Carpenter: stolarski prilozi karpenterskom pitanju

[Franz Xaver von Baader]

pa u uvodu topica su citati. zar trebam ponovo pejstati?

evo:
nivo mraka i cinizma-nihilizma THE THINGA

hoxov 'a company of men' je stamen kano klisurina... karpenterov je potpuna negacija toga, nema tu 'company'

'svako svoju guzicu, a ostali kako se snađu.

kod karpentera je 'divljina' sev. pola mesto na kome je ogoljena lavkraftovska protiv-ljudska, ledena indiferentnost svemira prema toplokrvnom čoveku, tu nema mesta za alternativne lajfstajlove kao u westernu ... divljina kod karpentera je potpuno uništiteljska, jalova, sušta negacija. u tome je dosledan lavkraftu, a ne hoxu, čiji sev. pol zaista deluje kao vedro i fino mesto za zimovanje u kome savršeno funkcionišu sve ljudske vrednosti i sva ljudska tehnologija, dakle mesto po svemu isto kao i bilo koje drugo, samo što ima mnogo snega.

kad ja kažem da karpenterov STVOR nije uopšte hoxovski

film zapravo unajvećem anti-hoxovski!

filmu koji je marginalno zanimljiv zbog svoje hoksovštine = (grupa muškaraca u prilično harmoničnoj, ženom blago-uzburkanoj zajednici - sređuje stvar; usamljeni neženja podleže pritiscima i skućuje se uz ženicu, itsl.)

ni nalik otuđenim cabin-fever freakovima iz carpenterove pregenijalne nadgradnje ovog filma

umesto KOLEKTIVA, kod carpentera je gomila IZOLOVANIH, NEKOMUNIKATIVNIH POJEDINACA.
umesto UDRUŽIVANJA, kod njega je PARANOJA I IZOLACIJA I OTVORENI MEĐUSOBNI SUKOBI.
umesto POVERENJA, kod njega je NEPOVERENJE

pa ti sad reci koji je tvoj stav zapravo?
izolirani, nekomunikativni pojedinci, paranoja, izolacija, neudruženi, nekomunikativni, antihoxovski, provučeni kroz nivoe mraka i cinizma-nihilizma, potpuna negacija svega što predstavlja Hawks ili nešto treće?
jesi li ti uopće shvatio o čemu je riječ na topicu?
kaži ljudski, hoxovski, ne budi otuđeni cabin-freak: koji je tvoj stav o Carpenteru i Stvoru, pa da vidimo gdje griješiš.

[Ghoul]

ovo

nivo mraka i cinizma-nihilizma THE THINGA

čak nije ni cela rečenica, nego fragment, u kome se pominje reč nihilizam, i to ne čak ni sama, nego u okviru kovanice (cinizam-nihilizam).

u ovom fragmentu jasno je da ja nigde nihilizam ne pripisujem LIKOVIMA, kako mi to pingvin u svojoj ostrašćenoj kratkovidosti i površnosti uporno pripisuje:

Neki slijepci sa foruma su tvrdili da se u Carpenterovom Stvoru radi o kabinfrikovima i nihilistima koji nemaju povjerenja jedni u druge i brinu se samo za svoje dupe.

takav heroj nije nihilist kao što to nije MacReady u Stvoru (osim u očima djinna i ghoulova)

dakle, pingvin se uporno raspravlja sa stavom koji nisam ni izneo, umesto da je uzeo neki od mnogih koje JESAM izneo, jasno i precizno, ovde:
http://ljudska_splacina.com/2012/01/thing-2011.html

[Josephine]

Ajde, P, oleši ga, pa da nastavimo da se igramo. Ovako je nezanimljivo...

[Ghoul]

nemam nameru da gledam šta je ova glupača rekla, ali javlja mi se da je ona jedina ovde koja pingvina ozbiljno shvata.
što je i logično.

[Josephine]

Pa neću valjda da shvatam ozbiljno osobu koja ne ume da mi se obrati, a da me ne nazove glupačom? Šta imam da pričam sa trogodišnjakom? Pingvin je za tebe pojam analitičkog i kritičkog uma, kao i zrele osobe spremne na suvislu i argumentovanu diskusiju.

A tvoji tekstovi... su smešni. Upravo pročitah nešto sa linka koji si postovao. Bezveze. Pingin ima mnogo smelije i naprednije teorije i analize i samim tim je izazovan sagovornik. Ti samo histerišeš unaokolo.

[Franz Xaver von Baader]

ama ghoule, dobro, nije to tvoj stav. to je moj provokativan uvod da se malo raspravljamo.
novi, svježi, stolarski, provokativni pogledi na carpentera. zar moram sad sve doslovno pojašnjavati!?

a i griješiš u vezi D. vidim da kažeš "nemam namjeru gledati što je rekla", pa sad, ili nisi vidio da je stavila analizu Policijske stanice ili preskačeš njene postove. dok je ti bezrazložno vrijeđaš (stvarno nema potrebe za non-stop ponavljanjem D. je ovo, D. je ono), ona se spremno uključila u temu i dala dobru analizu filma. kod nje ima materijala za diskusiju ili polemiku ako se hoće, a ti, iz ne znam kojih razloga, ustaješ ukopan u prošlom. SADA i OVDJE se raspravljamo o carpenteru, pa ako imaš što primijetiti, pridonijeti ili suvislo oboriti neistomišljenike - dobrodošao si.

[Ghoul]

mene se ovdje provocira!

ali dobro je da si najzad barem priznao da si pisao gluposti i namerno mi pripisivao ono što nisam rekao kako bi me naveo da svojim dubokim uvidima doprinesem ovom humorističkom topiku.

kad budem raspoložen za zajebavanje sa analizom, ja isporučim nešto poput ovoga - ZOMBI: LA CREAZIONE -Feministički traktat par excellence - http://ljudska_splacina.com/2009/02/zombi-la-creazione-feministicki-traktat.html

čak i ova tvoja novopečena obožavateljka mogla bi iz toga da nauči ponešto, kako o hororu, tako o zezanju sa njim i sa FEMINIZMOM.

pošto mi NIJE do zajebavanja s karpenterom, ne planiram da 'doprinosim' tome - ono što sam imao da kažem o STVORU, već sam rekao na datom linku.

[Franz Xaver von Baader]

bah. onda ostani slijepac dovijeka

[Ghoul]

naravno, povremeno ću uskočiti ovde kada tvoji falsifikati postanu previše blatantni i eklatantni, čisto zato što ovde dolazi i svakojaka nejač (uključujući intelektualnu nejač kao što je D.) koja bi mogla doslovno shvatiti tvoje zajebancije kao nekakvu ozbiljnu analizu, i tako sebi stvoriti dovjeka pogrešnu sliku o ovomu redatelju.

[Franz Xaver von Baader]

e sad već pričamo;)

[Franz Xaver von Baader]

ipak, moram reći da su ovo rubne zajebancije. na rubu Istine.

[Anomander Rejk]

NETKO ME PROMATRA
Mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena. Neovisna, živim na 45. katu u pristojnom američkom stanu i uređujem TV-emisije za pučanstvo... sa svojih ženskih pozicija, podrivajući tako dobru staru američku tradiciju. E pa ne može, kaže Carpenter: mlada sam, lijepa, pametna, sampouzdana žena, i moj će se život upravo raspasti pod udarima teleskopa muškog pervertita!
Kada si sama, neovisna žena u svom udobnom američkom stanu kojeg su ti izborili muški pioniri probijajući puteve civilizacije kroz šume, gore, divlje zvijeri i plemena, dakle kada si sama i sve to olako shvaćaš, e onda ćeš vidjeti kako noeovsinost i samopouzdanje kopni a psiha se rasipa, i to usred civilizacije! U najsigurnijoj američkoj utvrdi, u stambenom bloku u stambenoj zgradi sa kontroliranim centralnim grijanjem i klimom. U takvoj situaciji dobro dođe i muški šonjo - profesor filozofije! Profesor filozofije kao potporanj američkog reda i zakona jest podsmijeh, ali, na drugoj razini, karpenterska perfidna dekonstrukcija neovisne žene.
Na neki način, John ovdje varira DVA stvora: neovisnu ženu i gradskog dekadenta - perverta. Žena nadilazi samu sebe tako da prione uz muškarca, a pervert mora biti eliminiran iz američkog društva. Mi u posljednjoj sceni doslovno vidimo da za takve nema mjesta u stambenoj zgradi.

NOĆ VJEŠTICA
Prijelazni stupanj između Policijske stanice i Stvora: od regresije na društvenom planu koja, tipično konzervativno, zahvaća mlađe naraštaje, prelazimo na individualni plan gdje metafizičko stvorovsko zlo iz mračnih dubina prošlog zaposjeda dječaka. Koji postaje problematični mladić bez glave. Glava je najklasičniji simbol reda i zakona, pa svaki dobri pristojni američki građanin ima glavu.
Michael Myers nema glavu. On nije ni građanin ni osoba. On je delikvent pa divljak pa indijanac pa crnac - stara američka konzervativna mudrost kazuje da su svi ovi gotovo amorfna masa, nerazlikovni su. Nemaju glave.
Tko ima glavu u Carpenterovom filmu? Pa jasno - šerif! Šerif ima glavu, i doktor također. Oni su profesionalci koji surađuju kako bi bezglave reakcionarne elemente držali podalje od američkog idiličnog gradića.
A tko podriva američki idilu? Ponovo mladi. Komforna mladež otpuštenih seksualnih kočnica treba biti opomenuta. Promiskuitet nije dobrodošao u američkom konzervativnom načinu, tvrdi Carpenter. To privlači destruktivne bezglavce. Neka se malo potiru u međusobnom antagonizmu, jer treba katarza, a onda će dobri doktor odstraniti zaraženo tkivo.

Čekaj Pingvine, diraš mi omiljeni film- Noć veštica. Ajmo se vratiti na početne premise.
Šta je po tebi Majkl Majers, šta on predstavlja i simbolizuje ? Vampir nije. Nije ni testeraš iz ruralnih zabiti , koji vata američku omladinu po drumovima. Nije kanibal, niti neka nakaza nastala usled tajnih vladinih eksperimenata. Ne odgovara ni profilu serijskog ubice. Nema igara sa policijom, seks ga ne zanima, u njegovim zločinima nema nikakve strasti- on seče ljude nožem kao salamu, bez ikakvog osećaja. On je zapravo bez identiteta, otelovljenje zla, ali zla koje ne možemo pojmiti- nekako se lakše suočiti sa zlom kojem znamo razlog. Neko ubija iz mržnje, neko zbog psihičkih poremećaja, devijantnih seksualnih sklonosti, itd. Majersovo zlo je potpuno van našeg poimanja.
I tu bi oborio tvoju tezu. Da je Majers neki osvetnik, koji kažnjava dekadentnu, seksualno razuzdanu i promiskuitetnu američku omladinu, on bi ubijao strasno, sa zanosom, sa idejom i porukom, a ne kao robot, mehanički, bez ikakvog osećaja.

Sad svako od nas može učitavati dublji značaj filmu, ali ja ne mislim da ga ima. To je jednostavno sjajan horor film, sa neprevaziđenom atmosferom. Ali eto, ako pustimo mašti na volju, ja bih učitao sledeće značenje. Postoji mali, lepi provincijski gradić. vesela tinejdžerska populacija, pošteni i vredni porodični ljudi. Kako ništa na svetu ne postoji savršeno i bez suprotnosti, i ta slika ima svoju suprotnost. Ispod te savršenosti, ili paralelno sa njom, postoji i druga Amerika. Nju simbolizuje Majkl Majers. Amerika mraka, zločina i nasilja. Ona podseća da je sve prolazno i nesavršeno, da sva ta lepa predgrađa i savršeni životi mogu nestati u trenu. Na kraju, u svakom čoveku čuči i svetlo i tama, Majkl Majers opominje na ono mračno u nama.

[Franz Xaver von Baader]

I tu bi oborio tvoju tezu.

nije to moja teza. nego Carpenterova. on ju razvija u nizu filmova. na ovoj temi sam skicirao "zašto je Carpenter sveamerički dečko".

Postoji mali, lepi provincijski gradić. vesela tinejdžerska populacija, pošteni i vredni porodični ljudi. Kako ništa na svetu ne postoji savršeno i bez suprotnosti, i ta slika ima svoju suprotnost. Ispod te savršenosti, ili paralelno sa njom, postoji i druga Amerika. Nju simbolizuje Majkl Majers.

ovdje si ponovio ono što govorim, samo što sam se ja ljepše izrazio;)

Carpenter radi niz filmova (npr. ovih 6) u kojima:
1.varira iracionalne destruktivne elemente koji prijete uređenoj američkoj zajednici
2.tome suprotstavlja heroja kao ogradu čiji je zadatak držati kaos na distanci

Pleasence i Myers su arhetipovi te opozicije.

[Franz Xaver von Baader]

BIJEG IZ NEW YORKA
Što se dogodilo nakon Policijske stanice u kojoj nije bilo Napoleona Wilsona. Američke velegradove preplaviše Cholo kvartovi. Čitav New York postade Cholo.
Naravno, Carpenter je jasno i precizno označio zaraženo tkivo i odstranio ga: oko Cholo New Yorka podigao je zid. Unutar zida ponovo regresija na plemena. Ljudožderi, divljaci svake vrste.
Međutim, i izvan zidina postoje antagonizmi. Neki destruktivni elementi uspijevaju oboriti predsjednički avion, koji pada upravo među ograđene divljake. Zašto baš ovakav scenarij?
Izgleda da Carpenter radi zanimljivu strategiju dvostruke kritike: 1.kao svaki pravi Hawks mora dati packe vlasti i državnom aparatu 2.premještanje radnje unutar zidina omogućuje mu da raskrinka "drugu Ameriku", alternativne lajfstajlove, subkulture, kontrakulture i svjetonazore koji nisu u skladu sa starom američkom konzervativnom tradicijom. Carpenter se u tome ne štedi. Transparentno pokazuje što je Amerika u kojoj ne vlada red i zakon; koje je to rasulo, jad i bijeda. Svi žele van! Svi bi u američki poredak!

U to grotlo upada heroj. On ima bombe u vratu, a usprkos tome - spašava predsjednika. Ipak se institucija treba poštivati. Tko ne poštuje institucije, završi kao Cholo New York.
Heroj je hoksovski pionirski junak za kojega ne važi formalni zakon, već "zakon podrazumijevanih vrijednosti": hrabrost, plemenitost, odlučnost, viteški kodeks. On je individualac koji krči puteve i time djeluje za opće dobro. Nasađen je na tradiciju i dobru američku prošlost u taksiju Ernesta Borgninea. Spasivši predsjednika, heroj ne propušta poslati poruku: zamisli život u ritmu muzike za ples.

[Josephine]

STVOR
Neki slijepci sa foruma su tvrdili da se u Carpenterovom Stvoru radi o kabinfrikovima i nihilistima koji nemaju povjerenja jedni u druge i brinu se samo za svoje dupe. Predrasude i zablude.
Zapravo se radi o variranju teme iz Policijske stanice: naplavine mučne i zlokobne prošlosti probijaju na površinu, jedino što ovaj put nisu na udaru samo mlađe generacije, nego sva ta omlitavjela blazirana građanska dokolica. Amerikanci su se opustili i postali crnci na koturaljkama, bradati vodiči pasa, napušeni neupotrebljivi piloti i ćelavi slabići koji cvile zbog najmanje ogrebotine. Sada su svi kadri postati divljaci. Regresirati na neljudske oblike. Svi, osim heroja.
Heroj uzima stvari u svoje ruke i postavlja se naspram degeneriranog društva (Gary Cooper u Točno u podne). Heroj će provjeriti krvnu sliku sve te kukavne rulje i odabrati primjerke koji još nisu sasvim za odbaciti. Potomcima će ostaviti zapis o herojskom činu, a tada će biblijski pročistiti zakuženu zajednicu vatrom, e da bi spasio društvo.
Najkonzervativniji film na planeti.

- nastavit će se -

Pa sad, u Stvoru ne vidim toliko kritiku društva (opuštanje Amerikanaca) koliko portretisanje "ljudstva" u celini. Ovde Karpenter izlazi iz američkih okvira i portretiše ljude, nevezano za njihovu rasnu, etničku ili nacionalnu pripadnost. Dobro, postoji taj momenat gde Ameri uspevaju da urade ono što Norvežani nisu, ali opet - ni Norvežani nisu opisani kao nesposobnjakovići u odnosu na koje su Ameri heroji i spasioci. Oni su prvi otkrili stvora i takođe su želeli da ga unište po cenu sopstvenih života (scena sa psom na početku).

"Regresija na divljake i neljudske oblike" normalna je u ljudi u situacijama životne ugroženosti. Ne čini mi se ni da se to filmom eksplicitno kritikuje. Karpenter, zapravo, otvara pitanje "šta biste vi uradili u takvoj situaciji?" i sa tim pitanje uspešno se poigrava do kraja filma. Stalno postavlja dilemu, vrti gledaoca oko nje, oduzima mu racio i ostavlja strah da odlučuje. E, sad, to što smo mi u udobnim foteljama i posmatramo tuđ strah od nepoznatog, možda nam brani da se uživimo dovoljno i pomislimo kako bismo svi bili heroji u datoj situaciji, ali to je, naravno, samoobmana. Heroj ovde ponajviše brani sebe, no, ima i jedan deo koji eksplicitno izražava i zabrinutost za ostatak ljudske populacije, tako nije sasvim neistinita ni priča o "brizi sa sopstveno dupe", ali ni priča o "heroju, spasiocu (američkih vrednosti)". Karpenter sve to povezuje u jednu celinu. Na kraju, altruizam mahom ima egocentrične motive, pa zašto to i sada ne bi bio slučaj?

Jedan heroj u gomili, jedan pametan u masi, normalna je slika svakog uzorka svakog društva. Heroji i pametni i izdvajaju se u bizarnim i ekstremnim situacijama. Ništa izrazito "poručujuće" tu....

Stvor može da se posmatra kao predstavnik iracionalnog zla o kojem se govori u Karpenterovim filmovima. No iz moje vizure, stvor, ovog puta, nije tipično zlo, predstavljeno u "cholo" kultu, na primer. I on pokušava da preživi uvlačeći se u ljudska i životinjska obličja, ne juri Amere po stanici sa namerom da ih ubije. Koristi mimikriju da bi preživeo, a sticajem okolnosti, ta mimikrija ubija ljude. Ništa tu nema zlog. To što je ružan ne znači da je zao.


I ključno pitanje: zašto osuđujemo stvora (ako ga osuđujemo, definišemo kao zlo), kada bismo na njegovom mestu uradili isto?

Stvor je, zapravo, iskorak iz karpenterovskog univerzuma, on pruža mogućnosti za mnogo pogleda na stvar, ništa nije izričito crno-belo, kako je, recimo, u već prodiskutovanoj Stanici 13. Sve je podložno diskusiji i relativizaciji.

Pre mi se čini da se u Stvoru radi o sukobu Čoveka sa samim sobom. U odsečenosti od sveta, čovek je prinuđen da se okrene sebi, da se suoči sam sa sobom. Nije slučajno što stvor nailazi baš u tački kada su se svi raspustili, opustili, zabradili, zastomačili. Put ka pročišćenju (biblijskom vatrom o kojoj Patuljak priča) je otvoren. Preživeće onaj koji se odrekne dekadencije, ostane razuman i hrabar. I iz te persepktive, ovo jeste najkonzevativniji film na svetu. Pogotovo ako se povuče paralela sa Potopom. Samo ova priča ima drugačiji kraj, i tu opet vidimo već pominjanu Karpenterovu veru u ljude. Čovek i u Potopu opstaje, ali samo Jedan. Ovde opstaje celokupna populacija, zahvaljujući Jednom.

Dakle, samo delimično slaganje sa Patuljkom od mene. :)  I nikako se ne radi o nihilistima, naravno.

[Albedo 0]

i pošto D. zna kako se žito odvaja od kukolja, evo moram ponovo da postiram jučrašnju poruku

Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2012, 12:10:48

John Carpenter se 1976. pozicionirao u policijsku stanicu. To je njegova utvrda iz koje se nikada nije makao. Ni milimetar!

- kraj prvog dijela -

slijedi: Carpenter kao sam destilat hoksovštine promatran kroz sljedećih 6 filmova: Assault on Precinct 13, The Fog, Halloween, Escape from New York, Someone's watching me i naravno - The Thing!

samo ako Thing posmatraš u nizu u kojem se nalaze Stanica 13, Escape form NY, They Live... može se reći da je Thing bliži vesternu. Ali on je definitivno dalji od svih drugih Karpenterovih filmova.


Američki je sigurno. Samo ''američki'' je širi pojam od ''vesterna''.


Uostalom, čim je Ghoul počeo da lupeta o Lavkraftu jasno je bilo da nema pojma šta da kaže o samom Karpenteru. To je kao kad su antropolozi divljacima koji nisu nikad vidjeli bijelog čovjeka dali odjeću, pa je divljak isjekao pantalone između nogu a žena isjekla košulju u predjelu grudi, i onda tako nosili te odjevne predmete, tako nekako ide i sa lavkraftovskom analizom Karpentera. Niđe veze.



A kad već spomenuste Noć vještica, potpuno je pogrešno uvlačiti priču kako Majers ne može da se pojmi kao biće, jer film kao medij tako i funkcioniše, to je Roland Bart odavno definisao.

Dok književnost insistira na tome da joj riječi i rečenice budu prenatrpane značenjima, pisac uvijek insistira na bogatom podtekstu, film inistira da se svaki pojam i svaki lik što više isprazni, što je potrebno radi interakcije sa masovnom publikom.

Budući da je Majers praznina, on se pojmi na onoliko načina koliko ima i gledalaca, što je nemoguće u književnosti.

Naravno, to ''poimanje'' je više emocionalno nego intelektualno, zato lavkraftizam i jeste drka-drka-đon diskurs.

[Anomander Rejk]

nije to moja teza. nego Carpenterova. on ju razvija u nizu filmova. na ovoj temi sam skicirao "zašto je Carpenter sveamerički dečko".

ovdje si ponovio ono što govorim, samo što sam se ja ljepše izrazio;)

Carpenter radi niz filmova (npr. ovih 6) u kojima:
1.varira iracionalne destruktivne elemente koji prijete uređenoj američkoj zajednici
2.tome suprotstavlja heroja kao ogradu čiji je zadatak držati kaos na distanci

Pleasence i Myers su arhetipovi te opozicije.

Ne, Majers je bezličan, depersonalizovan, zlo koje je samo sebi svrha ; on nije osvetnik na račun razvratne američke omladine... on ubija bez razloga, cilja i poruke. On je ono mračno, destruktivno što u svakome po malo čuči. Tvoja teza bi bila tačna kada bi on u svoja ubistva unosio strast, poruku. On je potpuno indiferentan prema uređenoj američkoj zajednici- on ubija ubijanja radi, bez razloga, bez želje da kazni red, poredak, uređenost...

[Josephine]

Što se tiče Majersa, složila bih se sa Patuljkom. Majers nije potpuno depersonalizovan. Postoji jedna njegova bitna odrednica koja ga vezuje za glavnu junakinju i tu leži (delimična) potvrda patuljkovih stavova...

[Josephine]

čak i ova tvoja novopečena obožavateljka mogla bi...

Možda ti razmišljaš u terminima obožavatelja i fanova i zamenjuješ poštovanje sa ova dva termina, te si tuđ fan i obožavatelj.
Ja ne obožavam.


Pre nego što nastavimo diskusiju bez tvog suvislog doprinosa...

[Franz Xaver von Baader]

Pre mi se čini da se u Stvoru radi o sukobu Čoveka sa samim sobom. U odsečenosti od sveta, čovek je prinuđen da se okrene sebi, da se suoči sam sa sobom. Nije slučajno što stvor nailazi baš u tački kada su se svi raspustili, opustili, zabradili, zastomačili. Put ka pročišćenju (biblijskom vatrom o kojoj Patuljak priča) je otvoren. Preživeće onaj koji se odrekne dekadencije, ostane razuman i hrabar. I iz te persepktive, ovo jeste najkonzevativniji film na svetu. Pogotovo ako se povuče paralela sa Potopom. Samo ova priča ima drugačiji kraj, i tu opet vidimo već pominjanu Karpenterovu veru u ljude. Čovek i u Potopu opstaje, ali samo Jedan. Ovde opstaje celokupna populacija, zahvaljujući Jednom.

taj ti je odlomak savršen za ovu temu u kojoj Carpentera promatramo na novi, zanimljiviji i ispravniji, znači negulovski način
to je upravo ono u čemu se Carpenter nikad nije odmakao od Hawksa
naravno da je posrijedi vjera u ljude, to je tako hoksovski
naravno, postoje dvije vrste ljudi na sagiti: jedni mogu prepoznavati karpentersko-hoksovske obrasce u filmovima, drugi ne
nalazi li se čovjek "odsječen od svijeta" u gornjem toku Missourija kao u The Big Sky ili na južnom polu kao u Stvoru, to je sporedno. to su uvijek američki pioniri koji "zbilju shvaćaju kao pustolovinu" i dok slijede svoju avanturističku prirodu (kao INDIVIDUALCI), istovremeno rade na progresu i doborobiti (OPĆE). jedni i drugi osvajaju resurse: oni nova lovna i trgovačka područja, a ovi energente, naftu.
daleko od toga da bi Hawks zagovarao udobnosti i dokolicu građanskog života; ne, on je konzervativan po tome što se okreće KONSTITUCIONALNIM UVJETIMA takvog građanskog načina života. miran uredan život jest dobrobit koja proizlazi, ali to omogućuje heroj. pionir, koji krči puteve. koji se žrtvuje. MacReady u Stvoru. nekome je Stvor "unajvećem antihoksovski", ali to zato jer nije zagrebao ispod površine. onaj tko gleda samo površinu stvari vidi kako je MacReady ciničan, svojeglav, zasvojedupetan... to što je ispod toga hrabar, plemenit, požrtvovan, što preuzima odgovornost za zajednicu na mikro i makro planu, te NAJBITNIJE karakteristike prolaze nezapaženo. uostalom, baš to što je ciničan i na svoju ruku, UPRAVO TO JEST HOKSOVŠTINA NA KVADRAT!
nije mi drago što nekome rušim dječačke snove, ali nisam ja uradio Stvora. Carpenter ga je napravio prema hoksovskim skicama i što da se radi.
ne naslanja se Hawks na život činovnika i administraciju, na savršeno funkcioniranje birokracije, nego na heroje koji to svojim plemenitim, ali i tvrdokornim na-svoju-ruku karakterom omogućuju. to su ljudi koji odrađuju prljav posao ako treba (kao MacReady kada ubija 'nevinog' bradonju), jer vjeruju u humanost, u ljude, optimistički gledaju u budućnost iako sami ostaju na rubu uljuđenog uređenog društva. baš kao u Stvoru.

I ključno pitanje: zašto osuđujemo stvora (ako ga osuđujemo, definišemo kao zlo), kada bismo na njegovom mestu uradili isto?

to je pitanje smisleno samo iz tvoje pozicije liberalnog borca za sve vrste sloboda
iz hoksovske, koja je ujedno karpenterska, pitanje je besmisleno
oni su na poziciji čovjeka, američke tradicije individualizma koja može biti crni narednik ukalupljen u američku policiju, ali nikako mračni zastrašni stvor. oni su na liniji optimizma i zbilje u kojoj nema mjesta za stvorove.

[Franz Xaver von Baader]

Američki je sigurno. Samo ''američki'' je širi pojam od ''vesterna''.

ovdje se upravo priča o tom širem pogledu. Hawks, Carpenter, američko, tradicija, optimizam, individualizam...
znači, vrijeme ti je da pogledaš filmove i složiš se sa skicom koja se razvija na topicu. ne možeš propustiti ovakve analize Carpentera, koje idu u srž.

[Albedo 0]

ja se slažem, Karpenter je sasvim tradicionalan, ali ipak ima jednu kritičku dimenziju koja nije hoksovska. Na kraju filmova nema razrješenja, ne vraća se narušena idila, i kauboj ne može da odjaše u sumrak.

Možda ti razmišljaš u terminima obožavatelja i fanova i zamenjuješ poštovanje sa ova dva termina, te si tuđ fan i obožavatelj.
Ja ne obožavam.

vid' ovu što me kopira

[Josephine]

http://books.google.rs/books?id=luhZyiXodCUC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=hawks+carpenter&source=bl&ots=lMcBTiLa46&sig=nn91WrYQcz5RTg5BNDDaWoelxco&hl=en&sa=X&ei=tPwST9K-JYPk4QSKvYHcAw&redir_esc=y#v=onepage&q=hawks%20carpenter&f=false

[Franz Xaver von Baader]

ma to je zapravo ono što je ghoul govorio, tj. sada ispada, samo ponovio ono što je netko drugi rekao.
ovdje upravo preispitujemo valjanost tih teza.

[Mark]

Ja bih samo da čestitam Karpenteru rodjendan.

Ziv bio!

[Josephine]

ma to je zapravo ono što je ghoul govorio, tj. sada ispada, samo ponovio ono što je netko drugi rekao.
ovdje upravo preispitujemo valjanost tih teza.

Pa daaaaa, zato sam i bacila link... Rekoh jednom da se ovde ponavlja ono što je neko mnogo ranije već rekao.

[Ghoul]

Rekoh jednom da se ovde ponavlja ono što je neko mnogo ranije već rekao.

samo zato što je neko neku ideju već ranije izneo ne znači da ona nije tačna.

samo zato što neko nakucava stvari koje niko ranije nije kazao, ne znači da je to nešto mnogo pametno.
možda ima razloga što to nije već bilo rečeno.
a taj razlog je - zato što je bezveze!

pri rom, naravno, ne želim reći da je pingvinovo smeštanje karpentera u oblast tradicionalističkog filma nešto novo - osim možda za glupaču i slični polusvet.

[Josephine]

Gde si, matori? Ajmo na piće. 

[Albedo 0]

realno te jeb'o bez vazeljin...

[Ghoul]

realno te jeb'o bez vazeljin...

još jedan 'originalni' kreten.

[DeHickok]

Definitivno Karpentera ne mozes posmatrati odvojeno od Hoksovske mitologije kao sto ni De Palmu ne mozes analizirati bez uticaja Hickoka a sva cetvorica su mu medju omiljenim rediteljima

[Albedo 0]

šta je sada, Gule, zašto plačeš?

[Ghoul]

Definitivno Karpentera ne mozes posmatrati odvojeno od Hoksovske mitologije kao sto ni De Palmu ne mozes analizirati bez uticaja Hickoka a sva cetvorica su mu medju omiljenim rediteljima

naravno da ne.
zar je iko karpentera posmatrao ODVOJENO od hoxa?

da li je moj text o sličnostima i razlikama u tretmanu istih tema i motiva kod hoxa i carpa - i to samo u filmu THE THING - toliko dubok i nejasan za svetinu da ga moram i NACRTATI kako bi bilo jasno šta jesam (a šta NISAM) rekao u njemu? 

[Albedo 0]

aha, pa sad shvatam u čemu je problem, ovo nije topik o tvom tekstu, pa ga vjerovatno većina nas nije ni čitala


terminologiju je predložio Pingvin, i svi su prihvatili njegovu postavku, tvoja je irelevantna. Rasprava se vodi onako kako ju je metodološki postavio Pingvin, ako ne znaš u tim okvirima da djeluješ kupi prnje pa smaraj na drugom topiku

[Josephine]

terminologiju je predložio Pingvin, i svi su prihvatili njegovu postavku, tvoja je irelevantna. Rasprava se vodi onako kako ju je metodološki postavio Pingvin, ako ne znaš u tim okvirima da djeluješ kupi prnje pa smaraj na drugom topiku

Ah, mora da će zaista kraj sveta kada se slažem sa citiranim... 

[Ghoul]

svi su prihvatili njegovu postavku

ako pod 'svima' podrazumevaš tebe i ovu tvoju glupaču. 

[Josephine]

Opet je više od tebe jednog, uplašenog da učestvuješ u bilo kojoj diskusiji kojoj nisi ti postavio okvire.

[Ghoul]

Ah, mora da će zaista kraj sveta kada se slažem sa citiranim... 

ama beskrajno me veseli kad vidim vas dvoje kako se tako super slažete!
baš je lepo kad se mladi razumeju i vole! 

[Josephine]

A kakve veze imaju tvoji postovi na ovom topiku sa temom?

[Ghoul]

A kakve veze imaju tvoji postovi na ovom topiku sa temom?

imaju veze sa kretenima koji me, ničim izazvani, na njoj prozivaju.

[Josephine]

Pa ja te nisam vređala, nisam prozivala... Tebi ostavljam taj deo. Ovde si pozvan da učestvuješ sa smislenim argumentima o temi, a ne da vređaš Pingvina, omalovažavaš teorije i slično.

[Ghoul]

Pa ja te nisam vređala, nisam prozivala... Tebi ostavljam taj deo. Ovde si pozvan da učestvuješ sa smislenim argumentima o temi, a ne da vređaš Pingvina, omalovažavaš teorije i slično.

da ne vređam ovog što me naziva slepcem?
da ne omalovažavam ove humorističke napise koje ti nazivaš 'teorijama'?


već sam kazao šta sam imao o THE THINGu u svim njegovim pojavnim oblicima.

o ostalim karpenterovim filmovima izjasniću se uskoro, na drugom mestu, i bez zajebancije.
ovaj topik sada prepuštam vama koji ga ozbiljno shvatate... 

[Josephine]

"Humorističnije" je pisati ono što je neko već odavno pisao, nego diskutovati o novim tezama.

[Franz Xaver von Baader]

oooo, vidi ti to. ti vraga, što je ghoul osjetljiva dušica. sada se tobože uvrijedio. njega se ne smije dirati.
daj ghoule, ne pravi se. pa ti se ne ustručavaš omalovažavati i vrijeđati druge, a sada se duriš što te se malo (i to SKROZ UMJERENO) zeza.

što se tiče topica, on je zanimljiviji od onoga što si ti pisao (ili prepisao?). nije to ništa strašno, pa da se sad toliko uzbuđuješ.
a tek slijede još luđe stvari... u budućnosti će stolarski prilozi biti još zanimljiviji

[DeHickok]

naravno da ne.
zar je iko karpentera posmatrao ODVOJENO od hoxa?

da li je moj text o sličnostima i razlikama u tretmanu istih tema i motiva kod hoxa i carpa - i to samo u filmu THE THING - toliko dubok i nejasan za svetinu da ga moram i NACRTATI kako bi bilo jasno šta jesam (a šta NISAM) rekao u njemu? 

Nazalost nisam citao tvoju recenziju Karpenterovog Thing-a vec samo ove citate na topiku (ako su korektno preneseni). Mislim da je pogresno proglasavati THE THING antihoksovskim filmom . I ako sa originalnim The Thing (from another planet) u osnovi ima samu slicnu premisu i u pitanju su dva sasvim razlicita filma, hoksovska ideologija i postavka je daleko primetnija u ovom Karpenterovom filmu nego u nekim njegovim drugim filmovima. Kurt Rasel je kod Karpentera ono sto je bio Dzon Vejn kod Hoksa, antarktik jeste pustinja, a tema izolacije je nesto sto se provlaci kod mnogih Hoksovih filmova (Rio Bravo).  To sto sticajem poznatih okolnosti broj prezivelih se svede na dvojcu ili uslovno troje, i sto ovde nema nikakve fukcionalne zajednice je uslovnost price i zanra kome pripada. Rio Bravo je sam Hoks snimio kao antitezu High Noon-a iznerviran sto u tom filmu niko ziv nije pomogao Gari Kuperu, i zato u tom filmu izolacija ucini sasvim suprotno od onog sto ucini u Thing-u.  Zamislite Rio Bravo kao film u kome ce u onom serifovom uredu prvo svi poubijati da bi zatim razlućeni Dzon Vejn kao jedini preziveli izjurio napolje i  razbucao onu bandu koja ih je drzala u opsadi. Ne, u Rio Bravu, indivudalci premoste svoje razlike i svoje mane i kao tim razbucaju tu bandu. Zbog cega je to tako vec sam objasnio (vidi High Noon). To ne znaci da u vecini Hoksovskih filmova nije glavni junak individualac pa mozemo reci i donekle autsajder (kao i Kurt Rusel) koji se ne mali broj puta zrtvuje radi dobrobiti zajednice (a njegova zrtva ne mora znaciti i njegovu smrt, vec sam cin izbora "samoubilacke" misije je dovoljna zrtva (vidi Narednika Jorka ili napr. Patrolu u zoru)). Da zakljucim, The Thing Karpentera je mnogo vise proHoks nego anti...

[Franz Xaver von Baader]

to smo već ustanovili, dehickok

kad već spomenu Rio Bravo, eto možemo tu promatrati one teorije koje je D. linkala i koje ghoul dogmatski podržava.
i sad, tamo se kaže da su Hawksove družine totalno stabilne, maltene jednoum; pogledajmo Ro Bravo. tko tvori družinu? šerif, pomoćnik pijanac i starac bogalj. pridružuje se revolveraš mladić.
oni naposljetku stvore funkcionalnu zajednicu, čvrstu družinu, ALI do formiranja takve čvrste družine, među njima ima trvenja, ima napetosti, čak sumnji, nepovjerenja u mogućnosti.

s druge strane, u Carpenterovom Stvoru također MacReady preuzima stvari u svoje ruke i radi na DRUŽINI. na formiranju skupine koja će se ZAJEDNIČKIM SNAGAMA oduprijeti.

drugim riječima, niti je družina u Rio Bravo stamena kako se uzima zdravo za gotovo, niti je u Stvoru tako razjedinjena.

zato kažem, one teorije valja preispitati. zanimljivo je i čak bolji način ovako prilaziti, nego što to zastupa ghoul i još se duri. pa nismo dogmatici.

[Ghoul]

To sto sticajem poznatih okolnosti broj prezivelih se svede na dvojcu ili uslovno troje, i sto ovde nema nikakve fukcionalne zajednice je uslovnost price i zanra kome pripada.

ovo je kao da kažeš: pa dobro, to što baba nema testise niti dlake na grudima kao deda, to je uslovnost biološke razlike između polova, ali baba i deda su i dalje jedno te isto.

Rio Bravo je sam Hoks snimio kao antitezu High Noon-a iznerviran sto u tom filmu niko ziv nije pomogao Gari Kuperu

nije tačno. očito nisi shvatio suštinu.
bio je iznerviran, ne time što rulja ne pomaže šerifu, nego time što šerif uopšte ide okolo i moljaka za pomoć.

[DeHickok]

ovo je kao da kažeš: pa dobro, to što baba nema testise niti dlake na grudima kao deda, to je uslovnost biološke razlike između polova, ali baba i deda su i dalje jedno te isto.

nije tačno. očito nisi shvatio suštinu.
bio je iznerviran, ne time što rulja ne pomaže šerifu, nego time što šerif uopšte ide okolo i moljaka za pomoć.

Ovo za High Noon si u potpuno u pravu. Tacno je da Hoksa iznerviralo to sto serif uopste moljaka za pomoc Zaboravio sam, 'ebiga (u sustini bitno je da je nas Howard Hawks bio iznerviran   i da ga je to nateralo da snimi filmcinu poput Ria Brava)

[Tex Murphy]

Volim oba ta filma. Ali od oba mi je draži Altmanov McCabe and Mrs. Miller

[DeHickok]

Volim oba ta filma. Ali od oba mi je draži Altmanov McCabe and Mrs. Miller

Odlican je McCabe and Mrs. Miller. Zahvaljujuci njemu zavoleo sam  i Leonarda Cohena. Nekada su se snimali klasici. Sada se snimaju rimejci.