ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo jedan zanimljiv govor Philip K. Dick-a [tekst je na engleskom]:

How to Build a Universe That Doesn't Fall Apart Two Days Later
http://members.shaw.ca/yustargazer/TLQ/pkd.doc

Uzivajte :)

A da, jos da dodam da ukoliko ste gledali film "Waking Life", pri kraju filma onaj tip govori o ovom tekstu....a ukoliko niste gledali taj film, dosta ste propustili :)

pa nije film Halejeva kometa da imas jednu sansu u zivotu da ga vidis.

tja. gledao sam, i da nisam, ne bih bas nesto mnogo propustio...

Quote from: "Spider Jerusalem"tja. gledao sam, i da nisam, ne bih bas nesto mnogo propustio...

nije ti se svideo?
meni se film, ako se moze tako nazvati, bas dopao...pocevsi od svih dijaloga pa do animacije [koju je radilo nekoliko ljudi...tako da je u razlicitim delovima filma stil animacije drugaciji]

kad sam pogledao film, osecao sam se kao da sam ponovo uzeo philosophy 101 :)

da, pa meni je malo i bio problem taj phylosophy 1.01.
onako, preseravanje kao bez pretenzije, a u stvari pretenciozno.
nije losa ta animacija, to bojenje ljudi koje su scene prethodno odglumili, ali ono, smatram ga jednim od onih filmova o kojima svi pricaju, a zapravo ne vredi nesto mnogo.

tja.

Hm, jeste da je ovaj thread od pre 100 godina, ali ne mogu a da ne prokomentarisem par stvari.
1. jos jedan kolosalni, a zapostavljen pisac (međ' citaocima i na ovom forumu)
2. esej "How to Build a Universe That Doesn't Fall Apart Two Days Later" je odlican, a inace je objavljen u zbirci The Shifting Realities of Philip K Dick (Selected Literary and Philosophical Writings) koju svakom ljubitelju Dika od srca preporucujem. Dikovi eseji nisu nista manje fascinantni od njegovih romana i prica i otvaraju celo jedno novo poglavlje u glavi citaoca (na salim se...)
3. Waking Life je odlican film... Ko je gledao, znace zasto se vidi da je onaj ko ga je pravio bio pod uticajem... pa... Dika i još koječega :)  Jer, sta su snovi do jos jednog nivoa stvarnosti... :)
4. Na zalost, ali izgleda da ljudi vise vole da gledaju filmove snimljene po Dikovim delima nego da se upuste u citanje. A film ravan Blejdraneru mislim da necemo ponovo gledati, bar kad je Dik u pitanju (mada je roman ipak mnoooogo bolji...). Rade se Ubik, Tecite suze moje rece policajac, jos stosta, ali vec se plasim na sta ce to da ispadne...

Eto, mene Ubik i dan danas izuva iz cipela, ma koliko puta da ga citam...
Vidim, rade se reprinti. Mozda toga bude jos kod nas. Mozda se nesto novo prevede. (Zelim da) verujem da bi se mnogi tome obradovali. Ako ne u ovoj, onda bar u nekoj drugoj verziji ove stvarnosti.

Teško je porediti Blejdranera i Sanjaju li androidi električne ovce? jer se suviše razlikuju a oba su dobra, eventualno nešto može više da odgovara tvom ukusu.

Iskoristio bih topik da priupitam fanove ovog pisca za tumačenje - pojašnjenje kraja romana
Čovek u visokom dvorcu.

Quote from: angel011 on 01-10-2010, 22:06:47
Teško je porediti Blejdranera i Sanjaju li androidi električne ovce? jer se suviše razlikuju a oba su dobra, eventualno nešto može više da odgovara tvom ukusu.

Istina, jako se razlikuju, to je sjajan film, istinsko umetnicko delo, ali ne mogu a da ne poredim, ipak je film zasnovan na romanu. Kao sto poredim i kada je film samo bleda slika price (Minority Report), tako i kada je film dobar.

Eto, mene jednostavno roman "vise radi", ili mozda bolje receno, prija mi na drugaciji, lepsi nacin :)

Quote from: Alex on 02-10-2010, 07:12:51
Iskoristio bih topik da priupitam fanove ovog pisca za tumačenje - pojašnjenje kraja romana
Čovek u visokom dvorcu.

Roman sadrži dva metateksta, koji dovode u pitanje autentičnost stvarnosti. Jedan je Skakavac pritiska, a drugi je Ji-đing, Knjiga promena. Ipak, ključno je imati u vidu da Skakavac pritiska ne opisuje našu objektivnu stvarnost.
Dik navodi u jednom eseju da je Tagomi prenet u naš univerzum. Međutim, ukoliko je prenet u univerzum iz Skakavca, onda to nije i naš univerzum, s obzirom da između našeg univerzuma i univerzuma opisanog u Skakavcu postoje razlike koje jasno ukazuju da su u pitanju dva različita univerzuma. Postoji mogućnost i da je gospodin Tagomi bio prenet u svet Skakavca, ali i u svet koji čitalac doživljava kao svoju objektivnu stvarnost, ili u neku drugu verziju te stvarnosti.

Veoma znacajna za razumevanje ovog romana je Dikova vera u postojanje drugih, drugačijih stvarnosti, kao i njegova vera u bolju stvarnost. Dik je za Čoveka u visokom dvorcu rekao da je nastao na osnovu snova, koji predstavljaju sećanja na prethodnu, poništenu, ružniju stvarnost.
U osnovi svega je teorija multiverzuma - svi svetovi iz romana su stvarni.

Preporucujem Dikove eseje na tu temu, a ako te interesuje, pogledaj malo o alternativnim univerzumima, tj. multiverzumima... Cak i sa naucne tacke gledista je interesantno - Max Tegmark i Mikio Kaku su tu rekli stosta zanimljivo (nesto moze da se primeni i na Dika). Toplo preporucujem. Eto, sticajem okolnosti, pisem doktorat koji se dotice i Dika i ovog romana, pa ko zna, mozda ga jednom i zavrsim.... :)

U filmu se lepo kaže da smo programirani da umremo, a da ćemo biti pobijeni ukoliko otkažemo poslušnost svojim gospodarima.

To ti je sav metatekst. Nema nikakve bolje stvarnosti osim metafizičke, što je u filmu prodato kao kič-hepiend.

ja sam kao vrednost filma vise imao u vidu postmodernizam i uticaj na kiberpankovsku estetiku. a treba imati u vidu i kad je snimljen. ima iritantnih momenata, ali uz sve proz&cons ja mu ipak dajem zvezdicu :)

Što je to bitno kad je snimljen, kao da se vremenom ljudi opamećuju?

Film jeste bio u "stilu" Ridlija Skota, koji je jedan od trend makera osamdesetih, dobro uklopljen u opšte osećanje sistema koji nadrasta sebe do apsurda.

Blade Runner je jedan od najboljih filmova tog vremena, ali teško bi se mogao proglasiti postmodernističkim.

U stvari, Dikov uticaj je ogroman, ne samo u tom filmu, već i u drugim filmovima, kao recimo Total Recall Pola Verhovena, Running Man itd. Mada je, verovatno, Rollerball, s Džejmslom Kanom, prava preteča ovakve vrste futurizma. Kao i Bardžisova Paklena pomorandža i još neki njegovi romani (The Wanting Breed - koji je kod nas potpuno nepoznat).

Kiberpankovska estetika se lepo-prirodno nadovezala na ovakve prezentacije Dikovog mind-fuckinga, pošto je nova tehnologija (kompjuteri i genetika) pružila manje-više realistički osnov da se uključi u mind-fucking zajedno s do tada dominantnim političkim ideologijama, drogama & magijom.

Osim kod Dika, pravi mind-fucking može se videti jedino još kod Lema, u Solarisu. Tarkovski je snimio izvanredan film prema tom romanu, ali on nije imao taj hi-tech senzibilitet karakterističan za zapadnjačku savremenu civilizaciju. Niti je taj senzibilitet imao petlju da se ozbiljno uhvati u koštac s Lemovim dubokim zaranjanjem. Jedino je još Duboko plavetnilo Lika Besona na tom tragu.

U većini ostalih pokušaja da se stvori nešto slično, pada se upravo na egzistencijalističkom planu, pošto ne postoji spremnost niti se ima znanja da se i na tom nivou uradi nešto dobro, nego se obično zaglavi u onome što najviše aficira, a to je takozvana "estetika", kako se najčešće pogrešno imenuje "stil".

Ne, ljudi se vremenom ne opamecuju (na zalost, eto nas kao vrste tu gde smo)....
Mislio sam vise na to pre cega je snimljen, tj. sta je doslo posle tog filma. Cak i sam Gibson je priznao da je pogledao film, a onda otisao kuci i preradio delove svog Neuromanta (doduse, negira bilo kakav uticaj samog Dika, vec generalno pocast odaje Pinconu, ali film je svakako imao uticaja na njega).

Sto se postmodernizma tice, ja bih rekao da ima i toga - postindustrijsko drustvo, prostorni odnosi (heterotopije), entropija, replikovanje, potrosacko drustvo... Naravno, nije Blejdraner kao Pincon, ali mislim da postmodernog u filmu ipak ima, kao i kod samog Dika, uostalom.

Potpuno se slazem za "padanje" na egzistencijalistickom planu. Dik je jedan od pisaca koji je imao svoju filozofiju i nje se, manje-vise i uz neke varijacije, drzao (neki to zovu ludilom, drugi genijalnoscu, a granice izmedju ta dva ionako cesto nema ) i mislim da je ona zasluzna za cvrstinu njegovih dela.
Ipak, imao sam u vidu bas estetiku kiberpanka –kontrakulture, njihova povezanost s drogama, pankom, rokom, video igrama; neon, mediji, vestacki materijali...

Interesantan je taj period. Nekako istovremeno, dolaze Blejdraner, pa onda Gibsonov Neuromant, pa tada dolazi i do komercijalnog razvoja elektronske muzike (mislim na novi romantizam, koji je zamenio tmurne i psihodelične tonove neponovljivih Tangerine Dream i Pink Floyd), kao sto su Depeche Mode, Alphaville, Duran Duran, Ultravox... njihova pojava i spotovi su imali tu estetiku kiberpanka: koža, sintetika, ofarbana kosa, šminka, androgeni imidž.
E, da, tad se to zvalo tehno muzika :)
U tom paketu mi ide i Blejdraner. Mozda preterujem, ali cini mi se da je to film koji je uticao na neke pozitivne promene...

Quote from: aenimax on 03-10-2010, 13:28:16
ja sam kao vrednost filma vise imao u vidu postmodernizam i uticaj na kiberpankovsku estetiku. a treba imati u vidu i kad je snimljen.
(...)
... uzsve proz&cons ja mu ipak dajem zvezdicu...

Pa, što se mene tiče, Bledraner ne samo da je za zvezdicu nego za supernovu, a kiberpank je definitivno našao tonu inspiracije za svoju van-kiberspejs ikonografiju. Ko god je Neuormansera čitao dok je bio 'svež', nije mogao a da ne prepozna ceo taj film noir štimung iz Blejdranera, zajedno sa onim skroz distopijskim kontekstom 'uzgajanih' ljudskih organa. Meni je to Neuromacer evocirao u svojoj prvoj rečenici a do kraja uvoda sam sasvim lako skontala da je reč o skoro identičnom distopičnom miljeu.
E sad, što se sadržajnosti tiče, tu je stazu dobrano utabao još sam Elison; recimo, njegova "Megi NovacOči" mi je kiberpank u svemu sem direktnoj ikonografiji (mada je i tu ima, ali onako, skroz primitivne i bez onog obaveznog AI aspekta), mada je Dik tu sigurno imao daleko zahvalniji materijalpo pitanju predloška, makar zbog smelosti svojih vizija.        

Baš sam tražio ovu temu. Nedavno sam pročitao A scenner darkly, a na redu su i drugi njegovi romani. Koliko vidim Dik se tretira kao SF pisac, mada mi se čini da kod njega ima dosta elemenata koji odudaraju od tog žanra. Ima tu dosta kafkijanskog, matrisovskog, a budućnost će mi potvrditi ili opovrgnuti taj utisak...

Morali su da ga stave u SF da ne bi slučajno uplivao u mejnstrim.

A šta bi se onda dogodilo? :) Nije valjda da ga se toliko plaše...

Pa, s obzirom na intenzivni mind twisting, mislim da bi se mnogima dogodila indukovana šizofrenija.

Upravo pročitah "Do Androids Dream of Electric Sheep?" Ono što me malo zbunjuje je što se u filmu insinuira da je Dekard i sam android, a u knjizi je valjda čovek. Ili sam pogrešno shvatio i knjigu? :roll:

Ma, u filmu su svi ljudi, samo postoji taj glupi test koji tvrdi da ljudi bez emocija nisu ljudi.
Emocije su uslovljeno ponašanje.

moraću da repriziram film. A u knjizi koji zaključak si izveo o Dekardu - je l i on robot?

u directors cut verziji blejdranera dekard jeste replikant, u ostalima nije. replikant ne robot.

Ma, je l' moguce?  :shock:

Ako jeste, onda su producenti bili pametniji od režisera. I Bardžes se trtio svojim poslednjim poglavljem "Paklene pomorandže", koju je izdavač srećno skratio. :mrgreen:

P.K.Dick je saradjivao na scenariju... ko zna. Mozda je Truman u pravu?  :?

Slaba tačka je onaj test iz empatije s kornjačom. Znam ih ja dosta koji bi onu kornjaču ne samo ostavili prevrnutu nego bi je verovatno ubili i napravili supicu od nje.
Scenario je prilagođen holivudu, govori o sistemu, a ono na čemu je Dik insistirao u svojim knjigama, je stavljeno u drugi sloj priče. To je najbolje oličeno u sceni kad umire onaj replikant kojeg igra Rutger Hauer. Sistemu ne trebaju ljudi koji previše znaju. Za razliku od njega, Dekard je mnogo glup čova i dobro radi svoj posao.

Pročitao Čovek u visokom dvorcu. Od ove tri knjige najviše mi se dopala. Genijalna je zamisao da neko u paralelnom univerzumu gde su nacisti pobedili piše knjigu o paralelnom univerzumu u kome su pobedili saveznici. :mrgreen:

I piše u njegovoj mini-biografiji da je tvrdio da mu se ukazao bog?! Je l zna neko nešto detaljnije??

Nakljukaj se esidom pa ćeš i ti videti svog boga.  xrofl

Quote from: Truman on 31-03-2012, 20:20:35
Pročitao Čovek u visokom dvorcu. Od ove tri knjige najviše mi se dopala. Genijalna je zamisao da neko u paralelnom univerzumu gde su nacisti pobedili piše knjigu o paralelnom univerzumu u kome su pobedili saveznici. :mrgreen:

I piše u njegovoj mini-biografiji da je tvrdio da mu se ukazao bog?! Je l zna neko nešto detaljnije??

Pravili smo tribinu i puštali dokumentarac:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11071.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11071.0.html)

Quote from: shrike on 31-03-2012, 20:29:51
Nakljukaj se esidom pa ćeš i ti videti svog boga.  xrofl

Kojesta.   :lol:

Mada, postoji "legenda o slusanju Bitlsa, i upali slepog creva, (ili neceg slicnog)" u njegovoj biografiji.

The Beatles - Strawberry Fields Forever - HQ - Original Video (http://www.youtube.com/watch?v=S7uBrx5aJ20#ws)

Iz Egzegeze (Dikova privatna prepiska)

QuoteDear Claudia,

The other day I lay down and at once saw a hypnagogic vision of a great tall man with white thatched hair; he stood smiling, holding an enormous book. He wore white shining robes and sandals. At the same time a fragment of Greek flitted through my mind. At once I woke up and had Tessa research the Greek. This time it was for sure from the Pauline Texts; with her various reference books she was able to establish that it was from Hebrews 7:26,16 that that particular sequence of words appears nowhere else in the New Testament. What is interesting is that I had just been reading a book of excerpts of Jung in which he discussed—at the part I'd been reading—a passage from Hebrews 7:17,17 just a few lines previous. I've never read Hebrews and certainly not in Greek. After reading the Jung I fell asleep and saw the person described in that section of Hebrews: an ancient Hebrew priest considered by the Christian theologians to have been a Logos incarnation prefiguring that of Christ. I've believed for some time that the snatches of Greek I hear at night are from the Pauline Texts, but couldn't prove it before.

This is all a feedback system, where I'm given information I couldn't possibly have on my own; best of all is like this when he or they can complete a sequence, especially in the original tongue. I read in Jung a quote from Hebrews 7:17; ten minutes later I dream from Hebrews 7:26 in Paul's own Greek. If you study theories of information transfer and communication, especially between different cultures (as for example in our attempts to get in touch with extraterrestrial entities, the CETI program, etc.) this is what would be theoretically striven for; this is ideal. We start a logical or math sequence and they complete it and return to us the missing integers. You can see that this is precisely what has been happening in my head. That I am in direct mind-to-mind touch with extraterrestrial intelligence systems has been obvious to me for some time, but what this means is not in any way obvious.

By the way—I've now found the section in Virgil's Aeneid which so many of my early "dreams" pointed to: it is Book Six. Also I've found that a number of my dreams are visions of Canto XXVIII of Dante's "Purgatorio" from the Comedy. This is linked directly to Virgil, of course, who has been Dante's guide up to this Canto. I learn much from all this, much which is specific (you would not believe the research I've been doing).

It's not all that meaningful to talk about being in contact with extraterrestrial intelligences; these are new words to describe ancient experiences. Virgil in Book Six says:



        ... for immanent Mind, flowing through all its parts
        and leaving its mass,
        Makes the universe work.



Obviously "Immanent Mind" could be called "extraterrestrial intelligence."* So there is nothing new in what I've experienced, just new terms. Basically this is a religious experience, but also it is more because we are no longer a religious world; I am a secular person in a secular society and must understand my experiences in this context. Otherwise even if I understand them I can't communicate them.

E, ovaj njegov zaključak na kraju je malo sumnjiv. Ali, da podsetim strastvene čitaoce SF, Stanislav Lem je napisao knjigu o ovome, Glas gospodara.

Dik je uzimao vitamine dok ne bi uspostavio hipervitaminozu, a ova je izazivala efekat halucinacije, što je bilo njegovo omiljeno tripovanje.

Od Dick-a sam pročitao: Sanjaju li androidi električne ovce , Ubik i Čovek u visokom dvorcu i planiram da ovu grešku ubrzo ispravim i pročitam i ostale prevedene romane.Dugo sam razmišljao i ne mogu da se odlučim koji mi je najbolji od ova 3.Dick pogadja pravo u metu u svakom od njih.Ni jedan od njih ne prelazi 300 strana.Na žalost,većina današnjih pisaca u prvih 300 strana jedva da izvuče glavne likove iz pelena.Zato se i posle nekoliko godina setim ovih romana i jos uvek me teraju na razmišljanje.

Ubik, FTW! ne samo među pomenuta tri.

Moraću po 2 puta da ih pročitam pa ću onda sastaviti top listu.U svakom slučaju biće dobro podsetiti ih se i sigurno ću primetiti i neke nove stvari.

дик о блејд ранеру (http://www.dangerousminds.net/comments/nothing_matches_blade_runner_philip_k._dick_gets_excited_about_ridley_scott)

QuoteThe tragedy is PKD never saw the finished version of the classic science fiction film, as he died 5 months later, on March 2, 1982, just months before Blade Runner was given its cinematic release.

Imaju li veze filmovi koji tvrde da imaju osnova u delima PKD-a zaista veze s tim delima PKD-a? - Ryan Britt na Torovom blogu. (http://www.tor.com/blogs/2012/08/the-philip-k-dick-movie-report-card)

QuoteThe Adjustment Bureau

The production design tends toward a future-noir sensibility, which makes an audience member, perhaps unwittingly, think of Philip K. Dick.

I stvarno, dok sam gledao The Adjustment Bureau,  neprestano sam imao osećaj da ovo mora da je pravljeno na osnovu neke PKD-ove priče (tada to još nisam znao).

добар је 'аџастмент биро'

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.gregorybenford.com%2Fwp-content%2Fuploads%2FPKD-300x296.jpg&hash=8315a2fc1d3d76d20185aa8713644e24531e22aa)

CHARLES PLATT ON PHIL DICK:
  I concluded that he had narcissistic personality disorder–not so rare among science fiction writers, whose delusions of grandeur enable them to destroy and, sometimes recreate whole universes, while also feeling bitter and insecure about their lack of notoriety. He so much wanted to be recognized (as he now is, ironically, after his death). Sometimes the mind of a particularly brilliant person will oblige his needs, which I think is what happened in his case. His self-generated revelations turned him from a relatively unsuccessful writer (at that time) into a seer of higher truth. This is not to say he was cynical; he was painfully sincere. He was also too smart to become boring about it. He foresaw all the traps inherent in claiming unique status, and defused them with his humor. Also, like Timothy Leary, he had the talent of making people feel loved and important, so that no one really wanted to criticize him. And his brilliant writing also encouraged people such as myself to make excuses for him. If he were able to see the industry that has grown around his name, and the prices paid for his rarer works ($150,000 recently for a single copy of an inscribed book), I think he would be delighted and amused.



GREGORY BENFORD:
I met Philip K. Dick in 1964, and it struck me how funny he was. I had just read The Man in the High Castle, and expected a rather dour sort. He had a way of comically falling out of a chair. At dinner he smoked a cigar and ate spaghetti simultaneously.

When I came by to go to dinner in the 1960s, I would at times hear something like a cheap motorbike banging inside the house. It was Phil, hammering at an Olympia typewriter like a woodpecker on meth; with one letter change, he was indeed a wordpecker on meth. Once when I arrived he said, not looking up, "I can finish this novel tonight if I go straight through to dawn." I pointed out that the speed he was on needed dilution at least, and took him to dinner. And he finished it the next morning, he said.

My being an identical twin fascinated him, as it did Heinlein. Phil thought he'd write a novel about twins, and I suppose in some way he did in some of the more confusing novels. He also asked me lots of questions about time and quantum mechanics, especially for background for Counter Clock World. He thought entropy was a great metaphor but I could never make sense of the eventual novel. In that time he was moving from wife Ann to wife Nancy, and remarked, "You'd guess that a guy who won the novel Hugo would do better with women." I thought it a doubtful syllogism.

Then he moved to Orange County in 1972, still steamed up about an earlier break-in at his home. He imagined the FBI was responsible. I found he didn't much like the aspects of the county that I found best, such as the beaches and ocean. He never visited my home perched high up with a view of the town and ocean in Laguna Beach. Only slowly did I realize that he was agoraphobic, so vistas and great weather mattered little. He liked churches, he said, and questioned me closely about my being an Episcopalian. He felt the gospels were powerful messages we should all study intently. He was writing an interminable Exegesis and consulted me on it, but I never read more than a few passages. Not my thing, unlike his novels and especially the short stories that snagged my attention in the 1950s.

As success came to him, he was generous to the poor. He told me in 1981 that he had made $180,000 that year and gave most of it to charities. Even though he lived pretty close to the street himself, he knew what it was like to be down, and tried to help people. The one person who would not have believed in the prominence of Philip Dick in our culture now was Phil Dick himself.

About that time I used some connections in the CIA to inquire with the FBI about Phil, and the break-in. Word came back that there was no Dick file at all. When I told him that he said they had probably destroyed it to "cover their trail."

He did love music and spent a lot on his FM system. With Tim Powers he often listened to major symphonic works, and mentioned that he could not quite register the nuances from the left speaker. Later, Tim told me, he went to a doctor to check and found that he was losing his hearing in the left ear. "Thank God," he said. "I was afraid it was in my speakers!"

Somehow that sums Phil up to me.

I found him hard to quite appreciate as he became more intent on the meaning of scripture, transcendental matters, and the Bishop Pike brand of Christianity. Often Phil had, shall we say, a continuity problem. He spoke of hearing a voice from the cosmic sky but what he heard from on high tended to vary often.

I was intent on running a plasma physics lab and so saw him infrequently, though I did continue to urge him to move and enjoy the pleasant aspects of the county, instead of his strip mall neighborhood. In spring 1982 I realized we hadn't spoken for a year, so I called and made a date for dinner. He was jazzed about the rushes of Blade Runner he'd seen and wanted to talk about it.

Days later, I heard he had died. When Tim Powers called to tell me about the memorial service, I flipped open my appointment calendar and found that the day and time were precisely when we had scheduled to have dinner.

It was what we have come to think of as a Phil Dick moment.
http://www.gregorybenford.com/uncategorized/pkd-in-oc/#comments (http://www.gregorybenford.com/uncategorized/pkd-in-oc/#comments)

Lepa ova fotka. Kao nekog koga  su pokupili ispod Brankovog mosta i uslikali za "Politiku" sa naslovom: Slike iz svratišta.
Da sam znao kako izgleda ne bi pročitao bilo šta od onog što je napisao. Molim da se ubuduće suzdržite od fotki autora, jer debelo znaju da razočaraju.

Sjajno. Aleksije trk u biblioteku...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.us%2Fa%2Fimg840%2F4718%2F59771379.jpg&hash=bd59cb632ba796474958087f3af22d1063c164a9) (http://imageshack.us/photo/my-images/840/59771379.jpg/)

Kaka bibioteka! Idem pravo u štampariju! Još ova Soraja i Vendi nešto da izdaju i uživancija... (doduše biće malo problema sa slovima, valjda znaju sva, ako ne, tu je neki lektor, valjda)

Nego, zezanje na stranu...
U Blejd Raneru, poenta i jeste da glavni baja nije replikant nego čovek koji ne pokazuje osećanja, i to ono elementarno: sažaljenje. On nije u stanju ni da oprosti niti da ceni život u bilo kojoj formi. Tu se razlikuje od onog glavnog (ne znam mu beše ime) koji mu poštedi život posle vakele o suzama u kiši i puštanja goluba. Dik veoma jasno (ili Skot u filmu) postavlja pitanje šta čini čoveka čovekom? Isto je pitanje stvarnosti koju tretira u drugim delima: stvarnost kao opažanje, ša čini stvarnost (sećanje ili predstava vidjenog) kao i pitanje sopstvenog identiteta.
Ovo ja, onako laički, kao svoj doživljaj Kinga.
Koji je, naravno i verovartno, načisto pogrešan.

 :D

Nije to poenta.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2F_img%2Fartikli%2F2016%2F10%2Fcovek_u_visokom_dvorcu_v.jpg&hash=344ea51c3db128c4dd4a6198e7f1dc8806783c11)

ČOVEK U VISOKOM DVORCU
Filip K. Dik

679.15 din

Izdavač: Kontrast izdavaštvo
Broj strana: 246
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 20 cm
Godina izdanja: oktobar 2016.

Za ovaj roman Filip K. Dik dobio je nagradu "Hugo", najviše priznanje za književno ostvarenje iz područja naučne fantastike. Tako je upravo ovim delom skrenuo na sebe pažnju književne kritike, koja ga već godinama svrstava među najistaknutije savremene majstore ovog žanra. Radnja romana smeštena je u ambijent jedne Amerike, zamišljene u situaciji u kojoj su Japan i Nemačka izašli iz Drugog svetskog rata kao pobednici. Strašna vizija ovakvog "paralelnog vremena" – koju autor inače objašnjava kao iluziju ili ružan san – osnova je iz koje izrasta akcija protagonista romana: ljudi uhvaćenih u realistički dočaranu konstrukciju jednog neostvarenog pakla.

Filip K. Dik (1928 – 1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima u kojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

dovršio I tom The Collected Stories of Philip K. Dick i bacio se na drugi. za sada mi se čini da je kvalitet priča bolji, mada sam tek negde oko četvrtine. John's World za sada favorit, zanimljiva priča i Second Variety univerzuma.

ako ti se svidja second variety, pogledaj ekranizaciju, screamers i nastavak; paranoja nije prenesena kao u stivu, ali zanimljivo usporediti sa izvornikom. tko ljubitelj sf-horora svakako vrijedi, iako teziste na vizualnom bum-tras.

elem, zadnjih godina, p.k. dick tesko ulazi u modu u nj., a trenutacno dozivljava pravu renesansu.
i to ne bilo kakvu, vec ga se primili nakladnici ciji fokus nije na trivijalnoj literaturi.

u biti zanimljiv razvoj; prije nekoliko desetljeca dick se skoro iskljucivo nalazio u izdavaca koji se bavili "dajm-novelama", uz koju rijetku iznimku, recimo ubik, citali smo ga poput zagora ili mirka i slavka, pa tako sve do devedestih godina, kad haffmans/zweitausendeins (koje spominjao i u birsovom kontekstu) izdao zbirku od stotinjak dickovih kratkih sf-prica.
haffmans/zweitauseneins inace je "pomalo neobican" izdavac; ne bas andergraund, ali cesto nude djela autora koji tek pred pragom ulaska "u mejnstrim", kakvog booma ili revitalizacije i uglavnom po popularnim cijenama.

i tek u novom tisucljecu p. h. dick biva ozbiljnije prihvacen u heyne i fischera.
i tu je u zadnje vrijeme fischer fenomenalan; zbirke, romani - perfekcija. tko tek ulazi u "dickizam" (steta sto prezime kakvo vec je :lol: inace bi se odavno rabilo u rangu kafkinog ili orwellovog), ako cita na nj, samo treba krenuti od kratkih prica i odluciti zeli li nastaviti sa naglaskom na liniji "sta je ljudskost" ili "sta stvarnost".

moze se zakljuciti da rad p. h. dicka definitivno pronasao svoje mjesto u literaturi, u velikoj mjeri filozofskoj cak.

da ilustriram navode, pogledajte sta jos 2008. pisao literarni kriticar i cijenjeni autor martin spiess (https://de.wikipedia.org/wiki/Martin_Spie%C3%9F); sve u osvrtu na najbolju ikad objavljenu zbirku prica dicka, pet tomova, 3216 stranica, koji sadrze autobiografske eseje, krambov strip, kronologije i svih 118 kratkih sf-prica/novela. nekoliko izvoda, brzinski:

naslov:
sf-trash koji je pregazilo vrijeme

pa:
pedesetih i sezdesetih godina dickove mracne price... medju publiku mora da su udarile poput bombe. no danas se citaju poput sf-trasha. mozda to i nije zacudjujuce, sf vremenom gubi na aktualnosti. sf pisci su vizionari. no ako losi, njihovo djelo tesko prezivi vremenski faktor.
... zbirka 118 sf-prica ... predivan je dokaz tog fenomena. :evil:
...
... mora da je pomislio ... pa napisao tu kolosalnu glupost...
... nedarovitost autora...
...
... karakteristicno je da su ekranizacije za nekoliko klasa bolje od literarnog izvornika... :evil:
... da dick nije velikan medju litaratima: o tome se ne mora ni raspravljati. no bio je vizionar. ali citati ga se danas vise ne moze.

Von der Zeit eingeholter Science-Fiction-Trash (http://www.berlinerliteraturkritik.de/detailseite/artikel/von-der-zeit-eingeholter-science-fiction-trash.html)

dodao bih: ali sutra! :evil:

ps. pisalo se i za financial times, huffington!

rijeto se vidi ovakav boom za toliko starim romanom kao za "covjekom u visokom dvorcu".

fischer je 2014. (negdje u 6./7. mjesecu) u ediciji klasika izdao roman (koji uzeo od heynea, koji uzeo od... vec je bilo mnogo izdanja) u nakladi od najmanje 10k. sve da bi ca. godinu i pol kasnije vec dogurao i do treceg (!) reprinta, cetvrtog izdanja.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170521%2Fgn8tunuq.jpg&hash=98a79eac57fe70d50f5518ea89906bc437efbe6c)

tu se potraznja malo stabilizirala (serija/ekranizacija isla tek na engleskom).
nakon sto krenula njemacka sinkronizacija, sad izasli i hc i sc sa novom naslovnicom, novim uvodom gdje sad ovaj roman najjace dickovo djelo, nista ubik :roll: (cijena podignuta, a vec je i ovo izdanje u nekoliko reprinta islo po 10 eura za sc od nekih 270 stranica). itd.

dickmania. nevjerojatno sto ucinila serija.
a masovnije jos nije otkriveno nesto poput Filip K. Dik - IZA ČOVEKA U VISOKOM DVORCU (http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=308&controller=product)

bas nesto razmisljam zasto je u nj. k. dick uvijek bio prisutan. mislim i da su ozbiljni casopisi sa svojom shirokom publikom ucinili mnogo za popularizaciju.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170526%2Fdv77lezn.jpg&hash=f0a5d5132c2b4e4795d71efddb3e1dc1791c4f95)

Plejboj je imao dosta new wave SFa.

da, no u nj. uprkos svemu, cak i nakon sto kratke price/novele sazete u odlicnu zbirku, pa i redovno krece novi boom oko k. dicka, u pogledu romana, sve se vrti oko nekolicine naslova.

dok ekranizacija pokrenula novu pomamu za covjekom u visokom dvorcu, sto nije lose, stari prevodi nisu bili sjajni, izdanja cesto puna tipfelera, tipicne dime-novels, boom nikako da povuce nista manje vrijedne naslove poput solar lottery ili vrhunskih klanova alpha-mjeseca.
tu kraj izdavastva u rasponu '81. - '88. pa cak ni reprinta.

da se pofalim sf-auditoriju: u zadnje vrijeme, teziste citaja nije na krausu, birsu, zagoru... vec me uhvatila zelja procitati "u komadu" sve od pkd-a. i znano i neznano.

negdje sam na 60%, upravo dovrsio u njemackom prevodu jedan od meni najzanimljivijih dickovih romana. the unteleported man (prvo u krnjoj verziji), pa lies inc. minus cetiri stranice koje pronadjene tek nakon 1984., pa fragmente revizije koju dick vise nije zavrsio.
najzanimljivijeg iz nekoliko razloga:

razvoj romana obuhvaca dickov razvoj kao autora, plus, taj roman je najjaca dekonstrukcija postavljenog svijeta koju ikad sreo.
pkd postavlja svijet koji potom najradikalnije rushi po svim zamislivim osnovama. prostor, dimenzije, vrijeme, percepcija, pa cak i karakteristike humanosti, nista nije postedjeno.
primjer, tko nije citao, mnogo moze opisati scena pri kojoj dvije sukobljene osobe (?) pri susretu (?) reagiraju na sljedeci nacin: jedna ispaljuje lsd-projektil, druga poteze oruzje koje proizvodi vremensko iskliznuce. zamislite rezultat u jednom vec potpuno destuiranom svijetu po svim osnovama.

i citajuci djelo, ovako u kompletu, do sad vjerujem da bez trunke sumnje mogu tvrditi, bar za sebe, da je dick:

a) bio potpuno lud
b) nije se dozivljavao sf-piscom

on je svoja filozofska razmisljanja tek gurao kroz sf jer tu bio prihvacen i trazen. ali, karakteristicno je da se nije usudio price privesti kraju, odrediti se. imao je ideje, vizije, u mnoge vjerovao uz odredjeni postotak nesigurnosti. i to je izlagao. nije se usudio odrediti, kao da paranoidno pomisljao u pravcu providnosti ideja stavljenih na papir, potvrde cinom.

odlican autor, broj jedan u sf-u.

hval, hval:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170605%2Fpvrcawf4.jpg&hash=b6e4de4d8146fcf6baeb23fa6d93288350be4889)

Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick.Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick,Dick. 25?

agota, to je uglavom prikaz kratkih prica, novela, romana koje procitao ili iznova procitao.
posebno sam istakao jedan roman i to zato sto me zanima hoce li se javiti koji ljubitelj sf-a koji procitao isti, pa reci koju pametnu o djelu ili pkd-u opcenito.

tvoj doprinos mi djeluje kao seksualna frustracija; siguran sam da znas engleski, ili? a opcenito ne sumnjam i da znas brojiti.
ili po obicaju spamujes i smaras. ili i jedno i drugo.
zasto se, na prikladnom mjestu, ne obratis kakvom decku ili curi koji zele zadovoljiti tvoje potrebe?

okej

Quote(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170606%2Ffpk3bt5o.jpg&hash=68fe6a859d51ac06e905ad551f26afbddbde8fca)
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7255.msg239704#msg239704

pri dickizmu, upravo naisao na ovaj zakljucani topic; elem, oko tri stigmate palmera eldritcha:
u sutinovoj pkd-knjizi nalazi se dickov kratki autoportret iz 1968. gdje se ovaj osvrce na razne romane.
za tri stigmate kaze "bojim se te knjige; obradjuje apsolutno zlo. ... odlucio sam napisati knjigu o apsolutnom zlu, koje se prikazuje u "ljudskom" obliku. ... nisam mogao korigirati rad, nisam podnijeo misao procitati tekst (jos jednom) i to se ni do danas nije promijenilo.".

narednih dana prelazim na sve starija izdanja dickovog opusa. ove mi je na odredjeni nacin zao listati, tek uz oprez. 
veceras the crack in space ili das jahr der krisen sa obamom.

u pogledu njemackih izdanja svakako vrijedi spomenuti simulacru. svescica koju uslikao prvo je izdanje, iz 1978., a simulacra kao jedan od najhvaljenijih pkd-romana ima i novijih varijanti. uz to sto, u ovom slucaju, novija izdanja skracena, ovo jedino unabridged. a ostala sa prikaza uglavnom nemaju reprinte (osim dva novija desno gore koja ubacio da prikazem stilsku razliku dizajna. starija mi draza, a ovo kao treba biti vise u smislu uzvisene rijeci).

kako god, na redu je dio zlatnog doba dickovog stvaralastva: simulacra, clans of the alphane moon, our friends from frolix 8, the penultimate truth, the zap gun... zavist se podrazumijeva :lol: (iako pkd nema losih romana, te se zavist ocekuje koja god se citala. navodim "dio zlatnog doba" jer tako kazu za taj peridod.).

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170610%2Fgt2guaay.jpg&hash=f6e3a855a3a8eab0c2a1fb49860d0618950c9391)

Sad vidim da je Klanove alfinog meseca prošle godine izdao Volvox, zna li neko nešto o tome. Je l to novi prevod, stari, piratsko izdanje, legalno,...?

"navukao" se na klanove kroz kratku pricu ili rereading u potencijalnom novom prevodu?

opcenito, kakvo je stanje sa izdavastvom pkd-a u ex-yu? ako se kojem pkd-fanu objasnjava.

u nj. je i u pogledu izdavastva jedan od najzanimljivijih sf-autora.
prvo uz tek blago kasnjenje price i romane uglavnom ispratili razi casopisi, no u losem prevodu i najcesce skracenoj verziji.
od kraja sezdesetih/pocetka sedamdesetih izlaze prvi romani kao stand-alone izdanja, pazljivo prevedeni i pod firmom utopijsko-tehnickog romana. primjerice ovaj zehn jahre nach dem blitz (the penultimate truth) iz mog prikaza, 1970., prvi put potpun, na prevodu radio i herbert w. franke (znanstvneni dio, terminologija).

i tako, sedamdesetih/osamdesetih uz pkd-a izaslo je mnostvo sf-romana, roto, koji se i danas nalaze po 20-30 centa do euro-dva, pa i oni zvucnih imena, dok mnogi dickovi, pa i neki kojih imamo i po nekoliko reizdanja, drze cijenu.
svojevrsni fenomen.
primjer spomenuti klanovi, staro, rekli bi, "roto izdanje" iz 1988. i u ovom trenutku vrijedi, ovisno i o ocuvanosti: Die Clans des Alpha- Mondes (https://www.amazon.de/gp/offer-listing/3548311717/ref=sr_1_1_olp?ie=UTF8&qid=1497137170&sr=8-1&keywords=die+clans+des+alpha-mondes)

i tu je pkd stvarno fenomen. ne tek zadnjih godina.
stariji primjer, vulkan's hammer sa prve zbirne slike, izasao je 1986. po cijeni od 7,80 dm, da bi vec nakon nekoliko godina isao i po dvostrukoj cijeni:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170611%2F3xunbkdp.jpg&hash=392c5f11cb7b99054b9a2db32dafb6c3cfe8709f)

u svakom slucaju, pkd je fenomen. u nj. su prevedeni svi romani i kratke price kako izvorno izlazili, uz manje ili vece kasnjenje, te vecina romana iz ostavstine.
ima solidnu bazu ljubitelja, te i radovi van (uobicajenog) pkd sf-a ponudjeni u maloj nakladi pronasli publiku. primjerice nick and the glimmung (https://www.amazon.de/Nick-Glimmung-Philip-K-Dick/dp/3924959544), roman za djecu kojeg to njemacko izdanje vrijedi izmedju 200 i 300 eura. mislim da to dobro karikira bazu ljubitelja.

mislim da su Klanovi... jedini Dikov roman koji je izdao Polaris a koji nisam pročitao. imam ga u e-book formatu, ali sam rešio da Dikove knjige, bar ove izdate kod nas, imam i u papiru.

mislim da je kod nas izašlo petnaest ili malo više romana, nešto objavio Kentaur, većinu Boban i Polaris. posle objavljivali i drugi ponešto, ali uglavnom ponovljena izdanja, osim, čini mi se, Tamnog skeniranja, koje imam u Algoritmovom izdanju (ne hrvatski Algoritam).

priče izlazile u Sirijusu, jedina zbirna za koju znam je Filmske priče koja ima da se kupi kod Bobana. ovde slabo idu zbirke, bar tako Boban kaže. inače, krenuo prošle godine da čitam sabrane priče u pet tomova, završio prvi i načeo drugi, pa stao jer život. nameravam da se vratim sada kada krene odmor. primetan je rast kvaliteta priča, pa pretpostavljam da najbolje tek sledi, ali ni ove u prvom tomu nisu bile loše.

edit: vidim da je i Tamno skeniranje zapravo objavio Polaris. takođe, Kontakt izdavaštvo ove godine izdalo Tri stigmate... Čovek u visokom dvorcu i Da li androidi... uglavnom proverene i veš izdavane stvari, nadam se da će nas Boban uskoro iznenaditi nečim novim :lol:

hvala. tu bas ima jos mnogo prostora za idavastvo pkd-a. :lol:

je li izaslo sta od "sekundarne literature" poput
michael bishop - the secret ascension (roman, ulogu ima, recimo, pkd)

ili jedne odlicne zbirke tipa in memoriam pkd, u nj. je i ova kult:

uwe anton - willkommen in der wirklichkeit - die alpträume des philip k. dick
(dobro dosli u stvarnost - nocne more filipa k. dika)
nekih 600 stranica, in memoriam antologija prica inspiriranih pkd-om/o pkd-u raznih autora, iz raznih sf-casopisa, etc.
thomas m. disch, robert silverberg, john sladek, norman spinrad...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170611%2Fd6pbbt5i.jpg&hash=18ed3a9b6ac238fd2bde1b9615db3bc5f4bacae3)

verovatno ja nisam baš najpozvaniji da pričam o ovome, ali koliko znam postoji ovo

http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=285&controller=product

i ovo

http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=308&controller=product

prvo je svakako ekskluziva, a moglo bi i ovo drugo biti, ne znam da li u inostranstvu (nemačkoj?) postoji nešto slično, pošto sam samo površno potražio na guglu i ništa nisam našao.

odmah da kažem da nisam čitao ni jedno ni drugo, ali nameravam da pribavim u skorije vreme.

edit: kad sam spomenuo ove dve knjige mislio sam na literaturu u potpunosti posvećenu PKD, eseja i drugih radova verovatno ima više, samo su rasuti svuda. recimo, ima nešto ovde

http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=118&controller=product

izreklamirao sam Bobana za sve pare, mogao bi da odobri neki popust na knjige :lol:

ovaj jakovljevic djeluje jak. nijemci nemaju nesto toliko obimno u svojoj reziji.

"biblija" je prevod sutinovog rada:
Philip K. Dick: Göttliche Überfälle (https://www.amazon.de/Philip-K-Dick-G%C3%B6ttliche-%C3%9Cberf%C3%A4lle/dp/3627102363/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1497183590&sr=8-1&keywords=g%C3%B6ttliche+%C3%BCberf%C3%A4lle)

pa se nadovezuje prevod robinsona, autora koji pedantno analizirao pkd-ove romane (najtrazenije nakon citanja romana):
Die Romane des Philip K. Dick (https://www.amazon.de/Die-Romane-Philip-K-Dick/dp/3926126515/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1497183725&sr=8-1&keywords=die+romane+des+philip+dick+shayol)

i fajnli ima nesto svescica o pkd-radu, uglavnom takodjer prevoda, pa "domacih" uvoda po raznim izdanjima, osvrta u sklopu istih:
Die wahren Geschichten des Philip K. Dick (https://www.amazon.de/wahren-Geschichten-Philip-Gr%C3%BCne-Zweig/dp/3925817689/ref=pd_sbs_14_1?_encoding=UTF8&psc=1&refRID=D9WHTK2RRAP3CGHC5003)

A ovo Iza čoveka u visokom dvorcu, postoji li tako nešto?

ne u slicnom obliku, nije mi poznato (preskocio sam jer i ja stavljao link na to, vec ocijukao s knjigom). :lol:

jos nesto svakako vrijedno spomena, a svidja mi se kako izvedeno (tek nije samostalno izdanje, vec se nalazi u sklopu knjizice koja ide uz 5 knjiga pkd-kratkih prica):
za to izdanje nijemci uradili zanimljivu "malu" kroniku; dva stupca, lijevo zivot i rad pkd-a, desno istaknuta svjetska zbivanja i bitni sf-radovi, ovako izgleda (u biti naveden sav bitan sf, sve u kontekstu pkd-djela/zivota):

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F170611%2Fyasfhcix.jpg&hash=9b4ba8ef31d0b57901789a69283af88fffade49c)

od "domacih" stvari, tu je jos i tekst heiko arntza - pkd und einige seiner bewunderer.

nastavio da bistrim sabrane priče, i dalje sam na drugom tomu, ali mu se nazire kraj :lol:

deluje mi da kvalitet priča i dalje varira. recimo, pročitao Adjustment Team, prema kojem je snimljen Adjustment Bureau, i oduševio se. filma se nesećam baš mnogo, ali je tamo, ako se ne varam neka romantična priča u pozadini. negde sam pročitao da ovde Dik zapravo obrađuje temu koju je Frederik Pol postavio u The Tunnel under the World o ekipi koja vodi čovečanstvo ka nekom željenom cilju tako što manipuliše svakodnevnim životom, a bez znanja čoveka. nisam čitao Pola, pa ne mogu da potvrdim, ali je Dik to majstorki obradio. nakon toga pročitao Impossible Planet, koja mi se čini dosta lošijom. maltene na prvoj strani mi je telefonirao kako će sve to da se završi. mislim, jasna mi je poruka, rat je pakao, uništava sve i štatijaznam, ali je čini mi se moglo nekako elegantnije da se reši.

Pročitao sam upravo "Tri stigme Palmera Eldriča" u izdanju Kontakt izdavaštva, to je đubre od izdanja. Ima nepodnošljivo mnogo slovnih grešaka, spojenih reči, redova prelomljenih na pola reda i na polovini reči i sl. Graniči se sa nečitljivim.

Sramota.

isto kao ono sranj izdanje fukoovo klatno
knjigu mi je upropastilo

Quote from: mindividual on 11-11-2017, 21:10:47
Pročitao sam upravo "Tri stigme Palmera Eldriča" u izdanju Kontakt izdavaštva, to je đubre od izdanja. Ima nepodnošljivo mnogo slovnih grešaka, spojenih reči, redova prelomljenih na pola reda i na polovini reči i sl. Graniči se sa nečitljivim.

Sramota.

A pritom, preuzeli su prevod objavljen u Znaku sagite pre 25 godina i pogrešili kod potpisivanja prevodioca.
Neuko OCR-ovanje i tipično za njih neuko prelamanje teksta (prve knjige su im išle sa progutanim crticama od hifinacije na kraju redova... dakle, smejurija najamaterskijeg nivoa)
Trenutno ekspertski tim upoređuje prevod i odmerava da li ima elemenata za tužbu za krađu.

Šta kaže MaF?

Maf će biti uključen, jer je ovakva krađa krivično delo i odštete mogu biti enormne. Sva dobit pripada Mafu, svakako.
Naravno, u zemlji Srbiji pravda i pravo ništa ne znače, posebno kada su lopovi pokriveni s prave strane, ali biće zanimlji8vo, svakako.

Evo fotka dve stranice knjige i isti taj deo u Mafovom prevodu, pa svako može sam da proceni da li ovde ima elemenata krađe.
Uzgred, zapazite da kontrast-majstori ne znaju kako izgleda srpska hifinacija, a za pravilo udovica i siročića u prelomu verovatno nikada nisu ni čuli.

(https://www.znaksagite.com/P/zs/maf52.jpg)

(https://www.znaksagite.com/P/zs/zs22_122-123.jpg)

Quote from: Boban on 14-11-2017, 17:07:10
A pritom, preuzeli su prevod objavljen u Znaku sagite pre 25 godina i pogrešili kod potpisivanja prevodioca.
Neuko OCR-ovanje i tipično za njih neuko prelamanje teksta (prve knjige su im išle sa progutanim crticama od hifinacije na kraju redova... dakle, smejurija najamaterskijeg nivoa)
Trenutno ekspertski tim upoređuje prevod i odmerava da li ima elemenata za tužbu za krađu.

Hvala na odgovoru, prelomio sam nekoliko knjiga i časopisa, pa mi ni malo nije bilo jasno na koji način može doći do takvih grešaka. Sad je jasno..

U međuvremenu sam pročitao "Galaktički iscelitelj keramike" i moram da kažem da je to prvi Dikov roman koji mi se nije dopao :(

Da sam ga pročitao pre Ubika, Čoveka.., Tri stigme.., Tamnog skeniranja, šta ja znam mooožda bi mi još i bio ok, ali ovako, moj utisak je da je daleko ispod kvaliteta nabrojanih dela, čak kao da ga nije ni pisao isti čovek, već neko ko je hteo da podražava Dikovo pisanje i uspeo je da iskopira samo površinski sloj. Isti fosećaj imam i kad su u pitanju ekranizacije Dikovih dela u odnosu na sama dela.

Quote from: mindividual on 28-11-2017, 21:12:57
U međuvremenu sam pročitao "Galaktički iscelitelj keramike" i moram da kažem da je to prvi Dikov roman koji mi se nije dopao :(

Da sam ga pročitao pre Ubika, Čoveka.., Tri stigme.., Tamnog skeniranja, šta ja znam mooožda bi mi još i bio ok, ali ovako, moj utisak je da je daleko ispod kvaliteta nabrojanih dela, čak kao da ga nije ni pisao isti čovek, već neko ko je hteo da podražava Dikovo pisanje i uspeo je da iskopira samo površinski sloj. Isti fosećaj imam i kad su u pitanju ekranizacije Dikovih dela u odnosu na sama dela.

Dik je dosta štancovao knjige i pisao ono za šta mu plate. Što, naravno, ni za trunku ne umanjuje veličinu njegovih najboljih dela.

lik nije bio dobar
i tako ga treba promatrati

Quote from: angel011 on 28-11-2017, 21:38:43
Dik je dosta štancovao knjige i pisao ono za šta mu plate. Što, naravno, ni za trunku ne umanjuje veličinu njegovih najboljih dela.

Slažem se.. Ubik i Čovek u visokom dvorcu sam pročitao krajem osamdesetih, bili su mi jako dobri iako sad kapiram da ih tad baš nisam ni najbolje razumeo.  Sad sam ih ponovo pročitao i mogu reći da su mi na drugo čitanje još i bolji (jer sad mislim da sam razumeo :), pa sam nastavio da čitam sve do čega mogu da dođem od Dika. Naročito mi je zanimljivo  da čitam delove iz Exegesisa koji se odnose na romane ili priče koje sam upravo pročitao..

Ono što se pitam je, da li da stanem dok je vreme? Sve što sam do sad pročitao je u prevodu na srpski i verovatno samim tim već probrano od strane izdavača kao najbolje od Dick-a.

Molim poznavaoce Dikovog opusa da mi preporuče neke naslove koji nisu prevedeni a trebalo bi ih pročitati.

Ja bistrim priče, a i tu kvalitet varira. Daleko od toga da nije vredno čitanja. Kratke su, pa i ne izgubiš mnogo vremena ako skontaš da priča i nije nešto.

Ova kolekcija priča u pet tomova nije u celosti prevedena, ali ima nekih priča po Sirijusima, a imaš i onu zbirku filmovanih priča kod Bobana.

meni je čova u visokom dvorcu gori na svako čitanje... a pročitao sam ga 3,5 puta
vjerojatno ima veze s kentaurovim sakaćenjem i prevodima?

inače mi je DIk super pisac imam skoro sve njegovo na našim jezičcima :D

Ko god povučen jednom knjigom pročita SVE knjige nekog pisca napravio je medveđu uslugu sebi. Meni se dogodilo sa Remarkom i sad mi ne pada na um neko novo čitanje.

kompletizam je bolest

Ilić mi je mnogo interesantniji kada piše o knjigama, nego kada piše o, recimo, dualnom obrazovanju.

Haos koji nadire: košmarni svetovi Philipa K. Dicka

Quote
Treba reći odmah na početku: nisam siguran da bi se romani Philipa K. Dicka mogli jednostavno raditi u školi, čak i sa učenicima viših razreda srednjih škola. I to ne zato što je reč o složenoj naraciji i višeslojnim fikcionalnim svetovima sa sumnjivim ontološkim statusom unutar proznog okvira (naprosto nikada niste sigurni da li se nešto u Dickovim pričama zaista dogodilo ili se sve odvija u snovima ili priviđenjima nekoga od junaka) – naprotiv, to bi upravo bila preporuka za njihovo čitanje i razgovor o njima u učionici, o čemu će nešto kasnije biti više reči. Stvar je u nečemu drugom – a to je pronicljivo uočio i precizno opisao jedan drugi veliki pisac, ali i čitalac i kritičar naučne fantastike, dakle žanrovski kolega Philipa Dicka, Stanisław Lem.¹ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-1) Naime, Lem kaže da je u najboljim Dickovim romanima – a 1975, kada o tome piše, izdvaja ih četiri: Tri stigme Palmera Eldriča,² (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-2) Ubik,³ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-3) Čekaj prošlu godinu, Galaktički iscelitelj keramike⁴ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-4) – uvek reč o entropiji, to jest o raspadanju sveta njegovih junaka ili o ,,nadiranju haosa". Lem još tvrdi da je Dick utoliko veliki pisac koliko verno dočarava stanje svesti osoba suočenih sa sveopštim rasulom – a to radi maestralno.
Ovaj vrednosni sud o Dickovoj prozi jeste zapravo jedan izvod iz Lemovog načelnog viđenja šta bi u stvari trebalo da bude suština naučnofantastičnog žanra. Lem kaže da se u naučnoj fantastici uvek polazi od jedne ili više pretpostavki koje su praktično nemoguće u realnom svetu koji poznajemo, ali nisu nezamislive ako se uzme u obzir mogući (ili nemogući – teško je to proceniti) napredak nauke u doglednoj ili dalekoj budućnosti – recimo, putovanje kroz svemir brzinom većom od brzine svetlosti; naseljavanje drugih planetarnih sistema ili galaksija; pa čak, u nekom smislu, i susreti s vanzemaljcima (zamišljenim po analogiji s poznatim uvidima nauke u funkcionisanje živih organizama). Međutim, jednom kada se za priču postave te osnove, sve ostalo se mora logično izvoditi iz njih i nije dopustivo (u smislu narativne koherencije) na proizvoljan način uvoditi nove pretpostavke kako bi se pravili zaokreti (peripetija bi bila prikladan termin za ovo) u priči. Jer, smisao nije u tome da se autori nadmeću u smišljanju novih, što neverovatnijih pretpostavki; naprotiv, u skladu s raspoloživim znanjem o društvu i ljudskoj prirodi, oni treba da prikažu kako će se ljudi ponaosob i kao grupa ponašati u okolnostima zadatim polaznom pretpostavkom.
Zato Lem tvrdi da u nekom suštinskom smislu nema ozbiljnijih razlika između dobrih realističkih romana, recimo, iz 19. veka, s jedne strane, i kvalitetne naučnofantastične proze, s druge: i jedno i drugo mora biti uverljivo u odnosu na ono što nam je poznato o ljudima i njihovom ponašanju. Tako onda i Dick, zaključuje Lem, upečatljivo prikazuje obične ljude u neobičnim okolnostima raspadanja sveta, to jest nestajanja realnosti na koju su se navikli. Kada se tako čitaju, romani, ne baš svi, ali oni najbolji, kako kaže Lem, Philipa Dicka duboko su pesimistični, na način na koji su pesimizma puni, na primer, i proza Franza Kafke ili Lava Tolstoja (ako u središte tumačenja Tolstojeve proze postavimo tragične likove poput Ane Karenjine). I Kafka i Tolstoj, naravno, jesu u lektiri, ali je pitanje koliko je pesimizam njihovih dela shvatljiv mladim osobama punim nadanja i iščekivanja od života. Nemam odgovor na to pitanje, pa ga ovde ostavljam po strani. Dalje ćemo o Philipu Dicku, Lemu, i još ponekim autorima naučne fantastike, kao što su braća Strugacki, na primer, čija barem neka dela prate isti pesimistični trag.

1.

Ove godine o Philipu Dicku se ponovo piše, ponajviše zbog nastavka filma ,,Blade Runner". Nastavak je jesenas ušao u bioskope, pod naslovom – ,,Blade Runner 2049". Daleke 1982, originalni film Ridleyja Scotta nastao je prema scenariju napisanom po predlošku Dickovog romana Sanjaju li androidi električne ovce?⁵ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-5) Delo iz 2017. režirao je Denis Villeneuve. I nije se proslavio. Koliko god da je vizuelno upečatljiv, a čak ni to nije preterano, na planu sadržaja film je sasvim podbacio i izbrisao i ono malo tragova koji bi mogli, iz prethodnog dela, da vode ka Dickovom fikcionalnom svetu. Nije nemoguće da je i to jedan od razloga zbog kojih je kampanja za film u ozbiljnijim dnevnim novinama i magazinima (na engleskom jeziku) više bila fokusirana na samog Philipa Dicka, nego na novo kinematografsko ostvarenje: za razliku od filma, o Dicku i dalje ima mnogo toga dobrog da se kaže s valjanim razlozima.
Mnogi narativni elementi, pa čak i središnji zaplet, iz novog ,,Blade Runnera" – ili ,,Istrebljivača", kako je u vrlo prikladnom prevodu pre više decenija ovde glasio naslov filma – mnogo više zajedničkog imaju sa drugim i trećim delom čuvenog serijala ,,Matrix" sestara (u vreme snimanja filma braće) Wachowski nego sa Dickovim romanom ili prvim ,,Blade Runnerom". U Dickovom proznom svetu uopšte, a u romanu Sanjaju li androidi električne ovce? posebno, teško da ima mesta za kolektivnu pobunu protiv nepravde ili za svesnu žrtvu junaka iz nekih viših pobuda. Štaviše, u Dickovom svetu teško da ima junaka, izuzev u smislu likova iz priče. Dickovi likovi, da ponovimo, redom su obični ljudi, izgubljeni u svetu i vremenu, bez ikakve ideje o tome da mogu bilo šta da promene svojim delanjem ili žrtvom. Pored toga, ono što ih još čini bliskim nama, njihovim čitaocima, to jest ono što bi oni mogli (ili bi trebalo) da dele s nama jeste ipak i jedan moral u kome se i dalje jasno razlikuje dobro od zla, ispravno od neispravnog – postojanje te jedne, praktično jedine stabilne tačke u svetu koji se ruši pred nadiranjem haosa, naprosto je neophodno za formiranje suda o konačnom porazu.
Naravno, kao da se ispostavlja da to nije dovoljno za atraktivnu filmsku priču, s pretenzijama na veliku zaradu. Prvi ,,Blade Runner" bio je, recimo to tako, katastrofa – iz ugla bioskopskih blagajni. Svoj status velikog i važnog filma, ,,Istrebljivač" je sticao s vremenom, a potvrđivao u nizu novih tumačenja i naknadnih filmskih referenci. Drugim rečima, film je ostavio svoj beleg na istoriji kinematografije iako je zarada izostala. Ridley Scott je kao producent nastavka ,,2049" više decenija kasnije probao da unovči ovaj simbolični kapital, ali i da izbegne finansijski rizik⁶ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-6) koji bi sa sobom nosilo ponavljanje narativnih sklopova iz prvog filma. Stoga su scenaristi više pozajmljivali iz drugih uspešnih sf serijala nego što su se trudili da ostanu verni izvornom autoru priče o istebljivaču.
U vezi s tim, vredi skrenuti pažnju i na jedan paradoks: u protekloj deceniji primetan je zaokret industrije zabave prema – recimo to tako – revolucionarnim sadržajima: tematizuju se kontroverzne teme (recimo u seriji ,,Sluškinjina priča"), zagovara se socijalna pravda (recimo u filmu ,,Elizijum"),⁷ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-7) prikazuje pobuna protiv nedostojnih uslova života (recimo u serijalu ,,Matrix"). Serijal ,,Matrix", zajedno sa svojim velikim finansijskim uspehom, dobro otelovljuje te tendencije. S druge strane, junaci Dickovih fantastičnih svetova, dakle mali ljudi, žrtve su totalitarnih poredaka, velikih korporacija, industrija zabave – njihovi svetovi raspadaju se pod pritiskom novca i nedemokratskih načina potpune kontrole i vladanja, uključujući tu i medije, ali i priručne automate za generisanje religioznih osećanja (kao u romanu Sanjaju li androidi električne ovce?). Jedan takav svet opisan je dakle u romanu Sanjaju li androidi električne ovce? Iz tog sveta ostalo je malo šta u prvoj ekranizaciji ,,Blade Runnera" (ni u naznakama tu nema ništa od religije mercerizma, na koju se Dickova priča fokusira na kraju), a gotovo ništa u drugoj. Iz toga bismo mogli da izvedemo jedan možda isuviše simplifikovan zaključak: na tržištu zabave dobro se prodaje pobuna, ali ne i prikazivanje razloga za pobunu, to jest uzroka zbog kojih se svet nalazi u lošem stanju.

2.

Istrebljivač iz Scottovog filma iz 1982. ubija replikante (kiborge, androide) naprosto zato što mu je to posao. Rik Dekard,⁸ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-8) središnji lik Dickove priče o androidima, ubija ih jer želi da zaradi novac. A novac mu je potreban da bi kupio domaću životinju, pravu, a ne veštačkog replikanta, kako bi o njoj mogao da vodi računa u skladu s religioznim porukama mercerizma. Mercerizam podstiče ljude da saosećaju sa drugima i posvete se negovanju tuđih života, te tako ispune smislom svoje živote u dehumanizovanom okruženju planete koja je prošla kroz apokalipsu. Nevolja je u tome što nema dovoljno pravih životinja, pa se umesto njih koriste replikanti. Ali, voditi računa o ,,životu" automatske životinje, ,,električne ovce" na primer, samo je privid smisla, razmišlja Dekard. A prave životinje su isuviše skupe: zato mora ubiti dovoljno replikanata – da bi zaradio da kupi pravu životinju. Imati pravu životinju je i stvar prestiža – pravom životinjom možete se pohvaliti pred susedima, što već liči na krivljenje izvornih intencija mercerizma.
Nećemo ići dalje u predstavljanje mercerizma – i ovo je dovoljno da vidimo o kakvoj se logičkoj petlji radi u Dekardovom slučaju: on mora biti okrutni ubica kako bi dobio priliku da pokaže milosrđe, to jest saosećanje i brigu prema bližnjima. To je tako, jer iza mercerizma stoji neumoljiva logika novca. Na ovaj element zapleta nadovezuju se drugi, koje bismo mogli označiti kao topose Dickovog pripovedanja. Dekard će u poteri za replikantima naići na policijsku stanicu istovetnu sa njegovom, i u njoj na iskusnog istrebljivača koji mu pomaže u surovom poslu, da bi se ispostavilo da je stanica lažna, da su je napravili replikanti kako bi zavarali trag, kao što je i kolega istrebljivač u stvari replikant. Što onda samog Dekarda navodi da se zapita da li je i on sam – replikant. Ovakvi, zatvoreni narativni krugovi, u programerskom jeziku bismo ih zvali bugovima, ili petljama iz kojih nema izlaza, karakteristični su za Dickovo pripovedanje. Na kraju njegovih velikih romana, sledimo ovde Lemovu klasifikaciju, nema raspleta, nema rešenja ili izlaza.
Lem će nadahnuto pisati o drugom Dickovom romanu – Ubiku. Poljski pisac će reći da je polazna pretpostavka Ubika tehnologija koja omogućava da se ljudi zamrznu u stanju između života i smrti, ili na prelasku iz života u smrt. Povrh toga, tehnologija omogućava da se sa ljudima u takvom stanju komunicira jednom posebnom vrstom telefona. Nadalje, komunikacija je moguća i između samih zamrznutih osoba. Na toj narativnoj osnovi izgrađen je svet Ubika. Realistički, pak, element romana čine reakcije likova smeštenih u takvo stanje. Pošto je reč o jednom svetu sastavljenom iz delova sećanja raznih osoba, i pošto u njemu ne može biti budućnosti, već samo ono što se dogodilo, priča se ne kreće kroz vreme unapred, nego unazad. Svaki korak unazad u priči istovremeno podrazumeva i da se razgradi sve ono što je postojalo u prethodnom trenutku, a nije ga bilo u sledećem, gledano unazad. Tako se pred, uslovno rečeno, očima junaka doslovno raspada materijalni svet koji ih okružuje. Ljudska je u njihovim rekacijama očajnička potreba da razumeju šta se događa (oni još ne znaju da su zamrznuti), kao i njihova međusobna privrženost, jer u tom svetu u rasulu, jedina konstanta jeste prijateljstvo između njih.
Naravno, i u Ubiku imamo velike korporacije vođene logikom novca i zarade, kao i razne modele za nadziranje pojedinaca, ali je teško reći da li su baš to pravi uzroci raspada⁹ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-9) kome svedočimo zajedno s likovima iz knjige. Iako Dick jasno pokazuje svoj stav prema totalitarnim porecima i velikim korporacijama, ne bi se moglo tvrditi da on samo njih krivi za narastajući haos u svojim romanima.

3.

Kao o Dickovom Ubiku, Lem će s velikim poštovanjem pisati¹⁰ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-10) i o romanu Piknik pored puta braće Strugacki,¹¹ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-11) autora u to vreme s iste strane Gvozdene zavese¹² (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-12) na kojoj se nalazio i sam poljski pisac. Na sličan način, hvaliće Lem i Strugacke kao Dicka. Reći će da oni oko jedne naučnofantastične pretpostavke o kratkoj poseti vanzemaljaca Zemlji grade izuzetno uverljivu priču, zasnovanu na svemu što znamo iz istorije čovečanstva o ponašanju u ekstremnim situacijama čitavih društava i pojedinaca. Zameriće Lem, ipak, pri kraju svog eseja, Strugackima što su svoj roman iz naučnofantastičnog žanra preveli u bajku i, završivši ga tako, izneverili sopstvenu priču.
Lem je, naravno, već smo to rekli, pronicljiv čitalac. Pored toga, u više svojih eseja, on se trudi da odvoji naučnu fantastiku od fantastike u bajkama i mitovima. Dignitet naučne fantastike, veruje on, stoji ili pada sa poštovanjem ili nepoštovanjem te, ipak, u velikoj meri, porozne granice. Lem do jedne tačke u priči vidi Piknik pored puta kao uzorno delo naučnofantastičnog žanra i zato je pomalo ljut što njegovi autori granicu nisu poštovali do kraja. Pa ipak, Strugacki bi imali šta da kažu u svoju odbranu. Delimično neočekivano za autore iz naučne fantastike, Strugacki pokazuju ozbiljnu sumnju u mogućnost ljudi da tehnološkim razvojem reše probleme koji neminovno iskrsavaju u njihovim zajedničkim životima. Kako to i Lem ispravno primećuje, Strugacki su povrh toga sumnjičavi i spram sposobnosti ljudi da na razuman način pojme i odgovore na moguće poruke ili posete iz svemira.¹³ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-13) Taj antimodernistički, antiprosvetiteljski sentiment oni iskazuju u mnogim svojim romanima, pa tako i u Pikniku pored puta. Ali, taj njihov antropološki pesimizam u Pikniku pored puta ima svoje granice – ljudi nisu sasvim izgubljeni, a spas mogu potražiti u veri, to jest mogu se pouzdati u promisao jednog višeg bića koje se stara o njima. Otuda bajkoviti kraj, s jasnim aluzijama na novozavetno Hristovo penjanje uz Golgotu.
Dick nije mogao na sličan način da razočara Lema. Njegov antropološki pesimizam je bezobalan. I nema spasenja,¹⁴ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-14) ni bajkovitog, barem ne u vidu bilo kakve religije, kako to vidimo i na primeru mercerizma iz romana o Dekardu. Ali, to ne znači da je saosećanje koje imamo prema njegovim junacima neutemeljeno ili lažno. Mi sa tim junacima saosećamo, ponovimo i to još jednom, jer sa njima delimo jedno isto moralno osećanje. Svet, vidimo kao i oni, ide dođavola, a to nas pogađa, kao i njih, jer možemo da zamislimo da bude i drugačije. A drugačije nije, i tu je konačna tačka Dickovog antropološkog pesimizma, zbog same ljudske prirode. Totalitarni poreci, nasilje novca i velikih korporacija, pervertirana industrija zabave, lažne nade u spasenje i krive religiozne objave – sve to dakle nije korumpiralo ljude. Naprotiv, to je tu zbog toga što su ljudi naprosto takvi kakvi su.

4.

Na mnogim mestima u Dickovim romanima ćemo se i nasmejati, istina kiselo. Dick je izuzetno duhovit autor, na način na koji je to, recimo, i Kafka. Ova dvojica autora su i po mnogo čemu drugom bliska. Kao Kafkini, Dickovi junaci stoje pred svetom koji ne razumeju i trpe štetu – mogli bismo čak reći: stradaju u jednom biblijskom smislu. Ali dok Kafka sugeriše da su razlozi za to stradanje verovatno onostrani, kod Dicka je sve zemaljsko, iako je reč o naučnoj fantastici.
Druga razlika između njih dvojice jeste izabrani narativni registar. Dok se Kafka kreće u mitskim visinama, Dick stoji – premda to, ponovo, neobično zvuči za naučnu fantastiku – s obe noge čvrsto na zemlji. Ne samo što su njegovi junaci sami po sebi obični, nego su i životi koji oni vode, koliko god se u njih uplitali vanzemaljci i čudesna tehnologija, prizemno obični¹⁵ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-15) i u tom smislu upravo onakvi kao naši. I stoga, kada razmišljamo o njima, baš kao što je to Lem tačno primetio, razmišljamo upravo o nama samima.
Od svega toga nema ništa u novom ,,Blade Runneru 2049". Nešto od obične ljudskosti i morala – a zapravo ponajviše saosećanja i to kako i treba u završnoj sceni filma – ipak vidimo u prvom ,,Blade Runneru" iz 1982. Preporuka bi onda bila da se umesto novog odgleda stari ,,Istrebljivač". A, naravno, najbolje bi bilo pročitati same romane, ako ne sve, onda bar Sanjaju li androidi električne ovce? Ne mora tako da bude,¹⁶ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/#easy-footnote-bottom-16) ali u ovom konkretnom slučaju pokazalo se da ekranizacije daleko zaostaju za svojim književnim predlošcima.
Školegijum (http://www.skolegijum.ba/tekst/index/1420/novi-skolegijum-je-u-prodaji) br. 22, 18.12.2017.
Peščanik.net, 27.12.2017.

________________

   [1]Vidi tekst ,,Philip K. Dick: A Visionary Among the Charlatans", u zbirci ogleda Stanisława Lema

Microworlds (Harcourt Brace, 1984), str. 106-135.[/li][/list]
   [2]Philip K. Dick, Tri stigmate Palmera Eldriča, preveo Marko Fančović (Beograd: Amber, 2000). Jedna usputna primedba o izdanjima Dickovih romana u Srbiji: jedan broj prevoda njegovih romana objavljen je kao piratsko izdanje, pa valja sumnjati da su imena njihovih prevodilaca i izdavača prava. A to je opet u savršenom skladu sa onim što se događa u samim tim romanima, pa bi se tako moglo reći da im je stvarnost u jednom smislu ovde ostala do kraja verna.[/li][/list]
   [3]Filip Dik, Ubik, preveo Nikola Jordanov (Beograd: Prosveta, 1986).[/li][/list]
   [4]Filip K. Dik, Galaktički iscelitelj keramike, preveo Aleksandar B. Nedeljković (Beograd: Polaris, 1995).[/li][/list]
   [5]Filip K. Dik, [Blade Runner] Sanjaju li androidi električne ovce?, preveo Aleksandar B. Nedeljković (Beograd: Algoritam, 2007).[/li][/list]
   [6]Da je Scott verovatno bio u pravu, moglo bi da se tvrdi i na osnovu finansijskog učinka filma ,,Tamno skeniranje" (2006), koji verno ekranizuje istoimeni Dickov roman. Kao sam roman, i film je neobičan na više načina, a na prvi pogled i zato što je prvobitno snimljeni materijal pretočen/pretvoren u crtani film, što nije bez veze sa jednim od osnovnih elemenata u priči: maskiranjem identiteta, to jest njegovim rastakanjem u mnoštvu drugih identiteta i to pomoću sprave za prikrivanje, čega drugog nego – identiteta. Uprkos zvezdama koje igraju u filmu – Keanu Reeves, Robert Downey, Jr., Woody Harrelson, Winona Ryder – i uprkos tome što su iza njega stali producenti poput Stevena Sodebergha i Georgea Clooneyja, film reditelja Richarda Linklatera je, kao i prvi ,,Blade Runner", bio finansijski promašaj i nije uspeo da zaradi ni onoliko koliko je bilo utrošeno da bi bio napravljen. Toliko o komercijalnom potencijalu na ekran verno prenetih sadržaja Dickovih romana. Filip K. Dik, Tamno skeniranje, prevela Anika Krstić (Beograd: Algoritam, 2008).[/li][/list]
   [7]O ,,Elizijumu" smo govorili (http://pescanik.net/kiborgova-celicna-ruza/) u prošlom broju Školegijuma.[/li][/list]
   [8]Ime glavnog junaka jasna je referenca na čuvenog filozofa i njegovu tvrdnju – mislim, dakle postojim. I u ovom, ali i u drugim Dickovim romanima, implikacije ove tvrdnje dovode se do apsurda – da li postojim ako mislim (recimo u Ubiku); koje to ,,ja" misli, to jest čije su to misli, i ako su tuđe, ko onda postoji (takođe u Ubiku). U romanu Sanjaju li androidi električne ovce?, posredstvom jedne tehničke sprave dolazi da potpune identifikacije između sledbenika i ,,učitelja" Mercera – pa nije jasno da li u tom trenutku postoji i sledbenik, ili samo Mercer, koji inače više nije živ. Stvari se dodatno komplikuju sa replikantima – kiborzima po svemu nalik na ljudska bića. Njima se umeću sećanja koja nisu njihova, da bi što više ličili na ljude, to jest ponašali se kao ljudska bića. Iz ugla replikanata, šta bi moglo da znači – mislim, dakle postojim?[/li][/list]
   [9]Verbalnu varijantu raspada gledamo, pak, u Galaktičkom iscelitelju keramike (preveo Aleksandar B. Nedeljković; Beograd: Polaris, 1995). Tu se, na primer, osobe koje se međusobno ne poznaju, s raznih krajeva sveta, igraju tako što rešavaju verbalne zagonetke. Naslov nekog poznatog dela propusti se kroz mašinu za prevođenje na neki drugi jezika, a onda se taj novodobijeni naslov ponovo propusti kroz mašinu za prevođenje na prvobitni jezik. Zadatak igrača je da na osnovu tog dva puta modifikovanog naslova pogode o kom je delu u stvari reč. Ova naučnofantastična varijanta Vavilonske kule zapravo je duhoviti komentar na promašena nadanja da bi računari jednog dana mogli zameniti prevodioce.[/li][/list]
   [10]Reč je o članku ,,About the Strugatskys' Roadside Picnic" iz 1983, u zbirci ogleda Stanisława Lema Microworlds (Harcourt Brace, 1984), str. 243-278.[/li][/list]
   [11]Arkadij i Boris Strugacki, Piknik pored puta, preveo Andrej Lavrik (Beograd: Naš dom, 2011).[/li][/list]
   [12]Ovo je danas inače nebitan detalj, a ovde ga pominjem samo kao povod za jednu neobičnu, gotovo pa neverovatnu anegdotu, koja je, sve i da je izmišljena, na zanimljiv način u skladu s autorskim intencijama koje iščitavamo iz Dickove proze. Godine 1974, on je, naime, prijavio Lema FBI-u. I to ne kao osobu: naprotiv, tvrdio je u prijavi da autor Stanisław Lem ne postoji, te da je u stvari reč o posebnom komitetu Komunističke partije Poljske koji ima za cilj da diskredituje sve pisce naučne fantastike u Sjedinjenim Državama, a lažno se predstavlja pod imenom Stanisława Lema. Vidi (http://culture.pl/en/article/philip-k-dick-stanislaw-lem-is-a-communist-committee) Matt Davies, ,,Philip K. Dick: Stanisław Lem is a Communist Committee".[/li][/list]
   [13]Ilustrativan je u tom smislu njihov roman Hotel kod poginulog alpiniste (preveo Dušan Stojiljković; Beograd: Prosveta 1984).[/li][/list]
   [14]U tom smislu, svojevrsni kontrapunkt Pikniku pored puta predstavlja Dickov roman Galaktički isceljitelj keramike.[/li][/list]
   [15]Beskrajno je zabavno kako se u ljubavni zaplet oko jednog mogućeg razvoda braka, a onda i srećnog pomirenja umalo bivših supružnika upleo čitav svemir i razni njegovi stanovnici, u reklo bi se klasično trivijalnom Dickovom ljubavnom romanu Klanovi Alfinog meseca (preveo Aleksandar B. Nedeljković; Beograd: Polaris, 1995).[/li][/list]
   [16]Odličan primer da film može kvalitetom da se meri sa svojim literarnim predloškom jeste ekranizacija Piknika pored puta sovjetskog reditelja Andreja Tarkovskog pod naslovom ,,Stalker", iz 1979. I o tom filmu smo ovde (http://pescanik.net/kako-pricati-o-nesreci/) jednom ranije već govorili.[/li]
[/list]

http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/ (http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/)

Where Blade Runner began: 50 years of Do Androids Dream of Electric Sheep? (https://www.nature.com/articles/d41586-018-02695-7)

sherovah ovo pre neki dan na tviteru, ipak je nejčer u pitanju, al odustadoh od sagite.
mislim, pisac nije baš mnogo shvatio kada su životinje, električne životinje i merceranizam u pitanju...
slabo, 3+.

xrofl

Valis preveden, knjiga stiže verovatno za sajam...

Nije li trebalo u martu?

Inače, pokušao da slušam Exegesis I nije to baš išlo. Možda droga, možda mini šlogovi zbog visokog pritiska, možda Valis, ja to slabo ispratih. Nekako mi nema ni početak ni kraj, niti je grupisano po meni jasnoj logici, tek posle nekog vremena uhvatio sebe kako slušam a ništa ne čujem. Možda se vratim knjizi nekad, za sada prelazim na treći tom sabranih priča.

pročitao sam Valis, u velikoj meri autobiografski Dikov roman. mislim da je u Valisu prvi put formulisano ono što će kasnije biti izdato kao Egzegeza Filipa K. Dika, kroz Egzegezu glavnog lika. prevod je dosta dobar, a knjiga pitka, iako ima dosta referenci na rano hrišćanstvo, filozofiju, budizam, poznate ličnosti doba u kojem je pisana knjiga (neke pod svojim imenom neke pod pseudonimom), i šta sve ne. možda je olakšalo to što sam probao da čitam (slušam, zapravo) Egzegezu, pa su mi neke stvari bile poznate. pored prepoznatljivih tema šta jeste a šta nije stvarnost, taj religijski aspekt je dosta izražen, i zapravo opisuje lični pogled pisca na religiju, koji je u velikoj veri oblikovan gnosticizmom. tu je i taj fajtklabovski glavni lik, odnosno projekcija samog pisca.

ne znam da li bih mgao roman da okarakterišem kao SF. čitao sam jednom neki intervju gde je novinar (ili ko je već vodio intervju) rekao da knjiga nije SF, ili da je u najboljem slučaju "borderline" SF, dok je Dik tvrdio da knjiga nesumnjivo jeste SF. nije toliko ni važno, lepo se čita i bez te klasifikacije. ne znam kako bi ga ABN okarakterisao :lol:

zna li neko da li će kontrast nastaviti sa izdavanjem ostalih delova trilogije? inače, trenutno je na njihovom sajtu u toku neka akcija, pa se knjiga (kao i druge Dikove knjige koje je izdao kontrast) može nabaviti po povoljnijoj ceni.

edit: ovde https://philipdick.com/resources/miscellaneous/the-religious-experience-of-philip-k-dick-by-r-crumb-from-weirdo-17/ možete pronaći strip o Dikovom religijskom iskustvu koji je nacrtao Robert Kramb, a koje je u dobroj meri opisano i u Valisu.

Izdavac koji knjigu tri meseca po objavljivanju stavlja u akciju govori nam da je prodaja ekstremno slaba.

za komplet Dikovih knjiga je akcija još veća, 30% popusta.

pročitao Prodor Božanskog, drugu knjigu Valis trilogije. osim uzgrednog pominjanja nekih likova, kao i samog VALIS-a, nema veze sa romanom Valis. smešten u budućnost, "više" je SF nego Valis, ali je opet tu SF kao neki okvir, i knjiga bi verovatno funkcionisala da nema SF motiva. standardne Dikove teme su tu (šta je stvarnost, ko smo mi, ...), plus religija, gnosticizam, i ovde konkretno jevrejski misticizam i Kabala.

malo mi je kraj mlak, deluje mi da je moglo malo bolje, ali u svakom slučaju lepo štivo za čitanje. ima nekih tipfelera u ovom Kontrastovom izdanju (najviše su mi upale u oči neke spojene reči), prevod bih rekao da je dosta dobar.

Iako nisam ljibitelj naučne fantastike kao žanra pisane reči Filip K Dick mi se od ranije sviđa zbog određene kompleksnosti, zapitanosti i filozofičnosti njegovih dela.
Danas sam sa police biblioteke uzeo UBIK, ovo je jedan od njegovih najpoznatijih romana i to sa dobrim razlogom. Jedva sam se suzdržao da je ne slistim danas, valja nešto ostavim i za naredne dane. Ovde imamo zanimljiv svet iz "budućnosti" (1992. ako se ne varam) u kome su paranormalne pojave otkrivene a vodi se bitka između onih koji tu moć zloupotrebljavaju i onih drugih koji imaju talenat da ove prve onesposobe. Otprilike kao programeri koji prave viruse Vs programeri koji prave antivirus programe. Takođe, u ovom svetu je osmišljena tehnologija koja zamrzava mrtve, tj. omogućava njihovoj svesti da na neko vreme komunicira sa ožalošćenima. Videćemo kako će dalje roman ići. U gradskoj biblioteci postoji komplet njegovih dela (Kontrast izdavaštvo) i kad god prođem pored te police ne primetim da se iko pretrgao da dika uzme u ruke (pan not intended).

Povratak Timoti Arčera je nešto najbliže mejnstrimu što sam do sada držao u rukama od Dicka. Roman je pisan iz prvog lica, jedne žene čiji se muž ubio a svekar jejesveštenik sa zanimljivim stavovima o životu (takođe preminuo nešto kasnije). Ovo je roman o religijskim, filozofskim i after life temama. Drži pažnju iako mi čitanje ide sporo. Videćemo kako će se dalje odvijati, postoji li prema autoru život posle smrti.

Dik je mnogo bolji kada je pisao šta je hteo, a ne kada je pokušavao da se dodvori mejnstrimu.

Kad kažem da mu je taj roman najbliži mejnstrimu tu mislim na književnost glavnog toka, tj. mogao bi da prođe kao kandidat za neku "ozbiljnu" nagradu. Povratak Timoti Arčera nije SF. Dick je i u ovom romanu pisao ono što je želeo, tj. bavio se temom boga, života posle smrti, nedostatka dokaza o postojanju nečeg višeg itd. Videćemo kako će da razmrsi ovu priču, hoće li biti pobednika ili konačnog odgovora. Dick je pisac koji se zanimao za filozofske i političke teme i do sada ne vidim da se i u jednom delu dodvoravao bilo kome. Ne volim mnogo SF žanra, ali volim ovog autora.

A koja dela su gde je pisao sta je hteo, a u kojima se dodvoravao?

Čitao sam da je neke knjige pisao pod pritiskom izdavača, odnosno ugovora koje je imao sa njima.

Quote from: tomat on 03-03-2024, 11:59:28
Čitao sam da je neke knjige pisao pod pritiskom izdavača, odnosno ugovora koje je imao sa njima.

Da li u smislu štancovanja broja naslova ili po tematici...
Ovako mi deluje da je pisao šta je hteo.

Dik= dobre ideje losa realizacija
Unistila ga droga

Quote from: Truba on 04-03-2024, 00:21:25
Dik= dobre ideje losa realizacija
Unistila ga droga

Dick - dobre ideje i dobra realizacija. Pročitaj Ubik.
Za drogu me ne zanima...

E moj truki kad sam ja to procitao
Uhvatio si se jedine da valja
A jesi citao baledrunera, citaca tmine, covjeka u visokom dvorcu...imam ih jos nekoliko valis, prodor bozanskog...

Covjeka u visokom dvorcu sam citao ravno 3 puta a pokusavao procitati 5 puta ja mislim
Prenaglasen pisac...prepopularan...ideje odlicne realizacija truba

Quote from: Truba on 04-03-2024, 00:51:50
E moj truki kad sam ja to procitao
Uhvatio si se jedine da valja
A jesi citao baledrunera, citaca tmine, covjeka u visokom dvorcu...imam ih jos nekoliko valis, prodor bozanskog...

Covjeka u visokom dvorcu sam citao ravno 3 puta a pokusavao procitati 5 puta ja mislim
Prenaglasen pisac...prepopularan...ideje odlicne realizacija truba

Čitao sam, i ti naslovi su dobri. Nisam Valis još.
Daleko je on od prenaglašenog. Dick je bio vizionar, čovek-sistem. Neki kažu i prosvetljen na određeni način.

Tri stigmate Palmera Eldriča
Tecite suze moje, reče policajac...

Odlične knjige.

Quote from: Truman on 03-03-2024, 23:27:12

Quote from: tomat on 03-03-2024, 11:59:28
Čitao sam da je neke knjige pisao pod pritiskom izdavača, odnosno ugovora koje je imao sa njima.

Da li u smislu štancovanja broja naslova ili po tematici...
Ovako mi deluje da je pisao šta je hteo.

pa izdavač ga je forsirao da štanca, odnosno imao je ugovore da će u određenom vremenskom periodu napisati određeni broj knjiga. e sad, pritisak je bio da piše SF, a ne znam, možda bi ob pisao i nešto drugo.

Quote from: Truman on 03-03-2024, 02:27:19
Dick je pisac koji se zanimao za filozofske i političke teme i do sada ne vidim da se i u jednom delu dodvoravao bilo kome. Ne volim mnogo SF žanra, ali volim ovog autora.

Normalno je da ne vidiš, više puta si dokazao svoju ograničenost. Pokušaj da nabaviš i pročitaš esej Normanda Spinrada o Diku gde je potanko vivisecirao Dikov slučaj, sa sve navođenjem šta su mu prednosti, a šta mane i kada je i šta pisao po narudžbi što je rezultiralo slabim delima. Esej je u poslednjih deset godina objavljen tri puta kod nas, u dve knjige i jednom časopisu, ali suvišno bi bilo očekivati da si ti to ispratio. Drži se samo Gulovog dupeta i sve ćeš znati u životu.

Naravno da nisam ispratio, na šta ti ja ličim. Nisam ni izdavač ni pisac ni zaguljeni fan. Samo skromni čitalac.  xyxy Ko o čemu ti o ghoulu...koga ni ne pratim.Budi čovek pa baci link do eseja na engleskom.

https://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9570.0

https://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15599.0

https://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=118&controller=product

Zahvaljujem na linkovima, ali koliko vidim tu nije prenet esej. Ne pada mi na pamet da naručujem knjigu, kao što rekoh - ja sam samo običan čitalac svaštar.

Trumane, knjiga je 500 dinara. Ne blamiraj se, prihvati Bobanovu darežljivu ponudu. :cry:

Ovde imaš nešto toga besplatno (fali bar pola) ali možda dovoljno za svaštara:
https://books.google.rs/books?id=EvCsY3IEJ14C&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false

Krenuo sam sad da čitam Tri stigmate Palmera Eldriča, za početak deluje kao punokrvni Dick. Nešto poput Ubika.

Quote from: mac on 04-03-2024, 02:30:51
Tri stigmate Palmera Eldriča
Tecite suze moje, reče policajac...

Odlične knjige.

Odlicno zaboravljive...

Ljudi droga je stetna za zdravlje i odnose medju ljudima

Eh, u njegovom slučaju amfetamine (a koje je najviše koristio - LSD je uzeo samo dvaput) mu je prepisao lekar kao klincu jer je imao astmu, tako da, nije da je Dick bio neki bonvivan na kokainu nego dete iz relativno siromašne porodice koje je rano navučeno na spid...

Tri stigmate Palmera Eldriča, Philip K. Dick
Ovo je jedan od najboljih  romana našeg omiljenog SF autora, odmah ispod Ubika. Reč je o borbi između dva proizvođača narkotika, borbi za tržište na planetarnim kolonijama. U korupciju je umešan i sam vrh UN jer bez halucinogena život u tim međuzvezdanim prostranstvima ne bi bio moguć. Palmer Eldrič je moćnik čija je droga kako stvari stoje superiorna u odnosu na prethodnu koja dominira tržištem. Ovo je jedna dosta mračna vizija budućnosti, gde je na Zemlji previše vruče a na izvanzemaljskim kolonijama previše hladno. I u takvoj atmosferi ljudi se okreću iluziji.

Da, ovo je sjajan roman. Al čekam da vidim kako će ti se dopasti A Scanner Darkly. Ne spada u njegova najhvaljenija dela, ali je napisan disciplinovanije od njih i meni je bio odličan.

Quote from: Meho Krljic on 10-03-2024, 07:17:15
Eh, u njegovom slučaju amfetamine (a koje je najviše koristio - LSD je uzeo samo dvaput) mu je prepisao lekar kao klincu jer je imao astmu, tako da, nije da je Dick bio neki bonvivan na kokainu nego dete iz relativno siromašne porodice koje je rano navučeno na spid...

Rat izbjeglistvo porace ptsp
Svi smo imali opravdanje za drogu
U mom je okruzenju nije bilo
Zato sam osjetljiv kad cujem srceparajuce price o drogaljima
Ugusite ih cevapima sve

Quote from: Truba on 10-03-2024, 00:33:07

Quote from: mac on 04-03-2024, 02:30:51
Tri stigmate Palmera Eldriča
Tecite suze moje, reče policajac...

Odlične knjige.

Odlicno zaboravljive...

Ljudi droga je stetna za zdravlje i odnose medju ljudima

šta bre onda nije zaboravljivo ako je Palmer Eldrič zaboravljiv?

Quote from: Meho Krljic on 16-03-2024, 08:26:25
Da, ovo je sjajan roman. Al čekam da vidim kako će ti se dopasti A Scanner Darkly. Ne spada u njegova najhvaljenija dela, ali je napisan disciplinovanije od njih i meni je bio odličan.

Da li znaš kako je prevedena ta knjiga da potražim u biblioteci?
Pre više godina sam pročitao Da li androidi sanjaju električne ovce i U visokom zamku.

Quote from: Truman on 04-03-2024, 00:59:55

Quote from: Truba on 04-03-2024, 00:51:50
A jesi citao baledrunera, citaca tmine, covjeka u visokom dvorcu...imam ih jos nekoliko valis, prodor bozanskog...

Čitao sam, i ti naslovi su dobri. Nisam Valis još.

Kod nas je prevedeno kao Tamno skeniranje.

Quote from: mac on 17-03-2024, 01:27:35
Kod nas je prevedeno kao Tamno skeniranje.

Mislim da sam ga toliko davno (i površno) čitao da se ni ne sećam o čemu se radi. Uzeću opet. Hvala svakako.

Nakon pročitanog romana mogu samo reći da je ovo antidrogeraško delo i da svakako spada u jedno od Dickovih najboljih. Idemo dalje, za koji dan ćemo ga opet potražiti u biblioteci.

Meni je to jedna od njegovih najurednije napisanih knjiga. Nekarakteristično disciplinovana a i dalje snažno maštovita. I ja je jako volim, toliko da film nisam hteo ni da gledam, da se ne nerviram.

Quote from: Meho Krljic on 21-03-2024, 14:38:52
Meni je to jedna od njegovih najurednije napisanih knjiga. Nekarakteristično disciplinovana a i dalje snažno maštovita. I ja je jako volim, toliko da film nisam hteo ni da gledam, da se ne nerviram.

Tri stigme Palmera Eldriča su roman koji zbog halucinogenog aspekta čitaocima može teže pasti, ali je u glavi autora rekao bih sve bilo lepo posloženo.

Tecite suze moje, reče policajac

Ovo je Dickov roman koji mi najbrže ide. Radnja je filmična, muzička i TV zvezda se budi u hotelu bez identiteta. Nikoga iz prošlog života ne poznaje. Radnja ide u triler maniru, ali sa nekoliko dubokih dijaloga. Ako ovaj roman nije ekranizovan rekao bih da vapi za velikim platnom.

Bio je planiran film, prava su otkupljena ali nikada nije napravljen... Firma je bankrotirala par hgodina kasnije (The Halcyon Company) i ko zna gde su ta prava sada...

Quote from: Meho Krljic on 26-03-2024, 18:59:00
i ko zna gde su ta prava sada...

Pa kod istog onog ko je ta prava originalno imao, pošto je Halcyon imao samo pravo preče kupovine na celokupna dela Filipa K Dika, tj. kao originalni prodavac dobije ponudu od bilo koga drugog, morao je prvo prodati Halcyonu po ponuđenoj ceni, ako Halcyon odbije cenu kao previsoku tek se onda može prodati tom što je dao ponudu...

Umesto da prave filmove po Dickovim delima oni ga dali po superherojima. :cry:

Dobro, napravilo se svašta: Blade Runner, A Scanner Darkly, Screamers, Minority Report, Total Recall...

Impostor je meni dugo vremena bio najdrazi sf

Pet zvezdica za "Tecite suze moje, reče policajac". Možda ovo objektivno nije bolje od Ubika ili Tri stigmate ali radnja me je baš povukla. Kraj je okvirno očekivan, ali detalje nisam mogao ni da pretpostavim. Vrlo iščašeno. Da vidimo šta ću naredno da uzmem od njega.

Krenuo sam da čitam Prodor božanskog. U predgovoru piše da se prvo čita Valis, ali tu knjigu je neko uzeo sa police biblioteke.
U Prodoru božanskog kao jednog od likova imamo boga ili nečega što liči na boga. Tema je religijska, a nešto mi kaže da ni u ovom delu kao ni u Povratku Timoti Arčera nećemo dobiti konačan odgovor.

Prodor božanskog je Dikovo delo koje mi je pripovedački najmanje leglo. S druge strane, ne može se osporiti kreativnost i hrabrost autora u uzimanju biblijske priče o hristu i oblikovanju u SF ruhu.Kraj je nekako dickovski zbrzan, rešenje se iznenada pojavi i razreši tugu. Dao sam mu na goodreadsu 3*, a neki prosek da Dickova dela mi je 4.

Quote from: Truman on 18-04-2024, 03:38:29
ne može se osporiti kreativnost i hrabrost autora u uzimanju biblijske priče o hristu i oblikovanju u SF ruhu.

Znaš li koliko hiljada priča ima na ovu temu? Zapravo nemaš pojma...

treba postaviti pitanje
ko što gdje kada kako zašto
i onda ćemo dobiti
konkretan odgovor

recimo u jugoslaviji je to bio pičkin dim... vređanje nekomunjar
ali u jugoslaviji tito je bio svetac i bog... je li se smjelo pisati SF priču u kojoj je tito vanzemaljac...agresor iz svemira ili tome slično

Krenuo sam da čitam Valis i iznenađujuće brzo stigao do 60-e stranice. Ovo je roman gde su događaji nabacani jedan na drugi i to se izgleda brzo čita. Ne mogu reći da sam oduševljen do sada ni sadržinom niti stilom. Ali videćemo, možda mi se utisak popravi. Previše tu ima praznog hoda a glavni junak se još zove Konjoglav Debeli (ako je verovati prevodiocu). Ok, ima i nešto filozofije što popravlja utisak.

Quote from: Truman on 22-05-2024, 00:38:25
a glavni junak se još zove Konjoglav Debeli (ako je verovati prevodiocu).

Skoro da je tako. U originalu se zove Horselover Fat

Što bi trebalo da je Filip Dik na grčkonemačkom.

Zahvaljujem. Kako odmičem sa romanom, a prešlo se 100 stranica, sve više me uvlači u taj svet. Glavni junak kao socijalni slučaj piše filozofske misli, ali i opisuje svoj odnos sa nekim ženama koje opet imaju svoje probleme.

Završio sam Valis. Po mom skromnom mišljenju ovo je jedna religijsko-filozofoska masturbacija bez ozbiljne misaone vrednosti. Najbolji mi je prvi deo koji se tiče života i žena glavnog junaka. Od svega Dickovog što sam do sada čitao ovaj roman mi se najmanje dojmio. Uz tugu i bol u srcu od mene dobija svega 2*.

cestitke. ne vjerujem da na cijelom forumu kroz prostor i vrijeme postoje i dva covjeka koji su stvarno procitali valis do kraja; dok su mnogi zlurado uz smjesak i bez komentara ispratili tvoju hrabru odluku.

Pravi poštovaoci Philipa K. Dicka moraju pročitati i ovo delo kakvo god da je!

da. uz iscitanog dika si kupio ulaznicu za fredric browna.

Moram da proguglam ko je to, ali tek kad mi se završi radno vreme.

onda nista. kad se zavrsi radno vrijeme je kasno.

mene valis podsjeća dizajnom na reviju marulić

https://www.youtube.com/watch?v=H5b1c7_agqo