ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Povodom Konstantina, sranje na vidiku...

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Magicni-Cira-uzdrmao-Nis.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Magicni-Cira-uzdrmao-Nis.sr.html)

Магични Ћира уздрмао Ниш
Познати књижевник поднео оставку на чланство у Управном одбору Народног позоришта због енормних хонорара и прескупе представе о Константину Великом...

"...Што се хонорара тиче, говоре незваничне информације, редитељу треба да буде исплаћено 17.000, писцу драме 15.000, сценаристи девет хиљада евра... На сваком кораку говори се о штедњи, а на делу је расипништво, на шта упозоравају и Зоран Ћирић, али и владика Јован, епископ нишки."

Pisac drame plus scenarista?

ma nema šanse da bi dexa pantalejski uzeo tolke pare za svoju pionirsku, debi-prectavu!  :shock:

pa on je dokazani hrišćanin i nosilac svih hristijanskih vrlina!  :-o

ps: anđelija - pa naravno da je neko morao da krpi i popravlja to kako mali dexa zamišlja pozorište, budući da je ovaj u isto pre ovog angažmana možda ušo samo zato što u njemu ima i kafić.

Ama, kakav scenarista u pozorištu?  :shock:

Što se krpljenja drame tiče, tu su reditelj i dramaturg.

@angel Posto im je budzet holivudski onda imaju i scenaristu  :twisted:

Који од њих је Деџа, експерт за Константина?

Quote from: angel011 on 21-02-2013, 18:35:58
Ama, kakav scenarista u pozorištu?  :shock:

Što se krpljenja drame tiče, tu su reditelj i dramaturg.

možda se paralelno planira i film?
kad se kod nas tv filmovi ili video radovi puštaju u bioskope i izdaju za filmove, ne bi me čudilo da neko ovu prectavu uslika kamerom, to izmontira i proglasi za film.
zato scenarista.

ili se novinar malo zajebo.

e, sad, kako je dedža (aka dexa) postao dramski pisac - to bi bilo zabavno istražiti.

i poslije pričaju ljudi da svi pisci i ini trebaju da presele u BG, pa ovaj čovjek zarađuje više nego prestonički umjetnici  8)

Ko priča  da svi pisci trebaju da presele u BG?

Pricaju kad nisi tu  :twisted:

Деџа је магија Магичног, па није чудо да овај фрче кад није добио своје парче погаче.

Ja im ne bih dao dramu za tričavih 15.000.

Nadam se da je Dexa bio toliko pametan i potpisao ugovor koji podrazumeva i dodatni deo - procenat od svake predstave.

Obavezno i merchandising proizvodi - lutke i ikone Konstantina, šolje i čaše sa likom, stoljnjaci, dečije pidžame...

И дугачки гладиус.

meni nije jasno zašto mi uopšte obeležavamo tog cara konstantina.

Ниси високобдарено прелистао. Бре, Србин, а цар.

Quote from: Alexdelarge on 21-02-2013, 20:09:21
meni nije jasno zašto mi uopšte obeležavamo tog cara konstantina.

ne njega, no jubilej otkako je započeo trend da se hrišćanske glavudže slizavaju s tiranima a ne sa sirotinjom.

a u kom univerzumu je Konstantin tiranin?

Quote from: Alex on 21-02-2013, 19:30:02
Obavezno i merchandising proizvodi - lutke i ikone Konstantina, šolje i čaše sa likom, stoljnjaci, dečije pidžame...

Dexa, vlasnik autorskih prava za Vizantijsko carstvo  8-)

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Odbio-sam-Ciricev-dramski-tekst.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Odbio-sam-Ciricev-dramski-tekst.sr.html)

Дејан Стојиљковић: Мој хонорар је 480.000 бруто
Поводом објављивања незваничне спецификације трошкова око припреме представе у Народном позоришту у Нишу огласио се и књижевник Дејан Стојиљковић, писац дела ,,Константин – знамење анђела". Његово дело биће изведено 27. фебруара у нишком позоришту поводом обележавања јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта:
– Очигледно је да су, уз хајку на позориште, започели и напади на мене. Измишљотинама, наравно, јер се објављује да сам наводно добио хонорар од 15.000 евра за текст драме. То је и неистина и велика глупост, која ми штети и ствара непријатеље. Не желим да ме због злонамерних и лажних информација које се објављују суграђани, моје Нишлије срећу и гледају попреко зато што сам наводно од њих узео толики новац. Истина је сасвим другачија – мој хонорар је бруто 480.000 динара – рекао је за наш лист Стојиљковић.

kandidat za izjavu godine.


Ivan SIROTI HRIŠĆANIN Vuković:

"Код мене у породици, у класичној српској породици, често се догађало да недостаје новца да се плате основни трошкови, највише за струју и слични. Понекад смо долазили у ситуацију да стрепимо да се због неплаћених рачуна искључи струја. Али, за једно се увек имало – за породичну славу, одвајало се унапред, припремало и штедело јер за славу мора да се има. Слава мора да се обележи, за славу не сме ништа да фали, таман посла да буде бруке."

Koliko košta "Konstantin" - tajna

Autor Aleksandar Stankov
Izvor Južne vesti | Niš


V.d. direktor niškog pozorišta Ivan Vuković nije želeo da kaže koliko je novca odvojeno za realizaciju predstave o Konstantinu, a nije znao ni koja je cena karte za premijeru.

Iako je do premijernog izvođenja predstave "Konstantin" ostalo samo dva dana još se zvanično ne zna koliko je novca poreskih obveznika izdvojeno za njenu realizaciju.

Prethodne nedelje u medijima se spekulisalo sa sumom od 19 miliona dinara. Međutim, v.d. direktor Vuković je i danas, na konferenciji za novinare povodom ove predstave izbegavao da odgovori na to pitanje.

Vuković je upadao i u žučne rasprave sa predstavnicima medija.

Posle dužeg ubeđivanja, konferencija za novinare u pozorištu više je ličila na dramu, ali očekivanog raspleta nije bilo. Vuković je rekao, ponovo ne precizirajući tačnu sumu, da koliko god je novca odvojeno za predstavu - "malo je".

    - Po kvalitetu i svemu drugom malo košta predstava. Reč je o apsolutno standardnim ciframa za ovako veliki događaj u ovako kratkom roku - rekao je Vuković.

On je rekao da će više reči o potrošenom novcu za realizaciju predstave biti nakon njenog izvođenja.

    - Vi te informacije imate pravo da znate. Posle predstave kada Upravni odbor usvoji specifikaciju troškova to ćemo moći da pričamo, i to koliko je cifra razumna, ali u kontekstu kvaliteta i svega  - kaže Vuković.

predstava
Radoslav Pavlović (prvi s leva) i Ivan Vuković (drugi s desna) na konferenciji za novinare

Na novinarska pitanja nije želeo da odgovara ni savetnik predsednika Srbije zadužen za organizaciju proslave Milanskog edikta Radoslav Pavlović.

Umesto odgovora Pavlović je stalno ponavljao jednu istu rečenicu:

    - Nema vanrednih izbora, ostaje ova koalicija, nema trećeg kruga predsedničkih izbora, predsednik ostaje Tomislav Nikolić - ponavljao je Pavlović.

Konkretniji, kada je reč o ciframa, iako to zvanično i nije u njegovoj nadležnosti, bio je gradonačelnik Niša Zoran Perišić.

    - Ja nemam informaciju koliki su honorari za pojedine učesnike u predstavi niti smatram da je mene trebalo konsultovati po tom pitanju. Novac u budžetu za predstavu postoji, 11 miliona obezbeđuje republika, negde između 6 i 7 miliona obezbeđuje grad - rekao je Perišić posle sednice Gradskog veća.

Direktor ne zna cenu karte?!

Premijera predstave zakazana je za 27. februar u 20 sati, a v.d. direktor je pozvao Nišlije da kupe karte.

Međutim, nije znao da kaže i kolika je cena ulaznica i sve zainteresovane građane je uputio na blagajnu Pozorišta.

Kako je objasnio, razlog za to je što su cene usklađivane sa popustima koje pozorište inače ima.

malopre sam video dexu na tv.

kaže dexa da je studirao pravni fakultet (samo je propustio da kaže da ga nije završio; tj. jedva dogurao do druge godine pre nego što je našo unosniju zanimaciju... xrofl) i da stoga zna da mnoge odredbe iz rimskog prava potiču iz doba cara konstantina, pa prema tome, budući da se te odredbe danas primenjuju u zgradi prekoputa pozorišta (tj. u sudu) - on smatra da je tvrditi da nama konstantin nije ništa - "skandal"!

ali, javlja mi se - to nije kraj skandalima oko ovoga...  :|

Hmmm.. I ja sam studirao taj fakultet, mada ne mogu da se pohvalim preterano boljim uspehom, pa se nešto ne sećam da smo se na Rimskom pravu bavili Konstantinom... Justinijanom u tri lepe, ali Koste se ne sećam.

v.d. direktora NP u Nišu Ivan Vukovic o troskovima predstave "Konstantin" (http://www.youtube.com/watch?v=Dd1I2xSmmAE#ws)

 xcheers

 :wink:


a u međuvremenu smo saznali i da nema vanrednih izbora.  :)


Koliko košta predstava "Konstantin"? (http://www.youtube.com/watch?v=myhV9poC1Go#ws)

Još uvek je bolji od Eda Milibanda. Mislim ovaj iz prvog klipa.

Quote from: angel011 on 21-02-2013, 18:35:58
Ama, kakav scenarista u pozorištu?  :shock:

Što se krpljenja drame tiče, tu su reditelj i dramaturg.

Retko ko to zna, a da nije dramaturg.
S obzirom da se termin scenario koristi i u političkom žargonu, u ljubavnim odnosima, svakoj planskoj privredi...
retko ko će pojmiti da se taj termin za teatar ne koristi.

Inače na kulturnim stranama Politike, sukobi oko Kosntantina su danima tema.

Izgleda da je Dexa najobrazovaniji Nišlija kad je Konstantin u pitanju.

Quote from: scallop on 27-02-2013, 13:04:33
Izgleda da je Dexa najobrazovaniji Nišlija kad je Konstantin u pitanju.

on je obavljao ISTRAŽIVANJA!

Ma, hajde. Ja sam pročitao više dok sam čitao brljavo "Raskršće"

ne znam ja to, znam samo da dexa stalno potencira koliko je on ISTRAŽIVAO - to je naglasio i olji kad je bio u utisku nedelje, a ponovio je i povodom ove predstave...

a ovi što su odlučivali o predstavi su mu poverovali: kad kažeš konstantin, pomisliš - dexa.

nema drugih, a kamoli dramskih, pisaca.

Vae nobis! :cry:

O uticaju niških legendi na Raskršće ne mogu da sudim, ali što se Konstantina tiče jasno je da to nema veze s mozgom.

Mada, nije da je Gul nešto bolji, nazvao Kostantina tiraninom...

Priča o Konstantinu je daleko kompleksnija i prevazilazi površna čitanja.

http://www.hellycherry.com/2012/06/intervju-dejan-stojiljkovic.html (http://www.hellycherry.com/2012/06/intervju-dejan-stojiljkovic.html)

Valjda je Tiberije bio tiranin?

QuoteZa jedan takav roman potrebne su godine istraživanja. Posećivao sam Pirotsku tvrđavu,slikao.

kakva otrežnjujuća i precizna metodologija, pa ovaj je muška verzija D! 8)

Quote from: Nightflier on 27-02-2013, 19:26:20
Valjda je Tiberije bio tiranin?

ma vidiš da je Gul D-metodom spajanja hrišćanstva i Konstantina zaključio da je on tiranin

Znači, u suštini ne zna šta je Milanski edikt uopšte učinio u vezi sa hrišćanstvom

Moram priznati da sam previše zaboravio da bih imao izražen stav glede tog perioda Rimskog carstva - meni inače ne preterano zanimljivog.

:roll:
Snimatelji izbačeni sa skupe premijere "Konstantina"

Fotoreporterima nije bilo dozvoljeno snimanje ni početka dizanja zavese na sceni i izbačeni su iz sale odmah nakon govora ministra kulture Bratislava Petkovića i niškog gradonačelnika Zorana Perišića.

Neki snimatelji i fotoreporteri ocenili su večerašnja dešavanja u niškom pozorištu kao "neviđeni skandal", uz napomenu da je na predstavama i koncertima svuda u svetu dozvoljeno snimanje i fotografisanje makar početka predstave ili koncerta.

Predstava "Konstantin", mladog niškog pisca Dejana Stojiljkovića i reditelja Juga Radivojevića, odigrana je u sklopu obeležavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta o uvođenju tolerancije prema hrišćanstvu.

Niškoj premijeri prisustvovala je i supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić, a pre početka predstave ispred pozorišta niški odbor Liberalno demokratske partije organizovao je performans "Pod ovim znakom ćeš zaraditi", ukazujući na nedopustivo visoke troškove predstave koji su dosegli 19 miliona dinara.

Mediji su proteklih dana izveštavali o pripremi za svečanu premijeru uz mnoge ocene da je budžet od 19 miliona dinara "bezobrazno velik".

Ministar za kulturu i informisanje Bratislav Petković podsetio je večeras, neposredno pre premijere predstave "Konstantin", da je carev Milanski edikt 313. godine označio početak verske ravnopravnosti, prestanak progona hrišćana i da je "oslobodio reč koja je do tada bila u katakombama".

"Bez oslobođene reči nema pozorišta i kulture", rekao je Petković, koji je bio domaćin večeri.

Predstavi su, pored ostalih, među gostima, prisustvovali i supruga predsednika Republike Dragica Nikolić i brojni predstavnici političkog i javnog života Niša i Nišavskog okruga.

Gradonačelnik Zoran Perišić je izrazio zadovoljstvo što je pisac teksta istorijske drame o caru Konstantinu Velikom, čija se premijera izvodi u njegovom rodnom gradu i u danu njegovog rođenja, upravo niški književnik Zoran Stojiljković.

On je ocenio da je predstava "Konstantin" najatraktivnije ostvaranje realizovano na "niškim daskama" od osnivanja pozorišta, za koje je vladalo veliko interesovanje.

Perišić je izrazio očekivanje da će "Konstantin" biti pozorišni događaj u 2013. godini.


http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=PBaWJgl60lI# (http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=PBaWJgl60lI#)!

Predsednik nadzornog odbora NP u Nišu o troškovima predstave "Konstantin" (http://www.youtube.com/watch?v=PmnlKRV-VK4#ws)




Kako je potroseno 19 miliona za "Konstantina"? (http://www.youtube.com/watch?v=dHWx20yuzPM#ws)

Quote from: JasonBezArgonauta on 28-02-2013, 13:10:14carev Milanski edikt 313. godine označio početak verske ravnopravnosti,

da, sjećam se!  :-x
od trenutka kada su se hrišćani slizali s imperatorima i diktatorima počinje da cveta takva neverovatna religiozna TOLERANCIJA da je to milina bilo gledati!  xrotaeye
odjednom su sve vere postale mile i drage, poštovane i tolerisane, čim su hrišćani uz sebe stekli OGANJ I MAČ kao garante tolerancije...  xuss

Quote from: JasonBezArgonauta on 28-02-2013, 13:10:14Gradonačelnik Zoran Perišić je izrazio zadovoljstvo što je pisac teksta istorijske drame o caru Konstantinu Velikom, čija se premijera izvodi u njegovom rodnom gradu i u danu njegovog rođenja, upravo niški književnik Zoran Stojiljković.

poznatiji kao ZOXA.  xrofl

"Iako su na premijeri predstave "Konstantin" bili uglavnom oni koji su imali pozivnice, dug i gromoglasan aplauz na kraju potvrda je glumcima da su uradili dobar posao....
....Krivokapić kaže da je napravljena predstava koja će živeti, ali naglašava da na premijeri publika nije baš poštovala bonton i pravila pozorišta.
    - Kašalj, bolesni su došli u pozorište, telefoni su zvonili, naša publika nikako da nauči telefon da isključi u pozorištu. To je elementarno poštovanje. I u bioskopu se isključuje telefon. Nije me poremetilo, ali smeta. To je nepoštovanje. Ipak, publika je lepo primila predstavu, videću tek - rekao je Krivokapić."

http://www.juznevesti.com/Kultura/Nislije-videle-Konstantina.sr.html (http://www.juznevesti.com/Kultura/Nislije-videle-Konstantina.sr.html)

a dobri su i komentari ispod, npr:

  Sadamov gazda 12:21, 28.02.2013.  Mirno sam grickao semenke kupljene ispred teatra, dok sam gledao predstavu, vadio iz nosa i brisao o sedište ispred. U jednom momentu sam se uspavao, ali sva sreća, zazvonio mi je telefon melodijom "Je veux, od Zaz". Uz pusacki kasalj javio sam se na telefon i besno uzvikunuo: "A, be, ću ti kupim pljeskavicu kad si krenem kući!" Ljutito zalupih slušalicu i nastavih da gledam sagu o Koletu, mom rođenom nišliji.

Ovo znači da predstava "Konstantin" vredi svaku paru koja je uzeta od poreskih obveznika?

umetnos !!

Quote from: Ghoul on 28-02-2013, 13:30:00

Quote from: JasonBezArgonauta on 28-02-2013, 13:10:14carev Milanski edikt 313. godine označio početak verske ravnopravnosti,

da, sjećam se!  :-x
od trenutka kada su se hrišćani slizali s imperatorima i diktatorima počinje da cveta takva neverovatna religiozna TOLERANCIJA da je to milina bilo gledati!  xrotaeye
odjednom su sve vere postale mile i drage, poštovane i tolerisane, čim su hrišćani uz sebe stekli OGANJ I MAČ kao garante tolerancije...  xuss

koji oganj i mač, majmune neopevani???

Evo pet dana je prošlo ti se nisi udostojio da saznaš bar elemenatrne činjenice

Prv, Konstantin je ediktom amnestirao hrišćanstvo koje je postalo prihvaćeno kao i sve druge religije

Onda je jedan naredni imperator, ne sjećam mu se više ni imena, Julijan valjda, silom zaveo povratak paganizma i vratio na snagu maltretiranje hrišćana, kada je, između ostalog, i poneki sveštenik bio živ odran.

Onda se tek pojavila Hipatija na koju su sveštenici iz osvete napujdali stanovništvo da je kamenuju, a ne kako gulova dajdžest istorija govori, da ju je neko napao jer je bila žena filozof i matematičar (prije svega zato što je hrišćanstvo kao takvo najodgovornije za pozitivnu reputaciju žene u evropskoj civilizaciji koju do tada nije ni imala)

Pa se pojavio Justinijan i tada je hrišćanstvo počelo da jača, ali kako, tako što su se dionizijske predstave u Vizantiji održavale do DVANAESTOG VIJEKA!!!

Da je ta ista Vizantija pregovarala o drastičnoj reviziji hrišćanskog učenja, da je postojao laički roman, da su vizantijski filozofi bili pagani čak i u 15. vijeku, npr Plotin.


Hrišćanstvo je za jebenog Gula slobodarska, tolerantna i demokratska doktrina.

A tip koji ništa živo nije čitao sem jedan jadni žanr, koji se bazira na jednoj patetičnoj ljudskoj emociji, trebao bi ponekad da zaveže. Ili da počne da čita.

Quote from: Agota on 28-02-2013, 14:26:53
Ovo znači da predstava "Konstantin" vredi svaku paru koja je uzeta od poreskih obveznika?

umetnos !!

Naravno, Zoxa je crème de la crème u podžanru mač & tolerancija. Trebalo je izdvojiti još koji dinar za masterpis.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10151310758123603.471851.163338788602&type=1 (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10151310758123603.471851.163338788602&type=1)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsphotos-b.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-ash3%2F533244_10151310759778603_1780161849_n.jpg&hash=ab8445cdfc7ba88ac688d551a3fe8fa7394c86f4)

POTRESNO !!

Dejan Stojiljković: Neko naš krvavi trud baca pod noge
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.superradio.rs%2Finfo%2Fwp-content%2Fuploads%2F2013%2F02%2FDeksa-tekst-300x240.jpg&hash=eb96fce75f4d7b2c9b5c8f09bf633df40040878d)
I kad sam napisao tekst još sam imao neku sumnju, ali kad je tekst počeo da živi na pozornici e onda sam rekao sebi – E pa Dekso ipak si napisao dobru dramu" rekao je Dejan Stojiljković, na pres konferenciji u Narodnom pozorištu.

Svi ljudi koji su radili na pripremi predstave ,,Konstantin" imali su zaista nemilosrdno kratke rokove da spreme nešto vredno pomena u godinama pred nama. Pisac Dejan Stojiljković kaže da, iako mu je tekst naručen 28. novembra 2012. i pomalo je i sam sumnjao da će uspeti da napiše tekst na nivou koji se od njega očekuje, sada je potpuno siguran da će publika i kritika pozitivno reagovati.

Istorijski dramski tekst, koji je najteži za pisanje, pa zato i najređi jer se niko ne usuđuje da ih piše, kako je rekao reditelj predstave ,,Konstantin" Jug Radivojević, Stojiljković je napisao u zaista kratkom roku zahvaljujući poznavanju pozne antike i Konstantinovog života ,,u prste".

,,Ne samo Konstantinov život, već istoriju Rimskog carstva pozne Antike i uopšte privatni život u Rimu, vojne doktrine Rimske ja to stvarno znam u prste i meni to nije bio problem. Drugo ja sam imao stručne konsultatne profesora Radivojia Radica našeg najboljeg vizantologa, gospodina Nikolu Kerovica čoveka koji je stručnjak za pohode starog konstantina i uopšte za vojne stvari vezane za stari Rim i našeg kolegu Nebojšu Ozimića. Bilo je jako teško nisam imao ni novogodišnje ni božićne praznike.

Prethodnih dana na društvenim mrežama Dejan je izražavao svoje nezadovoljstvo i revolt zbog prozivki da je dobio prevelik honorar za tekst, pa smo ga pitali kako u svetlu tih prozivki on iščekuje i zamišlja premijerno prikazivanje predstave.

,,Mene više interesuje kakve će rekacije biti 28. i 1, jer su karte za reprize planule. Nijedna pozorišna predstava niška nije toliko brzo rasprodata u dva termina. Znači da običan narod ipak želi da vidi ovu predstavu, a što se tiče kuloarskih priča to mene apsolutno ne zanima. Sad su lansirali priču o mojim basoslovnim honorarim koja je apsolutno neistinita jer sam radio ispod proseka, koji dobijaju pisci iz Beograda. To što neko naš krvavi trud baca pod noge i unapred, nevidevši ni tekst ni predstavu proglašavaju ih lošim, to je jedan palanački i primitivni nivo komunikacije koji ne bih da komentarišem."

Ceo ansambl, u želji da predstava izgleda što bolje, ,,preživeo" je epidemiju gripa, a neki su i dan pred premijeru još bolesni. Kako se na pres konferenciji u zbilji našalio reditelj Jug Radivojević, njihov najvažniji pokrovitelj bila je niška Hitna pomoć, koja je mnogo puta reagovala ne samo zbog gripa već i povreda nastalih usled napornih, desetočasovnih proba svakog dana.

I direktor Narodnog pozorišta, i pisac dramskog teksta Dejan Stojiljković i reditelj Jug Radivojević, i drugi saradnici na projektu, kažu da su uprkos rokovima, pripremili za pozorišnu publiku Niša, Beograda, Srbije pa i Evrope, predstavu koja će se pamtiti.

Kako kažu, nije reč o recitali, prigodnoj svečanosti ili priredbi. Reč je o delu koje će biti na čast ,,kulturnoj ustanovi koja postoji 125 godina", rekao Ivan Vuković, VD direktor Narodnog pozorišta u Nišu.

Predstava ,,Konstantin" biće premijerno prikazana u sredu 27. februara na dan kada je u Nišu rođen car Konstantin, a u Beogradu 4. marta. Na repertoaru Narodnog pozorišta u Nišu biće i 28. februara i 1. marta. Karte za predstavu su 800 dinara.

Ko je tu, na kraju pisac drame, a ko pisac "scenarija". Pukao sam sa čitanjem kad sam shvatio da Dexa zna sve.

TV B92, tek da se ne ohladi tema, sinoć  ponavlja da je premijera koštala devetnaest miliona dinara, a da najskuplje premijere u Beogradu koštaju  do deset miliona...
Odakle njima ove cifre, ne kažu.

Velika pljačka voza.

Ovaj nesretni Dexa laže i kad kašlje u telefon.

Quote from: varvarin on 23-02-2013, 12:31:22

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Odbio-sam-Ciricev-dramski-tekst.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Odbio-sam-Ciricev-dramski-tekst.sr.html)

Дејан Стојиљковић: Мој хонорар је 480.000 бруто
Поводом објављивања незваничне спецификације трошкова око припреме представе у Народном позоришту у Нишу огласио се и књижевник Дејан Стојиљковић, писац дела ,,Константин – знамење анђела". Његово дело биће изведено 27. фебруара у нишком позоришту поводом обележавања јубилеја – 17 векова од доношења Миланског едикта:
– Очигледно је да су, уз хајку на позориште, започели и напади на мене. Измишљотинама, наравно, јер се објављује да сам наводно добио хонорар од 15.000 евра за текст драме. То је и неистина и велика глупост, која ми штети и ствара непријатеље. Не желим да ме због злонамерних и лажних информација које се објављују суграђани, моје Нишлије срећу и гледају попреко зато што сам наводно од њих узео толики новац. Истина је сасвим другачија – мој хонорар је бруто 480.000 динара – рекао је за наш лист Стојиљковић.

Sine Bruto, po nezvaničnoj specifikaciji troškova, 480. 000 je - NETO!




Stigle su i prve reakcije publike:
Fantastično... Izvrsno... Extra, ono baš eeeextra!!! itd


Mora da su fasovali nešto teže od prehlade :(

Сликовница о великом цару

Представа ,,Константин", према тексту Дејана Стојиљковића, редитељ Југ Радивојевић, копродукција Народног позоришта у Нишу и Народног позоришта у Београду


Представа ,,Константин" редитеља Југа Радивојевића настала је на основу драме Дејана Стојиљковића, фрагментарне структуре, која исписује догађаје из Константиновог приватног и политичког живота (драматург Иван Велисављевић, адаптација текста за сцену Спасоје Ж. Милановић). Нарација је преамбициозна и некохерентна, преплићу се бројне сцене, ликови и односи који приказују Константина у различитим животним добима, као рањивог дечака (Лука Грубишић), енергичног младића (Петар Бенчина), физички измученог старца (Миодраг Кривокапић). Радња је концентрисана на догађаје повезане са Константиновим признавањем хришћанства, почетке монотеизма, односно на проблеме који су пратили прихватање хришћанства. На сцени се муњевито смењују прикази из Константиновог детињства, младости и старости, слике његових односа са родитељима, супругама, војницима, песницима, лекарима, а радња се растеже између Наисуса, Солуна, Никомедије итд. Једна од последица тог мноштва испоручених кратких сцена је да се заправо ниједна зачета тема не обрађује дубље ни сложеније. Ликови су остали на нивоу скица, неуверљивих фигура које покушавају да се одрже путем фраза, псеудофилозофских речи и мисли, лажних зато што иза њих нема дубине ни аутентичности. У вези са тим, гледаоци остају ускраћени за пуни доживљај драме, емотивну идентификацију и катарзу који се очекују од ове врсте драмског театра.

Режија је ревијална, о постојању некаквог посебног сценског концепта или поетике се не може ни говорити, поставка је немаштовита, израз поједностављен. Радња се дешава на простору одређеном огромним степеницама на којима и око којих глумци, најчешће декламативно, наступају (сценограф Александар Денић). Сличне степенице су се у историји позоришта често ефектно користиле, у представама насталим по историјским драмама и трагедијама, на пример у инсценацијама Шекспирових комада, због снажног метафоричког потенцијала. Тог метафоричког значаја сценографије у овој представи нажалост нема, постоји само његова мимикрија – степенице су пуки декор, украс који нема стварни смисао јер не одговара суштински значењима радње. Сличну врсту дисфункционалности и самодовољности доноси употреба видео технологија (видео-дизајн Доријан Колунџија). На великом екрану у позадини се током целе представе емитују различите, црно-беле, стилизоване анимације које прате радњу. Оне по себи нису естетски незанимљиве, али су у представи потпуно непотребне јер представљају површну илустрацију, не надграђују радњу ни у једном битном смислу, ни значењски, чак ни поетски. Укључене су вероватно зато да би засениле гледаоца, да би га завеле својом формом и прикриле идејну празнину представе. Костим је визуелно ефектан, минималистички допадљив (Бојана Никитовић, Стефан Савковић).

Глумачки домети у бројном ансамблу варирају. Позитивнији утисак су оставили Петар Бенчина, у улози младог Константина, затим Тамара Драгичевић као кокетна, самоуверена и манипулативна Фауста, друга Константинова жене, као и Сузана Лукић у улози понизне и прогоњене Лидије, робиње, хришћанке. Они су уверљиви зато што су слојевитији и суптилнији од већине осталих ликова, сувих, неприродних, једнодимензионалних: Јелене, Константинове мајке (Снежана Петровић), Евсевија, биографа (Александар Михаиловић), Минервине, прве Константинове супруге (Александра Ћосић) итд.

Важност обележавања годишњице Миланског едикта, као и битност Константинове улоге у историји хришћанства нису спорни, али они нису, сами по себи, довољна грађа за стварање једне уметнички вредне представе. Уметност није у заводљивој форми нити у скупу помпезних речи. У одсуству кохерентнијег драмског ткива и веродостојнијих ликова, китњасти изрази и раскошне слике суштински не представљају више од празних фраза, нити успевају да сакрију недостатак истинског оправдања представе.

Шта нама, данас и овде, стварно значи ово површно сценско исцртавање Константиновог живота? Не много. Позориште није музеј или архив, оно је место суочавања, преиспитивања, проблематизације. Ако нам не отвори просторе имагинације, ако нас не мотивише, не инспирише и не провоцира, оно није право, није театар, већ његова имитација.

Ана Тасић
објављено: 01.03.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/pozorisna-kritika/Slikovnica-o-velikom-caru.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/pozorisna-kritika/Slikovnica-o-velikom-caru.sr.html)

Иван Велисављевић? Kad bre Žika dogura na visoko?!  :!:

Quote from: zakk on 01-03-2013, 03:47:24
Иван Велисављевић? Kad bre Žika dogura na visoko?!  :!:

govori tiho i nosi dexu sa sobom...

u emisiji o kulturi 'apostrof' na niškoj tv belami (jednoj od onih koje su najurili s premijere kako ne bi smetali rts-ovoj ekipi da snima prilog) dexa objašnjava da se njegova predstava zove obično KONSTANTIN da bi bila u duhu šekspirovih tragedija naslovljenih obično, imenima gl. junaka: JULIJE CEZAR, TIT ANDRONIK, HENRI V itsl.

dexa je naš novi šexpir!

ŠEKSA!  xrofl

Quote from: Ghoul on 01-03-2013, 02:22:47
Сликовница о великом цару

Шта нама, данас и овде, стварно значи ово површно сценско исцртавање Константиновог живота? Не много. Позориште није музеј или архив, оно је место суочавања, преиспитивања, проблематизације. Ако нам не отвори просторе имагинације, ако нас не мотивише, не инспирише и не провоцира, оно није право, није театар, већ његова имитација.

Ovde sad čovek treba da bude oprezan. I valjda, pogleda predstavu.
Ne pada mi na pamet da branim nešto što nisam gledao.
Lepo je to rečemo, da onda nije teatar nego imitacija. Ali...
Koliko je visoko postavljena ta letvica?
Šta ćemo sa legendarnim pozorišnim predstavama kao VALJEVSKA BOLNICA, ili  LENJIN, STALJIN, TROCKI, ili...
One nisu nudile beketovske dileme, ali legendarne jesu. Čak ni zlobnici ne mogu da kažu da su to samo slikovnice.
A govorile su te predstave o konkretnim istorijskim događajima...
Zato, malo sam zamišljen nad ovako olako, iz zatrke slomljenim štapom nad Deksinom glavom. Možda grešim.

A šta je sa "Klebezablama"?

biće da se ovde radilo o prevelikim očekivanjima, ovo nit je istorijski roman, nit mislim da je deksa predendovao da jeste.
al kad prihvatiš "crnjanski path" onda se to obično ovako završi.
sad bi bilo lepo čuti kako žika komentariše politikin tekst.

Ma, predendovao je. I Žika je napisao svoje i skinuo gaće, pa što bi se sad petljao sa tekstom u nekim novinama?

evo šta kažu današnje NAŠE NOVINE:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi47.tinypic.com%2F2cmqfsw.jpg&hash=dd1d25264e9b82b6a44c2e6b4004510a3e188540)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi45.tinypic.com%2F2nu16v4.jpg&hash=da9e3bfc74cd0f0475d023d0e69f690c58f257e8)

kao i uvek u telefonskom intervjuu, malko su prepričali i interpretirali moje reči (nisam kazao da se m. edikt nigde ne slavi, nego nigde sa ovolikim žarom i pompom...)

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:421968-Konstantin-Spektakl-ipak-izostao (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:421968-Konstantin-Spektakl-ipak-izostao)




...Inače, ,,Konstantin" je sinoć imao i nesvakidašnji ,,prolog" ispred pozorišne zgrade, uoči premijernog izvođenja: mladi LDP-a, delili su letke i pozvali građane Niša na bojkot predstave zbog ,,nemilice potrošenih sredstava na ovu komediju", preinačivši proročku poruku ,,Pod ovim znakom ćeš pobediti" u - ,,Pod ovim znakom ćeš zaraditi"...

Gule, trebalo bi da ih tužiš za tu fotku.

Quote from: angel011 on 01-03-2013, 15:24:22
Gule, trebalo bi da ih tužiš za tu fotku.

što, baš sam lep!
vedar, nasmejan...  8-)

...natekao... (Hoću da kažem, tako si ispao na slici)

ček, je l to Desko glumi u predstavi?

Ruše ti imidž. Lepo kaže Endži.

ma gde dogurao visoko, radio svoj pos'o za iste bedne pare za koji ga inače radim - zvali me, pitali, ja pristao. to je to. što, naravno, ne znači da treba da budem izuzet od streljanja kada se bude podvlačio račun zbog rasipanja para radničke klase. malo opravdanje možda može da mi bude da sam iz medija saznao za specifikaciju troškova, pa, kao, nisam znao u šta se upuštam, iako je prava istina da uvek znaš koliko se u kulturi para mulja. a mulja se. pa kontaš da, kad se već prosipa, i ti nakupiš štogod. ko drukčije kaže, zna se šta radi.


kad je reč o kritici ane tasić... ja nisam gledao predstavu, niti znam da li ću je, i kada, uopšte gledati, ali anu tasić izuzetno cenim kao pozorišnu kritičarku. međutim, i tu pontije pilat iz mene progovara, ja nisam radio na predstavi, moj posao je bio dramaturški rad sa piscem, a ne sa rediteljem. pisac ima zadnju reč glede teksta, dok reditelj može da tumači tekst kako god hoće - kao slikovnicu, ili kao šekspirovsku klanicu, ili da od toga pravi tetar problematizacije, kako ana tasić kaže. ja sam, tokom rada na tekstu, sugerisao problematizaciju konstantinovog lika, tj. preispitivanje njegovog preobražaja, između očevog principa surovog rimskog ratnika u pohodu na slavu i moć, i majčinog priklanjanja hrišćanstvu, odricanju od moći itd. i čini mi se da u tekstu postoji taj motiv, kao i još nešto što sam podsticao, a to je mračna konstantinova strana: ubistvo sina, ubistvo jedne od supruga, razna klanja i ubijanja koja je sprovodio... i najveća nezgoda tokom rada na drami bila je kako napraviti uverljivim konstantinov kasniji preobražaj u hrišćanina. ne znam koliko je to uspešno urađeno i moguće je da će to ostati najveći problem drame. koja, naravno, može pretrpeti i drastične promene, jer još uvek nigde nije objavljena, a pisac, rekli smo, ima zadnju reč...


prema tome, drugovi sagitaši i sestre sagitašice, pre nego kamenje poleti treba da znate da sam ja na visokoj nozi predstave o konstantinu u stvari bio u ulozi likova iz filmova hauarda hoksa i ketrin bigelou - sirovi revolveraš koji radi svoj posao, ali tako podržava dominantnu ideologiju. do te nemile situacije došlo je jer sam radio dve adaptacije dexinih priča za radio beograd (takođe po pozivu, urednik odabere šta će se raditi za adaptaciju pa pozove dramaturga za kog misli da će taj posao najbolje obaviti), dexa je bio zadovoljan i zvao me da sarađujemo i na ovom tekstu, jer se on nije okušavao u dramskome pisaniju, te je moj deo posla bio i savetodavan - šta u pozorištu prolazi, a šta je suviše romaneskno i teško radi na daskama. drugi razlog je što su mi trebale pare.

e, sad, šta je od svega ovoga što sam ja natrunio za 35 hiljada državnih dinara neto razvijano u predstavi, šta je uspelo, a šta je, možda, slikovnica - stvarno ne znam. za 2 miliona dinara znao bih mnogo više. :)

ma ako išta bude valjalo od te predstave, to će biti samo tvoja zasluga. (objektivna lilita progovara  :lol:)

Idi bre Žiko, bar da si neke ljucke pare izboksovao pa da te zezamo, ovako smo i za to uskraćeni  :mrgreen:

 :oops: ne mogu ni da častim povodom svog prelaska na mračnu stranu dvorskog umetnika.

Quote from: Zika Kisobranac on 01-03-2013, 19:33:16
a mulja se. pa kontaš da, kad se već prosipa, i ti nakupiš štogod. ko drukčije kaže, zna se šta radi.

bravo žiko, tako govore pravi komunisti!


to cinik iz mene progovara, naravno.  :mrgreen:


nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

Quote from: LiBeat on 01-03-2013, 20:17:51
nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

ako je verovati onoj životinji iz bosanskih šuma, kosta je bio fin mladić pun hrišćanskih vrlina, a ne zlikovac, tiranin i tako to.  :roll: :x

ako je vjerovati moralu i intelektualnom integritetu ti od sramote ne bi trebao da se javljaš. Stvarno je nejverovatno da u svakom, ama baš svakom trenutku kada se od doktora nauka očekuje da kaže nešto - ti nestaneš, i pojaviš se kad opet počne jeftina prozivka.

dakle, i dalje nemaš pojma o Konstantinu nego čekaš da neko drugi nešto kaže umjesto tebe, bestidniče

Quote from: LiBeat on 01-03-2013, 20:17:51
nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

jeste, ali to ga ne čini tiraninom, jer to nema veze sa njegovim odnosom prema narodu

šta je radio svojoj famili je sasvim druga stvar, pogotovo što se ne zna i zašto je to učinio, zbog preljube, nemorala ili borbe za vlast.

ali narodu nisu nametani neljudski porezi, nije harao sa vojskom i ubijao sopstvene podanike, nije ništa slično što tirani rade činio

Quote from: Бата Животиња on 01-03-2013, 20:47:09

Quote from: LiBeat on 01-03-2013, 20:17:51
nego, nije li Konstantin revnosno pobio celu svoju familiju u direktnoj liniji za tron, a ne samo ženu i sina?

jeste, ali to ga ne čini tiraninom, jer to nema veze sa njegovim odnosom prema narodu

šta je radio svojoj famili je sasvim druga stvar, pogotovo što se ne zna i zašto je to učinio, zbog preljube, nemorala ili borbe za vlast.

ali narodu nisu nametani neljudski porezi, nije harao sa vojskom i ubijao sopstvene podanike, nije ništa slično što tirani rade činio

eh... ja nisam ni rekla da je bio tiranin, ja sam samo rekla da je revnosno pobio sve bliske srodnike u liniji za tron. Uopšte ne dovodim u pitanje datost da svaki čovek koji revnosno pobije braću i sestre i njihovu decu i ujake i tako već to uglavnom bude predivan čovek i vladar, prepun iskrene ljubavi za svoj... narod.  :lol:

pa nije baš bilo toliko klanja 8-)

uostalom, to ti je isto kao kada bi Dačić pobio Vučića, Nikolića, Tadića i Đilasa (ili ubacite koga hoćete od njih petorice kao protagonistu), ne vidim kako bi ga to učinilo tiraninom 8-)

bolje da se kolju među sobom a da država funkcioniše

ovako mi živimo u tiraniji kohabitacije, koju je Konstantin pametno sasjekao u korijenu  8-)

tiranin

1.    pol. vladar koji vlada samovoljno, nasilnički; despot
2.    pol. onaj koji grubo primjenjuje vlast ne obazirući se na zakone ili se grubo odnosi prema nižima i mlađima
3.    pren. okrutan, nemilosrdan, bezobziran čovjek; nasilnik

da li to neko ovde stvarno pokušava da obrazuje tu copinu?  xnerd xrofl
baš ima dokonih i optimističnih ljudi...

sad će on da prizna da nema pojma o čemu da govori, samo pazi. evo ga, vata zalet. slušaj:  xrofl

Koliko JADAN neko mora biti da misli da je neka tačka 3 najrelevantnija u definiciji riječi tiranin?

Dakle, prve dvije tačke su apsolutno političke i ni pod razno ne mogu da se odnose na Konstantina, ali 3. ''kao može'' i tu nastupa the Ghoul

Sramoto odvratna južnosrbijanska, hajde da vidimo šta si rekao

Quote

Quote from: Ghoul on 21-02-2013, 20:16:17

ne njega, no jubilej otkako je započeo trend da se hrišćanske glavudže slizavaju s tiranima a ne sa sirotinjom.

dakle, majmunčina Ghoul razlikuje tirane od sirotinje

da mi je samo znati kako razlikuje okrutne, bezobzirne i nemilosrdne ljude od sirotinje? Pa Ghoul je izgleda najhumaniji marksista svih vremena, u stvari Karl marx treba da se pomjeri s trona i da doktrina počne da se naziva ghoulizam

jer ako je neko sirotinja to automatski znači da nije okrutan, što valjda implicira da su bogataši okrutni

dakle, je li moguće da Gul nema dovoljno skrupula već kako se promijeni broj strane na istom topiku tako on licemjerno mijenja svoj stav

je li ovo gore podrazumijevalo tiranina u značenju broj 3?

hajde, kompleksašu, reci da jeste pa idi i ubij se

Ne znam jel bio tiranin, ali u svakoj ozbiljnijoj istorijskoj emisiji on je suludi ubica, koji je toliko bio uplašen da će goreti u paklu zbog svojih zločina, da je uveo - ozvaničio hrišćanstvo i sam prešao u njega, ne bi li dobio oprost i izbegao kaznu za svoje zločine u vidu pečenja na tihoj vatrici.

Suludi ubica, za sve, sem za crkvu, za koju je svetac i sjajan tip.

Dajte, molim vas, primer nekog vladara u tom vremenu koji nije pobio bar deo svoje porodice i nije bio nasilan. Ne volim da se slažem sa Batom, ali ne mogu da se uzdržim.

Avgust Oktavijan?

Nemoj se trudiš. Oktavijan je valjda prvi sa imperatorskom vlašću. Trebalo je neko vreme da se osile.

brate, samo onaj ko totalno ne razumije istorijski kontekst može da ga tako okarakteriše

Ukratko, Grci su u Maratonskoj bici u 5. vijeku stare ere razbili Persiju koja od toga nije mogla da se oporavi vijekovima. Jednostavno, kao i Srbija, nakon poraza krah, još veće podjele, komadanje carstva itd... Grci nisu morali da brinu o pritisku s istoka pa su se poklali među sobom, ali to je neka druga priča.

Početkom 3. vijeka nove ere svi relevantni podaci govore da se opet na istoku uzdiže prijetnja i da valja podići bedeme na ulazu u Evropu. Zato je i preseljena prestonica iz Rima u Carigrad, sagrađena neosvojiva tvrđava i slično, prebačena je administracija, grad je je podignut iz ničega, sve je to trebalo da bude potpuno osposobljeno u što kraćem roku, da se stabilizuje u narednih sto i više godina, za koliko se pretpostavljalo da će istočno carstvo ojačati (naravno, ono je ojačalo u vidu Arabljana i muslimanskih pohoda, ali im je zbog pomjeranja centra Rimskog carstva na istok očigledno zaustavljen razvoj)

I dok se Konstantin zajebava sa dugoročnom viševjekovnom strategijom, za koju je Gul slijep kod očiju i u 21. vijeku, neke budale koje nemaju pojma o životu znaju šta je najbolje za Rim. Znaju mudo labudovo.

Konstantin je uspostavio temelje države koja je zvanično najdugovječnija zemlja svih vremena. Nijedna nije bila stabilnija i nije duže trajala od Vizantije. Odbranila se arapske najezde, od Rusije, od najezde slovenskih i germanskih plemena, od Huna i Mongola, čak i od Turaka duboko u 15. vijek, a i tada zbog izdaje a ne ratnog poraza.

I zato je trebao da potamani svaku dekadentnu budaletinu koja misli da vladati Rimom u stvari znači orgijati sa djevicama i jesti grožđe. Zato je i zapadno carstvo propalo a istočno opstalo više od milenijuma. A vidjećemo koliko će ovo sranje od Zapada danas da opstane, evo već pune gaće od Kine i ostalih. Ako budu naučili vizantijsku lekciju možda bude nešto od njih.

Quote from: scallop on 02-03-2013, 00:47:38
Dajte, molim vas, primer nekog vladara u tom vremenu koji nije pobio bar deo svoje porodice i nije bio nasilan. Ne volim da se slažem sa Batom, ali ne mogu da se uzdržim.

samo nam je to trebalo, sad će retardirani gul da proglasi tiranima sve vladare otkad je svijeta i vijeka


toliko je to neobrazovano goveče, doktor hobija iz djetinjstva

imam utisak da je ova životinja opet nešto iskenjala gore, ali ne pada mi na pamet da čitam njegove šumske komplekse kako bih to proveravao.

mora da mu nešto ne ide kako valja s doktoratom... ili s kiticom... nešto ga svrbi doktor, pa to ti je...  xrotaeye

kakva očajnička prazna priča  xrofl


ti u stvari sem svog skučenog žanra ne znaš ama baš ništa drugo


još si toliko patetičan da pričaš meni o doktoratu, pa budalo ti si doktorirao u ČETRDESETOJ GODINI a ja nemam ni trideset ahahahah


pa mogu 5 disertacija da napišem dok si ti jednu završio ahahahahah

Quote from: scallop on 02-03-2013, 00:47:38
Dajte, molim vas, primer nekog vladara u tom vremenu koji nije pobio bar deo svoje porodice i nije bio nasilan. Ne volim da se slažem sa Batom, ali ne mogu da se uzdržim.

Imperator Julijan, poznat kao Apostat, imenom Flavius Claudius Julianus.
Nije ubio ama baš nikoga.
Bio je nećak Konstantina Velikog i došao je na tron posle njegovog najstarijeg sina, koji se isto zvao Konstantin i koji je isto tako revnosno pobio familiju u liniji za tron, tu uključivši i dvojicu mlađe braće i njihovo potomstvo.
Julijan Apostat je ujedno i bio poslednji rimski Augustus koji je pokušao da iz zabrane vrati grčku i rimsku mnogobožačku religiju. Neki istoričari čak smatraju da je i imao nekakvu šansu da uspe, e da ga nisu našli mrtvog pod misterioznim okolnostima na jednom od njegovih persijskih pohoda. Bilo mu je tada samo 32 godine, i to je valjda nekakva dodatna ironija.

Eto, posle zlotvora Konstancija, uspeo je da sastavi dvadeset meseci. Nije stigao da pobije familiju i oponente.

To je veoma pogrešan dojam za koji je isključivo guglanje krivo.  :)  Onaj ko iole poznaje biografije Imperatora, zna i da je za pokolj familije i oponenata potrebno znatno manje vremena.

A ti si sve znala o Apostati i nisi ni pipnula Gugl. Da sam guglao, a sad jesam ispalo bi da je Konstantinu ostalo pregršt sinova, tako da nije pobio celu familiju. Jedan link majstor meni drži lekciju o iolizmu! Hajde umeri svoju logoreju i proliferaciju.

Ja sam znao nešto o Julijanu, ali samo zato što sam čitao roman o njemu (nije ga napisao Dexa). :)

Mislim da Konstantin baš i nije primio hrišćanstvo jer su ga mučili počinjeni gresi, a Oktavijan je bio sve sem zen monah. To ni jednog ni drugog ne čini tiranima. Iz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 12:28:07
Mislim da Konstantin baš i nije primio hrišćanstvo jer su ga mučili počinjeni gresi

pa naravno

a čak i kad ga je primio, pitanje je šta je primio, šta je on mislio da je to, možda je poštovao Jupitera i Jahvea istovremeno

QuoteIz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

što svakako odgovara retardinjogulovom pogledu na svijet

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 12:28:07
Iz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

tako je.
a i većina ovih potonjih.

iz moje perspektive, ista je to gamad, a fine razlike između ovih što su ubijali samo bližu familiju i onih što su pobili i širu, sve do braće od tetaka i ujaka, između onih što su narod pljačkali do poslednjeg cvonjka i onih što su mu ostavljali 3 cvonjka da mu se nađe za zimu - to prepuštam sofističkim glupacima poput one životinjke.

religija ljubavi, religija potlačenih nema šta da traži sa tom vrstom parazita - ali, počev od koste pa naovamo, bili su slizani s njima, i njihovi direktni saučesnici, a na štetu sirotinje raje. te stoga, ponavljam, ja ne vidim što bih slavio kao veliki dan početak njihovog saučesništva u najvećim zločinima i viševekovnoj exploataciji verujuće (a i neverujuće!) marve.

i tu nema ništa sporno, sem u slepačkim očima morona.

Gule, pravi si komunista! Zato te i volim. :)

Quote from: Ghoul on 02-03-2013, 13:20:31
iz moje perspektive

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2Fb%2Fb8%2FTwee-paarden.JPG&hash=0e95824e099ace517f36cbb70e6a919d299c57dd)

u srednjem veku bi životinjka naklapala o tome koliko anđela staje na vrh igle, danas može da naklapa koliko ljudi treba vladar da pobije pre nego što mu ovaj udari pečat tiranina, ali obrni-okreni, ista je to vrsta nehumanog slepca s nosem nabijenim u 3-4 knjige koje je pročitao, a nikakvu humanu vrednost iz njih nije izvukao, nego samo prazne reči i fraze.

uostalom, treba li uopšte raspravljati sa apologetom cenzure, sa braniocem onih što su rastrgli onu matematičarku i astronomkinju hipatiju, sa bolidom koji će sigurno naći koju reč razumevanja za palitelje aleksandrijske biblioteke...

što se ghoula tiče, on i dalje stoji uz ovo: "Al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!"

opet narkomanija gula manitoga, majstora laži i prevare

bijedniče koji izokrećeš moje riječi i licemjerno optužuješ da sam ja branio nekakvo kamenovanje Hipatije, pa ti si idiot.

''sveštenici iz osvete napujdali stanovništvo da je kamenuju''

iz ovoga samo MORON može da zaključi da sam apologeta ubijanja Hipatije

a poenta tog posta je dokazivala jasno i glasno da hrišćani ni nakon Konstantnina nisu bili slizani sa vladarima, čime je čitava tvoja priča pobijena, ali ti nemaš dovoljno pameti da to ukapiraš, ''humanisto''


što se pročitanih knjiga tiče očigledno sam pročitao više i raznovrsnije od tebe, što je svakako tvoja sramota a ne moja

I dakle posle svega - ciji je veci?

Quote from: Ghoul on 02-03-2013, 13:20:31

Quote from: Nightflier on 02-03-2013, 12:28:07
Iz naše perspektive, svi vladari pre druge polovine dvadesetog veka bili su tirani.

iz moje perspektive, ista je to gamad.

Moraću da se saglasim.

Konstanti je ušao u legendu po tome što mu je mač bio veliki... Dakle, najveći je Konstantinov.

Quote from: scallop on 02-03-2013, 11:15:32
A ti si sve znala o Apostati i nisi ni pipnula Gugl. Da sam guglao, a sad jesam ispalo bi da je Konstantinu ostalo pregršt sinova, tako da nije pobio celu familiju. Jedan link majstor meni drži lekciju o iolizmu! Hajde umeri svoju logoreju i proliferaciju.

Samo ljudi koji ispoljavaju eklatantan manjak bilo kakve nadarenosti u domenima duha i intelekta uspevaju da u svakoj bogovetnoj opasci iznađu smrtnu uvredu, i još je sve tako izmišljenu iskoriste kao povod i opravdanje sopstvenoj pljuvačini. Znam da tome nema leka, to je posledica nekakve 24/7 defanzive na koju čoveka stavlja mutna i maglovita slutnja o sopstvenoj neadekvatnosti.


E sad, kad ti za svojih sedamdeset godina godina nisi uspeo na nađeš način sa tim da se nosiš, ne vidim što bih ja morala oko toga iz čiste sućuti da se žderem.


Tako da - jeste bre Radmilo, ja ne da guglam, nego se satrah od guglanja. Guglam vazda, i sve što me zanima, a toga ima, hvala bogu, još uvek poprilično. Guglam non-stop i skupljam linkove o svemu što me zanima, i opet - da, i toga ima poprillično, tih mojih linkova. Ne znam otkud ti ideja da me možeš uvrediti isticanjem očiglednosti, jer da se to može, ti bi se dosad već zamislio nad svime što ti je ovde na forumu rečeno, i to od ljudi koji te intimnije od mene poznaju.


Stoga, nisam nikome spotčitavala guglanje, nego samo brzopletost zaključka baziranog samo na guglanju. Moja opaska je imala za cilj da naglasi kako je dve godine vladavine sasvim dovoljno za imperatorske čistke oko trona. Čak štaviše, takve čistke se obično obave i pre samog krunisanja.


Što se samog Julijana tiče, informacije koje nudim potiču iz pera Gore Vidala, poznatog i lako gugljivog pisca, a roman sa informacijama se zove "Julijan". Eto. Lako za pamćenje. To je kapitalno delo u mnogim pogledima a najverovatnije i Vidalov masterpis. Vidal je za pisanje ovog romana iskoristio svu britkost poznatog mu jezika i isposlovao diplomatski podržanu dozvolu da u Vatikanskoj biblioteci temeljito prouči Julijanovu korespondenciju, a pošto gugl izgleda nije imao tu konkretno privilegiju, otud i manjkavosti krucijalnih podataka na koju sam se referisala. Jer eto, Julijan je jedan od onih retkih romana kojeg nisam uspela naći u e-formatu, tako da mi tu guglanje ne bi odveć pomoglo, ionako. Hauevr, folirantima će biti svakako drago što mogu da izguglaju silne akademske rasprave o tom romanu, pa nas tako ovde zasene svojom erudicijom. No dobro, u iščekivanju tog eruptivnog momenta, evo svima par rečenica iz Vidalovih beleški: 



The Emperor Julian's life is remarkably well documented. Three volumes of his letters and essays survive, while such acquaintances as Libanius and Saint Gregory of Nazianus wrote vivid accounts of him.
(...)
Julian has always been something of an underground hero in Europe. His attempt to stop Christianity and revive Hellenism exerts still a romantic appeal, and he crops up in odd places, particularly during the Renaissance and again in the nineteenth century. Two such unlikely authors as Lorenzo de' Medici and Henrik Ibsen wrote plays about him. But aside from the unique adventure of Julian's life, what continues to fascinate is the fourth century itself. During the fifty years between accession of Julian's uncle Constantine the Great and Julian's death at 32, we are today very much the result of what they have been.

Pa, da. Sad sam još pametniji. Ipak, kako to da vi ispunjeni i adekvatni, zgodno bi vas bilo poređati, još imate u fokusu moju neispunjenost i neadekvatnost?

http://www.smedia.rs/vesti/vest/108825/Predstava-Konstantin-Premijera-predstave-Konstantin-Nis-Pozoriste-Beogradska-premijera-kontraverzne-predstave-Konstantin-u-ponedeljak-VIDEO.html (http://www.smedia.rs/vesti/vest/108825/Predstava-Konstantin-Premijera-predstave-Konstantin-Nis-Pozoriste-Beogradska-premijera-kontraverzne-predstave-Konstantin-u-ponedeljak-VIDEO.html)
Dakle, sutra je premijera u BG.
Eto prilike da neko ode i pogleda, i da iz prve ruke čujemo utiske.
Ovako, bavimo se izjavama iz medija, a predstavu nismo ni videli.

@Libe

Hej, pa taj sam i ja čitao :)

Quote from: Anomander Rejk on 03-03-2013, 10:48:36Ovako, bavimo se izjavama iz medija, a predstavu nismo ni videli.

izjave iz medija tiču se ZAKULISNIH RADNJI a ne toliko same predstave.
dakle, to što ćeš (možda) videti na pozornici i dalje neće odgovoriti na pitanje: kam gi pare? i na druga, njemu srodna, koja su digla svu ovu prašinu.

U svakom slučaju, ako je Vidal napisao da Julijan nije bio krvoločna pro-paganska zvijer onda je slagao sve od korica do korica.

Ako Will Durant u The Age of Faith i Georgije Ostrogorski u Istoriji Vizantije tvrde to za Julijana onda džaba sve Vidalu, u pismenoj prepisci je i Hitler vrlo civilizovan.

Quote from: Бата Животиња on 03-03-2013, 15:17:44
U svakom slučaju, ako je Vidal napisao da Julijan nije bio krvoločna pro-paganska zvijer onda je slagao sve od korica do korica.

Ako Will Durant u The Age of Faith i Georgije Ostrogorski u Istoriji Vizantije tvrde to za Julijana onda džaba sve Vidalu, u pismenoj prepisci je i Hitler vrlo civilizovan.

Mene lično bi definitivno veoma zanimalo da ovde (ili na nekom drugom topiku, svejedno) uporedimo te konkretno istorijske detalje.


Ali jedino pod uslovom da me tretiraš kao laika, znači da mi objasniš ili, još bolje, da mi kopipejstuješ inkriminirajuće pasuse, tek da bih ja mogla da pariram u sličnom maniru, i to mukotrpnim prekucavanjem materijala koji mi je na raspolaganju, Jer vidi, ja jednostavno ne raspolažem sa dovoljno informacije da ovakvu raspravu držim na generalnom nivou sa kog ti postuješ ove svoje utiske.


Dakle, reci mi precizno (znači - direktno citiraj) koga to poimence navedeni džentlmeni stavljaju Julijanu na dušu, da se ne razbacujemo sad ovde kojekakvim polovičnim informacijama. Jer tvoja tvrdnja da je Julijan bio pro-paganski stoji po difoltu, pošto hrišćanstvo helenizam i danas smatra paganskom religijom, ali ono "zver" mi se čini toliko proizvoljno, da te ja najiskrenije molim da mi citiraš relevantne iskaze tih ljudi na koje se pozivaš.
Hvala unapred.

ok, neka bude proizvoljno, ali čisto da napomenemo da i ja nisam istoričar, već kao laik razmišljam o tome

zamisli kada u Srbiji poskupe struju 20% šta se dešava

možda Julijan nigdje nije rekao ''bacite ih lafovima'' ali njegove administrativne odluke su bezobzirne

dva grada, Gazu i još jedan grad, paganski i hrišćanski, spaja u jedan, zašto, zato što u obrazovnom sistemu zabranjuje hrišćanima da koriste djela paganskih filozofa kao udžbenike, zašto, pa ako hoćeš da podučavaš Platona ne možeš biti hrišćanin, jest vala...

vratio hrišćanske sektaše, zavadi pa vladaj taktiku sa ubacivanjem prognanih hrišćanskih sekti da se pokolju među sobom, kao da se njega tiče šta će hrišćanska crkva da odlučuje, a Nikejski sabor je već bio održan, a kao što sam već spomenuo na prvoj strani, stvorio socijalne uslove da je normalno da pagani jednog sveštenika živog oderu.

Premještao kosti hrišćanskih biskupa, petljao se u trgovačke poslove, mijenjao poreski sistem, pokrenuo nepotrebni rat protiv Persije u kojem je izginulo, gladovalo i patilo ko zna koliko stanovnika carstva.

jednostavno, više se ne sjećam pojedinosti iz tih knjiga, ali one su jasno kritikovale Julijana koji je napravio haos u zemlji, na kraju krajeva nije on džaba vladao tako kratko, ne bi bio tako brzo uklonjen da nije debelo zasrao

Lako je poslije slaviti neke njegove principe u umjetničkim djelima ali to nije isto, jer ti principi su u realnosti bili sasvim drugačiji, ako uostalom Marks kao princip i Staljin kao praksa

Ne kažem da je Julijan u stvari Staljin, ali on nevinašce nije. On je upravo u političkom smislu tiranin, što Konstantin nije bio.

Quote from: Бата Животиња on 03-03-2013, 15:56:36
ok, neka bude proizvoljno, ali čisto da napomenemo da i ja nisam istoričar, već kao laik razmišljam o tome

zamisli kada u Srbiji poskupe struju 20% šta se dešava

možda Julijan nigdje nije rekao ''bacite ih lafovima'' ali njegove administrativne odluke su bezobzirne

dva grada, Gazu i još jedan grad, paganski i hrišćanski, spaja u jedan, zašto, zato što u obrazovnom sistemu zabranjuje hrišćanima da koriste djela paganskih filozofa kao udžbenike, zašto, pa ako hoćeš da podučavaš Platona ne možeš biti hrišćanin, jest vala...

vratio hrišćanske sektaše, zavadi pa vladaj taktiku sa ubacivanjem prognanih hrišćanskih sekti da se pokolju među sobom, kao da se njega tiče šta će hrišćanska crkva da odlučuje, a Nikejski sabor je već bio održan, a kao što sam već spomenuo na prvoj strani, stvorio socijalne uslove da je normalno da pagani jednog sveštenika živog oderu.

Premještao kosti hrišćanskih biskupa, petljao se u trgovačke poslove, mijenjao poreski sistem, pokrenuo nepotrebni rat protiv Persije u kojem je izginulo, gladovalo i patilo ko zna koliko stanovnika carstva.

jednostavno, više se ne sjećam pojedinosti iz tih knjiga, ali one su jasno kritikovale Julijana koji je napravio haos u zemlji, na kraju krajeva nije on džaba vladao tako kratko, ne bi bio tako brzo uklonjen da nije debelo zasrao

Lako je poslije slaviti neke njegove principe u umjetničkim djelima ali to nije isto, jer ti principi su u realnosti bili sasvim drugačiji, ako uostalom Marks kao princip i Staljin kao praksa

Ne kažem da je Julijan u stvari Staljin, ali on nevinašce nije. On je upravo u političkom smislu tiranin, što Konstantin nije bio.

Bato, pusti me toga, života ti.


Pomenuo si dva konkretno imena i dva konkretno naslova. Reci mi makar na kojoj strani tih dela da nađem to na šta se ti pozivaš, da ne rovarim za džaba. Nemoj da sad ovde pedališeš po nekakvom šit kriku, ja stvarno ne mislim da te tim putem sledim. Doveo si u pitanje jednu moju konkretnu izjavu i ja te sad pitam da mi to dovođenje konkretno argumentuješ. Znači, reci mi šta je to na šta se pozivaš ili reci mi gde da to sama nađem, a Marksa i Staljina sačuvaj za neke adekvatnije prilike. 

o bre, pa kad otvoriš Djuranta stoji bukvalno poglavlje o Julijanu, evo sad gledam englesku verziju strane 3-22

citat

''Christians who reacted to
these laws with insults or violence were severely punished; pagans who
took to violence or insults in dealing with Christians were handled
with leniency. `040151 In Alexandria the pagan populace had nursed a
special hatred for that Arian Bishop George who had taken
Athanasius' see; when he provoked them by a public procession
satirizing the Mithraic rites they seized him and tore him to
pieces; and though few Christians cared to defend him, many Christians
were killed or wounded in the attendant disorders (362). Julian wished
to punish the rioters, but his advisers prevailed upon him to
content himself with a letter of strong protest to the people of
Alexandria.''


ne možemo poslije da se pitamo zašto je Hipatija stradala

Quote from: Бата Животиња on 03-03-2013, 16:21:55
o bre, pa kad otvoriš Djuranta stoji bukvalno poglavlje o Julijanu, evo sad gledam englesku verziju strane 3-22

citat

''Christians who reacted to
these laws with insults or violence were severely punished; pagans who
took to violence or insults in dealing with Christians were handled
with leniency. `040151 In Alexandria the pagan populace had nursed a
special hatred for that Arian Bishop George who had taken
Athanasius' see; when he provoked them by a public procession
satirizing the Mithraic rites they seized him and tore him to
pieces; and though few Christians cared to defend him, many Christians
were killed or wounded in the attendant disorders (362). Julian wished
to punish the rioters, but his advisers prevailed upon him to
content himself with a letter of strong protest to the people of
Alexandria.''


ne možemo poslije da se pitamo zašto je Hipatija stradala

Bato, ti ovde ispoljavas zaista neprijatnu sklonost ka manipulaciji cinjenica i iskrivljavanju sustinskog smisla teksta. A najgore od svega, cak i u tako nakaradno izvitoperenom tumacenju, ovaj tekst ni izbliza ne doseze do tvojih sasvim proizvoljnih tvrdnji u ciju argumentaciju si ga postovao.

ja ne znam šta je tu manipulacija činjenicama

prosta činjenica da on nikoga svojim rukama nije ubio je koliko relevantna na opštedruštvenom nivou? Nije ni Hitler ubio nikoga svojim rukama, a vjerovatno ni Staljin. Ni Milošević ni Tuđman.

ovo je pitanje konteksta, i ne može da se izvuče iz jednog poglavlja, a posebno ne bez Ostrogorskog

jednostavno, ja o Julijanu pišem na osnovu širine a ti na osnovu dubine

Ti sigurno znaš više biografskih momenata, ali očigledno ne obraćaš pažnju na društveno-istorijski kontekst

Pa naravno da manipulises cinjenicama kad uporno gradis logicki neodrzive konstrukcije na bazi ne sasvim shvacenog izvestaja o incidentu. To je u najmanju ruku smesno.

ne znam šta je tu logički neodrživo - čovjeka su zvali APOSTAT

možda bi ti htjela da odbaciš sve što su hrišćani ikada rekli o njemu, ali ja ne znam kako bi to onda moglo da se računa kao ozbiljno istraživanje nečijeg udjela u događajima.

Quote from: Бата Животиња on 03-03-2013, 17:20:10
ne znam šta je tu logički neodrživo - čovjeka su zvali APOSTAT

možda bi ti htjela da odbaciš sve što su hrišćani ikada rekli o njemu, ali ja ne znam kako bi to onda moglo da se računa kao ozbiljno istraživanje nečijeg udjela u događajima.

Vidi, to što kucaš sad već oscilira između gluposti i sofisterije.


Počeli smo sa konkretnim pitanjem: koji se to ubijeni mučenik stavlja Julijanu na dušu, daj ga preciziraj imenom i prezimenom, ili makar izvorom, kad se na njih već pozivaš. Uzgredne smrti na isprovociranim demonstracijama diljem imperije se ne važe, ko bi normalan to mogao Imperatoru na dušu pripisati?


Sve što dobijam od tebe je retorički rifraf, ne znam kako drugačije da sav taj sitan vez kulturno da nazovem, jer da bi se bilo koji čovek nazvao ubicom, mora mu se pripisati makar jedno ubistvo, dal svojeručno, dal naručeno, svejedno.


Ja ne mogu biti preciznija no što jesam.

pa to jednostavno nije tačno i to ću dovršiti ultimativnim antibukvalističkim rifrafom: nađi jedan jedini dokument gdje je Hitler potpisao smrt bilo kom Jevreju.

pošto takvog dokumenta nema Hitler je nepravedno osuđen

Quote from: Бата Животиња on 03-03-2013, 17:34:01
pa to jednostavno nije tačno i to ću dovršiti ultimativnim antibukvalističkim rifrafom: nađi jedan jedini dokument gdje je Hitler potpisao smrt bilo kom Jevreju.

pošto takvog dokumenta nema Hitler je nepravedno osuđen

o svi bozi helenski, najzad da dočekam da mi i Hitlera cimneš, pa da možemo ko ljudi da završimo sa ovim pingpongom.


A da ostanemo u duhu hrišćanstva kao filozofije, recimo samo da mi sad uopšte nije nejasna dvomilenijumska naklonost Svete Stolice da širem pučanstvu uskrati veštinu čitanja i pisanja, jer su oduvek smatrali da knjige nije dovoljno samo pročitati, nego ih treba i razumeti.

zar sveopšta skribomanija svega i svačega u zadnjih sto godina većinski pismenog stanovništva nije najveći dokaz da se apsolutno ništa novo, orginalno, a kamoli kompleksno i značajno, nije pojavilo u oblasti ljudskog duha

mi tek trebamo da dokažemo da je opšta pismenost donijela neku korist čovječanstvu a ne multinacionalnim korporacijama

ja sam namjerno karikirao sa Hitlerom, to priznajem, ali pobogu ovdje govorimo o vladaru jednog carstva, a ti ne obraćaš pažnju na njegove državničke poteze i njihove posljedice.

Ja ne znam šta je taj Vidal pisao u knjizi, ali izgleda kao da je opisao Sulejmana Veličanstvenog, pa ispade da je on veličanstven zbog harema a ne zbog klanja po Otomanskoj imperiji. Izgleda mi kao da Vidal priča priču o nekom Ćamilu iz Proklete Avlije koji umišlja da je Julijan Apostat. Ima velike, humanističke ideje i skemba ga neki Karađoz iz rešetaka.

Sem što je Julijan IMPERATOR, u prevodu SPASILAC VASELJENE; one vaseljene koju je u haos otjerao za nepune 2 godine na vlasti

Ako su nešto u antici ljudi mrzili to su emocionalno nestabilni ljudi, koji donose nagle i nepromišljene odluke i maltretiraju stanovništvo


I griješiš u vezi hrišćanstva jer ga svodiš na nepismeni Zapad, u Vizantiji nepismenost nikad nije bila opcija, a već sam gore napomenuo da je Julijan hrišćanima oduzeo pravo da podučavaju filozofska učenja Platona samim hrišćanima. Dakle, škole su postojale za sve vrijeme postojanja Vizantije, i već rekoh da su postojali paganski filozofi poput Plotina i u 15. vijeku.

Jednostavno, govorimo o VIZANTIJI a ne o Svetoj stolici u Rimu

hajde da rezimiramo šta je Julijan htio

da vrati paganizam, onaj paganizam koji propada vijekovima

Hrišćanstvu je trebalo 300 GODINA da se uzdigne kao duhovna sila

300 godina aloooo

Julijan hoće da to ukine za 2 godine

ako to nije EKSTREMNI RADIKALIZAM ja onda ne  znam šta je ni ekstremizam ni radikalizam

Ako je Vidal branio njegove potpuno legitimne ciljeve, to jest povratak paganizma, onda je mora da shvati činjenicu da se paganizam može vratiti ali u procesu dugom 300 godina. A ne 2 godine.

Zna se ko je kao LEGO KOCKE uređivao LJUDSKA društva - Hitler, Staljin, Mao Ce Tung

i da, opet Hitler, iako Julijan nije od te fele, ali jeste od RADIKALSKE FELE

 Uh.
Ne bih da ispadnem nekulturna, ali rezime "šta je Julijan hteo" je skroz nepotrebna i krajnje proizvoljna digresija u razgovoru koji je stremio da pojasni tvoju tvrdnju šta je Julijan bio, nejmli "krvločna pro-paganska zvijer". To je za mene bila veoma, veoma radikalna izjava za koju sam tražila potporu u činjenicama. A kako tu potporu i dalje ne nudiš, ostaje mi da zaključim kako je ta radikalna, ekstremisticka tvrdnja plod tvojih unutrašnjih, intimnih činjenica, koje najverovatnije uopšte nemaju veze sa onim istorijskim.  :(
No dobro sad, nije mi prvi put, čula sam ja i izjave kako je Gandi  bio "krvoločna paganska zver" ali te i takve izjave po pravilu nisu dolazile od ljudi iz esnafa, i to je ono što je vapilo za reakcijom, a ne sama tvrdnja. Scholar po vokaciji i afinitetu kanda je obavezan da po svaku cenu izbegne korozivni uticaj proizvoljnog tumačenja, izvitoperavanja i vaskolikog revizionizma uopšte, bar tako ja mislim, a verujem da ćeš se i ti složiti. Te aktivnosti kao da više spadaju u domen visokih umetničkih dojmova i niskih ideoloških strasti.

Bata malo preteruje glede uzdizanja hrišćanstva. Niti je ono bilo onoliko progonjeno koliko se priča, niti je bilo baš toliki politički faktor sve do poodmaklog srednjeg veka. U paganskom Rimu, hrišćani su mahom ostavljani na miru. U hrišćanskom rimu, mase su prihvatile hrišćanstvo ekspresno verovatno stoga što je postalo popularno u legijama - a za Rim je oduvek važilo da sledi kuda legije vode.

Sad, što se tiranije tiče - sklon sam da mislim kako su najveći tirani u istoriji Rima bili Cezar, Avgust, Justinijan i možda Manojlo Prvi. Među svim vladarima oba carstva, svakako je Justinijan bio najveći. Tiranija se meri i po kontroli koju neki vladar ima nad državom i državnim aparatom, Justinijan je jedan od retkih koji je imao potpunu vlast - i nad državom i nad crkvom.

Ništa ja to ne sporim, ali je problem što se ne razumije vrijeme u kojem se to desilo.

Hajde i to što se ne razumije činjenica da je svaki čovjek koji iz korijena nešto hoće da mijenja radikal, jer radikal i korijen imaju istu etimologiju.

Ali da se ne razumije da je Seneka napisao djelo O gnijevu, a ne djelo O proizvoljnom tumačenju, i da su neke sasvim druge karakteristike bile na tapetu kritike, pa samim tim potpuna vlast nije ništa negativno po sebi nego je to kako se ta vlast vrši, e to ne mogu da shvatim. Valjda se pokušava iz 2013. tumačiti 363. godina, što je potpuno pogrešno. Danas totalna vlast jeste negativna i mora biti razbijena na tri grane, tada to nije predstavljalo problem.

Julijan je čak i pagane vrijeđao samim svojim prisustvom, a kamoli ponašanjem

Ovdje su u pitanju sitnice koje nama ništa ne znače i koje teško i uočavamo. Mi konkretno ne znamo ni kakva je bila struktura humora i žalosti u antici, to jest šta je bilo smiješno a šta tužno za Grke i Rimljane, ili šta je bilo oprostivo ili neoprostivo, a ne da ocjenjujemo, vrlo gordo i u nekom kvazifaktografskom smislu, zašto se desilo nešto što se desilo - što je imperator uklonjen.

Prvo, to se desilo, i niko nije zažalio zbog toga. To je jednostavno fakat kao crna zemlja. Ko prenebregava taj fakat očigledno ne želi da stvarno rekonstruiše period o kojem priča, i samim tim ne može meni da spočitava revizionizam. Temeljni fakat je smrt imperatora. Plus se to desilo jer su i pagani i hrišćani bili ogorčeni istim.

Dakle, ovo čak nije ni stajanje na stranu nego činjenica da njega apsolutno niko nije podnosio, sem izgleda Vidala, samo ne znam kako bi to bilo relevantno kad on tada nije ni živio i govori na osnovu pisama koje je pročitao.

To znači da je opisivao PRIVATNOG POJEDINCA a nije razumio EPOHU o kojoj je riječ i ULOGU IMPERATORA. To su fundamentalne greške, to je holivudska epika.

Quote from: Бата Животиња on 04-03-2013, 11:52:03
Ništa ja to ne sporim, ali je problem što se ne razumije vrijeme u kojem se to desilo.

o zemljo otvori se!  :-? :lol: :lol:
pa o tome ti i govorim, o vremenu u kom je bilo normalno da Imperator pobije svoju bracu i sestre i njihovo potomstvo, samo da osigura tron sopstvenoj deci! znaci, u takvom ambijentu jedan Imperator odbija da eliminise svoje protivnike, uz punu svest da ce ga taj potez kostati ne samo trona nego i glave, i ti njega nazoves "krvolocnom paganskom zveri"? pa, mislim!
iskrena da  budem, ne znam ni sama zasto na ovome insistiram, ali bice da je to zato sto stvarno verujem da je informacija bez razumevanja vise stetna no korisna a ovo je nekako skroz ilustrativna rasprava po tom pitanju, i to ne moze da zamagli ni fakt da ti uporno prizivas celu umnu antiku radje nego da se suocis sa faktom da si omasio, i to silno. uostalom, fascinacija Julijanom i opstaje zbog tog njegovog stava koji je onako lepo srocio u opasci da je nesto fundamentalno pogresno sa religijom koja greh anulise sa dve tri kapi vode pa jos i za pare kupljne. i dobro sad, ja shvatam da ima ljudi koji za Julijana nisu culi, ali da se neko ko je za njega cuo referise kao na "krvolocnu zver", e pa, to je novina na kakvu tesko da bih nabasala igde no na sagiti.  :mrgreen:
al sad stvarno moram da idem i ne mogu vise da kapljem u bezdan, a ti misli kako te volja, nema ljutnje, free world i tako to. ajde poz.

hajde ovako da probamo, pretpostavljam da si čitala Antigonu?

Da li ti smatraš da je Antigona apsolutni junak te drame?


Jer imaš buljuk filozofa sve do Hegela, pa i Žižeka, koji tvrde da je Kreont pravi junak, onaj koji govori istinu, i onaj koji je žrtva u čitavoj priči, i buljuk istoričara koji tvrde da je atinska publika podržavala Kreonta: Jel možeš da objasniš zašto?


Bukvalno Kreont, koji je Antigonu zatvorio u onu pećinu ili šta je već bilo na kraju drame, i odveo je u smrt. Naravno, Sofokle tu prikazuje da je i on pretjerao, ali to je druga priča.



upravo je u tome problem, što sam 100 % siguran da ti misliš da je Antigona 100 % u pravu, zato što to posmatraš iz moderne perspektive.

ali to nije bilo tako u antici, kao što nije bilo ni u slučaju Julijana

Ubijanje familije ne čini Imperatora tiraninom, nego neke druge stvari.

Jebote, a ja mislio da je  ovde  reč o honorarima u pozorištu. Auuuuu....  xdrinka

Quote from: varvarin on 04-03-2013, 16:17:00
Jebote, a ja mislio da je  ovde  reč o honorarima u pozorištu. Auuuuu....  xdrinka

prinuđen sam da se složim s ovim.  :(

uostalom, libeatin je veći od životinjkinog, to je jasno, pa dosta više rasplinjavanja teme u pravcu tog natjecanja.

prinuđen si da i dalje nemaš čime da potkrepiš svoje bivisibathed stavove o hrišćanstvu, antici, srednjem vijeku itd...


ja većeg ignoranta još ne sretoh, po beskrupuloznoj govedini te jedino glupača šiša


ne ubacuj se somino u priču o kojoj ama baš ništa ne znaš, i već smo utvrdili da si totalno neobrazovan u tom pogledu

ehm. ne zamerite na oftopicarenju, krivica je iskljucivo do mene, nagarila sam najstrasnije, omakne mi se to ponekad, sta da se radi.  :oops: necu vise, casna pionirska, samo da pripomenem kako cenim sto je Bata stoicki i dzentlmenski izdrzao sav taj moj rant & rejv.  :)

Georgije Ostrogorski, "Istorija Vizantije" str. 7o.
Julijan pokušava restituciju pagnskih verovanja, ali organizacija novih verskih pravila je po uzoru na hrišćanstvo, što izaziva čuđenje samih hrišćana. Gine u pohodu na Persijance. Značajniji je zbog spisa koje je ostavio (st. 35 čini mi se).
Dđentlmen koji to navodi jehttp://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8, pošto je guglovanje omiljeni hobi a čitanje knjiga malko traži vremena.
Car koji nije bio zaista tiranin je Jovijan (Jovian) 363 -364Flavije Jovijan (Flavius Iovianus), poznatiji samo kao Jovijan, bio je rimski car svega osam meseci od 26. juna 363. do 17. februara 364. godine. Jovijan je upamćen po neslavnom miru sklopljenim sa persijskim kraljem Šapurom II, ali i kao jedini rimski car rođen u Singidunumu (današnjem Beogradu). Za cara je izabran greškom.Ja vas više ne bih smetao.[/font]

Ni ovaj nije imao vremena. Što su kraće na vlasti to su bolji.  xfrog

Quote from: scallop on 04-03-2013, 19:44:05
Ni ovaj nije imao vremena. Što su kraće na vlasti to su bolji.  xfrog

Nemoj tako. Vidi Tito koliko je vladao - najduže od sviju - a ne prođe dan da neko ne zaplače za njim.

A ako neko kaže da Tito nije bio rimski imperator, taj ne zna istoriju!

Pogrešio si istoriju. I Titus Flavije je vladao samo dve godine i zbog dobrote proglašen za boga. xrofl

nema ovdje oftopika, u Nišu je isplutao... Konstantin!

dakle, sve je ontopik 8-)

Savetnik za kulturu predsednika Srbije: Niš je najveći rimski grad na svetu posle Rima  (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/370735/Savetnik-za-kulturu-predsednika-Srbije-Nis-je-najveci-rimski-grad-na-svetu-posle-Rima)

vivat naissus, vivat serbia!

Quote from: Alexdelarge on 05-03-2013, 15:38:10
Savetnik za kulturu predsednika Srbije: Niš je najveći rimski grad na svetu posle Rima  (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/370735/Savetnik-za-kulturu-predsednika-Srbije-Nis-je-najveci-rimski-grad-na-svetu-posle-Rima)

Odlicno je ovo! Valja ocekivati da mjuzikl "Cikago" u sledecoj izvedbi dobije odgovarajuci budzet... 

Ваљда је Ниш највећи српски град после Рима?  :idea:

Valjda je Rim največi Niški grad.

Quote from: Ghoul on 03-03-2013, 14:15:07
kam gi pare?

Ne se znae!

QuotePozorišna iluzija za državni protokol
OCENJENA OD STRANE KRITIKE KAO "SLIKOVNICA O VELIKOM CARU",
PREDSTAVA KONSTANTIN JE ZA PREDSTAVNIKE VLASTI DOGAĐAJ KOJI JE NIŠ UČINIO "EPICENTROM SVETA U PROSLAVI JUBILEJA HRIŠĆANSTVA"
Predstava Konstantin, centralni događaj ovogodišnje državne proslave 17 vekova Milanskog edikta, prikazana je 4. marta u Beogradu za, takozvanu, protokolarnu publiku. Predstava priča o životu rimskog imperatora Konstantina Prvog Velikog, rođenog u Naisusu, današnjem Nišu, koautora Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo postalo jedna od zvaničnih religija Rimskog carstva. Beogradskoj premijeri su prisustvovali predsednik države Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej, prestolonaslednik Karađorđević, mnoge visoke zvanice, predstavnici diplomatskog kora i medija.
Narodno pozorište, konkretno njegova uprava, bila je dobar domaćin gostima, na momente se činilo da su joj oni važniji od predstave, da je angažman oko dočeka i tretmana zvanica zasenio događaj zbog kojeg su pozvani. Zgrada je blještala spolja i iznutra, fotoreporteri su jedan sat pre početka predstave bili ispred zgrade na pozicijama za slikanje dolaska gostiju, do ulaza u zgradu je vodio crveni tepih, a za to vreme novinari su se družili na koktelu, zamoljeni da tu sačekaju početak predstave (čitaj: dok ne prođu visoki gosti), tako da su im jedini kontakt sa događajem bile Ljiljana Lazić, šef sektora Marketinga Narodnog pozorišta, i Ljubica Kubura iz pres službe "Milanski edikt" Ministarstva kulture. Zbog inostranih zvanica predstava je titlovana na engleski, a devojke na garderobi su bile u za tu priliku nabavljenim elegantnim uniformama sa nakitom nalik na onaj iz vremena Konstantina. Prolaznici koji su sve to posmatrali sa druge strane Trga Republike, mislili su da je sav taj glamur zbog Antigone, nedavne premijere Narodnog pozorišta, zato što je na fasadi zgrade bila velika reklama za tu predstavu, a ne za Konstantina.
EPICENTAR SVETA: Osnovni podaci o predstavi su objavljeni još krajem godine, čim su počele pripreme. Predstava je realizovana po tekstu Dejana Stojiljkovića, reditelj je Jug Radivojević, scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinja je Bojana Nikitović, kompozitor Vladimir Pejković, a video-dizajner Dorijan Kolundžija. Igra 20 glumaca iz osam pozorišta Srbije sa Miodragom Krivokapićem na čelu. Troškovi predstave su 19 miliona dinara od čega je 11,5 miliona izdvojila država, sedam miliona grad Niš, a milion niško narodno pozorište.
Prva premijera Konstantina je odigrana u Nišu, u Narodnom pozorištu, 27. februara. Prema izjavama iz Ministarstva, to je učinilo Niš "epicentrom sveta u proslavi jubileja hrišćanstva". Upitan ko je Niš proglasio svetskim epicentrom, Radoslav Pavlović, programski rukovodilac projekta "Milanski edikt" i savetnik predsednika Tomislava Nikolića za kulturu, rekao je: "O tome ne može da odlučuje svet, to je odluka predsednika Republike i Vlade Srbije."
Nakon niške premijere, odigrane su još dve komercijalne reprize. Prema rečima Juga Radivojevića, sva tri niška izvođenja nagrađena su stajaćim ovacijama, što se nije desilo nijednoj njegovoj dosadašnjoj predstavi. Nakon ovog izvođenja, u "Politici" je objavljena kritika Ane Tasić (do ovog utorka i jedina) s naslovom "Slikovnica o velikom caru". Između ostalog, kritičarka je napisala da se u predstavi "nijedna začeta tema ne obrađuje dublje ni složenije. Likovi su ostali na nivou skica, neuverljivih figura koje pokušavaju da se održe putem fraza, pseudofilozofskih reči i misli, lažnih zato što iza njih nema dubine ni autentičnosti. U vezi sa tim, gledaoci ostaju uskraćeni za puni doživljaj drame, emotivnu identifikaciju i katarzu koji se očekuju od ove vrste dramskog teatra. Režija je revijalna, o postojanju nekakvog posebnog scenskog koncepta ili poetike se ne može ni govoriti, postavka je nemaštovita, izraz pojednostavljen."
REAKCIJE I BUDŽET: Beogradska publika je pozdravila Konstantina kurtoaznim aplauzom, što su predstavnici producenata i autora predstave tumačili kao potvrdu svog stava o njenom izuzetnom kvalitetu. Dejan Savić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta, doživeo je "reakciju publike više nego dobrom", Jug Radivojević je bio zadovoljan "povišenom koncentracijom praćenja predstave", a Slavica Trifunović, glavni rukovodilac projekta i savetnica ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu kulture i informisanja, smatra da je predstava u oba grada dobro primljena, što govori da će "dugo da traje i da će publika da je voli".
Bila je to poruka zvaničnika da je novac namenjen ovoj predstavi upotrebljen na pravi način, kao što je već rečeno na konferenciji za novinare dva dana pre beogradske premijere. "Konstantin nije uobičajena repertoarska predstava, u pitanju su drugi aršini", pravdao je tada Dejan Savić za naše sadašnje prilike neobično visok budžet predstave. Slavica Trifunović je pojasnila da je u novembru "određen okvirni budžet za predstavu zato što se tada još nije znalo koja će ekipa raditi predstavu, nismo imali reditelja, glumce i ostalo, ali smo polazeći od cena uobičajenih u Srbiji, finansirali Konstantina sa 100.000 evra, odnosno 11,5 miliona dinara. Tada nismo znali ni strukturu finansiranja, da li će nešto finansirati grad Niš, jer tada nije bio usvojen finansijski plan njihovog Narodnog pozorišta, ali smo ipak rezervisali sredstva iz budžeta Srbije." Takođe, savetnica ministra kulture za međunarodnu saradnju je izjavila da budžet za predstavu "neće biti preispitivan, sva sredstva su utrošena onako kako je planirano", mada je ministar Bratislav Petković najavio da hoće zato što su, po njegovom mišljenju, troškovi preveliki. Na ovom mestu je adekvatno podsetiti na izjavu Dragana Aranđelovića, predsednika Nadzornog odbora Niškog pozorišta da je 19 miliona gotovo duplo više nego što koštaju sve ovogodišnje predstave tog pozorišta, a ima ih pet.
sonja ćirić

Jedino što se sigurno zna je da budžet za predstavu neće biti preispitivan ali je najavljeno da hoće, osim u slučaju da neće. xrotaeye

QuoteTroškovi predstave su 19 miliona dinara od čega je 11,5 miliona izdvojila država, sedam miliona grad Niš, a milion niško narodno pozorište.

to su tolke pare da se sve zaokružuje ofrlje - pola milionče gore-dole nikoga ne zanima.

ipak, ja nekako sabrah u gornjem navodu da se ovde ne radi o 19 nego o 19,5 miliona...

šta zna ciganče šta je pola miliona?  xfoht

Za po miliona


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.e-novine.com%2Fthumbnail.php%3Ffile%3Dphoto%2Fsrbija%2Flicnosti%2Fstojiljkovic_dejan%2FStojiljkovic_01_a_320_155616392.jpg%26amp%3Bsize%3Darticle_medium&hash=1a420550cc1ca5caa29f4a038fe7c5f1c99ea41a)


xdrinka

Данас сам, враћајући се с посла, слушао Други програм Радио Београда - емисија Културни кругови.


У првом делу емисије информисаћемо вас о актуелним културним догађајима. [/size]Гошћа тематског дела Маске биће редитељка Алиса Стојановић, а разговараћемо о представи "Бог масакра", ауторке Јасмине Резе, у режији Алисе Стојановић, чије је 50. извођење било недавно, као и о њиховом гостовању у Канади.
Током емисије осврнућемо се и на представу "Константин", чија је београдска премијера била у понедељак. Уредница и водитељка емисије је Гордана Ђурђевић


Ако мислите да смо ми на Знаку сагите оштри критичари, грдно се варате - у поређењу са овом критиком најгоре пљувачине на Знаку сагите су блага прекоравања.
Човеку се очигледно све смучило - прво је пет минута зајебавао политичаре и идеју да од прославе направе планетарни догађај, па је прешао на премијеру и попуњавање празних редова у задњем делу сале новинарима, па је оплео по тексту, структури представе, глуми, сценографији, музици... Ниједна лепа реч ни за кога, осим што је у једном тренутку рекао да је писац изучавао оно о чему пише...
По гласу бих рекао да ће сутра у пензију, па решио човек да отвори душу...


Ако умете да негде нађете, вреди послушати...

Haha, po opisu je to verovatno ovaj, kako se zvaše, Goran Cvetković -- nije da pratim pozorište, ali slušao sam godinama tu emisiju i, mada često svatam šta oće da kaže, nekad ga malo više ponese to pljuvanje za moj groš...
Nemaju Kulturne krugove kao podkast, koliko vidim...

Quote from: JasonBezArgonauta on 07-03-2013, 18:07:00
Za po miliona

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.e-novine.com%2Fthumbnail.php%3Ffile%3Dphoto%2Fsrbija%2Flicnosti%2Fstojiljkovic_dejan%2FStojiljkovic_01_a_320_155616392.jpg%26amp%3Bsize%3Darticle_medium&hash=1a420550cc1ca5caa29f4a038fe7c5f1c99ea41a)

xdrinka

oćeš reći da se dexa, dokazani hristoljub i hristoudvorica, odreko svog honorara pa otud pola miliona viška na koji se niko ne obazire?

anyway, evo šta vele e-novine:

Pozorište ili politička farsa: Konstantin, znamenje anđela
Sramotna revija udvorica
Piše: Nenad Obradović

Predstava Konstantin, nastala u povodu obilježavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, dospjela je u javnost, sasvim neočekivano, još prije premijerne izvedbe. Nije se radilo o iznenadnom vjerskom prosvjetljenju javnosti ili pretjeranom interesiranju za život i djelo rimskog cara Konstantina, već su lavinu pitanja pokrenule financijske nejasnoće oko ovoga projekta. Pisalo se o basnoslovno velikim honorarima za predstavu koju su svesrdno podržale političke garniture u Srbiji, a o kojoj smo prije premijere znali tek toliko da u njoj igra 'brojni glumački ansambl' i da je, kako je to poetski ustvrdio redatelj Jug Radivojević, ova predstava na ponos srpskog teatra, jer se nalazi na tragu Shakespearea.

Pravednici i izdajnici

Predstava Konstantin - znamenje anđela nastala je na temelju drame Konstantin Dejana Stojiljkovića, u dramaturškoj obradi Ivana Velisavljevića i scenskoj adaptaciji Spasoja Ž. Milovanovića. Radi se o tematiziranju života i djela rimskog cara Konstantina koji je, prije 1700 godina, donio Milanski edikt, kojim je kršćanstvo postalo ravnopravna vjera u rimskom carstvu. Dramska struktura na sceni poprima razmjere karikature, s obzirom da se ne nazire jasna dramaturška linija niti čvršći redateljski koncept. Na sceni se smjenjuju prizori iz Konstantinova života, koji se prikazuje u tri životne dobi, dok ostali likovi zauzimaju tek neznatni tijek radnje. Pokušavajući da lik Konstantina izdigne na pijedestal i njegovu tjeskobu prikaže kao 'put prema nebu' predstava postaje tek skica njegova lika, jer se od prenatrpanih motiva, priča i bezličnih figura koje 'šetaju' scenom gubi bilo kakav dojam studioznijeg skiciranja ličnosti cara Konstantina.
Photo: TANJUG

Predstava ima više problematičnih mjesta, a centralno zauzimaju njezine pogrešne povijesne reference. Dok se s jedne strane bavi likom Konstantina, pravednika koji čeka da 'dodirne nebo', uz isticanje nekoliko likova kršćana (robinja Lidija, Konstantinova majka Jelena) koji su prikazani kao izmučene individue olako prepuštene smrti jer na ''ovaj svijet nisu došli uživati'', s druge strane se potencira jako izražena pohlepa, zloba i izdaja ''kod onih koji su Isusa razapeli na križ'' što ukazuje na ključno zanemarivanje značenja edikta zbog kojega je nastala predstava. Ako se danas u svijetu događaju masovna ubojsva i izleti mržnje u ime vjere, ako je vjera stoljećima bila više izvor nemira nego li propagiranog mira, onda se ovakve prilike obilježavanja obljetnica vjerskih događaja u umjetničkim okvirima vide kao susret a ne razdor, kao mjesto kritike i ironije, duhovite opaske i aktivističkog pristupa. U slučaju ove predstave riječ je o prepričavanju događaja koja uslijed nedostatka bilo kakvog redateljskog pečata ne zaslužuje podrobniju analizu.

Video koji iritira

Scenografija Aleksandra Denića postavljena je u vidu stepenica na kojima se radnja i događa. Potpuno je nejasno kakvu simboliku ponuđeno rješenje ostavlja, jer se do kraja predstave ne nazire bilo kakva funkcija ovako besmislenog scenskog dekora. Iza se nalazi veliko platno sa video materijalom, potpisuje ga Dorijan Kolundžija, koji u predstavi ne daje nikakvu relavantnu simboliku. Riječ je o video materijalima u crno bijeloj boji, s oznakama određene moderne simbolike, ali toliko neusklađenim sa scenskom 'pričom' da počesto postaju suvišan element koji iritira svojim promašenim rješenjima. Kostimi su jednolični, gotovo identični i ne daju nikakvu dodatnu referencu iako se kostimografija mogla, s obzirom da u pozadini imamo video materijal sa 'suvremnim' motivima, iskoristiti kao način za povezivanje povijesnog sa suvremenim. Drugim riječima, predstava je uslijed ovako grube koncepcije ostala zarobljena u klišejima povijesti više nego je izazvala polemiku u gledalištu ili našla načina da dotakne gledatelja.

Gluma na rubu dopuštenog

Takva dramaturška i redateljska rješenja glumcima ostavljaju malo prostora. Većina njih igra površno, s naglašenom afektacijom i 'okamenjenim' izrazom. Uslijed portretisanja skica a ne likova većina njih ima poteškoće da scenski izrazi lik koji tumači, što se ponajbolje vidi u karikaturalnim rolama Mirka Babića, kao Konstantinovog oca, Snežane Petrović, u liku Konstantinove majke Jelene i Aleksandre Ćosić, koja nastupa u ulozi Konstatinove prve žene Minervine. Prenaglašeno, gotovo na rubu dopuštenog igra i Miodrag Krivokapić koji na sceni utjelotvoruje Konstantina u poznim godinama. Njegovo je držanje, uz čudne krike i povike, promašeno 'čitanje' Konstantina koji pred smrt uspjeva djelomično naći mir za kojim je tragao. Ponajbolje role ostvaruju Petar Benčina, kao mladi i entuzijastični Konstantin, jer se njegov lik pojavljuje u više slojeva i nijansi i Igor Damnjanović, u liku Konstantinova prijatelja Helvija, koji se ističe sasvim pribranim i efektnim držanjem.

Ako je prije premijere bilo neumjesno komentirati projekt oko kojeg se okupio cijeli državni vrh, na čelu s predsjednikom i patrijarhom, onda se nakon premijere predstave Konstantin - znamenje anđela može zaključiti da se radi o anakronom, prevaziđenom konceptu scenske postavke koji ne služi na ponos nacionalnom teatru, već na sramotu uslijed nestručnosti, površnosti i udvorništva kojima se predstavio. Teatar više nije školski sat, mjesto gdje će se gledatelju prepričavati 'utvrđena' državna kvazideologija patriotske kulture već mjesto gdje se prevazilaze konflikti i strogo definirane granice, a problemi uvijek iznova kritički razmatraju. Nietzsche bi rekao da se današnji čovjek još uvijek vrti naokolo kao turista u vrtu povijesti smatrajući je za jednu ostavu kazališnih maski koje se mogu staviti ili skinuti po svojoj volji.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-recenzije/80146-Sramotna-revija-udvorica.html (http://www.e-novine.com/kultura/kultura-recenzije/80146-Sramotna-revija-udvorica.html)

Ово је похвалан текст у односу на онај који сам слушао на радију!

Quoteoćeš reći da se dexa, dokazani hristoljub i hristoudvorica, odreko svog honorara pa otud pola miliona viška na koji se niko ne obazire?

Ti kao da zaboravljaš na Dexin riserč. Nije u redu da to plaća od svog, krvavo stečenog, honorara. Vid ga na sliki. Kako se istražitelj skocentriso, ko da je ispo iz CSI.

Ono ofrlje zaokruživanje me navodi na pomisao da je višak bitno veći od po miliJona.

Quote from: Mica Milovanovic on 08-03-2013, 09:45:39
Ово је похвалан текст у односу на онај који сам слушао на радију!

Eh, pa to bi bilo zabavno za čuti.

QuoteKONSTANTIN – po tekstu Dejana Stojiljkovića – režija Jug Radivojević – svečana beogradska premijera, u okviru proslave 1700 godina MILANSKOG EDICTA – NARODNO POZORIŠTE, ponedeljak, 4.mart 2013.

Što manja država, izgleda, to pompeznije proslave državnih praznovanja! Što manja država, to pompeznije zastave i grbovi na njima! Što skromnija kultura – to razmetljivije priredbe u čast nekih neodredjenih, tobože značajnih, imena iz istroije i datuma kakvih dogadjaja! Znam da je bilo planirano, još pre nekoliko godina, da se iskoristi datum kada je Starorimski Car Konstantin potpisao Milanski Edikt, kojim se DOPUŠTA ispovedanje monoteističke religije – Hrišćanstva, u mnogobožačkoj državi – već priličnmo ruiniranoj i skoro pred padom – u nekada moćnom, antičkom Rimskom carstvu, koje se ubrzo i podelilo na Istočno i Zapadno, a u tu svrhu, taj isti Car Konstantin, osnovao je DRUGU, novu – Istočnu prestonicu – KONSTANTINOPOLIS, današnji Istambul. Sećam se da su, državno rukovodstvo Srbije i Srpska Pravoslavana Crkva, imali velike planove za bolje pozicioniranje u Evropi, koristeći činjenicu da je dotični car Konstantin bio rodjen u Naisusu, današnjem gradu Nišu, koji je sada baš u Srbiji. Trebalo je, kolko se sećam, da se tu, u Nišu i u Srbiji, sretnu Istočnne i Zapadne varijante Hrišćanstva – da dodje aktuelni Papa i aktuelni Vaseljenski Patrijarh i verovatno i mnogi drugi Patrijarsi – jer, ima ih više – Ruski, Srpski, Grčki, Koptski, Jerusalimski....Trebalo je da se nekako OKUPI, na nekoj državnoj proslavi mnogo važnih ljudi iz Zapadnog i, valjda Istočnog sveta biznisa, nauke i umetnosti i da Srbija ima neke državno-privredno-kulturne-promotivne koristi od toga. Za sada se ništa od toga nije desilo – a sam aktuelni Papa je zbog bolesti i abdicirao, pa je glavni svetski dogadjaj – vidi se po broju prisutnih na Trgu Svetog Petra u Rimu, ispred prozora bazilike Svetog Petra, koji čekaju da im se Papa obrati, poslednji put u toj ulouzi. Nema svetske agencije i novine, ili TV-a, koji nisu ispunili svoj medijski prostor svakominutnim izveštavanjem o Papinim odlukama, uzrocima i koracima koje preduzima, u svom istorijskom RAZREŠENJU od teške dužnosti prvog čoveka katoličkog sveta. Izgleda da je PROPALA ideje državnog vrha Srbije, da se baš oko Milanskog Edikta i proslave datuma u godini donošenja tog akta, na 1700-tu godišnjicu, svetski mediji bave Srbijom i njenim zaslugama za tu proslavu, ako već ne za donošenje samog Milanskog Edikta.

IMPERATOR KOČA PUTUJE, PUTUJE...

Ispalo je da će centralni dogadjaj ove celokupne istorijske proslave, biti baš POZORIŠNA predstava KONSTANTIN, koju je država organizovala i lepo platila, a sprovela u delo izabrna ekipa, locirana u Narodno pozorište u Nišu i Narodno pozorište u Beogradu. I naravno, počele su pripreme – tražio se tekst za predstavu i pisac – nadjen je u piscu romana KONSTANTIN, Dejanu Stojiljkoviću iz Niša, pa je, valjda i uz n jegovu pomoć, novi Direktor drame, doskorašnji dramaturg Kruševačkog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović prredio tekst za scensko izvodjenje, koji je već, kako izgleda, dramatizovao Ivan Velisavljević, takodje dramturg, a režija je poverena Jugu Radivojeviću. Nisam čitao ni roman, ni dramsku verziju ovog štiva, ali gledao sam svečanu prrmeijeru, sa mnogo radnika obezbedjenja po celom Trgu Republike i, naravno, u samom Narodnom pozorištu i u društvu sa mnogim, za mene skoro sasvim, potpuno nepoznatim članovima Vlade i ostalih vrhuški Srbije, sa Predsednikom države i njegovim savetnicima, diplomatskim korom, crkvenim i vojnim vrhom. Novinari i kritičari bili su prvo zamoljeni da sede na drugoj galeriji, ali pošto je parter ostao poluprazan – mnogi protokolarni gosti su imali preča posla, dozvoljeno im je da sednu i u poslednje redove partera, da se ne bi videlo koliko je praznjiikavo. Velike svečanosti se na svetu već odavno obeležavaju – sa iskustvima svečanosti otvaranja Olimpijade, ili i samih manjih svetskih prvenstava, velikim mega-spektaklima, sa vatrometom i aeromitinzima, ili sa naročito za to pripremljenim predstavama, grand spektaklima velikih žongleraja i nebeskih projekcija, na primer. Videli smo takve predstave i na otvaranju Smederevskog Letnjeg Festivala – Tvrdjava Teatar – neke uspešnije, a neke manje uspešne. Naš poslodavac – Vlada Srbije, dogovorio se sa Odborom za proslavu, da se napravi predstava u pozorišnoj sali – prvo u Nišu, a potom i u Beogradu i to predstava koja bi trebalo da se igra na redovnom repertoaru ova dva pozorišta, kao i na scenama širom Srbije, širom bivše Jugoslavije i, ako ikako može i po svetu. Tekst je već preveden na engleski jezik i na beogradskoj predstavi išao je uredan titl iznad scene – tako su i brojni strani diplomati, koji ne znaju srpski jezik, mogli da uživaju u tekstu ovog dramsko-istorijskog letopisa o starorimskom caru Konstantinu Prvom Velikom

. ...ON IDE U RIMSKO, IZBAVLJA SVE SRPSKO...

Predstava je koncipirana izmedju spektakla – scenskog recitala, operske i operetske provinijencije i skoro sitno realističkih kratkih scena, iz svakodnevnog života velikog Cara, što je sve konstruisano prema dostupnim istorijskim izvorima – njegove biografije i raznih drugih spisa koje je autor romana dobro proučio. Dobili smo jedan ubrzani prikaz dugog života tog jednog od careva drevnog Rima, prikaz bez naročitog ključa i bez naročite dramske tenzije. Ispalo je da su scene vrlo uejdnačenog ritma i skoro stalno istog tempa, postale monotone, pa je površnost, koja je dominirala u tretmanu, što je bilo za očekivati, zbog brojnosti sekvenci iz života ovoga Cara – postala još i dosadne i nekomunikativne. Prosto nam je bilo svejedno, da li će se Car oženiti, oterati ženu, uzeti drugu pored prve, šta će biti sa njegovim sinom, sa raznim centurionima, sa nekim osobama koje ulaze i prolaze po sceni-ogromnom stepeništu, u belim, stilizovanim oklopima, ili u togama crvenim i vrlo vešto iskrojenim – prava pozorišna modna revija, do razmetljivosti oblicima i bojama, materijalima i krojevima – kostimografi Bojana Nikitović i Stefan Savković. A što se tiče scenografije, Aleksandar Denić napravio je NAJGORU scenografiju što je mogao – pretencioznu i nefunkcionalnu – bele ogromne stepenice, od poda do plafona scene, stepenice na kojima se glumci, uglavnom, sapliću kad hodaju i govore, što bi trebalo da im bude omogućeno da urade sa lakoćom. Ovako su onda, uglavnom, smogli toliko hrabrosti da dodju do nekog mesta na tim ogromnim belim stepenicama, koje su gutale svetlo i glumce u belim ratničkim kostimima i oklopima, prosto poništavale vizuelno...da dodju do tog mesta i izrecituju svoj tekst, oddeklamuju šta imaju da kažu i brzo pobegnu, dok se nisu sapleli o te ogromne stepenice, kao da se lomataju po stenama na obali Jonskoga mora, na primer. I tako skoro dva debela sata – neke nezanimljive priče, o nekom nepoznatom i ni za koga danas bitmom, starorimskom Caru, starinski prikazanom, dosadno i nepotrebno, pompezno i nadmeno, nerazumljivo i usporeno, kao lokomotiva kojoj je ponestalo pare, a nema ko da naloži kotao i nema se od čega, a ne umeju baš ni da otvore peć, pa da ubace makar neko dobro drvo, ili kakav jak ugalj – od emocija, od istine, od talenta i znanja. NIŠTA!

CARE, KOLE, MINISTAR TE VOLE!

Glavni lik – Cara Konstantina, igrao je skoro šeretski i bez ikavog žara, samouvereno i neasocijativno, Miodrag Krivokapić. Bio je stalno prisutan na sceni, ležao, stajao, govorio i ćutao, pratio šta drugi rade i komentarisao i učestvovao u scenama. Kao i svi drugi prilično otudjen i nezainteresovan – opšte mesto, do opšteg mesta u izrazu. Od teksta do izvodjenja – mizanscena i govorne radnje. Ostali glumci, pa čak i temperamnetni Petar Benčina, kao mladi Car Konstantin, koji inače deluje sveže i interesantno na sceni, ispao je sterotipno uopšten i sasvim se uklopio u celinu ove pretenciozne i nepotrebne predstave. Naročito je takav pečat dala video projekcija Dorijana Kulundžića. Besmislene slike, uglavnom nekog iskonstruisanog prostora, neke arhitektonske celine koja se nepotrebno vrti u slici na zadnjem scenskom zidu i ometa, ionako slabo zaokupljenu, pažnju gledaoca koji onda još manje prati scenska dogadjanja, koja bi trebalo da budu izazov za asocijacije. Muzika Vladimira Pejkovića bila je preteška – kao da smo na kraju sveta i civilizacije, a ne na početku nekog novog ushićenja, o kome je valjda, trebalo da bude ova svečarska predstava. Religiozni duh – verski fanatizam raznih osoba na sceni, koji se povremeno verbalno potencira, fascinacija novom verom – hrišćanstvom, delovao je sasvim neubedljivo i potpuno pase, kao što zapravo i jeste u stvarnosti, ali umetnički nije došla do izražaja ni ta ideja koja bi trebalo da pokreće celu proslavu – pojava Nove Vere u svetu mnogobožačkih uverenja i verovanja – ta smena nije bila dokazana jer je protagonisti nisu plasirali sa uverenjem, ni rediteljski ni glumački, iako je tekst o tome govorio – ali to na sceni nije dovoljno. Veliki broj glumaca iz manjih srpskih pozorišta, doneli su duh tih pozorišta – usporenost i staromodnost i ispunili scenu Narodnog Pozorišta duhom srpske provincije, a Cara Konstantina i njegovu starorimsku istoriju i biografiju, ispričali banalnije nego što je napisana i verovatno, banalnije nego što je bila u stvarnosti. Nepotrebno i preuveličano propitivanje dogadjaja koji su se desili u davna vremena, ostalo je isprazno i pompezno, bez pravog razloga za prikazivanje i time bez ikakvog umetničkog dometa. Ne verujem da je i prodržavni efekat time postignut – ako ga je iko zaista očekivao, u ovakvom kontekstu. Izgleda da je ideja nadobudne promocije potpuno propala, ali onako – ZA SVE PARE! Nažalost!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – četvrtak, 7.mart 2013.

auh, pa ovo je pomeranje dupeta for all involved - za sve pare!  xrotaeye

moglo je to mnogo oštrije. ovo je dosta pristojna negativna kritika.

inače, naravno, ne postoji roman KONSTANTIN koji je dramatizovan, ali ta stvar je, zbog KONSTANTINOVOG RASKRŠĆA, zaista konfuzno predstavljena u javnosti.  xrotaeye

Ni Konstantinovo raskršće nije roman o Konstantinu. Dexa je samo ekspert za Konstantina. Nazdravlje vam ekspertiza.

ima i ovde nekoliko sumnjivih (proizvoljnih) tvrdnji pomešanih sa, u načelu, tačnim opservacijama i zaključcima, a svakako sa tačnom evaluacijom značaja i povoda, i proslave.


Ko laže više, a ko laže bolje?

U susret proslavi sedamnaest vekova državnog hrišćanstva

11.03.2013



Naše vreme se već uveliko naziva post-hrišćanskom erom. Predstavnici mnogih crkava se ove godine sastaju, ne samo da proslave jubilej jedne od najvećih prevara, nego da proglase kraj hrišćanske ere, hteli oni to ili ne. Ona je počela sa Konstantinom, pa je red da se sa njim i završi...

Konstantin I Veliki, kralj Galije, Britanije i Hispanije, a zatim i car Rimskog carstva i prvi hrišćanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrišćanske crkve, posle smrti je  kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama se poštuje kao svetac i "ravnoapostolni car". Međutim, istorija priča sasvim drugu priču. Kao i njegov otac, Konstantin je bio mnogobožac, poklonik Sunca i doživotni paganin. Postoji priča koja opisuje njegovo putovanje iz Marseja u Trir gde je posetio neimenovani Apolonov hram. Tu je "doživeo susret" sa Apolonom koji mu otkriva proročanstvo prema kome je upravo on, Konstantin, predodređen za vladara celog sveta. Od 310. godine na Konstantinovom novcu pojavljuje se Nepobedivo Sunce (Sol Invictus), koje slavi kao svog pratioca i zaštitnika. Još jedna priča je zabeležena, ne zna se kada, ali opisuje drugu viziju koju je car imao tokom borbi s Maksencijem. Bio je to osvetljeni krst na nebu, posle čega je naredio vojnicima da na oklope ucrtaju figuru za koju se danas veruje da je predstavljala monogram Isusa Nazarećanina. Ova priča se u krilu crkve forsira kao dokaz Konstantinovog preobraćanja, međutim, to je zauvek ostalo obavijeno velom misterije.

Istoričari ćute, skrivaju istinu i artefakte koji ne odgovaraju utvrđernom estsablišmentu zatrpavaju po depoima i arhivama. Ne retko ih i uništavaju u prilog očuvanja "vere", a ne izostaju ni falsifikati kojih je crkvena istorija prepuna i koja je od tih istih istoričara prećutno odobrena. Što bi stari rekli: "Vrana vrani oči ne vadi".

Gotovo je neverovatna sklonost velikog broja ljudi, ne samo kod nas, već i u celom svetu, da slave krvoloke kao svoje junake, pa čak da se sa njima međusobno utrkuju sve u smislu: "Naš je psihopata veći od vašeg manijaka". U narodu je mnogo i onih koji se poistovećuju sa zločincima, a u ovo moderno vreme i sa svojim nacionalnim kriminalcima, ne uviđajući pri tom da tako saučestvuju u njihovim zločinima. Sve izgleda kao težnja tome da što je neko neko pobio više ljudi ili počinio gnusnih zločina, to postaje veći kandidat da mu se podigne spomenik.

Gotovo da nema naroda koji ne slavi nekog svog krvoloka kao junaka kojima diže spomenike i peva hvalospeve, ali nije uvek baš tako. Eto, na primer Grci i Makedonci se već dve decenije glože oko toga čiji je Aleksandar Veliki, inače jedan od najvećih osvajača u Istoriji. A da li se iko zapitao, čitajući istoriju, ko je bio Aleksandar Veliki - osvajač? Šta osvajači rade? Osvajaju, to jest surovo otimaju ono sto je tuđe, pljačkaju, žare, pale, masakriraju, siluju i žensko i muško i decu. Strahotno je i zamisliti kakav je krvavi trag za sobom ostavio Aleksandar Makedonski od Balkana pa sve do Indije. Ipak, Makedonci teže da u temelje svoje državnosti ugrade život jednog od velikih krvoloka, čemu se Grci oštro protive tvrdeći da je monstrum njihove gore list.

"Iver ne pada dalje od klade", kaže naša narodna mudrost, pa tako i crkva ima svoje ubice koje proglašava svecima. Priče su o njima toliko izmešane sa onim zaista velikim ljudima, da više niko tu ne može da razabere ko je ko. Tako se vajnim vernicima često može desiti da se za duhovnu pomoć mole nekome zločincu koji zajedno sa svojim promoviteljima i kanonicima verovatno sedi u nekom od najdubljih kutaka "pakla".

Istoričari lažu mnogo, ali popovi to izgleda rade daleko bolje. Eto, ove se godine među Srbima promalja novi mit o caru Konstantinu, rođenom nišliji, kako se to već ovde kaže. Izgleda da je mit o caru Lazaru i Nebeskoj Srbiji postao deplasiran pa se sad brže bolje utrkuju da zauzmu centralno mesto u slavljenju "hrišćanskog jubileja". Čekam samo kad će nekom da padne napamet i izvali, kako je i Konstantin Srbin, veliki ravnoapostolni car "velike nebeske Srbije".

Tako se ovde svi od reda, i crkva i političari i "naučnici istoričari" bacili na trku oko proslave jednog od ubedljivo najsurovijih rimskih careva. Drugim rečima, proslavlja se godina jubileja Milanskog Edikta u Nišu, konstantinovom rodnom Naisu, što je isto tako logično kao što bi bilo proslavljati nišku roštiljijadu u Milanu.

Postoje dva različita pogleda na ličnost Konstantina: jedan je crkveni, a drugi istorijski. Istoričari lažu da se ne bi zamerili bilmezima na vlasti, ali su za to nemilosrdni prema despotima koji su davno pomrli. Za razliku od njih, Crkva laže stalno: kada kakvog krvopiju, da bi mu se dodvorila, proglasi svecem, onda on ostaje pod oreolom za sva vremena. Istorijski dokumenti nedvosmisleno dokazuju da je "hrišćanski" car, koji je uistinu bio mnogobožački car, bio više nego surov. Jedna od zabava, koje je najviše voleo, bila je bacanje ratnih zarobljenika divljim životinjama koje su ih rastrzale. Poznata je njegova izjava da je "samilost prema zarobljenicima glupa." Veliki "svetac" je takođe ubio svog prvorođenog sina Krispa, a na zahtev svoje majke, Svete Jelene, ubio je svoju ženu strašnom smrću - umrla je zaključana u pregrejanom kupatilu. Može biti da je car postao svetac dok je posmatrao kako njegovi vojnici čine pokolje. O njemu postoji čak i priča kako je video Hrista. Kako se posle ovoga posvetio vidi se po tome što je od tog događaja, pa nadalje, uveo pravilo da njegova vojska nosi odsečene glave neprijatelja na kopljima.

Hrišćani su oko tri veka bili miroljubivi ljudi, sve dok Car to nije iz korena promenio. Poveo ih je u bespoštedni, genocidni rat, i to jedne protiv drugih. Koliko je Konstantin najveća prevara u istoriji Crkve, očigledno je i po tome kako se na freskama i ikonama prikazuje. Dok se na njegovom pravom liku od mermera vidi lice izvitopereno zlom, na crkvenim prikazima mu je dat Hristov lik. Crkvena hijerarhija je zauvek ostala slepa za sve njegove zločine. Tvrdnja da je isključivo Milanskim Ediktom zaustavljen progon hrišćana nije tačna. To je dve godine pre Konstantina učinio Galerius, jedan od imperatora iz tog, takozvanog doba četvorovlašća, a Konstantin je to kasnije samo potvrdio. Ni prva, niti ova druga odluka se nisu isključivo odnosile na Hrišćane, već se radilo o sveopštoj toleranciji za sve religije u carstvu.

Istorijska je činjenica je da je Konstantin naložio i finansirao izgradnju crkve na Hristovom Grobu, Bazilike Svetog Petra i Crkve Svetih Apostola, ali je, u isto vreme, zidao i mnogobrojne paganske hramove širom carstva, što i nije ništa naročito, jer čak i danas neki bezbožnici zidaju crkve, a i mnogi su kriminalci veliki crkveni dobrotvori i donatori. Na Trijumfalnoj kapiji cara Konstantina nema hrišćanskih simbola, ali su tu zato prikazani Apolon, Dijana i Herkul. U jeku rastućeg hrišćanstva i zidanja hrišćanskih crkava car je takođe kovao novac na kome ga kruniše rimska Boginja Sreće. Iz istog perioda potiču i hrišćanske molitve u kojima se Hristos upoređuje sa suncem, to jest sa Bogom Sunca. Kao vrhunac, car je naredio da Hrišćani slave jedan od najvećih paganskih praznika, Zimsku kratkodnevicu, kao svoj Božić. Zna se da je on bio taj koji je kanonizovao ono što danas nazivamo Novim Zavetom, kada je naredio Evseviju da uredi kompilaciju jedinstvene zbirke novih spisa razvijenih iz glavnih aspekata 131 verskog teksta koji su predati na 1. Vaseljenskom Saboru. Rekao je: ,,Pretražite knjige, i sve što je dobro zadržite, a što je zlo - odbacite. Ono što je dobro u jednoj knjizi sjedinite s onim što je dobro u drugoj. Sve što bude tako sjedinjeno nazvaće se Knjiga nad knjigama. To će biti doktrina mog naroda..."

Čuveni Nišlija je, kao rimski imperator, nosio titulu vrhovnog paganskog sveštenika, i sa njom je i umro. Uopšte nije jasno kako su Mnogobožačkom Prvosvešteniku davane titule kao što su "Glava Crkve" i "Hristos na Zemlji." I ne samo to, nego kako je neko ko uopšte nije bio kršten, a radi se o nesalomivom hrišćanskom zakonu, mogao da bude naslikan u crkvama kao pravoslavni vladar. Da sprdnja bude još veća, navodno, Konstantin je kršten nekoliko trenutaka pre nego sto je ispustio svoju poganu dušu. To se desilo pošto se car odrekao Svetih Otaca, stožera današnje pravoslavne, i takođe rimokatoličke crkve, i vratio na vlast jeretike koje je nekada proganjao i ubijao. Jeretici su sigurno ovo izmislili, ali i da nisu, zvanična crkva ovakvo krštenje ne priznaje.

Paganski "Patrijarh" je najviše slavljen zato sto je sazvao prvi hrišćanski Vaseljenski Sabor - instituciju koja je utvrdila principe državnog hrišćanstva. Velika većina episkopa iz carstva se nije odazvala, jer to su bili oni pametniji, koji, kroz iskustvo iz progona, nisu verovali krvniku zbog toga što bi mu to dalo priliku da ih lako pobije sve na istom mestu. Car se na Saboru pojavio sa velikom dijademom njegovog omiljenog boga Apolona. Jedan od Svetih Otaca ga je opisao kao "vesnika od Boga, obučenog u odeću koja se sjajila kao sunčevi zraci - prekrivenog zlatom i dragim kamenjem."

Milanski Edikt je proglasio toleranciju za sve religije, a Sabor je tu toleranciju oduzeo onim hrišćanima koji se nisu slagali sa novim pravilima. Car je zagarantovao da će svaki takav "jeretik" biti prognan, a da će onaj kod koga se nađu knjige protivne Saboru - biti ubijen.

Šta se to ustvari slavi ove godine u Nišu? Sa Hristom je počelo hrišćanstvo, a sa Konstantinom hrišćanska civilizacija. Civilizacija, sa jedne strane, podrazumeva kulturu, što će reći visoku umetnost, književnost, i uopšte mogućnost za stvaralaštvo. Sa druge strane, ona podrazumeva i sve metode koji su njen uslov, a to su diktatura, tortura, krvava osvajanja, intrige, ubistva, prevare, laži, bespoštedna borba za vlast, i slično.

Naše vreme se već uveliko naziva post-hrišćanskom erom. Predstavnici mnogih crkava se ove godine sastaju, ne samo da proslave jubilej jedne od najvećih prevara, nego da proglase kraj hrišćanske ere, hteli oni to ili ne. Ona je počela sa Konstantinom, pa je red da se sa njim i završi...

http://www.alexanthorn.com/alexanthorn/dnevnik/b90.htm (http://www.alexanthorn.com/alexanthorn/dnevnik/b90.htm)

basara je dvaput, cum grano salis, pisao o konstantinu:

27/02/2013 19:14
Sirotinja, treći put

Izgleda da nam je sirotinja (da se i ja visokoparno izrazim) vaistinu sudbina. Ne samo da pustoši takozvanu današnjicu nego se proteže i u davnu prošlost, sve do one noći u kojoj je Svevišnji plamenim slovima na tamnom nebu, u maniru, bože me prosti, naših politikanata ,,poručio" imperatoru Konstantinu: In hoc signo vinces. Pogađate - u pitanju su car Konstantin i proslava jubileja Milanskog edikta.


http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sirotinja_treci_put.881.html?news_id=256479 (http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sirotinja_treci_put.881.html?news_id=256479)

Kako to ovde biva, kada se u nesretnu srpsku kulturu, makar i nekim prigodničarskim povodom, upumpa neka kinta, ispadne žestok belaj u stilu - narod nema šta da jede, a oni bacaju pare na izložbe i muziku. I - šta da vam pričam! Digla se neopisiva furtutma. Kuknjava! Milioni se traće! Tu padaju - srećom, ne glave - ostavke. Slede prozivanja. Konferencije! Argumenti i protivargumenti. Da ne bi aflatoksina, afera Konstantin bi nesumnjivo bila utisak nedelje. A možda i bude. Utisak je tek pred nama.

Nego, da ne dužim. Posegnem ja za novinčinama da istražim stvar i da pogledam o kojim se astronomskim honorarima tu radi i ustanovim, cenjeni publikume ( a donekle sam upućen u materiju), da je većina honorara otprilike ista kao i prigodom produkcije sasvim nejubilarnih predstava. Setite se samo ne tako davne pometnje nastale oko (suma) i honorara u SNP. Može biti da sam ja pristrasan, ali držim da su i niški i srpskonarodnopozorišni honorari zapravo mali. Jeste, zagrajaće populisti i komentatorluk, ali narod nema šta da jede. Fakat, nema. Ali samo zato što su rečeni honorari takvi kakvi jesu - ubogi. Za svoju ubogost narod prvenstveno mora da zahvali ubogosti svoje kulture. Ama, to je opširna tema. Možda je se dotaknemo neki drugi put.

A sad - zakeranje. Nimalo mi nije jasna ovolika srpska ushićenost imperatorom Konstantinom i njegovim, tj. Milanskim ediktom. Stiče se, opet bože me prosti, utisak kao da je taj edikt donesen u Marićevića jaruzi, a ne u Milanu. Ili gde već. Kad malo bolje razmislim, car Konstantin niti nam je rod niti (ponovo) pomozbog. A mi smo to Konstantinu još manje. Milanski edikt fakat jeste svetskoistorijski događaj, pa bi u tom smislu bilo pošteno da i svetska istorija, to jest svet, odreši kesu, što se, izgleda, nije dogodilo. Moj nadimenjak, Lale Pavlović, drži da je iz nekog razloga za Srbiju veoma važno što se car Konstantin rodio na (u ono vreme budućoj) teritoriji Srbije, ali bi blaženopočivši car mirne duše mogao Laletu odgovoriti da se, ako ćemo tako gledati na stvar, džumhurbaškan Nikolić rodio na (bivšoj) teritoriji Rimske imperije. Imajući to na umu, ja zato ponekad govorim: Srpski narod i senat.


06/03/2013 19:20
Četvrti Rim

Izgleda da se Lale Pavlović, dramaturg ovdašnji i prezidencijalni sovjetnik za kulturu, baš žestoko navukao na cara Konstantina i antiku uopšte. Gotovo da nema dana, a da Pavlović ne prozbori ponešto visokoparno o značaju Srbije i Niša za uspon Rimskog carstva. Hteo sam večeras da pišem o nečem drugom, ali pročitavši u jednoj žutari Laletovu antologijsku izjavu da je ,,Niš najveći rimski grad posle Rima", nisam mogao da odolim. Istorija je u pitanju. Sutra ćemo se baviti svakodnevnicom i trivijalnostima. To se ovde, ionako, uvek ostavlja za sutra.


http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/cetvrti_rim.881.html?news_id=256862 (http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/cetvrti_rim.881.html?news_id=256862)

Dakle, posle Rima, kao prvog, Carigrada kao drugog i Moskve kao trećeg Rima, dobili smo i četvrti - Niš. O kome ponešto i ja znam jer sam vaktile tamo služio vojni rok. Ni tada, a ni posle Niš mi - inače fina jedna srbijanska varoš - nije delovao nimalo rimski. Bilo da je u pitanju onaj stari, bilo ovaj moderni. Od dugog vojničkog vremena stigao sam da obiđem i iskopine čuvene Mediane. I šta da vam kažem? Iskopine! Ruševine. Ništa spektakularno. Izgleda da su stari Rimljani, za razliku od savremenih Srba, imali osećaj za meru. Ali savremeni Srbi ne bi bili Srbi kada nešto ne bi zasrali. Tako su imenom antičke Mediane nazvali jedno pivo (nadam se da ga više ne proizvode) koje bi u žestokoj ovdašnjoj konkurenciji sasvim sigurno ponelo titulu najgoreg. Mislim da se čak i neka brlja, isto tako loša, ako ne i gora, zvala Mediana.

U ono vreme, međutim, u Nišu se ništa nije zvalo Car Konstantin, a danas se izgleda sve tako zove, pa čak i bulevar koji prolazi pored Mediane, čije su časno ime zauvek ukaljali loše pivo i još gora rakiještina. Tako je to bilo, cenjeni publikume. Za Titovog života carevi, da kažemo nisu bili in. Ni na domaćeg Dušana se nije blagonaklono gledalo, kamoli na tuđina, zavojevača, robovlasnika i eksploatatora. Izgleda da je Laletu udarila u glavu Konstantinova premijera u Narodnom pozorištu. Sa njegove tačke gledišta - više nego uspela. Ne govorim ovde o samoj predstavi (koju nisam gledao) i koja svakako nije zaslužila paradu kiča upriličenu pre nego što je i počela. Slučajno sam se za vreme dnevnika zatekao u kafiću, pred takozvanim televizorom i - da vi kažem - imao sam šta da vidim. Pred nacionalnim teatrom žestoka furtutma. Policija! Udba! Kos! Voa! Pristižu audiji i beemvei iz kojih izlaze ugledni gosti i gošće. Dobro, to se tako manje-više svugde radi. Ali mi ne bi bili mi kada ne bismo imali svoje posebnosti. U ovom slučaju crveni pano sa Konstantinovim likom pored koga su morale da prođu sve visoke zvanice sa suprugama Jovankama, da se tu nasmeše i uslikaju. Kako ono reče Đilas, Milovan: nova klasa.

okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

Čovek preveo Izgubljeni raj u zatvoru, nije šala.

Quote from: Father Jape on 11-03-2013, 18:23:11
Čovek preveo Izgubljeni raj u zatvoru, nije šala.

i još kako!

btw, ima li taj prevod kod vas na faxu? svojevremeno sam ga tražio u nišu, i ni od korova!

Evo i veliki Svetislav Basara se latio pera da opljune i predstavu i predstavljače i predstavnike i državu i narod samo ne Niš, jer Niš je grad u kojem je služio vojsku, vakatli, pa je već time zaslužio da bude pošteđen. Udario i na kulturu i nekulturu, na politiku i politikante, tamo negde i Dušana pomenuo, a sve zato da ne ostane zabeleženo da nije zabeležio. Kao da nije pitanje kako nego zašto je sve to u tom Nišu urađeno. Negde u prolazu je zaboravljeno kako je ta predstava napravljena.


A onda se zamislim nad svojom nedostatnošću, jer, eto, na zidu mi visi ikona cara Konstantina i carice Jelene, a ne slavim niti sam neki vernik. Ikonu naručio moj brat za neki od rođendana jer nam je otac Koča, skoro pa Konstantin, a majka Jelka, skoro pa Jelena. Da bude još gore, nije bilo Basare da mi objasni, pa nam se i ćerka zove Jelena, ovog puta sasvim. Tragedija se nastavila kad smo zamolili najboljeg prijatelja u Grčkoj da nam bude kum, a on potegne i sina nam Uroša krsti - Konstantin. Šta će čovek kad se i on zove Kosta, Konstantin, zapravo, a i oba unuka od sinova mu nose isto ime. Ima on i jednu Elini, tojest, Jelenu, ali nju pominjem da se ne izgubi u prevodu. Muka je da sad zaboravim na sve to, jer taj car je bezveze, niko pametan se na njega ne osvrće, samo mi blentavi Srbi, verujemo da ćemo tako skrenuti pažnju na sebe.


Možda bi i to bilo u redu, možda nisam važan ja i ti silni Konstantini oko mene, ali se onda setim Pola Banyana i Johnny Appleseeda i lukavog Disney studija koji je pare namlatio na tim legendama, pa Stonehenge-a koji ima veze sa današnjim Britancima kao Marica sa krivim, o kralju Arturu da i ne govorimo, Nascu su nacrtali vanzemaljci, a Peruanci imaju fajdu od turizma, Hrvati čuvaju svog Neandertalca u Krapini, kao da i danas nose taj DNK. Ukratko, svaka šuša na ovom našem svetu nađe neku svoju maskotu, a kod nas i Dživdžđan skoro istrebljen. To mi ne dozvoljava da se skupim u svom jadu i zatajim koliko sam uvaljan u Konstantina. Konstantno.


Jer, njegovo ime znači stabilan i ne znam zašto ne bismo bili, bar malo, stabilni, nego se teturamo iz gluposti u glupost. Bojim se da će posle ovoga i sličnih napada na zdravu pamet neko staviti pod upitnik i divnu ideju onog arheologa Koraća (ili nekog drugog), koji je nabrojao osamnaest rimskih careva sa prostora Srbije, pa sanja da uz kopanje po Viminacijumu, načini turističku stazu puteva rimskih careva. Pokenjaće se na tu divnu priču iz puke zavidljivosti i neće biti važna ni ideja ni mogućnosti, nego pitanje ko je drpio lovu, jer se moj zet kad smo posetili Viminacijum raspitivao kako može da donira u taj projekat. A ja mu rekoh da je to uzalud, jer nismo zreli da prepoznamo i prihvatimo skoro ništa pametno.


Da se vratim tamo gde pitanje i jeste. Da li je to dobra predstava, da li je Dexa sposoban da se nosi sa značenjima starim 1700 godina, ako jeste zašto je Kišobranac morao da drlja po njegovom oranju, je li Krivokapić šmirao ili je sjajno nosio svoju ulogu, kako su uspeli kostimi, a kako scenografija A. Denića? Dakle, da se o delu ne govori kao o nedelu, nego da se oceni koliko se uspelo, a koliko ne. Da je tako, Basara se sigurno ne bi našao pozvanim da i on baci jedan kamen. Završavam sa mrzovoljom i potmulim pitanjem: Jesam li ja sada branio Dexu?

Nisi.

Sad mi je lakše. Hteo sam i da napomenem da u Rimu, kad precrtamo Koloseum i Foro Romano, sve ostale bazilike i crkve iz IV veka su zadužbine Konstantina i Jelene, ali sam se predomislio.

Quote from: Ghoul on 11-03-2013, 18:44:29

Quote from: Father Jape on 11-03-2013, 18:23:11
Čovek preveo Izgubljeni raj u zatvoru, nije šala.

i još kako!

btw, ima li taj prevod kod vas na faxu? svojevremeno sam ga tražio u nišu, i ni od korova!

Mislim da ne. Ima u Univerzitetskoj biblioteci.

Quote from: scallop on 11-03-2013, 19:25:30
Jesam li ja sada branio Dexu?

jesi.

a kad si toliki kostoljub, evo ti jedan prikladan dux:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi50.tinypic.com%2F34gqck2.jpg&hash=f402fddb0544b4f418bd9aef77368c74557a8312)

Skalope, ne nasedaj na jeftine dukseve.
Basara je... malo zabrazdio.
A da se vratimo temi, može.

Quote from: lilit_depp on 11-03-2013, 18:09:05
okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

Kad god neko o Đilasu (Milovanu) prozbori nešto u pozitivnom kontekstu, meni izađe groznica na gornjoj usni. Tri... dva.. jedan... ah, evo.

To je Ghoulov duksić. Krivo mu je što njemu niko nije Konstantin.

Scallop postavlja pravo pitanje, ako sam dobro shvatio: kakav je to osnovni tekst ako u njemu tri profesionalna pozorišna radnika nisu uspela naći elemente iz kojih se stvara drama? Ako je tekst toliko loš, pa nisu mogli iščupati nikakav dramski zaplet, zašto su dalje radili na njemu? Zašto nije zamenjen pisac? Ako je u predlošku (očigledno je reč o "predlošku" kada su ga čačakali ostali) i bilo nečeg što se moglo pretvoriti u dramski tekst, onda je pitanje koliko su profesionalci otaljavali posao?
Kako god okreneš, pisac je kriv, pogotovo ako je imao zadnju reč.
Mada, uvek su mi govorili kako  i telfonski imenik može da se dramatizuje.

Quote from: Jevtropijevićka on 12-03-2013, 11:07:12

Quote from: lilit_depp on 11-03-2013, 18:09:05
okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

Kad god neko o Đilasu (Milovanu) prozbori nešto u pozitivnom kontekstu, meni izađe groznica na gornjoj usni. Tri... dva.. jedan... ah, evo.

Elaboriraj!

To ti je isto kao kad se u diskursu stigne do Hitlera.

Quote from: Father Jape on 12-03-2013, 20:10:46

Quote from: Jevtropijevićka on 12-03-2013, 11:07:12

Quote from: lilit_depp on 11-03-2013, 18:09:05
okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

Kad god neko o Đilasu (Milovanu) prozbori nešto u pozitivnom kontekstu, meni izađe groznica na gornjoj usni. Tri... dva.. jedan... ah, evo.

Elaboriraj!

Nema šta da elaboriram, groznica ko groznica  :mrgreen:
Odnosno, da da, ok, važi, veliki disident, hrabar čovek, prevodio Miltona, samo... a, ne sviđa mi se, štono rekao Crnogorac za Klaudiju Šifer. -.-

možda je mislio na klaudijinog šofera. :idea:

Od bernhardovca i ne očekujem da prepoznaje matore viceve!!! Niti ikakve!!!

Šta neće da ispluta u Nišu? U domu za stare jedna baba iskopala oči drugoj!

:)

nego, jeste li primetili kako svako malo pa nešto "ispluta" u kulturi ovih dana? te nema para za kinematografiju, te državni revizori pokazali koliko je nepravilnosti bilo u dodeli sredstava, te direktor službenog glasnika trošio pare na neprofitabilna izdanja, te stranački umetnici dobili nacionalne penzije...

da se razumemo, mi iz kulture smo parazitska klasa za koju ne bih minuta žalio da je neko đuture pošalje na tržište slobodno od državnih donacija, ili na oduzimanje imovine ko posle rata, ali... niko da se pita koliki je budžet za kulturu i koliko je to potencijalno spiskanih (ili ukradenih) para u odnosu na korupcionaške afere u, na primer, farmaceutskoj industriji ili građevini? kralo se i krade se naveliko, a javnost se zamajava sićom u kulturi. kako se ono kaže, na vuka vika a lisice meso vuku".

Šta je Konstantin Srbima?

pescanik.net/2013/03/sta-je-konstantin-srbima/

Neopaganska proslava u Viminacijumu 18.05.2013 (http://www.youtube.com/watch?v=gUvXN1eFOhY#)


Kanal "Pravoslavni Voždovac" :)

Masoni, a?

A šta je ovaj izjavio povodom Kačavende?

Nije ga se dotakao, makar u ovom klipu.

A znam, zato i pitam. Nisam išao dalje od tri meseca unazad, ali ni taj njihov kanal se nije baš nešto bavio time...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi41.tinypic.com%2F2zfprma.jpg&hash=6b1474a4fc9d4c6b902b3670c95985ba051ae8ed)

30.06.2014.
Sud: Nezakonit izbor upravnika Narodnog pozorišta

Autor Predrag Blagojević Izvor Južne vesti | NIŠ

Viši sud u Nišu poništio konkurs na kome je Ivan Vuković izabran za prvog čoveka niškog teatra. Gradsko pravobranilaštvo najavljuje žalbu.

Kako je za Južne vesti potvrdio predsednik Suda Zoran Krstić, utvrđeno je da je imenovanjem Vukovića prekršen zakon.

- Poništava se rešenje Skupštine Grada Niša o izboru Ivana Vukovića za direktora Narodnog pozorišta kao nezakonito - piše u presudi.
Ipak, u Sudu nisu mogli da kažu tačne razloge za donošenje takve odluke, s obzirom na to da tekst presude još nije otkucan.

Inače, postupak je vođen po tužbi Miroljuba Jovanovića, jednog od kandidata za upravnika pozorišta, koji se žalio na čitav niz nezakonitosti.

Gradski javni pravobranilac Miomira Dinić kaže da je trenutno na odmoru i da nije do detalja upoznata sa tim procesom, ali kaže da će se Pravobranilaštvo "svakako žaliti" na presudu.

Podsetimo, Skupština Grada je 30. novembra 2013. godine izabrala Ivana Vukovića za upravnika Narodnog pozorišta nakon veoma spornog konkursa.

Ivan Vuković rešenje Ministarstva rada
Ministarstvo rada: Vuković ne ispunjava uslove za upravnika
Kako su Južne vesti ukazivale, Vuković ne ispunjava jedan od osnovnih kriterijuma koje predviđa Statut pozorišta - da upravnik mora da ima završen fakultet i "najmanje 5 godina radnog iskustva u struci".
Problem je što je Vuković diplomirao svega godinu dana ranije, dok mu je jedino radno mesto pre toga bila funkcija v.d. upravnika Pozorišta. Ipak, on se "branio" tvrdnjom da "iskustvo u struci" nije isto što i radni staž, a kao argument koristio i dopis Udruženja dramskih umetnika Srbije koje potvrđuje da je Vuković režirao predstave još tokom studija.

Ni zaključak Ministarstva rada da Vuković ne ispunjava uslove, odnosno da je za tu funkciju neophodno radno iskustvo sa završenim fakultetom, vladajućoj većini nije bilo dovoljan.

Falsifikat. Biografija koju je Vuković podneo Skupštini Grada septembra 2012. godine
Falsifikovao dokumentaciju

Vredi podsetiti da je Ivan Vuković za v.d. upravnika Narodnog pozorišta izabran 18. septembra 2012. godine kao "Diplomirani reditelj", iako je u to vreme i dalje bio student.

Dejan Jovanović, predsednik skupštinskog Odbora za imenovanja i funkcioner SNS, tada je rekao da nije znao da Vuković još studira, a da diplomu na uvid nije tražio jer "to nije bilo bitno".

ovde imate i kopije dokumenata:
http://www.juznevesti.com/Kultura/Sud-Nezakonit-izbor-upravnika-Narodnog-pozorista.sr.html (http://www.juznevesti.com/Kultura/Sud-Nezakonit-izbor-upravnika-Narodnog-pozorista.sr.html)

Nekako najprikladnije da se ovde postavi, LM proslavljeni...

Quote
Autor trilogija epske fantastike "Vukovi sudbine" i "Perunov hroničar" Miloš Petković, u Nišu pokreće školu kreativnog pisanja "Beskrajna priča".Prema njegovim rečima, polaznici ove škole će moći preko jednog modernog, maštovitog i zanimljivog programa da savladaju veštinu pisanja kratkih priča i romana, ali i da budu uvedeni u svet pisane reči, izdavača i medija.Nakon upoznavanja sa žanrovima, delima kultnih pisaca i savladavanja osnova lepog pisanja, glavni cilj ove škole je da na kraju tromesečnog kursa svi polaznici objave zajedničku zbirku kratkih priča (u štampanom i u e-izdanju) koje će biti napisane u okviru zadataka i projekata tokom školovanja.Polaznici će biti podeljeni u dve grupe, a svaka grupa će imati dva dvočasa nedeljno. Po završetku kursa, polaznici će dobiti diplome i imati priliku da preko televizijskih gostovanja i zajedničkih promocija predstave svoje radove.Škola kreativnog pisanja "Beskrajna priča" nalazi se u ulici Vojvode Gojka 28 (Niš). Upis počinje od 10. septembra, a prva predavanja biće održana u oktobru.

Sud ponovio: Vukovićev izbor je nezakonit

Autor P. Blagojević, J. Canić Izvor Južne vesti | NIŠ


Viši sud u Nišu je ponovo presudio da se poništava konkurs na kome je Ivan Vuković izabran za prvog čoveka niškog teatra.

Sudija Milena Jovanović je odbacila sve primedbe predstavnika Grada Niša, zaključijući da su oni "bez uticaja na drugačiju odluku".

Time su zapravo otklonjeni "propusti" na koje je prethodno ukazao Apelacioni sud i zbog kojih je ovo suđenje i bilo ponovljeno.

Ipak, presuda Višeg suda nije pravosnažna i Grad Niš ima pravo žalbe.

Podsetimo, januara 2014. godine, neposredno nakon što je Skupština Grada izabrala Vukovića, jedan od kandidata na tom konkursu Miroljub Jovanović je podneo tužbu, tražeći poništenje konkursa.

Krajem juna je Viši sud prihvatio Jovanovićeve primedbe i presudio da je Vuković izabran nezakonito i poništio konkurs.

U žalbi na tu presudu su predstavnici Grada Niša kao jedine primedbe naveli da je tužba kasno podneta, ali i tvrdili da ni sam Jovanović nije ispunjavao uslove za izbor, čime, po njihovom tumačenju, nije ni imao pravo da tuži.

Apelacioni sud je krajem novembra poništio prvostepenu presudu i Višem sudu naložio ponovo proveri činjenice.

Sporno od početka

Skupština Grada Niša je 30. novembra 2013. godine izabrala Ivana Vukovića za upravnika Narodnog pozorišta nakon veoma spornog konkursa.

Kako su Južne vesti ukazivale, Vuković ne ispunjava jedan od osnovnih kriterijuma koje predviđa Statut pozorišta - da upravnik mora da ima završen fakultet i "najmanje 5 godina radnog iskustva u struci".

Problem je što je Vuković diplomirao svega godinu dana ranije, dok mu je jedino radno mesto pre toga bila funkcija v.d. upravnika Pozorišta.

Ipak, on se "branio" tvrdnjom da "iskustvo u struci" nije isto što i radni staž, a kao argument koristio i dopis Udruženja dramskih umetnika Srbije koje potvrđuje da je Vuković režirao predstave još tokom studija.

Ni zaključak Ministarstva rada da Vuković ne ispunjava uslove, odnosno da je za tu funkciju neophodno radno iskustvo sa završenim fakultetom, vladajućoj većini nije bilo dovoljan.

Inače, Vuković se u javnosti od samog početka dovodio u vezu sa Srpskom naprednom strankom, a dodatnu kontroverzu predstavlja i sporni konkurs na kome je Vuković februara 2014. godine izabran i za docenta na Fakultetu umetnosti u Nišu.

Prema nepotvrđenim informacijama Vuković trenutno pola radnog vremena provodi kao upravnik Narodnog pozorišta, a drugu polovinu kao predavač na fakultetu.

POGLEDAJTE I KOMENTARE:
http://www.juznevesti.com/Kultura/Sud-ponovio-Vukovicev-izbor-je-nezakonit.sr.html (http://www.juznevesti.com/Kultura/Sud-ponovio-Vukovicev-izbor-je-nezakonit.sr.html)

"Greškom" nenamenski potrošili 3 miliona od "Filmskih susreta"

Zbog toga što je novac namenjen za zakup filmova za prošlogodišnje Filmske susrete Niški kulturni centar bez saglasnosti Ministarstva kulture potrošio na opremu, Grad će najverovatnije novcem građana morati da vrati državi oko 3 miliona dinara. Iz NKC-a kažu da "nisu imali loše namere".

Za Filmske susrete 2014. godine, NKC je dobio od Ministarstva kulture 5 miliona dinara, od čega je milion i po predviđen za nagrade, 500.000 dinara za nabavku opreme, a 3 miliona za zakup filmova.

Međutim, kada je Ministarstvo početkom ove godine od uprave NKC-a zatražilo vanredni finansijski izveštaj, ispostavilo se da su više od 2,7 miliona dinara utrošili za nabavku opreme, za koju su već dobili pola miliona, a za to nisu ni tražili saglasnost Ministarstva. Time su prekršili Ugovor o sufinansiranju.

Direktorka NKC-a Bojana Simović smatra da novac nije nenamenski potrošen, jer "nenamenski potrošen novac znači da je novac potrošen za druge namene, a ovaj novac je potrošen za Filmske susrete".

Ona u svom izveštaju Ministarstvu objašnjava da se stavka "zakup filmova" našla u tekstu projekta "greškom zaposlenih u NKC-u".

Kako je navela, NKC je znao da se filmovi čiju je proizvodnju finansiralo Ministarstvo više ne zakupljuju, pa su "smatrali da dodeljeni novac mogu potrošiti na opremu" i nisu tražili saglasnost Ministarstva.
Simovićeva dodaje i da u ugovoru sa Ministarstvom "nisu bili određeni tačni iznosi za svaku stavku ponaosob", te da su u NKC smatrali da mogu taj novac rasporediti i na drugi način.

Priznajemo da je to možda bila naša greška, ali napominjemo da nismo hteli da nenamenski potrošimo novac, već da na najbolji mogući način organizujemo ovaj festival - navodi Simovićeva.
Komentarišući ceo slučaj, direktorka NKC napominje da su "njihove namere bile iskrene, dobronamerne i poštene, a nikako u pravcu nenamenskog trošenja", kao i da će se nadaju da će Ministarstvo imati razumevanja jer  "i pored najbolje namere nisu u mogućnosti da novac vrate".

Ministarstvo: Za svaku promenu neophodna saglasnost

Ipak, u Ministarstvu tvrde da je NKC bio u obavezi da novac utroši za ono za šta ga je i dobio, a da je za svaku izmenu morao da traži pisanu saglasnost.

Po Ugovoru su bili dužni da nas u pisanoj formi putem aneksa obaveste o eventualnim izmenama, što oni nisu učinili, tako da su protivno ugovornim obavezama novac umesto za zakup filmova potrošili na zakup opreme. Dakle, izvršili su prenamenu sredstava bez naše saglasnosti - kažu u Ministarstvu.

Grešku od 3 miliona plaćaju građani

Dopis Ministarstva kulture Upravi za finansije Grada Niša od 6. aprila ove godine (foto: JV)
Osim 2,7 miliona, NKC treba državi da vrati i još oko 307.000 dinara koji nisu prikazani finansijskim izveštajem i koji se smatraju neutrošenima, tako da je ukupni dug NKC-a 3.011.908 dinara.
Pošto je Grad osnivač ove ustanove, Ministarstvo kulture se dopisom obratilo gradskoj Upravi za finansije, sa molbom da se novac uplati u što skorijem roku, inače će ceo slučaj završiti na sudu.

Međutim, Bojana Simović se nada "da neće doći do prinudne naplate jer će to u potpunosti paralisati rad ove institucije".

Nama je Ministarstvo odobrilo 2,3 miliona za ovogodišnje "Filmske susrete", tako da možda može da se napravi prenamena sredstava, da se tim novcem "prebije" to što smo napravili taj previd, što ne bi ugrozilo ni održavanje predstojećih "Filmskih susreta". Ništa nije konačno, treba da se sedne da se vidi rešenje - kaže Simovićeva.

Simovićeva kaže da, kada je reč o tome da li oseća odgovornost, "njena odgovornost svakako postoji jer joj je takva funkcija, ali se greške svima dešavaju, jer živi ljudi greše".
Na konstataciju novinara da će ta greška poreske obveznike stajati 3 miliona dinara, koliko NKC duguje državi, Simovićeva kaže da "prvo, to nije dug nego previd, a drugo, to neće platiti ni poreski obveznici, ni Grad, nego će se za to naći neko rešenje na nekom trojnom sastanku".

http://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Greskom-nenamenski-potrosili-3-miliona-od-Filmskih-susreta.sr.html (http://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Greskom-nenamenski-potrosili-3-miliona-od-Filmskih-susreta.sr.html)

Da li mogu da vrate bar neke pare tako što bi prodali to što su kupili?

Quote from: mac on 08-06-2015, 23:33:13
Da li mogu da vrate bar neke pare tako što bi prodali to što su kupili?

kolko ja svatam, ništa oni nisu KUPILI - samo su, navodno, plaćali IZNAJMLJIVANJE opreme...

Koja je to oprema čije iznajmljivanje košta 2,7 miliona dinara? To ko oni Brusterovi milioni...

Moguće je da su stvarno samo hteli da potroše sve pare. Ali jbg, to mora nekako da se reši. Ne mogu ljudi tako bezobzirno da troše.

U toku je rušenje krova zgrade Narodnog muzeja na Medijani!!!!!!!
Zbog greške projektanata neko je smatrao da bez pitanja i odobrenja Muzeja može da ruši ono što je njegovo od 1936 godine!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi59.tinypic.com%2Fvowhmc.jpg&hash=4338ed336dfed1bd30857fa2887eb18ef58a07ab)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi61.tinypic.com%2F30c0rnq.jpg&hash=d2773828f0c21c81932d74e40c06ad6968f81961)

Ček, oni su valjda zamislili te lukove da zaštite upravo tu kuću, i neko uzeo da seče kuću, umesto da pita šta se dešava? Ne znam... ne razumem to odsustvo zdravog razuma.

tako je, kad odeš idući put u medijanu, ne zveraj samo dole, u iskopine, nego digni glavu malo, pa gledaj iznad sebe pravo čudo i unikatnost neimarstva srbije 21. veka...
zbog greške projektanata...
šta mislite, dal ćemo ikad saznati njegovo ime?
videti ga pozvanog na odgovornost?
kaznu?
a onog ko je rešio da to ovako zakrpi, 'sredi'?

više detalja:
http://www.juznevesti.com/Kultura/Natkrivanjem-Medijane-ostecena-zgrada-Muzeja-iz-1936.sr.html (http://www.juznevesti.com/Kultura/Natkrivanjem-Medijane-ostecena-zgrada-Muzeja-iz-1936.sr.html)