Philip K. Dick

[Truba]

E moj truki kad sam ja to procitao
Uhvatio si se jedine da valja
A jesi citao baledrunera, citaca tmine, covjeka u visokom dvorcu...imam ih jos nekoliko valis, prodor bozanskog...

Covjeka u visokom dvorcu sam citao ravno 3 puta a pokusavao procitati 5 puta ja mislim
Prenaglasen pisac...prepopularan...ideje odlicne realizacija truba

[Truman]

E moj truki kad sam ja to procitao
Uhvatio si se jedine da valja
A jesi citao baledrunera, citaca tmine, covjeka u visokom dvorcu...imam ih jos nekoliko valis, prodor bozanskog...

Covjeka u visokom dvorcu sam citao ravno 3 puta a pokusavao procitati 5 puta ja mislim
Prenaglasen pisac...prepopularan...ideje odlicne realizacija truba

Čitao sam, i ti naslovi su dobri. Nisam Valis još.
Daleko je on od prenaglašenog. Dick je bio vizionar, čovek-sistem. Neki kažu i prosvetljen na određeni način.

[mac]

Tri stigmate Palmera Eldriča
Tecite suze moje, reče policajac...

Odlične knjige.

[tomat]

Čitao sam da je neke knjige pisao pod pritiskom izdavača, odnosno ugovora koje je imao sa njima.

Da li u smislu štancovanja broja naslova ili po tematici...
Ovako mi deluje da je pisao šta je hteo.

pa izdavač ga je forsirao da štanca, odnosno imao je ugovore da će u određenom vremenskom periodu napisati određeni broj knjiga. e sad, pritisak je bio da piše SF, a ne znam, možda bi ob pisao i nešto drugo.

[Boban]

Dick je pisac koji se zanimao za filozofske i političke teme i do sada ne vidim da se i u jednom delu dodvoravao bilo kome. Ne volim mnogo SF žanra, ali volim ovog autora.

Normalno je da ne vidiš, više puta si dokazao svoju ograničenost. Pokušaj da nabaviš i pročitaš esej Normanda Spinrada o Diku gde je potanko vivisecirao Dikov slučaj, sa sve navođenjem šta su mu prednosti, a šta mane i kada je i šta pisao po narudžbi što je rezultiralo slabim delima. Esej je u poslednjih deset godina objavljen tri puta kod nas, u dve knjige i jednom časopisu, ali suvišno bi bilo očekivati da si ti to ispratio. Drži se samo Gulovog dupeta i sve ćeš znati u životu.

[Truman]

Naravno da nisam ispratio, na šta ti ja ličim. Nisam ni izdavač ni pisac ni zaguljeni fan. Samo skromni čitalac.  Ko o čemu ti o ghoulu...koga ni ne pratim.Budi čovek pa baci link do eseja na engleskom.

[Onaj stari Sendmen]

https://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9570.0

https://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15599.0

https://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=118&controller=product

[Truman]

Zahvaljujem na linkovima, ali koliko vidim tu nije prenet esej. Ne pada mi na pamet da naručujem knjigu, kao što rekoh - ja sam samo običan čitalac svaštar.

[Onaj stari Sendmen]

Trumane, knjiga je 500 dinara. Ne blamiraj se, prihvati Bobanovu darežljivu ponudu.

Ovde imaš nešto toga besplatno (fali bar pola) ali možda dovoljno za svaštara:
https://books.google.rs/books?id=EvCsY3IEJ14C&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false

[Truman]

Krenuo sam sad da čitam Tri stigmate Palmera Eldriča, za početak deluje kao punokrvni Dick. Nešto poput Ubika.

[Truba]

Tri stigmate Palmera Eldriča
Tecite suze moje, reče policajac...

Odlične knjige.

Odlicno zaboravljive...

Ljudi droga je stetna za zdravlje i odnose medju ljudima

[Meho Krljic]

Eh, u njegovom slučaju amfetamine (a koje je najviše koristio - LSD je uzeo samo dvaput) mu je prepisao lekar kao klincu jer je imao astmu, tako da, nije da je Dick bio neki bonvivan na kokainu nego dete iz relativno siromašne porodice koje je rano navučeno na spid...

[Truman]

Tri stigmate Palmera Eldriča, Philip K. Dick
Ovo je jedan od najboljih  romana našeg omiljenog SF autora, odmah ispod Ubika. Reč je o borbi između dva proizvođača narkotika, borbi za tržište na planetarnim kolonijama. U korupciju je umešan i sam vrh UN jer bez halucinogena život u tim međuzvezdanim prostranstvima ne bi bio moguć. Palmer Eldrič je moćnik čija je droga kako stvari stoje superiorna u odnosu na prethodnu koja dominira tržištem. Ovo je jedna dosta mračna vizija budućnosti, gde je na Zemlji previše vruče a na izvanzemaljskim kolonijama previše hladno. I u takvoj atmosferi ljudi se okreću iluziji.

[Meho Krljic]

Da, ovo je sjajan roman. Al čekam da vidim kako će ti se dopasti A Scanner Darkly. Ne spada u njegova najhvaljenija dela, ali je napisan disciplinovanije od njih i meni je bio odličan.

[Truba]

Eh, u njegovom slučaju amfetamine (a koje je najviše koristio - LSD je uzeo samo dvaput) mu je prepisao lekar kao klincu jer je imao astmu, tako da, nije da je Dick bio neki bonvivan na kokainu nego dete iz relativno siromašne porodice koje je rano navučeno na spid...

Rat izbjeglistvo porace ptsp
Svi smo imali opravdanje za drogu
U mom je okruzenju nije bilo
Zato sam osjetljiv kad cujem srceparajuce price o drogaljima
Ugusite ih cevapima sve

[Aco Popara Zver]

Tri stigmate Palmera Eldriča
Tecite suze moje, reče policajac...

Odlične knjige.

Odlicno zaboravljive...

Ljudi droga je stetna za zdravlje i odnose medju ljudima

šta bre onda nije zaboravljivo ako je Palmer Eldrič zaboravljiv?

[Truman]

Da, ovo je sjajan roman. Al čekam da vidim kako će ti se dopasti A Scanner Darkly. Ne spada u njegova najhvaljenija dela, ali je napisan disciplinovanije od njih i meni je bio odličan.

Da li znaš kako je prevedena ta knjiga da potražim u biblioteci?
Pre više godina sam pročitao Da li androidi sanjaju električne ovce i U visokom zamku.

[zoskoz]

A jesi citao baledrunera, citaca tmine, covjeka u visokom dvorcu...imam ih jos nekoliko valis, prodor bozanskog...

Čitao sam, i ti naslovi su dobri. Nisam Valis još.

[mac]

Kod nas je prevedeno kao Tamno skeniranje.

[Truman]

Kod nas je prevedeno kao Tamno skeniranje.

Mislim da sam ga toliko davno (i površno) čitao da se ni ne sećam o čemu se radi. Uzeću opet. Hvala svakako.

[Truman]

Nakon pročitanog romana mogu samo reći da je ovo antidrogeraško delo i da svakako spada u jedno od Dickovih najboljih. Idemo dalje, za koji dan ćemo ga opet potražiti u biblioteci.

[Meho Krljic]

Meni je to jedna od njegovih najurednije napisanih knjiga. Nekarakteristično disciplinovana a i dalje snažno maštovita. I ja je jako volim, toliko da film nisam hteo ni da gledam, da se ne nerviram.

[Truman]

Meni je to jedna od njegovih najurednije napisanih knjiga. Nekarakteristično disciplinovana a i dalje snažno maštovita. I ja je jako volim, toliko da film nisam hteo ni da gledam, da se ne nerviram.

Tri stigme Palmera Eldriča su roman koji zbog halucinogenog aspekta čitaocima može teže pasti, ali je u glavi autora rekao bih sve bilo lepo posloženo.

[Truman]

Tecite suze moje, reče policajac

Ovo je Dickov roman koji mi najbrže ide. Radnja je filmična, muzička i TV zvezda se budi u hotelu bez identiteta. Nikoga iz prošlog života ne poznaje. Radnja ide u triler maniru, ali sa nekoliko dubokih dijaloga. Ako ovaj roman nije ekranizovan rekao bih da vapi za velikim platnom.

[Meho Krljic]

Bio je planiran film, prava su otkupljena ali nikada nije napravljen... Firma je bankrotirala par hgodina kasnije (The Halcyon Company) i ko zna gde su ta prava sada...

[Onaj stari Sendmen]

i ko zna gde su ta prava sada...

Pa kod istog onog ko je ta prava originalno imao, pošto je Halcyon imao samo pravo preče kupovine na celokupna dela Filipa K Dika, tj. kao originalni prodavac dobije ponudu od bilo koga drugog, morao je prvo prodati Halcyonu po ponuđenoj ceni, ako Halcyon odbije cenu kao previsoku tek se onda može prodati tom što je dao ponudu...

[Truman]

Umesto da prave filmove po Dickovim delima oni ga dali po superherojima.

[Meho Krljic]

Dobro, napravilo se svašta: Blade Runner, A Scanner Darkly, Screamers, Minority Report, Total Recall...

[Truba]

Impostor je meni dugo vremena bio najdrazi sf

[Truman]

Pet zvezdica za "Tecite suze moje, reče policajac". Možda ovo objektivno nije bolje od Ubika ili Tri stigmate ali radnja me je baš povukla. Kraj je okvirno očekivan, ali detalje nisam mogao ni da pretpostavim. Vrlo iščašeno. Da vidimo šta ću naredno da uzmem od njega.

[Truman]

Krenuo sam da čitam Prodor božanskog. U predgovoru piše da se prvo čita Valis, ali tu knjigu je neko uzeo sa police biblioteke.
U Prodoru božanskog kao jednog od likova imamo boga ili nečega što liči na boga. Tema je religijska, a nešto mi kaže da ni u ovom delu kao ni u Povratku Timoti Arčera nećemo dobiti konačan odgovor.

[Truman]

Prodor božanskog je Dikovo delo koje mi je pripovedački najmanje leglo. S druge strane, ne može se osporiti kreativnost i hrabrost autora u uzimanju biblijske priče o hristu i oblikovanju u SF ruhu.Kraj je nekako dickovski zbrzan, rešenje se iznenada pojavi i razreši tugu. Dao sam mu na goodreadsu 3*, a neki prosek da Dickova dela mi je 4.

[Boban]

ne može se osporiti kreativnost i hrabrost autora u uzimanju biblijske priče o hristu i oblikovanju u SF ruhu.

Znaš li koliko hiljada priča ima na ovu temu? Zapravo nemaš pojma...

[Truba]

treba postaviti pitanje
ko što gdje kada kako zašto
i onda ćemo dobiti
konkretan odgovor

recimo u jugoslaviji je to bio pičkin dim... vređanje nekomunjar
ali u jugoslaviji tito je bio svetac i bog... je li se smjelo pisati SF priču u kojoj je tito vanzemaljac...agresor iz svemira ili tome slično

[Truman]

Krenuo sam da čitam Valis i iznenađujuće brzo stigao do 60-e stranice. Ovo je roman gde su događaji nabacani jedan na drugi i to se izgleda brzo čita. Ne mogu reći da sam oduševljen do sada ni sadržinom niti stilom. Ali videćemo, možda mi se utisak popravi. Previše tu ima praznog hoda a glavni junak se još zove Konjoglav Debeli (ako je verovati prevodiocu). Ok, ima i nešto filozofije što popravlja utisak.

[Meho Krljic]

a glavni junak se još zove Konjoglav Debeli (ako je verovati prevodiocu).

Skoro da je tako. U originalu se zove Horselover Fat

[tomat]

Što bi trebalo da je Filip Dik na grčkonemačkom.

[Truman]

Zahvaljujem. Kako odmičem sa romanom, a prešlo se 100 stranica, sve više me uvlači u taj svet. Glavni junak kao socijalni slučaj piše filozofske misli, ali i opisuje svoj odnos sa nekim ženama koje opet imaju svoje probleme.

[Truman]

Završio sam Valis. Po mom skromnom mišljenju ovo je jedna religijsko-filozofoska masturbacija bez ozbiljne misaone vrednosti. Najbolji mi je prvi deo koji se tiče života i žena glavnog junaka. Od svega Dickovog što sam do sada čitao ovaj roman mi se najmanje dojmio. Uz tugu i bol u srcu od mene dobija svega 2*.

[zoskoz]

cestitke. ne vjerujem da na cijelom forumu kroz prostor i vrijeme postoje i dva covjeka koji su stvarno procitali valis do kraja; dok su mnogi zlurado uz smjesak i bez komentara ispratili tvoju hrabru odluku.

[Truman]

Pravi poštovaoci Philipa K. Dicka moraju pročitati i ovo delo kakvo god da je!

[zoskoz]

da. uz iscitanog dika si kupio ulaznicu za fredric browna.

[Truman]

Moram da proguglam ko je to, ali tek kad mi se završi radno vreme.

[zoskoz]

onda nista. kad se zavrsi radno vrijeme je kasno.

[Truba]

mene valis podsjeća dizajnom na reviju marulić

[Kimura]

https://www.youtube.com/watch?v=H5b1c7_agqo

[sodomizer]

Ne razumem zašto ljudi toliko glorifikuju Ubik. Prosečan roman sve u svemu.

[mac]

Ali da li je postojalo išta slično u vreme kad je objavljen?

[sodomizer]

Pa da, ali mi je malo dosadnjikava knjiga, Ukusi su različiti.

[Lendlord]

UBIK (1969) FILIP K. DIK

Psihoaktivna knjiga "UBIK" legendarnog S.F pisca Filipa K. Dika je spoj nekakve jeboumnije epizode Dilana Doga pohovane još čudnijom epizodom Blek Mirora, sve  zamočeno u kaloričan nadev od najparanoičnijih sastojaka Zone Sumraka.

Naravno, pošto entropija i regres tzv stvarnosti (kao jedne od tema Ubika) mogu da funkcionišu u smislu odmotavanje vremenskih tokova, pa tako i moje reference (naročito D.Dog i B.Miror) mogu paradoksalno da budu podloga za jednog od svojih večitih uzora i muza - što je svakako roman UBIK, ali i ostala dela jedinstvenog F.K.Dika, koja su ostavila (čak ni najefikasnijim gumicom) neizbrisiv trag u bukvarima i sveskama pop-kulture, kao veliki uticaj na buduća dela sličnih tematika.

Iako za Dika slovi da je u životu imao niz antuntunovskih poteza od kojih su nastale mnogobrojne kontroverze i sumnje u suvislost većine njegovih aktivnosti, počevši od dokazivih činjenica kako je redovno bio nakljucan šarenolikim amalgamima supstanci koje krive um, da je obilno halucinirao u svojim psihodeličnim eskapadama, pokušavao da ljubavne probleme reši tako što će da gurne suprugu sa litice, konstantno se grebao za pare od poznanika (otprilike kao Džo Čip iz Ubika), patio od paranoje i ozbiljnih mentalnih poremećaja, kanalisao spiritualne poruke visoke metafizičke važnosti od glinene posude za voće - vodeći i duboke filozofske razgovore sa istom, uz da su ga istovremeno siromaštvo i besparica izjedale na veoma neudoban način kakav bi čovek očekivao od jata metalnih pirana koje svoju žrtvu glockaju u kapitalističkom tehno-amazonu distopijske budućnosti.

Dakle, posedujući sva ona već poznata nam šarmantna oštećenja koja krase genijalne umetnike (uz primesu napuštanja filozofskog fakulteta gde usled jezive anksioznosti nije položio niti jedan ispit), Dik je sva svoja zapažanja i iskustva odlučio da iznese kroz formu SF romana.

Pošto je rođen prerano, pretpostavljam da bi u današnje vreme svoje teorije mogao da iznosi i bukvalno, bez mimikrije žanrovsko-fiktivnih oblandi, te bi jamačno bio inaugurisan u jednog od vodećih teoretičara zavera, čak tolikog ćaću koji bi i Dejvida Ajka slao po kifle u pekaru (naravno, ove kifle bismo ovde mogli prihvatiti kao šaljivi sinonim za esid ili aju)

Ono što je mene naročito zainteresovalo jeste neprekidni žubor energije koji je konstantno brbotao iz nevidljivih nabora ove knjige, te  dok sam čitao ovo zanimljivo štivo, potpražno penetrirano svojim vibratornim pulsacijama kroz vazdušastomembranastu suptilijadu aure, nisam mogao a da ne detektujem karakteristične talasaste prodore karakteristične za duhovne, svete knjige, čije teme se bave perenijalnom filozofijom i mistikom.

Začudo, ovo jeste blaga anomalija koja se ređe, gotovo nikada ne pojavljuje ovako intenzivno izražena u nekakvom fiktivnom, žanrovskom sadržaju, već kao što rekoh više je prisutna u svetim spisima ili sadržajima nastalim usled upražnjavanja paranormalne ili metafizičke fiskulture samih autora.

Naravno, sve knjige nose energetske potpise svojih autora bez obzira na njihov sadržaj, a po eteričnoj proceni Dikovog knjigopisa, koji mi se konstantno servirao kroz isijavanje, rekao bih da je F:K:Dik bio dugogodišnji upražnjivač neke duhovne prakse, najverovatnije meditant ili upućenik u određene svete tekstove koje je često čitao, te kontemplirao nad njihovom sadržinom. Moglo bi se čak reći da je grubo iniciran psihodeličnim iskustvima da bi tek kasnije to suptilisao nekakvim duhovnim vežbama pomoću kojih je ponekad zasigurno postizao mistična iskustva.

Uz popriličan broj mentalnih problema (anksioznost naročito), smrt sestre bliznakinje već na porođaju (što ga je opsesivno vodilo ka udvajanju sopstvene psihe, gde blizanac koji ostane živ postaje polimental za preminulu sestru), te već nabrojani ostali problemi, doprineli su eskapizmima u vidu narkotika i alkohola, ventilacionog pisanja, a kasnije su transcendirani u mnogo kvalitetnije "lekove" u vidu molitve i meditacije, uz zadržavanje kreativnog elana.

Što se tiče načina kako je napisan Ubik (uglavnom postupak kako je i inače pisao), Dik se ističe vrlo maštovitim intuitivnim hipotezama i odličnim povezivanjem različitih znanja i oblasti u koje je upućen, što kao rezultat pruža izuzetan proročki kvalitet napisanog. Koristeći se polugama SF žanra, čak i brzopoteznog "palp" jednostavnog pisanja, moderno pop-zabavno, nepretenciozno, potpuno u funkciji priče, naročito LAKONSKI i ležerno provlači pompezne naučno-gikovske izraze, mistične teorije i visoku filozofiju u formi nekakvog ingenioznog, satiričnog vica, roman nas samouvereno zamotava u svoje urnebesno, na trenutke tvrdo-kuvano psihodelično ruho.

Zanimljiv je njegov humor, koji nikada ne štrči zalepljen nakalemljeno na ozbiljnost tema, već je taj humor sastavni deo celine njegovog fiktivnog univerzuma, spontano doziran da nikada ne sklizne u komediju, a opet da razvedri i olakša pesimizam i mrak distopije kojoj prisustvujemo. Takođe, mogla bi se ovde istaći i veština kojom autor visoke vertikalne ideje veoma lepršavo (poput kakvog simpatičnog kupidona) pohranjuje u svakodnevne tokove horizontalnog odvijanja njegove distopijske fikcije, pa tako imamo jasne nagoveštaje današnjih spritualnih nadtehnologija sa jedne strane, a tehno-humanističkih fantazmi sa druge strane.

Baratanje vremenskim linijama, mandela efekat, kvantna multidimenzionalnost manifestovanih stvarnosti samo su neke od intuitivno-mentalnih pretpostavki fikcije Ubika, dok čovekovu okrenutost ka materijalnom održanju i nedostatak duhovnog agensa definiše kroz trans-tehno-humanističke tendencije produžetka fizičkog života u "kriogenim hladnim pakovanjima" gde se nastavlja održavanje polumrtvih, uz činjenicu da rodbina i priljatelji poluživih moraju debelo da plate moratorijumima za ovu privilegiju, naročito kada žele da se čuju nekakvim transgresivnim, tehno-spiritističkim telefonima sa zombiranim sagovornicima koji plutaju u nekakvom snolikom limbu.

Dik naročito karikaturalno provlači distopijski korporativni kapitalizam i činjenicu da sve ovde mora da se plaća; da je čovek postao finansijska žrtva uređaja i tehnologije koje bi inače morali da mu služe, a najsmešnije alenfordovske šale su gde Džo Čip koji je visoko pozicioniran u organizaciji je zapravo sve vreme švorc, te neretko proklinje sopstvena vrata ili frižider koje traže sitninu kako bi uradile najednostavnije radnje - tipa da se otvore - time postajući nemilosrdni džuboks ucenjivači sopstvenih vlasnika.

Pored svega nabrojanog, Ubik pruža još mnoštvo interesnoća i materijala za razglabanje, čak i šlagvort za detaljnu analizu. No, evo ga samo prikaz kao pohvala ovog sjajnog romana, bez većih spojlera za one koji ga nisu pročitali, a mali panegirik i podsećaj za fanove, kojih sigurno ima u velikom broju.