor ideji da uopšte odem. A odluku sam doneo kada sam shvatio da ne umem i ne želim da dramim ludilo pred kojekakvim komisijama, i kada sam shvatio da će me vojska udaljiti od poznatog okruženja, pre svega od tadašnje devojke i roditelja. Stavio sam sebe na iskušenje, stavio sam i njih na iskušenje i prvi put sam bio prepušten sam sebi - ako se, naravno, izuzme ono što pruža "velika vojna porodica", a to su redovna ishrana i krov nad glavom. Za tih godinu dana video sam ko sam i ko su ljudi oko mene. Sve to mi je bilo od neprocenjivog značaja kada sam se zaposlio, i kada sam počeo da samostalno da živim. Možda se ta godina dana mogla utrošiti bolje, ali daleko od toga da sam nezadovoljan. Štaviše, mislim da sam profitirao.

[Kastor]

Ukratko, naučio sam da je u takvoj zatvorenoj ali brojnoj grupi, svako isticanje (dobro ili loše) pogubno, da se veštim krivinarenjem može očuvati fizičko i mentalno zdravlje i najvažnije: da podređene treba jebati do granice pucanja, a da jedina nagrada posluži povremeno (vrlo kratko) odsustvo takvog seksa.

Nažalost, sve to sam primio k znanju poslednjih dana i ništa od toga nisam primenio. Sucker.  

[godclone]

Moje iskustvo je bilo...ok.
Dva meseca u Valjevu kao posluzilac u tenku, pa prekomanda u Kosovsku Mitrovicu.
Posle par meseci su skontali da mi je engleski poprilicno dobar, pa su dobio neki cudan " nezvanicni" cin prevodioca.
Imao sam kancelariju gde sam spavao sam, TV, PLaystation i sibao stoni tenis nocu s dezurnim oficirima a basket danju s ostalom oficirskom bagrom.
Naravno, koristio sam svaku priliku da klince za koje sam smtrao da su na granici pucanja saljem kuci. Voleli su me i klasici i oficiri.
Na kraju zavrsio i na pregovorima u Makedoniji...ali to je vec druga prica...mada, sluzili su zaista sjajne pogacice s pastetom na tim pregovorima(a i Italijani su imali vina na bacve).

[Son of Man]

Oslobodjen zbog teske povrede desnog oka od strane MUPa, a naravno nikad ja ni ne bi bio oslobodjen da nisam otiso u taj medicinski centar i izmisljao gomilu stvari, naravno dovoljna je bila jedna da upali. Jer pas'te, da sam moro u vojsku ja bi izvrsio ritualno samoubuistvo na trgu, naravno jedan drugar i ja samo jos od '96 gurali taj "prigovor savesti", on je cak i pisao dosta toga, a uz Unison singlicu je isao i letak protiv vojne obaveze, on je kasnije izdo stvar i otiso u vojsku iako smo se izborili za prigovor, tj. civilnu sluzbu, posle je preso u Partiju Rada, jebo ga Staljin da ga jebo, svi znate na koga milsim jbga.

[Son of Man]

letak iz '97 :

[raindelay]

Ovaj letak mogao bi se nazvati samo mladalacka glupost.
U Svajcarskoj svi muskarci izmedju 19-31 godine moraju da sluze vojsku( koja je drugacije organizovana i moze se sluziti parcijalno) a za zene (koje dobrovoljno sluze) cak je promenjena odluka po kojoj su oruzje do 2003. mogle da koriste SAMO u slucaju licne odbrane( sada mogu da koriste kao i svi drugi vojnici).
U Spaniji je TEK 2001. ukinuto klasicno sluzenje vojnog roka.

[Son of Man]

Pa to je letak pobogu, znaci propaganda, pa valjda mi to najbolje znamo, nase je pravo bilo (isto kao i njihovo) da manipulishemo informacijama u cilju cilja koji opravdava sredstvo.

[mac]

Glup cilj...

[Son of Man]

Glup cilj - da se ne ide u vosjku ? Ajme meni...

[marlowe]

Meni je bilo super u vojsci. Nisam bio tako bezbrizan jos od obdanista. Zajebancija, klopa, citanje, napijanje, oficiri su bili super, igrao sam najbolji sah u zivotu, bio u odlicnoj formi. Zima/prolece 2003/2004

[mac]

Stav da cilj opravdava sredstvo je opravdan ako je cilj ultimativne prirode (vođenje države) a ne nekakva lična korist (izbegavanje vojske). Rezultat izbegavanja vojske zapravo nije samo tvoja lična korist nego i umanjena borbena gotovost države. Naravno tebi to verovatno izgleda smešno, ali šta da se radi ne mogu sad ja da te vaspitavam.

[Kler_Vojant]

Mrzi me sada da pisem, ali ukratko jeb'o vojsku i jeb'o drzavu, ako hocu nesto da radim radicu, svako ko je zapeo da me disciplinuje moze da mi se napase juzne pokrajine ljubavnog tepiha.

[Tex Murphy]

Srećom, vojska je u BiH ukinuta prije nego što su uspjeli da me skembaju (mada bih u svakom slučaju učinio sve da izbjegnem takvu vrstu "služenja otadžbini").

jeb'o vojsku i jeb'o drzavu, ako hocu nesto da radim radicu, svako ko je zapeo da me disciplinuje moze da mi se napase juzne pokrajine ljubavnog tepiha.

Potpisujem, mada bih to formulisao manje slikovito  

[Son of Man]

Stav da cilj opravdava sredstvo je opravdan ako je cilj ultimativne prirode (vođenje države) a ne nekakva lična korist (izbegavanje vojske). Rezultat izbegavanja vojske zapravo nije samo tvoja lična korist nego i umanjena borbena gotovost države. Naravno tebi to verovatno izgleda smešno, ali šta da se radi ne mogu sad ja da te vaspitavam.

Zakuni se. DRZAVA, borbena gotovost, SRBIJA, KOSMET, i taj rad ? Au sunce ti jbm...
Izvinjavam se zbog shirenja defetizma, mnogo se izvinjavam.

[angel011]

Jaka mi borbena gotovost države ako zavisi od ljudi koji ne žele da služe vojsku pa će, ako ne uspeju da izbegnu vojsku, maksimalno da zabušavaju i potrude se da ništa ne nauče, a država ih još besplatno hrani za to vreme.

[Kler_Vojant]

tako nesto. profesionalizacija ftw! odrzavanje maksimalnog broja podcinjenih je nista do odavno istekao ugovor.

[Tex Murphy]

I'm with Son of Man.

[Tex Murphy]

I sa klervojantom, naravno. Kakva crna vojska, daleko joj lijepa kuća...

[David]

[Eriops]

Naravno, profesionalizacija, ko hoce da bude vojnik, platiti ga dobro, i to je to. Vremena su se promenila, koncepti JNA i TO,
" svi u vojsku " vise ne piju vodu. Niti su garant bezbednosti.
Drzanje desetina hiljada ljudi po kasarnama, je gubljenje para, tracenje vremena i potencijala koji se mogu upotrebiti u privredi itd.
Mada ne znam vise, ja sam upoznao toliko profesionalnih oficira koji su neverovatno nesposobni i nesnalazljivi , da sam se cesto pitao sta su oni kog djavola radili u tim skolama i trosili narodne pare..
Tip nam je, profesionalni oficir, naredio da kopamo rovove na livadi pored skole, a skola izbusena od granata. Neprijatelj malo dalje, na brdu, moze nas kamenjem gadjati. Ja kontam, jel on lud, ili ja, sta se desava   . Odbijemo mi naredjenje, i iskopamo rovove, na drugom, zaklonjenijem mestu. On samo sto ne grize, pretio zatvorom, vojnim sudom, cak i streljanjem.
Nista od pretnji ipak nije ispunio. Par dana posle toga, artiljerijski napad je bukvalno preorao tu livadu.
Covek bi nas ladno poslao u smrt, da se nismo pobunili   .

[Tex Murphy]

Pomalo bajat fazon...  

[Kastor]

Drzanje desetina hiljada ljudi po kasarnama, je gubljenje para, tracenje vremena i potencijala

baš tako, uostalom, u ovakvom okruženju "Resistance is futile"

[varvarin]

Naravno, profesionalna vojska je najbolje rešenje.
Ali čitam ovo, i osećam se...malo bez veze.
Pada mi na pamet scena iz TV serije  VIŠE OD IGRE.
...mladi komunista, tamo četres prve, kaže Zoranu Radmiloviću - u seriji penzionisanom oficiru:
Gospodine, naš stav je jasan - zemlju svakako treba braniti!
Zoran ga pogleda kao idiota i kaže: Za to vam ne treba stav. To se valjda podrazumeva.

[scallop]

Naravno, profesionalna vojska je najbolje rešenje.
Ali čitam ovo, i osećam se...malo bez veze.
Pada mi na pamet scena iz TV serije  VIŠE OD IGRE.
[/i]

Možda je to zbog toga što sam mator, ali čini mi se da gotovo niko nezna dovoljno o vojsci.

Profesionalna vojska u SAD se nije pokazala boljom od regrutne i paravojne na ratištima gde se nalazi. To je samo bolja tehnika naoružanja i opreme. Profesionalna vojska omogućava SAD da zaposli deo svog šljama na za njih korisnim poslovima. Kod nas ta profesionalna vojska začas bude vođena od strane Legija i sličnih. Takav je kadar koji se angažuje.

Moje kolege u Institutu su odlazili na Vojnu Akademiju, jer se inače ne bi školovali. Imam vršnjaka ovde u SAD koji je postao profesionalni vojnik da bi studirao, a posle za par godina zbrisao iz vojske. To nije profesionalna vojska.

Ona strana koja je bitna nije vojska nego rat. A rat nije samo niz bitaka, već i pljačka, silovanje i paljevina. Treba imati stomak za to i posle se vratiti kući, kao profesionalac, koji je radio svoj posao. Rat i ono što sobom nosi je gadna stvar i to nam ne treba.

Ali, treba nam ona armija koja svoje mušterije pomalo dovodi u red. Gori postanu malo bolji, šljampavi - dosledniji, gladni malo sitiji i neuki malo mudriji. Pravili su od nas mediokritete, ali to je trajalo samo godinu dana.

I, zaboravili ste da su te vojne inženjerije gradile puteve i mostove, da su te jedinice izlazile da spreče ili umanje dejstvo prirodnih katastrofa. Laž o izdržavanju vojske je floskula izmišljena da bi se Jugoslavija bolje raspala - vojska je hranila sama sebe, vojni delovi industrije su ubrzavali industriju, vojni izvoz je pokrivao trećinu našeg spoljnotrgovinskog prometa.

Ovo vam je mišljenje nekog ko je imao blizak susret sa vojskom 28 godina, na sve moguće načine. Bez glasanja, jer pojedinačno iskustvo je - pojedinačno.

[varvarin]

Možda nisi primetio do sada: u ovome sam blizu tvom stavu.
A profesionalci su potrebni - recimo kad pročitam niz tekstova o pametnoj municiji - jasno je da s tim mogu da rukuju samo oni koji služe duže, pod ugovorom, sa stalnim vežbama i gađanjima... i zato, za platu.
Ali - to je tehnologija. Ima još toga.
Tvoju (i biću slobodan - i moju generaciju) vaspitali su da naše dupe nije centar svemira. Da ima još stvari osim dupeta, koje  nešto vrede. Možda su nas zajebali, ali ja se slažem s tom  osnovnom pričom.
Zato pišem to što pišem.

[Eriops]

Uza sve mane, profesionalna vojska je potrebna.
To da gori postaju bolji u vojsci, jok. Ja nikog ne znam ko je usao opicen, a da je izasao bolji, disciplinovaniji- izasao je jos gori.
Vecina profesionalnog kadra iz JNA, koje sam ja upoznao, su bili cist promasaj i katastrofa- cast izuzecima. Pa njima su kriminalci, trgovci, vodoinstalateri, konobari ubijali i zarobljavali vojnike, otimali oruzje i opremu, sramota.
Ugled vojske je strasno opao, a zato je najvise sama kriva.

[scallop]

A profesionalci su potrebni - recimo kad pročitam niz tekstova o pametnoj municiji - jasno je da s tim mogu da rukuju samo oni koji služe duže, pod ugovorom, sa stalnim vežbama i gađanjima... i zato, za platu.

Nema potrebe da polemišem sa tobom. Ali, 'ajde.

Što je pametnije, oružje traži pametnije rukovaoce. Bolje plaćene. Oružje skuplje, rukovaoci skuplji. U I Sv. ratu, obuka za pilota nedelju dana, avion košta koliko i bolje kočije, imaš padobran i udri brigu na veselje. U II Sv. ratu obuka za pilota dve nedelje, avioni se proizvode serijski, imaš padobran i udri brigu na veselje. Sad, vidi! Što je preciznije oružje to je skuplja obuka rukovaoca. Današnji avioni su jeftiniji od obuke pilota (malo preuveličavam, ali praktično je tako). Dobar proliv može da izbaci iz bitke cele eskadrile. "Pametna municija" daleko prevazilazi "tupavu". Nekada je 1:1000 metaka pogađao. Danas "pametni metak" košta koliko 1500 "tupavih" metaka, a da ne govorimo o pametnom Rambou, koji će kad se vrati kući imati convulsive disorder ili neki drugi disorder...

Nad sirotom Srbijom su potrošili svu "pametnu municiju" koju su imali pa su, na kraju, počeli da troše onu "tupavu" koja pravi štetu i ne gleda gde to radi. Nema čistog rata ima samo foliranata koji ubeđuju ljude da je rat sjajna stvar kad se "odradi čisto".

Pa, kad se sve to skupi sa podacima da "kolateralna šteta" uvek prevazilazi "ratne gubitke", onda je bolje da znam da držim pušku u ruci i da znam zašto je držim. Bolje je da budem ratni gubitak, nego kolateralna šteta.

[Son of Man]

Zaista ne znam cime vas je ta "drzava" zaduzila pa da imate potrebu da joj bilo shta vracate, ja kad pogledam unazad imam potrebu samo da joj zna se sta...znaci nista dobro, znaci nije ista percepcija nekog ko je odrastao (i ziveo) za vreme Tita ili 80-ih i nas za vreme Slobe i ovih ostalih. To moz da se kaze i tako "uvredljivo" gistro - da se kaze kao mi smo vaspitavani da GLEDAMO SAMO SVOJE DUPE a Vi ste drugacije, vi skromni i sve za opste dobro, a mi bezobrazni i bahati - e pa nije bas tako, kakve to veze ima sa vaspitanjem, dovoljno je da od 90-ih pa nadalje vidis sta se desavalo u toj "DRZAVI", i to ti je dovoljno da je omrznes, meni je bilo dovoljno da shvatim da ja aposlutno nista toj drzavi ne dugujem, NITI OCEKUJEM OD NJE. I pogledajmo sta se danas desava, sutra da drzava skroz okrene ledja gradjanima (kao sto se polagano i desava) mene to uopste ne bi chudilo jer to se vec desavalo, da ne nabrajam. I naravno da gledam svoje dupe pre svega, pa jok nego chije cu da gledam ? Slobino ? Kostunicino ? Tadicevo ? Koje stranke, koga, chega, shta ? Jednostavno, ja kad gledam svoj lichni interes i interes drzave, mene apsolutno zabole za interes drzave, uvek cu prvo da gledam sebe ("zato nam je i tako"), i ne mogu da shvatim nit prihvatim da neko rodjen 70-ih pa nadalje zaista izmedju svog lichnog interesa i interesa neke tamo drzave bira korist drzave i jos se kao zrtvuje i slichno, znaci aj da je ta drzava neka Shvedska, pojma nemam, neka drzava koja je zaduzila svoje gradjane dobrim standardom, MIROM, blagosRanjem itd, ali braco ovo je Srbija, znaci ZLO, cisto ono praiskonsko ljudsko ZLO od kad znam za sebe, a na drugu stranu moje lichno misljenje da je DRZAVA kao DRZAVA DNODNA. Znaci nema potrebe za prozivke : vi ste pohodili JNA i jbga tad je to mozda i imalo smisla, zaista ne znam, nisam doziveo taj rad jbga, mi nismo teli 90-ih da ginemo u izgubljenim ratovima - dal smo bili u pravu ? JESMO, dal smo bili vidoviti ? NISMO bili vidoviti, samo pogledas i vidis da ta DRZAVA/VOJSKA/policija veze nema, i da nema nikakvog smisla, danas da je ukinu (vojsku), isto bi nam bilo. Znaci ti tamo ratujes negde, pogine gomila klinaca, Sloba sedne i dogovori se uz viski, i aj : sto si ratovo, za koga si ratovo ? Za drzavu, za Slobu, za koga, za narod, jel smo spasli taj narod ? Jel smo spasli bilo koju od "nasih teritorija" VOJSKOM ? Ajde ovi novi klinci sto se ne secaju 90-ih njih i razumem sto su opet poceli se loze na DRZAVU i taj rad, jer to je zarazno, drzava kontrolise sve medije i huska decu, al danas bar imas civilnu sluzbu pa moz da biras, 90-ih toga nije bilo. Zao mi je ako smo vam pokvarili SRPSKU OMLADINU tim prigovorom savesti, ali verujte nismo je jos dovoljno pokvarili, cilj je totalno ukidanje bilo kakvog vrsta prisilne obaveze ili bilo cega slichnog. Znaci kakva crna civilna sluzba tj. ROBOVANJE za kaznu sto nisi hteo pusku u ruke ? To isto ima da ode.  I ako vec mora neko da puca iz pushke i da se lozi na uniforme, topove, avione i sranja, evo nek bude profesionalna, e sad jbga, zao mi ako nema para za to.

[Milosh]

Htedoh nešto da kažem, ali me je Son of Men preduhtrio svojim postom kojim je, bar što se mene tiče, sasvim lepo poentirao...

Takođe, kad je reč o poslednjoj rečenici u scallopovom postu, ja tu ne vidim ama baš nikakvu razliku. Mrtvima je svejedno.

[Father Jape]

Jel' jos neko misli, poput mene, da svaka drzava koja ima obavezno sluzenje vojnog roka  za muskarce, treba to isto da ima i za zene, doduse u nesto kracem trajanju? Jedina takva zemlja za koju ja znam je Izrael.

Elem, sto se mene tice, mrzelo ih je da me testiraju dal' jos uvek imam astmu, pa su me obelezili kao privremeno onesposobljnog. Mada tako nece moci dovijeka.  

[scallop]

Htedoh nešto da kažem, ali me je Son of Men preduhtrio svojim postom kojim je, bar što se mene tiče, sasvim lepo poentirao...

Takođe, kad je reč o poslednjoj rečenici u scallopovom postu, ja tu ne vidim ama baš nikakvu razliku. Mrtvima je svejedno.

Sin je odabrao anarhiju kao političko uverenje i to je njegovo pravo. Nešto ne primećujem da je neko primetio o čemu sam ja pisao. Pisao sam o dobrim stranama armije, kao delu društvenog uređenja. Kad ne bi bilo vojski imali bi ih kompanije (i imaju ih u manjem obimu). Prva zloupotreba prava je kad se uloga armije nazove - odbrambenom. Slušao sam u Dallas-u, pred 65.000 ljudi kad se kaže da US Army brani USA u Avganistanu i Iraku.

Jevreji su bili "kolateralna šteta" u II Sv. ratu i posle odlučili da više nikada ne budu. Miloše, imam prijatelja približno tvoje građe, koga su tukli iz razonode. Onda je jednog dana uzeo ciglu i njome tresnuo u glavu jednog od takvih. Više ga nikada nisu dirali. Postoji granica preko koje ne trpiš ništa. Uzimaš ciglu i u glavu. Bolje je da znaš kako izgleda cigla.

[Kastor]

ajde, ajde, život nije literatura, Zoran Radmilović je mnogo puta ustajao iz mrtvih na filmu, dok nije stvarno otišao, a taj lik sa ciglom je imao sreće da mu pisac nije namenio zaziđivanje ili sličnu stvarnu sudbinu

[scallop]

ajde, ajde, život nije literatura, Zoran Radmilović je mnogo puta ustajao iz mrtvih na filmu, dok nije stvarno otišao, a taj lik sa ciglom je imao sreće da mu pisac nije namenio zaziđivanje ili sličnu stvarnu sudbinu

Jel' ti to meni pokušavaš da kažeš da lažem? Imaš li ciglu?

[varvarin]

Ma, zemljaci, ja ću sad kao Pašić: U pravu ste, svi ste u pravu.
Nije život literatura. Jasno.
Ovih dana imali ste prilike da slušate onih desetak pilota - lovaca na TV, koji su uzletali 1999, na svojim MiG-29 sa neispravnim radarima, neispravnim radio stanicama... I koji nisu pomislili da kažu NEĆU! Stara priča, ako neko slučajno nije čuo, sada je mogao.
Šta od tog gesta piloti imaju? Bar oni koji su ostali živi?
To ih pitajte vi, što ništa ne dugejete nikome.
Ja  se tim momcima klanjam onako kako kažu u ruskim bajkama: ... klanjam do zemlje.

[Milosh]

Sin je odabrao anarhiju kao političko uverenje i to je njegovo pravo.

Ja nisam. Ovaj njegov post nisam tako doživeo.

Postoji granica preko koje ne trpiš ništa. Uzimaš ciglu i u glavu. Bolje je da znaš kako izgleda cigla.

Naravno. Ali tu granicu povlačim ja, a ne država. A i jedno je rat, a drugo je samoodbrana, kad je reč o analogijama...

[Tex Murphy]

Htedoh nešto da kažem, ali me je Son of Men preduhtrio svojim postom kojim je, bar što se mene tiče, sasvim lepo poentirao...

Takođe, kad je reč o poslednjoj rečenici u scallopovom postu, ja tu ne vidim ama baš nikakvu razliku. Mrtvima je svejedno.

Sin ga je bogme potrefio u sred srijede! Exactly my thoughts! Volim kad neko od riječi do riječi napiše tačno ono što ja mislim pa onda ne moram da se zlopatim sa pisanjem.