Radionica LK je ponekad usko grlo da bi se dobili dobri komentari. Ovo je priča sa aprilske radionice. Autor nije na ZS.
PLES PRIKAZA
Kako se spustio na sedište tako mu se nije ustajalo. Usijano i znojavo sedište. Usijane znojave glave izvirivale su na kolovoz osmatrajući autobuse. U podne senke nema a nema ni autobusa.
Videlo se belo i sivo kao para tik iznad asfalta, a i asfalt je izgledao kao površina vode, a vode nije bilo jako dugo, možda će padati kiša ovih dana, bilo bi lepo, mada, teška posla. Na stanici su postarija žena koja drži ceger, koščati mladić koji grize filter cigarete, tinejdžerka koja oprobava plastičnu flašu vrhom patike i tako to.
Preko ulice čovek pade na kolovoz kao proštac. Pritrčaše neki ljudi da ga podignu i pomere u hlad. Koji hlad. Neka raspikuća poškropi onesvešćenog vodom. Tinejdžerka odgurnu onu flašu niz ulicu i uzvrpolji se u mestu. Tek onda povetarac odzuji krug od jedne do druge stanice, pomeri mu ulepljen pramen sa čela i sede u neki ćošak. Postarija žena sa cegerom zacokta. E i ovaj vetar je mogao duže da duva. Mladić sa cigaretom odbaci opušak kao komentar i onda se po njegovom stavu videlo da nailazi autobus i onda još dva putnika priđoše ispod prozirne nadstrešnice. Kada je autobus došao tinejdžerka se popela, mladić se popeo, žena je uhvatila jednog putnika da joj podigne ceger u autobus i popela se i sama i onda rekla hvala i autobus je zašištao njam kao da ih je sve pojeo pre nego što je štek-štek odštektao niz ulicu.
Vrhovi patika su žuti, pertle prašnjave i vide se čarape kroz rupe levo i desno tik iza vrhova. Nikog više nema na stanici a noge su mu se oznojile. Došao je pre mnogo vremena, mada se vreme nije nešto pomeralo, kao ni senke, onako, tek da se kaže. Sad je sam na stanici. Sam sam sam kao takt besmislenih slogova. I dalje se vidi sivo i belo kao para tik iznad asfalta. Kažu ljudi da je to jara i da se vidi iznad svih puteva i na mestima gde bi trebalo da budu oaze. Nikad nije bio van zemlje. Ovdašnji putevi prljavi su i što bi drugde bilo drugačije. Preko ulice čovek je došao svesti i onda su ga podigli vukući ga kao tele. Došao je još jedan autobus ali niko nije ušao. Leti nema nikoga a svi se znoje.
Gledao je devojku na naspramnoj stanici sve dok ga nije primetila i povukla se iza drugih putnika. Imala je dugu plavu kosu, blajhanu, kratku suknju, crvenu. Blajhani vrhovi patika trzaju se na suncu. Senka vrhova patika prućila se na vreli asfalt. Ona devojka nestade u autobusu.
Kap znoja zasvrbe mu slepoočnicu a kada je trepnuo pojavile su se dve između trepavica i onda je jara pred njim izgledala kao kaleidoskop i prozor na kiši. Šta bih dao da vidim malo kiše. Koliko li sam ovde. Trebalo bi da. Makar sam u senci. Crna majica antipod danu. Usna mu prsne nadvoje ukusom bakra. Trebalo bi da.
Neka ružna žena odjednom stade da ga gleda užasnuta i onda se pomeri. Mora da čeka naredni autobus. Iskezio se. Sad joj je pobegô jedan. Ima da se načeka. Šaka mu se zgrči a onda i druga. Kao kandže.
Došao sam, seti se on, kad su senke počele da se izdužuju a onda su okraćale i sada treba opet da počnu da se izdužuju. Kao crvi. Kratak, dugačak, mrdne. Pa opet kratak dugačak pa mrdne. Tako se mrdaju. Migolje. Onomad kad je ćale. Posle pet dana nejavljanja na telefon. Davno išli smo na pecanje stalno sve dok nije ukapirao da se gadim crva i da ćemo svi biti u njima a pre toga oni u nama. Pakleno vruće. Kô danas. Danas je pakleno vruće.
Jara mahnu u pozdrav. Autobusi gaze po njoj a ona se ne miče. Ima jare i nad vodom ali zovu je izmaglica. Nema vode. Žedan. Pecanje. Žuti prsti na štapu. Štap i cigarete naizmenično i crv koji se migolji između nokata. Od cigareta se ožedni.
Jara ili izmaglica zapljusnu mu noge. Mora da je jara jer je vrela i suva i presijavajuća. On se zagleda u nju kao što bi se svraka. Pomeri noge. Jara za njim. Prateći ga. Mrtva a živa. U njenim predelima procvetali putevi. Neizmerna polja i tako to. Reke i šume i sunca. Zurio je u jaru koja se otvarala i razmotavala u nepreglednost nesažetu nezasitu. Kad je onomad rekao da neće da peca već da slika ono što vidi dobio je podsmeh i ko se još plaši crva. Svi se plaše crva. I ti si se plašio crva. Jara se istegla i ćapila ga za patiku. On jezikom napipa rascvetalu usnu i prošapta mrš odatle.
Tad prikaza ustade, raširi ogrtač, i nestade stanice, asfalta, vrućine, raširi se besprizorno ogroman prostor prepun slika. Je l' meni da kažeš mrš? U njegove razrogačene oznojene oči zariše se grane nepoznatog drveća, talasi beskrajnih voda, svetlosti neizmernih sunaca. Fizička manifestacija ovaploti se u kriku koji je prepoznao kao svoj tek kada je osetio krv iz iscepane usne u grlu.
Putnici sa obe stanice otvorenih se usta zabuljiše u uspaničenog mladića koji šakama cepa vazduh oko sebe, stisnutih očiju plače i mrmlja u zube. Niko mu ne priđe.
Kada je otvorio oči susreo se sa tolikim mnoštvom pogleda da su njihovi sopstvenici izgledali kao šuma. On ustade trzajem, zgrčen, iskežen. Ovi predeli me užasavaju. Pogledi ne prestadoše da tuku, samo se prikriše. Iz očiju od crva. On dogega kolovoz do noge i pođe i zaprepašćen poskoči u mestu.
Jer kako se sunce pomerilo od njega, tako mu je senka narasla, razmazala se po staničnom prostoru, prolila se na asfalt i raširila ruke za sadistički zagrljaj. Preteća, prazna i njegova sa pet eksera za ruke noge i glavu i povezom za oči. Nema mrš. Vukla ga je bukagijama za rukav i nogavicu i pertle.
On uputi poslednji, molećiv, pogled svim tim ljudima koji putuju, ali svi pogledaše u stranu, u dolazeće autobuse, desetine znojavih praznoglavih ljudi koji čekaju trenutak kad će da odmore noge, koji ne vide jaru, izmaglicu i senku. Mladić se osvrnu oko sebe i, oklevajući, beznadežno, pade na usijano sedište, u zagrljaj svojoj senci.
Ludilo. Sjajno. Kao da.
Dobar je, kogod da je...
Nije dobar, nego dobra.
Huh, to pomalo razjašnjava način pripovedanja.
Meni je bilo naporno da ovo iščitam do kraja. Pošto je radionica u pitanju, pretpostavljam da je pisano po zadatku, toliko i toliko takvih ljudi koji rade to i to i nalaze se tamo i tamo.
"Na stanici su postarija žena koja drži ceger, koščati mladić koji grize filter cigarete, tinejdžerka koja oprobava plastičnu flašu vrhom patike i tako to." - mislim da se ovo moglo mnogo lepše reći, ne pukim nabrajanjem. To je početak koji me je odbio.
Prečesta upotreba veznika "i", pominjanje istih reči (npr. blajhana kosa, blajhana patika)...
Nije mi leglo.
Način pripovedanja u ovoj priči na maestralan način oslikava mentalno ustrojstvo glavnog lika. Njegovo ludilo. Priča je superkul, a ponavljanje reči, imenica, prideva i glagola samo oslikava ludilo i unutrašnji svet glavnog junaka. Vrhunsko štivo. Ne bih menjao niti jednu rečenicu. Voleo bih pročitati još nešto od ove spisateljice.
Quote from: Plut on 26-04-2011, 11:32:37
Meni je bilo naporno da ovo iščitam do kraja.
Autentične slike. Na mahove zanimljivo pripovedanje, ali nedosledno. Ne dopada mi se prelaz sa nabacivanja slika na sveznajućeg pripovedača. Ili je trip ili nije trip.
Inače, naporno je verovatno zato što nema promene ritma. Priča drži isti visok ton od početka do kraja, što je čini ravnom i napornom.
Priča odaje autorkin originalan pogled na svet. Dopada mi se trip, dok traje. Čini mi se da bi ovde trebalo da se izvežbaju prvo klasične osnove pisanja kratkih priča, da bi se prešlo na trip. Ovako ima naznaka originalnog talenta, ali je nevešto, nedosledno. Čitalac se na mahove gubi u slikama, ne zato što su loše povezane, već zato što imaju specifičnu interpunkciju, a sa njom mora pažljivo da se eksperimentiše.
@Perin
Kapiram da imaš afiniteta prema ovakvom stilu. Fight club je sličan. Probaj i sam da nabacuješ slike svog privatnog ludila. Izgledaće slično.
Meni se ova priča ne dopada. Besmislena je. Kada se piše kratka priča cilj da se osmisli nekakva poruka, da čitalac izvuče neku pouku, da postoji neki obrt u samoj radnji. Posle ovoga što sam pročitao mogu samo da se pitam - dobro i šta sad?
Ako je pisac hteo da nas tresne po glavi lepim rečenicima, nije uspeo. Ovo je primer "raštimovanih rečenica" bez ritma, sa lošom konstrukcijom, nedovršenih. Ima ružnih izraza: okraćale, zabuljiše, oprobava, ćapila ...
Sve u ovoj priči teče jednolično, monotono, sporo, dosadno. Pisanje treba da liči na tok planinske reke - recimo krene sporo, iza neke okuke ubrza, pa te tresne o stenu, pa iza sledeće opet uspori, da ti vremena da osmotriš obale, pa onda naiđeš na vir, pa potoneš, pa te struja izbaci... ovde toga nema.
Pa ja pitam pisca: čemu ova priča? Niti ima glavu, niti rep, niti je primer lepog pisanja.
Quote from: Plut on 26-04-2011, 11:32:37
Meni je bilo naporno da ovo iščitam do kraja.
Quote from: D. on 26-04-2011, 12:53:39
Inače, naporno je verovatno zato što nema promene ritma. Priča drži isti visok ton od početka do kraja, što je čini ravnom i napornom.
Agree...при том ми није одржала пажњу до краја, задња два пасуса сам прелетео.
Svakom svoje. Ja, samo iz ove priče, vidim sirovi talenat spisateljice. Stil pisanja mi se sviđa, kao što rekoh, u kontekstu je ludila glavnog junaka. To što je priča nekonzistentna, pa šta? Ne shvatam kako ne vidite da je sam lik lud, a ludak nema logičnih stvari u glavi, početaka, sredine i kraja, njegove misli su često isprekidane a, po meni, tu se nalaze biseri ove storije, što na tripozovan i ludački način ruši standardnu konstrukciju u priči.
Na prvo čitanje, ja sa ovim nemam problema. Nisam ljubitelj ovakvog pisanja, ni izbliza, ali bih joj na ovoj Radionici dao neko pozitivno brojanje. Jeste, meša se (u drugom delu, mislim) kabasto proza sa pojeeezijom, pa mi se malo grčio stomak, ali slike su potpuno jasne.
'Mora da je jara jer je vrela i suva i presijavajuća', baš lepo :-)
Nego, šta fali rečima 'okraćale' i 'oprobava'? Sve pocupkuju od samodovoljnosti.
Bilo bi lepo da autor/autorkinjinjinjinja priđe i ovoj Radionici.
свиђа се и мени стил писања, али сам се после погубио...додуше, мало сам сјебан тренутно, па можда је нешто и до тога. :)
Začuđen sam tolikim negativnim reakcijama na ovu priču. Ne znam, mene je ponela sama atmosfera priče. To bi mi bilo dovoljno (što Steva reče) da glasam za nju - da je kojim slučajem učestvovala u nekom od naših "krugova"
Sad sam se setio, ovako šta (ohne pojeeezija) ja zovem 'gvozdenim' pismom. Makar što je jara odasvuda, hladno je na dodir. Biće da mi je to najveća zamerka. Ali, zašto da ne, ima nas raznih.
A sto bi mene interesovalo tudje ludilo? Imam dovoljno svog. Najvise sam komentarisala stil. Sadrzaj me uopste nije privukao zbog pitanja koje sam postavila gore. Neko se vec zapitao o poruci ove price, a ja cu da ponovim da smatram da prica mora da ima cilj i on ne mora nuzno da bude poruka. U ovoj prici najvise provejava usamljenost junaka, i eto, nasla sam nesto sa cim cu da empatisem, sto mi je ok. Ima tu i prepoznatljivih religijskih motiva, i to je ok. Ali je sve nekako ostalo u izmaglici. Neki citaoci su imaglicu opravdalali ludilom junaka. Ja to necu jer smatram da svako moze da napise triperoznu pricu sa nabacivanjem slika, i da je opravdava ludilom. To ludilo bi trebalo da bude bar donekle univerzalno interesantno, a prica da ima jasan cilj da bih batalila svoje ludilo i okrenula se ovom da ga sa paznjom iscitam. Ponovicu da mislim da ovde ima originalnog talenta u najavi (autorka prvo, cini mi se, mora da savlada osnove pisanja kratkih prica). Povlacim ovo u zagradi ako mi se dopadne neka njena prica koja nema veze sa ludilom. P.S. Konacno, ne mislim da je junak lud. Mozda ga je lupila suncanica. Vise lici na to.
Quote from: D. on 26-04-2011, 17:55:42
A sto bi mene interesovalo tudje ludilo? Imam dovoljno svog.
Stvarno zašto? :mrgreen:
Zaparložilo se to na našoj radionici, moj Stipane. Kao OK je priča, a onda se trudimo da se smorimo. Alisa nema više šta da nauči na LK radionici, prekjuče sam na frtalj listića doneo tri primedbe, a drugi ih nisu imali nikako. Tražio sam dozvolu da okačim njenu priču ne bih li video i druga mišljenja i evo 150 "bacanja pogleda". Meni se dopada kako prevrće i krati rečenice (mislim da je i ovo njen eksperiment). Ume ona i drugačije. Priča ima cirka 6000k i po obimu se uklapa. Ja bih je nazvao "Žega" jer od nje imam osećaj teške sunčanice sa halucinacijama i mislim da je Perin isto osetio.
Valjda će biti još nekih mišljenja. :lol:
Quote from: scallop on 26-04-2011, 17:58:41
Ja bih je nazvao "Žega" jer od nje imam osećaj teške sunčanice sa halucinacijama
Da to je ono što sam mislio kad sam pominjao "atmosferu" priče. Autorka se zove Alisa?
Oh, pa eto, i ja sam pomenula suncanicu. Pre svih. Mislim da ima da uci. Jos dosta. Prica nije citljiva.
Pazi, D. Boban joj je ujka.
So what? :) Bolje da ste postavili neku pricu u kojoj moze drugacije. Ludilo/suncanicu i nabacivanje slika svako moze da izvuce, i da to nadje odusevljenu publiku.
Quote from: D. on 26-04-2011, 17:55:42
Ja to necu jer smatram da svako moze da napise triperoznu pricu sa nabacivanjem slika
Баш триперозну? Ваљда трипозну...или хоћеш да окарактеришеш ову причу као полну болест? :)
Znači, s pedigrejom. Pa dobro. Glasao sam ja i za Batu.
Oh, triper znaci i dosadnu osobu. Povezala sam trip i triper zbog sadrzaja i ravnog (dosadnog) ritma. :)
Zbilja, hajde da pisemo iz perspektive ludaka u sledecem krugu?
Прво да видимо ко ће преживети овај круг...Над Сагитом жива ватра сева, да видимо ког аутора нема :)
Nije mi jasno kako za nekog moze da se kaze 'nema vise sta da nauci na radionici'. Uvek ima da se uci.
Ја сам се научен родиЈо.
Mislim da je greška na ovu priču gledati jednostavno kao na opis "tripa". U ovih par komentara, neko je video mentalno rastrojstvo, neko je video sunčanicu, ja lično sam video smrt. Svako može da je doživi na drugačiji, sopstveni način.
Mada ja volim da projektujem višeslojnost na sve što čitam, gledam... :)
Čitljivost je subjektivna stvar.
Jedino što mi se nije svidelo je preterano korišćenje "i", čak i ludilo može bolje da se predstavi (za mene barem) sa kraćim rečenicama i pametnim korišćenjem zareza.
Quote from: D. on 26-04-2011, 18:13:07
Nije mi jasno kako za nekog moze da se kaze 'nema vise sta da nauci na radionici'. Uvek ima da se uci.
Alo, be!
Quote from: Savajat Erp on 26-04-2011, 18:15:45
Ја сам се научен родиЈо.
A jesi li priču završiJo?!
Zanimljivo kao eksperiment.
Quote from: scallop on 26-04-2011, 18:30:39
Quote from: D. on 26-04-2011, 18:13:07
Nije mi jasno kako za nekog moze da se kaze 'nema vise sta da nauci na radionici'. Uvek ima da se uci.
Alo, be!
Što "alo"? :) Pa mislila sam da ćete vi to prvi da kažete. Ali kada niste vi, morala sam ja. Važi i za radionice.
Quote from: Sinlen on 26-04-2011, 18:26:24
Mada ja volim da projektujem višeslojnost na sve što čitam, gledam... :)
Čitljivost je subjektivna stvar.
I ja volim da projektujem višeslojnost, tamo gde je ima.
A čitljivost nije toliko subjektivna stvar koliko se tebi čini. Sigurno je, doduše, da ja nisam opšte merilo čitljivosti.
Quote from: angel011 on 26-04-2011, 18:48:14
Zanimljivo kao eksperiment.
Slažem se. Plus - ima talenta.
nije lose,al nema tu jednostavnost ,leprsavost ,lakocu, i nervira me kod opisa kad mi neko docarava vrucinu ovako
citiram nepotrebno ''Pakleno vruće. Kô danas. Danas je pakleno vruće.'' pa pusti mene da zakljucim .
Quote from: Stipan on 26-04-2011, 18:41:46
Quote from: Savajat Erp on 26-04-2011, 18:15:45
Ја сам се научен родиЈо.
A jesi li priču završiJo?!
Eеех...кхм...овај, јесам :oops: :oops: Имам утисак да ово није звучало превише уверљиво. До врага.
Piši brate Savajate, ne brukaj nam Vojvođanski lobi. Šta će Plutica da ti kaže, jadan ne bio. Jesi li uopšte razmišljao o tome?!
Нисам...а шта и може да каже? Нешто злурадо и заједљиво по обичају са извесном дозом врцавог хумора. :)
Нисам стигао ништа, вечерас ћу вероватно почети, ако се опоравим...осећам се као препрцано маче. :)
Quote from: Perin on 26-04-2011, 17:34:30
vidim sirovi talenat spisateljice.
Talenat se vidi i on postoji.
U njegove razrogačene oznojene oči zariše se grane nepoznatog drveća, talasi beskrajnih voda, svetlosti neizmernih sunaca. Fizička manifestacija ovaploti se u kriku koji je prepoznao kao svoj tek kada je osetio krv iz iscepane usne u grlu.Ovo je lepo napisano.
Kratke rečenice u ovoj priči nemaju efekta, jer je sama priča spora, teži da dočara sparinu, gužvu, tromost. Kratke rečenice štrče i kvare ritam.
Ne bi valjalo da pisac pomisli "da je napisala dobar trip" i da je to to. Zavladala je neka opšta manija pisanja priča/romana iz ugla pijanaca, ludaka, narkomana... bez ikakvog smisla. Ludilo je relativan pojam i ako ne teži da predstavi neku skrivenu misao, neki nadrazum, ili neku podsvest, onda je besmisleno. Koga još zanimaju ludaci?
Priča je kao pesma, zbog svoje kratkoće ona mora da nosi neku poruku, ne trpi preterano filozofiranje i zadržavanje na nebitinim detaljima, "prazan hod" i nezgrapnost.
Šta god da je pisac hteo da dočara ovom pričom - sparinu, ludilo, smrt ili nešto peto to je moglo bolje. Bar meni nije bilo ni nešto preterano vruće, niti sam poludeo, niti sam video neku smrt kako vreba ispod nekog autobusa...
Ali ja sam ionako početnik. Neka me spisateljica ne shvata ozbiljno.
Quote from: Stipan on 26-04-2011, 19:33:08
Piši brate Savajate, ne brukaj nam Vojvođanski lobi. Šta će Plutica da ti kaže, jadan ne bio. Jesi li uopšte razmišljao o tome?!
Plutica će da se pokrije ušima i ćuuuuuti. :oops:
Quote from: Savajat Erp on 26-04-2011, 19:37:58
Нисам...а шта и може да каже? Нешто злурадо и заједљиво по обичају са извесном дозом врцавог хумора. :)
Ts, ts, ts. Sad si me za srce ujeo, ti, ti, ti, grubijanu nijedan. :cry:
Зовите ме Мрачни...обриши сузе мала моја, што би рекао my nigga Луис. :)
Rani keru da te uje - kažu u našem ataru. Ovo je očiti primer. A bratom te nazvah...
Lepo ti rekoh Brate Savajate...
Quote from: Plut on 26-04-2011, 20:09:31
Rani keru da te uje - kažu u našem ataru. Ovo je očiti primer. A bratom te nazvah...
Нађи у свом срцу места за још један опроштај :)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi54.tinypic.com%2F21c5h13.jpg&hash=7c2c19f8373dee4056d334a94ec865dace9c0684)
Get a room, amaaan!
Vi'š ti to, treba samo podviknuti.
Za rad početnika ovo ukazuje da pisac u pokušaju ima štofa, ali potreban je veliki rad.
Hvalospevi tipa "Ne bih ništa menjao" su kontraoproduktivni jer strogo spisateljski gledano ovde postoji haos koji se ne može opravdati opisom haosa unutar glavnog junaka; haos se ne opsiuje haosom u ritmu rečenica, menjanje tačke gledišta unutar jedne rečenice i preteranim insistiranjem na nekim stvarima da bismo ih kao zapazili. To je spisateljsko neumeće a ne unutrašnji tok svesti.
Srećom o ludilu iznutra su mnogi pisali pa ima odakle da se vidi kako to rade majstori; dakle, ovaj tekstić treba posmatrati kao solidan korak napred nekoga pred kime je vrlo dalek put do zaokružene literarne celine u kojoj će većina uživati bez ostatka.
Otud možda i toliko primedbi; ovde okolo ima dosta pisaca u pokušaju i mnogi osećaju da su bolji od ovoga, pa im možda smeta činjenica da su za bolje stvari dobili loše kritike.
Zagrmelo! Bježmo u kuruze...
Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 26-04-2011, 23:24:34
Zagrmelo! Bježmo u kuruze...
Ma šta zagrmelo... I mi smo rekli isto što i on. Samo što je on zakasnio sa komentarisanjem. Sve smo već rekli.
Ovako je bolje jer vas niko neće optužiti da mi povlađujete, što je postao čest manir ovde.
Pa dobro, ja sam javno priznala da volim tvoje dupe. Za mene nema bojazni.
Moje dupe nije u ponudi.
Pa dobro, postoji i platonska ljubav.
Uostalom postavila sam komentar na priču pre scallopovog "upozorenja" o kome se radi. Zato bi trebalo da nema bojazni. Ali pošto ovde ima svakakvih, mislim da je ipak bolja varijanta da "priznam" da se čepim. Sviđalo se to tebi ili ne.
Skalopov naum je plemenit, ali on mora da shvati da je svet otišao dalje i da se sve pomera. Tu pre svega mislim na inteligenciju mladih ljudi i njihovu moć imaginacije i kombinatorike. Ovo što je devojčica ispisala je bolje nego što sam ja pisao u njenim godinama i ona će možda postati veliki pisac jednog dana, ali svet je otišao dalje. Sada klinci mnogo bolje pišu i rade sve nego mi kada smo bili mali. To je naprosto evolucija čoveka koja traje i dalje. Nema tu mnogo prostora za oduševljavanje. Današnji klinci sve rade drugačije, bolje, naprednije, ali to je naprosto njihov standard, njihov opšti prosek.
Možda se bojim da je ovakav haotičan, nekonzistentan način pripovedanja budućnost i da razne Lomljavine zapravo predstavljaju lik stvari koje dolaze. Da će nam internet i SMS-ovi toliko pojednostaviti komunikaciju i preusmeriti pažnju da niko više neće imati strpljenja niti da piše lepu literaturu niti da je čita. Na kraju krajeva, možda će literatura u fazonu Markesa izumreti za koju desetinu ili stotinu godina i ostati samo nabacane zajebancije u Johonovom fazonu.
John se zajebavao, očigledno.
Ne razumem ja ništa što si ovde napisao. Prvo kažeš da devojčica piše bolje nego što si ti, a onda je upoređuješ sa Lomljavinom.
U stvari, ja sam dala najmanje "oduševljen" komentar ovde. Priča nije ostavila neki bitan utisak. Ima dobrih momenata u kojima se vide tragovi talenta. Još puno vežbe i strpljenja, da.
Malo koncentracije nije nikoga ubilo... meni misli lelujaju sa teme na temu i objedinjuju svašta mnogo, ali sve je tu.
To što ti imaš u glavi niko nije dužan da shvati, osim tebe. Ponekad ni to.
Ali ja to lepo i razložno izložim.
Ne možeš mene optužiti da sam nejasan.
Priča je tipičan tok misli pripovedanja, na ivici koketiranja s nadrealizmom. Početnički rad, bez kritičkog stava i ličnosti. Verovatno jedna od obaveznih faza svakog pisca početnika koji voli da eksperimentiše.
Uh, sad će ispasti da se ja dodvoravam Bobanu, a D. mu šutira rodbinu! Svet kakav sam poznavao više ne postoji!
Dobro jutro, Stipane i ne beri gajle. Alisa nije Bobanova sinovica nego moja unuka. Postigao sam ono što sam hteo, a to je da priču pogleda više ljudi. I žena. Na radionici LK priče čitaju uvek isti tako da su mi bile potrebne i druge reakcije. Bobanu se ništa ne sviđa što on nije napisao, naravno, i ja sam zabrazdio, to mu je onako usput, a Kuferu bi trebalo da poturim Džojsa e da bi to shvatio manje početničkim.
Priča neće od primedbi postati ni gora, ni bolja. Alisa sigurno mora da pronađe svoje teme, ali ima ubojit rečnik i hrabru konstrukciju, pa će polako sve doći na svoje mesto. Ne želimo, valjda, rečenice poput one koju je postovao Hrundi Burundi sa ne znam kakvom namerom. Kad osetimo "ono nešto", radionica može da pomogne da se tekstovi odenu u bolje sašiveno odelo. Samo Pepeljuge navuku staklene cipelice, a Arturi izvuku mač iz kamena. I ništa više.
Dobro jutro Scallope! Ako je Alisa tvoja unuka (ili Bobanova sinovica, svejedno) onda ima smisla ono " krv nije voda". Doduše, moram priznati da neke primedbe stoje, ali ja imam neki čudan način čitanja (D. bi rekla - Stipane ne umeš da čitaš!). Jednostavno, mene priča ili ponese ili ne. Ova me je baš ponela.
Ljudi bi rekli - niko nie završen. :lol: Pisac ima da se trudi da stigne do lektora (da mu neko prihvati rukopis za štampu). Zajebavam se. Alisa je Kuferova ujna.
Ama *KO JE ALISA* za ime boga!?!?!? :x
Quote from: scallop on 27-04-2011, 09:27:53
Postigao sam ono što sam hteo, a to je da priču pogleda više ljudi. I žena.
Zovite Alisu na online radionicu, tu su reakcije koje tražite.
Quote from: Stipan on 27-04-2011, 06:31:30
Uh, sad će ispasti da se ja dodvoravam Bobanu, a D. mu šutira rodbinu! Svet kakav sam poznavao više ne postoji!
Možda i ti dobiješ koji zalutali šut, ako nastaviš da pričaš bezveze.
Ha! Znao sam!!!
I ja sam! xremyb
Quote from: D. on 27-04-2011, 12:10:09
Quote from: scallop on 27-04-2011, 09:27:53
Postigao sam ono što sam hteo, a to je da priču pogleda više ljudi. I žena.
Zovite Alisu na online radionicu, tu su reakcije koje tražite.
Taman posla. Reakcije su vam nikakve, važnije vam je ko je pisao nego šta je napisano. Što je najgore, fine ste bile dok ste mislile da je muško. Baš ste mizoginične. :(
Ma nije istina. Ja nisam pitala ko je pisao (samo jednu osobu to ovde zanima i nikoga više), reakcije su mi ostale dosledne do poslednjeg posta u ovoj temi. Mizoginija je reč prejaka da bi se olako koristila u ovom kontekstu. Budite fer.
Jasno je bilo odmah da je čuvate od komentara čim ne želite da je zovete u radionicu. No, dobro, ionako je Boban taj koji je stvorio i negovao forumsku kulturu kakva je danas. Ni ja nikome ne bih preporučila da se čeliči ovde.
Uvek sam se pitao što se mača u kamenu tiče, što se neko ne seti da uzne čekić i razbije kamen?
Гордијев камен...шта ћеш, један је Александар.
Kakva plima testosterona.
A rešenje nikada i nije bilo u snazi.
На жалост. xfoht
Quote from: scallop on 27-04-2011, 09:27:53
Ne želimo, valjda, rečenice poput one koju je postovao Hrundi Burundi sa ne znam kakvom namerom.
Hrundi Burundi xrofl
Hrundi je rodom nešto istočnije, pretpostavka je iz Pendžaba.
Sa namerom da piscu pomogne. Da vidi koje su rečenice dobre za vežbanje, preko kojih će, usavršavajući ih, najbolje uobličiti svoje misli i preneti ih na papir. Rečenice koje sam naveo pokazuju da autor ima "pesničku žicu". To je redak dar i treba da se neguje, a ne da se guši. Preko takvih i sličnih dužih rečenica uči se ne samo pisanje, već i razmišljanje, "sazreva" imaginacija. Takve rečenice teraju pisca da traži reči, da obogaćuje svoje rečnik. Lako će se posle "ispolirati" nezgrapnost i izbaciti višak.
U vreme brze hrane, brzih ljubavi, brzih razgovora, prebrzih života, brzo se i piše. Teži se nekakvoj kratkoći, što je primetno kod svih mladjih pisaca. Ali kratka rečenica ne znači i jasnu rečenicu. Kao što brza hrana ako se mnogo konzumira dovodi do gojaznosti i bolesti, tako i krakte rečenice ako se koriste gde im nije mesto vode do nerečitosti i nečitkosti.
Ovde je mnogo toga nabacano, tek ovlaš pomenuto, a možda je od presudnog značaja za priču (sećanje na oca), likovi se bezrazložno gomilaju, iako nemaju nikakvu ulogu u samoj priči, i stiče se utisak da je sve moglo efektnije da se izvede, sa duplo manje reči.
Talenat da. Pismenost da. Maštovitost da. Ali hoćemo i nešto više od znojavih nogu.
Ili možda treba i Hrundi iz Burundi da usklinke: "Živela drugarica spisateljica!"? I da joj na taj način odmogne u teškom poslu učenja pisanja, i da joj pomogne da uguši svoj talenat?
Pa i meni se čini da smo imali lepe reči za priču, prepoznali talenat... Ne znam šta scallopu nije pravo. Priča je dobro prošla. :)
Nije priča nego reportaža.
Quote from: D. on 27-04-2011, 14:01:26
samo jednu osobu to ovde zanima i nikoga više
Ma nemoj, majke ti!
Quote from: Hrundi V. Bakshi on 27-04-2011, 16:05:20
Ili možda treba i Hrundi iz Burundi da usklinke: "Živela drugarica spisateljica!"? I da joj na taj način odmogne u teškom poslu učenja pisanja, i da joj pomogne da uguši svoj talenat?
Ne Hrundi to ne radi, ali Stipan i Perin će joj pomoći da uguši svoj talenat, jer njih dvojica su idioti.
Kuferu - uz svo poštovanje koje gajim prema tebi - ne seri. I dalje tvrdim da je PRIČA dobra.
Stipane, ko ti tres'o lanac? :shock:
Plutice, nemoj sad i ti, dosta su me već i ovi nanervirali...
Eto ti ga sad, ne sme čovek više ništa da pita. xrotaeye
Ma smeš Plutice, što ne bi smela? Ko će da zafrkava Stipana ako nećeš ti?
I D. - naravno...
Quote from: Stipan on 27-04-2011, 17:17:24
Quote from: D. on 27-04-2011, 14:01:26
samo jednu osobu to ovde zanima i nikoga više
Ma nemoj, majke ti!
Quote from: Hrundi V. Bakshi on 27-04-2011, 16:05:20
Ili možda treba i Hrundi iz Burundi da usklinke: "Živela drugarica spisateljica!"? I da joj na taj način odmogne u teškom poslu učenja pisanja, i da joj pomogne da uguši svoj talenat?
Ne Hrundi to ne radi, ali Stipan i Perin će joj pomoći da uguši svoj talenat, jer njih dvojica su idioti.
Kuferu - uz svo poštovanje koje gajim prema tebi - ne seri. I dalje tvrdim da je PRIČA dobra.
Pa dobro, majke mi, hajde navedi još jednu osobu koja je insistirala da zna ko je Alisa, S. :)
Udahni duboko, opusti se i shvati:
1. niko te nije nazvao idiotom
2. nije lepo da ljudima koji te nisu pominjali i nisu ti se obraćali govoriš da ne seru (i oni su izneli svoje mišljenje o priči, kao i ti)
3. i ti si napredovao zato što si dobijao negativne kritike, one su veoma bitne da bi neko postao bolji pisac
4. niko nije tvrdio da priča nije dobra.
xcheers
Mmm, da... Kuferu - izvini, bilo je nevaspitano. Stidim se.
Quote from: Stipan on 27-04-2011, 17:46:22
I D. - naravno...
D. tako pokazuje naklonost. Svog dečka i bliske prijatelje mazi i pazi, ostale zeza iz milja. :)
Kao Batu na primer?
Reportaža. Pismeni sastav. Vežba. Nije priča.
Quote from: Stipan on 27-04-2011, 17:17:24Stipan i Perin će joj pomoći da uguši svoj talenat, jer njih dvojica su idioti.
Ne znam za gušenje talenta, ali ako za ovaj početnički eksperiment poveruje da je vrh i da ne treba više da radi na zanatu, ako se uljuljka u pohvale, pisanje joj se svakako neće razviti.
Then again, kako god da piše, uvek će se naći neko kome se to dopada.
Opet glumis dobricu i cvecku, Stipane, duso, a zezas i ti, ne brini. :)
Kog batu?
Quote from: D. on 27-04-2011, 18:38:55
zezas i ti, ne brini.
Već sam mislio da nikad nećeš primetiti...
hm, Alisa ima 11 godina i piše na engleskom.
Ko je ovo prevodio i prepravljao?
11 godina je premalo za ovaj zverinjak. :(
Alisa voli hladne mirise..
Quote from: Hiperhik on 27-04-2011, 19:03:29
Alisa voli hladne mirise..
Da li je to još jedan sadrug u ljubavi prema delu Ljiljane Praizović?
O, da.. :)