Text only | Text with Images

ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

FILMOVI, TV SERIJE, ANIMACIJE => FILMOVI => Topic started by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 13:10:48

Title: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 13:10:48
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 12-01-2012, 18:20:27
ha ha, ne mogu da verujem da si tolika bukva!!!  :!: :!: :!:

mada, od nekoga ko ne razume čak ni moje vrlo straightforward iskaze nimalo ne čudi da ovako tragikomično bukvalno shvata moju duhovitu igru reči sa "alternative LIFE-style"...

pametnije bi ti bilo, patuljče, da pogledaš ovaj tekst ovde - http://ljudska_splacina.com/2012/01/thing-2011.html (http://ljudska_splacina.com/2012/01/thing-2011.html) -
i da možda nešto naučiš i povežeš i shvatiš na istinski dubokom nivou, umesto što ovako patetično prekopavaš moje stare fore i udaraš glavom o zid mojih tebi nedostižnih fazona.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 19:59:16
polako
sve ću ti tekstove oboriti, nije to problem, strpljenja malo
dobre su tvoje igre riječima, ali pored mog crnca na koturaljkama nalikuješ bijednom amateru

raduje me što si počeo grozničavo raditi na redefiniciji svoga Stvora. u tome će ti pomoći sljedeći tekst:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 20:24:34
Sveamerički dečko

Ford i Hawks bijahu opisivani kao "šampioni izgubljenih stvari", kao reakcionari, kao konzervativci, republikanci, rječju – Amerikanci. Oni bijahu zaista pravi Amerikanci. A onda je stigao još američkiji Amerikanac – John Carpenter!

On se smjestio pravo u policijsku stanicu. To je njegov "fort", utvrda usred divljine koju treba privesti redu. Taj bastion snaga reda i zakona, Carpenter nikada nije napustio: bilo da se radi o kvartovskoj policijskoj stanici, bilo idličnom provincijskom mjestu, bilo velegradskom stambenom bloku ili pak predstraži sa zidovima koji ograđuju divljake od građana.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg839.imageshack.us%2Fimg839%2F9021%2Fpolicsta.jpg&hash=92a4db4a982b83d9d3c053fc49d96c61cdba3302) (http://imageshack.us/photo/my-images/839/policsta.jpg/)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg38.imageshack.us%2Fimg38%2F4597%2Fidilam.jpg&hash=65398e47741df5685508a86d0741aa76f08584d6) (http://imageshack.us/photo/my-images/38/idilam.jpg/)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg707.imageshack.us%2Fimg707%2F6840%2Fzgrada.jpg&hash=332c0bea5bf949b11ad1ddda578d137d6f2a99dc) (http://imageshack.us/photo/my-images/707/zgrada.jpg/)

svjetionik na Braniku Domovine
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg580.imageshack.us%2Fimg580%2F4464%2Fsvjetionik.jpg&hash=8258442b5dc6b70514471d6265026f1078ea919a) (http://imageshack.us/photo/my-images/580/svjetionik.jpg/)

Rijetki su primijetili Carpenterovu preokoupaciju držanja na distanci iracionalnih kaotičnih snaga, koje se u njegovoj vizuri počesto javljaju kao društveni atavizmi: regresija urbane mladeži na plemenska udruženja, metafizičko zlo kao preostatak davne prošlosti ili gubavci koji prijete zajednici. Izvjesne osobe su pričale kako su to nivoi mraka i nihilizma, propustivši vidjeti da Carpenter upravo te snage nereda prikazuje kao prijetnju dobroj staroj američkoj tradiciji i uvijek postavlja zidove koji stoje na braniku Amerike i drže kaos na sigurnoj distanci.

ovakvi lajfstajlovi nisu dobrodošli, kaže Carpenter
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg714.imageshack.us%2Fimg714%2F4500%2Fbuzd.jpg&hash=96b6c9ed6d02d17c79c7302f2ca3d94eb38c032b) (http://imageshack.us/photo/my-images/714/buzd.jpg/)

a ni ovakvi pederčići
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg689.imageshack.us%2Fimg689%2F2850%2Fpeskic.jpg&hash=c9a7beb427d30a1aa2088ce107e1f980e9610351) (http://imageshack.us/photo/my-images/689/peskic.jpg/)

Također su se javljali glasovi koji su tvrdili kako se tu radi o otuđenim cabin-freakovima i ciničnim antijunacima, koji ne vjeruju ni u što: niti u svoje drugove, niti u zajedništvo niti u samo društvo. Toga u Carpentera ni za lijek!

On redovito poseže za hoksovskim, pa i vesternovskim herojem, koji je, sukladno američkoj tradiciji, individualac koji radi za opće dobro. To je heroj koji se ne brine za svoje dupe dok je na kocki američki predsjednik ili sam ljudski rod! Mi nikada ne vidimo nihilista koji bi se izgubio u alternativnom lajfstajlu jednoga sasvim drugoga društva koje pruža mogućnosti da se bude The Duke ili The Brain. Zapravo, ne vidimo ni da bi bilo tko pronašao sebe u toj ulozi, već svi oni teže natrag u dobri stari američki poredak. Tu doktor ne digne sve četiri u zrak, napiše vodič za sreću i ode tražiti Žal na Tajland, nego se do zadnjih atoma snage napinje, e da bi obranio američku idiličnu provinciju od zla iz iskonskih ponora. Doktori, policajci, radio-voditelji, profesori filozofije, upravitelji zatvora... sve profesinoalci koji zajedno surađuju na otklanjanju prijetnje uređenom svijetu, baš kao da je sam Hawks radio.

kod Carpentera dobri doktori sjedaju u auto i pravac na front protiv neprijatelja naroda!!!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg809.imageshack.us%2Fimg809%2F6341%2Fdobridoktor.jpg&hash=a962ad510697b9f19f262873d50b7edb13cdd744) (http://imageshack.us/photo/my-images/809/dobridoktor.jpg/)

Ali Carpenter je veći Hawks od Hawksa! Kod njega ne da se heroj žrtvuje za zajednicu, on prinosi na žrtvu i svoj dobar glas, svoju etiku, sve. U tome je veći Ford od Forda: veliča slavnu američku prošlost pionirskih dana, kada je trebalo imati muda i preuzeti odgovornost i za teške činove (npr. donijeti zakon bijelog čovjeka i ostvariti Povijest kroz odgojnu diktaturu crvenokožaca). Tako katolički svećenik, tako pilot u divljini južnog pola. Pionirski likovi koji uzimaju stvar u svoje ruke i riješavaju zajednicu gubavaca ili njihove inačice u obliku čudovišnog stvora.

heroj preuzima odgovornost za teške činove pred svima
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg7.imageshack.us%2Fimg7%2F9348%2Fheroju.jpg&hash=e78b92498c18dcd9d80d93fd02de17ac6b8aa322) (http://imageshack.us/photo/my-images/7/heroju.jpg/)

Svi su oni na Braniku Domovine, posebno kada dolaze iz zatvorskog miljea. Tek tada su prava antiteza ljigavcima, bandama, protuhama i nitkovima. Oni su starog kova, "viteškog kodeksa", beskrajno drugačiji od atomiziranih jedinki koji su pleme, koji su potonuli u prošlo i kaotično, koji su kontrakultura koju treba odstraniti. Kod Carpentera nema mjesta za lezbače, mladalačku subkulturu, pervertite, pa čak ni samosvjesne neudane žene. Takve progoni ili magla ili telefonski manijak. Postoji samo red, američka demokracija i heroj koji to bezuvjetno brani.

položaj žene u Carpenterovom svemiru
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg252.imageshack.us%2Fimg252%2F2994%2Fzena.jpg&hash=0ef61fbe92527927850021cad5fc25cbd8b14e31) (http://imageshack.us/photo/my-images/252/zena.jpg/)

za ovakve bezglave nema mjesta u zajednici
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg696.imageshack.us%2Fimg696%2F3387%2Fovogane.jpg&hash=33cb6f46ac83b2c2799c10f692e2e6bd9ddba97d) (http://imageshack.us/photo/my-images/696/ovogane.jpg/)

ni za divljake i plemena
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg846.imageshack.us%2Fimg846%2F4776%2Fpleme.jpg&hash=ed2beb680aca511eed9b45b0b1eaa8964e3afb43) (http://imageshack.us/photo/my-images/846/pleme.jpg/)

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 22:56:58
NAPAD NA POLICIJSKU STANICU
Bande gradske mladeži padaju u bespovratno prošlo: divlja plemena je iskorijenila američka konjica. No, čim se isturene karaule maknu, divljaci odmah nahrupe. Carpenter varira omiljenu konzervativnu temu: nismo li preblagi u odgoju? Raspuštena razularena mladež pada na stadij totemizma; sladoled nije njihov totem.
Antiteza plemenskim bandama su kriminalci starog kova - to su američki pioniri. Ne da su integrirani, takoreći su zalog funkcioniranja društva! Kada je u pitanju american way, kriminalci i policija nadilaze poslovičnu suprotstavljenost i zajedničkim snagama odupiru se neprihvatljivom ponašanju. Bezrezervno brane Oca od podivljalih sinova.
Koliko je Carpenter perfidno konzervativan, najbolje ilustrira narednik crnac koji potječe iz istog kvarta gdje su se pojavila plemena, ali je on 1.starija generacija (tako fordovski) 2.potpuno integriran u američko društvo da je njegovo "pleme" postala američka policija, a ne korijeni (tako hoksovski)

STVOR
Neki slijepci sa foruma su tvrdili da se u Carpenterovom Stvoru radi o kabinfrikovima i nihilistima koji nemaju povjerenja jedni u druge i brinu se samo za svoje dupe. Predrasude i zablude.
Zapravo se radi o variranju teme iz Policijske stanice: naplavine mučne i zlokobne prošlosti probijaju na površinu, jedino što ovaj put nisu na udaru samo mlađe generacije, nego sva ta omlitavjela blazirana građanska dokolica. Amerikanci su se opustili i postali crnci na koturaljkama, bradati vodiči pasa, napušeni neupotrebljivi piloti i ćelavi slabići koji cvile zbog najmanje ogrebotine. Sada su svi kadri postati divljaci. Regresirati na neljudske oblike. Svi, osim heroja.
Heroj uzima stvari u svoje ruke i postavlja se naspram degeneriranog društva (Gary Cooper u Točno u podne). Heroj će provjeriti krvnu sliku sve te kukavne rulje i odabrati primjerke koji još nisu sasvim za odbaciti. Potomcima će ostaviti zapis o herojskom činu, a tada će biblijski pročistiti zakuženu zajednicu vatrom, e da bi spasio društvo.
Najkonzervativniji film na planeti.

- nastavit će se -
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 12-01-2012, 23:02:59
 
QuoteTo je heroj koji se ne brine za svoje dupe dok je na kocki američki predsjednik

Ма дај! Снејк управо брине за своје дупе јер су му уграђене бомбе у вратне артерије. Ово што си написао је потпуна бесмислица. Не спасава он председника јер жели него зато што мора. А освата украденом касетом није чак ни цвилећем председнику, него Лију Ван Клифу, шрафу система, који га је на акцију натерао. Снејк је класични антијунак, Џон Рамбо, који је можда некад имао неке херојске илузије али их је изгубио и систем за који је радио увлачи га силом назад.

Quotepa čak ni samosvjesne neudane žene. Takve progoni ili magla ili telefonski manijak

Како за њих нема места? Ликови Џејми Ли Кертис добро пролазе у Карповим филмовима. Како то онда за њих "нема места"?

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 23:11:33
žalim. heroj spašava predsjednika, na to se na kraju svodi. a kazeta?! e kazeta je tek stolarski prilog Carpenteru kao Johnu Fordu. pa jesi li ti čuo što je na kazeti? razumiješ, Plissken nije predsjedniku dao Sex Pistolse nego dobru staru glazbu koju smo slušali kada je Ernest Borgnine bio mlad. ta NOSTALGIJA je poruka. porazmisli o tome, pa odi sa ghoulom utopiti nihilističnu tugu.

pogledaj NETKO ME PROMATRA pa ćeš vidjeti što Carpenter misli o neudanim ženama.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 12-01-2012, 23:18:36
Човече... Херој спасава председника, добро... А мотивација? То нема везе? Чисто учитавање, ако мене питаш. Бомбе су веома битна ствар, Плискин током филма непрестано гледа на сат. Ниси приметио? Твоје тумачење је толико површно, да бих могао рећи да се можда (да не гледа на сат), током филма у њему пробудио патриота - спасава председника, богте! Али не. Плискин је у фрци због себе. Шта тражи од Ван Клифа на крају? Да му деактивира бомбе, никаква помпа, никакво - спасо сам државу и председника срање, не. "Деактивирај ми бомбе".
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 12-01-2012, 23:19:22
Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 23:11:33
pogledaj NETKO ME PROMATRA pa ćeš vidjeti što Carpenter misli o neudanim ženama.

Да, па? А Лори Строуд и... бем ли га како се зваше у "Магли"?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 12-01-2012, 23:22:16
Quote from: Джон Рейнольдс on 12-01-2012, 23:18:36Чисто учитавање, ако мене питаш.

očigledno.
ali neka ga, kad ga zabavlja.
nije sasvim neduhovito, ako se posmatra kao vic.

kao da na drugim temama nisi već primetio da je pingiv rob svojih fantazmi - od onih o sebi samome, preko onih o junačkoj hrvatskoj naciji, pa do ovih nenamerno (?) vickastih naklapanja o filmovima.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 23:25:47
ali objektivna uloga bombi-u-vratu je naposljetku spašavanje amerike. to je tako american way samo što tebi nije poznato: svatko hodi za svojim privatnim partikularnim interesima a rezultanta svega toga je opće dobro.
naravno da heroj ne želi pompu i fanfare: oni su pioniri, pa lijepo sam rekao. odrade prljav posao i idu dalje. i Shane odjaše u suton...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 12-01-2012, 23:29:35
Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 23:25:47
ali objektivna uloga bombi-u-vratu je naposljetku spašavanje amerike. to je tako american way samo što tebi nije poznato:

Није тачно. Бомбе су еквивалент онога како су приказани совјетски војници у "Непријатељу пред вратима". Ако се повучеш, пуцаћемо у тебе. Дакле, јуриш, момчино! American way је идеја водиља, go west, new frontiers, sky's the limit and shit like that. Плискин је ПРИНУЂЕН, самим тим није слободан.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 12-01-2012, 23:30:04
Quote from: Ghoul on 12-01-2012, 23:22:16
rob svojih fantazmi

svakako
razvio sam epohalnu tezu i ti si se šlogirao.
ovakvim pošalicama ne možeš parirati jebačkom sustavu u koji sam obuhvatio Carpentera. pozabavi se biserjem koje sam dao na oltar ljudskom rodu. a ima ga napretek!

osim toga, tezi sa kazetom niste ni prišli! kazeta vas je oborila s nogu.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 00:37:16
Uvek je zanimljivo čitati uvrnute intepretacije. Patuljak, bar, nudi nešto novo, za razliku od mnogih dosadnih sledbenika tuđih misli ovde...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 00:39:50
Данас је "уврнуто" и тврдити да је Земља равна или шупља.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 11:33:40
D. sjajno zapaža, a džon se duri... ma daj. pa ovo će biti epohalni topic o Carpenteru. jes da će se mnogima srušiti tinejdžerski snovi, ali mene zadovoljava istina i samo istina.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 11:37:32
Pa naravno da D. sjajno zapaža kada zapažanje ide tebi u prilog.  :evil:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 11:41:57
to sam i rekao
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 11:43:08
nego, slobodno ponudiš vlastita tumačenja. ne trebaš se sramiti (što si curica;)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 11:44:40
Biće, biće. Ja volim da se igram... :)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 12:35:55
NETKO ME PROMATRA
Mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena. Neovisna, živim na 45. katu u pristojnom američkom stanu i uređujem TV-emisije za pučanstvo... sa svojih ženskih pozicija, podrivajući tako dobru staru američku tradiciju. E pa ne može, kaže Carpenter: mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena, i moj će se život upravo raspasti pod udarima teleskopa muškog pervertita!
Kada si sama, neovisna žena u svom udobnom američkom stanu kojeg su ti izborili muški pioniri probijajući puteve civilizacije kroz šume, gore, divlje zvijeri i plemena, dakle kada si sama i sve to olako shvaćaš, e onda ćeš vidjeti kako noeovsinost i samopouzdanje kopni a psiha se rasipa, i to usred civilizacije! U najsigurnijoj američkoj utvrdi, u stambenom bloku u stambenoj zgradi sa kontroliranim centralnim grijanjem i klimom. U takvoj situaciji dobro dođe i muški šonjo - profesor filozofije! Profesor filozofije kao potporanj američkog reda i zakona jest podsmijeh, ali, na drugoj razini, karpenterska perfidna dekonstrukcija neovisne žene.
Na neki način, John ovdje varira DVA stvora: neovisnu ženu i gradskog dekadenta - perverta. Žena nadilazi samu sebe tako da prione uz muškarca, a pervert mora biti eliminiran iz američkog društva. Mi u posljednjoj sceni doslovno vidimo da za takve nema mjesta u stambenoj zgradi.

NOĆ VJEŠTICA
Prijelazni stupanj između Policijske stanice i Stvora: od regresije na društvenom planu koja, tipično konzervativno, zahvaća mlađe naraštaje, prelazimo na individualni plan gdje metafizičko stvorovsko zlo iz mračnih dubina prošlog zaposjeda dječaka. Koji postaje problematični mladić bez glave. Glava je najklasičniji simbol reda i zakona, pa svaki dobri pristojni američki građanin ima glavu.
Michael Myers nema glavu. On nije ni građanin ni osoba. On je delikvent pa divljak pa indijanac pa crnac - stara američka konzervativna mudrost kazuje da su svi ovi gotovo amorfna masa, nerazlikovni su. Nemaju glave.
Tko ima glavu u Carpenterovom filmu? Pa jasno - šerif! Šerif ima glavu, i doktor također. Oni su profesionalci koji surađuju kako bi bezglave reakcionarne elemente držali podalje od američkog idiličnog gradića.
A tko podriva američki idilu? Ponovo mladi. Komforna mladež otpuštenih seksualnih kočnica treba biti opomenuta. Promiskuitet nije dobrodošao u američkom konzervativnom načinu, tvrdi Carpenter. To privlači destruktivne bezglavce. Neka se malo potiru u međusobnom antagonizmu, jer treba katarza, a onda će dobri doktor odstraniti zaraženo tkivo.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 15:09:23
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 11:43:08
nego, slobodno ponudiš vlastita tumačenja. ne trebaš se sramiti (što si curica;)

Чекај да погледа филмове о којима се прича. Или бар прочита синопсис.

Него, оне бомбе у Плискину... Мислиш да то стварно нема везе? Кад бих се већ бавио твојом методом извлачења детаља и давања (одређених) значења, мислиш ли да је неважно што, пошто му бомбе буду деактивиране, Плисник гледа Ван Клифа "јебаћу ти матер због овога" погледом?  8-) Није могуће да ту нема баш ничега.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 15:11:44
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 12:35:55
Prijelazni stupanj između Policijske stanice i Stvora: od regresije na društvenom planu koja, tipično konzervativno, zahvaća mlađe naraštaje, prelazimo na individualni plan gdje metafizičko stvorovsko zlo iz mračnih dubina prošlog zaposjeda dječaka.

Да ли би појаснио болдовано и подвучено? Где нам Карп (не Зомби, Карп) поручује то што пишеш? Којим кадром, реченицом...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 15:26:00
O, Rejnoldse, hoćeš li ikada prestati da sereš?  :roll: Svi smo odrasli (uslovno rečeno - ja sam odrasla, vi ste masturbirali) na ovim filmovima, kretenu.

Mogu samo da ih pogledam opet kako bih se sa vama igrala na nivou detaljnijem od analize zasnovane na sećanju. Svi ste vi ovde desetak+ godina stariji od mene, ja sam sve ovo gledala kao klinka, a vi kao tinejdžeri. Svakako tada nisam mogla da gledam ili čitam bilo šta današnjim očima i mozgom. Niti ću sad odmah da sednem i pišem analize...

Ni Pingvin nije nešto posebno argumentovan i detaljan. Možda bi i on mogao da se podseti detalja, koji, u ovom slučaju, mnogo govore.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 16:08:32
Quote from: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 15:09:23
Него, оне бомбе у Плискину

joj, uhvatio si se tih bombi ko boško buha
one su nevažne u ovakvoj jednoj analizi gdje razvijam tezu o Carpenteru konzervaticu. mislim, obuhvatio sam čitav NIZ  filmova, a ti se primaš za tamo neke bombe. i to još minijaturne. mikro-bombe, čovječe, pa i to je bitan detalj. da su bombe toliko važne, autor bi stavio ogromne mega-bombe!

ali ajde, ako baš moramo tupiti oko bombi
što ti tvrdiš? to što Plissken ima mikro-bombe u vratu, čini ga antijunakom? nihilistom?
ne bih rekao. on je heroj i to dvostruko: 1. na razini filma kao OČITA antiteza neprihvatljivim lajfstajlovima koje sam gore i slikovno predočio 2. u komparaciji sa ostalim Carpenterovim filmovima gdje opet imamo antitetičnost pionirskih odmetnika individualaca i dekadentnih velegradskih masa koje postaju plemena (i tako izravan supstitut za divlje crvenokošce)
Napoleon Wilson, Snake Plissken i MacReady su niz takvog karpentersko-hoksovsko-fordovskog heroja

nećeš sad valjda zastupati tezu da je Escape from New York nešto nihilistično? pa to je najkonzervativnija projekcija budućnosti koja veliča red i zakon
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 16:12:08
D. ove analize su popločene detaljima i to na jedan suvisao način tako da tvore smislenu cjelinu!
ako sada pređem samo na detalje, tek tu ćeš se pogubiti i nećeš biti u stanju pratiti izgubivši od drveća - šumu
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 17:14:33
Ajmo redom:

Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 22:56:58
NAPAD NA POLICIJSKU STANICU
Bande gradske mladeži padaju u bespovratno prošlo: divlja plemena je iskorijenila američka konjica. No, čim se isturene karaule maknu, divljaci odmah nahrupe. Carpenter varira omiljenu konzervativnu temu: nismo li preblagi u odgoju? Raspuštena razularena mladež pada na stadij totemizma; sladoled nije njihov totem.
Antiteza plemenskim bandama su kriminalci starog kova - to su američki pioniri. Ne da su integrirani, takoreći su zalog funkcioniranja društva! Kada je u pitanju american way, kriminalci i policija nadilaze poslovičnu suprotstavljenost i zajedničkim snagama odupiru se neprihvatljivom ponašanju. Bezrezervno brane Oca od podivljalih sinova.
Koliko je Carpenter perfidno konzervativan, najbolje ilustrira narednik crnac koji potječe iz istog kvarta gdje su se pojavila plemena, ali je on 1.starija generacija (tako fordovski) 2.potpuno integriran u američko društvo da je njegovo "pleme" postala američka policija, a ne korijeni (tako hoksovski)

Slažem se u vezi sa konzervativizmom, samo što ne mislim da je perfidan ili sakriven. Policijska stanica napadnuta je kada je bila naranjivija - u periodu selidbe, pred isključenje struje i telefona. Da je drugačije, banda joj ne bi ni prišla (a pripadnici bande znaju kakvu stanicu napadaju, jer se ispred zgrade nalazi znak sa obaveštenjem). Ova situacija metafora je za jačinu društvenog poretka i snaga reda i mira, ali ujedno i poruka da državne institucije treba da ostanu jake kako bi uspešno čuvale bezbednost građana SAD.

A, sad, ja ovde manje vidim bavljenje boldovanim pitanjem (preblago vaspitanje omladine), mada ga, svakako ima, a više fascinaciju oružjem i bezbednošću.

Članovi bande ne izdvajaju se posebno, njihova mladost nije istaknuta. Istaknut je njihov pol (muškarci) i "rasa" (pripadnici svih rasa), mladost je u drugom planu, pa mi ni akcenat na vaspitanju ne igra ulogu. Jedini pripadnici bande koji se, na početku, izdvajaju i nisu toliko mladi, a treba istaći i da ne govore mnogo, a i kada govore - to nije engleski jezik. Dakle, u pitanju strah od stranog, onostranog, iracionalnog i nepoznatog.

Banda se sve vreme prikazuje kao gomila neidentifikovanih ljudskih obličja, tela koja jurišaju, ne plaše se smrti (neljudska osobina!), jedini cilj im je da satru, da načine zlo, da se osvete, nadiru kao insekti, a tako i (nemo) umiru. Oduzimanjem ljudskih osobina članovima bande, Karpenter im je oduzeo ljudski identitet, te njihovo vaspitanje zaista nije u prvom planu. U prvom planu je iracionalno ZLO. Kult oružja je u Americi i nastao kao reakcija na pojave (građanima) neobjašnjivog i nepojmiljivog zla, zbog religije koja mistifikuje strahove pojedinaca i pretvara ih u ZLO kako bi manipulisala vernicima da se, uplašeni, grupišu u okrilje crkve spasiteljke (Napoleonova priča o svešteniku koji mu je još kao mladom rekao da je povezan sa smrću - ova priča ne sme da zanemari u analizi porekla kulta zla u Americi).

Ja ovde vidim tri strane, gde se dve (uslovno rečeno) racionalne strane (policija i "regularni" osuđenici"), udružuju protiv iracionalne, imenovane u jednoj škrtoj i neljudskoj kvalifikaciji "Cholo". Cholo banda predstavlja ljudski otpad, nerazumno i besciljno zlo (hladnokrvno ubistvo devojčice i sladoledžije). Kada smo već kod sladoledžije - i on ima pištolj i sumnju - još jedan dokaz kulta oružja kao jedne od glavnih tema filma. Istina, "sladoled" nije njihov totem, i sladoledžija i devojčica su simboli američkog načina života u čiju su samu srž (njihovim ubistvom) nasilno prodrli članovi bande (te ih zato treba kazniti. Smrću, naravno).

E, sad, nije mi sasvim jasno na koja plemena misliš, jer mešaš Indijance i afro-američku populaciju, i sve ih pominješ u plemenskom kontekstu. No, svejedno se ne bih složila sa identifikacijom "divljaka" samo sa ovim dvema grupacijama, jer je jasno da je banda "višerasna" i da celo sranje i počinje zbog ubistva belog člana bande.

Što se tiče konzervativizma, on je jasno vidljiv i u poslednjoj odbrani čoveka koji je ubio da bi osvetio ćerku (opet metafora na američki način života, koji se štiti do poslednje kapi krvi). U toj odbrani učestvuju čak i robijaši, pokajnici i svesne žrtve sistema, koji, čak i kada žele da pobegnu preko grane, ne zaboravljaju da treba da pozovu muriju i tako spasu sapatnike iz opsade.

Smešno i naivno deluje ova slika samo u kontekstu "odbrane od lošeg odgoja omladine i divljaštva, onda kada se maknu isturene karaule". No, i nije toliko smešna ako zajedničko angažovanje prirodnih protivnika (policije i osuđenika) posmatramo u kontektu borbe protiv većeg i jačeg protivnika, ranije pomenutog iracionalnog zla, koje ušuškani i zatupljeni američki građani i ne pokušavaju da shvate, već samo da ga eliminišu. Oružjem, naravno.

Haos i iracionalne snage si pomenuo u prethodnom postu, pa se tu slažemo, rekla bih. Pogotovo oko "viteškog kodeksa" koji ovde poštuju svi "pozitivci", uključujući i žene. A kada smo kod žena:

QuoteKod Carpentera nema mjesta za lezbače... pa čak ni samosvjesne neudane žene.

O, itekako ima, a ti si pao već na rodnoj analizi prvog filma koji si opisao. Leigh je veoma snažan lik u filmu, i stoji rame uz rame sa muškim kolegama. Na kraju filma čak i prva izlazi iz stanice, odbijajući pomoć bolničara i nosila. A najbolja slika njene samostalnosti je, osim što nije vezana ni za jedan muški lik (nečija sestra, ljubavnica, majka, supruga), i činjenica da ona "ne veruje u druge da će doći da je spasu"). Ova izjava, na mikro planu, ističe njenu samostalnost i distancu u odnosu na bilo kog muškarca (očito je nijedan nije "spasio", čim u spas od strane drugih ne veruje); a na makro planu prestavlja zrnce nepoverenja u državne strukture, a pre svega u policiju (kada joj Napoleon kaže da nije obitavala u pravoj sredini za spas, ona mu odgovara da dugo već radi u policiji).

Ovo zrnce sumnje je bitna pukotina u teoriji o Karpenterovom konzervativizmu i otud moja primedba o detaljima u ovim filmovima.

Još jedno, veće zrno sumnje ogleda se u činjenici da su snage reda stigle kasno, tek da konstatuju događanja. Grupa poštenih i časnih pojedinaca već je sve rešila, izborila se sa zlom, uništila ga.

Dakle, Karpenter poručuje da snaga sistema leži na retkim ali časnim pojedincima. Nema tu veličanja sistema i odbrane američkih institucija u klasičnom smislu. Sistem ima slabosti, pukotine (stanica u procesu selidbe), ali je zato prisutna vera u čoveka, a to Patuljak nije pomenuo. Veru u humanost pojačavaju i konverzacije među likovima, kada, bez mnogo raspravljanja utvrđuju da treba da pomognu nepoznatom čoveku koji im je doneo sranje. Tu je histerična sekretarica koja bi nepoznatog predala, ali ona ubrzo gine i time pokazuje da za "nehumane" nema mesta u odbrani američkih vrednosti.

Da se vratimo ženi. Kada se, na kraju, magla raziđe, ONA stoji sa oružjem u rukama, između njih dvojice. ONA je jedina ranjena i tako ranjena uspeva da brani zaleđinu dva muškarca. Ona uspravo i dostojanstveno PRVA izlazi iz stanice. Njen pol je u filmu gotovo nevidljiv (osim kada blago flertuje sa Napoleonom), i ovde nema ni tračka šovinizmu ili mizoginiji (na koju Patuljak upućuje u citiranoj rečenici, a odnosi se na sve Karpenterove filmove).



Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 17:42:55
Пингвину, кључна ствар за разумевање "Бекства из Њујорка" није отпор којекаквим измаштаним животним стиловима, јер то је простор толико широк за учитавање да је потребна много подробнија анализа. Рецимо, онај лик који је за тебе геј, за мене је наркоман. Тек у другом "Бекству" имаш јасно профилисане социјалне групе и животне стилове, "Њујорк" се ту значајно разликује, не само по томе што на нивоу жанра није комедија, него по томе што се све врти око ПРИСИЛЕ. Већина кључних ликова, ако не и сви, присиљени су да раде то што раде. Размишљај о томе.

Чекај, ти тврдиш да Пискен није део екипе из затвора? Свих оних који га препознају и кажу: "Мислили смо да си мртав?" То јест, мислили смо да ниси наш, али ипак јеси? Што би он и био, да није принуђен да не буде?

Пре него што се посветим тексту изнад, без обећања да ћу на њега реплицирати, Пингвине не рече ми како Карп поручује гледаоцима да је Мајерс обузет и то нечим из прошлости?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 17:55:24
Quote from: D. on 13-01-2012, 17:14:33

Dakle, Karpenter poručuje da snaga sistema leži na retkim ali časnim pojedincima. Nema tu veličanja sistema i odbrane američkih institucija u klasičnom smislu.

sjajno
samo što ti promiče da rijetki-ali-časni-pojedinci JESU AMERIČKA INSTITUCIJA U KLASIČNOM SMISLU!!!

spomenuh pionire. to ti je bio hint. svaka prava američka KONZERVATIVNA KRITIKA DRUŠTVA izbacuje u prvi plan pojedinca koji je NESUVREMEN, od malo riječi ali puno akcije, koji je žilav, tvrd i zajeban. HARRY CALAHAN je INSTITUCIJA razumiješ, i on je istovremeno, ako tako možemo reći, izvan i unutar sustava: unutra je, u tom smislu što nije protiv društva, takav heroj nije nihilist kao što to nije MacReady u Stvoru (osim u očima djinna i ghoulova), ali se postavlja izvan jer mu se ne sviđa u što se američko društvo pretvorilo. a američki velegrad se pretvorio u Škorpiona, dekadentan je i tu dolaze izuzetni pojedinci da ga malo pročiste.

u Policijskoj stanici imamo amalgam takvog sveameričkog heroja u vidu Napoleona i crnca policajca. znači, sa obje strane zakona postoje još "pravi ljudi" u koje treba imati povjerenje. oni su ujedno "starija generacija" nasuprot bandi, za koju je izričito naglašeno na početku da je maloljetnička. to je samo varijacija Škorpiona, dekadencija velegrada i to u stilu "e kako je nekad bilo, a sad se sve raspada"
ako već povlačiš detalje, onda svakako trebaš povući prave: crnac policajac priznaje da potječe iz istog Cholo kvarta. ta je priča ZNAČAJNA na dvije razine: 1.on nije postao plemenski divljak već - policajac! 2.otac ga je odgojio za "prave vrijednosti"; reagirao je već na to što je nešto proturječio majci, nešto joj loše rekao i otac ga je odveo na policiju!

OVO je najnesuptilija poruka ODGOJIMO NAŠU MLADEŽ koju jedino ghoul ne hvata, a D. zaobilazi

zatim, figura Oca
Otac u revolveraškom dvoboju ubija podivljalog sina
zatim sve "prave vrijednosti", da ne kažem "stare vrijednosti američkog načina" zbijaju redove i brane Oca od divljih pobunjenih sinova
i žena brani Oca

naravno da, na razini filma, imamo odstranjivanje destruktivnih elemenata, ali poruka nije pobijmo našu mladež, više - odgojimo ih

žena u filmu je također prava američka žena, nipošto neka b.a.b.a koja bi zastupala feministička trabunjanja. ona radi u policiji, i to je nekakva tajnica, dakle potpuno uklopljena u patrijarhalni poredak. osim toga, ona je snažan lik utoliko što je "odmor ratnika". promotri njen prvi kontakt sa Napoleonom! ona zastane hipnotizirana njegovom muževnošću i kroz cijeli film je očarana takvom muževnom figurom. nije vezana za nijedan muški lik? izgleda da ćeš morati ponoviti Napad na policijsku stanicu Johna Carpentera...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 17:57:00
Ово срање од форума ми није дало да проширим део о препознавају јер га препознају и напољу, бем ти форум.

Пингин, шта је заправо твоја теза, да је Карп конзервативац? Онда једва чекам анализу "Они живе", јер то је један од омиљених филмова (а и влажни сан) неонациста, где само они који су отворили очи (или бар ставили наочаре од којих мало касније боли глава) схватају јеврејску (самим тим страну) инфилтрацију и пропаганду.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 18:09:46
Quote from: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 17:42:55
не рече ми како Карп поручује гледаоцима да је Мајерс обузет и то нечим из прошлости?


pa to je toliko očito da sam smatrao kako ne treba dodatno pojašnjavati
Michael Myers je iracionalno zlo. nema objašnjenja za njegovu čudovišnost. on nije čovjek, on je stvor. film naravno ne objašnjava genezu Michaela Myersa, kako-dječak-postaje-stvor, time se ne bavi jer je to A PRIORI PRETPOSTAVKA FILMA!
da je to mračni iracionalni preostatak prošlog, to je također jasno na razini karpenterovskih preokupacija, ali i ljubljene američke vjere u napredak gdje se zlo javlja kao ostatak prošlog koje nije moglo biti integrirano u progres. to su divljaci, ljudožderi, kultovi, magle i stvorovi, a ako do toga nisi mogao doći u Halloween, onda imaš doslovno u Stvoru (stvor dolazi iz prošlosti i dubina zemlje) ili Magli (stvor dolazi iz prošlosti i dubina mora)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 18:12:08
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 16:08:32
nihilistom?


Escape From LA- Original Ending. (http://www.youtube.com/watch?v=JhfCKDl3tuw#)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 18:15:08
Quotesamo što ti promiče da rijetki-ali-časni-pojedinci JESU AMERIČKA INSTITUCIJA U KLASIČNOM SMISLU!!!

Dobro de, mislila sam na sistem institucija države (to je moj klasični sistem). Mogu da se složim da se ovakvi pojedinci izdižu na nivo institucije. Takođe bih se složila da takav heroj nije nihilista. Naprotiv - heroji se vrlo jasno postavljaju spram zla, vrednosti i sistema (zapravo kritike sistema, što se jasno vidi u detaljima koje sam naznačila kao "pukotine u konzervativističkoj teoriji").

Quotecrnac policajac priznaje da potječe iz istog Cholo kvarta

Ja sam ovaj deo propustila. Sećam se da je crni osuđenik pojasnio značenje reči Cholo. Crnog policajca jeste otac doveo u stanicu kao klinca, ali on pravi distancu od oca kada eksplicitno izjavljuje da ga otac nije spasio, već da je sam otišao iz getoa. To, složićeš se, nije povoljna slika OCA, najpre na mikro, pa na makro planu.

Ovde se brane vrednosti. Meni ne šljaka identifikacija vrednosti sa nekakvim Ocem. Ako Otac ima drugo ime (Vrednosti), onda mu je kvalifikacija u značenju Oca veštački nakalemljena.

ŽENA je u filmu i deklarativno istakla svoju odvojenost od spasioca, ona ne čeka muškarca, sasvim je sama, samostalno donosi odluke, ima čvrste stavove, ume da se brani, na nju se računa kao na ravnopravni deo bedema odbrane. Kao da ti nije jasno da feminizam ne isključuje seksualnost i muškarca? Njeno flertovanje sa muškarcem nije dokaz patrijarhalnog "očinskog" društva. Napoleon se NJOJ DIVI na nekoliko mesta, i on flertuje sa njom. "Hipnotiziranost" je obostrana, ti, čoveče, kome je nadmoć jedini seksualni podstrek. :)

A kada iz stanice izlazi prva, SAMA (bez Napoleona ili policajca) uz odbijanje pomoći bolničara, ona dokazuje nezavisnost sopstvenog identiteta (identiteta koji ne zavisi od muškarca). Emotivna povezanost sa muškarcem je druga priča, i valjalo bi da to uzmeš u obzir ako hoćeš da se baviš ozbiljnom rodnom analizom.

"Napad..." je jedan od filmova u kojem žena ima veoma povoljan tretman. Na kraju, kao što rekoh, polovi su ovde gotovo nevidljivi, što je tebi nepojmljivo.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 18:20:28
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:09:46
da je to mračni iracionalni preostatak prošlog, to je također jasno na razini karpenterovskih preokupacija, ali i ljubljene američke vjere u napredak gdje se zlo javlja kao ostatak prošlog koje nije moglo biti integrirano u progres. to su divljaci, ljudožderi, kultovi, magle i stvorovi, a ako do toga nisi mogao doći u Halloween, onda imaš doslovno u Stvoru (stvor dolazi iz prošlosti i dubina zemlje) ili Magli (stvor dolazi iz prošlosti i dubina mora)

Analiza nije potpuna ako ističeš samo jedan razlog, uzrok, koren itd. Već sam pomenula priču o mistifikaciji zla od strane crkve i sistema, gde se "bolesni" pojedinci isključuju, šutiraju (ne zaboraviti scenu sa početka "Napada" kada policajac obara Napoleona sa stolice), gde je rehabilitacija osuđenika mahom samo mit; a njihova dela proglašavaju se (nerazumnim) zlom koje zaslužuje ponekad i ultimativnu kaznu u vidu smrti.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 18:21:26
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:09:46
Michael Myers je iracionalno zlo. nema objašnjenja za njegovu čudovišnost. on nije čovjek, on je stvor. film naravno ne objašnjava genezu Michaela Myersa, kako-dječak-postaje-stvor, time se ne bavi jer je to A PRIORI PRETPOSTAVKA FILMA!
da je to mračni iracionalni preostatak prošlog, to je također jasno na razini karpenterovskih preokupacija, ali i ljubljene američke vjere u napredak gdje se zlo javlja kao ostatak prošlog koje nije moglo biti integrirano u progres. to su divljaci, ljudožderi, kultovi, magle i stvorovi, a ako do toga nisi mogao doći u Halloween, onda imaš doslovno u Stvoru (stvor dolazi iz prošlosti i dubina zemlje) ili Magli (stvor dolazi iz prošlosti i dubina mora)

Овде се налази проблем твојих анализа. Духови из "Магле" и Створ јесу из прошлости, па сад због та два филма, покушаваш да у исти калуп утераш и Мајерса, не би ли доказао оно што желиш, иако си сам свестан да је у питању ирационално, необјашњено и необјашњиво зло, зло по себи. Самим тим је и ВАНВРЕМЕНСКО, невезано за прошлост или будућност. То ванвременско зло видимо и у "Принцу таме", где зло долази како из прошлости, али се пружа и у будућност, рефлектована у садашњости; свепрожимајуће. Дакле, нема ни ту сикључивог хватања за "мрачне поноре прошлости" или чега год.

Твојом методом, али с чвршћом поставком, повезао сам Плискенов нихилизам, на кома нисам ЈА ни инсистирао, него ти. Окачио сам клип из другог дела, али у коме је исти лик, за разлику од духова, Створа и Мајерса који нису исти ликови иако се трудиш да их међусобно увежеш.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 18:23:32
Pa da, on bi svekoliko zlo u Karpenterovim filmovima ukalemio u jedan prauzrok. Ne radi. Dobar argument o "vanvremenskom".
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 18:32:42
nije mi nepojmljivo. ovdje su spolovi nebitni, tako je, jer je sve savršeno pretpostavljeno! pa ovo je apologija američkog načina, adoracija individualizma (ali ne izvan strogih granica patrijarhalne provinijencije, ma koliko se ti upirala u tajnnicu koja stoji rame uz rame sa takvim muškim amerikancima i puni im oružje kad zatreba;) i žena se tu ne tretira kao arapska robinja. mislim, pa to je jasno. žena ima svoje mjesto u patrijarhalnom sustavu - mjesto tajnice i pomagača heroju!

sam je otišao. da. kada je imao dvadeset godina. prvo ga je otac pravilno odgojio. to je bit. nije nikakva distanca od oca, nego naknadno veličanje oca iz druge ruke!!! on nije neki folirant ili darker koji bi sada, dvadeset godina kasnije kukao i sve svaljivao na oca. ne, nijednom gestom ne pokazuje da zamjera ocu, nego naprotiv! njegovu priču trebamo promatrati u paraleli sa maloljetničkim bandama koje su postale divlja plemena, kod kojih je otac očito popustio u kontroli. crnac na negativan način afirmira svog Oca koji ga je odveo na policiju kao malog i zapravo govori: to bi trebalo ovima, ovoj podivljaloj mladeži.

"zapravo kritike sistema, što se jasno vidi u detaljima koje sam naznačila kao "pukotine u konzervativističkoj teoriji"

u pravu si za kritku sistema. to i ja kažem, samo još jedna mala začkoljica: upravo ta kritika sistema jest inherentna konzervativnoj teoriji! ne pukotina, njego njen sastavni i bitni dio. kritika sustava jest sam heroj.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 13-01-2012, 18:36:42
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 17:55:24
takav heroj nije nihilist kao što to nije MacReady u Stvoru (osim u očima djinna i ghoulova)

još jedna budalaština koja mi se pripisuje, a koju nikada nisam napisao.
-molio bih citat toga gde sam makridija nazvao nihilistom!
naravno da toga nema, osim u konfuziji u pingvinskoj glavici.

ovo je školski primer pingvinovog površnog čitanja mojih tekstova, koji su, predvidivo, previše tvrd orah za njegove simplicističke nazore.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 18:37:30
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:32:42
nije mi nepojmljivo. ovdje su spolovi nebitni, tako je, jer je sve savršeno pretpostavljeno! pa ovo je apologija američkog načina, adoracija individualizma (ali ne izvan strogih granica patrijarhalne provinijencije, ma koliko se ti upirala u tajnnicu koja stoji rame uz rame sa takvim muškim amerikancima i puni im oružje kad zatreba;) i žena se tu ne tretira kao arapska robinja. mislim, pa to je jasno. žena ima svoje mjesto u patrijarhalnom sustavu - mjesto tajnice i pomagača heroju!

Gde Leigh tačno "herojima" puni oružje, u kojoj sceni? Ona puni svoje, ne i njihovo. Najviše pomaže sebi i liku koji je ostao bez ćerke.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:32:42
sam je otišao. da. kada je imao dvadeset godina. prvo ga je otac pravilno odgojio. to je bit. nije nikakva distanca od oca, nego naknadno veličanje oca iz druge ruke!!! on nije neki folirant ili darker koji bi sada, dvadeset godina kasnije kukao i sve svaljivao na oca. ne, nijednom gestom ne pokazuje da zamjera ocu, nego naprotiv! njegovu priču trebamo promatrati u paraleli sa maloljetničkim bandama koje su postale divlja plemena, kod kojih je otac očito popustio u kontroli. crnac na negativan način afirmira svog Oca koji ga je odveo na policiju kao malog i zapravo govori: to bi trebalo ovima, ovoj podivljaloj mladeži.

Pa da, ali on objašnjava da je otišao tek u replici na zapažanje Leigh da ga je otac spasio. On joj opovrgava tvrdnju o spasu od strane oca. Ostaje nejasno da li i šta zamera, ali se jasno od oca distancira. Koji zadovoljan sin bi se distancirao od spasiteljske uloge oca?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 13-01-2012, 18:40:25
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:32:42crnac na negativan način afirmira svog Oca koji ga je odveo na policiju kao malog i zapravo govori: to bi trebalo ovima, ovoj podivljaloj mladeži.

taj detalj je, zapravo, običan karpov omaž hičkoku, odnosno čuvenoj anegdoti kada ga je njegov (hičov) otac poslao u policiju s ceduljom na kojoj je pisalo da je bio nevaljao i da treba da odleži malo u ćeliji.
to je sve.
ostatak su pingvinske fantazmagorije.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 18:42:16
Quote from: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 18:21:26
Самим тим је и ВАНВРЕМЕНСКО

okej
jeli vanvremensko ili prošlo, to je samo terminološki problem i ne mijenja ništa bitno u analizi carpentera koju sam dao
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 18:46:37
izgleda da je ovaj topic prezahtjevan za ghoula, pa je sveden na jednorečenične jeftine pošalice
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 18:49:14
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:42:16
okej
jeli vanvremensko ili prošlo, to je samo terminološki problem i ne mijenja ništa bitno u analizi carpentera koju sam dao

Већ други пут одговараш у стилу "да, у праву си, али није битно", иако су је реч о широким пукотинама у твојој теорији. Говорио си да је дечак опседнут злом из прошлости, а велика је разлика између прошлости и ванвремености (ваљда је то та реч) ако желиш да анализираш на твој начин.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 13-01-2012, 18:49:29
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:46:37
izgleda da je ovaj topic prezahtjevan za ghoula, pa je sveden na jednorečenične jeftine pošalice

bolje pronađi tu pošalicu u kojoj sam mekridija nazvao nihilistom.
baš bih rado da se tome nasmejem.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 18:54:53
reynolds, slomit ću ti srce. nema pukotina. ili ako ima, ti ih nisi našao. ti se tek boriš sa irelevantnim sitnicama koje armiranim betonom tvore silnu zgradu.

ghoule, sve ti piše u topicu. uključi se na suvisao način ako si u stanju, pa da raspravljamo.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 18:55:20
Quote from: Ghoul on 13-01-2012, 18:36:42
još jedna budalaština koja mi se pripisuje, a koju nikada nisam napisao.
-molio bih citat toga gde sam makridija nazvao nihilistom!
naravno da toga nema, osim u konfuziji u pingvinskoj glavici.

ovo je školski primer pingvinovog površnog čitanja mojih tekstova, koji su, predvidivo, previše tvrd orah za njegove simplicističke nazore.

Одговарам не Гулу, него Пингвину, а има везе с неком од мојих порука горе. Пингвине, ти сам стављаш саговорницима речи у уста и на тај начин се трудиш да водиш дискусију; тераш саговорника да ратује на два фронта, против твојих неоснованих теза и против онога што си сам саговорнику у уста ставио. То сам ти илустровао Плискеновим нихилизмом, али клипом из другог дела "Бекства", значајно другачијем, иако се дотад расправљало искључиво о "Њујорку". Ваљда сам био јасан.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 13-01-2012, 18:56:11
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 18:54:53
reynolds, slomit ću ti srce. nema pukotina. ili ako ima, ti ih nisi našao. ti se tek boriš sa irelevantnim sitnicama koje armiranim betonom tvore silnu zgradu.

"Титаник" је непотопив!!!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 19:02:45
reynoldse, jasno sam dao do znanja da će biti "promatrano kroz sljedećih 6 filmova..." i onda nabrojim koji su to
L.A. svakako spada u topic, ali ga za sada još ne uzimam u obzir. budem. polako.

ghoulove privatne zablude stoje na početku topica. korektno su predočene i svatko ih može vidjeti pa izvući njegov stav. ili kako je prije govorio. ako je u međuvremenu odbacio dječje stvari, slobodno može pričati na temu. ne treba se bojati ili da ga bude sram ili što već.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 13-01-2012, 19:07:19
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 19:02:45
ghoulove privatne zablude

citat, pingvine - CITAT, A NE ZVONA I PRAPORCI!  8-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 13-01-2012, 20:01:54
I šta sad? Kačite se oko sitnica i citata i ništa od suvislog sučeljavanja mišljenja?  :roll:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-01-2012, 22:25:14
pa u uvodu topica su citati. zar trebam ponovo pejstati?

evo:
nivo mraka i cinizma-nihilizma THE THINGA

hoxov 'a company of men' je stamen kano klisurina... karpenterov je potpuna negacija toga, nema tu 'company'

'svako svoju guzicu, a ostali kako se snađu.

kod karpentera je 'divljina' sev. pola mesto na kome je ogoljena lavkraftovska protiv-ljudska, ledena indiferentnost svemira prema toplokrvnom čoveku, tu nema mesta za alternativne lajfstajlove kao u westernu ... divljina kod karpentera je potpuno uništiteljska, jalova, sušta negacija. u tome je dosledan lavkraftu, a ne hoxu, čiji sev. pol zaista deluje kao vedro i fino mesto za zimovanje u kome savršeno funkcionišu sve ljudske vrednosti i sva ljudska tehnologija, dakle mesto po svemu isto kao i bilo koje drugo, samo što ima mnogo snega.

kad ja kažem da karpenterov STVOR nije uopšte hoxovski

film zapravo unajvećem anti-hoxovski!

filmu koji je marginalno zanimljiv zbog svoje hoksovštine = (grupa muškaraca u prilično harmoničnoj, ženom blago-uzburkanoj zajednici - sređuje stvar; usamljeni neženja podleže pritiscima i skućuje se uz ženicu, itsl.)

ni nalik otuđenim cabin-fever freakovima iz carpenterove pregenijalne nadgradnje ovog filma

umesto KOLEKTIVA, kod carpentera je gomila IZOLOVANIH, NEKOMUNIKATIVNIH POJEDINACA.
umesto UDRUŽIVANJA, kod njega je PARANOJA I IZOLACIJA I OTVORENI MEĐUSOBNI SUKOBI.
umesto POVERENJA, kod njega je NEPOVERENJE

pa ti sad reci koji je tvoj stav zapravo?
izolirani, nekomunikativni pojedinci, paranoja, izolacija, neudruženi, nekomunikativni, antihoxovski, provučeni kroz nivoe mraka i cinizma-nihilizma, potpuna negacija svega što predstavlja Hawks ili nešto treće?
jesi li ti uopće shvatio o čemu je riječ na topicu?
kaži ljudski, hoxovski, ne budi otuđeni cabin-freak: koji je tvoj stav o Carpenteru i Stvoru, pa da vidimo gdje griješiš.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 13-01-2012, 23:31:10
ovo
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 22:25:14nivo mraka i cinizma-nihilizma THE THINGA
čak nije ni cela rečenica, nego fragment, u kome se pominje reč nihilizam, i to ne čak ni sama, nego u okviru kovanice (cinizam-nihilizam).

u ovom fragmentu jasno je da ja nigde nihilizam ne pripisujem LIKOVIMA, kako mi to pingvin u svojoj ostrašćenoj kratkovidosti i površnosti uporno pripisuje:

Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 22:56:58Neki slijepci sa foruma su tvrdili da se u Carpenterovom Stvoru radi o kabinfrikovima i nihilistima koji nemaju povjerenja jedni u druge i brinu se samo za svoje dupe.

Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 17:55:24
takav heroj nije nihilist kao što to nije MacReady u Stvoru (osim u očima djinna i ghoulova)

dakle, pingvin se uporno raspravlja sa stavom koji nisam ni izneo, umesto da je uzeo neki od mnogih koje JESAM izneo, jasno i precizno, ovde:
http://ljudska_splacina.com/2012/01/thing-2011.html (http://ljudska_splacina.com/2012/01/thing-2011.html)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 14-01-2012, 04:30:51
Ajde, P, oleši ga, pa da nastavimo da se igramo. Ovako je nezanimljivo...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 14-01-2012, 05:02:04
nemam nameru da gledam šta je ova glupača rekla, ali javlja mi se da je ona jedina ovde koja pingvina ozbiljno shvata.
što je i logično.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 14-01-2012, 05:07:50
Pa neću valjda da shvatam ozbiljno osobu koja ne ume da mi se obrati, a da me ne nazove glupačom? Šta imam da pričam sa trogodišnjakom? Pingvin je za tebe pojam analitičkog i kritičkog uma, kao i zrele osobe spremne na suvislu i argumentovanu diskusiju.

A tvoji tekstovi... su smešni. Upravo pročitah nešto sa linka koji si postovao. Bezveze. Pingin ima mnogo smelije i naprednije teorije i analize i samim tim je izazovan sagovornik. Ti samo histerišeš unaokolo.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 14-01-2012, 11:07:32
ama ghoule, dobro, nije to tvoj stav. to je moj provokativan uvod da se malo raspravljamo.
novi, svježi, stolarski, provokativni pogledi na carpentera. zar moram sad sve doslovno pojašnjavati!?

a i griješiš u vezi D. vidim da kažeš "nemam namjeru gledati što je rekla", pa sad, ili nisi vidio da je stavila analizu Policijske stanice ili preskačeš njene postove. dok je ti bezrazložno vrijeđaš (stvarno nema potrebe za non-stop ponavljanjem D. je ovo, D. je ono), ona se spremno uključila u temu i dala dobru analizu filma. kod nje ima materijala za diskusiju ili polemiku ako se hoće, a ti, iz ne znam kojih razloga, ustaješ ukopan u prošlom. SADA i OVDJE se raspravljamo o carpenteru, pa ako imaš što primijetiti, pridonijeti ili suvislo oboriti neistomišljenike - dobrodošao si.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 14-01-2012, 11:20:31
mene se ovdje provocira! :o

ali dobro je da si najzad barem priznao da si pisao gluposti i namerno mi pripisivao ono što nisam rekao kako bi me naveo da svojim dubokim uvidima doprinesem ovom humorističkom topiku.

kad budem raspoložen za zajebavanje sa analizom, ja isporučim nešto poput ovoga - ZOMBI: LA CREAZIONE -Feministički traktat par excellence - http://ljudska_splacina.com/2009/02/zombi-la-creazione-feministicki-traktat.html (http://ljudska_splacina.com/2009/02/zombi-la-creazione-feministicki-traktat.html)

čak i ova tvoja novopečena obožavateljka mogla bi iz toga da nauči ponešto, kako o hororu, tako o zezanju sa njim i sa FEMINIZMOM.

pošto mi NIJE do zajebavanja s karpenterom, ne planiram da 'doprinosim' tome - ono što sam imao da kažem o STVORU, već sam rekao na datom linku.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 14-01-2012, 11:35:17
bah. onda ostani slijepac dovijeka xrotaeye
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 14-01-2012, 11:42:10
naravno, povremeno ću uskočiti ovde kada tvoji falsifikati postanu previše blatantni i eklatantni, čisto zato što ovde dolazi i svakojaka nejač (uključujući intelektualnu nejač kao što je D.) koja bi mogla doslovno shvatiti tvoje zajebancije kao nekakvu ozbiljnu analizu, i tako sebi stvoriti dovjeka pogrešnu sliku o ovomu redatelju.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 14-01-2012, 11:45:05
e sad već pričamo;)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 14-01-2012, 11:47:23
ipak, moram reći da su ovo rubne zajebancije. na rubu Istine.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Anomander Rejk on 15-01-2012, 10:55:33
Quote from: PingvinPatuljak on 13-01-2012, 12:35:55
NETKO ME PROMATRA
Mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena. Neovisna, živim na 45. katu u pristojnom američkom stanu i uređujem TV-emisije za pučanstvo... sa svojih ženskih pozicija, podrivajući tako dobru staru američku tradiciju. E pa ne može, kaže Carpenter: mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena, i moj će se život upravo raspasti pod udarima teleskopa muškog pervertita!
Kada si sama, neovisna žena u svom udobnom američkom stanu kojeg su ti izborili muški pioniri probijajući puteve civilizacije kroz šume, gore, divlje zvijeri i plemena, dakle kada si sama i sve to olako shvaćaš, e onda ćeš vidjeti kako noeovsinost i samopouzdanje kopni a psiha se rasipa, i to usred civilizacije! U najsigurnijoj američkoj utvrdi, u stambenom bloku u stambenoj zgradi sa kontroliranim centralnim grijanjem i klimom. U takvoj situaciji dobro dođe i muški šonjo - profesor filozofije! Profesor filozofije kao potporanj američkog reda i zakona jest podsmijeh, ali, na drugoj razini, karpenterska perfidna dekonstrukcija neovisne žene.
Na neki način, John ovdje varira DVA stvora: neovisnu ženu i gradskog dekadenta - perverta. Žena nadilazi samu sebe tako da prione uz muškarca, a pervert mora biti eliminiran iz američkog društva. Mi u posljednjoj sceni doslovno vidimo da za takve nema mjesta u stambenoj zgradi.

NOĆ VJEŠTICA
Prijelazni stupanj između Policijske stanice i Stvora: od regresije na društvenom planu koja, tipično konzervativno, zahvaća mlađe naraštaje, prelazimo na individualni plan gdje metafizičko stvorovsko zlo iz mračnih dubina prošlog zaposjeda dječaka. Koji postaje problematični mladić bez glave. Glava je najklasičniji simbol reda i zakona, pa svaki dobri pristojni američki građanin ima glavu.
Michael Myers nema glavu. On nije ni građanin ni osoba. On je delikvent pa divljak pa indijanac pa crnac - stara američka konzervativna mudrost kazuje da su svi ovi gotovo amorfna masa, nerazlikovni su. Nemaju glave.
Tko ima glavu u Carpenterovom filmu? Pa jasno - šerif! Šerif ima glavu, i doktor također. Oni su profesionalci koji surađuju kako bi bezglave reakcionarne elemente držali podalje od američkog idiličnog gradića.
A tko podriva američki idilu? Ponovo mladi. Komforna mladež otpuštenih seksualnih kočnica treba biti opomenuta. Promiskuitet nije dobrodošao u američkom konzervativnom načinu, tvrdi Carpenter. To privlači destruktivne bezglavce. Neka se malo potiru u međusobnom antagonizmu, jer treba katarza, a onda će dobri doktor odstraniti zaraženo tkivo.

Čekaj Pingvine, diraš mi omiljeni film- Noć veštica. Ajmo se vratiti na početne premise.
Šta je po tebi Majkl Majers, šta on predstavlja i simbolizuje ? Vampir nije. Nije ni testeraš iz ruralnih zabiti , koji vata američku omladinu po drumovima. Nije kanibal, niti neka nakaza nastala usled tajnih vladinih eksperimenata. Ne odgovara ni profilu serijskog ubice. Nema igara sa policijom, seks ga ne zanima, u njegovim zločinima nema nikakve strasti- on seče ljude nožem kao salamu, bez ikakvog osećaja. On je zapravo bez identiteta, otelovljenje zla, ali zla koje ne možemo pojmiti- nekako se lakše suočiti sa zlom kojem znamo razlog. Neko ubija iz mržnje, neko zbog psihičkih poremećaja, devijantnih seksualnih sklonosti, itd. Majersovo zlo je potpuno van našeg poimanja.
I tu bi oborio tvoju tezu. Da je Majers neki osvetnik, koji kažnjava dekadentnu, seksualno razuzdanu i promiskuitetnu američku omladinu, on bi ubijao strasno, sa zanosom, sa idejom i porukom, a ne kao robot, mehanički, bez ikakvog osećaja.

Sad svako od nas može učitavati dublji značaj filmu, ali ja ne mislim da ga ima. To je jednostavno sjajan horor film, sa neprevaziđenom atmosferom. Ali eto, ako pustimo mašti na volju, ja bih učitao sledeće značenje. Postoji mali, lepi provincijski gradić. vesela tinejdžerska populacija, pošteni i vredni porodični ljudi. Kako ništa na svetu ne postoji savršeno i bez suprotnosti, i ta slika ima svoju suprotnost. Ispod te savršenosti, ili paralelno sa njom, postoji i druga Amerika. Nju simbolizuje Majkl Majers. Amerika mraka, zločina i nasilja. Ona podseća da je sve prolazno i nesavršeno, da sva ta lepa predgrađa i savršeni životi mogu nestati u trenu. Na kraju, u svakom čoveku čuči i svetlo i tama, Majkl Majers opominje na ono mračno u nama.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 15-01-2012, 12:11:18
Quote from: Anomander Rejk on 15-01-2012, 10:55:33

I tu bi oborio tvoju tezu.

nije to moja teza. nego Carpenterova. on ju razvija u nizu filmova. na ovoj temi sam skicirao "zašto je Carpenter sveamerički dečko".

QuotePostoji mali, lepi provincijski gradić. vesela tinejdžerska populacija, pošteni i vredni porodični ljudi. Kako ništa na svetu ne postoji savršeno i bez suprotnosti, i ta slika ima svoju suprotnost. Ispod te savršenosti, ili paralelno sa njom, postoji i druga Amerika. Nju simbolizuje Majkl Majers.

ovdje si ponovio ono što govorim, samo što sam se ja ljepše izrazio;)

Carpenter radi niz filmova (npr. ovih 6) u kojima:
1.varira iracionalne destruktivne elemente koji prijete uređenoj američkoj zajednici
2.tome suprotstavlja heroja kao ogradu čiji je zadatak držati kaos na distanci

Pleasence i Myers su arhetipovi te opozicije.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 15-01-2012, 12:51:01
BIJEG IZ NEW YORKA
Što se dogodilo nakon Policijske stanice u kojoj nije bilo Napoleona Wilsona. Američke velegradove preplaviše Cholo kvartovi. Čitav New York postade Cholo.
Naravno, Carpenter je jasno i precizno označio zaraženo tkivo i odstranio ga: oko Cholo New Yorka podigao je zid. Unutar zida ponovo regresija na plemena. Ljudožderi, divljaci svake vrste.
Međutim, i izvan zidina postoje antagonizmi. Neki destruktivni elementi uspijevaju oboriti predsjednički avion, koji pada upravo među ograđene divljake. Zašto baš ovakav scenarij?
Izgleda da Carpenter radi zanimljivu strategiju dvostruke kritike: 1.kao svaki pravi Hawks mora dati packe vlasti i državnom aparatu 2.premještanje radnje unutar zidina omogućuje mu da raskrinka "drugu Ameriku", alternativne lajfstajlove, subkulture, kontrakulture i svjetonazore koji nisu u skladu sa starom američkom konzervativnom tradicijom. Carpenter se u tome ne štedi. Transparentno pokazuje što je Amerika u kojoj ne vlada red i zakon; koje je to rasulo, jad i bijeda. Svi žele van! Svi bi u američki poredak!

U to grotlo upada heroj. On ima bombe u vratu, a usprkos tome - spašava predsjednika. Ipak se institucija treba poštivati. Tko ne poštuje institucije, završi kao Cholo New York.
Heroj je hoksovski pionirski junak za kojega ne važi formalni zakon, već "zakon podrazumijevanih vrijednosti": hrabrost, plemenitost, odlučnost, viteški kodeks. On je individualac koji krči puteve i time djeluje za opće dobro. Nasađen je na tradiciju i dobru američku prošlost u taksiju Ernesta Borgninea. Spasivši predsjednika, heroj ne propušta poslati poruku: zamisli život u ritmu muzike za ples.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 15-01-2012, 13:47:30
Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 22:56:58
STVOR
Neki slijepci sa foruma su tvrdili da se u Carpenterovom Stvoru radi o kabinfrikovima i nihilistima koji nemaju povjerenja jedni u druge i brinu se samo za svoje dupe. Predrasude i zablude.
Zapravo se radi o variranju teme iz Policijske stanice: naplavine mučne i zlokobne prošlosti probijaju na površinu, jedino što ovaj put nisu na udaru samo mlađe generacije, nego sva ta omlitavjela blazirana građanska dokolica. Amerikanci su se opustili i postali crnci na koturaljkama, bradati vodiči pasa, napušeni neupotrebljivi piloti i ćelavi slabići koji cvile zbog najmanje ogrebotine. Sada su svi kadri postati divljaci. Regresirati na neljudske oblike. Svi, osim heroja.
Heroj uzima stvari u svoje ruke i postavlja se naspram degeneriranog društva (Gary Cooper u Točno u podne). Heroj će provjeriti krvnu sliku sve te kukavne rulje i odabrati primjerke koji još nisu sasvim za odbaciti. Potomcima će ostaviti zapis o herojskom činu, a tada će biblijski pročistiti zakuženu zajednicu vatrom, e da bi spasio društvo.
Najkonzervativniji film na planeti.

- nastavit će se -

Pa sad, u Stvoru ne vidim toliko kritiku društva (opuštanje Amerikanaca) koliko portretisanje "ljudstva" u celini. Ovde Karpenter izlazi iz američkih okvira i portretiše ljude, nevezano za njihovu rasnu, etničku ili nacionalnu pripadnost. Dobro, postoji taj momenat gde Ameri uspevaju da urade ono što Norvežani nisu, ali opet - ni Norvežani nisu opisani kao nesposobnjakovići u odnosu na koje su Ameri heroji i spasioci. Oni su prvi otkrili stvora i takođe su želeli da ga unište po cenu sopstvenih života (scena sa psom na početku).

"Regresija na divljake i neljudske oblike" normalna je u ljudi u situacijama životne ugroženosti. Ne čini mi se ni da se to filmom eksplicitno kritikuje. Karpenter, zapravo, otvara pitanje "šta biste vi uradili u takvoj situaciji?" i sa tim pitanje uspešno se poigrava do kraja filma. Stalno postavlja dilemu, vrti gledaoca oko nje, oduzima mu racio i ostavlja strah da odlučuje. E, sad, to što smo mi u udobnim foteljama i posmatramo tuđ strah od nepoznatog, možda nam brani da se uživimo dovoljno i pomislimo kako bismo svi bili heroji u datoj situaciji, ali to je, naravno, samoobmana. Heroj ovde ponajviše brani sebe, no, ima i jedan deo koji eksplicitno izražava i zabrinutost za ostatak ljudske populacije, tako nije sasvim neistinita ni priča o "brizi sa sopstveno dupe", ali ni priča o "heroju, spasiocu (američkih vrednosti)". Karpenter sve to povezuje u jednu celinu. Na kraju, altruizam mahom ima egocentrične motive, pa zašto to i sada ne bi bio slučaj?

Jedan heroj u gomili, jedan pametan u masi, normalna je slika svakog uzorka svakog društva. Heroji i pametni i izdvajaju se u bizarnim i ekstremnim situacijama. Ništa izrazito "poručujuće" tu....

Stvor može da se posmatra kao predstavnik iracionalnog zla o kojem se govori u Karpenterovim filmovima. No iz moje vizure, stvor, ovog puta, nije tipično zlo, predstavljeno u "cholo" kultu, na primer. I on pokušava da preživi uvlačeći se u ljudska i životinjska obličja, ne juri Amere po stanici sa namerom da ih ubije. Koristi mimikriju da bi preživeo, a sticajem okolnosti, ta mimikrija ubija ljude. Ništa tu nema zlog. To što je ružan ne znači da je zao.


I ključno pitanje: zašto osuđujemo stvora (ako ga osuđujemo, definišemo kao zlo), kada bismo na njegovom mestu uradili isto?

Stvor je, zapravo, iskorak iz karpenterovskog univerzuma, on pruža mogućnosti za mnogo pogleda na stvar, ništa nije izričito crno-belo, kako je, recimo, u već prodiskutovanoj Stanici 13. Sve je podložno diskusiji i relativizaciji.

Pre mi se čini da se u Stvoru radi o sukobu Čoveka sa samim sobom. U odsečenosti od sveta, čovek je prinuđen da se okrene sebi, da se suoči sam sa sobom. Nije slučajno što stvor nailazi baš u tački kada su se svi raspustili, opustili, zabradili, zastomačili. Put ka pročišćenju (biblijskom vatrom o kojoj Patuljak priča) je otvoren. Preživeće onaj koji se odrekne dekadencije, ostane razuman i hrabar. I iz te persepktive, ovo jeste najkonzevativniji film na svetu. Pogotovo ako se povuče paralela sa Potopom. Samo ova priča ima drugačiji kraj, i tu opet vidimo već pominjanu Karpenterovu veru u ljude. Čovek i u Potopu opstaje, ali samo Jedan. Ovde opstaje celokupna populacija, zahvaljujući Jednom.

Dakle, samo delimično slaganje sa Patuljkom od mene. :)  I nikako se ne radi o nihilistima, naravno.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 15-01-2012, 14:01:53
i pošto D. zna kako se žito odvaja od kukolja, evo moram ponovo da postiram jučrašnju poruku

QuoteQuote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 12:10:48

John Carpenter se 1976. pozicionirao u policijsku stanicu. To je njegova utvrda iz koje se nikada nije makao. Ni milimetar!

- kraj prvog dijela -

slijedi: Carpenter kao sam destilat hoksovštine promatran kroz sljedećih 6 filmova: Assault on Precinct 13, The Fog, Halloween, Escape from New York, Someone's watching me i naravno - The Thing!




samo ako Thing posmatraš u nizu u kojem se nalaze Stanica 13, Escape form NY, They Live... može se reći da je Thing bliži vesternu. Ali on je definitivno dalji od svih drugih Karpenterovih filmova.


Američki je sigurno. Samo ''američki'' je širi pojam od ''vesterna''.


Uostalom, čim je Ghoul počeo da lupeta o Lavkraftu jasno je bilo da nema pojma šta da kaže o samom Karpenteru. To je kao kad su antropolozi divljacima koji nisu nikad vidjeli bijelog čovjeka dali odjeću, pa je divljak isjekao pantalone između nogu a žena isjekla košulju u predjelu grudi, i onda tako nosili te odjevne predmete, tako nekako ide i sa lavkraftovskom analizom Karpentera. Niđe veze.



A kad već spomenuste Noć vještica, potpuno je pogrešno uvlačiti priču kako Majers ne može da se pojmi kao biće, jer film kao medij tako i funkcioniše, to je Roland Bart odavno definisao.

Dok književnost insistira na tome da joj riječi i rečenice budu prenatrpane značenjima, pisac uvijek insistira na bogatom podtekstu, film inistira da se svaki pojam i svaki lik što više isprazni, što je potrebno radi interakcije sa masovnom publikom.

Budući da je Majers praznina, on se pojmi na onoliko načina koliko ima i gledalaca, što je nemoguće u književnosti.

Naravno, to ''poimanje'' je više emocionalno nego intelektualno, zato lavkraftizam i jeste drka-drka-đon diskurs.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Anomander Rejk on 15-01-2012, 15:16:59
Quote from: PingvinPatuljak on 15-01-2012, 12:11:18
nije to moja teza. nego Carpenterova. on ju razvija u nizu filmova. na ovoj temi sam skicirao "zašto je Carpenter sveamerički dečko".

ovdje si ponovio ono što govorim, samo što sam se ja ljepše izrazio;)

Carpenter radi niz filmova (npr. ovih 6) u kojima:
1.varira iracionalne destruktivne elemente koji prijete uređenoj američkoj zajednici
2.tome suprotstavlja heroja kao ogradu čiji je zadatak držati kaos na distanci

Pleasence i Myers su arhetipovi te opozicije.

Ne, Majers je bezličan, depersonalizovan, zlo koje je samo sebi svrha ; on nije osvetnik na račun razvratne američke omladine... on ubija bez razloga, cilja i poruke. On je ono mračno, destruktivno što u svakome po malo čuči. Tvoja teza bi bila tačna kada bi on u svoja ubistva unosio strast, poruku. On je potpuno indiferentan prema uređenoj američkoj zajednici- on ubija ubijanja radi, bez razloga, bez želje da kazni red, poredak, uređenost...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 15-01-2012, 15:28:02
Što se tiče Majersa, složila bih se sa Patuljkom. Majers nije potpuno depersonalizovan. Postoji jedna njegova bitna odrednica koja ga vezuje za glavnu junakinju i tu leži (delimična) potvrda patuljkovih stavova...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 15-01-2012, 16:30:42
Quote from: Ghoul on 14-01-2012, 11:20:31
čak i ova tvoja novopečena obožavateljka mogla bi...

Možda ti razmišljaš u terminima obožavatelja i fanova i zamenjuješ poštovanje sa ova dva termina, te si tuđ fan i obožavatelj.
Ja ne obožavam.


Pre nego što nastavimo diskusiju bez tvog suvislog doprinosa...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 15-01-2012, 17:14:45
Quote from: D. on 15-01-2012, 13:47:30

Pre mi se čini da se u Stvoru radi o sukobu Čoveka sa samim sobom. U odsečenosti od sveta, čovek je prinuđen da se okrene sebi, da se suoči sam sa sobom. Nije slučajno što stvor nailazi baš u tački kada su se svi raspustili, opustili, zabradili, zastomačili. Put ka pročišćenju (biblijskom vatrom o kojoj Patuljak priča) je otvoren. Preživeće onaj koji se odrekne dekadencije, ostane razuman i hrabar. I iz te persepktive, ovo jeste najkonzevativniji film na svetu. Pogotovo ako se povuče paralela sa Potopom. Samo ova priča ima drugačiji kraj, i tu opet vidimo već pominjanu Karpenterovu veru u ljude. Čovek i u Potopu opstaje, ali samo Jedan. Ovde opstaje celokupna populacija, zahvaljujući Jednom.


taj ti je odlomak savršen za ovu temu u kojoj Carpentera promatramo na novi, zanimljiviji i ispravniji, znači negulovski način
to je upravo ono u čemu se Carpenter nikad nije odmakao od Hawksa
naravno da je posrijedi vjera u ljude, to je tako hoksovski
naravno, postoje dvije vrste ljudi na sagiti: jedni mogu prepoznavati karpentersko-hoksovske obrasce u filmovima, drugi ne
nalazi li se čovjek "odsječen od svijeta" u gornjem toku Missourija kao u The Big Sky ili na južnom polu kao u Stvoru, to je sporedno. to su uvijek američki pioniri koji "zbilju shvaćaju kao pustolovinu" i dok slijede svoju avanturističku prirodu (kao INDIVIDUALCI), istovremeno rade na progresu i doborobiti (OPĆE). jedni i drugi osvajaju resurse: oni nova lovna i trgovačka područja, a ovi energente, naftu.
daleko od toga da bi Hawks zagovarao udobnosti i dokolicu građanskog života; ne, on je konzervativan po tome što se okreće KONSTITUCIONALNIM UVJETIMA takvog građanskog načina života. miran uredan život jest dobrobit koja proizlazi, ali to omogućuje heroj. pionir, koji krči puteve. koji se žrtvuje. MacReady u Stvoru. nekome je Stvor "unajvećem antihoksovski", ali to zato jer nije zagrebao ispod površine. onaj tko gleda samo površinu stvari vidi kako je MacReady ciničan, svojeglav, zasvojedupetan... to što je ispod toga hrabar, plemenit, požrtvovan, što preuzima odgovornost za zajednicu na mikro i makro planu, te NAJBITNIJE karakteristike prolaze nezapaženo. uostalom, baš to što je ciničan i na svoju ruku, UPRAVO TO JEST HOKSOVŠTINA NA KVADRAT!
nije mi drago što nekome rušim dječačke snove, ali nisam ja uradio Stvora. Carpenter ga je napravio prema hoksovskim skicama i što da se radi.
ne naslanja se Hawks na život činovnika i administraciju, na savršeno funkcioniranje birokracije, nego na heroje koji to svojim plemenitim, ali i tvrdokornim na-svoju-ruku karakterom omogućuju. to su ljudi koji odrađuju prljav posao ako treba (kao MacReady kada ubija 'nevinog' bradonju), jer vjeruju u humanost, u ljude, optimistički gledaju u budućnost iako sami ostaju na rubu uljuđenog uređenog društva. baš kao u Stvoru.

QuoteI ključno pitanje: zašto osuđujemo stvora (ako ga osuđujemo, definišemo kao zlo), kada bismo na njegovom mestu uradili isto?

to je pitanje smisleno samo iz tvoje pozicije liberalnog borca za sve vrste sloboda
iz hoksovske, koja je ujedno karpenterska, pitanje je besmisleno
oni su na poziciji čovjeka, američke tradicije individualizma koja može biti crni narednik ukalupljen u američku policiju, ali nikako mračni zastrašni stvor. oni su na liniji optimizma i zbilje u kojoj nema mjesta za stvorove.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 15-01-2012, 17:25:18
Quote from: Bata Životinja on 15-01-2012, 14:01:53

Američki je sigurno. Samo ''američki'' je širi pojam od ''vesterna''.

ovdje se upravo priča o tom širem pogledu. Hawks, Carpenter, američko, tradicija, optimizam, individualizam...
znači, vrijeme ti je da pogledaš filmove i složiš se sa skicom koja se razvija na topicu. ne možeš propustiti ovakve analize Carpentera, koje idu u srž.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 15-01-2012, 17:47:17
ja se slažem, Karpenter je sasvim tradicionalan, ali ipak ima jednu kritičku dimenziju koja nije hoksovska. Na kraju filmova nema razrješenja, ne vraća se narušena idila, i kauboj ne može da odjaše u sumrak.


Quote from: D. on 15-01-2012, 16:30:42
Možda ti razmišljaš u terminima obožavatelja i fanova i zamenjuješ poštovanje sa ova dva termina, te si tuđ fan i obožavatelj.
Ja ne obožavam.

vid' ovu što me kopira 8-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 15-01-2012, 18:23:13
http://books.google.rs/books?id=luhZyiXodCUC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=hawks+carpenter&source=bl&ots=lMcBTiLa46&sig=nn91WrYQcz5RTg5BNDDaWoelxco&hl=en&sa=X&ei=tPwST9K-JYPk4QSKvYHcAw&redir_esc=y#v=onepage&q=hawks%20carpenter&f=false (http://books.google.rs/books?id=luhZyiXodCUC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=hawks+carpenter&source=bl&ots=lMcBTiLa46&sig=nn91WrYQcz5RTg5BNDDaWoelxco&hl=en&sa=X&ei=tPwST9K-JYPk4QSKvYHcAw&redir_esc=y#v=onepage&q=hawks%20carpenter&f=false)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 15-01-2012, 19:50:27
ma to je zapravo ono što je ghoul govorio, tj. sada ispada, samo ponovio ono što je netko drugi rekao.
ovdje upravo preispitujemo valjanost tih teza.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Mark on 16-01-2012, 21:14:42
Ja bih samo da čestitam Karpenteru rodjendan.

Ziv bio!

xcheers
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 16-01-2012, 21:16:21
Quote from: PingvinPatuljak on 15-01-2012, 19:50:27
ma to je zapravo ono što je ghoul govorio, tj. sada ispada, samo ponovio ono što je netko drugi rekao.
ovdje upravo preispitujemo valjanost tih teza.


Pa daaaaa, zato sam i bacila link... Rekoh jednom da se ovde ponavlja ono što je neko mnogo ranije već rekao.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 17-01-2012, 01:59:53
Quote from: D. on 16-01-2012, 21:16:21Rekoh jednom da se ovde ponavlja ono što je neko mnogo ranije već rekao.

samo zato što je neko neku ideju već ranije izneo ne znači da ona nije tačna.

samo zato što neko nakucava stvari koje niko ranije nije kazao, ne znači da je to nešto mnogo pametno.
možda ima razloga što to nije već bilo rečeno.
a taj razlog je - zato što je bezveze!

pri rom, naravno, ne želim reći da je pingvinovo smeštanje karpentera u oblast tradicionalističkog filma nešto novo - osim možda za glupaču i slični polusvet.

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 17-01-2012, 02:02:09
Gde si, matori? Ajmo na piće.  :lol:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 17-01-2012, 22:39:52
realno te jeb'o bez vazeljin...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 17-01-2012, 23:05:27
Quote from: Bata Životinja on 17-01-2012, 22:39:52
realno te jeb'o bez vazeljin...

još jedan 'originalni' kreten. :roll:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: DeHickok on 18-01-2012, 11:38:22
Definitivno Karpentera ne mozes posmatrati odvojeno od Hoksovske mitologije kao sto ni De Palmu ne mozes analizirati bez uticaja Hickoka a sva cetvorica su mu medju omiljenim rediteljima
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 18-01-2012, 11:53:50
šta je sada, Gule, zašto plačeš?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 18-01-2012, 12:49:07
Quote from: DeHickok on 18-01-2012, 11:38:22
Definitivno Karpentera ne mozes posmatrati odvojeno od Hoksovske mitologije kao sto ni De Palmu ne mozes analizirati bez uticaja Hickoka a sva cetvorica su mu medju omiljenim rediteljima

naravno da ne.
zar je iko karpentera posmatrao ODVOJENO od hoxa?

da li je moj text o sličnostima i razlikama u tretmanu istih tema i motiva kod hoxa i carpa - i to samo u filmu THE THING - toliko dubok i nejasan za svetinu da ga moram i NACRTATI kako bi bilo jasno šta jesam (a šta NISAM) rekao u njemu?  :x
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 18-01-2012, 12:56:03
aha, pa sad shvatam u čemu je problem, ovo nije topik o tvom tekstu, pa ga vjerovatno većina nas nije ni čitala


terminologiju je predložio Pingvin, i svi su prihvatili njegovu postavku, tvoja je irelevantna. Rasprava se vodi onako kako ju je metodološki postavio Pingvin, ako ne znaš u tim okvirima da djeluješ kupi prnje pa smaraj na drugom topiku
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 18-01-2012, 13:05:20
Quote from: Bata Životinja on 18-01-2012, 12:56:03
terminologiju je predložio Pingvin, i svi su prihvatili njegovu postavku, tvoja je irelevantna. Rasprava se vodi onako kako ju je metodološki postavio Pingvin, ako ne znaš u tim okvirima da djeluješ kupi prnje pa smaraj na drugom topiku

Ah, mora da će zaista kraj sveta kada se slažem sa citiranim...  :roll:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 18-01-2012, 13:17:35
Quote from: Bata Životinja on 18-01-2012, 12:56:03
svi su prihvatili njegovu postavku

ako pod 'svima' podrazumevaš tebe i ovu tvoju glupaču.  :roll:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 18-01-2012, 13:19:48
Opet je više od tebe jednog, uplašenog da učestvuješ u bilo kojoj diskusiji kojoj nisi ti postavio okvire.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 18-01-2012, 13:43:15
Quote from: D. on 18-01-2012, 13:05:20
Ah, mora da će zaista kraj sveta kada se slažem sa citiranim...  :roll:

ama beskrajno me veseli kad vidim vas dvoje kako se tako super slažete!
baš je lepo kad se mladi razumeju i vole!  :mrgreen:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 18-01-2012, 13:45:36
A kakve veze imaju tvoji postovi na ovom topiku sa temom?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 18-01-2012, 13:49:50
Quote from: D. on 18-01-2012, 13:45:36A kakve veze imaju tvoji postovi na ovom topiku sa temom?

imaju veze sa kretenima koji me, ničim izazvani, na njoj prozivaju.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 18-01-2012, 13:54:22
Pa ja te nisam vređala, nisam prozivala... Tebi ostavljam taj deo. Ovde si pozvan da učestvuješ sa smislenim argumentima o temi, a ne da vređaš Pingvina, omalovažavaš teorije i slično.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 18-01-2012, 14:04:54
Quote from: D. on 18-01-2012, 13:54:22
Pa ja te nisam vređala, nisam prozivala... Tebi ostavljam taj deo. Ovde si pozvan da učestvuješ sa smislenim argumentima o temi, a ne da vređaš Pingvina, omalovažavaš teorije i slično.

da ne vređam ovog što me naziva slepcem?
da ne omalovažavam ove humorističke napise koje ti nazivaš 'teorijama'?
:!: :mrgreen:

već sam kazao šta sam imao o THE THINGu u svim njegovim pojavnim oblicima.

o ostalim karpenterovim filmovima izjasniću se uskoro, na drugom mestu, i bez zajebancije.
ovaj topik sada prepuštam vama koji ga ozbiljno shvatate...  xjestera
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 18-01-2012, 14:14:23
"Humorističnije" je pisati ono što je neko već odavno pisao, nego diskutovati o novim tezama.



Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 18-01-2012, 15:43:31
oooo, vidi ti to. ti vraga, što je ghoul osjetljiva dušica. sada se tobože uvrijedio. njega se ne smije dirati.
daj ghoule, ne pravi se. pa ti se ne ustručavaš omalovažavati i vrijeđati druge, a sada se duriš što te se malo (i to SKROZ UMJERENO) zeza.

što se tiče topica, on je zanimljiviji od onoga što si ti pisao (ili prepisao?). nije to ništa strašno, pa da se sad toliko uzbuđuješ.
a tek slijede još luđe stvari... u budućnosti će stolarski prilozi biti još zanimljiviji
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: DeHickok on 18-01-2012, 15:48:40
Quote from: Ghoul on 18-01-2012, 12:49:07
naravno da ne.
zar je iko karpentera posmatrao ODVOJENO od hoxa?

da li je moj text o sličnostima i razlikama u tretmanu istih tema i motiva kod hoxa i carpa - i to samo u filmu THE THING - toliko dubok i nejasan za svetinu da ga moram i NACRTATI kako bi bilo jasno šta jesam (a šta NISAM) rekao u njemu?  :-x

Nazalost nisam citao tvoju recenziju Karpenterovog Thing-a vec samo ove citate na topiku (ako su korektno preneseni). Mislim da je pogresno proglasavati THE THING antihoksovskim filmom . I ako sa originalnim The Thing (from another planet) u osnovi ima samu slicnu premisu i u pitanju su dva sasvim razlicita filma, hoksovska ideologija i postavka je daleko primetnija u ovom Karpenterovom filmu nego u nekim njegovim drugim filmovima. Kurt Rasel je kod Karpentera ono sto je bio Dzon Vejn kod Hoksa, antarktik jeste pustinja, a tema izolacije je nesto sto se provlaci kod mnogih Hoksovih filmova (Rio Bravo).  To sto sticajem poznatih okolnosti broj prezivelih se svede na dvojcu ili uslovno troje, i sto ovde nema nikakve fukcionalne zajednice je uslovnost price i zanra kome pripada. Rio Bravo je sam Hoks snimio kao antitezu High Noon-a iznerviran sto u tom filmu niko ziv nije pomogao Gari Kuperu, i zato u tom filmu izolacija ucini sasvim suprotno od onog sto ucini u Thing-u.  Zamislite Rio Bravo kao film u kome ce u onom serifovom uredu prvo svi poubijati da bi zatim razlućeni Dzon Vejn kao jedini preziveli izjurio napolje i  razbucao onu bandu koja ih je drzala u opsadi. Ne, u Rio Bravu, indivudalci premoste svoje razlike i svoje mane i kao tim razbucaju tu bandu. Zbog cega je to tako vec sam objasnio (vidi High Noon). To ne znaci da u vecini Hoksovskih filmova nije glavni junak individualac pa mozemo reci i donekle autsajder (kao i Kurt Rusel) koji se ne mali broj puta zrtvuje radi dobrobiti zajednice (a njegova zrtva ne mora znaciti i njegovu smrt, vec sam cin izbora "samoubilacke" misije je dovoljna zrtva (vidi Narednika Jorka ili napr. Patrolu u zoru)). Da zakljucim, The Thing Karpentera je mnogo vise proHoks nego anti...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 18-01-2012, 16:04:37
to smo već ustanovili, dehickok

kad već spomenu Rio Bravo, eto možemo tu promatrati one teorije koje je D. linkala i koje ghoul dogmatski podržava.
i sad, tamo se kaže da su Hawksove družine totalno stabilne, maltene jednoum; pogledajmo Ro Bravo. tko tvori družinu? šerif, pomoćnik pijanac i starac bogalj. pridružuje se revolveraš mladić.
oni naposljetku stvore funkcionalnu zajednicu, čvrstu družinu, ALI do formiranja takve čvrste družine, među njima ima trvenja, ima napetosti, čak sumnji, nepovjerenja u mogućnosti.

s druge strane, u Carpenterovom Stvoru također MacReady preuzima stvari u svoje ruke i radi na DRUŽINI. na formiranju skupine koja će se ZAJEDNIČKIM SNAGAMA oduprijeti.

drugim riječima, niti je družina u Rio Bravo stamena kako se uzima zdravo za gotovo, niti je u Stvoru tako razjedinjena.

zato kažem, one teorije valja preispitati. zanimljivo je i čak bolji način ovako prilaziti, nego što to zastupa ghoul i još se duri. pa nismo dogmatici.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 18-01-2012, 17:31:53
Quote from: DeHickok on 18-01-2012, 15:48:40To sto sticajem poznatih okolnosti broj prezivelih se svede na dvojcu ili uslovno troje, i sto ovde nema nikakve fukcionalne zajednice je uslovnost price i zanra kome pripada.

ovo je kao da kažeš: pa dobro, to što baba nema testise niti dlake na grudima kao deda, to je uslovnost biološke razlike između polova, ali baba i deda su i dalje jedno te isto.

Quote from: DeHickok on 18-01-2012, 15:48:40Rio Bravo je sam Hoks snimio kao antitezu High Noon-a iznerviran sto u tom filmu niko ziv nije pomogao Gari Kuperu

nije tačno. očito nisi shvatio suštinu.
bio je iznerviran, ne time što rulja ne pomaže šerifu, nego time što šerif uopšte ide okolo i moljaka za pomoć.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: DeHickok on 18-01-2012, 21:57:01
Quote from: Ghoul on 18-01-2012, 17:31:53


ovo je kao da kažeš: pa dobro, to što baba nema testise niti dlake na grudima kao deda, to je uslovnost biološke razlike između polova, ali baba i deda su i dalje jedno te isto.

nije tačno. očito nisi shvatio suštinu.
bio je iznerviran, ne time što rulja ne pomaže šerifu, nego time što šerif uopšte ide okolo i moljaka za pomoć.


Ovo za High Noon si u potpuno u pravu. Tacno je da Hoksa iznerviralo to sto serif uopste moljaka za pomoc :) Zaboravio sam, 'ebiga :wink: (u sustini bitno je da je nas Howard Hawks bio iznerviran :)  i da ga je to nateralo da snimi filmcinu poput Ria Brava)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Tex Murphy on 18-01-2012, 23:32:55
Volim oba ta filma. Ali od oba mi je draži Altmanov McCabe and Mrs. Miller :-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: DeHickok on 19-01-2012, 00:03:50
Quote from: Harvester on 18-01-2012, 23:32:55
Volim oba ta filma. Ali od oba mi je draži Altmanov McCabe and Mrs. Miller :-)

Odlican je McCabe and Mrs. Miller. Zahvaljujuci njemu zavoleo sam  i Leonarda Cohena. Nekada su se snimali klasici. Sada se snimaju rimejci.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 19-01-2012, 00:41:17
Quote from: Ghoul on 18-01-2012, 13:17:35
ako pod 'svima' podrazumevaš tebe i ovu tvoju glupaču.  :roll:


pa biće u toj grupi bar još DeHickok, a ima ih još, znaš to i sam


Quote from: Ghoul on 18-01-2012, 13:49:50
imaju veze sa kretenima koji me, ničim izazvani, na njoj prozivaju.


ja te na ovoj temi nijednom nisam uvrijedio, dakle ne podvaljuj klasične klišee kojima si sklon



Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 19-01-2012, 02:53:30
Quote from: Bata Životinja on 19-01-2012, 00:41:17ja te na ovoj temi nijednom nisam uvrijedio, dakle ne podvaljuj klasične klišee kojima si sklon

ne znam da li si prirodno glup da ne vidiš razliku između 'prozivanja' i 'vređanja', ili samo podvaljuješ klišee kojima si sklon, ali neka uđe u zapisnik da ja ni o kakvom 'vređanju' nisma govorio, nego samo o kretenima koji me prozivaju ovde, iako im moje mišljenje navodno ništa ne znači.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 19-01-2012, 13:41:57
onda lijepo da preformulišem: Ja te ovdje nisam prozivao.

A ti ili nađi gdje sam to uradio ili odjebi u poskocima
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 19-01-2012, 13:45:36
Quote from: Bata Životinja on 19-01-2012, 13:41:57
onda lijepo da preformulišem: Ja te ovdje nisam prozivao.

A ti ili nađi gdje sam to uradio ili odjebi u poskocima

dakle ipak si prirodno retardiran:


Quote from: Bata Životinja on 15-01-2012, 14:01:53Uostalom, čim je Ghoul počeo da lupeta o Lavkraftu jasno je bilo da nema pojma šta da kaže o samom Karpenteru.

Quote from: Bata Životinja on 17-01-2012, 22:39:52
realno te jeb'o bez vazeljin...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 19-01-2012, 14:00:30
ajde i nekako da ovo prvo bude prozivanje (što samo obrazloženje drkadrkađon diskursa), ali objasni mi u kom univerzumu je druga rečenica prozivanje tebe?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 19-01-2012, 14:06:21
Quote from: Bata Životinja on 19-01-2012, 13:41:57odjebi u poskocima

xuss
8-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 19-01-2012, 14:07:16
ja možda zaboravljam gdje sam ti kenjao u usta, ali ti ni kompliment nemožeš da prepoznaš 8-)
Title: carpenter opet u modi
Post by: Franz Xaver von Baader on 29-07-2012, 21:27:35
čisto da dignem topic da se malo pripremite i osvježite znanje.

uskoro : nova svježa stolarska analiza They Live !!!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 29-07-2012, 21:36:24
 :!:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 29-07-2012, 21:41:25
hoćemo li opet nas dvoje braniti gulove i sagitaške karpenterske boje ili se sagita digla iz letargije?

razmišljam i o Princu tame... možda uzmem i njega. ponovi ti, pa da pričamo...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 29-07-2012, 21:42:19
Važi. :)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 29-07-2012, 21:54:02
Гледајте пажљиво и немојте да забушавате, зверате около и томе слично.  :lol:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: taurus-jor on 30-07-2012, 08:58:38
Quote from: PingvinPatuljak on 29-07-2012, 21:41:25
hoćemo li opet nas dvoje braniti gulove i sagitaške karpenterske boje ili se sagita digla iz letargije?

razmišljam i o Princu tame... možda uzmem i njega. ponovi ti, pa da pričamo...

Nebitno je koji će film stolarski biti obrađen, ako ću se opet dobro smejati  :mrgreen:

Mog'o bi i Tamnu zvezdu da uzmeš. Od kasnijih - In The Mouth Of Madness.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 12:07:01
tauruse, starosjedioče, ovo će te zamisliti, zasmijati i zakucati.
osim toga, vrijeme je da se izvadiš iz naftalina. nekad si krasno lupetao (stavih li u uvodu i neke tvoje citate??), a sada ?? dobro da te još carpenter uspijeva mrdnuti iz raspadanja... gul također posustaje, gubi dah... stvar se svađa na nemušte pokušaje reynoldsa (bar nešto) i vrckastu D. (ali ona je žena)... bata životinja mi pruža još najbolji otpor, doduše treba dalje usavršavati da dobije na suvislosti (i mora početi gledati Carpentera, ali to ionako spada pod "poraditi na suvislosti")
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 12:16:08
Пингвине, јеси ли размишљао да у свом стилу сецираш филм Babe? Има ту материјала, није да нема, да се упореди с орвеловским односом свиња и оваца, итд итд итд
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 12:24:39
praščić babe? za sada ne, nije mi na obzoru
Title: they live oni su živjeli povučeno do ove analize
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 12:26:26
ONI ŽIVE

Provincijalac dolazi u veliki grad. Sa sobom je donio 'prtljagu', tj. vjeru u tu veličinu. Divi se monumentalnim građevinama, tim simbolima ideala u koje vjeruje. A grad uzvraća: otkriva mu istinu. Sve što vidi je privid, dok se prava stvarnost nalazi ispod, skrivena od običnog prostodušnog pogleda.

Zvuči poznato? Moguće, no nisam pričao o filmu Johna Carpentera They Live. Premda nema nikakve razlike između dva sinopsisa: film o kojemu je riječ zove se Mr. Smith goes to Washington redatelja Franka Capre. Capra i Carpenter!!?? Naravno.

Ali krenimo redom. Žižek je tumačio They Live sa svojih standardnih lijevih pozicija. Proleter dolazi u kapitalističko leglo i pomoću «ideoloških naočala» dobiva uvid u pravu istinu: siromašne i prezrene drži se u podređenom položaju. Vlast drži sva sredstva kontrole u rukama i za hipnotiziranu gomilu je sjajno inscenirala stvarnost. Narod, kao i obično, ne vidi dobro, te potrebuje – naočale.
Tom se čitanju nema što prigovoriti, takvo razumijevanje filma je upravo očigledno. Osim jedne, ključne stvari: ne radi se o lijevom filmu, nego obratno – o desnom.

U Carpentera ništa liijevo. Žižek nije pozorno pratio njegov rad, ali zato predano raskrinkava ideologije. I ovdje je nabio na nos «lijeve ideološke naočale» pa je primoran vidjeti film tako kako ga je vidio. Carpenter se, međutim, utiče desnoj struji. Dobrim starim američkim konzervativcima, Hawksu i Fordu. Sada je pribrojio još jednog američkog apologeta, malo drugačiju inačicu american way-a. Capra je poznat kao ruzveltovski tip. U tom ključu nam se nadaje They Live.
Žižek svoje čitanje temelji na imenu glavnog junaka – Nada. Prema njemu, to je španjolska riječ za 'ništa', tj. za proletera. Pa sad, to je ispravno, ali još je ispravnije da je 'nada' hrvatska riječ za vjeru u bolje sutra. Žiža nije došao do ovoga, iako sasvim sigurno poznaje značenje riječi 'nada'. Pitam se, funkcioniraju li njegove naočale dobro ili samo iskrivljuju stvarnost?

Dakle, sada stigosmo do bitnih indikatora: nada – capra – roosevelt – american way – optimizam. New Deal! Svakako da u pitanju jest sukob dviju 'Amerika', ali to nisu proleteri i kapitalisti, već zdravi radnički sloj koji utjelovljuje prave američke vrijednosti, vjeru, snagu, polet, hrabrost, iliti rječju – nadu i truli pokvareni krupni industrijalci u sprezi sa korumpiranim političarima, rječju – izrodi od pravog američkog načina. To je jasnije vidljivo u prvoj verziji, Caprinoj. Da je Žižek gledao izvornik, a ne samo Carpenterov remake, imao bi bolje spoznaje. Potrebno je obuhvatiti čitav njegov rad, genealogiju njegovih filmova, kao i sklonost rimejcima.

Pri tome pokazuje John određenu pravilnost: Hawksov Stvor zbiva se na Sjevernom polu, Carpenterov na Južnom. Kod Capre g. Smith ide u Washington, dok g. Nada ide u L.A. Uvijek mora suprotno, sjever-jug, istok-zapad.
Malo se pažnje obratilo na ta hodočašća. Ona su itekako važna, upravo ključna u razotkrivanju zbilje. I Smith i Nada hodočaste u centar, jer samo se tako može osloboditi iluzije. Mora se doći u spilju kako bi se vidjelo da je vatra izvor (op)sjena: senat premrežen interesima trustova, medijsko carstvo također. Same naočale nisu dovoljne. One su tek jedan faktor i ne funkcioniraju bez drugog uvjeta: lako je zamisliti da u provinciji ljudi nose naočale, a svejedno ne vide pravu stvarnost. Otuda putovanje u središte, bitan strukturalni element oba filma preko kojeg se olako prelazilo. Do sada.

Sljedeća podudarnost Smitha i Nade jest što su oba graditelji. No, tu je ujedno i razlika: poznata karpenterovska inverzija. Smitha glumi James Stewart, visoki elegantni knjiški tip, dok Nadu tumači Roddy Piper, sirova životinja. Zato će Smith biti intelektualni gladijator koji se bori zakonima i retorikom u Senatu, a Nada obični fizički radnik koji argumentira šakama. Njega ćemo vidjeti doslovno kao graditelja, na baušteli. Smith će, međutim, biti programatski graditelj: protivnik slijepe bauštele, treba graditi ogromne nacionalne kampove za našu djecu – odgajati boyscoutove. Na tom mjestu imamo inverziju – Carpenter prilazi problemu samo sa negativne strane (srušiti centralni odašiljač), dok Capra nudi pozitivno rješenje (bojskautizam, odgojiti prave Amerikance). Jasno, Carpenter pripada ciničkim vremenima urušavanja vrijednosti, pa mora posezati za 'starima' (Hawks, Ford, Capra) i tek u tom odnosu njegovi uratci dobivaju pozitivan sadržaj. Inače ostaju polurazumljivi: srušiti odašiljač, a što dalje?

Time smo ujedno osvijetlili obrnut prikaz problema medija. Nada živi u svijetu u kojem mediji nude uljepšanu sliku: idi na Karibe, ožujsko za prave muškarce. Stvarnost se nalazi ispod teksta: «konzumiraj», «pokori se» «poslušaj» itd. Naprotiv, u Capre Smith govori istinitim jezikom u Senatu, a mediji prenose lošu sliku o njemu: «Smith varalica», «profiter bi gradio kamp za dječake na svom privatnom zemljištu» itd. Znači imamo dva slučaja. Privid=lijepo, stvarnost= ružno (Carpenter) i privid=ružno, stvarnost=lijepo (Capra). Već je naznačen taj nedostatak, ostajanje na negativnoj strani problema, pa nema pozitivnog sadržaja. Carpenter tako ostaje u apstraktnoj općosti, on 'samo' ima vjeru u american way (Nada zadivljeno promatra američke nebodere, uostalom kao što se Smith napaja gledanjem Capitola), ne nudi program najbolje artikulacije te vjere. Capra ima hrabrosti predložiti konkretno rješenje, izdržati predbacivanja poput naivnosti itsl.

Ali, sve u svemu, vjera je neuništiva. Carpenter je vjerujući Amerikanac, a to se broji...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 12:36:23
Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 12:26:26
Dakle, sada stigosmo do bitnih indikatora: nada – capra – roosevelt – american way – optimizam. New Deal!

Ово под условом да је Нада - нада, а не ништа, нула?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Usul on 30-07-2012, 12:39:59
Karpenter je hrvat :-) :-) :-) :-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 12:42:43
Quote from: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 12:36:23
Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 12:26:26
Dakle, sada stigosmo do bitnih indikatora: nada – capra – roosevelt – american way – optimizam. New Deal!

Ово под условом да је Нада - нада, а не ништа, нула?

dakako, to je tisuću puta logičnije, a dokaz se vidi na dvije razine:
1.Carpenterovi ostali american way filmovi
2.Carpenterov omaž Hrvatskoj i Hrvatima
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 30-07-2012, 12:49:00
Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 12:07:01
i vrckastu D. (ali ona je žena)...

Nema veze, nije mi to definišuća/primarna odlika identiteta.  :lol: A i da jeste, bilo bi isto, samo bih vas sve zavela i tako nametnula svoj stav. :evil:

*čitam analizu kasnije
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 13:03:41
Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 12:42:43
Quote from: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 12:36:23
Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 12:26:26
Dakle, sada stigosmo do bitnih indikatora: nada – capra – roosevelt – american way – optimizam. New Deal!

Ово под условом да је Нада - нада, а не ништа, нула?

dakako, to je tisuću puta logičnije, a dokaz se vidi na dvije razine:
1.Carpenterovi ostali american way filmovi
2.Carpenterov omaž Hrvatskoj i Hrvatima

Претпостављам да знаш да презиме тог лика, Нада, није Карпентерова измишљотина, већ Реја Нелсона, човека који је писао причу по којој је филм снимљен, само што се у причи зове Џорџ?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 13:20:47
džone, ne možemo tako. jesi li uopće gledao They Live? ako jesi, jesi li shvatio o čemu govori?
ovdje imamo potpuno analognu situaciju: ti si provincijalac (puki carpenterov obožavatelj) koji dolazi u središte (pingvinov topic o carpenteru). sada ti još trebaju naočale da bi ispod privida vidio stvarnost. naočale su dane: metodologija kojom razotkrivam carpentera. ali ne, iako imaš oba faktora, dalje postavljaš seljačka pitanja. nikako da raskineš sa provincijom.
ili ako moram nacrtati doslovno: Ray Nelson je privid! njega guraju centralizirana sredstva kontrole, izbacuju ga iz anonimnosti u prvi plan, da bi se provincijalci imali o čemu pitati. Ray Nelson je tobože "problem", problem na razini provincije. tko se bavi takvim tričavim i zapravo irelevantnim stvarima, izmiče mu stvarnost! a stvarnost je u ovom slučaju Nelson/Carpenter, pa naravno - Carpenter! pri analizi termina "nada", treba dakle polaziti od Carpentera, a ne od Nelsona.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 13:31:03
 xrofl

БУЋ! "Њу дил" прднуо у чабар! Почетак приче Eight O'Clock In The Morning:

Quote
At the end of the show the hypnotist told his subjects, "Awake."

Something unusual happened.

One of the subjects awoke all the way. This had never happened before. His name was George Nada and he blinked out at the sea of faces in the theatre, at first unaware of anything out of the ordinary. Then he noticed, spotted here and there in the crowd, the non-human faces, the faces of the Fascinators. They had been there all along, of course, but only George was really awake, so only George recognized them for what they were. He understood everything in a flash, including the fact that if he were to give any outward sign, the Fascinators would instantly command him to return to his former state, and he would obey.

Аутор Реј Нелсон (http://en.wikipedia.org/wiki/Ray_Nelson), објављена 1963. године.

Постоји и стрип "Нада", објављен 1985.

И све то због "осталих Карпентерових american way филмова и Карпентеровог омажа Хрватској и Хрватима"?  xrofl  Нада је нада, а не НИШТА... НУЛА?!?!

Хау јес ноу.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 30-07-2012, 13:57:48
joj, Pingvin, prvo Hrvati pa amebe 8-)

sam si rekao da se radnja dešava u L.A.-u dakle, španski je značajan faktor

no, sve u svemu, i bez tog Nada tekst ti je slabašan. Napisaću ja nešto kasnije, ali ako si već doredio Karpentera kao desnog onda si propustio fakat da i za desnicu treba imati naočare.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 14:03:38
@reynolds
isuse bože, pa ovdje ti raskrinkavam suptilne pojave, mikrofiziku stvarnosti!!! središte je rafinirano, provincija gruba. jasno da uočavaš samo krupne grube komade stvarnosti, kao što slon ne može raditi u porcularnici.
ajmo ovako
provincijska seljačka gruba logika: prvo je ray nelson napisao priču, a tek onda je joh carpenter snimio film.
PRIVID!!!
ta o tome se radi ovdje (i u filmu, They Live o tome govori: o potrebi prevladavanja privida)
evo ISTINE:
tek kada je John Carpenter snimio film, počeo je Ray Nelson postojati! Carpenter proizvodi stvarnost, ne Nelson koji je totalni privid. on ne postoji prije nego ga Carpenter "stvori".

znam da je u provinciji teško razumjeti rafinirane filigranske logike, ali stvarnost je takva, teško pronična. povijest ne postoji prije nego je napiše središte (iako tu može doći do deformacija, najklasičniji slučaj: SANU - iskrivljena svijest - promašivanje zbilje. ali to ne znači da nije proizvedena stvarnost, naprotiv! za srbe je SANU konstruirala stvarnost čiju je prividnost otkrila tek Oluja. u sudaru dva centra iz kojih dolazi stvarnost, onaj koji pobjeđuje pokazuje da je ispravniji, tj. više u skladu sa stvarnošću. ali pustimo sad to...) ... sve je ovo tebi teško, jer sam sebe držiš u iluziji ("Hegel mlati praznu slamu"), no radi se baš o hegelovskim stvarima - o prevladavnju onoga "po sebi" u "za sebe", tj. prelaženju priče koju za naše potrebe nazovimo They Live iz nesvjesnog pukog postojanja kod Nelsona u Carpenterovo osvještavanje prikladnijim medijom - filmom.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 14:10:03
Ех, да. Заборавио сам један "детаљ".

Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 13:20:47
Ray Nelson je tobože "problem", problem na razini provincije. tko se bavi takvim tričavim i zapravo irelevantnim stvarima, izmiče mu stvarnost! a stvarnost je u ovom slučaju Nelson/Carpenter, pa naravno - Carpenter! pri analizi termina "nada", treba dakle polaziti od Carpentera, a ne od Nelsona.

Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 12:26:26
Žižek svoje čitanje temelji na imenu glavnog junaka – Nada. Prema njemu, to je španjolska riječ za 'ništa', tj. za proletera. Pa sad, to je ispravno, ali još je ispravnije da je 'nada' hrvatska riječ za vjeru u bolje sutra. Žiža nije došao do ovoga, iako sasvim sigurno poznaje značenje riječi 'nada'. Pitam se, funkcioniraju li njegove naočale dobro ili samo iskrivljuju stvarnost?

Dakle, sada stigosmo do bitnih indikatora: nada – capra – roosevelt – american way – optimizam. New Deal!

Дакле, "тричава и ирелевантна ствар" је по Пингвину оно на чему Жижек - Пингвиновим речима(!) - ТЕМЕЉИ своје читање They Live, а онда га Пингвин "исправља" читајући име на (српско-)хрватском и долази до новог, десног, читања и "њу дила". Јбт, антисемитско тумачење је за ово Пингвиново ко Гибралтарска стена, могу ту да се виде и алузије на "Протоколе", "Тарнерове дневнике" на више места, свашта...  :roll:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 14:15:54
Quote from: PingvinPatuljak on 30-07-2012, 14:03:38
provincijska seljačka gruba logika: prvo je ray nelson napisao priču, a tek onda je joh carpenter snimio film.
PRIVID!!!
ta o tome se radi ovdje (i u filmu, They Live o tome govori: o potrebi prevladavanja privida)
evo ISTINE:
tek kada je John Carpenter snimio film, počeo je Ray Nelson postojati! Carpenter proizvodi stvarnost, ne Nelson koji je totalni privid. on ne postoji prije nego ga Carpenter "stvori".

xrofl

Све и да је тако, опет... Карпентер је од Нелсона ПРЕПИСАО презиме Нада, које је Нелсон свом јунаку дао 1963. године, много пре "осталих Карпентерових american way филмова и омажа Хрватима и Хрватској". Није ово никакав временски парадокс, ало! Нада није нада и тачка. Теорија ти је пала у воду и ајд здраво. Лепо сам ти рекао да одгледаш Бејба, пусти Карпа, видиш да ти не иде још од прве стране овог топика.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 14:19:53
nisi do kraja razumio. ne radi se isključivo o terminu "nada", to bi bilo prejednostavno. nego je nada organski vezana uz cjelinu koju sam uradio, ukalupljena u velebnu zgradu od Capre do Platona. treba to oboriti, priznajem, no ti za sada lomiš drvene mačeve na kovanom željezu.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Usul on 30-07-2012, 14:23:36
Ma šta se pržite, pingvin se ovde zajebava. Ko još može ove gluposti da shvati ozbiljno. Samo pingvin omladinke se slabo pale ovih dana na nazovi metafizičke bravuroze. To je bilo aktuelno pre nekih cca. 30-ak godina.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 14:27:10
usule, ti ćeš progledati, skeptiče: ovo je autentično i upravo proizvođenje stvarnosti. a bit će i zapaljivo.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 14:30:48
Quote from: Usul on 30-07-2012, 14:23:36
Ma šta se pržite, pingvin se ovde zajebava. Ko još može ove gluposti da shvati ozbiljno. Samo pingvin omladinke se slabo pale ovih dana na nazovi metafizičke bravuroze. To je bilo aktuelno pre nekih cca. 30-ak godina.

Д. се пали, из топика у топик. Не знам да ли си испратио, све је ту - реаговања, соло смајлићи-одушевљавчићи, коришћење Хегела против Пингвина...  xrofl
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 30-07-2012, 14:36:42
Ma bitno da se ti ne pališ iz topika u topik.  :lol:  Pokušavaš da repliciraš Pingvinu, postavljaš pitanja, a u stvari ti je znanje vrlo ograničeno i ne možeš da mu pariraš. D. se fino zabavlja posmatrajući kako nemaš kapacitet da ga ispratiš.  8) 

I ko je ovaj Usul? Dok se ne predstavi, marginalnim likovima ne pridajem značaj veći od jedne (hajde, milosrdno poklanjam i dve ovog puta) rečenice.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 14:40:04
predano praćenje nekoga "iz topika u topik" je ozbiljna indikacija
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 30-07-2012, 14:48:30
Ne znam za Džona, on verovatno ima kompleks više vrednosti, ja volim da te čitam jer, zapravo, nešto i kažeš. Izneseš tezu, ali je i argumentuješ. I to potpuno uvrnuto i originalno. Pa može da se polemiše i misli.

Ostali su samo umišljeni palamudi koji papagajski ponavljaju nešto što je neko već rekao, pa još i bolje obrazložio.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 30-07-2012, 14:50:59


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F1.bp.blogspot.com%2F-cMfM5lhZQH8%2FTkLhPrVDs0I%2FAAAAAAAAFnU%2FqOIz8wOKY2I%2Fs320%2Fthey-live1.jpg&hash=9e0f213c1762f72c7cba17800afd01e401e59db2)


They Live (1988) (http://camerapolitica.blogspot.com/2012/07/they-live-1988.html)

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 14:55:34
Хајде тебе мало да чујемо, Д. Ја сам једном ударцем, аргументом (мада ти очигледно и не знаш шта је то, "професионална дебаткињо"), чињеницама оборио Пингвиново млаћење празне сламе.

Као што рекох, изволи мало ти. Један сам од ретких који су прочитали до краја ону твоју салату речи о "Паду куће Ашерових", имаш част да прочитам и твоју анализу They Live. Али прво да погледаш филм.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 30-07-2012, 14:57:36
Quote from: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 14:55:34
Али прво да погледаш филм.

Eto vidiš kako si gup. Mislim da je They Live jedan od najrepriziranijih filmova na prvom RTS-a ikada, a ti pišeš citiranu rečenicu.  :roll:

Biće, sad pišem nešto na engleskom, smorilo me je pisanje.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 15:05:40
И "Срећни људи" су били репризирани милион пута, па не знам да ли сам погледао макар једну епизоду. И немам никакав став према тој серији нити оцењујем да ли је ово или оно тумачење те серије "оригинално", "померено", итд. Зато - изволи, реци нешто конкретно или се врати започетом... чемугод.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Josephine on 30-07-2012, 15:07:06
Pa da, ali ako malo izvrtiš topik, videćeš da se ovde ne pojavljujem prvi put, tako da su ti prozivke besmislene.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 30-07-2012, 15:12:50
"nada" = "ma daj"  xrofl
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 15:18:42
Батина је анализа, наравно, боља и занимљиво је пропитивање наочара. Међутим, као што више пута рекох, овај филм се може гледати као својеврсна апологија конспиратологије и то због последњих сцена. Можемо сумњати у наочаре све док предајник не буде уништен, кад престане утицај медија, и кад истина буде буквално огољена - као гола жена и голи ванземаљац у последњој сцени где он њу погледа и збуњено је пита - Шта ти је?

А што се тиче "хаја" током ношења наочара, опет конспиратолошко тумачење - има ту и одушевљење током ношења и мучно спуштање кад се наочаре скину, кад човек опет буде изложен "намазаној" стварности. Аналогија је јасна - одушевљење јер су очи коначно отворене спрам муке виђења изманипулисаног света каквог га види обичан народ. Као што рекох, зато Нада млати црнца (а и добија грдне батине притом) онако дуго, да би га натерао да прогледа, да својом муком учини да fellow man прогледа такође. Нада ту има помало месијанску улогу, па и улогу мученика на крају, али Карпентер у једном интервјуу у свом стилу одмахује руком на то и каже - ма јок, Нада је обичан човек, није месија. И још тврди да су Наполеон Вилсон, Снејк Плискен и Нада заправо иста личност.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 30-07-2012, 15:35:43
mislim da sam djelimično odgovorio na pitanje ovdje kada sam odgovarao Krljiću, pa ću to postaviti

Quote from: Бата Животиња on 30-07-2012, 15:18:54
čak i da to tako postaviš, povratak džefersonovskom duhu nije isto što i vraćanje slobode. Ono što  Karpenter problematizuje je poslušnost (valjda i džefersonovskom duhu), autoritet (i džefersonovskog duha), jednostavno, te čiste slobode nema i to je američki umišljaj. Potpuno je svejedno da li su Džeferson ili Tramp autoriteti ako se brane sa istim fanatizmom.

Povrh toga, film završava tako što se skida mrena sa očiju, ali zašto bilo ko očekuje da će ljudi sada da umlate vanzemaljce a ne da nastave da sarađuju sa njima? Dakle, i dalje se očekuje da će ljudi masovno prihvatiti novu realnost a to su pretpostavke nekoga ko ne vjeruje u ljudsku slobodu. Ako je neko slobodan onda mi ne znamo šta će on izabrati, a Nada zna, tačnije, Nada i Staljin znaju.

Na kraju krajeva, džefersonovski duh je onda u ovom slučaju roba koja se podjednako prodaje na tržištu kao i sve ostalo.


Čisto da napomenem, za mene je They Live odličan film i preporučiću ga sestriću. U određenom dobu života ovo je film koji treba gledati. I ovo jeste donekle igra za mene, gdje se previše analiziraju stvari, ali što da ne, mislim da je legitimno. Nisam odavno gledao film i tek sinoć sam uvidio neke probleme.


Mislim da je dobro što je spomenuta tuča crna i bijelca, jer i tu postoji problem.
Prije toga crnac je iznio svoje viđenje stvari koje je u suštini filozofija pukog preživljavanja u džungli. Ali to njegovo viđenje je istinitije nego Nadino prije stavljanja naočara, a možda i poslije.

Jer Nada objašnjava stvarnost ne potencijalnim zlom u ljudskoj prirodi već nečim spolja - vanzemaljcima. Ali oni u stvari ne rješavaju problem, samo ga izmještaju. Kao nisu ljudi stvorili džunglu na asfaltu već tamo neki Marsovci. Ljudi ne moraju da se mijenjaju, oni su u stvari moralno savršeni ali su prevareni, neko ih obmanjuje, hipnotiše, i kada stvarnost budu vidjeli pravim očima sve će se vratiti u normalu.

Crnac je u pravu što to odbija, što neće da stavi naočare, jer one ne riješavaju problem.

Prvo, zašto Nada oduzima vanzemaljcima pravo da žive na Zemlji? Čak i da su štetočine i kriminalci, ja ne znam otkad se to lopovi ubijaju, je li to smrtna kazna revidirana u slučaju vanzemaljaca pa ih možemo ubijati i za manje zločine od masovnog masakra na premijeri Batmana?
Rješenje je totalno problematično jer ispade da je gore biti vanzemaljski kriminalac od ljudskog, čak i ako činite istu stvar. Kazna za vanzemaljsku piramidalnu krađu je smrt kao i za masakr koji počini čovjek, a čovjek za piramidalnu krađu samo ide na robiju a ne ubijaju ga na licu mjesta.

I drugo, problem međuljudskog ophođenja nije riješen, jer je sasvim moguće zamisliti ono što se kod nas kaže sjahanje Kurte i uzjahanje Murte. Kada napokon izvrše jedan genocid nad vanzemaljcima, ne postoji nikakva garancija da sami ljudi neće stvoriti još gori korporativni kapitalizam.

Dakle, crnac čini dobru stvar što ne razlikuje vanzemaljca od čovjeka i što odbija da stavi naočare

Naravno, ovo je sve hipotetisanje, ali valja ga uzeti u obzir, jer ranije nisam uviđao koliki fanatizam se u stvari ogleda u Nadi, i koliko je on jedan rambo komandos u čitavoj priči.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Usul on 30-07-2012, 15:48:46
Ovo je zanimljivo viđenje ali pogledajmo to malo drugačije. Nada govori o trenutnom stanju stvari. I to trenutno stanje stvari je direktan proizvod uzurpacije vanzemaljaca.
Može se reći da je ljudska civilizacija za vanzemaljce veliki roj pčela koje se stimulišu da proizvode med.

Ovo ne menja činjenicu da zlo, nasilje, nepravda itd. mogu da postoje i bez prisustva stranog elementa (i postoje naravno i jesu integralni deo ljudske prirode). Poruka koju Nada šalje je - "U redu, naš sistem je uzurpiran od strane zlih vanzemaljacam hajdemo da ih skinemo nekako pa da vidimo šta da radimo sa ljudskim društvom posle toga. Možda nećemo ništa popraviti ali je to onda bar naša greška."
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 30-07-2012, 15:58:47
hajde da uzmemo neki bliži primjer: Da li neko misli da ako vojnom silom protjera Albance sa Kosova, a dosta i pobije, da će to i dalje biti ''sveta zemlja''? Zaslužuje li ona taj epitet u takvom slučaju? Da li hrišćanin stvarno ima pravo da očisti ''svetu zemlju'' od nevjernika? Da li je on i dalje hrišćanin nakon toga?

Da li Nada ima pravo da u ime demokratije i slobode oduzima bilo čije živote?

Možemo mi da to gledamo kao na eksperiment koji će pokazati da li ljudi bez stranog elementa mogu bolje da funkcionišu kao društvo. Ali nekako mi izgleda da oni u samom startu gube ako misle opštim čišćenjem stranog elementa da započnu novo doba. Da li je Nada demokrata i da li su njegova uvjerenja slobodarska nakon takvog zločina?

Po meni nisu i ta sklonost da se eliminiše nepoznato-vanzemaljsko je em nedemokratska em gotovo na nivou primitivnog plemena i njegove odbrane od neprijatelja.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 15:58:58
Теорија јеврејске завере даје неке одговоре за They Live. Ту је исто на делу спољни, али при томе и "невидљиви" непријатељ - Јевреји који су паразити, који су организатори послова и имају своје пипке у свим полугама власти и присиле, а НАРОЧИТО МЕДИЈА. Јер није продавац новина ванземаљац, али НЕКИ од полицајаца ипак јесу и то је ЈЕДИНО тежачко занимање које видимо да ванземаљци раде - остало су пословни људи, медијски радници, новинари, итд. Упад ове двојице на онај скуп и говор коме присуствују као да су сажети делови "Протокола", где се отворено објашњава и како ће људи бити новцем купљени за експлоатацију планете. Па онда "Тарнерови дневници"... Тарнер је пореклом из Ел-Еја, електротехничар, али живи сам, релативно неприметно, осећа бес према онима који пристају на постојећи поредак и не желе да учине ништа. Нуклеус побуне налази се у људима који су изгубили све и који живе по сквотовима, групама, центрима који их на неки начин окупљају (црква) + сам крај где се главни јунак жртвује ударом у зграду која је главни стуб власти (уједно и how convenient најслабија тачка), што потом има далекосежне последице. С тим да Пирс у "Дневницима" иде корак даље и укратко, у цртама (за разлику од развученог романа пре тога) описује потоњи рат. Код Карпа је то ограниченије - људи прогледају и нека фрка почиње да се догађа али реално не знамо шта ће бити даље.

Ту и јесте штос, што антисемитски конспиратолози сматрају да ће се елиминисањем паразита који је крив за све недаће, те недаће савременог света средити саме по себи, јер сматрају да су gentiles да не кажем goyim у души племенити (да не потежем сад и имена филозофа, филозофи су овде попут рибе у Астериксу) и да ће тако бити решено све.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 30-07-2012, 16:07:55
da, dosta se ovdje podilazi nekim pseduorasističkim objašnjenjima problema, a iz te perspektive npr Wall Street je ljevičarski film samo zato što je Majkl Daglas WASP, iako je struktura ista, crno-bijela. Da je bio malo garaviji i orlovskog nosa taj isti film bi proglasili za rasistički, a ovako je kao ''u redu''.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Hiperhik on 30-07-2012, 16:17:40
`They live` je los film, na svim zamislivim nivoima (i par nezamislivih, pride.) Pa, to Drvodelja sam priznaje, over and over. Kakav Zizek, kakvi bakraci..
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 16:21:22
Quote from: Бата Животиња on 30-07-2012, 16:07:55
da, dosta se ovdje podilazi nekim pseduorasističkim objašnjenjima problema, a iz te perspektive npr Wall Street je ljevičarski film samo zato što je Majkl Daglas WASP, iako je struktura ista, crno-bijela. Da je bio malo garaviji i orlovog nosa taj isti film bi proglasili za rasistički, a ovako je kao ''u redu''.

"Вол стрит" има и сцену просветљења. Кад Чарли Шин раскрсти с Геком и изађе из зграде, за тренутак застане испред улаза, погледа ка небу, а лице му је обасјано сунцем. Потом одлучно крене даље да сјебе Гека. Па шта ћеш очигледније од тога? Мада Стоун никад није желео да иде у том правцу, ево проверио сам, пре Мајкла Дагласа разматрани су Ричард Гир и Ворен Бити за улогу. Али да је Дастин Хофман, било би фрке.

Као што сам већ негде написао, у They Live се може свашта учитати, али је суштина да Нада има тај амерички добро/лоше прекидач у себи и он пуца у лоше не сумњајући ни у себе ни у наочаре.

У овој расправи "инсистирам" на антисемитском тумачењу јер су разлике од American way тумачења само у неким нијансама. Чисто да не буде забуне.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Father Jape on 30-07-2012, 16:30:40
Ha, pa nisam dosad znao da je Kirk Douglas od beloruskog jevrejskog porekla.  И́сер Даниело́вич.  :lol:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Usul on 30-07-2012, 16:35:32
A Čarls Bronson Litvanac :)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Alex on 30-07-2012, 17:10:38
Quote from: Hiperhik on 30-07-2012, 16:17:40
`They live` je los film, na svim zamislivim nivoima (i par nezamislivih, pride.) Pa, to Drvodelja sam priznaje, over and over. Kakav Zizek, kakvi bakraci..

Bojim se da je jedini stvarni nivo onaj na kome je to dobar film.

Na ostalim nivoima su filmske neznalice.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 19:17:23
albedo, pa ne znam što se buniš kad si samo potvrdio osnovnu tezu da se radi o pravom američkom konzervativnom filmu (kako se i promatra Carpenter na razini čitavog topica)

no, u daljnjim postovima si neprepoznatljiv, što si postao europski budist? pitanja koja si postavljaš su besmislena, a što je gore - jalova.

npr. ovaj odlomak,

"I drugo, problem međuljudskog ophođenja nije riješen, jer je sasvim moguće zamisliti ono što se kod nas kaže sjahanje Kurte i uzjahanje Murte. Kada napokon izvrše jedan genocid nad vanzemaljcima, ne postoji nikakva garancija da sami ljudi neće stvoriti još gori korporativni kapitalizam."

Kojeve odbacuje mitraljezom Gatling ispaljujući monumentalne rečenice. poslušaj: "Ali može da se zadovolji čisto subjektivnim, nedjelatnim, dakle, imaginarnim nadmašenjem; jednom "kritikom". On može da svoje djelo usporedi s nekim drugim djelom. Uspoređivanje djela - jednih drugima: to je zanimanje uzor-Intelektualca, literarnog kritičara (Schlegel). Konstatira da su sva rđava."

eto gdje se nalaziš ti, u jalovoj "kritici" koja koči svaku akciju. uspoređuješ "djela" (društvo koje stvaraju izvanzemaljci, društvo koje stvaraju ljudi), a nisi Schlegel!!! konstatiraš da su "sva rđava", ostaješ na jalovoj poziciji apsolutnog relativizma, prirepak povijesti.

dalje ideš u još veće nebuloze pa se "pitaš":

"Prvo, zašto Nada oduzima vanzemaljcima pravo da žive na Zemlji? Čak i da su štetočine i kriminalci, ja ne znam otkad se to lopovi ubijaju, je li to smrtna kazna revidirana u slučaju vanzemaljaca pa ih možemo ubijati itd..."

ili još nebuloznije:

"Da li Nada ima pravo da u ime demokratije i slobode oduzima bilo čije živote?" (iako se ne radi o "bilo čijima" već upravo o izvanzemaljcima)

svašta
ajde da si se pitao o opravdanosti konkviste (makar su to pitanja koja su na dnevnom redu već u 16. stoljeću)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 19:28:53
Quote from: D. on 30-07-2012, 14:48:30
Ne znam za Džona

pa da, na njega se odnosilo. sam priznaje da te prati "iz topika u topik". izgleda da on forum shvaća kao neku vrst ispovijedi. 'olakšava' si savjest, svoju fanatično-pratilačku savjest, ovakvim javnim 'priznanjem'.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 19:48:59
Quote from: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 15:18:42
Нада ту има помало месијанску улогу, па и улогу мученика на крају, али Карпентер у једном интервјуу у свом стилу одмахује руком на то и каже - ма јок, Нада је обичан човек, није месија.

može Carpenter tvrditi što mu drago: to su njegovi privatni stavovi, puki subjektivni umišljaji. jasno, provincija(lac) će prije vjerovati zlatnom teletu, provincija lako zapada u idolatriju.
ovdje je na neupitan način pokazano kako je They Live u stvari remake Mr. Smith goes to Washington i to je objektivnije od običnih tvrđenja privatne osobe.
sad, tebi nije poznato, ali terminom koji koristiš, "mesija", potvrđuješ ispravnost teze. a time što ne znaš da govoriš to što govoriš, tvoj iskaz dodatno dobija na težini - on je objektivan. a ne znaš da terminom "mesija" povezuješ spomenuta dva filma: naime, g. Smith govori u senatu 3 dana i noći , sve dok se fizički ne sruši. da bi se uzdignuo, uskrsnuo u duhu kojim odnosi pobjedu.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 30-07-2012, 21:28:41
Pingvin, shvatam ja da si ti kao Hrvat pripadnik jedne nacije bez bića i da ti preostaje samo djelanje, štaviše, grozničavo djelanje je jedino što ti je od egzistencije preostalo. Pošto nema bića, mora se stvoriti privid bića, a taj privid se postiže tako što se nijedna akcija ne koči, jer ne smije da se koči. Akcija je jedini dokaz da Hrvati postoje, jer je to jedini način da nacije bez bića stvore privid svoga postojanja. nema Oluje, nema Hrvata.

Nacije sa bićem ne moraju nikakvim djelanjem da dokazuju svoje postojanje. Oni čak ne moraju da urade ništa i opet se o njima priča. Nemaju grozničavu potrebu da pobijede sopstvenu nevidljivost, sopstveno nebiće.

To su neke amerikanske, hrvatske, crnogorske stvari

Inače, griješiš ako misliš da sam relativista, to što dovodim u pitanje grozničavu motivaciju Nade ne problematizuje moj esencijalizam. Problematizuje samo njegov.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 30-07-2012, 21:51:09
pa je, stvarno je uputno kontemplirati o motivaciji kad se nađeš usred borbe
samo ti (vi) stagniraj(te)
poslat ćemo vam razglednicu;)

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Джон Рейнольдс on 30-07-2012, 22:11:14
Јој! Па зар је оно мало сурове фактографије срушило "закуцавајућу" анализу дотле да се сад потежу некакве "провинцијске идолатрије"...  xrofl Немој, Патуљче, ко бога те молим, па шта је следеће, да ми парафразираш Константиновића у десетерцу? И пусти оно претходно ложење букве, тек ту фактографија може да падне ко Мјолнир на главе нижњих врста, дај сад "Принца таме" или тако нешто.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 30-07-2012, 22:17:59
o ovome smo već raspravljali kada smo govorili o sličnostima Hegelovih crnaca sa Hrvatima

i njegovi crnci stalno igraju oko vatre i misle da drugi stagniraju zato što ih spolja gledaju kako budalasto trče oko plamena i urlaju

a ovi spolja se samo smiju dok gledaju crnce u žaru ritualne borbe

jer ti očigledno zaboravljaš jednu stvar: Ko ima jaču motivaciju i ko je najjače djelovao u povijesti do one kontemplaciji najsklonije nacije?

Djelovanje ostalih nacija najčešće se, kao i kod Hrvata, svodi na ritualnu igru oko vatre, koje su možda kratkoročno efikasne ali dugoročno se ispuhaju kao i svaki balon.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 01-08-2012, 11:41:49
bavim se mišlju da uputim štovanu forumašku javnost ka jednom pristupu Carpenteru u kome se raskrinkava njegova opsjednutost platonskom idejom te variranje teme, najkasnije, tamo od Magle (koji je, usput, njegov najzanimljiviji film. dugo vremena sam puko postojao mislivši da je to Stvor. ali Magla pruža veće naslade.)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Bimbo Sullivan on 05-08-2012, 20:13:16
Quote from: Бата Животиња on 30-07-2012, 21:28:41
Pingvin, shvatam ja da si ti kao Hrvat pripadnik jedne nacije bez bića i da ti preostaje samo djelanje, štaviše, grozničavo djelanje je jedino što ti je od egzistencije preostalo. Pošto nema bića, mora se stvoriti privid bića, a taj privid se postiže tako što se nijedna akcija ne koči, jer ne smije da se koči. Akcija je jedini dokaz da Hrvati postoje, jer je to jedini način da nacije bez bića stvore privid svoga postojanja. nema Oluje, nema Hrvata.

Nacije sa bićem ne moraju nikakvim djelanjem da dokazuju svoje postojanje. Oni čak ne moraju da urade ništa i opet se o njima priča. Nemaju grozničavu potrebu da pobijede sopstvenu nevidljivost, sopstveno nebiće.

To su neke amerikanske, hrvatske, crnogorske stvari

Inače, griješiš ako misliš da sam relativista, to što dovodim u pitanje grozničavu motivaciju Nade ne problematizuje moj esencijalizam. Problematizuje samo njegov.

Kakva je ogromna količina nebuloza ovdje napisana (u ležernom stilu, naravno).

...Bacam kontru:

Kaže ovo: "Nema Oluje, nema Hrvata."
A čega to osim Oluje uopće ima?!! Kako se uopće drukčije može biti bez Oluje?

"Nacije sa bićem ne moraju nikakvim djelanjem da dokazuju svoje postojanje."
Nacija s bićem koja bez djelovanja ("dokazuje") postojanje?!? Daj, nemoj me jebat! xrotaeye
Kako se uopće neko neprividno biće može utemeljiti ili uspostaviti ako ne činom (stol stolarenjem, igra igranjem, broj brojanjem, srpstvo srbovanjem...)!? Biće Jest samo ukoliko je povijesno, tj. događajno, "djelano". Nema Jest bez događanja. Nepovijesno biće je Ništa, besmisleno, ludo... Biće je bitkovno samo u rakursu vremena (dakle, rascjepkane vječnosti, konačnosti). Utoliko, zajedno s Kantom, da ponovimo: Da bi se nešto spoznalo ("dokazalo"), mora se najprije proizvesti u vremenu kao dimenziji proizvođenja.

Takvo bitkovno ustrojstvo bića nalaže biću da postaje i nestaje (ontologijski komparativ). Da se kreće iz prvida u istinu; iz istine u privid. Nikome nije vječno zagarantrana blagodat istine.

Istinski utemeljujuće i slavno biće Helena je ono bivstvovanje u vrijeme Antike. U današnjem dobu imamo samo privid Helade, a zovemo ga Grčka. Isti ljudi, isti prostor, ali drugo vrijeme, druga bit. Stari Heleni su zadužili čovječanstvo, današnji Grci su degenerirani izrod, naprosto boranija. Grčka je privid Helade.

Američko biće je utemljeno kao višenacionalno, otud je višenacionalnost  nedvojbena istina njenog bitka. Nema tu greške.

Međutim, ima bića koja su u današnje vrijeme poprmila suportan tok od onog Helenskog.
Ako ičega uopće ima, ima hrvatskoga bića. Ništa življe u sebi od toga nije. Sve ostalo je privid. Ono (hrvatsko biće) je uspostavljeno "u stoljeću sedmom". Svi znamo za petoro braće i dvije sestre, itd... Dugo vremena se to biće valjalo u blatu privida (poturčenja), da bi se ne tako davno uspostavilo ne samo kao istinito biće, neko bićevnije nego ikad! To biće-bitak je toliko razvedeno, bićevno i visoko bitkovno rangirano u svojoj uspostvaljujućoj događajnosti da je više ostalih bića odaslala u privid. I ne samo to. Hrvatsko biće je u tolikoj mjeri biće-bitak da joj je uspjelo - pokatoličiti Srbe!!! :shock: Dakle, jedan osporavani "prividni" biće-bitak na zbiljskom i ontološkom polju rastura one koji su se najviše kleli u snagu svog bitka. I ne može biti drukčije za one o čijem se biću može pričati bez da se išta uradi. I kakva je to snaga bitka (kojemu, pazi, ne treba djelanje), a da mu je pošlo za rukom da dozvoli osakaćenje samog sebe? Kakvo je to bilo srpstvo, ako je pokatolićeno? I to posredovanjem onoga što -oni nazivaju- privid-bića?! Neviđena nebriga za bitak, neistina bitka, privid srpstva. Biće-bitak hrvatstva čistom bitkovnom snagom svoga smisla sebi prisvoji tu-bića izvorno srpskog bitka. I onda kažu da je Platon lud.

Zanima me što kažu apologeti "nedjelanoga" bića, je li Kosovo srpsko biće, i hoće li Kosovo i ostati srpsko biće, (čije utemeljenje leži u najstarijim danima uspostave najbitnijeg najsrpskijeg srpstva), ukoliko se akcija ostavi po strani? Hoće li se o srpstvu Kosova "pričati" bez obzira na akciju? Hoće li se "pričati" o srpstvu Kosova krcatom Albanaca i uključenog u albansku državu? Jasno da neće (?). Jer srpsko biće bi došlo u sukob sa samim sobom (a možda je i došlo) pošto su u najhrvatskijem gradu Kninu osporavali prividnu priču o hrvatskoj krajini. To bi i ostala srpska krajina, s punim pravom, da Hrvati nisu "dokazali" akcijom suportno. Hoće li Republika Srpska ikad ispuniti bitni zadatak srpstva bez akcije?

Dakle, jedini način da Kosovo opet bude srpstvo je taj (što dobro u dubini duše znaju) da pregrizu jezik i bitak shvate u rakursu vremena, da i oni malo zaigraju oko vatre. Ustrajanje na starom srednjovjekovnom (be)smislu bitka može voditi samo u - privid i groznicu. Jasno.

I za kraj. Biće se ne može imati bez aprironog totaliteta poimanja, bez svijeta. Bitak, svijet, tek omogućuje bića ili točnije njihovo shvaćanje, bit. Državnost i -svjetsko- povijesna priznatost Hrvatske je horizonot onoga nabačaja "sada" kroz koji se sve ostalo gleda. Tako da čak i ono manjebićevno (što se činilo i prividno) u hrvatskoj historiji, od nedavno, mnogošto od toga se uspostavlja u bićevno, dakle istinito i povijesno. Snazi hrvatskog bića doprinosi duga Jadranska obala, jedinog segmenta smrdljivog balkana koji vrijedi, kao neprocijenjivi resurs priznat od milijuna turista i NATO saveza u njihovom plemenitom nastojanju za širenjem euroatlanskog bića-bitka na obale zapadnog balkana kojemu Hrvatska, sukladno povijesnom ustrojstvu svog bića, daje punu podršku jer taj put prepoznaje kao jedini smisleni i zdravobitkujući za svoj korak u iduću fazu svjetskopovijesnog z-bivanja.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 05-08-2012, 21:00:58
TL; DR  :evil:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Tex Murphy on 05-08-2012, 21:25:25
Quote from: Ghoul on 05-08-2012, 21:00:58
TL; DR  :evil:

+1
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Bimbo Sullivan on 05-08-2012, 21:46:01
Još najbolje da ćeš pročitati ono što ti ne odgovara.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 05-08-2012, 21:56:14
QuoteBiće Jest samo ukoliko je povijesno, tj. događajno, "djelano".

Postoji ogromna razlika između ''djelano'' i ''djelanje'', kao i između ''oluje'' i ''povijesnog''

Ko to izjednačava naravno da je primitivni Hegelov crnac

Quoteneprocijenjivi resurs priznat od milijuna turista i NATO saveza

Ovo može biti ''bićevito'' i ''kurčevito'' jedino za Hegelove crnce.

Mene bi bilo sramota da me Česi nakon brčkanja hvale, a još gore bi bilo da me bezumna klasa poput plaćeničke vojske pozitivno ocjenjuje. No šta da se radi, neko je Srbin a neko ustaša.


Povijest nije počela 1991. Bar ne za cijenjene nacije. One što su do tada vazalno pušile kurac čitavo jedno tisućljeće naravno da ne kapiraju šta je Hajdegerova slika svijeta iliti thought-world. Da kapiraju ne bi i dalje lupetale o pukom djelanju.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 13-08-2012, 14:58:03
MEMOARI NEVIDLJIVOG ČOVJEKA

Nevidljivi čovjek je zanimljiv slučaj u Carpenterovom opusu i naoko prekretnica. Samo film prije još je uvijek slijedio američkog heroja koji raskrinkava ono što je loše u samom američkom središtu. Taj je doslovno «nada» u oporavak zajednice...

Zatim dolazi do kobnog obrata: «nada» postaje ništa. Carpenter napušta osnovnu vodilju o potrebi otkrivanja prave stvarnosti koja je zakrivena prividom, prividom koji zadovoljava blazirane Amerikance, ali ne i heroja. Magla, Princ tame, Velika gužva u kineskoj četvrti, Oni žive, niz filmova u kojima Carpenter varira temu. Neposredno prije Memoara tvrdio je kako je prava stvarnost nevidljiva i onda – paf! Izlazi sa skroz oprečnom tezom: nije stvarnost nevidljiva, ona je upravo jasna i poznata, ali heroj koji bi se trebao uhvatiti u koštac sa tom stvarnošću, bježi u nevidljivost. N-a-d-a postaje n-i-š-t-a.

Nick Halloway nije ni samurajski japi ni zdravi bauštelac. Obični je korisnik blagodati američkog društva, žanje plodove pionira koji su stvorili preduvjete da bi on mogao sjediti u uredu, telefonirati, imati sekretaricu, primati veliku plaću i dangubiti u klubu. Halloway se brine za sebe i boli ga dupe za ostalo.
Nasuprot njemu nalazi se David Jenkins, fanatični operativac CIA-e. Jenkins obavlja poslove koje treba obaviti, preuzima odgovornost i pristaje nositi na grbači teret, jer je svjestan da tako omogućuje postojanje svih Hallowaya.
Memoari nevidljivog čovjeka su u tom smislu neka vrsta Magle; Carpenter ostaje namjerno dvosmislen i nije sasvim jasno rabi li jednu čudnu strategiju prokazivanja «surovog tipa» na površini, samo da bi suptilno opravdao njihovu real-politiku. Tko je junak: Halloway ili Jenkins, svećenik ili ostarjeli hipik koji besciljno luta i kupi autostoperke?

Time smo došli do teze: možda Nevidljivi čovjek nije prekretnica, možda uopće ne strši u opusu, nego se uklapa u cjelinu. Možda je Nevidljivi čovjek karpenterovska kritika američkog predgrađa koje se opustilo i otupjelo u ugodi.
Nekoliko je naznaka u tom smjeru.

Pogledajmo kada Nick Halloway postaje nevidljivi čovjek. Jednog lijepog dana kada je neki hegelovac držao predavanje o općoj povijesti s platforme magnetizma. Naravno, nije ključno što se priča o magnetizmu, već upravo metodologija pričanja o tome. Kako se priča? Kroz opću povijest. Halloway upada na predavanje u trenutku u kojem čovjek priča o Talesu. Nezainteresiranost koju pokazuje za materiju je zapanjujuća. Ovaj priča o Talesu, a Halloweyu se spava. Čak štoviše, odlazi dokono se izležavati umjesto da sluša. Dakle, daju mu se izravni uvidi u stvarnost, ali on to odbija i bježi. Strah od Talesa nije ništa drugo nego manjak odvažnosti. Tales je tvrdio da je sve voda, a nigdje nema više vode nego u moru. Na more se pak otisnu samo odvažni, dok pašljivci bježe u brda (nije slučajno što film završava Halloweyem u brdima). Hegelovac za katedrom je pričao opću povijest stavivši naglasak na Talesa, vodu i more, a Carpenter taj jezik transkribira u Jenkinsa, modernog pirata vanjskopolitičkih poslova. Kao što se pirat otisnuo na slobodno more i ako je uspješno djelovao uzimao je plijen, tako i Jenkins djeluje izvan i iznad shvaćanja blaziranih Hallowaya: Jenkins stvara stvarnost. Halloway se toga prepao i odlučio postati nevidljiv.

Do kraja filma imamo igru mačke i miša. Jenkins pokušava regrutirati Hallowaya i pogurnuti ga na pozornicu opće povijesti, a ovaj samo želi da ga svi puste na miru i da uživa, tamo daleko, u brdima.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 05-10-2012, 18:24:15
PRINCE OF DARKNESS (1987)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F2.bp.blogspot.com%2F-Q4I60y982_A%2FUG0DCsAc42I%2FAAAAAAAATVU%2F1oeCi1Hw4HY%2Fs320%2FPRINCE%2BOF%2BDARKNESS%2B%25252818%252529.jpg&hash=4a169fd5bf9622994e14b322481aa364ba1e3c03)

http://ljudska_splacina.com/2012/10/prince-of-darkness-1987.html (http://ljudska_splacina.com/2012/10/prince-of-darkness-1987.html)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 05-10-2012, 20:51:03

COSMOPOLIS (David Cronenberg, 2012)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.indiewire.com%2Fstatic%2Fdims4%2FINDIEWIRE%2F0dd128f%2F4102462740%2Fthumbnail%2F680x478%2Fhttp%3A%2F%2Fd1oi7t5trwfj5d.cloudfront.net%2F08%2F6a8130a68e11e1bcc4123138165f92%2Ffile%2FCosmopolis-Poster.jpg&hash=3270670aee32994c26eef59596efb92434f6c0a1)

http://camerapolitica.blogspot.com/2012/10/cosmopolis-david-cronenberg-2012.html (http://camerapolitica.blogspot.com/2012/10/cosmopolis-david-cronenberg-2012.html%3Cbr%20/%3E%3Cbr%20/%3E%20%5Burl=http://camerapolitica.blogspot.com/2012/10/cosmopolis-david-cronenberg-2012.html)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Alexdelarge on 05-10-2012, 22:44:34
Жао нам је, страница коју сте тражили на блогу не постоји.  :!:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Melkor on 05-10-2012, 22:56:02
 Почетна (http://camerapolitica.blogspot.com/)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 15-10-2012, 21:10:53
Quote from: Бата Животиња on 05-10-2012, 20:51:03

COSMOPOLIS (David Cronenberg, 2012)

...što danas suštinski ne postoji kosmopolis, to jest ne postoji grad koji stvarno jeste centar poretka, koji nudi istinski univerzalne kriterijume po kojima treba urediti planetu...

Stoga nije ni čudo da u filmu koji se zove Kosmopolis gotovo uopšte ne vidimo ni kosmos ni polis

Cronenbergov film je slabašan, ali ovdje si promašio stvar. pa on upravo o tome govori, film je kritika "kosmopolisa". a kosmopolis koji kritizira je njujorška burza. to ti je centar poretka, "univerzalni kriteriji koji uređuju planet". "sablast kapitalizma kruži svijetom", a odaslana je iz centra, iz wall streeta. burza i financije se nameću kao kozmos, ali tu se događa zanimljiv fenomen. ovaj "kozmos" prelazi u svoju suprotnost - u kaos.
i sada Cronenberg kao nešto o tome "progovara" i usput biva neizmjerno dosadan: nije dao ozbiljnu analizu, a nije ni ponudio snažne metafore filmskim jezikom. on nam je dao jednog dosadnog mešetara koji živi u kozmosu i jednog lijepog dana kada odlazi na šišanje, sklizne u kaos.

ps - kada se ponudi kritika, tj. određivanje značenja tom "putu na šišanje", tada bi se film mogao unekoliko popeti
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 16-10-2012, 12:15:59
Univerzalni kriterijum današnjeg svijeta je Dekart - Cogito, ergo sum - a ne berza, berza je samo posljedica tog kriterijuma, ili možda preciznije - sredstvo tog kriterijuma.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: taurus-jor on 11-03-2015, 04:56:20
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Zovite Pingvinčinu da se vrati!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 11-03-2015, 18:04:57
samo zosko može da ga vrati, ali mora da prođe kroz mračni svijet patuljaka, i da nagovorimo otrovnu Jevtropijevićku da ga propusti
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: taurus-jor on 11-03-2015, 19:07:22
Pošto je virtuelni Divlji zapad, poznat kao Znak Sagite, uplovio u novu eru raspištoljenog haosa i bezumlja, potrebno je tu eru krunisati vraćanjem Pingvinčine. Zadatak je opasan, ali vredi pokušati.

Imaš li ti kakvog uticaja na Zoska i Jevtropijevićku?
Brine me jedino što Zosko, čini mi se, aludira da je Pingvin u mračnom svetu patuljaka ehm... zastranio.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 11-03-2015, 20:46:49
Quote from: taurus-jor on 11-03-2015, 19:07:22
Zosko, čini mi se, aludira da je Pingvin u mračnom svetu patuljaka ehm... zastranio.

nije valjda postao Srbin?

Jevtropijevićka je ključ, samo nju bi zosko poslušao
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: džin tonik on 11-03-2015, 21:33:29
hm, mislim da bih poslusao "onu koju se vise ne spominje"...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Mme Chauchat on 11-03-2015, 21:54:45
Ne znam o čemu pričate, Pingvin nas se davno odrekao, spalio mostove za sobom, vamte namte :( :( :(

A sa zoskom ja tek veze nemam, tu morate da se obratite na neku ozbiljniju adresu, Meho, Dušman, tako ti ljubitelji stripova :(
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: džin tonik on 11-03-2015, 22:15:02
pa ne tvrdi bato da imas ikakve veze sa zoskom. peca.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: džin tonik on 11-03-2015, 22:25:08
ah, sad shvacam. da se ne bi slucajno pomislilo. sorry jevtro, naporan dan, sporo kopcam, pa preslikao na tebe.
Title: Pingvin Patuljak primećen na Znaku Sagite
Post by: taurus-jor on 26-06-2015, 20:42:28
O Gospode (ili umjetniče što si ranije bio poznat kao Zosko),
O Pizzobato (ili umetniče što si ranije bio poznat kao Albedo, a još više kao Bata Životinja)

Kao Sunce Jasan (ili umjetnik ranije poznat kao Pingvin Patuljak) primećen je danas na forumu Znaka Sagite.
Čak je ostavio jedan post.

Kakvo je ovo znamenje?
Sprema li se to smak sveta?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 26-06-2015, 21:03:44
tauruse, zašto se ne bi bacio na pisanje moje biografije?
monografija o jednom običnom nikom, premda neobičnom forumskom laprdalu, koji je zaludio svijet.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: taurus-jor on 26-06-2015, 21:08:46
Pisanja mi preko glave, al' tvoja laprdanja mi prijaju.
Welcome back!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 26-06-2015, 21:20:56
u pravu si
sad sam malo bacio pogled na stolarske priloge, čovjeku jednostavno dođe drago kad to čita
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 26-06-2015, 21:55:13
pa dobro nam došo

kad si već tu, daj objasni ovo tvoje pisanije o Noći vještica, najgorem Karpenterovom filmu. Ne može iz teksta da se izvuče jel ti se dopada ili ne.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 26-06-2015, 22:18:34
ma ne sjećam se ni da sam gledao Noć vještica
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 26-06-2015, 22:31:24
našo retard retarda pa se pitaju za zdravlje i neukus... :D
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 26-06-2015, 23:12:27
Quote from: Kao Sunce Jasan on 26-06-2015, 22:18:34
ma ne sjećam se ni da sam gledao Noć vještica

hoćeš da kažeš da ti noć vještica nije kao sunce jasna?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 27-06-2015, 00:39:58
jasna mu je kao magla!

neko kome transparentna genijalnost nečega tako očigledno savršenog kao što je HALLOWEEN nije smesta jasna trebalo bi da ima barem trunku samosvesti i dobrog ukusa (ha!) da se barem pokrije ušima i ne oglašava u javnosti kako ne bi bio opšte ismejan kao kreten.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: džin tonik on 27-06-2015, 03:00:35
Quote from: Kao Sunce Jasan on 26-06-2015, 22:18:34
ma ne sjećam se ni da sam gledao Noć vještica

pozdrav pingvinu!
zadrzi se dva dana i sjetices se filmova iz doba prve pokretne slike, sve kao da odgledao. mene na izgubljenom polozaju vec skoro posrbili, uglavnom, pa, zanimljiv osjecaj uz koji stari filmovi kao da jucer bili...
inace, gul nam se ispromovirao na nekakvim glupostima, napravio znanost od sf-a strave i uzasa, pa nije vise previse eksplicitan.

ps. nemoj mu reci da lovecraft sranje. ono, sranje, ali tu se bas negdje nasao i identificirao, pa ne zelimo biti previse zlobni. kazu ljudi razvio i nekakve osjecaje, pise ljubice. mislim, bah...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 27-06-2015, 03:28:42
Quote from: Gospod on 27-06-2015, 03:00:35
ps. nemoj mu reci da lovecraft sranje.

ne, to mi nikako nemojte reći, jer ako mi to kažu tako velika i dokazana imena, tako istaknuti teoretičari i poznavaoci, autori tolikih radova i studija (ostavljenih isključivo na forumu) - biću prinuđen da promenim sve svoje parametre i stavove kako bi bili bliži ovim velikim znalcima... :(
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: džin tonik on 27-06-2015, 03:42:14
ma dobro gule, netko se mora baviti i prljavim poslovima, nije to vazno.
bitan je dobar ukus: lovecraft je odlican, naravno, to ja onako hipoteticki da pingvin slucajno ne dotakne ako nije najbolje upoznat prastarim autorima.  xsmlove2
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 27-06-2015, 03:57:27
Quote from: Gospod on 27-06-2015, 03:42:14
da pingvin slucajno ne dotakne

ne, samo to ne - nemoj slučajno pingvin da dotakne lavkrafta baš sad kad pišem pogovor finalnoj zbirci njegovih priča na srpskom; nemoj baš sad da me uzdrma, da me pokoleba svojim dubinskim analizama!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 27-06-2015, 09:50:34
pozdrav, zosko
i ne daj se, moramo držati i ovakve isturene položaje

a gulu...
ma ti si mali zloćko... i istinski nemač pojma
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 27-06-2015, 12:04:17
Pingvin, daj bre žrtvuj se, zanoći s vješticama!
Title: Humanitarna akcija: pomozimo Pingvin Patuljku da povrati pamćenje!!!
Post by: taurus-jor on 27-06-2015, 12:58:42
Pošto se Kao Sunce Jasan AKA Pingvin Patuljak vratio na Sagitu sa amnezijom, u sklopu humanitarne akcije "POMOZIMO PINGVINČINI DA POVRATI PAMĆENJE" prilažem remek-djelo pingvin-patuljačke analize Noći veštica, koje, uprkos genijalnosti, nije komentarisano u doba nastanka. Eto prilike za ispravljanje nepravde. Dame i gospodo, gospodo i dama, pred vama je...   

:-|

QuoteNOĆ VJEŠTICA
Prijelazni stupanj između Policijske stanice i Stvora: od regresije na društvenom planu koja, tipično konzervativno, zahvaća mlađe naraštaje, prelazimo na individualni plan gdje metafizičko stvorovsko zlo iz mračnih dubina prošlog zaposjeda dječaka. Koji postaje problematični mladić bez glave. Glava je najklasičniji simbol reda i zakona, pa svaki dobri pristojni američki građanin ima glavu.
Michael Myers nema glavu. On nije ni građanin ni osoba. On je delikvent pa divljak pa indijanac pa crnac - stara američka konzervativna mudrost kazuje da su svi ovi gotovo amorfna masa, nerazlikovni su. Nemaju glave.
Tko ima glavu u Carpenterovom filmu? Pa jasno - šerif! Šerif ima glavu, i doktor također. Oni su profesionalci koji surađuju kako bi bezglave reakcionarne elemente držali podalje od američkog idiličnog gradića.
A tko podriva američki idilu? Ponovo mladi. Komforna mladež otpuštenih seksualnih kočnica treba biti opomenuta. Promiskuitet nije dobrodošao u američkom konzervativnom načinu, tvrdi Carpenter. To privlači destruktivne bezglavce. Neka se malo potiru u međusobnom antagonizmu, jer treba katarza, a onda će dobri doktor odstraniti zaraženo tkivo.


Molim Pingvina da boldovani momenat pojasni und razjasni kako bi sve bilo kao sunce jasno.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: džin tonik on 27-06-2015, 13:20:50
Quote from: Kao Sunce Jasan on 27-06-2015, 09:50:34
pozdrav, zosko
i ne daj se, moramo držati i ovakve isturene položaje

moramo, sve ja razumijem, ali znaj da su uveli i pricuvu, topic sa receptima. ratni neki narod, nije lako.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Franz Xaver von Baader on 27-06-2015, 13:22:40
tauruse, drag si mi, i rado bih ti udovoljio. jednom ću ti udovoljiti, i tebi i bati (a gula ću ismijati, jer nema pojma). trenutno nemam vremena, radim na drugim stvarima, daleko sam, daleko, eh kad bi vi znali kamo me mis'o ponijela... što je naspram te daljine jedan običan pogovor (i to na srpskom!) Lovecraftovim pričama. koliko mora izgledati sićušan gul s 19-inčnim monitorom pored mog HORIZONTA...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 27-06-2015, 13:24:59
poslije crnca dolazi vanzemaljac u velikom panteonu terorista protiv američkog sna, doduše, Talibani nedostaju, ali snimiće neko film i o njima
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: taurus-jor on 27-06-2015, 13:36:03
de de, pingvinu, ne izvlači se.
to ti je deset minuta posla.
onda će ti horizont biti još širi!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 27-06-2015, 13:54:43
Quote from: Kao Sunce Jasan on 27-06-2015, 13:22:40
daleko sam, daleko, eh kad bi vi znali kamo me mis'o ponijela...

opa, ovaj opet zaseo na wc šolju pa krenulo da mu se javlja koješta! :D

nego, pogovor je napisan i poslat izdavaču, knjiga ŠAPTAČ U TAMI izlazi za oko mesec dana, pa sad pingivini i ostale kreature mogu slobodno da šapuću u mrakovima svojih slepih 'horizonata'... moja se vizija poljuljati neće!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 27-06-2015, 14:03:56
ma jasan je Pingvin, crnac postaje vanzemaljac i u Stvoru i u Predatoru, u Alienu vanzemaljac je i bukvalno crn... dakle Karpenter je tu pratio duh vremena!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: džin tonik on 27-06-2015, 14:24:45
zavodnik se probudio. koga li ce danas pozvati na blog? kome u intimi tama saputati na ufo njezni stih, viziju...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Ghoul on 27-06-2015, 14:39:38
kome, da, kome...?

gospod strepi, osluškuje, sluti...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: eddie coyle on 27-06-2015, 15:18:31
 Van Dam umalo da pokvari teoriju o crncima...  :)

http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2014/04/10/article-0-1D01E6E000000578-478_634x394.jpg (http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2014/04/10/article-0-1D01E6E000000578-478_634x394.jpg)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Albedo 0 on 27-06-2015, 15:27:43
vjerovatno su po imenu mislili da je neki reper, pa kad je došao u hulahopkama izbacili su ga što su brže mogli! 8-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 24-07-2016, 15:48:22
Inače, nešto u vezi STVORA me decenijama muči, nadam se da neko može da objasni ovo a da se objašnjenje ne svede na bašbrigizam Karpentera i slično.....

Problem je sam kostur, to jest mjesto i akteri, što je na neki način Pingvin već istakao.

Naime, sve se navodno događa u američkoj naučno-istraživačkoj stanici, samo umjesto naučnika tamo imamo gomilu sasvim sumnjivih tipova, više žitelja geta, radničkih četvrti, ozloglašenih dijelova grada, nego prokletih naučnika.

No, hajde i da je to samo pokušaj Karpentera da gikovi ispadnu kul ili tako nešto, i jest da nisu tu svi uopšte naučnici, prvi Rasel je samo bivši vojni pilot, no i to ga ne opravdava, nije ni ta vojska s koca i konopca.

Šta je konkretno problem... kada Rasel započne test krvi, to ne liči ni na kakav normalan test krvi. Nači ono, niti vade iz vene iglom, niti samim tim koriste različite igle za svaku osobu.

Nego se koristi skalpel, pritom isti skalpel za sve, da ima neko sidu svi bi je dobili jbt. A ne da neko ima STVORA. Ludilo dostiže vrhunac kad jedan od likova koji skuplja sve krvne uzorke krene i sebe da siječe, ali kao "higijenski" obriše skalpel o farmerice pa onda pristupi zakrvavljivanju sopstvenog palca.

Eo decenijama mi ne ide u glavu, ono nisam lilit i ne radim u laboratoriji, ali da u američkoj naučno-istraživačkoj stanici na Antarktiku vade krv svima istim skalpelom, i brišu ga mesarski o pantalone, a pritom ne znaju ni koliko je prokleto zarazan STVOR, to mi je neviđena misterija ovog filma.

Jel ovo plod samo moje džrmofobije?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 24-07-2016, 16:58:04
Quote from: PizzobattoJel ovo plod samo moje džrmofobije?

ili Karpenterove. ;)

nemam definitivan odgovor, ali

prvo, svet je tad jos uvek bio mlad (ne znaci da u lab i bolnicama nisu bili sterilni uslovi i radilo po ps-u, naravno), kad si pomenuo sidu tek je 80tih ta prica dobila ozbiljan zamajac, na globalnom nivou

drugo, imas likove skupljene s koca i konopca, sam si primetio - ko je dovoljno lud da mesece provodi u ledu i mraku?

trece, da se vratim na Karpentera i dzrmofobiju...ko kaze da ovo, ukoliko je svesna "greska" nije njegova paranoja povodom cinjenice da se tako nemarno odnosimo prema nevidljivom protivniku? da biramo nekompetentne likove kao jedinu odbranu od moguce katastrofe? u startu potcenjujuci problem pre nego bude prekasno.

(pa Contracted iz 2013 prikazuje zenu koja u stanju raspadanja ne ide kod lekara, ali zato sluzi hranu u restoranu bez da to ikome smeta)

cetvrto, malo oftopik: jedan horor fan, Amer, poznavalac - ljubitelj oruzja i vojnik stalno je pricao o tim nelogicnim postupcima koji kod njega pomalo diskvalifikuju filmove kao npr standardna scena kad lik silovito zasece nozem posred dlana ne bi li pustio krv...ovaj vojnik je u fazonu: ostar noz bi mu tom silinom impakta presekao saku, sto se ne zasece tamo gde je bezbednije i gde brze zarasta, kao po prstu?

itd. dakle, ako nije plod vremena i Karpenterov nameran komentar, onda je nesto sto treba prepustiti suspenziji neverice and never turn back.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 24-07-2016, 17:20:27
jopet, progoni me... ima čak i par epizoda u Big Bang Theory, kad jedan od gikova ode na Sjeverni pol u naučnu stanicu, mislim ima tu raznih stvari koje mogu da se ozbiljno rade daleko od građana, magnetna polja, eksperimenti i slično

shvatam da je Karpenter ih strpao na Antarktik da bi dobio izolovanu zajednicu, svijet u malom, ali opet je moglo bez suludog skalpela, ili još gore, brisanja o farmerke :)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 25-07-2016, 22:26:49
+ je izgleda Karpentera boljelo uvce da bilo šta u filmu bude logično :)

http://www.moviemistakes.com/film1278

najbolje mi je to da u stvari partija šaha koju Rasel igra s kompom na početku uopšte nije ispravna, to jest kompjuter nije mogao da ga matira :)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 25-07-2016, 23:42:57
Vau, horor nije dokumentarac, ali ipak... :)

upravo repriziram, psu su lepo & propisno izvadili kroj, hocu reci krv.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 25-07-2016, 23:49:17
A kad se pričalo o Drumskom ratniku, takvi detalji nisu smetali Bati. [emoji38]

Da ta partija šaha nekako utiče na zaplet, smetalo bi mi. Ovako, skoro da me baš briga.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 25-07-2016, 23:52:49
Pa ono, horor fanovima nista od toga ne smeta :lol: mislis da sam ja obratila paznju? jok. divim se pomalo likovima koji su u stanju da popisu sve ove greske i greskice...

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 25-07-2016, 23:56:43
Pa to je lako ako se baviš nečim što odredjeni film površno prikazuje. Profesionalna deformacija, valjda.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 25-07-2016, 23:59:48
ridikuli, opet zaebavaš... najvažnije mi je to oko skalpela, upravo zato što, kao što je i Dybuk primijetila, u prvom dijelu filma se koriste igle, i onda naprasno skalpel postane jedina stvar sa kojom se vadi krv

štaviše, neki na netu su primijetili da je mogao da dezinfikuje skalpel na vatri svoje mašine, jedino što bi time ubrzao stvar ako bi krv odmah tada reagovala na užarenom skalpelu

no, to mi se uklapa u teoriju zavjere da oni i nisu naučnici nego bjegunci iz Alkatraza, koji su se sakrili na Antarktik, preuzeli identitet gikova a prave pobili! To bre čekam da kažem! 8-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 26-07-2016, 00:14:26
Dr. Bler je naučnik, a imamo i onog doktora (ne sećam se da li je bio živ na tom testu krvi). Ostali su tehničari, ili pomoćno osoblje. A stvarno ne znam kako bi trebalo da izgleda prava ispostava na Antarktiku, po društvenoj strukturi. Mi čak i ne znamo svrhu te stanice, tj. koja je njena glavna funkcija.

Uostalim, nisam pomenuo Drumskog ratnika bez ikakve veze. Tamo, u jednom trenutku blizu kraja filma, Humungus baca koplje iz svog automobila koji je u punoj brzini, u smeru kretanja, i pogadja. Fizika nam kaže da to koplje nikad ne bi otišlo ispred kola, već bi zaostalo, ako baca u granicama ljudskih mogućnosti, ili čak malo iznad.

Indijana Džons (prvi) je pun takvih propusta, ali ipak su to dobri filmovi, i ne obraćam mnogo pažnju na takve greške dok gledam, čak i kada sam ih svestan.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 26-07-2016, 00:25:31
po meni to nije isti nivo propusta, jer film kao niz pokretnih slika bukvalno od početka vodi "rat" sa fizikom, sad si tamo, sad si vamo, montaža ubrzava stvari, pređeš sto metara u rezu, kost se pretvara u svemirski brod itd...

ali ovo je više od toga, mislim, da je išo u školu Karpenter bi bar čuo kako je nastao penicilin, što znači da je mogao da ima neko shvatanje kako i najmanja pora može da proizvede nešto čak i u laboratorijskim uslovima

nije to bitno u smislu da ja svakako volim STVORA, samo me je uvijek mučilo to pitanje zašto bre to rade, nema smisla

iskopao sam, nisam gledao ovaj rimejk prikvel ili šta već iz 2011. godine, da na kraju tu tvrde da izgleda i ne može da dođe do zaraze sve dok stvor ne proždere narednu žrtvu, ali to mi je u stvari sasvim bezvezno objašnjenje. Ako je uopšte to stvarno iz novog filma, nisam gledo, samo pročito nešto na netu
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 26-07-2016, 00:33:30
Evo, dr Bler je ostao bez ruku

Noris (koji je znao da barata iglom) je mrtav

nema se vremena, a test je brz, pustiti krvcu i videti kako reaguje na toplotu. to je to, u pitanju je opstanak, nema vremena za protokol, plus, sto rece ridiculus ostalo je samo pomocno osoblje :)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 26-07-2016, 00:40:19
pomoćno osoblje koje izgleda kao pušteno iz ukrajinskog zatvora!

budući da je Karpenteru ta naučna strana i nebitna, mogao je ladno da izmijeni scenario i da to bude zatvor u nedođiji za najgore kriminalce!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 26-07-2016, 00:54:58
Jeste

pazi, kad se imalo vremena i kad nije bilo tolike panike psu se krv vadila iglom, pa na isti nacin ubrizgavao sedativ Doci

sve otislo dodjavola, doslo stani-pani, strucnjaci i medicinski pismeni mrtvi i onesposobljeni, treba brzo sprovesti test ljudskosti

sta se radi?

stavi se u polozaj ljudi koji nisu naucnici, u panici su i bas ih briga za neke bakterije, sterilnost ili viruse kad treba da utvrde dal krvca u kontaktu sa toplotom dobija noge!

ali, sto kazes, nismo sigurni na koje sve nacine, osim onih koje smo videli, stvor asimilira i replicira zrtvu. da li je pojede, olize lice (kao onaj slatki haski), nesto trece..ko ce misliti o detaljima kad vremena nema, a ni strucnjaka. meni je to negde logicno, uzevsi u obzir paniku.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 26-07-2016, 01:15:24
ajd kad već repriziraš vidi to ako možeš... npr taj kome je olizano lice na početku nije time zaražen... a oni koji se poslije pokažu kao žrtve Stvora nije jasno kad su se zarazile... u suštini, možda se Karpenter i tu zajebavao u vezi toga ko će da nagrabusi
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 26-07-2016, 01:25:01
Stekao sam utisak da transformisani stvorovi ne mogu nikog da zaraze dok su u tom obliku, inače bi svaki kontakt ljudi sa ljudskim stvorovima bio problematičan. Ne, mislim da može to samo u nekom proto-obliku, ili da ispusti neki svoj takav deo. No, ne verujem da se išlo na neku potpunu doslednost i konkretnost u biologiji stvorenja.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: usputni_boem on 26-07-2016, 03:51:53
Quote from: ridiculus on 26-07-2016, 00:14:26
Uostalim, nisam pomenuo Drumskog ratnika bez ikakve veze. Tamo, u jednom trenutku blizu kraja filma, Humungus baca koplje iz svog automobila koji je u punoj brzini, u smeru kretanja, i pogadja. Fizika nam kaže da to koplje nikad ne bi otišlo ispred kola, već bi zaostalo, ako baca u granicama ljudskih mogućnosti, ili čak malo iznad.

Ali, Humungus ne baca u granicama ljudskih mogucnosti ili malo iznad :)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 26-07-2016, 03:59:00
Naravno da ne baca, pošto ima pomoć Boga, tj. reditelja. Ali, to je nešto čega gledaoci ne bi smeli da budu svesni. ;)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: usputni_boem on 26-07-2016, 06:39:51
Mad Max je ipak fantazija, tako da je meni kul sto je Humungus toliko jak da prkosi zakonima fizike.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 26-07-2016, 06:55:06
Bata ovde jeste na tragu nečeg kada kaže da su problemi fizike na filmu specifični, i da je takva priroda medija, ali mislim da ga je istorija odvela upravo u smeru u kome je to bitno. Kada telo pada na ekranu, ljudi danas očekuju realistično padanje u velikoj većini žanrova. Ako producenti ne žele to da prikažu, onda je možda bolje da prave animirani film. A onda imamo i wuxia filmove, koii imaju svoja posebna pravila. Pa upliv CG animacije, koja često bude nevešto spojena sa snimljenim materijalom, pa dolazi do zamerki (publike ili kritike) o "nerealističnoj fizici".

Kompleksna je to tema, i zahteva poseban topik.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 26-07-2016, 14:01:45
Bato, rasvetlili smo misteriju skalpela (bar se nadam?) a ti sad oces da me uposlis da utvrdjujem redosled asimilacije..idi begaj covece :lol:
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 26-07-2016, 14:16:43
da sam ti reko da popišeš modne stilove likova pristala bi! 8-)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 26-07-2016, 14:29:17
haha  :lol:

http://thething.wikia.com/wiki/The_Thing_(organism)

QuoteThe Thing has only assimilation and self-preservation in mind. As seen, The Thing will selfishly save itself or even attack other forms of itself in order to avert attention and suspicion. When The Thing is left alone with a suitable target, it will begin to split open and fire out tendrils, which grab the target and begin to assimilate it. In certain cases after discovery or high chance of discovery, The Thing will sometimes perform "divide and conquer" tactics (...)
When exposed, Things will react depending on how big they are compared to the threat. Smaller Things will generally attempt to escape and ambush prey when the individual is more vulnerable. However a larger Thing will usually attack prey head on and attempt to overwhelm any hostiles instead of escaping, although if it has not completely lost its cover it will attempt to flee.

prvi je bio onaj lik kod koga je pas usao u sobu na pocetku. losa sam sa imenima, no drugi su prilicno sigurni da je to bio Palmer.

i jos correct order of assimilation (as suggested by (other) nerds) (http://www.imdb.com/title/tt0084787/board/nest/258064246)
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 26-07-2016, 16:51:07
onda je logično pitanje zašto su Norvežani pucali na Amere kad im se pas približio, kad se ništa ne bi desilo?

ludi Skandinavci
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 26-07-2016, 17:04:36
Pa, prvo panika, pucali na psa sto puta, nisu ga pogodili.

onda, za pretpostaviti je da ce Ameri primiti psa i ponoviti norveski scenario, ionako im je potpisana smrtna presuda time sto je pas utekao u njihovu bazu.

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 26-07-2016, 17:10:26
ali ne bi ga primili u bazu?

Mislim, Norvežani jedva da su pedesetak metara udaljeni, najobičniji razgovor, dakle filmski dosadna scena, naveo bi Amere bar da posumnjaju da je pas na neki način zarazan

naravno, karantin i nadzor članova tima bi stvorio sasvim drugi film...

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 26-07-2016, 17:13:11
Pa, bi, kao sto i jesu.

imas nagon da zastitis zivotinju, pa kad vidis da se neko sumanuto ponasa a zivotinja lepa (korisna) i pitoma, ti posumnjas na coveka. oni ionako drze iste pse, pomislili da su ovi "Svedjani" poludeli te da su to simpomi cabin fever. i tako se kuca infiltrirao.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 26-07-2016, 22:45:00
U onoj "predzgodi" za Stvora, snimljenoj 2011, mislim da se pokazuje da Norvežanin sa puškom ne zna engleski, ako se dobro sećam. I to je zadovoljavajuće objašnjenje.

Uzgred, filma ne bi bilo ni da je ovaj pogodio psa...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Dybuk on 27-07-2016, 12:41:18
Jos kad bi Amerikanci znali da Norvezani generalno odlicno govore engleski :mrgreen:

ali ajde, taj jedan se nasao.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 27-07-2016, 12:51:51
ali pogodio je Amerikanca, zato je i ucmekan... nisu baš toliki ljubitelji pasa pa da ubiju čovjeka zbog toga, nego je ranjen u nogu jedan od Amerikanaca, i tada oni uzvrćaju vatrom

Karpenteru to izgleda nije bitno, pokušao je da nađe način da preskoči neke stvari iz književnog djela, kao i filmskog prethodnika, pa iako nema logike postigao je da time dosta stvari eliminiše, čak i samog stvora u kocki leda i slično...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 27-07-2016, 21:32:11
Quote from: Dybuk on 27-07-2016, 12:41:18
Jos kad bi Amerikanci znali da Norvezani generalno odlicno govore engleski :mrgreen:

ali ajde, taj jedan se nasao.

Pa, ostali i znaju. Taj jedan, kao što kažeš, koji se brinuo o njihovim psima, je bio izuzetak.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 27-07-2016, 21:58:35
o bre ridikuli, nije poenta što neki producenti tako objašnjavaju ponašanje lika, valjda je poenta što to ponašanje nema smisla

dakle, hajde, ono, probij se iz te opne, ako su producenti rekli ''tako'' ti pomisliš ''pa mora da je tako''

Naravno da nije tako i naravno da nema smisla.

Prihvati Batino objašnjenje o Alkatrazu!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 27-07-2016, 22:44:36
Pa, nije baš tako. Mnoge stvari prividno nemaju smisao, pa se opet dešavaju. Opet ću uputiti na Compliance, sa kog su ljudi izlazili jer je potpuno "nerealan" (po njihovom shvatanju, iako je snimljen na osnovu stvarnih dogadjaja, i to vrlo verno).

Hoću da kažem da je lako zameriti propuste u sferi logike ili geografije ili fizike (ili medicine, kao što si ti učinio), ali kad dodješ na područje psihologije, tu je moguće mnogo više nego što ljudi misle. Zato me ne zanima da se patim s minucioznim objašnjenjima o uverljivosti nečijih postupaka.

Možda je Karpenter filmom rekao da svo zlo dolazi iz Skandinavije? [emoji38] U stvari, to bi bilo dobro pseudo-pingvinovsko objašnjenje.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 28-07-2016, 01:00:59


ali ovdje čak nije ni pitanje da li je neko nešto zasro, već što to što je učinio ne može nikako da promijeni stvar. Može da paniči do prekosutra, i može da histeriše, jopet ono što radi nema nikakvog smisla, jer time ne može da se odbrani.

Nači Norvežanin ni u zrnu inteligencije ne može da nađe ideju da će mu pucanje bilo šta pomoći. Kompletno prethodno iskustvo koje ima ne može na to da ga navede. Kao što nije navelo ni Mekridija na kraju. Bar ne da opali ishitreno i bezumno. Ako već se držiš psihologije, onda valja objasniti zašto se svi likovi tako ne ponašaju, Norvežanin i Mekridi i Čajlds na kraju se razilaze u načinu ponašanja. Imaju različitu psihologiju.

dakle, Norvežanin ubije psa, pa šta? Nije ubio stvora? Stvor ne gine ni kad ga zapališ jbt. Čak i spaljena masa oživljava u toku filma. Pucanje na psa ne mijenja ništa. Pogotovo ako se pljuvačkom ili krvlju ne može zaraziti (to Norvežanin mora da zna, da stvor čeka situacije 1 na 1 za repliciranje).

Dakle, ti govoriš da je to minuciozna analiza, kao da totalno besmislena reakcija ima neko psihološko opravdanje. To mi srozava utisak, vrijeđa me kao gledaoca na neki način, a pritom je dvolično, jer nemaju svi likovi istu psihologiju.

Naravno, ja i dalje pričam ovo u smislu da je meni Stvor ipak top10 horora, ali nije baš ni cjepidlačenje ukazati na lijenost scenariste. Jer to je upravo to, lijenost.

S jedne strane, logično je da puca ako se pljuvačkom prenosi. Ali onda nije logičan skalpel.
S druge strane, ako se ne prenosi zakrvavljenim skalpelom, onda nije logičan Norvežanin.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 28-07-2016, 01:24:13
Pa, jebote, kada bi svi pažljivo razmišljali pre nego što učine nešto, stopa zločina bi se smanjila za 90%! (Onako odokativna cifra!) Bilo bi i manje ratova!

Helikopter je nosio i eksploziv. A pucanjem (i pogadjanjem) bi se pas bar zaustavio i naterao da otkrije pravo lice, tako da nije da nema baš nikakve logike.

Nadam se da primećuješ razliku izmedju slučaja kada scenarista razvija likove u jednom pravcu i onda im zada da učine nešto što nema veze s njihovim karakterom, ali, Bože moj, scenario zahteva takvo rešenje, i slučaja kada se uvodi lik o kome ne znamo ništa na nekoliko minuta da bi pokrenuo nešto u zapletu. Postoji bar nekoliko desetina mogućih objašnjenja...

Znači, nije isto kad imaš nelogičnost ili nedoslednost U filmu i kada želiš da praviš dodatnu fikciju koja će bolje objasniti neke postupke ili dogadjaje.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 28-07-2016, 01:29:24
ali u Stvoru nije u pitanju slučaj #2 nego #1!!!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 28-07-2016, 01:33:01
Mislio sam da pričamo o Norvežaninu!
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 28-07-2016, 01:37:27
pa i pričamo!!!



!!! :)


pa Ameri odu u norvešku bazu i pronađu šta pronađu, i njima se bukvalno desi ista stvar
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 28-07-2016, 01:47:51
Ima u američkoj bazi onaj lik koji se brinuo o psima, i on je možda pandan tom Norvežaninu. Šta bi on radio da je bio umesto MekKridija? Na to pitanje ne postoji precizan odgovor...
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: ridiculus on 28-07-2016, 05:24:13


Quote from: ridiculus on 28-07-2016, 01:47:51
MekKridija

Tj. MekRidija [emoji38]

Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 16-09-2016, 11:33:24
Russell is clean. Childs is a Thing.It's the eye lights. Cundey and Carpenter had a very subtle technique where they would only eye light those who were humanand keep it off those who were infected, giving them "dead eyes" of sorts. It's especially evident in the Blood Test scene where the only one who isn't eye lit is Palmer, who turns out to be one. In the final scene, Russell has an eye light, and Keith David does not.
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Boban on 13-12-2018, 21:06:32
Otkud Norvežani na Antartiku kada oni imaju postavku samo na Arktiku?
Title: Re: Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju
Post by: Aco Popara Zver on 13-12-2018, 21:13:14
Zašto se komp gasi na svakih 30 minuta?
Text only | Text with Images