SA RADIONICE LK

[scallop]

Radionica LK je ponekad usko grlo da bi se dobili dobri komentari. Ovo je priča sa aprilske radionice. Autor nije na ZS.

PLES PRIKAZA


Kako se spustio na sedište tako mu se nije ustajalo. Usijano i znojavo sedište. Usijane znojave glave izvirivale su na kolovoz osmatrajući autobuse. U podne senke nema a nema ni autobusa.

Videlo se belo i sivo kao para tik iznad asfalta, a i asfalt je izgledao kao površina vode, a vode nije bilo jako dugo, možda će padati kiša ovih dana, bilo bi lepo, mada, teška posla. Na stanici su postarija žena koja drži ceger, koščati mladić koji grize filter cigarete, tinejdžerka koja oprobava plastičnu flašu vrhom patike i tako to.

Preko ulice čovek pade na kolovoz kao proštac. Pritrčaše neki ljudi da ga podignu i pomere u hlad. Koji hlad. Neka raspikuća poškropi onesvešćenog vodom. Tinejdžerka odgurnu onu flašu niz ulicu i uzvrpolji se u mestu. Tek onda povetarac odzuji krug od jedne do druge stanice, pomeri mu ulepljen pramen sa čela i sede u neki ćošak. Postarija žena sa cegerom zacokta. E i ovaj vetar je mogao duže da duva. Mladić sa cigaretom odbaci opušak kao komentar i onda se po njegovom stavu videlo da nailazi autobus i onda još dva putnika priđoše ispod prozirne nadstrešnice. Kada je autobus došao tinejdžerka se popela, mladić se popeo, žena je uhvatila jednog putnika da joj podigne ceger u autobus i popela se i sama i onda rekla hvala i autobus je zašištao njam kao da ih je sve pojeo pre nego što je štek-štek odštektao niz ulicu.

Vrhovi patika su žuti, pertle prašnjave i vide se čarape kroz rupe levo i desno tik iza vrhova. Nikog više nema na stanici a noge su mu se oznojile. Došao je pre mnogo vremena, mada se vreme nije nešto pomeralo, kao ni senke, onako, tek da se kaže. Sad je sam na stanici. Sam sam sam kao takt besmislenih slogova. I dalje se vidi sivo i belo kao para tik iznad asfalta. Kažu ljudi da je to jara i da se vidi iznad svih puteva i na mestima gde bi trebalo da budu oaze. Nikad nije bio van zemlje. Ovdašnji putevi prljavi su i što bi drugde bilo drugačije. Preko ulice čovek je došao svesti i onda su ga podigli vukući ga kao tele. Došao je još jedan autobus ali niko nije ušao. Leti nema nikoga a svi se znoje.

Gledao je devojku na naspramnoj stanici sve dok ga nije primetila i povukla se iza drugih putnika. Imala je dugu plavu kosu, blajhanu, kratku suknju, crvenu. Blajhani vrhovi patika trzaju se na suncu. Senka vrhova patika prućila se na vreli asfalt. Ona devojka nestade u autobusu.

Kap znoja zasvrbe mu slepoočnicu a kada je trepnuo pojavile su se dve između trepavica i onda je jara pred njim izgledala kao kaleidoskop i prozor na kiši. Šta bih dao da vidim malo kiše. Koliko li sam ovde. Trebalo bi da. Makar sam u senci. Crna majica antipod danu. Usna mu prsne nadvoje ukusom bakra. Trebalo bi da.

Neka ružna žena odjednom stade da ga gleda užasnuta i onda se pomeri. Mora da čeka naredni autobus. Iskezio se. Sad joj je pobegô jedan. Ima da se načeka. Šaka mu se zgrči a onda i druga. Kao kandže.
Došao sam, seti se on, kad su senke počele da se izdužuju a onda su okraćale i sada treba opet da počnu da se izdužuju. Kao crvi. Kratak, dugačak, mrdne. Pa opet kratak dugačak pa mrdne. Tako se mrdaju. Migolje. Onomad kad je ćale. Posle pet dana nejavljanja na telefon. Davno išli smo na pecanje stalno sve dok nije ukapirao da se gadim crva i da ćemo svi biti u njima a pre toga oni u nama. Pakleno vruće. Kô danas. Danas je pakleno vruće.

Jara mahnu u pozdrav. Autobusi gaze po njoj a ona se ne miče. Ima jare i nad vodom ali zovu je izmaglica. Nema vode. Žedan. Pecanje. Žuti prsti na štapu. Štap i cigarete naizmenično i crv koji se migolji između nokata. Od cigareta se ožedni.

Jara ili izmaglica zapljusnu mu noge. Mora da je jara jer je vrela i suva i presijavajuća. On se zagleda u nju kao što bi se svraka. Pomeri noge. Jara za njim. Prateći ga. Mrtva a živa. U njenim predelima procvetali putevi. Neizmerna polja i tako to. Reke i šume i sunca. Zurio je u jaru koja se otvarala i razmotavala u nepreglednost nesažetu nezasitu. Kad je onomad rekao da neće da peca već da slika ono što vidi dobio je podsmeh i ko se još plaši crva. Svi se plaše crva. I ti si se plašio crva. Jara se istegla i ćapila ga za patiku. On jezikom napipa rascvetalu usnu i prošapta mrš odatle.

Tad prikaza ustade, raširi ogrtač, i nestade stanice, asfalta, vrućine, raširi se besprizorno ogroman prostor prepun slika. Je l' meni da kažeš mrš? U njegove razrogačene oznojene oči zariše se grane nepoznatog drveća, talasi beskrajnih voda, svetlosti neizmernih sunaca. Fizička manifestacija ovaploti se u kriku koji je prepoznao kao svoj tek kada je osetio krv iz iscepane usne u grlu.

Putnici sa obe stanice otvorenih se usta zabuljiše u uspaničenog mladića koji šakama cepa vazduh oko sebe, stisnutih očiju plače i mrmlja u zube. Niko mu ne priđe.

Kada je otvorio oči susreo se sa tolikim mnoštvom pogleda da su njihovi sopstvenici izgledali kao šuma. On ustade trzajem, zgrčen, iskežen. Ovi predeli me užasavaju. Pogledi ne prestadoše da tuku, samo se prikriše. Iz očiju od crva. On dogega kolovoz do noge i pođe i zaprepašćen poskoči u mestu.

Jer kako se sunce pomerilo od njega, tako mu je senka narasla, razmazala se po staničnom prostoru, prolila se na asfalt i raširila ruke za sadistički zagrljaj. Preteća, prazna i njegova sa pet eksera za ruke noge i glavu i povezom za oči. Nema mrš. Vukla ga je bukagijama za rukav i nogavicu i pertle.

On uputi poslednji, molećiv, pogled svim tim ljudima koji putuju, ali svi pogledaše u stranu, u dolazeće autobuse, desetine znojavih praznoglavih ljudi koji čekaju trenutak kad će da odmore noge, koji ne vide jaru, izmaglicu i senku. Mladić se osvrnu oko sebe i, oklevajući, beznadežno, pade na usijano sedište, u zagrljaj svojoj senci.

[Perin]

Ludilo. Sjajno. Kao da.

[Stipan]

Dobar je, kogod da je...

[Mica Milovanovic]

Nije dobar, nego dobra.

[Stipan]

Huh, to pomalo razjašnjava način pripovedanja.

[Plut]

Meni je bilo naporno da ovo iščitam do kraja. Pošto je radionica u pitanju, pretpostavljam da je pisano po zadatku, toliko i toliko takvih ljudi koji rade to i to i nalaze se tamo i tamo.
"Na stanici su postarija žena koja drži ceger, koščati mladić koji grize filter cigarete, tinejdžerka koja oprobava plastičnu flašu vrhom patike i tako to." - mislim da se ovo moglo mnogo lepše reći, ne pukim nabrajanjem. To je početak koji me je odbio.
Prečesta upotreba veznika "i", pominjanje istih reči (npr. blajhana kosa, blajhana patika)...
Nije mi leglo.

[Perin]

Način pripovedanja u ovoj priči na maestralan način oslikava mentalno ustrojstvo glavnog lika. Njegovo ludilo. Priča je superkul, a ponavljanje reči, imenica, prideva i glagola samo oslikava ludilo i unutrašnji svet glavnog junaka. Vrhunsko štivo. Ne bih menjao niti jednu rečenicu. Voleo bih pročitati još nešto od ove spisateljice.

[Josephine]

Meni je bilo naporno da ovo iščitam do kraja.

Autentične slike. Na mahove zanimljivo pripovedanje, ali nedosledno. Ne dopada mi se prelaz sa nabacivanja slika na sveznajućeg pripovedača. Ili je trip ili nije trip.

Inače, naporno je verovatno zato što nema promene ritma. Priča drži isti visok ton od početka do kraja, što je čini ravnom i napornom.

Priča odaje autorkin originalan pogled na svet. Dopada mi se trip, dok traje. Čini mi se da bi ovde trebalo da se izvežbaju prvo klasične osnove pisanja kratkih priča, da bi se prešlo na trip. Ovako ima naznaka originalnog talenta, ali je nevešto, nedosledno. Čitalac se na mahove gubi u slikama, ne zato što su loše povezane, već zato što imaju specifičnu interpunkciju, a sa njom mora pažljivo da se eksperimentiše.

@Perin

Kapiram da imaš afiniteta prema ovakvom stilu. Fight club je sličan. Probaj i sam da nabacuješ slike svog privatnog ludila. Izgledaće slično.

[Hrundi V. Bakshi]

Meni se ova priča ne dopada. Besmislena je. Kada se piše kratka priča cilj da se osmisli nekakva poruka, da čitalac izvuče neku pouku, da postoji neki obrt u samoj radnji. Posle ovoga što sam pročitao mogu samo da se pitam - dobro i šta sad?
Ako je pisac hteo da nas tresne po glavi lepim rečenicima, nije uspeo. Ovo je primer "raštimovanih rečenica" bez ritma, sa lošom konstrukcijom, nedovršenih. Ima ružnih izraza: okraćale, zabuljiše, oprobava, ćapila ...
Sve u ovoj priči teče jednolično, monotono, sporo, dosadno. Pisanje treba da liči na tok planinske reke - recimo krene sporo, iza neke okuke ubrza, pa te tresne o stenu, pa iza sledeće opet uspori, da ti vremena da osmotriš obale, pa onda naiđeš na vir, pa potoneš, pa te struja izbaci... ovde toga nema.
Pa ja pitam pisca: čemu ova priča? Niti ima glavu, niti rep, niti je primer lepog pisanja.

[Savajat Erp]

Meni je bilo naporno da ovo iščitam do kraja.

Inače, naporno je verovatno zato što nema promene ritma. Priča drži isti visok ton od početka do kraja, što je čini ravnom i napornom.

Agree...при том ми није одржала пажњу до краја, задња два пасуса сам прелетео.

[Perin]

Svakom svoje. Ja, samo iz ove priče, vidim sirovi talenat spisateljice. Stil pisanja mi se sviđa, kao što rekoh, u kontekstu je ludila glavnog junaka. To što je priča nekonzistentna, pa šta?  Ne shvatam kako ne vidite da je sam lik lud, a ludak nema logičnih stvari u glavi, početaka, sredine i kraja, njegove misli su često isprekidane a, po meni, tu se nalaze biseri ove storije, što na tripozovan i ludački način ruši standardnu konstrukciju u priči.

[pokojni Steva]

Na prvo čitanje, ja sa ovim nemam problema. Nisam ljubitelj ovakvog pisanja, ni izbliza, ali bih joj na ovoj Radionici dao neko pozitivno brojanje. Jeste, meša se (u drugom delu, mislim) kabasto proza sa pojeeezijom, pa mi se malo grčio stomak, ali slike su potpuno jasne.
'Mora da je jara jer je vrela i suva i presijavajuća', baš lepo
Nego, šta fali rečima 'okraćale' i 'oprobava'? Sve pocupkuju od samodovoljnosti.
Bilo bi lepo da autor/autorkinjinjinjinja priđe i ovoj Radionici.

[Savajat Erp]

свиђа се и мени стил писања, али сам се после погубио...додуше, мало сам сјебан тренутно, па можда је нешто и до тога.

[Stipan]

Začuđen sam tolikim negativnim reakcijama na ovu priču. Ne znam, mene je ponela sama atmosfera priče. To bi mi bilo dovoljno (što Steva reče) da glasam za nju - da je kojim slučajem učestvovala u nekom od naših "krugova"

[pokojni Steva]

Sad sam se setio, ovako šta (ohne pojeeezija) ja zovem 'gvozdenim' pismom. Makar što je jara odasvuda, hladno je na dodir. Biće da mi je to najveća zamerka. Ali, zašto da ne, ima nas raznih.

[Josephine]

A sto bi mene interesovalo tudje ludilo? Imam dovoljno svog. Najvise sam komentarisala stil. Sadrzaj me uopste nije privukao zbog pitanja koje sam postavila gore. Neko se vec zapitao o poruci ove price, a ja cu da ponovim da smatram da prica mora da ima cilj i on ne mora nuzno da bude poruka. U ovoj prici najvise provejava usamljenost junaka, i eto, nasla sam nesto sa cim cu da empatisem, sto mi je ok. Ima tu i prepoznatljivih religijskih motiva, i to je ok. Ali je sve nekako ostalo u izmaglici. Neki citaoci su imaglicu opravdalali ludilom junaka. Ja to necu jer smatram da svako moze da napise triperoznu pricu sa nabacivanjem slika, i da je opravdava ludilom. To ludilo bi trebalo da bude bar donekle univerzalno interesantno, a prica da ima jasan cilj da bih batalila svoje ludilo i okrenula se ovom da ga sa paznjom iscitam. Ponovicu da mislim da ovde ima originalnog talenta u najavi (autorka prvo, cini mi se, mora da savlada osnove pisanja kratkih prica). Povlacim ovo u zagradi ako mi se dopadne neka njena prica koja nema veze sa ludilom. P.S. Konacno, ne mislim da je junak lud. Mozda ga je lupila suncanica. Vise lici na to.

[Stipan]

A sto bi mene interesovalo tudje ludilo? Imam dovoljno svog.

Stvarno zašto? 

[scallop]

Zaparložilo se to na našoj radionici, moj Stipane. Kao OK je priča, a onda se trudimo da se smorimo. Alisa nema više šta da nauči na LK radionici, prekjuče sam na frtalj listića doneo tri primedbe, a drugi ih nisu imali nikako. Tražio sam dozvolu da okačim njenu priču ne bih li video i druga mišljenja i evo 150 "bacanja pogleda". Meni se dopada kako prevrće i krati rečenice (mislim da je i ovo njen eksperiment). Ume ona i drugačije. Priča ima cirka 6000k i po obimu se uklapa. Ja bih je nazvao "Žega" jer od nje imam osećaj teške sunčanice sa halucinacijama i mislim da je Perin isto osetio.
Valjda će biti još nekih mišljenja.

[Stipan]

Ja bih je nazvao "Žega" jer od nje imam osećaj teške sunčanice sa halucinacijama

Da to je ono što sam mislio kad sam pominjao "atmosferu" priče. Autorka se zove Alisa?

[Josephine]

Oh, pa eto, i ja sam pomenula suncanicu. Pre svih. Mislim da ima da uci. Jos dosta. Prica nije citljiva.

[scallop]

Pazi, D. Boban joj je ujka.

[Josephine]

So what? Bolje da ste postavili neku pricu u kojoj moze drugacije. Ludilo/suncanicu i nabacivanje slika svako moze da izvuce, i da to nadje odusevljenu publiku.

[Savajat Erp]

Ja to necu jer smatram da svako moze da napise triperoznu pricu sa nabacivanjem slika

Баш триперозну? Ваљда трипозну...или хоћеш да окарактеришеш ову причу као полну болест?

[pokojni Steva]

Znači, s pedigrejom. Pa dobro. Glasao sam ja i za Batu.

[Josephine]

Oh, triper znaci i dosadnu osobu. Povezala sam trip i triper zbog sadrzaja i ravnog (dosadnog) ritma.
Zbilja, hajde da pisemo iz perspektive ludaka u sledecem krugu?

[Savajat Erp]

Прво да видимо ко ће преживети овај круг...Над Сагитом жива ватра сева, да видимо ког аутора нема

[Josephine]

Nije mi jasno kako za nekog moze da se kaze 'nema vise sta da nauci na radionici'. Uvek ima da se uci.

[Savajat Erp]

Ја сам се научен родиЈо.

[Sinlen]

Mislim da je greška na ovu priču gledati jednostavno kao na opis "tripa". U ovih par komentara, neko je video mentalno rastrojstvo, neko je video sunčanicu, ja lično sam video smrt. Svako može da je doživi na drugačiji, sopstveni način.
Mada ja volim da projektujem višeslojnost na sve što čitam, gledam... 
Čitljivost je subjektivna stvar.
Jedino što mi se nije svidelo je preterano korišćenje "i", čak i ludilo može bolje da se predstavi (za mene barem) sa kraćim rečenicama i pametnim korišćenjem zareza.

[scallop]

Nije mi jasno kako za nekog moze da se kaze 'nema vise sta da nauci na radionici'. Uvek ima da se uci.

Alo, be!

[Stipan]

Ја сам се научен родиЈо.

A jesi li priču završiJo?!

[angel011]

Zanimljivo kao eksperiment.

[Stipan]

Glasao sam ja i za Batu.

Nesretniče. 

[Josephine]

Nije mi jasno kako za nekog moze da se kaze 'nema vise sta da nauci na radionici'. Uvek ima da se uci.

Alo, be!

Što "alo"? Pa mislila sam da ćete vi to prvi da kažete. Ali kada niste vi, morala sam ja. Važi i za radionice.

Mada ja volim da projektujem višeslojnost na sve što čitam, gledam...  
Čitljivost je subjektivna stvar.

I ja volim da projektujem višeslojnost, tamo gde je ima.

A čitljivost nije toliko subjektivna stvar koliko se tebi čini. Sigurno je, doduše, da ja nisam opšte merilo čitljivosti.

Zanimljivo kao eksperiment.

Slažem se. Plus - ima talenta.

[Agota]

nije lose,al nema tu jednostavnost ,leprsavost ,lakocu, i nervira me kod opisa kad mi neko docarava vrucinu ovako
citiram nepotrebno ''Pakleno vruće. Kô danas. Danas je pakleno vruće.'' pa pusti mene da zakljucim .

[Savajat Erp]

Ја сам се научен родиЈо.

A jesi li priču završiJo?!

Eеех...кхм...овај, јесам  Имам утисак да ово није звучало превише уверљиво. До врага.

[Stipan]

Piši brate Savajate, ne brukaj nam Vojvođanski lobi. Šta će Plutica da ti kaže, jadan ne bio. Jesi li uopšte razmišljao o tome?!

[Savajat Erp]

Нисам...а шта и може да каже? Нешто злурадо и заједљиво по обичају са извесном дозом врцавог хумора.

Нисам стигао ништа, вечерас ћу вероватно почети, ако се опоравим...осећам се као препрцано маче.

[Hrundi V. Bakshi]

vidim sirovi talenat spisateljice.

Talenat se vidi i on postoji.

U njegove razrogačene oznojene oči zariše se grane nepoznatog drveća, talasi beskrajnih voda, svetlosti neizmernih sunaca. Fizička manifestacija ovaploti se u kriku koji je prepoznao kao svoj tek kada je osetio krv iz iscepane usne u grlu.

Ovo je lepo napisano.

Kratke rečenice u ovoj priči nemaju efekta, jer je sama priča spora, teži da dočara sparinu, gužvu, tromost. Kratke rečenice štrče i kvare ritam.
Ne bi valjalo da pisac pomisli "da je napisala dobar trip" i da je to to. Zavladala je neka opšta manija pisanja priča/romana iz ugla pijanaca, ludaka, narkomana... bez ikakvog smisla. Ludilo je relativan pojam i ako ne teži da predstavi neku skrivenu misao, neki nadrazum, ili neku podsvest, onda je besmisleno. Koga još zanimaju ludaci?

Priča je kao pesma, zbog svoje kratkoće ona mora da nosi neku poruku, ne trpi preterano filozofiranje i zadržavanje na nebitinim detaljima, "prazan hod" i nezgrapnost.
Šta god da je pisac hteo da dočara ovom pričom - sparinu, ludilo, smrt ili nešto peto to je moglo bolje. Bar meni nije bilo ni nešto preterano vruće, niti sam poludeo, niti sam video neku smrt kako vreba ispod nekog autobusa...
Ali ja sam ionako početnik. Neka me spisateljica ne shvata ozbiljno.

[Plut]

Piši brate Savajate, ne brukaj nam Vojvođanski lobi. Šta će Plutica da ti kaže, jadan ne bio. Jesi li uopšte razmišljao o tome?!

Plutica će da se pokrije ušima i ćuuuuuti.

Нисам...а шта и може да каже? Нешто злурадо и заједљиво по обичају са извесном дозом врцавог хумора.

Ts, ts, ts. Sad si me za srce ujeo, ti, ti, ti, grubijanu nijedan.

[Savajat Erp]

Зовите ме Мрачни...обриши сузе мала моја, што би рекао my nigga Луис.

[Plut]

Rani keru da te uje - kažu u našem ataru. Ovo je očiti primer. A bratom te nazvah...

[Stipan]

Lepo ti rekoh Brate Savajate...

[Savajat Erp]

Rani keru da te uje - kažu u našem ataru. Ovo je očiti primer. A bratom te nazvah...

Нађи у свом срцу места за још један опроштај

[pokojni Steva]

Get a room, amaaan!

[pokojni Steva]

Vi'š ti to, treba samo podviknuti.

[Boban]

Za rad početnika ovo ukazuje da pisac u pokušaju ima štofa, ali potreban je veliki rad.
Hvalospevi tipa "Ne bih ništa menjao" su kontraoproduktivni jer strogo spisateljski gledano ovde postoji haos koji se ne može opravdati opisom haosa unutar glavnog junaka; haos se ne opsiuje haosom u ritmu rečenica, menjanje tačke gledišta unutar jedne rečenice i preteranim insistiranjem na nekim stvarima da bismo ih kao zapazili. To je spisateljsko neumeće a ne unutrašnji tok svesti.
Srećom o ludilu iznutra su mnogi pisali pa ima odakle da se vidi kako to rade majstori; dakle, ovaj tekstić treba posmatrati kao solidan korak napred nekoga pred kime je vrlo dalek put do zaokružene literarne celine u kojoj će većina uživati bez ostatka.

Otud možda i toliko primedbi; ovde okolo ima dosta pisaca u pokušaju i mnogi osećaju da su bolji od ovoga, pa im možda smeta činjenica da su za bolje stvari dobili loše kritike.

[pokojni Steva]

Zagrmelo! Bježmo u kuruze...

[Josephine]

Zagrmelo! Bježmo u kuruze...

Ma šta zagrmelo... I mi smo rekli isto što i on. Samo što je on zakasnio sa komentarisanjem. Sve smo već rekli.

[Boban]

Ovako je bolje jer vas niko neće optužiti da mi povlađujete, što je postao čest manir ovde.