U okasnelom razgovoru sa ortakom koji zna vise od mene dosli smo do zakljucka:
Dok su nekada teme SF romana bile cvrsto utemeljene u nauci sada to vise i nije toliko slucaj.
Obrazlozenje: Sustina je da su ranije pisci smisljali neku naucnu, paranaucnu ili kvazi naucnu teoriju i zatim postavljali celu radnju oko toga. Ili, ako to nije bio slucaj, arsenal sprava i spravica je bio obavezan.
Problem: U novijoj literaturi, iako se kvalitet digao, uglavnom izostaju provokativne zamisli, tehnicki koncepti ili kvazinaucno teoretisanje. Sve se svodi na jednog bolecivog antiheroja koji tumara antiutopijom ili na rumenog svemirasha koji jezdi neobaziruci se na brojne S paradokse.
Pitanje: Da li je ischilelo poverenje u tehniku i naucna otkrica, ili je sve kontrolisano sa strane ili su ljudi sazreli u smislu da SF gadgeti nisu stimulativni koliko je to socijalna drama nekog mudrosera iz buducnosti?
Ili je, mozda, osnovna naucna pismenost i pisaca i citalaca drasticno opala? Ili su se pisci u kulturnom miljeu koji je tebi interesantan, prosto naprosto - prodali?
Quote from: "S."Ili je, mozda, osnovna naucna pismenost i pisaca i citalaca drasticno opala?
ovo je vrlo moguce
Quote from: "S."Ili su se pisci u kulturnom miljeu koji je tebi interesantan, prosto naprosto - prodali?
Nije stvar u piscima koji se meni dopadaju koliko u skretanju tema sa tehnoloski orijentisanih na cisto socijalne. mada to sa prodavanjem bas i ne shvatam. nije to komercijala ili daj da snizimo kriterijume da bi moglo vise ljudi da kupuje knjige, nego opsti trend je da se sve vise zanemaruju tehnologija, naucni koncepti i zivotni problemi koje namece primena odredjenih otkrica. HIPERION je odlicna knjiga, potpuno bez ijednog takvog koncepta[/quote]
Razlog je krajnje jednostavan: ljudi traze da citaju nesto sa dobrim karakterima, razradjenim zapletom, nesto humano u ovom svetu opsednutom tehnologijom. Ako zelim da citam nesto sto se bavi promovisanjem nauke na nacin kojim je to radjeno u "stara dobra vremena" preplaticu se na neki casopis.
U principu sve se svodi na razliku izmedju Velsa i Verna. pri cemu je meni Vels mnogo bolji.
ja mislim, da je unatoč opštim trendovima, gdje se nauka zapostavlja i nije više tako važna, još uvek živ tvrdi SF. Po mome najbolji pisac tvrdog SF trenutačno je australijanac Greg Egan, i njegove eksploracije kvantne fizike, su jednom reči i naučno uvjerljive i humane. Dozvolite, da preporučim ama baš sve, što je napisao. A ja sam toliko bio zadovoljan njegovim fiction, da sam čak preveo tri njegove priče, izmedju ostalog Cutie i Blood Sisters.
sigsimundus
Quote from: "johnson bronson"
Obrazlozenje: Sustina je da su ranije pisci smisljali neku naucnu, paranaucnu ili kvazi naucnu teoriju i zatim postavljali celu radnju oko toga. Ili, ako to nije bio slucaj, arsenal sprava i spravica je bio obavezan.
Eh da jedan od najvecih izuma je bio teleportiranje u Star Trek-u, Ajnstajna bi ova serija sigurno mnogo zabavljala :mrgreen:
Quote from: "Melkor"nesto humano u ovom svetu opsednutom tehnologijom.
Quote from: "Melkor"nesto humano u ovom svetu opsednutom tehnologijom.
Ali ovaj svet uopste nije opsednut tehnologijom. Svi se pale na mobilne telefone i fletskrinove i dividijeve satelite kablovske, ali nijedna od ovih stvari nema status koji je ranije imao radio, pa cela familija dodje da slusa radio dramu ili prenos utakmice, ili televizor pa cela ulica dodje da gleda.
Drugo, koliko je bilo naucnih otkrica od sezdesetih naovamo? sva otkrica su definitivno vezana ili za vojnu industriju ili se istrazuju stvari koje mogu direktno da se unovce, novi cip, noviji cip, ali u sustini sve stagnira. za hiljdu godina, ovo doba ce se posmatrati kao sto mi posmatramo srednji vek. ucmalost, neinventivnost, dogmatizam.
Pa to je upravo opsednutost - kada se ceo komsiluk skupi da gleda Micu Orlovica to je bilo cudo...
Salu na stranu, u pitanju je afinitet. Sem Egana, postoji jos par pisaca iz tzv. tvrde skole naucne fantastike, npr. Dzefri Lendis, Bakster... kao i par koji orbitiraju negde izmedju: Benford, Brin...
Mene, recimo, to smara. Citajuci Lendisa koji natanane objasnjava sta i zasto se nesto dogodilo u blizini crne rupe nacisto sam izludeo. Jedva sam pregurao pricu do kraja. Ljude vise ne interesuje zasto radi, nesto manje kako radi a ponajvise nas zanima sta mi mozemo sa tim i kako ce se to odraziti na nase zivote.
Q, ali onda to nije SF nego alegorija. ili tako nesto.
Nemoj zaboraviti da se u SF nalaze i science i fiction i da raspored ne mora da bude 50-50 vec da moze, i mora, da varira. Ako je roman vise okrenut socioloskim problemima ne mora obavezno da se ukine S prefiks. Mislim, probaj reci da npr. Leva ruka tame nije SF a mnogo se vise bave psihologijom nego tehnikom.
Na kraju krajeva i psihologija i sociologija i ekologija... su nauke.
Science je još uvek tu, jedino se težište prebacilo recimo s prirodnih nauka na društvene. Iskreno, meni najbolji SF je uvek ispao neka sociologija.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Faimovie.warnerbros.com%2Fgif%2Flogo.gif&hash=e202173581442d92db747bba8ebf0a9c5e8cd476)
:)
SF je manje "science", a mozda vise "sociology" ili "pSychology", zato sto mu vise nije potrebna prica o tehnologiji kao zanrovski alibi.
Dakle, nekada je kriterijum za SF bio ekstrapolacija tehnologije u blizoj ili daljoj ljudskoj buducnosti. Zrtve takvog pristupa su bile naracija, dubina i uverljivost likova, situacija i sl.
Nekada je u SF glavna ideologija bio tzv. "naucni pozitivizam", dodao bih uz to "psiholosko/socioloski idealizam", tj. uverenje da ce svi ljudski problemi, mane i konflikti biti prevazidjeni putem tehnologije, koja je lek za sve.
Imato to recimo kod Klarka - drustva buducnosti su bez vecih konflikata, njih ne razdiru jaka religijska osecanja (jer je iracionalno verovanje u Boga zamenjeno racionalnom verom u naprednu tehnologiju), svi su prisebni, obrazovani i razumni ljudi, zar?
Ima kod Klarka jedna recenica, mislim da je iz Odiseje 2061, a otprilike objasnjava zasto su na Zemlji u prvoj polovini 21. veka prekinuti svi medjuetnicki i drugi konflikti (yep!) - "Muskarci i zene, kada znaju da ih snimaju kamere (globalnih satelitskih stanica) najednom pocinju racionalno da se ponasaju". Ocigledno pisano pre rata u Bosni, Iraka, Somalije, ko ce sve nabrojati...
U klasicnom SF, centralnu ulogu ipak uvek igra tehnologija/nauka. Sve sto se desava na neki nacin je inspirisano/uzrokovano/omoguceno/reseno primenom nekog tehnoloskog sredstva - a mi tome treba da se divimo.
"Post-klasicni" SF ne izbacuje nauku - ona je tu, ali ne moraju svi glavni likovi da budu naucnici, niti takve knjige lice na udzbenike astrofizike. Podrazumeva se odredjeno predznanje, ali mislim da je bitnija dobra ideja, atmosfera i gradjenje likova.
Dobar primer "punokrvnog" SF-a: pa, recimo Gene Wolfe. "Knjiga dugog sunca", da li je to S!F?
Nije da se ne slazem sa svim ovim argumentima, svestan sam svega toga, ali pitanje je i dalje nerascisceno: ko je skrajnuo zanimanje za nauku, kako to da je prestala fascinacija otkricima i novim mogucnostima? zasto nema novih naucnih otkrica. ovaj trend se odrazava i na naucnu fantastiku koja je i nastala iz jedne takve fascinacije i mnogih mogucnosti i situacija u koje vas primena jednog otkrica stavlja.
Kvantni skokovi u naučnom mišljenju koje smo doživeli krajem pretprošlog, početkom i sredinom prošlog veka se polako izduvavaju i prelaze u rutinu.
Za novu fascinaciju, potrebne su nove revolucije. Trenutno se dešava samo evolucija.
Mr. Bronson
QuoteNije da se ne slazem sa svim ovim argumentima, svestan sam svega toga, ali pitanje je i dalje nerascisceno: ko je skrajnuo zanimanje za nauku, kako to da je prestala fascinacija otkricima i novim mogucnostima? zasto nema novih naucnih otkrica. ovaj trend se odrazava i na naucnu fantastiku koja je i nastala iz jedne takve fascinacije i mnogih mogucnosti i situacija u koje vas primena jednog otkrica stavlja.
Srednji vijek je imao visestruke genije u potpuno razlicitim oblastima (Leonardo da Vinci, kao najpoznatiji primjer). Tu ne mislim na parove matematika - fizika, filozofija - matematicka logika itd., koji se odnose na 'krajnje' granice ovih nauka, gdje dolazi do preklapanja (primjenjena matematika = fizika, jer su svi matematicki koncepti u njoj inspirisani fizikom). Mislim na visestruke genije tipa filozofija - biologija - sport, knjizevnost - fizika - muzika itd. Zasto ih sada nema? Mislim da je odgovor na ovo pitanje istovremeno odgovor i na tvoje.
Srednji vijek je bio poslednje razdoblje ljudske istorije kada je covjek mogao da nauci SVA tehnicka znanja. Naravno, i za to je morao da bude genije, ali bilo je moguce. Nakon srednjeg vijeka (a narocito u 19-20), dolazi do zamaha svih prirodnih nauka. Kako se znanje u prirodnim naukama nadogradjuje (da bi bio matematicar u 21v., ti moras da poznajes matematiku svih vijekova ispred), samo znanje je postalo mnogo obimnije nego ranije. Ljudski zivot je jednostavno isuvise kratak da bi imao dovoljno vremena cak i da shvatis probleme savremene matematike, fizike itd. Sa druge strane, ostaju umjetnosti. Slikarstvo, vajarstvo, knjizevnost... Stanje je
manje - vise ekvivalentno (mada mnogo suptilnije). Mozda se neko nece sloziti, ali mislim da ne moras poznavati vrhunski istoriju umjetnosti (knjizevnosti itd.), da bi i sam postao vrhunski slikar, vajar, pisac, ali moras pisati, moras slikati da bi postao bolji. Moras se 'izbrusiti' u svim tim oblastima, kako bi ti licno sazreo kao slikar, vajar, pjesnik. To zahtjeva rad/odricanje/vrijeme. Koje ti nemas.
Zbog toga se ne bi slozio sa tobom da nauka danas ne napreduje. Napreduje, i to brze nego ranije. Zasto (ti i ja) ne znamo za to? Dva su razloga. Prvi : Sva velika istrazivanja danasnjice (ljudski genom, istrazivanje svemira (sad je Mars aktuelan)) su KOMERCIJALNA. Aparatura da bi istrazivao takve stvari je izuzetno skupa. Zbog toga se tezi komercijalizaciji otkrica. Kapitalizam je duboko usao u nauku, a naucni eksperimenti su mnogo skuplji nego sto je to nekada bilo spustanje kugle niz okomitu dasku. Danas ne mozes da eksperimentises kod kuce, i to je problem. Postoji bar 10 velikih naucnika kojima je eksperimentisanje bilo hobi. Danas, to vise ne moze da bude. Zato su naucni rezultati danas polutajni (narocito u tehnickim oblastima, tipa elektronika), jer da bi onaj ko je finansirao tvoj superskupi eksperiment mogao da zaradi, tvoje otkrice mora da se proda. Kako ces prodati naucni rezultat za koji svi znaju? Nikako, i zato vidi pod IBM (firma sa najvise patenata od svijeta i vijeka, koja je vecinu svojih otkrica patentirala TEK kada bi ih iskoristila u svojim proizvodima). Drugi razlog : Vecina tih otkrica su, za prosjecnog covjeka, marginalna. Sta, neko je otkrio kako se neperiodicni p-adski razlomci mogu aproksimirati integralnim funkcijama? Bas zanimljivo. Pogledaj na Internetu dobitnike Nobelovih nagrada za fiziku i Fildovih medalja za matematiku. Bice ti jasno o cemu pricam.
I konacno dodjosmo do SF. Pisci jednostavno nemaju dovoljno tehnickog znanja da u detalje pisu dobar SF. Ni vecina citalaca nema dovoljno tehnickog znanja da to isprati. Drugi (recimo Simons, "Hiperion"), to koriste jako pametno (tahijonski ekran i kraj. Nista kako radi, zasto tako radi itd. Taj ekran je tu da bi omogucio komunikaciju. Za pricu je nebitan princip njegovog rada, zato sto je on (ispravno) objekat.). Treci se prave pametni, a ne znaju dovoljno, pa to ispadne katastrofalno (Artur Klark, "Duh sa Grend Benksa", knjiga krcata glupostima, sto zna svako ko se iole razumije u ronjenje). Cetvrti su i tako iznad nauke (Ursula Leguin, recimo). Peti su toliko naucni, da to ubija pricu do beskraja (ne volim 'Mars' serijal bas zbog toga, pa neka je dobio 300 Hugo nagrada).
90% naucne materije koja se koristi u danasnjem SF-u je na nivou citalaca koji imaju znanje naucno-popularnih knjiga tipa "Kratka povest vremena", "Crne rupe i bebe vaseljene" ili "Bozija cestica". Dovoljno za pricu. Time SF nije postao manje S, a vise F. Naprotiv, postao je ono sto je, po meni, uvijek trebao i da bude. Dobra prica. Pozdrav.
P.S. Kad rekoh Fildovih medalja za matematiku... ne znam u kojoj knjizi sa Polarisovog diska (cini mi se "Eon" od Ber Grega), neko je preveo "Field's medal" kao "Medalja polja", iako je to medalja koja je dobila ime po matematicaru Fildu. Da bi otkrio gresku, covjek mora da zna da takva medalja postoji, a ako nije matematicar, sanse su male... ili ako nije gledao "Dobri Vil Hanting" :)
hvala na iscrpnom odgovoru gosin. blejd. uglavnom se slazemo, uz napomenu da je da vinci zasao u renesansu i jedan je od onih zbog kojih je nastao termin renesansni coek ili osoba koja zna sve i svasta. ako prihvatimo tvoju konstataciju da je sve uslovljeno zaradom onda sve ode niusta. uskoro ce sva umetnost da bude u sluzbi reklama i dobro stivo ce postati pamfletaska retorika, sve vizuelne umetnosti ce se stopiti sa psiholosgijom i sluzbovati vecoj potrosnji i konzumaciji a nauka cese svoditi na sirenje u nedogled novih mogucnosti starih izuma. bljutavo! ajmo u kosmos!
Quote from: "johnson bronson"ajmo u kosmos!
Sto ne mozemo uraditi kako nam je lepo objasnio Paramecijum, stoga cuti tu gde jesi i konzumiraj :evil:
nadam se da se salis melkore.
Naravno da se salim... mislim, stvarno...
Mada, hard SF se i dalje pise. To sto su pisci skoro redom zaposleni u NASA-i i imaju po kamaru PhD-a dovoljno govori. Ja pretpostavljam da je njima jako zabavno da citaju jedni druge i upru prstom u "sta je pisac hteo da kaze". Sa druge strane, meni, koji sam se davno okrenuo drustvenom smeru, tu nema niceg toliko zabavnog.
Ali postoji i pise se, pa ko voli....
Dobra tema, sa mnogo mogucnosti da se prosiri... samo vremena nema :cry:
Nabacana imena, a u nedostatku potpune liste, pisaca SF sa PhD in science ne bi se bacila, zasigurno. :)
Quote from: "Melkor"
Mada, hard SF se i dalje pise. To sto su pisci skoro redom zaposleni u NASA-i i imaju po kamaru PhD-a dovoljno govori. Ja pretpostavljam da je njima jako zabavno da citaju jedni druge i upru prstom u "sta je pisac hteo da kaze". Sa druge strane, meni, koji sam se davno okrenuo drustvenom smeru, tu nema niceg toliko zabavnog.
Ali postoji i pise se, pa ko voli....
koji su to SF pisci sa PhD?
pitam se kako neko, ko ima doktorat, moze da skrpi dovoljno vremena i napishe (dobru) knjigu sa, u nauci utemeljenim, SF elementima?
Quote from: "DUNADAN"pitam se kako neko, ko ima doktorat, moze da skrpi dovoljno vremena i napishe (dobru) knjigu sa, u nauci utemeljenim, SF elementima?
Pa doktori imaju najvise vremena na svetu. Oni VKV varioci, treba da se zabrinu.
Znaci - ako laze uvodnik u Futuri i "o piscu" na koricama lazem i ja :roll:
Mozda su pred penzijom, mozda spavaju po 4 sata, kakve veze ima?
Da me vise zanima ta literatura verovatno bih i vise znao o njima.
PS. a mozda i su samo cistaci i kafedzje po kantinama nase, mit-a i sl. :lol:
najmocniji od ainura,
meni su zanimljivije price o kafedzijama i ljuckom talogu, nego naucne hipoteze, samo mi nije jasno kako to da tava jedna stvar jenjava? da toga nije bilo SF se nikada ne bi nazvao SFom.
A ko kaze da jenjava?
Ja tvrdim da se sada, ovih godina, svake godine stampa vise tvrdog SF-a nego ijedne godine u "zlatnom dobu".
O Johnsone.
Jesi li čitao zbirku priča Ursule Legvin Ribar unutrašnjeg mora?
Tamo je Ursula napisala uvodni esej pod nazivom "O nečitanju naučne fantastike". Nigde nisam pročitao bolje štivo o temi koja ja predmet ovog topica. Takođe, nigde nisam našao bolje i lepše objašnjenje suštine naučne fantastike.
Sličan uvod Ursula je napisala i na početku Leve ruke tame (pojavljuje se u najnovijem srpskom izdanju, pa ga možete proučiti), ali onaj koji ide uz Ribara unutrašnjeg mora je neponovljiv.
Ribara je izdao POLARIS, a nalazi se, takođe, na Polarisovom CD-ROM-u. Posle čitanja tog štiva, stvari bi trebalo da budu mnogo jasnije. Možda zato što su kazane spretno, britko, direktno iz srca a nadasve jednostavno - najobičnijim ljudskim rečima, iz prizme nekog ko je i čitalac i pisac.
Probajte, svi koji do sada niste.
hvala T-jore, znalce kvalitetne muzike, potrazicu doticni uvod.
No raspra koliko je SF S? je uglavnom privedena kraju, zadnje pitanje se odnosilo na jenjavanje zanimanja ljudi za nauku, ko sto phuzzy rece, nema revolucije, samo evolucije.
QuoteNo raspra koliko je SF S? je uglavnom privedena kraju, zadnje pitanje se odnosilo na jenjavanje zanimanja ljudi za nauku, ko sto phuzzy rece, nema revolucije, samo evolucije.
Ključno pitanje - a čini mi se da je to neko već pomenuo - jeste šta podrazumevamo pod
naukom. Tako ispade, meni se čini, da pišemo hard SF samo kad se bavimo prirodnim naukama. U stvari, po nekima, SF pišemo jedino i samo kad uključujemo prirodne nauke ili - još gore - nekakve mašine. Laici bi rekli, tehnologiju. A onda se pojavi Ursulin uvod za
Ribara sa ovakvim pasusem:
"Prema tome, nova operativna definicija 'ljudi' glasi: To su samo oni koji imaju pristupa do jedne izuzetno složene, brzo rastuće industrijske tehnologije. A sama reč 'tehnologija', opet, odnosi se isključivo na takvu. Čula sam kad je jedan čovek rekao, savršeno ozbiljno, da starosedeoci Amerike, pre no što su ih belci pokorili, nisu imali tehnologiju. Kao što svi zanmo, grnčarija je prirodna pojava, ispletene košare dozrevaju na suncu, a grad Maču Piču je spontano iznikao na vrhu planine".Zagušeni smo industrijskom tehnologijom. Ogromnom brzinom pojavljuju se nove stvari. Prosto te bombarduju novim tehničkim proizvodima, te novim modelima ovog, onog. Ima ljudi koji se od tog bombardovanja beže. Ima onih koji se s njim hvataju u koštac. No i oni, čini mi se, imaju problema da u toj kiši novih mogućnosti, vrlo UDOBNIH mogućnosti, odu dalje, u nepoznato, gde nije sve tako udobno, a gde je potrebna velika imaginacija. Kako ćeš napraviti taj korak ako su ti čula zagušena?
A o "književnom" pristupu tipa "u ovoj priči bavimo se
naučnim problemom", imam samo da kažem... xrepuke qpuke
A što se revolucije i evolucije tiče...
Prošla su vremena kada su revolucije tehnološkog tipa maltene sustizale jedna drugu. Sada živimo u doba kada su se produkti tih revolucija nagomilali. Neke od njih nismo suštinski ni razradili, a već juracamo napred, u nove modele. I tu dolazimo do evolucije. Pravo pitanje je ŠTA evoluira. Naša tehnološka dostignuća svakako. Ljudi - nikako. Ne možemo za njima da trčimo. U procepu smo. Ili ćemo evoluirati, ili ćemo se degenerisati. I eto nas na teritoriji Dejvida Kronenberga. Dobar deo njegovih filmova govori o tom procepu: naučnik - obično sa dobrim namerama - želi da pomogne ljudskoj vrsti da evoluira (Shivers, Scanners, Videodrome, The Fly), ali se stvar otgrne kontroli.
Deo odgovora nalazi se, cenim, i u demistifikaciji nauke. Nekad je bavljenje naukom bila delatnost dostupna samo povlashcenoj manjini, idealizovana i romantizovana do krajnjih granica. Kada se to pomesha sa pozitivizmom i egzaltiranim optimizmom po pitanju "svetog" napretka ljudskog roda, dobije se kao rezultat gomila tvrdog (i ponekad dosadnog) SF-a, prosharanog ponekom diskretnom gluposhcu. Medjutim, TA vremena su proshla. Danas se istrazhivanjem (namerno ne kazhem naukom) bavi ogroman broj ljudi, opshti nivo tehnoloshkog/nauchnog znanja je povishen (govorim o svetu, ne o nama), pa retko ko u nauchnim otkricima vidi neshto vredno ubacivanja u knjizhevno delo. A i otkrica nisu tako epohalna - svako malo neko neshto otkrije. Zavrshni udarac pripada srezivanju budzheta za svemirske letove. Gde nashi klinci mogu da vide dogadjaj takvog kalibra kakvo je bilo sletanje choveka na Mesec?
Nekad je po pravilu nauchnichka populacija dobrim delom bila i populacija ljubitelja SF-a. Iznenadili biste se kad biste znali koliko je malo danashnjih tzv. nauchnika prochitalo barem jednu SF knjigu u zhivotu. A da bi se napisao dobar tvrdi SF, pisac IPAK mora neshto da zna ili nauchi, pa makar ne izmishljao ansible, tahionske pogone i sl. Izuzetak su pisci kao shto je Koni Vilis koja nema prirodno - nauchno obrazovanje, a ipak uspeva da ubaci kvantnu fiziku i teoriju haosa u svoje knjige (ona se "dobro" udala, za fizichara :) ).
Za mene je ono shto pishe Ursula Legvin pravi, tvrdi SF, samo je njen stil takav da vam ne kachi na nos chudne spravice, a ni poenta nije u njima - one dodju kao logichan dekor. Mislim da neodoljivi sharm SF-a i nije u tehnoloshkim spravama, detaljnoj razradi "teraformiranja" Marsa ili mogucnosti "skakanja" sa sveta na svet shirom Vasione, vec u razradi starih ljudskih tema i "problema" u nekim potencijalno postojecim ili bar mogucim (ako ne u ovom, ono u nekom drugom univerzumu) svetovima i u onom charobnom poigravanju sa "shta bi bilo kad bi bilo".
Ergo, SF postaje onakav kakva mu je populacija chitalaca. A ima mnogo ljudi koji `ladno izjavljuju da ne vole "tu fantastiku" nego neshto "iz zhivota". Ali to je vec pitanje nechije sposobnosti da prihvati drugachije nachine literarnog izrazhavanja. Ili mozhda odraz nivoa generacijske sklonosti ka sanjarenju.
ALI
to onda vise nije naucna fantastika.
Opet ćemo upasti u raspravu o žanrovima. A njih je teško jasno razgraničiti. Koliko R-ova treba da ima naučna fantastika, da bi bila naučna :wink: ?
Možda je to pacerski, al' ja prepoznajem SF žanr po osećaju i nadam se da me on ne vara. :lol:
Na primer, Nekrovil (Monolit 10) je za mene čist SF, bez obzira na to što ima "zombije". Količina S u rečenom romanu je sasvim zadovoljavajuća. To što taj roman guraju u horor je pitanje šablona. Po istom principu gomila stvari su mešavine u kojima jedni prepoznaju SF, a drugi neki drugi žanr. Činjenica jeste da SF pomalo stagnira, ali JOŠ GA IMA. Samo ga treba pronaći i prepoznati :lol: .
Quote from: "Unicorn"Na primer, Nekrovil... To što taj roman guraju u horor je pitanje šablona.
:shock:
Moram da priznam da nigde nisam još video da se 'Nekrovil' svrstava u horor. Kao i sve ostale Mekdonaldove knjige (uključujući i one gde su mitski elementi jako izraženi, kao npr. 'King of Morning, Queen of Day'), u pitanju je stari dobri hard SF.
A da SF još itekako mrda, dokaz je i Simonsov 'Ilijum' koji ćete imati prilike da čitate u izdanju Lagune u drugoj polovini godine. Uprkos onome što lično mislim o narečenom piscu i uprkos činjenici da još od 'Crook Factory' (tipične 'pa šta?' knjige) nisam pročitao ništa novo od Simonsa, moram da priznam da je 'Ilijum' - bez obzira na neukusno razmetljivo postmoderno citiranje koječega, od Homera, preko Šekspira, pa do Prusta i drugih - ambiciozan Simonsov pokušaj da dosegne visine 'Hiperiona' i - možda - uradi novu tetralogiju koja će se rado čitati. A hard SF elementi su više nego prisutni: post-ljudska civilizacija, nekoliko novih izmišljenih vrsta entiteta koji se iz ovog ili onog razloga zanimaju za ljudsko nasleđe, teraformirani Mars, tehnologija na sve strane, grčki bogovi kao vešti korisnici kvantne teleportacije i nanotehnologije... i još trista čuda.
Ma SF je sada jaci nego ikad, ali svi bi hteli da ga prisvoje i oduzmu mu najvece domete pod parolom da je to zapravo "nesto drugo".
Quote from: "Goran Skrobonja"A da SF još itekako mrda, dokaz je i Simonsov 'Ilijum' koji ćete imati prilike da čitate u izdanju Lagune u drugoj polovini godine. Uprkos onome što lično mislim o narečenom piscu i uprkos činjenici da još od 'Crook Factory' (tipične 'pa šta?' knjige) nisam pročitao ništa novo od Simonsa, moram da priznam da je 'Ilijum' - bez obzira na neukusno razmetljivo postmoderno citiranje koječega, od Homera, preko Šekspira, pa do Prusta i drugih - ambiciozan Simonsov pokušaj da dosegne visine 'Hiperiona' i - možda - uradi novu tetralogiju koja će se rado čitati. A hard SF elementi su više nego prisutni: post-ljudska civilizacija, nekoliko novih izmišljenih vrsta entiteta koji se iz ovog ili onog razloga zanimaju za ljudsko nasleđe, teraformirani Mars, tehnologija na sve strane, grčki bogovi kao vešti korisnici kvantne teleportacije i nanotehnologije... i još trista čuda.
A jel imaš to u nekom pozajmljivom formatu? I da li ćeš ti prevoditi za Lagunu? Ako će neko od uobičajenih prevodilaca, verujem da nećemo čitati prevod.
Ne dao bog da to prevodi bilo ko od njih. U stvari, pristojna su ona dvojica shto su uradila IGRU PROKLETSTVA. Ostali... qpuke... zamislite da je ovo bila pegla...
Ako ne bude Goran prevodio, u sta sumnjam - jer Simmons je njegova teritorija, ko zna engleski, nek' mi se obrati ovde dan nakon izdavanja knjige u eventualnom ne-Skrobonja prevodu.
Quote from: "Monsinjor Lurdusami"A jel imaš to u nekom pozajmljivom formatu? I da li ćeš ti prevoditi za Lagunu? Ako će neko od uobičajenih prevodilaca, verujem da nećemo čitati prevod.
Nažalost, jedini format u kome imam Ilijum jeste hardcover od 600-injak strana. Na svu sreću, u pitanju je PREVODILAČKA kopija. :wink:
:cry: BTW, knjiga je prava noćna mora za prevodioca. Jedan zajebani aspekt jeste more imena i toponima iz Ilijade, tako da moram da se "naslonim" na relevantan prepev na srpski (uzgred, jedva sam ga našao - Miloš Đurić, izdanje Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, 2002), ali ni to u potpunosti - jebiga, ne mogu za Posejdona da kažem "Posidon", a i kod Atine odn. Atene (Đurić) sam u dilemi... Tako se dobar deo prevodilačkog posla svodi na paralelno iščitavanje i kopanje po drugim referentnim knjižurinama, što sve mnogo usporava stvari.
S druge strane, tu je Simonsov izmišljeni svet sa kojekakvim tehnološkim zajebancijama koje se on ne trudi naročito da objasni, pa i za te termine treba smisliti pogodan srpski izraz (ura novokovanice!) ili ih makar transkribovati tako da "zazvuče" na nešto.
Eh, biće ovo dugo i mukotrpno rovanje po Rudniku Simons. Nadam se samo da će se ispostaviti da prčkamo po novoj "mother lode".
Quote from: "Goran Skrobonja"Moram da priznam da nigde nisam još video da se 'Nekrovil' svrstava u horor. Kao i sve ostale Mekdonaldove knjige (uključujući i one gde su mitski elementi jako izraženi, kao npr. 'King of Morning, Queen of Day'), u pitanju je stari dobri hard SF.
Personal communication sa nekoliko konzumenata :lol:
Govorim sa stanovishta jednog "starog" konzumenta i ljubitelja SF-a, a ne teoretichara.
Nije uopshte sporno da SF josh mrda. Problem je u tome shto ga preplavljuju i nadjachavaju druge vrste F-a. Mislim da nema shanse da on ikad izumre, samo je pitanje obima produkcije.
ROMANTIZAM JE STVAR SAZREVANJA...
SECAM SE KAKO SAM OBILAZIO TRAFIKE NEKADA DAVNO DA PITAM DA LI JE IZASAO NOVI BROJ "SIRIUSA"
KAKO RAZUMETI "ORTODOKSNU" FALANGU LJUBITELJA SF DRUGACIJE NEGO KAO "MALO" STARIJU GOSPODU...
ISTA EVOLUCIONA STVAR SE DOGADJA SA SVIME OKOLO NAS...
...RECIMO MUZIKA...NEKAKO "NAJPRIJATNIJE" ZVUCI JAZZ ILI KLASICNA...HA HA (IZBEGAVAM UPOTREBU SMAJLIJA, BOJKOT JE U PITANJU)
STARITE MOMCI...I JEDINI NACIN DA NE IZGUBITE BITKU SA KONZUMACIJOM JE DA POCNETE STVARATI...DA PROIZVODITE...PARADOX
sve si u pravu ovo sto si reko
samo jos kad bih znao sta si [if anything] hteo da kazes :x
Čitaćemo onda prevod, ako u medjuvremenu ne iskrsne nešto spolja. Gorane, znaš li ima li ikakvih planova za Dark Tower 5? Planira li to iko?
E, i čuo sam da je Ilium nastao na osnovu priče Ninth of Av - je l' to tačno? Ako jeste, onda ne znam šta da mislim, pošto mi je to možda nešto najgore što sam čitao od Simonsa. Atmosferično je i tako to, ali ja nisam video nikakav smisao u svemu tome.
Quote from: "ghoul"sve si u pravu ovo sto si reko
samo jos kad bih znao sta si [if anything] hteo da kazes :x
Hmmm... Ja mislim da je hteo da kaže: "VIDITE ŠTO JA IMAM MOĆNI CAPS LOCK. SVE ĆU DA VAS KARAM".
Quote from: "Monsinjor Lurdusami"Čitaćemo onda prevod, ako u medjuvremenu ne iskrsne nešto spolja. Gorane, znaš li ima li ikakvih planova za Dark Tower 5? Planira li to iko?
E, i čuo sam da je Ilium nastao na osnovu priče Ninth of Av - je l' to tačno? Ako jeste, onda ne znam šta da mislim, pošto mi je to možda nešto najgore što sam čitao od Simonsa. Atmosferično je i tako to, ali ja nisam video nikakav smisao u svemu tome.
Za DT 1-5 Boban je već postovao vest kao topik. Čovek iz Alnarija me je zvao u vezi sa prevodom prošlog utorka, ali se potom nije javio.
Što se tiče Ninth of Av, ne znam, nisam čitao. Znam samo da muku mučim, pošto je pored Homera, Šekspira i Prusta ubacio, ono, da se nađe, i da narod vidi kol'ko je čovek načitan, Roberta Brauninga pa sad moram istog da ganjam po bibliotekama... Eh, crni hlebu prevodilački...
Laguna razmišlja o reizdanju Hiperion/Endimiona... A G/O je bio zdravo iznenađen kad je saznao da su i Children of the Night i Fires of Eden u vezi sa Summer of Night. Možda i od toga bude nešto...
Brauninga možeš da nadješ po mircovima, a Simons to garant radi zbog Kinga.
I Darwin's Blade ima veze sa Summerom.
No, jedva čekam Ilium u svakom pogledu.
PoZ!
ode ovo u prevodilačke košmare. Ideja za razgovor sa ortakom koji zna više od mene mi je došla kroz sećanje o debati Dr Zoran Živković - Oto Oltvanji na temu postoji li horor kao žanr. Ortak koji zna više od mene je parafrazirao Dr ZŽ književnu defniciju horora i prva stvar koju smo rekli - pa onda pola najvećih stvari se ne podvodi pod ovakvu definiciju.
Zna li neko tačnu definiciju SF-a, a ne parafraziranu?
Quote from: "johnson bronson"ode ovo u prevodilačke košmare. Ideja za razgovor sa ortakom koji zna više od mene mi je došla kroz sećanje o debati Dr Zoran Živković - Oto Oltvanji na temu postoji li horor kao žanr. Ortak koji zna više od mene je parafrazirao Dr ZŽ književnu defniciju horora i prva stvar koju smo rekli - pa onda pola najvećih stvari se ne podvodi pod ovakvu definiciju.
Zna li neko tačnu definiciju SF-a, a ne parafraziranu?
Ne postoji jedna, jedinstvena "tačna definicija" koja bi pokrila sve podžanrove i sve "zahteve" rangiranja. U poslednje dve decenije i malo više sastavljeno je tri i po milijarde kovanica za bolje odredjivanje žanra. Takodje, definicija zavisi i od stručnjaka koji pokriva materiju, tako da je ovo što tražiš nemoguće naći.
Koja god definicija da se predstavi, može joj se naći milijardu rupa.
Quote from: "Monsinjor Lurdusami"Brauninga možeš da nadješ po mircovima
Prepevanog na srpski????
Uzgred, sad je manje-više zvanično: DT ide sa mojim prevodom, prve tri knjige ove godine (okvirno: april, maj, jun), četvrta krajem ove ili početkom sledeće i peta sredinom 2005-te. :)
Quote from: "Goran Skrobonja"
Prepevanog na srpski????
Ovaaj... :roll:
Super za prevode.
Quote from: "Goran Skrobonja"Quote from: "Monsinjor Lurdusami"Brauninga možeš da nadješ po mircovima
Prepevanog na srpski????:)
ako se dobro secam, u textbooku za II god. anglistike [u nishu], by prof R. Ristic, bile su i prepevane verzije.
dakle, ako ne nadjes zasebno knjishko izdanje brauninga, trazi udzbenike sa anglistike
Quote from: "ghoul"Quote from: "Goran Skrobonja"Quote from: "Monsinjor Lurdusami"Brauninga možeš da nadješ po mircovima
Prepevanog na srpski????:)
ako se dobro secam, u textbooku za II god. anglistike [u nishu], by prof R. Ristic, bile su i prepevane verzije.
dakle, ako ne nadjes zasebno knjishko izdanje brauninga, trazi udzbenike sa anglistike
Ima li "Caliban upon Setebos"? (Jeb'o ga Tal... Kaliban!) :twisted:
nije mi poznato, ali ne mora da znaci da nema = trazi od nekog ko je sada na anglistici, ili bio tamo [=Oto, itdsl], mada ovi u Bg koriste druge udzbenike...
When It Changed
Science Into Fiction
Edited by Geoff Ryman
Featuring:
WRITERS: Justina Robson, Paul Cornell, Sara Maitland, Ken MacLeod, Gwyneth Jones, Adam Marek, Geoff Ryman, Michael Arditti, Simon Ings, Frank Cottrell Boyce, Kit Reed, Chaz Brenchley, Liz Williams, Patricia Duncker and Adam Roberts.
SCIENTISTS: Dr Andrew Bleloch, Dr Rob Appleby, Dr Jennifer Rowntree, Dr Richard Blake, Dr Kai Hock, Dr Vinod Dhanak, Emmanuel Pantos, Dr John Harris, Dr Matthew Cobb, Dr Tim O'Brien, Dr Steve Williams, Dr Sarah Lindley, Dr Steve Furber, Tim O'Brien and Dr Rein Ulijn.
How much of Science Fiction is genuine science? Take away the fantastical clichés of space-travel, time-travel and artificial intelligence, and how much of what remains accurately represents contemporary scientific thinking?
When It Changed is an attempt to put authors and scientists back in touch with each other, to re-introduce research ideas with literary concerns, and to re-forge the alloy that once made SF great. Composed collaboratively – through a series of visits and conversations between leading authors and practicing scientists – it offers fictionalised glimpses into the far corners of current research fields, be they in nanotechnology, invertebrate physiology, particle physics, or software archaeology. From Planck's Length (the smallest indivisible distance) to Plankton (potential saviours of the Earth's ecosystem), from virtual encounters between Witgenstein and Turing, to future civilisations torn asunder by different readings of the Standard Model, together these stories represent a literary 'experiment' in the true sense of the word, and endeavour to isolate a whole new strain of the SF bug.
Melkor, ti si noćas bio vredan.
Da li osim ovog summery ima još nešto? Ima toga, ama vam ne smem rić'. Recimo, Bolcmanovi mozgovi, da ne nabrajam. Problem je što je lakše sa mačevima i magijom. Uzmeš dve takve knjige, pa napišeš svoju. Za nešto više pisci mora da se napnu, a od napinjanja 'oće da prsne. Lepo je rekao Munitić: jedno je gledati oko sebe, a drugo u sebe. Lakše je sa bajkama, nego sa mitovima.
Moj je utisak da su se pisci SF-a uglavnom sprdali s naukom i naučnicima. Podsetimo se samo Asimovljevog romana "Bogovi lično", gde je na najgori način ocrnio naučnike i njihovu sujetu. I sam naslov govori o tome na sarkastičan način. Toga ima na tone u SF-u.
Sprdanje sa naukom i naučnicima? Kufer, pa to je zaključak reda veličine sprdanja sa verom i popovima!
Postoji i "blaži" izraz za naučnike - "tehničari" :lol:
Ako toga nema u SF-u, ne znam čega ima. Pozitivni likovi naučnika su uglavnom bundžije ili "ludi" naučnici, zbog očigledne veze između nauke i državne patronaže nad njom. To SF pisci retko kad previđaju i zanemaruju. Barem oni koji pišu dobru literaturu.
SF se mnogo manje bavi naučnim dostignućem a mnogo više funkcijom nauke u političkom sistemu.
U Odiseji u svemiru 2001, koja se smatra remek delom Artura Klarka (pisac) i Stenlija Kjubrika (režiser), nauka je na kraju depersonalizovana u liku kompjutera HAL-a i predstavlja upravo onaj bedem koje čovečanstvo treba da sruši kako bi "evoluiralo".
Ako treba, ima još dosta primera na lageru...
E, bre... Dokle ćemo da vrtimo sve u krug. Pre II svetskog rata SF je upotrebljavao nauku kao glavnu osovinu SF proze, a kasnije su pisci izašli iz jendeka i pisali o onome o čemu svi mi želimo da čitamo - o ljudima. Koga bole uši za opisivanje nekih jebenih tehničkih drangulija u priči u kojoj je umetnut i čovek kao pomoćno lice? Ko pamti takvo drvljenje? Čitava priča je o čoveku i oko čoveka. Ostalo je mršenje muda.
Lorde, pričaš koješta. To ubije svaku temu, ali kad se pametne rečenice potroše. Tupljenje o ludim naučnicima, zlim naučnicima, alavim naučnicima može da se sprovodi i bez SF-a. Nauku kao nezaobilazni osnov SF troši samo ABN. Pa, ako ti se o tome priča, potraži ga. On je voljan da svoja viđenja iznosi do besvesti. Mi smo malo ozbiljniji. Nauke za prstohvat da da aromu i ništa više. Za dobru priču nije potreban hadronski kolajder i uputstvo za upotrebu. Dovoljno je da se formuliše kao pretnja, kao spas od svih nedaća, kao put u vreme gde je moguće od kajgane napraviti jaje (sa ljuskom), kao, kao, kao, kakao... a onda ljude osetljive na neki od tih "kao" pustimo da se suoče sa njim i dožive svoju priču.
To bi bio moderan SF u kome nije nestao Science. Tehničke, prirodne i društvene nauke se dobro brinu da ne ostanemo bez espapa, samo smo postali nekako dijetalni, dograbimo "brzu hranu" i siti smo. Ko danas čita recepte, zna čemu služi kuhinja, kako se kupuje na pijaci...? Ne znaju ni čemu služi kašika. Zato se ponekad poveruje da je sa SF gotovo, a onda neko ne bude lenj da se dobro pripremi i - evo ga!
Jel da? Podseti se samo šta je nauka i njena uloga u Vrlom novom svetu. I kakva je to precizna anticipacija, pre svega. Ne postoji "nezavisna", "uzvišena po sebi" nauka. Takva ne postoji ni u literaturi, osim u onoj najgore vrste.
Kod Herberta, u Dini, nauka je, ukoliko nije zabranjena, prosto sredstvo vladanja.
U Novom talasu je egzotizovana, kozmetizovana, vraćena u mit.
U "tvrdom" SF-u, koji ne kritikuje nauku, ona je - prosto tehnika. Sećam se ja te naučne fantastike - sve ono što je danas "na dugme" nekada je bila "naučna" fantastika. James Bond i tako to...
Pa još je Meri Šeli dala preciznu skicu o tome kakvu ulogu nauka može jedino da dobije u književnosti. To je jedan zloslutni potencijal koji lako izmiče kontroli, ne sam po sebi, već u zavisnosti od toga u čijim je rukama. Tako se nauka od početka sagledava. Nauka služi da se prave golemi i ničem drugom.
U Sajmakovom Gradu, nauka ustupa mesto etici i filozofiji. Za ljudski rod, one koji su želeli da ostvare ideal večnog blaženstva, nauka je napravila hermetičku spavaonicu i sanjaonicu, a oni hrabriji otisnuli su se u druge svetove - ili mutirali. Nauka je "uvaljena" mravima, pa neka oni ubuduće grade večne građevine. "A mogli su ih sve pobiti da su hteli."
A psima je uručena etika.
Zaista, nema mnogo nauke. Pa i sam Artur Klark je raskrstio s naukom i opredelio se za mnogo šire prostore duha.
Hablov teleskop je obeležio nauku u svoje vreme. Sada je LHC glavna atrakcija. U oba ova slučaja nije reč o sredstvima vladanja, niti o pravljenju golema. I teleskop i LHC se koriste za bazična istraživanja.
Teleskop se koristi za mapiranje terena na kome će se izgrađivati zemaljska svemirska imperija, a LHC služi da simulira da nešto radi, a u stvari ne radi ništa - što je prosta i lako proverljiva istina. Kao što se u politici sve vreme "prave" nacije, tako se "pravi" i svemir. Zar misliš da je nekome stalo do tamo nekih vanzemaljaca koji nisu pod našom kontrolom? Pa zašto misliš da se i Vatikan izjasnio o tome, da ako i postoje, "sigurno su božja bića" (čitaj: pod kontrolom).
:roll: Kakav trip. Veruj mi, političari ne vole da ulažu svoje političke poene u nešto što ne donosi rezultate tokom njihovog mandata.
Pa evo, ko je i zbog čega pravio piramide? Politički projekat? U čemu je razlika. Piramida ne služi baš ničemu, osim praznom puvanju. Njima je uvek cilj da sav višak energije stave pod kontrolu (uglavnom je upropaste).
Ako veruješ u zagrobni život, i ako si bogati faraon, i ako na raspolaganju imaš jeftinu radnu snagu, i ako nema nikog na vidiku ko bi i pomislio da te kritikuje zbog izrabljivanja, onda što da ne napraviš sebi jednu piramidu... I tako je nećeš ti svojim rukama graditi.
Uostalom faraonov mandat traje večno... I na ovom i na onom svetu...
Niko nema jeftinu radnu snagu na raspolaganju dok je ne utera u modus "napretka" i "obećanja boljitka". A vidik se čisti jednostavno metlom xuss
Ja nisam ni sporio ideju o kontroli, samo sam rekao da političari ne vole da se smaraju nečim gde nema koristi za njih. Hablov teleskop i LHC nisu sredstva kontrole.
Svet je prepun raznih pojava, ideja, i fenomena. Kontrola koju vođe sprovode nad podanicima je tek jedan detalj u kompletnoj slici sveta.
Pa ne znam. Hablov teleskop liferuje toliko slika, to je značajan deo imidža današnje civilizacije. Hadron collider - pa to baš zvuči muški - HARDON! Pogotovo što uglavnom proizvodi teoriju zavere - a to je bitna politička aktivnost.
Dopada mi se ovakva diskusija. Iznesemo suprotna mišljenja, a onda se upotrebi moj potpis (vidi dole). Ubeđen sam da je mesto nauke generalno u zavisnom položaju, posebno fundamentalne nauke koje liferuju produktivnu nauku. Svet nije pun "ludih naučnika" niti "naivnih naučnika", taj spisateljski kliše je rezervisan za "loše pisce". Teško da je iko od vas upoznao naučnika per se. A graditi stavove na osnovu loše prakse i još lošije literature je na Macovim "virtuelnim nogama". Jesam li sad pogodio?
Mene su opako dohvatili Klarkovi "Rajski vodoskoci". Ta priča o Vanevaru Morganu i Kalidasinom mostu govori o istinskoj potrebi naučnika da se "zapiše". To zapisivanje je, zapravo, ulaz u lliterarni pristup takvim profilima ljudi. Koliko toga smo spremni da gurnemo pod tepih da bismo bili zapisani? Zar to nije imanentno svakom čoveku? Pa, kad tog praga i nema, kao kod Džordana Bruna, imamo priču. Imamo je i kod Galileja. Mislim da svi ljudi imaju sopstvenu "tanku crvenu liniju", ona je literarni poziv, generalizacije su kontraproduktivne.
Nastavite vi dalje, ali pokušajte da pronađete slično, različito je trivijalno. Uprkos tome što je zbir uvek 1.
Ima i kod Daglasa Adamsa umetnik koji potpisuje planete xjap
Quote from: Lord Kufer on 30-11-2009, 15:38:49
Ima i kod Daglasa Adamsa umetnik koji potpisuje planete xjap
Želeo sam da ukažem na nešto drugo: pisci generalno ne poznaju naučnike. Sam si napisao da se o onom što se ne poznaje ne piše. Zbog toga su standardne generalizacije naivne (da ne napišem nešto gore). Evo, sad ću da ti napišem jednu kratku crticu iz stvarnog života da bi bilo jasno, mi smo pisci, zar ne?
Kasno popodne je dodatno obojilo crvenu vodu jezera Jufula. Katarina i Lija su još lovile vodenu kornjaču koja im je od podneva izmicala, dečaci su odložili štapove za pecanje ulovivši svoje prve ribe, a mi smo zaseli na ogromni trem sa pogledom na vodu, treba pogledom pratiti decu jer se ne zna kad bi nešto moglo da krene pogrešno i mirno popodne pretvori u panično ispravljanje krive Drine.
Teško da bih mogao da objasnim Džeju Vokeru šta je to kriva Drina i zašto je vekovima ispravljamo, kao što je njemu bilo teško da mi objasni zašto treba seći retke divlje čemprese izdžikljale na ogolelim ravnicama Oklahome, kad već nema drugog drveća. Ili, zašto je iščupao busen vlašca u parku Oklahoma Sitija gde smo napravili pauzu u obilasku grada i bacio ga u vodu. Njegova tvrda logika botanike nije dozvoljavala da vidim čemprese, jer ako oni ostanu, onda se sigurno neće vratiti ni hrastovi ni drugo drveće koje je nekad posečeno radi interesa koji nisu trpeli težnje za biodiverzitetom u koji se on kleo. I vlašac je bio samo uljez u Ameriku i u parku mu nije bilo mesto, a moje pitanje koje je onda mesto svih Amerikanaca na tom prostoru ostalo je bez odgovora.
Mnogo lakše je zajedno ispijati pivo. Džej s ponosom ističe da je rednek i pije ono što bismo mi zvali zidarskim pivom, za moj hedonizam tek je Sam Adams prihvatljiv. Dok pijemo ne pominjem hmelj kao uljeza, imao bi on odgovor i na to. O kamenim vrhovima indijanskih strela, što je u ovom kraju lak arheološki nalaz, razgovor teče bez zastoja. Oko njih se naše nauke ne sukobljavaju, u njima se dotiču samo naše radoznalosti i neispričane priče.
Onda, odjednom, cika na obali, zabrinuti pogledi traže po površini vode, pa uz obalu i vidimo da su se devojčice uzbunile, da dečaci trče ka njima, da je u Katarininim rukama nešto teško i vreme je da ustanemo, da zaobiđemo ogradu trema i da polako, kraj stabala sasafrasa, odgegamo ka deci. Dovikuju nam da su konačno uhvatile svoju kornjaču, baš tako su rekle, svoju kornjaču i mi odahnemo, niko se nije povredio, treba ih samo dozvati do kuće, da pogledamo i mi i vidimo taj ulov oko koga su se zamajavale čitav sat.
Kornjača je zaista velika, nije to ona aligator kornjača koja može da cvikuje prst ili dečju šaku, ali je ima, kao prevrnuti plitki šlem iz Prvog svetskog rata i bespomoćno klati nogama i glavom dok je spuštaju u travu. Blatnjava je, kao što su i devojčice blatnjave, ali joj ne smeta, kao što ni devočicama ne smeta, jer su postigle svoj cilj. Zatražim od Džeja da donese crevo, da operemo kornjaču od blata, da se slikamo sa njom.
Odjednom, gleda me sa nerazumevanjem i odbijanjem, ne ne može crevo, ne može pranje... Zbunjen, još jednom ga ovoga dana pitam zašto, a znam da ima odgovor, Džej na sve ima odgovor i znam da mi se taj odgovor neće svideti, kao što mi se nisu svideli ni drugi odgovori, osim odgovora koji idu uz pivo. Biologija je na prst od botanike i to je prostor u kome nema mesta za moje mišljenje.
"Taman posla, sa česmenskom vodom", kaže, a ja zinuo i lanem da je to obična voda, voda je već u mojoj nadležnosti... "Hlorisana je...", nastavlja on ne hajući za moje argumente. Ha, tu sam ga čekao, štetnost hlora je u mojoj struci, to su koncentracije ispod praga toksičnosti. Pa i mi pijemo tu vodu i deca je piju. "Da, mi pijemo, tako smo odabrali i uredili svoj život. Kornjaču niko nije pitao za dozvolu", zalupi me i zgrabi kornjaču. Pitao je još decu da li su se nagledala, oni potvrdili.
Gledao sam ga, još, dok je nosio kornjaču do vode, prebirao po svojoj logici da li imam još neku rečenicu da dodam, da se usprotivim. A, onda sam seo i dograbio svoju bocu piva. Kad se vrati, uz svoje pivo, naći ću ja njemu slabu tačku i poremetiti to njegovo naučničko samopouzdanje.Evo, ukucao sam i ostao živ. Nije baš SF, ali se od toga lako pravi SF.
Moguće je da čovek greši što se tiče divljih čempresa, jer bi recimo šumica čempresa omogućila zaštitu nekim nežnijim biljkama. A ovo s kornjačom je čista romantika. Romantični naučnik je u stvari prerušeni ludi naučnik :-)
Kad teorija postane istina - zove se dogma.
SF posmatra nauku u širem kontekstu. Niko ne spori sposobnost nauke da strpljivim radom dođe do brda činjenica - ali kako će se one organizovati i tumačiti, to je već politika a ujedno i ono mesto gde je nauka najmekša za kritiku.
Razočaravate me, pomalo, vas dvojica. Viđenje nauke tipa "A ovo s kornjačom je čista romantika. Romantični naučnik je u stvari prerušeni ludi naučnik." ili "SF posmatra nauku u širem kontekstu." su upravo ono što tvrdim da nauka i naučnici u dobrom SF-u to nisu. Naučnik je jedan od protagonista, nikako villain po definiciji. Nauku i naučnike ne moramo kritikovati po difoltu. To bi bio šablon, da, dogma, ali dogma pisca a ne nauke i naučnika. Ubeđen sam da dobar SF ne zavisi od šablona. Izgleda da moj mali prilog bez SF komponente ne govori dovoljno. Pola sata kuckanja u post je suviše optimistično.
Mesto nauke i naučnika u ovom vremenu kada se više insistira na litetarnosti nego na naučnosti mora da vrati SF motiv tamo gde i treba da bude, u okvir u kome nastaje delo. Ovo svakako nije vreme za objašnjavanje nauke, ona ima previše mesta u virtualnom prostoru, pa znatiželjni mogu na drugom mestu da nađu ono što ih zanima. I, SF nikako nema kognitivnu funkciju kao što ABN "zapoveda".
Na primer, u toj naučnoj literaturi pronađem priču o "Bolcmanovim mozgovima". Pazite, to je kraj XIX veka! I svi Bing Bengovi ovog sveta ne ruše priču o potencijalnoj reinkarnaciji preko elektromagnetnih impulsa mozga koji negde moraju da završi. Teorijski, kajgana može da postane jaje sa ljuskom. E, sad pisac, dobro upoznat sa nesvesnim i Idom u nama, odjednom dobija i priču o Idu oko nas. Tu se nauka povlači u okvir priče, a priča, uzimajući to u obzir, ide svojim tokom sa svojim junacima. Neko od njih može da bude i "ludi naučnik" ali ne mora. Spoljni i unutrašnji Id svojim uslovnim postojanjem deluju na junake i na samu priču.
Možda bi trebalo da pročitate "Oko za drugi svet". U fokusu je jedna od bizarnijih pretnji sa kojom se nismo još suočili - neko nam otima i Drugi svet. Tu će nauka da omogući doticaj sa tim Drugim svetom, to mora da bude dobro sklopljen ram za sliku, a sve dalje je samo suočavanje sa pretnjom i, naravno, sa nekim drugim posledicama. Karakteri su tu zavisni samo u određenoj meri, oni se ponašaju shodno svojim karakterima u izmenjenim uslovima. Sad baš i nisam više siguran da vas to zanima.
Naučnik = nauka, toga u SF-u nema. To bi bilo užasno dosadno.
Ludi naučnik - da. Naučnik-kriminalac - da. Naučnik-pobunjenik -da. Ali naučnik-naučnik, toga ima samo u Omniju i Kriščen sajensu.
U "Oku za drugi svet" ima jedna naučnica koja je motivisana nečim drugim a ne naukom. Jer nauci u tom kontekstu nedostaje čulo koje naučnica kao ljudsko biće nekim čudom poseduje.
Pa se tu kukuljica nauke malkice raspada...
Kad se samo setim kako je H.G. Wells opisao doktora Moroa i njegovu nauku, ko prstom u oko! Sve je bio u pravu. To je nauka.
Ludi naučnik - da. Naučnik-kriminalac - da. Naučnik-pobunjenik -da. Ali naučnik-naučnik, toga ima samo u Omniju i Kriščen sajensu.
Smem li da se ne složim. Da li si čitao Timescape Gregori Benforda? Naučnici u tom delu nisu ni ludi, ni kriminalci, ni pobunjenici... Slično važi i za Disspossesed Ursule Legvin. Mogao bih da navedem još par primera. U onim pravim i dobrim romanima naučne fantastike naučnici su pre svega ljudi. To ponekad može biti dovoljno. Slažem se da je takvih dela relativno malo, ali, srećom, odavno smo zaključili da se književnost ne meri na kilo.
I Spin ima normalne naučnike, i dobar je roman... I Kontakt...
Nisam čitao Timescape. Niti tvrdim da je u svim knjigama onako kako volim da vidim. Ursulu Legvin mnogi hvale, ali ja sam čitao ponešto od nje i smatram da uopšte nije toliko dobra da bi bila relevantna. Zemljomorje joj je čist falš, predvidiva kvazididaktička vežbica, a toliko je hvaljena. Još sam nešto čitao od nje, dobra je u opisivanju izmišljenog sveta, ali nije bilo nikakvog konkretnog sadržaja osim intelektualne refleksije. Dalje nisam hteo da je čitam.
U relevantnim delima, po mom kriterijumu, na nauku se veoma kritički gleda. Etički momenat je najvažniji, pa se prema tome i određuje vrednost nauke. U SF-u, nauka je zbog toga najviše eksploatisana kao izvor tehnološkog napretka, koji utiče na "razvoj" društvenog okruženja pre svega, a u nekim delima imamo direktni upliv nauke u "kreaciju" novog čoveka. I s te tačke nauka mora da se posmatra kritički a ne apologetski.
"1984" - nauka je potpuno utopljena u politički sistem, u njegovoj je funkciji.
"Vrli novi svet" - nauka (genetika) je u funkciji političkog i ekonomskog sistema....
"Reklamokratija" - tehnokratski "napredak".
Filip K. Dick - Tehnologija u funkciji društveno-ekonomskog sistema, kritika konzumerizma, nema baš mnogo Science nego je više Social Fantasy.
Herbert - opet, filozofija, tehnologija vladanja, a lik naučnika se slabo javlja, transformisan u mentate ili Bene Geserit mistike.
Zindel (Nikadija) - Naglašen društveni sistem, napredna tehnika, nema naučnika (ima pesnika ili ratnika)
Kod Zelaznija i Dilejnija preovlađuju mitološki sadržaji. Kod ovog drugog i socijalni inženjering, najlošiji deo njegovog opusa. Od SF-a ostaje okruženje, ali naukom se baš mnogo ne bave. Oldis eksperimentiše sa svešću (Barefoot in the head), velikim slikama (Hothouse, Helikonija). Murkok, koji je napisao mnogo knjiga, nema baš neku ljubav prema nauci. Murkok je baš spekulativna fikcija.
Heinlein - kod njega ima dosta idealizacije na svim nivoima, teško da naučni element dolazi do izražaja osim kao tehnologija određene prakse.
Klark veruje da će nauka doneti odlučujući impuls evoluciji čoveka. Ali, na kraju krajeva, Kraj Detinjstva je nešto pootpuno drugo. U Randevuu s Ramom je skrenuo u traženje drugačijih paradigmi...
U mnogim delima nauka se javlja kao glavni pokretač "popravljanja" ekološke katastrofe, iste one koju je i sama, u sprezi s političarima, proizvela.
Ostajem pri svom ubeđenju da "žanr" kao i kovanica "naučna fantastika" imaju malo veze s književnošću kao takvom. One su pre svega alatka kojom barataju čitaoci i više se odnosi na njihov senzibilitet, percepciju određene ikonografije, scenografije, štimunga, sklonost.
Ali, svakako, bilo je pokušaja da se ono "naučno" ozbiljno shvati i uvede u književnost kao bitan element konkretnog dela. No, većina tih pokušaja, ukoliko su bili zaista ozbiljni, neminovno je skrenula u oblast društvene ili filozofske drame (utopija, distopija, antiutopija) i kritiku postojećeg ili mogućeg totalitarnog poretka.
Kod Zamjatina imamo politokratiju i tehnokratiju, a duh koji se tome suprotstavlja nije naučni, već improvizatorski, ludistički.
Nauka nije izvor etosa i nije izvor kreativnosti, ona nije samostalna sila i to je ono što onemogućava da se stvar istera do kraja samo na način nauke.
Ima dela u kojima su naučnici pozitivni likovi, ali padaju u sukob, jer nemaju vlast. To je jedino moguće u nekoj utopiji.
Našao sam Timescape pa ću ga pročitati u najskorije vreme i reći svoje mišljenje.
Kontakt, ako misliš na film, upravo ističe problem odnosa etosa i društva. Glavni lik je naučnica koja se rukovodi svojim etičkim i subjektivnim (ličnim) principima a njoj suprotstavljeni lik je takođe naučnik, koji se rukovodi pragmatičnim, političkim principima, i između njih je nepremostiv jaz.
Pa, sukob ličnog i institucionalnog je u osnovi drame, još od grčkih drama je uspostavljen kao osnovni princip (pobuna protiv vrhovnog autoriteta, protiv države, običaja, itd.).
Nađoh neki rivju za Benfordovu knjigu. Ja sam to čitao nekad, samo se ne sećam kako se knjiga zvala u prevodu?
Vremenski pejzaž
OK. To ide u onu moju kategoriju gde nauka pokušava da popravi greške.
Ono što ja smatram važnim je, da ponovim, da nauka nije u položaju da mnogo šta diktira i da je uglavnom oruđe u rukama vlastodržaca.
Naučnik može da bude dobar i pošten, ali u kontekstu knjige on mora da se suprotstavi drugoj strani. Inače ne bi bilo drame.
Ukoliko je ovo slučaj, tu se više uopšte ne radi o nauci kao pokretaču radnje (čak i ukoliko ima prihvatljivo rešenje), već o sukobu između ličnosti i institucije vlasti (a tu sigurno ne vlada princip etike).
Eto, to je ono na čemu insistiram.
Film Kontakt mi se zaista dopao. Jedino mi je smetao lik mladog sveštenika, koji je ili preslab ili suvišan, zavisno od toga kako se posmatra. Dugo je bio ni tamo ni ovamo, a nije bio u pravoj intelektualnoj ili filozofskoj opoziciji glavnoj junakinji, nego više kao emocionalni generator.
Recimo, predložak za roman.
Verner Hajzenberg, vodeći atomski fizičar, radi za Treći rajh. Čovek koji je sposoban da napravi atomsku bombu, ali neće. Sabotira nacističke napore da se napravi bomba.
S druge strane, Ajnštajn, Fermi, Openhajmer, hoće.
Dodatni zaplet. Recimo da Hajzenberg uspe da prebegna u suprotni tabor, da li bi tada pristao da pravi atomsku bombu?
Ima sigurno romana u kojima naučnik odbija da učini nešto slično, i tu su sad razne peripetije. Ali, začudo, takvi romani se ne svrstavaju u kategoriju SF, već u kategoriju trilera, iako je glavni junak naučnik (koji predstavlja i samu nauku kao takvu). Zbog čega?
U relevantnim delima, po mom kriterijumu, na nauku se veoma kritički gleda. Etički momenat je najvažniji, pa se prema tome i određuje vrednost nauke. U SF-u, nauka je zbog toga najviše eksploatisana kao izvor tehnološkog napretka, koji utiče na "razvoj" društvenog okruženja pre svega, a u nekim delima imamo direktni upliv nauke u "kreaciju" novog čoveka. I s te tačke nauka mora da se posmatra kritički a ne apologetski.
Pa, ti kao da posmatraš nauku kao nešto što stoji pred čovečanstvom kao problem. Što se mene tiče, ja mislim da je suština odnosa ljudskog društva prema nauci mnogo složenija od polarizacije kritičko-apologetsko. Meni su najzanimljivija ona dela naučne fantastike koja uspevaju da se odmaknu od bilo kog od ta dva pola. Mada mi zbog toga scallop stalno prigovara da nemam svoj stav... :(
Naučnik i umetnik su, u suštini, vrlo bliska bića...
Ima sigurno romana u kojima naučnik odbija da učini nešto slično, i tu su sad razne peripetije. Ali, začudo, takvi romani se ne svrstavaju u kategoriju SF, već u kategoriju trilera, iako je glavni junak naučnik (koji predstavlja i samu nauku kao takvu). Zbog čega?
Zato što se "svet" koji nastaje kao proizvod takvih promena najčešće vrlo malo razlikuje od našeg "iskustvenog sveta". Kada je ta promena takva da kreira "novi svet", bitno različit od našeg - kakav slučaj imamo u Čoveku u visokom dvorcu - onda čitalac nema nikakvu sumnju da li se radi o SF-u ili ne.
Quote from: Lord Kufer on 01-12-2009, 01:43:41Filip K. Dick - Tehnologija u funkciji društveno-ekonomskog sistema, kritika konzumerizma, nema baš mnogo Science nego je više Social Fantasy.
Jedan od razloga što mi je Dick među omiljenim piscima, kod njega napredne tehnologije ima koliko hoćeš, ali sve je to dato gotovo uzgredno, negde na nivou detalja koji iskrsne i nestane ili kao deo scenografije, a ono naučno u njegovim delima se uglavnom odnosi na psihologiju, sociologiju...
Mićo, kad bi naučnici mogli da rade svoj posao kod kuće kao ti i ja.
Možda samo mali broj, koji se bavi čistom teorijom. Ali, onaj ko finansira projekte i laboratorije, svakako ima odlučujuću reč i naučnik je u dobroj meri uskraćen što se slobode delanja tiče (kao i mnogi drugi umetnici, uostalom. Pisci su izuzetak, barem što se toga tiče). Još i ako uspe da se osamostali, onda ga ne zovu naučnikom već pronalazačem (što nekad zvuči pogrdno).
Ima dosta samostalnih naučnika koji se javljaju na internetu, ali je uvek problem ustanoviti nivo njihove kompetencije. Recimo, onaj Lyne, koji navodno nastavlja Teslin posao i priča o nacističkim letećim tanjirima, da navedem samo jedan primer. A što se ovih drugih tiče, uveren sam da se mnogo toga skriva od javnosti (o čemu sigurno ne odlučuju naučnici).
Možda takvom tipu nezavisnog naučnika više odgovara raniji vremenski period (renesansa ili antika), usamljeni naučnik/alhemičar i sl.
Interesantan je bio pokušaj, ali po mom mišljenju dosta loše izveden i banalizovan na kraju, Grega Bera u "Darvinovom radiju". Tu naučnici imaju inicijativu od samog početka, ali nailaze na veliki otpor sredine. Razrešenje je na kraju tipa holivudske abrakadabra simulacije evolutivnog skoka.
Imao sam utisak, dok sam čitao, da je stalno pokušavao da piše tako da se od toga može lako napraviti scenario za film...
U "Eonu" je bilo mnogo zanimljivijih ideja.
Quote from: Mica Milovanovic on 01-12-2009, 02:34:28
Ima sigurno romana u kojima naučnik odbija da učini nešto slično, i tu su sad razne peripetije. Ali, začudo, takvi romani se ne svrstavaju u kategoriju SF, već u kategoriju trilera, iako je glavni junak naučnik (koji predstavlja i samu nauku kao takvu). Zbog čega?
Zato što se "svet" koji nastaje kao proizvod takvih promena najčešće vrlo malo razlikuje od našeg "iskustvenog sveta". Kada je ta promena takva da kreira "novi svet", bitno različit od našeg - kakav slučaj imamo u Čoveku u visokom dvorcu - onda čitalac nema nikakvu sumnju da li se radi o SF-u ili ne.
Jeste i nije. Mislim, zbog toga što ono "naučno" odjednom uopšte nije toliko bitno, a "naučno" u žanru naučne fantastike je naučno zbog nečeg drugog - zbog kulisa koje su onaj neophodni "novum" koji i čini žanr.
Tako je kod Dicka, svađaš se s vratima frižidera koja neće da se otvore jer nisi ubacio novčić u prorez... Luc Beson je dosta maznuo od Dicka u "Petom elementu", naročito stan u kojem stanuje Brus Vilis i još podosta toga...
Možda samo mali broj, koji se bavi čistom teorijom. Ali, onaj ko finansira projekte i laboratorije, svakako ima odlučujuću reč i naučnik je u dobroj meri uskraćen što se slobode delanja tiče (kao i mnogi drugi umetnici, uostalom. Pisci su izuzetak, barem što se toga tiče). Još i ako uspe da se osamostali, onda ga ne zovu naučnikom već pronalazačem (što nekad zvuči pogrdno).
Ali ti govoriš o nauci koja je ova "današnja" nauka iz sveta oko nas - nauka pretežno okrenuta kapitalu, korporacijama itd. Ja naučnu fantastiku ja vidim kao mogućnost da progovorimo o onoj drugoj nauci, uslovno rečeno, "nauci kao mudrosti", koja se, u suštini, ne razlikuje mnogo od umetnosti. To i jeste neka vrsta "renesansne nauke", ali tada stupa na scenu ono "fantastika".
Da. Moja kritika se odnosi baš na konkretnu situaciju, to jest, usmerena je najviše prema idealizaciji nauke, koja je dosta prisutna u propagandi i percepciji ljudi.
A što se ovog drugog tiče, svakako se slažem s tobom. Ali tu je u igri onaj stariji koncept gde se nauka još nije odvojila od filozofije, pa i umetnosti i nije onesposobila naučnika da slobodno razmišlja zbog neophodne uske specijalizacije. Takvih mislilaca možda još jedino može da ima, u stvarnosti, u kvantnoj fizici.
S te tačke nastupa fantastika, jer autor može slobodno da improvizuje.
Od vaše noćašnje terevenke najprihvatljivije mi je ovo:
Što se mene tiče, ja mislim da je suština odnosa ljudskog društva prema nauci mnogo složenija od polarizacije kritičko-apologetsko. Meni su najzanimljivija ona dela naučne fantastike koja uspevaju da se odmaknu od bilo kog od ta dva pola. Mada mi zbog toga scallop stalno prigovara da nemam svoj stav... :?
I jedini Milošev post.
Retko kad je naučnik lud, a još ređe nadljud. Najčešće je samo ljud. Ozbiljan pisac će naučniku prići kao i svakom drugom čoveku. Svi ljudi jedu, kenjaju, vole ili ne vole. Tako i naučnici. Svaki pristup liku naučnika tako da stručni profil nadilazi ljudsku suštinu je po pravilu kliše. Takav SF je tandaramandarabroć i prevaziđen do 1950-te godine. Pravi lik za moderni SF je Džej Voker. Pije zidarsko pivo, traži od mene da na sunce izlazim u A-shirt kako bi mi ostali tragovi sunca na vratu, ramenima i leđima, da bi me vodio na crash race, voli noodling (lov na somove rukama), ali kad dođemo do čempresa i blatnjavih kornjača, onda ostaje samo naučnik i žestoko uverenje u ispravnost njegove nauke. Voli kako spremam hranu, potone u mojim pričama o Srbiji, čezne da i sam jednom stigne tamo, ali u njemu ostaje samo amerikanac onoga trenutka kad ga upitam šta traže Amerikanci u Americi. Sad mislim da je moja crtica o Džeju Vokeru daleko smislenija nego kad sam je ukucao. Zapravo, to je jako dobra profilizacija naučnika za današnje vreme.
Kešati se o knjige ili filmove i potezati "velike slučajeve" naučnika, je pozivanje na fikciju a ne na realnost. Građevina na virtuelnim nogama. :lol: Naučnik je kao i pesnik, postoji samo ako ima redovne prihode, stan i hranu. Kufer je u pravu kad kaže da naučnik ne postoji bez laboratorije. Ali, ni pesnik ne postoji bez plaćene knjige. Zavisnost od okoline i njenih uticaja se podjednako odražava na bilo koga u ovom našem poznatom svemiru. Kad postoji pretnja od krčanja creva svejedno je da li si plaćenik ili disident. I jedan i drugi preživljavaju od novca koji za svoje delo ili nedelo dobiju. Često se ne može staviti znak nejednakosti između te dve stavke. Da li je Solženjicin bio disident ili plaćenik? Da nije bio disident ne bi postao plaćenik, da nije bio i jedno i drugo ne bi bio pisac. Tako i sa naučnicima. Da nisu bili plaćenici, ne bi bilo laboratorije. Postoji trenutak kad se kompromis javlja kao jedino rešenje. Džej Voker bi dupe dao da njegova ideja o rekonstrukciji flore Oklahome bude realizovana kao biopark projekat. Nema para, pa nema ni laboratorije. Nema naučnika. Tako je i sa piscima i pesnicima. Ako nemaš kompromis, nema knjige, nema pisac. Tu se postavlja pitanje koje jedino može da kreira zaplet knjige: koliki kompromis će načiniti bilo ko, naučnik, pisac, sportista da bi bio ono što jeste? I koje su posledice? "Ludi naučnik" živi u mozgu nenaučnika, "ludi pesnik" u mozgu nepisca. Jedino mera štete koja iz kompromisa proističe jeste razlika. Zato je hadronski kolajder dobar podsticaj, ali u projektu učestvuju ljudi sa izrazito različitim motivima. Oko za drugi svet je dobar podsticaj, a likovi imaju sasvim različite motive. Načinjen pomak treba da istakne te razlike i priča traje dok postoji mesto okupljanja - projekat. Da nije izdavača, ne bi bilo knjige, ne bih bio pisac. Da nemam drugih sredstava za život ne bih pisao, ne bih bio pisac, bio bih penzioner.
Tako jednostavno, a tako komplikovano da se prihvati očigledno. Tu neće pomoći hiljade knjiga i filmova, ako malo ne zagrebemo po sebi ili bar po Džeju Vokeru.
O tom Džeju Vokeru možeš napisati samo zajebantsku priču. Ali tu smo došli do don Huančove human folly. Znači, naučnik koji je običan ljud = božanstvena komedija. Neko ko je do krajnosti uslovljen (conditioned). Time se književnost, između ostalog, bavi: opisivanjem fenomena.
Što se tiče načina postojanja književnika, ili umetnika uopšte, jedina prava varijanta je mecenat. Sve ostalo je sukob. Jer ideja društva, kao medijuma u kojem se odvija razmena, ne obuhvata umetnost, pošto se umetnička vrednost ne može analogno prevesti na nivo tzv. prirodnih nužnosti (tipa: jede li se?). Da li će pisac naplatiti svoju knjigu zavisi pre svega od toga da li za njom postoji potreba na tržištu, a razlozi te potrebe mogu da budu i te kako drugačiji od razloga zbog kojih pisac piše. Društvo često odbacuje vrhunska umetnička dela, jer društvo ne razvija iste one osobine u ljudi koje razvija umetnost. Vrednost umetnosti ostaje neopažena.
Naučnik može da idealno sagleda jedan ciklus "kruženja materije u prirodi i društvu", ali interes društva nije idealistički - tu vladaju tupavi, sebični razlozi (višak hrane se baca, dok jedni gladuju). To nisu iste logike - vlasti poravnanje, ravnomerna distribucija dobara nikada ne odgovara. Njoj treba kriza, a onda takav naučnik neminovno dolazi u sukob s društvo, i guta vruće šljive... Njegov uvid ne može da se primeni jer "niko to neće".
Kad je jasno da je za krčanje creva kriv sistem, onda tek dolazi do mogućnosti da se pruži otpor, jer je uzrok označen. A to je upravo onaj koji te navodno "hrani". Stvar je mnogo kompleksnija, uslovljavanje reakcija kod ljudi ide od kolevke, mnogo toga treba srušiti...
Nikola Tesla je imao drukčije ciljeve od Edisona. Edison je sebi obezbedio socijalni status a Tesla nije. On je ostao u oblasti apstraktnog, tamo gde je i mesto geniju.
A društvo je njegov generator idealnog upotrebilo za proizvodnju banalnog. Kakav apsurd! Ali to je stvarnost.
Ako se napravi kompromis, delo gubi snagu. To je entropija. Ni umetnik, ni naučnik, ukoliko su iskreno to, ne mogu da prave kompromis. I to je izvor drame. Za jednu stranu je to pobuna, za druge "poslednji rat koji treba da obezbedi konačni mir".
Quote from: Lord Kufer on 01-12-2009, 13:32:52Ako se napravi kompromis, delo gubi snagu.
Kompromis je drugo ime za dinamičku ravnotežu suprotstavljenih sila. U skladu s tim cela Priroda se zasniva na kompromisima. Zašto bi onda umetničko delo bilo izuzetak?
Ako je u umetničkom cilj ravnoteža, gde je tu akcija?
Ako zaustaviš rotor generatora naizmenične struje - gde je struja?
Mora da se uspostavi razlika u potencijalu da bi se nešto dešavalo.
Kufer nam servira idealističku sliku, a umetnost pokušava da pozicionira kao realnost. Tu se Mujo osoliti neće.
jedina prava varijanta je mecenat
Eto vizije! Onda pročitaš prvu priču u Bakićevoj knjizi "Jesen skupljača", neko je u svojoj gluposti prevideo da je opevač vođe glavni junak, i vidiš da nema klope ako vođa nije junak i pesnik peva o njegovom herojstvu. Hajde, Kufer, izađi iz tih banalizacija i pokušaj racionalno da misliš.
Nemoj ni o naizmeničnoj struju, ni entropiji. Vi iz "umetnosti" malo mnogo trošite ono što vam nije imanentno. Napišeš knjigu - nemaš knjigu. Objaviš knjigu - već si napravio sve kompromise. Kompromis je žica kojom tvoj potencijal izaziva kinetiku. Nema knjige - entopija. Nikom ne moraš da budeš zahvalan, nikom da se odužuješ.
Quote from: Lord Kufer on 01-12-2009, 13:54:37Ako je u umetničkom cilj ravnoteža, gde je tu akcija?
Prvo, cilj nije ravnoteža, jer ravnoteža je neizbežna.
Sve u prirodi je ravnoteža, ili proces dolaženja u ravnotežu (koji je takođe oblik ravnoteže).
Drugo, akcija se nalazi u onom dinamičkom u sintagmi "dinamička ravnoteža".
Sve u prirodi je ravnoteža ukoliko si Bog i vidiš sve pred sobom, pa su ti relativne razlike, koje nisu ravnoteža, irelevantne.
Dinamička ravnoteža se iskazuje kao ciklus rotora, ali on ima dve faze koje nisu u ravnoteži - naprotiv.
Skalope, upravo zbog toga sam i rekao da je mecenat jedini način da umetnik radi to što hoće. U stvarnosti, nekima se zalomi baš to.
U Bakićevoj priči je opisan stvarni položaj umetnika u društvu - to mu je funkcija, i on je rob.
Dozvolićeš da se nekom od tih "suđenih" robova to baš nikako ne dopada i da se suprotstave tlačitelju po principu "bolje grob nego rob".
Uostalom, ko će ako ne umetnik (ili filozof) da ispita i onu drugu mogućnost - koja nije uvrežena u robova - da je smrt možda bolja od takvog usranog života?
Ali, prema svecu i tropar.
Koj si ima čavka - taj si vika - iš!
Kad ispitaš tu drugu mogućnost javi mi kako je. Dotle se ostavi velikih misli one su samo male reči.
Sirotinjsko je da si trupka, čorbadžijsko da glede.
Nego su male reči velike misli :P
A možda će oni naučnici iz Benfordove knjige naći načina, pa ću ti dojavim xjap
A da odem do groblja, da mi Rist objasni? :?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.harkavagrant.com%2Fhistory%2Fwellsvernesm.png&hash=14feb8dfdaf313a6b166d092f8a48d756f0bb549)