ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

1. Dostava (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/01.pdf)
2. Zalutali (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/02.pdf)
3. Zelenooka (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/03.pdf)
4. Duhovi propadanja (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/04.pdf)
5. Izbrisani se vraćaju kući (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/05.pdf)
6. Srpska antizavera (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/06.pdf)
7. Volim se utrkivati, Tko (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/07.pdf)
8. Neparnom stranom ulice (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/08.pdf)
9. Surduk (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/09.pdf)
10. Up yours, Grucho! (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/10.pdf)
11. Bog zatvorenih prozora (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/11.pdf)
12. Rodjendanska priča (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/12.pdf)
13. Kamenje (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/13.pdf)

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2015/51/51_januar2015.doc (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/51_januar2015.doc)

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2015  (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.)Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok su tri dana, dakle, utorak do 22.00 - posle toga objavljujem rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

p.s.
Da se podsetimo i koja je tema bila: NEDOSTAJUĆI BROJ - Priča treba da se vrti oko isporuke/dostavljanja/dolaženja (pošta, kurir, pizza, zečica kao rođendanski poklon... štagod i kogod) na određenu adresu, ali se ispostavlja da tog broja nema (broj u ulici, broj zgrade, broj stana u soliteru, ćelija u zatvoru ili manastiru...).

Glasanje gotovo, za koji minut stižu i rezultati iz porukica pa možete početi sabirati i komentarisati.
Podsećanja radi, prva tri dana ne objavljujemo čija je koja priča da komentari budu neutralni, a u petak u 22.00 objavljujem i imena.

Evo glasanja poslatih kao porukice: www.znaksagite.com/D/2015/51/Personal51.htm (http://www.znaksagite.com/D/2015/51/Personal51.htm)

Dejanovo presitno glasanje, piše:
2. Zalutali - 3
12. Rodjendanska priča- 2
11. Bog zatvorenih prozora - 1
7. Volim se utrkivati, Tko - 1
9. Surduk - 1

Sad znamo šta se Dejanu dopalo, iako ne pogađa temu. :lol:

Poenima sam nagradjivao sluh, hrabrost i kretenizam.

Zalutali - ima sluha za zensku emociju. 3 poena.

Zelenooka - ima sluha za musku emociju. Ceznju. Mada sta znam... Kraj usiljen. 2 poena.

Volim se utrkivati, Tko - općenito ima sluha u ovoj prici i sve to (prica o tvorcu, Bogu, nama itd.) ali ne cuje se bubanj. Mislim, osecam ja tempo ove price i mogu sam da improvizujem udaraljke lupajuci po stolu ali necu da lupam. Hocu da igram dok citam. Razumete? Hocu da mi dobos naglasava na dva. Jbg. Takav sam. Ne kapiram da je ova prica bas na tom nivou kao ozbiljna muzika u kojoj nema klasicnih bubnjeva. Daleko od toga. Emocija diskutabilna. 1 poen.

Bog zatvorenih prozora - trebalo je imati hrabrosti i ovako sloziti pricu. Chat, poruke. In-sto bi se reklo. Nesto novo, mada kako gde i kako za koga. 1 poen.

Dostava - kao da slusam ritam masinu, ne bas mastovito isprogramiranu. Brutalni tehno. Kao da je comp pisao pricu. Lady gaga. Nema emocija. Totalni duh vremena u kome zivimo. Znaci, vrhunski kretenizam. 1 poen.

Pre bilo kakvog opširnijeg i ozbiljnijeg komentara (spava mi se, pa to ostavljam za sutra) moram da napravim jedno malo zapažanje: glasanje je korisno (tera nas da pravimo izbor), ali ne daje baš potpunu sliku.
Primer : moji glasovi u ovom krugu.
Šesta, sedma i deveta priča dobile su različit broj poena, ali su one za mene gotovo izjednačene. To su tri dobre priče. Četvorka i osmica su mi u odnosu na njih znatno slabije, a izdvojila sam ih (i dala bodove) zato što se ističu nekim kvalitetom: emocija, atmosfera, interesantan detalj itd.
Sad, ne želim da kažem da priče koje su ostale bez bodova nemaju kvaliteta. Štaviše, jedna od njih je sa stanovišta tehnike veoma dobra ali, eto, osim te tehnike ja ništa u njoj nisam pronašla.
Glasanje, dakle, jeste neki pokazatelj, ali rezultate ne treba primati k srcu.

Evo, uživajte. Ostatak, kada bude...

   Bog zatvorenih prozora: Ova priča je kod mene osvojila prvo mesto u kategoriji najboljeg naslova. Između gomile nezanimljivih naslova od jedne reči ovaj se izdvojio i podsetio me na P.K.Dika,  ali...sadržaj me je spustio na zemlju. Iskreno, i nemam nekih primedbi, realan prikaz čata između dvojice klinaca, sve je to o.k. i ako je neko gledao britansku seriju ,,Utopia", mogao bi (sa puno mašte) da napravi nekakvu paralelu sa napisanim i njenim početkom .  Ipak, kao kratka priča po mom mišljenju nedovoljno upečatljivo. Kao uvod u nešto mnogo duže, možda, ali to ovde ne ocenjujemo.

   Dostava: Nakon uvodna dva-tri pasusa priča je na mene ostavila negativan utisak. Previše nabrajanja (pogledam gore, pogledam dole,tri koraka niz ulicu, tri korka uz ulicu,kažem ja dobar dan, kaže ona dobar dan, itd.) dalje, u tri vrlo kratka pasusa (mislim desetak rečenica, kratkih) imamo osam puta napisane brojeve, da je neki račun razumeo bih, ali ovako nije mi se dopalo.

   Izbrisani se vraćaju kući: Ova priča ima sve; dobar stil, solidnu priču i istu takvu atmosferu vešto izgrađenu i održanu do kraja. Ja bih rekao da autor zna znanje i ja mu ne bi mnogo solio pamet. Nakon čitanja ostalo mi je mnogo pitanja ,,zašto?" da zvone u glavi, ali zar upravo to nije cilj jedne dobre priče?

   Kamenje: I? Ako je ovo sve, iskreno, za mene ovo nije priča. Naklapanje o danu (ili satu)  jednog bivšeg robijaša i konobarice, pisano lokalnim govorom, bez radnje, bez ikakvog događanja bez ičega? Definitivno nije priča. Po načinju pisanja rekao bih da je autor već pisao, ili bar da ima potencijal (nekakav), zato moj savet je; mnogo više mašte ugrađene u priču sledeći put, i bez bakuta.

   Rođendanska priča: Ovo bi trebao da bude pokušaj satire, donekle uspešan, jer je autor delimično pogodio šta treba kritikovati. Kraj priče= katastrofa. Jeste, čovek se trudio da ostane u okviru od 6k, ali to nije opravdanje. Stil pisanja bih ocenio kao veoma blizak granici površnog sa tendencijom da čitaoca ubaci u mod zaboravnog čitanja (kada čitaš jednu rečenicu pet puta a ne znaš šta si pročitao).  Ipak, rekao bih da pisac ima talenta i moj savet je da se dublje unese u pisanje, razbaca koji opisni pridev tamo, ovamo jer priča ovako deluje nekako suvoparno, kao da  ju je robot pisao.

   Srpska antizavera: Na prvi pogled rekao bih solidna priča. Čitljiva, ima svoju atmosferu misterije, opis broda slikovit...ali, neočišćene greškice kvare utisak, priča je puna nedorečenosti, te neki brojevi, te senke a kako se na kraju ispostavi ništa od toga nema značaja za priču, kraj bi mogao biti bolji, a odnos Marte,Vlatka i okolnog sveta je nekako nerealan, neubedljiv, rekao bih. Ne znam, priča mi se na neki način dopala, ali to autor neka ne shvati kao pohvalu, mnogo toga ovde ne štima.

Volim se utrkivati, Tko?- Čini mi se da bi ovo mogla biti pobednička priča, na osnovu letimičnog pogleda na glasanje, pa ne želim ostati dužan.

Mogu slobodno reći da je ovo dobro pisanje, odlično čak, i ja se mogu samo nadati da mogu pisati ovako, ali ovo nije priča nego polovina priče. Možda bi se mogla završiti sa još 6k, možda i ne, nije ni bitno jer nisam mogao oceniti polovinu jedne priče i zato od mene nije dobila ni jedan poen. Voleo bih pročitati dužu verziju priče, dalje nemam šta dodati.

  Interesantno je da su me najviše dojmile tri ,,onostrane" priče, tematski slične jedna drugoj. Duhovi, prokletstva, čak i sam nečastivi lično. U svakom slučaju, sve tri priče su lepo napisane, pa sam ih ovako rasporedio:

DUHOVI  PROPADANJA ...........3 boda
NEPARNOM STRANOM ULICE...............2 boda plus 1 bod na tajnom glasanju
IZBRISANI SE VRAĆAJU KUĆI........... 1 bod plus 1 bod na tajnom glasanju

  Sa sledeće dve priče sam imao ozbiljan problem. Obe su sjajne, ali ne nalazim nikakve veze sa zadatom temom. Pošto nisam video ravnopravne oponente, na kraju sam im dodelio po jedan bod, iako bih ih rangirao mnogo više da sam našao odgovor na zadatak.

VOLIM SE UTRKIVATI, TKO.......... 1 bod
SURDUK.......... 1 bod

  Još mi se jedna priča izdvojila, ali ona nikakve veze sa fantastikom nema, a u samoj završnici se ne drži teme, jer devojka ipak pronalazi ,,nepostojeći" grob. Zbog lepe atmosfere, ipak joj dadoh bod.

Z A L U T A L I .................1 bod na tajnom glasanju

  A evo zašto nisam glasao za ostale priče. Redosled je opadajući po mojoj proceni koliko koja valja.

UP YOURS, GRUCHO! - Suvi dijalozi mi smetaju, inače sasvim solidno
KAMENJE - Brzo, oštro, urbano... Jedino mi završnica nije baš najjasnija. Tu je u pitanju neka igra sa nestalom sobom koju nisam razumeo, pa zbog toga nisam glasao za ovu priču.
ROĐENDANSKA PRIČA - Ovo je priča koju uopšte nisam razumeo, a i deluje mi pretrpano. Ima tu svega i svačega i osećam da mi je nešto promaklo, da tu postoji nekakva simbolika, ali jednostavno nisam u stanju da se napregnem u dovoljnoj meri da bih ispratio sve što se tu krije
DOSTAVA - Ispis je dobar, ali mi je kraj nekako zbrljan. Bilo je prostora da se priča učini i mnogo zanimljivijom. Tamo gde je autor naglo završio priču, ja bih je počeo: neobična markica koja protagonisti privuče pažnju, njegova razmišljanja o tome, pa onda povezivanje markice i Plankove konstante, a gde je tek razumevanje veze između konstante i adrese...
BOG ZATVORENIH PROZORA - Ovo mi se nije dopalo. Nije da imam neke konkretne primedbe, ali mi smeta izvedba. Te igre sa mejlovima (a video sam ih već nekoliko) mi jednostavno ne deluju kao validan književni postupak.
SRPSKA ANTIZAVERA - E, ovo je priča koju definitivno nisam razumeo i to je sve.
.

Nemam šta puno (a dokazano je ni pametno) da kažem, izvršiću samo svoju obavezu. Pri glasanju se nisam povodio ispraznim zagledavanjem u temu i broj kilokaraktera već mi je bilo bitno da li sam priču upamtio posle prvog čitanja. Sve sam ih posle pročitao još dva puta, kao i uvek. Da ne bih grešio dušu. Pale su minimalne korekcije. Daklem, Bobanov sistem prvog pasusa se i dalje pokazuje kao neprikosnoven. Ko ne ume da napiše uvod, neće znati ni zglavno da završi priču. Jako je važno jer bez toga nema dalje.
Sveukupno, jedan iznadprosečno dobar krug, ne i moj omiljeni. Prva tri mesta sam imao odmah, samo su se prvobitni drugi i treći zamenili. Poslednja dva glasa su bila prilično nategnuta.

DOSTAVA – Neko bi rekao da je ovo kretenizam, ja da je odlično pripovedanje. Pripovedanje prilagođeno glavnom liku. Uživao sam u priči dok nije počela da mi zakrivljuje prostorvreme. Jeste ovo SF forum, ali šta to mene pa briga?! Zato je i skliznula s drugog na treće mesto (ona jedina izmena), pa dobila jedno pozitivno brojanje.

ZALUTALI – Našao sam delove rečinica koje meni zvuče kao nezgrapni višak, tvrdim i da jesu (kose oči, kosa pobelela; taj jedan jedini put), ali ja ovde nemam šta da zamerim. Odlična pričica. Čini mi se i da autorkin stil postaje prepoznatljiv, što je lepo. Ako grešim, da prosti ista. Cela tri pozitivna brojanja.

ZELENOOKA – Ne želim da čepam, jako loše.

DUHOVI PROPADANJA – Ovde me baš ništa nije teralo da nastavim s čitanjem, osim obaveze. A ja volim ,,on the road". Dosadno, nezanimljivo, nategnuto.

IZBRISANI SE... – Evo, još jednom sam morao da je pročitam da bih je se setio. Ako mi pažnju privuče komarac na plafonu (da, odnekud su mi se pojavili komarci januarci) pri četvrtom čitanj, a ne priča, onda tu nešto debelo ne štima.

SRPSKA ANTIZAVERA – Vidi iznad. Na komarca.

VOLIM SE... – Osta sam vrlo hladan tokom i po čitanju ove priče. Ja u njoj ništa video nisam. Baš ništa nije probudila u meni.

NEPARNOM STRANOM... – Nevešto ispripovedana možda dobra priča. S bizarno lošim krajem. Ali, lako sam mogao da se ubaci u tu kafanu, gledam kroz prozor, svašta nešto... jedno pozitivno brojanje od mene.

SURDUK – Iskreno, bezvezarije. Kuče ga vuče, pa gore dole, kajgana. I kraj. Jedva dočitao.

UP YOURS... – Prilično uspeo eksperiment. Zajebancija hoću reći. Priča se potpuno raspada negde oko polovine, ali meni je prijala.

BOG ZATVORENIH PROZORA – Budibogsnama.

ROĐENDANSKA TORTA – Sad da mi neko uperi bušalicu u glavu pa da mu moram priznati zašto sam za ovo glasao, može odmah i da me utipluje. Neki SF, jelde? Jako nategnuto. Jedno pozitivno brojanje tek da popunim koliko se moralo.

KAMENJE – Ako mi je ,,Budibogsnama" najgora priča ovog kruga, "Kamenje" joj opasno diše za vratom. Sve me u njoj iritira. Da proste autori obe.
Lažem, ,,Kamenje" je zaista i potpuno besmisleno. Izinjenje samo ,,Budibogsnama".

Ovo su samo impresije, ko se nađe uvređenim vrlo rado ću razraditi na zadatu temu.

Duhovi propadanja

Nisam sigurna je li ili nije u pitanju početnik, ali ako jest, onda zaslužuju pažnju da mu se ukaže na greške. I ako priča jest početnička, onda uopće nije loša. U ovoj priči kao i u još nekima, tema su duhovi. Nisam ljubitelj i takve priče me u pravilu ostavljaju ravnodušnima, ali recimo i da je to moj problem. Ova solidno napisana pričica ima dosta stilskih grešaka, makar su meni zasmetale, pa ako se autor neće ljutiti, navela bi ih redom jer i mene su tako učili:
U cijelom jednom pasusu tri puta Ja. Počneš s glagolom i riješiš problem, ne?
,,Ja sam se izvukao iz stiska polomljenog sedišta i prenisko postavljenog volana, pa zajedno sa Garavim blenuo okolo."
,,Ja zavukoh ruku u džep i izvadih kljiuč sa izlizanim priveskom"
"Ja sam isto mislio, pa se uputih na drugu stranu ulice"
"viđao sam ga ponekad, kako vadi pištolj iza pojasa kada bi mislo...", nisam sigurna ali rekla bih iz pojasa ako pištolj stoji onako kako zamišljam, zakačen izunutra.
"Večeras, više nego ikada, život mi se činio kao neka velika obmana, surova laž ili kada malo bolje razmislim vrlo morbidna šala.", zacrvenjeno je suvišno i rečenica bolje funkcionira bez toga, ima brži ritam.
"Ideali dobrih samarićana su zagrnuti pod prašinom propadanja..." crveno je suvišno.
"Sav je bio u ritama i borama (naboran), kao sparušena mumija." Ovako ispada da je i bore na jednak način navukao kao i rite.
"Ali to nije bilo najgore, najgore je bilo kada su se počele vraćati.(počele su se vraćati).
"...neki poslednji trun sažaljenja koji je preostao u kutcima duše nedade mi.", jako ružan izraz za nešto tako lijepo kao što je duša.

Sam kraj me podsjetio na blulightovu priču iz Novogodišnje radionice, u kojoj je na sličan način, da ne kažem identičan, nestajao pa uskrsavao pokojnik. Dobro, ovdje su u pitanju blokovi kuća, no, ideja ostaje ista, sad me vidiš, sad me ne vidiš, a i potencijalni duhovi su tu negdje. Ne mogu reći da me veseli čitati priče s ovakvom tematikom.

Dostava

Prava mala tvrda sf priča. Ali, za moj ukus pretvrda, iako sam je nagradila bodovima. Čini se da je malo kome legla s obzirom na određenu vrst hladnoće i pisanja iz matematičkog uma. Nigdje, k vragu, emocije. Zadatak ispunjen, traženi sf je tu, ali fali ono što već spomenuh. A moglo se i imalo se prostora. Namjesto bauljanja od broja do broja po kućnim pragovima, nešto se moglo smisliti sa starcem koji drži kateter u ruci (to mi se baš učinilo kul!!) ili recimo s onom ženom i mačkom.  Uopće ne kažem da je trebala biti duža, već karaktere koji su išli na iritirajuće tumaranje i potragu, zamijeniti odgovarajućom emocijom.

Neparom stranom ulice

Opet duhovi. Dobro. Od pozitivnih stvari moram istaknuti fino vođenje priče i stvaranje mračne i donekle zgusnute atmosfere. Nadalje, odlični su mi i dijalozi. Birtija je stvarno dobro opisana. Ali, kao što sam već napisala, ne leže mi ovakve teme, a naročito ne kada od samog početka znam u kom smjeru vjetar puše. Predvidljivost je poprilična, u samom startu, gdje već znaš, slutiš kako negdje u nekom grmu čuči duh. Tako da za mene ovdje nije bilo nekog posebnog iznenađenja, prilično je sve na idejnom planu labavo. Što se tiče stila, nemam zamjerke.

DOSTAVA ili Priča bez naslova
Simpatična minijaturica kojoj ne mogu na nađem neku bitnu manu. Imamo celu celcatu priču, korektno pisanu, na trenutke interesantnu.
Ipak, moram priznati da zbirka takvih mnijatura mene ne bi privukla i da je verovatno ne bih drage volje čitala.
(Za razliku od Saturnicinih priča-slika iz prethodnog kruga, koje su mi, zbog emocija koje nose, daleko privlačnije. Ali, ovo je možda stvar ukusa.)

табела са сабраним гласовима је тамо где су остале табеле

Quote from: kimura on 27-01-2015, 23:47:16
Sad znamo šta se Dejanu dopalo, iako ne pogađa temu. :lol:

распоред би био 7, 2, 9...  :)

Hvala, Dejane.

ZELENOOKA

,,Izvinite, je li ovo Cvijićeva ulica?", upita streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada.

Mrzim da seciram tuđe rečenice, ali onaj ko ima spisateljski staž kao (svima nama prepoznatljiv) autor ove priče, ne sme da pravi ovakve greške. A ima ih još.

Onda ide ''zavodljiva pozadina'', pa ''uvijanje kukovima'', pa duge noge za igranje, aman dokle više?!

Kamenje

Autor je majstor kratkih rečenica i dijaloga i on upravo na tome gradi svoju priču. Da nije toga, ne bi ni upola imala snagu koju ima. Iz nje pršti energija koja nedostaje makar polovici priča s Radionice i to korektnije izvedenih. Iako se ovdje radnja ne događa ni u kakvoj mračnoj birtiji ili sličnom neveselom ambijentu, već u najobičnijem kafiću, postoji pritajena jeza (makar sam je ja tako osjetila, ali ostavljam mogućnost i da sam subjektivna) koju ne možeš ignorirati dok ulaziš u um glavnog lika sa šrafcigerom u džepu. Em je suludo, em bizarno! Ako to nije uzbudljivo, ne znam što jest?
Fino su mi se uklopile u ovaj mozaik pripovijedanja i misli glavnog lika o netom pročitanoj knjizi u zatvoru, o Raskolnjikovu, dok mrko pogledava babu s kavom u ruci. Priča također posjeduju i određenu dozu prikrivenog humora koji je tu da začini, kao šlag na torti, životnu sumornost. Ono što mi je naročito dobro je prebacivanje težišta pisanja iz muškog, prvog lica jednine, u ženski.
I za kraj. Ne znam što bih i kako ga ispravila, ali priča je ostala nedovršena. Možda je autoru nedostajalo karaktera.

Je... "Kamenje" je najžešća priča u krugu. Kraj je jednostavno odsečen s tom nedostajućom sobom. Šteta.

Ma, čovek je našao svoj dragulj - to je najvažnije.
Mada, očekivala sam još nešto od onog ''pazi staklo''.

Volim se utrkivati, Tko!
De, de. Iza Mr i Dr ne treba tačka. Neka to. Priča je sjajna. Ovo pisanje mi se sviđa. Zato što je lično i iskreno, a nimalo dosadno (ima o čemu). Odlično izvedena alegorija (čovekov život – eksperiment), težnja da se probiju nametnuti okviri, dobra karakterizacija oba lika i još svašta nešto. 3 boda.

Ulica nije imala neparnu stranu
Dobra priča. Dobro pripovedanje. Dobar tempo. Zato je izvučen maksimum mogućeg uzbuđenja. Zabrineš se za Pavla, ali ono, sve je o.k. i više od toga. Nema nikakve pogibelji, vampira, duhova, vanzemaljaca, nekih anđama, a opet, malo od tog njegovog nemira i sam zaradiš na kraju. 2 boda

Up yours, Grucho!
Nema fantastike. Rano se nazire kraj. Naravoučenije na kraju je suvišno. Mnogo psuju, jeste da su gangsteri, ali ne verujem da su u to doba (krajsler, ford, Gručo, tompson, nadimci... što je pažljivo izabrano) toliko bili vulgarni, ili barem tako kažu druga pisanija i filmovi. Inače, dobro vođena priča i to suvim dijalogom, što je čini još zanimljivijom. 1 bod.

Zelenooka

Romantično, nema šta, sumnjam na jednog nepopravljivog. Fino napisano, ima puno detalja koji drže pažnju (Švrća mi je car). Fantastika ispliva na kraju kao postapokalipsa koja se još nije završila (sve  bliže, sve jače topovi tuku i tiho, tiho pada sneg), ali nekako ta spoznaja nema dovoljnu snagu da začini priču. Možda neki nagoveštaj u toku priče, ili da se puvakao kako se loži na knjige, a ne da mu za  loženje služe. 1 bod.

Surduk
Sviđa mi se stil, zabavno je, nalik na Filipovića, Stevanovića, Nastasijevića. Očekivao sam bolji kraj. 1 bod.

Bog zatvorenih prozora

Naslov je super. Zamisao i izvedba su ok. Uglavnom. Kraj se nazire prerano.To je mana.

Zalutali

Ima neke jeze koja se provlači, pa nije priča za bacanje. Ali morala bi da se doradi, da bude jasnija...

Quote from: kimura on 28-01-2015, 12:14:59
ZELENOOKA

,,Izvinite, je li ovo Cvijićeva ulica?", upita streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada.

Mrzim da seciram tuđe rečenice, ali onaj ko ima spisateljski staž kao (svima nama prepoznatljiv) autor ove priče, ne sme da pravi ovakve greške. A ima ih još.

Onda ide ''zavodljiva pozadina'', pa ''uvijanje kukovima'', pa duge noge za igranje, aman dokle više?!

Složiću se oko ovoga, priča puna klišea (da ne kažem gluposti). I još "zavodljiva pozadina"! Koji to prosečan čovek u Srbiji tako priča, u ovom slučaju razmišlja? Ako je pozadina, onda je dupe ili guzica...
Nema potreba za lažnom kulturom kada si sam sa svojim mislima.

Znaci, ljudi su sami sa sobom vulgarni. Koja logika.

DUHOVIMA PROPADANJA sam dala bod, svesna da priča ima sijaset mana.
Tako sam se ogrešila o znatno bolji SURDUK i nešto bolju NEPARNU STRANU ULICE.
A sve to zato što me pridobila emocija koju nosi ova poluispričana priča.
Najveći problem je mnogo pitanja bez odgovora. Rudnik, video-pozivi, Nisan, razorena Remijeva pluća, čudni starac - potencijalni kliconoša, toliko toga, a zapravo do kraja nisi siguran o čemu je reč. I na kraju sve - propadne. :evil:
Nezgodno je  što se počinje od Remija i to na način koji se obično koristi za predstavljanje glavnih likova. Očekivala sam da priča bude o njemu.
Starac na kraju priče prosto pada s neba (ili izlazi iz zemlje, ko bi ga znao?)

Quote from: SuperSynthetic on 28-01-2015, 12:50:27

Znaci, ljudi su sami sa sobom vulgarni. Koja logika.

Kada rešiš da drkaš ti sigurno pomisliš idem da mastrubiram?

Nemam pojma. Ne pada mi to bas tako cesto na pamet. Mada, drkanje ti je zakon. Masturbiras i ne gubis nadu. Samo napred. Ori, ori.

Neverovatno!

Kako smo uopšte stigli do samozadovoljavanja?
U krugu nije bilo baš nijedne priče osumnjičene za bilo kakav vid erotskog naboja.

Radionica je čudo jedno neviđeno...

Nisam ja poceo. Sorry.

Zelenooka

Nepotrebno je reći da djevojka ima najzelenije oči, a potom još jednom u drugoj rečenici kazati da ima oči boje žada. Znamo mi što je žad. Znači, ili su kao žad ili su zelene, suvišno je dva put jednu te istu stvar ponavljati kada je to potpuno nebitan detalj za priču. Istina, priča se zove Zelenooka, ali zašto li se uopće zove tako?  Što bi bilo da je žena crnooka? Kako bi se tada promijenilo značenje? Nikako, koliko sam shvatila.
Dalje, cura dolazi u minjaku premda je toliko hladno da se i prdež smrzava u gaćama. Jako ružna usporedba. Nije li se moglo nešto romantičnije reći kad je već priča, kako je netko rekao, romantična? Cura ne dobiva pravilan odgovor na postavljeno pitanje o kućnom broju ali je to ne sprječava da uđe u kuću i gucne rakijicu s neznancem koji ju pohotno odmjerava. Misli li autor da žene nisu svjesne odokativnih muških skeniranja? Zašto bi ušla u kuću? Nije frajer na vratima nedužni čiča drhtavih ruku, nego se njemu digla ona stvar u gaćama. A to svaka žena zna, pa i najgluplja, jer to nema veze s pameću već s instinktima. Koliko sam shvatila, curi nije do seksa na brzinu, već traži ćaleta. Ok, uđimo u kuću...
Sad tek ne razumijem. Jel on njoj ćale ili nije? Ako je, kako ga nije prepoznala? Istina, prošlo je dugo vremena, ali ipak. Sad on nju vabi da ostane na spavanju, kao vuk crvenkapicu, a ja i dalje ne znam kakve su njegove namjere, muške ili očinske? Ima tu malo previše prikrivene perverzije za moj ukus, premda bi on kao da je nedužno cmokne u obraz...
I na kraju vidimo da je grad ili što već, pogodilo nuklearno razaranje. Tko normalan u ratom opustošenoj zemlji, obilježenom nuklearnom katastrofom, hoda gologuz? Gdje je curi zaštitno odijelo? Kužim, nestalo bi romantike. I priča bi izgubila žar. I oči boje žada izgubile bi svaki smisao. Kako opisati ljepojku u skafanderu s gas maskom na licu! Da mi oprosti autor na ovom poduljem komentaru...

IZBRISANI SE VRAĆAJU KUĆI
Pismeno i jasno, više nego korektno napisano, al' mnogo dosadno, brate ili sestro. Pre polovine sam videla kraj.

Po glasanju rekao bih da nema novih učesnika, tako da ne bih u neku detaljniju "anallizu", reći ću da su priče očaj. Prava zona 51. Siva zona, kukulele majko. Zona sumraka. Jedna od priča je dobila inspiraciju iz jedne od epizoda "Zone sumraka" Roda Serlinga, one stare, originalne serije, ne znam da li je iko primetio.
Prva dva mesta sam ocenjivao na osnovu pripovedačkog znanja, jedan bod dadoh zbog kratkih suknjica i devojačkih kolena, ostalo da namaknem.
Počeo sam da prezirem SF/fantastiku na silu. Ako je preporučljuvo da priče imaju elemente SF/F, onda bi trebalo da se preporuči i da se o tim SF/F elementima dobro promisli, i da se stave u priču samo ukoliko mogu da budu osnov priče, da je nose.
Nisam uživao u čitanju i nemam više šta da kažem.
Valjda će biti bolje.

SRPSKA ANTIZAVERA
Za mene prva, a vidim da na glasanju nije dobro prošla.
Pretpostavljam da postoji nešto, neki detalj u ovoj priči koji iritira glasače, pošto ni posle ponovljenog čitanja, osim jedne greške u kucanju, nisam pronašla nedostatak. Priča je cela (za razliku od druge meni najbolje), ima nešto drugačije rešenje zadatka (a to računam kao kvalitet više), jasno ocrtane likove i simpatičan završetak.

VOLIM SE UTRKIVATI, TKO
Pobednička i meni druga najbolja priča.
Ovde mi nije teško da pojmim šta je motivisalo glasače, priča je od prvog do poslednjeg pasusa veoma dinamična, intrigantna, prosto mami na dalje čitanje - upravo zato joj zameram što je silom sabijena u 6000 karaktera. Ali, ovaj se nedostatak može lako otkloniti.
Posebnu pohvalu imam za psihologiju likova i izbor imena Lukrecija. U podledu radnje - verujem da će izvesne nedoumice nestati i da će sve leći na svoje mesto kad priča dobije odgovarajući broj karaktera.

NEPARNOM STRANOM ULICE
I njoj dadoh bod - isključivo zbog atmosfere. Nadam se da se autor neće naljutiti na predlog da odličnu scenu u kafani iskoristi, a da o samoj priči još jednom razmisli.
Momak iz čista mira, zapravo iz najobičnije radoznalosti, zabode nos u onostrano, otkrije da ima tajanstvene prijatelje koji mu možda, u nekoj drugoj prilici, mogu pomoći i to je to. Napetost iz kafane zahteva efektniji kraj.

SURDUK
Po sadržini - najlepša priča. Jednostavna i jednostavno najlepša.
Ja bih možda promenila neku reč, možda mi se učinilo da na izvesnim mestima ima suvišnog kićenja, ali to je stvar ukusa, pa ne bih zamarala takvim zapažanjima. Utoliko pre jer se meni, na primer, detalj sa zrikavim okom dopada i doprinosi priči, dok bi drugome to možda bio višak.
Samo bod sam dala zbog ne slobodnog shvatanja, već zbog potpunog ignorisanja teme.
Autor će možda reći da njemu i nije toliko važno da pogodi temu.
Ali, mi ovde pišemo na zadatu temu.

UP YOURS, GRUCHO!
Da imam deset do dvanaest godina, sa zanimanjem bih čitala ovakvu priču.
Sad, neko će reći da mnoge psovke isključuju ovu priču kao štivo za decu, ali taj mora da je zaboravio kako je kad imaš dvanaest godina. 

BOG ZATVORENIH PROZORA
Dobar naslov, a ispod naslova još jedna od fora-priča koje ja lično mogu da pročitam, al' se ne bih hvatala u koštac sa zbirkom takvih priča.

ROĐENDANSKA PRIČA
Priznajem da ovu priču nisam razumela, priznajem i da je se baš najbolje ne sećam, a priznaću i da nemam snage ponovo da čitam. Izinjavam se autoru, ali mi prosto nismo jedno za drugo.

Drago mi je sto je pobedila prica "Volim se utrkivati, Tko!". Jedina je u ovoj radionici kojoj samo malo fali da bude odlicna. To sto fali uglavnom se odnosi na nedorecenost, na koju je neko vec skrenuo paznju. Inace, u ovoj prici su stil, atmosfera i tenzija koju stvara dijalog najskladnije uklopljeni.

S druge strane, price koje su mi se najmanje svidele su:

"Bog zatvorenih prozora" - Sumnjam da ideja da dijalog bude u obliku ceta moze biti zanimljiva zaista iskusnom citaocu. No, iako zamisao nije originalna, i u takvom obliku moze se ispricati nesto dobro i zanimljivo. Ova prica to nije jer je predvidljiva od pocetka do kraja, a dijalog izvestacen. Licno bih doterao dijalog tako da vise lici na prave, spontane cetove, sa svim ortografskim anomalijama, ali svejedno ostaje tanka pricica.

"Up Yours, Grucho!" - Ako je vec cela prica u dijalogu, on mora biti mnogo, mnogo jaci od ovoga i mora mnogo manje da lici na filmsku Z-produkciju. Da ne pominjem slab zavrsetak.

"Kamenje" - Meni ovi dijalozi, kao i razmisljanja sterotipnog "zestokog momka sa vrelog asfalta" i konobarice dijamantskog medjunozja, podsecaju na nemusta muvanja medju osnovcima.

Negde u sredini su price:

"Surduk" - Mozda bi mi se i vise svidela da mi jezik i tematika nisu stvorili osecaj Kasandrljovisna meets My Cousin sa sela. Ciganka mi gatala u travi... Mada, ono sto je hteo, autor je postigao. Mozda mene taj jezik nervira, ali ovde je on upotrebljen svesno i s jasnim ciljem, a taj cilj je postignut. Zato pricu i ne ubrajam medju lose.

"Neparnom stranom ulice" - Ovde je utisak koji je stvorio veoma dobar pocetak narusio dosta mlak nastavak, a nedostatak jakog kraja je konacno zakucao pricu u sredinu tabele. Solidno, ali nista vise od toga.

"Duhovi propadanja" - Od ovih solidnih, ova mi se najvise svidela, jos samo da je autor imao obzira prema nama, pa ispravio sve skolske gramaticke i pravopisne greske pre nego sto je poslao tekst... Inace, ovo je sasvim dobra prica koju tek neznatno kvare kvazi-hardboiled dijalozi u jeftinom akcija/triler/vestern stilu. Veoma dobar kraj popravlja sveopsti utisak.

"Zelenooka" - Bizarno, ali ne mogu da kazem da je lose napisano. Ali opet nekako iritantno. Kao da je krimos iz "Kamenja" odrastao, dobio kcerku, izgubio je i sad se, eto, malo pali na nju. Dobro, ovaj tip cita, ili je to bar nekada cinio. Mora covek i da se zagreje. Inace, svidelo mi se uzgredno pominjanje "anomalije" i rata, mislim da je to sasvim efektan zacin. Kao sto rekoh, dobro napisano, ma koliko me sve ostalo u prici nerviralo.

Dostava

Liči na zez-trik na račun hard SF–a, zadate dužine teksta i kuknjave za još malo. Ako je to autor hteo, uspelo mu.


Duhovi propadanja


Nije loš naslov. Previše opisivanja, ali nije loše pisanje. Nego, bap pa odmah tri lika, mnogo. Tkđ., nisu naši ljudi. Ma i taj ,,ludi starac", baš, bolje je da se pojavio bilo ko drugi, izuzev kototamopevababepodmaramomzlesreće iz jedne druge priče. Ima li ovo neke veze sa tim Kristenhajmom? Gugl kaže da postoji Kristenhamn u Švedskoj. Ništa posebno, što se Kristehamna tiče.

Kamenje

Čemu? Možda je priča o tome kako je lik izašao iz zatvora i prioćalo mu se, a bilo mu je potrebno sve ovo da bi to skontao.

Srpska antizavera

Žao mi je da ovu priču kritikujem. Zbog naslova, a i uloženog truda. Nisam baš sve skontao. Ima suvišnih rečenica i delova istih. Npr. u prvom pasusu: " iako je slutila da je morao da zakupi celu kabinu. Navodno, dve bi ih ostavile bez kinte za trošak na brodu. " Reči:  "tutanj", "kinta" i sl.  bi mogle da se provuku da Vlatko priča priču. Ali ne priča. Stil me je slagao da je krimi-priča i ima gde je baš dobar. I tako. Usiljen upliv u fantastiku. Sam kraj nije baš najsvežiji.

O neparnoj strani ulice ne znam šta da kažem. Pomislim, to bi mogla biti priča koja se može čitati i počnem da čitam, ali ne ide. Tri prva pasusa počinju sa Pavle, Pavle, Pavle... Tri početna pasusa opisuje se ulica, ovaj objekat tamo, ona zgrada ovamo, kuće, toplana itd. Ajd, preskočim to pa u kafanu, kada tamo, mrak u mahagoni tonu! Stvarno? Onda idu prozori, pa stolovi, stolice...eto ovde prekidoh.

Quote from: bluelight on 29-01-2015, 02:25:29

Kao da je krimos iz "Kamenja" odrastao, dobio kcerku, izgubio je i sad se, eto, malo pali na nju. Dobro, ovaj tip cita, ili je to bar nekada cinio. Mora covek i da se zagreje. Inace, svidelo mi se uzgredno pominjanje "anomalije" i rata, mislim da je to sasvim efektan zacin. Kao sto rekoh, dobro napisano, ma koliko me sve ostalo u prici nerviralo.

xrofl

Čitao je i onaj iz ''Kamenja'' i to Dostojevskog.
I on ima zelene oči.
Obojica svoje postupke pravdaju sa ''dugo nisam bio sa ženom''.

što znaš kimura, možda žene ne mogu u potpunosti razumijeti što to znači "dugo ne biti sa ženom". trebalo bi se ogrnuti muškom kožom. iz te prespektive, možda sam i sama suviše pretenciozno iskomentirala Zelenooku.

EVO ZAŠTO MI JE "ROĐENDANSKA PRIČA" NAJBOLJA


Kad pišemo radioničke priče vodimo računa o svemu i svačemu. Treba ostaviti utisak, zar ne? Kad ih kasnije čitamo i kad treba ostaviti komentar, svako ima neka svoja merila i drago mi je da se više ne javlja reč "smaranje". Budući da se ovako kratke priče daju kasnije doterati, dopisati čak, meni je najvažnije da priča bude originalna i cela (kao u šahu: otvaranje, središnjica i završnica). U ovom mesecu malo je bilo originalnih priča, ne možete zamisliti koliko toga se u mojoj tintari prevrće već viđenog u pričama, u filmovima ili TV serijama. Zbog toga mi je ROĐENDANSKA PRIČA jedna od par originalnih i celih. Sve što tu treba doraditi je na dohvat tastature.


Najpre, naslov je krajnje neinformativan i loš, ja bih je nazvao ŠTRK.


Kad dovedemo naslov u vezu sa pričom, a priča je o štrku ili manje zanimljivo - o rodi, onda niz delova priče dolazi na svoje mesto. Budući da je priča čistokrvni SF, onda čitamo priču o rodi koja nema kome da isporuči dete. I o usvajanju napuštenog deteta. Meni je drago da još postoji ta vrsta emocija i rado ću pomoći ako autor, zbog drugih komentara, ne izgubi volju.

Svakako da nedostaje originalnosti, polazim najpre od svoje priče, ali više zabrinjava nešto drugo, čak i u komentarima.

Quote from: kimura on 29-01-2015, 07:25:14

Quote from: bluelight on 29-01-2015, 02:25:29

Kao da je krimos iz "Kamenja" odrastao, dobio kcerku, izgubio je i sad se, eto, malo pali na nju. Dobro, ovaj tip cita, ili je to bar nekada cinio. Mora covek i da se zagreje. Inace, svidelo mi se uzgredno pominjanje "anomalije" i rata, mislim da je to sasvim efektan zacin. Kao sto rekoh, dobro napisano, ma koliko me sve ostalo u prici nerviralo.

xrofl

Čitao je i onaj iz ''Kamenja'' i to Dostojevskog.

Pazi, stvarno. :lol:

Nisam siguran kako Boban računa tri dana, možda 3 x 24, pa hajd' da mu učinim još tih nekoliko sati. Neću se otkrivati, a i kao da je to pa bitno. No me svrbe prsti, kuvam neku čorbu pa sam dokon.

Elem, prvo prve stvari. Bobanovim rečima: ,,Da se podsetimo i koja je tema bila: NEDOSTAJUĆI BROJ - Priča treba da se vrti oko isporuke/dostavljanja/dolaženja (pošta, kurir, pizza, zečica kao rođendanski poklon... štagod i kogod) na određenu adresu, ali se ispostavlja da tog broja nema (broj u ulici, broj zgrade, broj stana u soliteru, ćelija u zatvoru ili manastiru...)."
Posle elem ide daklem – tema je postavljena taman tako da je apsolutno prejebiva u svakom mogućem pogledu. Ko čita samo naslov, a i to isključivo ako je napisan masnim slovima, izvinjence mu na po pitanju mašte. Neko ko je umislio da ume išta napisati se vazda mora propitivati kako da ,,probije granicu" svog pisanja. Dokazano je da carevine padaju kad prestanu da se šire. Gledajući nas, ,,u pokušaju", sa bezmalo nikakvim zanatskim iskustvom, uporedio bih nas s običnim osnovnoškolskim deranima. Postavimo tu granicu u obliku zadate teme. Svaka tema se da ,,izbušiti", to je pravilo. Ako se zadovolji nadotupavom insistiranju na  istraživanju svih mogućnosti da se u priči pomene nepostojeći broj, onda je to ne uklapanje u temu nego manjak mašte. Pročitati ponovo zadato. I? Koliko je tema ,,prozirna"? Potpuno. Mogla je priča biti o problemu da je nestala loptica broj 192. iz Bingo bubnja. I ona je bila namenjena da nekom nešto isporuči, sreću, zar ne?! Da je kokoška snela jaje na livadi a ne u svom gnezdu, s tačno znanom adresom – tema bi isto bila zadovoljena. Tako da, mojne mi se pravite mnogo pametni kad je do ispunjavanja zadatog. Zadato postoji da bi se jačao istraživački karakter, ne da se povlađuje ,,temi".

Lično, čini mi se da sam u ovom krugu konačno prihatio (tužnu) činjenicu da se priča ipak i donekle mora osmisliti pre nego što se potpuno baci na papir. Naravno, ne odustajem od teze da je belina praznog monitora najbolji inspirator, ali u neka doba se mora stati, promisliti, nešto i menjati. Ja sam moju priču isprdeo, opet inadžijski (tad ne planirajući da je pošaljem), za pola dana i jednu noć. Imam te tripove da priča ako valja, sama će ispričati. Što je najgore, ona se ispričala ali ju je ja nisam dovoljno dobro preneo vama. Bio sam previše zadovoljan što je nepretenciozna vinjetica jedna, priča koja ne želi da se takmiči. Jer, smatram da svako ko piše sa bilo kakvom ,,zadnjom namerom", pričom ulazi u raspravu ili hoće nešto ,,jako pa bitno" da iznese čovečanstvu, može slobodno da odjebe i ne gnjavi više. 

Šta bih još hteo da kažem, ako ikog zanima, tvrdim da je jako zdravo kad u priči postoji pristojno pripovedanje. To što smatram pod ,,pripovedanjem" je držanje pažnje čitaoca. Mrsomuđenje je za filozofe, koji vole da se zovu filosofi, daklem nepotrebni su deo čovečanstva. 6Kk, jedan do dva lika, jasnog obraza, kažu šta imaju pa odlaze u kraj filma. Nema tu mesta da se proturaju egotripovi. Vazda ću pre glasati za dobro pripovedanje neg' za dobru priču.

I još da dodam pa da begam dok mi se gulaš (ispalo da nije čorbica) ne raspadne – rekao bih da se Boban nije potrudio u vezi sa osnovnim. Šta, da zovemo D. da nam objasni gde su nam priče loše?! Gde su dobri procenjivači priča?

Evo prica koje su mi se najvise svidele:

"Dostava" - Ovde me je prvo iznervirao ceo "jestevitajitaj, jasamtajitaj" fazon, ali, naravno, kraj price svemu tome daje novu dimenziju, zajebantsku, parodicnu. Sumanuto, u najboljem smislu reci.

"Zalutali" - Elegican ton, atmosfera tragedije i beznadja odrzana od pocetka do kraja. Bitna je slika cveca jarkih boja naspram zamucenog sivo-belog ambijenta, to je veoma dobro osmisljeno. Ok, malo me je smorila preterana romantika, sve to nekako lebdi u vazduhu, ali to je previse subjektivan osecaj da bi usao u konacnu ocenu. Malo bi se mogao doterati stil, izbaciti koja rec, pa i cela recenica, tu i tamo ponesto zategnuti, ali nema ozbiljnih propusta.

"Rodjendanska prica" - Ovde ima najvise zivota, najvise boja, najmanje banalnosti (po odsustvu ovog poslednjeg skoro da je ravna prici "Volim se utrkivati, Tko!"). Doduse, mozda ima previse tog zivota i tih boja. Neko je vec primetio da je prica pomalo prenatrpana. Nista strasno. Autor dobija poene na cistu snagu maste, a stil sve to sasvim lepo prati.

"Srpska antizavera" - Ima ovde upecatljivih slika, ali prici nisam mogao dati vise od jednog boda zbog odredjene haoticnosti i povremene pretencioznosti u izrazu (clanovi posade "caskaju" nekakvu pauzu...). Dobra, ali najslabija od dobrih. Da su neke druge price iz srednjeg dela tabele doterale neke stvari i zaobisle neke druge, sigurno bi potisnule "Antizaveru". Inace, naslov je odlican.

Živimo u okruženju gde se ceni samo uspeh preko noći i želi jedino takav; sve drugo se prima kao promašaj i gubitništvo.
Tako gledano, lako je dokazivati da je tema bila ofrlje data a priče slabo-osrednje i komentari tralalatorski.
I istina je da nema nekih drastično novih imena ni među učesnicima ni među komentatorima.
Ali ako uporedimo kako su pojedinci pisali pre 3-4 godine a kako danas na ovoj istoj radionici, onda sve možda ipak dobije neki smisao.
Neće nikoga ova radionica naučiti bog zna čemu, tek tu i tamo ponečemu, ali sâm trud i ponovljeni pokušaji probudiće kod određenih autora neke skrivene resurse koji su njihovi, ali nisu ih prepoznavali ili aktivirali ranije - jer pisanje se može naučiti samo pisanjem.

Nisam kazao da je tema bila ofrlje data, nego da se malo ko potrudio ako bi zavirio iza teme. Kad ono, vidi šta ima sve tamo!
Svaka tema je ista i krije viša iza nego u onom što je naređeno.

Naravno da ima smisla. Ovo je Radionica, nije trka za NIN-ovu nagradu.
Bar do ovog trenutka delujemo sasvim normalno, bez ispada samoljublja kakvi su krasili odmaklije krugove prethodnih varijanti Radionice. Samo da tako i ostane...

Da budem iskren, meni se komentari na moju priču baš dopadaju, naročito oni koje je dao ženski deo publike. Za trenutak sam pomislio da će sitne provokacije u tekstu ostati nezapažene...

imam problem s kompjuterom, ponoviti ću napisane komentare za desetak minuta...

 Zalutali, Duhovi propadanja, Izbrisani se vraćaju kući, Neparnom stranom ulice;
Da saberem, sve četiri priče o duhovima, sve četiri su mi podjednako slične, sve četri su mi podjednako bezlične što se tiče razrade ideje i odgovora na zadatak, s mojim malim naklonom i simpatijom prema priči koja obiluje stilskim grešakama. Da se razumijmo, nemam ništa protiv, svatko piše ono što mu najviše leži, no nije to moj, što bi se reklo, cup of tea.
Srpska antizavera
Nemam pojma o čemu se ovdje radi. Ne mogu komentirati. Isprika.

Rođendanska priča
Priznajem da je ovo priča s najoriginalnijom idejom što se tiče odrađivanja zadatka ali... zbog scallopovog komentara na nju, danas sam je valjda i četvrti put pročitala. I dalje je utisak isti; sve je natrpano, svega ima previše, kao da je pisana za 16 000 karaktera, a ne 6000. Pobrojite samo sve te likove u priči. Ja sam se pogubila. Tko je ,,Majka"? Molim pojašnjenje. Nadalje, i svi ti silni dijalozi, mislim priča trči 100 na sat!
Ne vidim razloga da autor priče odustane od rada na njoj samo zbog loših i negativnih komentara. Sjećam se jedne svoje stare priče, visjela je rangirana više gledajući u dno nego li vrh, nitko o njoj ništa lijepo nije imao za reći, nitko osim scallopa. Par mjeseci kasnije, daleko je dogurala. Tako da, ništa nije izgubljeno.

Kamenje

Konačno da ovaj autor nešto skoro konzistentno napiše. Uvek mi se dopadala njegova kratka i ubedljiva rečenica. Priča ima početak, sredinu i kraj, sa preerotskim pančlajnom. Možda se više ne razumem u novu estetiku. Fantastični motiv, kao i više već pomenutih detalja (gde je nestala soba, zašto opaska o staklu na leđima itd) je ostao nedorečen. U nekoj novoj verziji to mora da bude dopunjeno.

Surduk

Odlična priča. Nema rupa, ali ima surduka. Malo urednika, malo lekture i pravo u neku knjigu. Hteo bih da upozorim ostale učesnike u radionici na motiv crvendaća, o čemu sam ko zna kad pisao. Pa, da ponovim. Dobra kratka priča treba da bude kao japanska slika: u malo obojenih tonova, ali sa jasnim prisustvom intenzivne boje u detalju. Ja to nazivam ,,crvendać", po takvoj naznaci istog pisca u priči ranije faze radionice. Ovde su to pas i zec.

Mislim da se neke primedbe na ispunjenje zadatka neopravdano odnose i na ovu priču. Da mu je cigančica rekla da ima šest surduka, da ih je sve našao, a surduknuo se u nepostojeći, sedmi, da li bi tada zadatak bio ispunjen? Složiću se da striktno poštovanje nepostojećeg broja u priči predstavlja šut u dupe majci invenciji. Problem je što u pričama iz ove autorske korpe imamo blago odsustvo dinamike, ritma i sadržine priče. To se ne rešava sticanjem iskustva, nego promenom stava.

Izbrisani se vraćaju kući

Najmanje mi se dopada naslov. Autor se dobro izvukao koliko je zaglavio u temu koju ni novela ne bi pokusala. Iako je smatram za dobru priču i visoko sam je ocenio u svojim početnim vrednovanjima, ima previše toga nenapisanog. Kad počnem da tumaram po nekoj priči, u mozak mi se uglavi više pitanja - Zašto? Na ta pitanja autori najčešće nemaju zadovoljavajući odgovor. Da bi skuckali sve, 6Kk bi im zamalilo.
U ovom obliku ima i za lektorisanje, ali ne mnogo. Dakle, dobro kao uvodni deo u veću formu. Ja bih nastavio priču.

Up Yours, Grucho!

Ne znam zašto je dijalog razdvojen na običan i kurziv font. Nepotrebno. Ne znam zašto se toliko insistira na psovanju. Karakterna oznaka? Koješta. Da li autor zna da je gustina zlata 19.2 kg/dm³? Čitava priča je stereotipni geg. Ni poentiranje nije bolje. Baš nisam zadovoljan, ne znam ni šta da predložim.

Zalutali

Priča je vrlo dobra, ali postoji nekoliko nesigurnosti kad je u pitanju odnos sa Nebojšom, da li je lud i koje su mu namere. Zapazio sam jednu predugu rečenicu i par felera. Endline je morao da bude intenzivniji, inače nestajemo u vejavici.

Zelenooka

Priča nema kraj, odnosno, ispred tog kraja mogla je da stoji bilo koja priča. Autor je imao sasvim dovoljno prostora da kraj reši.
Budući da je autor vrlo iskusan, predložio bih da prođe kroz tekst i otkrije koje zamenice ,,taj, ta, to, te, ta" su viška. U poslednje vreme mi smetaju kao da su deo anglicizama u našoj literaturi. Verovatno nisu, ali meni bodu oči. Isto se odnosi na upotrebu zamenica, mnoge se lako mogu proglasiti za višak. Važi i za sve ostale na radionici. 

Volim se utrkivati, Tko!

Ovo je dobra priča, ali ima u sebi nešto što možda i nije nedostatak, ali meni smeta. Podseća me na ,,Cveće za Algernona". Naravno da ne može da se nosi sa tom pričom, koja je jedna od najboljih koje sam u životu čitao. Nije dobro što ne saznajemo o kojoj se životinji radi, a i poentranje je tanje i nejasno. Slabost je ugriz za cipelu šefa, da ne pominjem partnera u seksu. Koja od dlakavih životinja pojede partnera posle seksa?

Duhovi propadanja

Pristojna priča. Zameriću par predugih rečenica, višak zamenica, pogrešnu upotrebu ,,bi, bih", nepotrebne delove rečenica. Pojava starca je zaista neočekivana i ustupak potrebi da neko/nešto obavesti čitaoca (prepričavanje). Nije dobro ni objašnjavanje u poslednjem pasusu. Inače, opet jedna priča koja me nepogrešivo vodi u sećanja. Molim učesnike radionice da, kad god im padne nešto interesantno za pisanje, provere da li su nešto jako slično čitali ili gledali na ekranu.

Neparnom stranom ulice

Priča se dobro čita, ima potencijala, ali je nedopisana.  Pisac nas je ostavio bez naznaka kuda bi sve mogla da krene, a to nije dobro. S obzirom na odabranu lokaciju, mogu zamisliti kuda bi ZStefa odvela. Znači, sjajna parna strana ulice, kilava neparna strana ulice. Poenta miriše kao frezija, slabo, ali miriše.

Quote from: scallop on 29-01-2015, 21:27:36
Volim se utrkivati, Tko!

Ovo je dobra priča, ali ima u sebi nešto što možda i nije nedostatak, ali meni smeta. Podseća me na ,,Cveće za Algernona". Naravno da ne može da se nosi sa tom pričom, koja je jedna od najboljih koje sam u životu čitao. Nije dobro što ne saznajemo o kojoj se životinji radi, a i poentranje je tanje i nejasno. Slabost je ugriz za cipelu šefa, da ne pominjem partnera u seksu. Koja od dlakavih životinja pojede partnera posle seksa?

Pauk. Pauk je jedan od najispitavanijih stvorova u laboratoriju. Izlozen meskalinu i LSD stvara cudesne mreze. 80% paukovog tijela je mozak...i da sad ne nabram sve sto sam istrazila za ovu pricu. Zenka pauka voli pojest partnera nakon seksa. Mislila sam da ce to svima biti jasno. Moja greska.

Мени је било јасно да се ради о некаквом пауку или бар пауколиком бићу...него, зар су имена аутора објављена? Сатурница се одала...мада, због језика и није било неких дилема ко је аутор, да не кажем ТКО је аутор.  :lol:

imena večeras u 22.00.

A komentari?
Čini mi se da u ovom slučaju imamo više priča no komentatora.

Šta se ti buniš? Meni je važno da pokojni ne zvoca. Ionako mi fali samo par nikova da raspoznam sve učenike ovog meseca.

Pa i ja mislim na tih nekoliko nikova. Volela bih da im čujem glas.

Kimura jednostavno voli da se buni. To joj je karakterna crta.

Sa'ću opet negde da te pomenem. :evil:

Iskreno me ne zanimaju imena, prvi put će biti da neću ni pogledati, Zona 51 umalo da mi dođe glave; jedna druga Zona, sumraka, epizoda u kojoj dva pljačkaša vucaraju zlato kroz pustinju, poslužila mi je da napišem besmisleno i bespotrebno delo Up yours, Grucho!.
Već nakon prve rečenice, gde je primećeno da je Ford bolji od Krajslera, shvatio sam u šta se uvaljujem, i koliko mi se, zapravo, jebe, i za pisanje i sa priču, tako da sam, nemajući kud, već od druge rečenice počeo da psujem, ne prestajući sve do kraja; naravno, o stepenu moje inspirisanosti govori i to što sam sve odradio u dijaloškoj formi. Žao mi je samo što nisam psovao više...

Bilo mi je potrebno da znam samo tri stvari:

1. Ford je bolji od Krajslera u pustinjskim uslovima, a i pogodniji je za izvesne aktivnosti na zadnjem sedištu
2. U Čikagu tridesetih koristili su automatske puške tompson, i iz njih voleli da pucaju
3. Tamo negde, u Kaliforniji, postoji grad Frezno, a oko Frezna pustinja ljuta

Sve optužbe, kritike, opservacije, javno, sa gnušanjem, odbacujem kao besmislene, a šta ću sa njima da radim privatno, to je moja stvar.
Takođe, gnusna je laž da jedan od mojih junaka psuje. On samo ima zelene oči.

Ponavljam stav od ranije, umalo me ovo filosofiranje (bravo Stevane; filosofija = mrsomuđenje), ne skrati za glavu. On je, jadničak, hteo da peva arije, jedini je problem imao u svom mucanju...

Nadam se da če do 22h i ostali skočiti sa mosta. Na beton. Hajde, 1,2,3...

Ovome je neko baš tresao lanac  :lol:


Drago mi je što je Gručo tvoj.

Bravo Hrundi, najduži komentar dao si na svoju priču...rekao bi da se nisi puno promenio, ja, pa ja...

A ti si pa iskomentarisao sve priče.

Nisam tvoju, ali hoću.

Jebote, svi sve znaju, samo sam ja prepoznao do 3 autora.  :-x

Žao mi je što je Hrundi fulao. Njemu se nikada nije dogodilo da toliko isklizne iz pripovedanja.

Barem mu se nije desila predosadna na'ora.

Quote from: Prc Milojko on 30-01-2015, 13:31:15
Kimura jednostavno voli da se buni. To joj je karakterna crta.

A gde ti vidiš pobunu?

Zaboravio sam neke priče, a nema ni štete što jesam.

Bog zatvorenih prozora

Potpuno se slažem da imamo dobar naslov. Možda najbolji u mesecu. Posle je crko kompjuter. I chat room. I meni volja da ocenim.

Dostava

Ovaj autor se namučio za β. Nije našao inspiraciju u zadatoj temi. Nemojte se čuditi što ne komentarišem ovakve priče. Oni koji su je našli zanimljivom, da razmisle o svojim kriterijumima. I pisanju.

Srpska antizavera


Ovu priču ne vredi da komentarišem. Već je tri radioničara smatralo da je potpuno nečitka i nerazumljiva. Pardon, dva. Jednom je pažnju odvukao komarac na plafonu. Šta da se radi, komarci su uvek na plafonu.

Kako god okrenuli, ja ne smatram da je ovo bio loš krug.

Makar se sad svi obrušili na mene i dalje tvrdim da je nivo priča daleko iznad proseka uobičajenog po konkursima i raznovrsnim umetničkim udruženjima.

Dok čekamo na završnicu kruga, da raščistimo nešto. Prc, hrabro se podmećeš na obrušavanje, ali ja ne vidim što bi se neko obrušavao. Tvoja tvrdnja je fakat i ti si najbolji primer. Samo sa ovomesečnog radioničarenja ima najmanje tri četvrtine onih koji su ladno prošli raznovrsne konkurse. Bobanova radionica je opasno jača od tih lokalnih konkursa i tako će da bude i dalje. Jedino priželjkujem da nam mladunci ojačaju, jer vi ostali ste mi pomalo ozloglašeni. xfrog


Pardon, bio sam u dilemi da napišem dve trećine ili tri četvrtine.

Imena okačena na prvom postu... uglavnom je to stara ekipa i očekivani prosek priča, ali videćomo kuda ćemo stići sa ovakvim polazom.

Jao veselja, em došla struja posle olujine, em su me imena autora priča više nego uveselila  :!:

Kod mene samo dve omaške, jedno iznenađenje + priča bez naslova za koju nisam mogla da pretpostavim čija je.

Meni je vrlo iznenađujuća ogromna razlika između javnog i "tajnog" glasanja, s obzirom da je glasao isti broj ljudi, pretpostavljam da se uglavnom preklapaju.
Kako je moguće da se pojavi ovakav raskorak za pojedine priče?

Ja baš i ne razumem čemu dvostruko glasanje. Nikad ne glasam tajno.

Elem, komentara na priče ima malo, ali su vrlo korisni, čini mi se. Ne treba očekivati traktate, treba se zadovoljiti ako vam neko posveti deo rečenice, treba iz svake naznake izvući najviše.
Ponekad je i odsustvo komentara ili nemogućnost da se nešto komentariše dovoljan znak gde je problem.
Recimo, većina ovoga što je izrečeno za moju priču je baš onako kao i ja tu priču doživljavam (osim saturničine opsednutosti duhovima).
Ne kukajte stalno za nečim čega nema (brojni, dugački komentari) jer nije logično da će neko više vremena da potroši na komentar vaše priče nego što ste vi utrošili da je napišete.

Oho!! Bogovi s Olimpa, ostadoh bez teksta...

Ja sam iznenađen da je Miloš Petrik poslao toliko slabu priču. ZS radionica je mnogo tvrđa nego što je mislio. Na drugoj strani, zamalo da me iznenadi Mandragora. Da nije bilo opaske o natrpavanju u njegovu priču, sad bih bio iznenađen. Ovako, pitanje i Bobanu: "Šta da radimo sa tipom koji ima dobre ideje, ali ne može da odoli da pretrpa priču?". Mislim da je Boban zadovoljan mojim komentarom da je ostao na neparnoj strani ulice.

Činjenica je da pisanje u 6000 karaktera daje mnoiga ograničenja. I nije svaka tema za takav obim. I nije svaki pisac.
Ja ovo radioničarstvo posmatram kao svojevrsnu vežbu, da se ljudi nateraju da o onome o čemu će pisati malo porazmisle i da pokušaju da se uklope u zadate okvire.
Nemam ništa protiv da ništa sa radionice ne bude upotrebljivo u takvom obliku. Ali onaj ko uspe da se uskladi sa zadatim pokazuje da njegovo spisateljsko umeće raste i da će vremenom pružati sve više.

Priča koju sam dao ovde realno je priča ni o čemu, postavka koja glatko može da se pretvori u čitav roman koji bi se dešavao u toj jednoj ulici u tom jednom danu. Ali je napisana brzo i ima neki nagoveštaj atmosfere koja se mogla razraditi. Mi ovde težimo da ljudi dosegnu tu lakoću pisanja, da savladaju osnovne stvari kako čitalaoca uvući u priču, kako treba da izgleda uverljiv dijalog... a ideja će biti, ovakvih i onakvih, kada jednog dana dotaknemo sjajnu ideju treba da budemo spremni da je savladamo na odgovarajući način. I bez ograničenja na 6000. Ograničenje je tu da ne bismo potenicjalnim čitačima natovarili stotine stranica na grbaču.
A kada neko uspe da sastavi kompletnu priču u tom opsegu, onda već možemo govoriti o ozbiljnom pisanju.

Vidim da komentarišeš samo svoju priču. Nju si pročitao, pa je u redu. Ali, kako ti nije palo na um da pročitaš još neku? Pa da komentarišeš. Vidiš da su pisci u ovom delu tanki. Znaš da imam pogan običaj da mi opširni pisci romana i trilogija pošalju siže na jednoj strani. Uspeo sam da samo jedan od radioničara pokuša i poslao mi je - tri strane. Zašto novi pisci ne znaju o čemu pišu?

kuku meni. evo sam se opet ulogirala da vidim koga sam nazvala
pocetnikom.  :cry: :cry: DSB oprostiiiiiii......

Pazi, pazi... Uopšte nije loš ovaj Bluelight.
Nisam se dosad sretao sa njegovim pričama.

A Savajat me je razočarao samo tako.

Quote from: saturnica on 31-01-2015, 01:07:14
kuku meni. evo sam se opet ulogirala da vidim koga sam nazvala
pocetnikom.  :cry: :cry: DSB oprostiiiiiii......

U redu je Saturnice, bio sam svestan nedostataka priče kada sam je poslao, a Scallop ih je najbolje istakao. I ja sam u ovom krugu podelio dosta negativnih kritika pričama čiji su autori daleko ispred mene sa spisateljskim umećem, ali se zbog toga neću izvinjavati jer kao čitalac (i pisac u pokušaju) istakao sam ono što mi je najviše u njima zasmetalo.


Stevin ,,Surduk" je u ovom krugu dobio tri boda od mene. Ovo je bilo jedno od njegovih najboljih izdanja koje sam imao priliku da vidim. Njegova ranija dela koja sam imao priliku da čitam, znala su da budu dosta konfuzna, nepovezana i nejasna, on bi to nazvao stilom ali za mene kao čitaoca to je veoma teško svarljivo. Ova priča nema tih problema, naprotiv deluje kao dobro uobličena celina čiji su delovi jasno i uredno složeni, i kraj (sa kojim su mnoge priče u ovom krugu imale problema) dolazi kao njen prirodni nastavak.
Kako nisam ljubitelj priča koje su pisane dijalektom, čim sam pogledao naslov stvorio sam negativan stav prema tekstu, međutim nije bilo razloga za to jer u naraciji skoro da ga i nema a u dijalozima je veoma dobro izbalansiran tako da rečenice klize pri čitanju.
Za mene je ovo priča o čoveku koji umire nakon poslednjeg pijanstva, i putovanju njegove duše u raj. Ovde bih odbacio negativne kritike na račun neispunjenja zadate teme jer nepostojeći broj u ovoj priči je broj dva, nepostojeća druga šansa za jedan uzalud izgubljen život.

Ostale su još dve priče koje nisam iskomentarisao, Zalutali i Gručo. Hrundijevu  neću komentarisati iako sam joj dao bod, a Kimurna priča, hm...


Ne znam šta bih zaista mogao zameriti ovde. Možda poneka pogrešna reč, ali osim toga, ništa. Ovaj tekst  uspešno nosi emociju tuge od svojih prvih par rečenica sve do kraja i ima tu i neke priče, ali možda je upravo tu srž problema. Celo pisanje me podseća na neki blog, ispovest, nešto što bi jednim klikom lako mogao iskopati  ili pročitati u novinama za dokone žene. Kimura, ti možeš i moraš bolje. Nemam više šta dodati.

Sada mogu da sumiram utiske ovog prazničnog kruga. Mnogo se jela domaća hrana, mnogo se pila domaća rakija i mnogo se vremena posvetilo porodičnim skupovima i tradiciji (što je dobra stvar) a malo pisanju. Zato, kada saberem utiske mogu slobodno da kažem da je ovo bio uspešan start. Želeo bih još samo da se (i ja) osvrnem na novog člana ekipe Bluelighta (komplikovano ime), kome sam dao dva boda i čije pisanje bih okarakterisao kao vrlo dobro (pročitao sam njegovu još jednu priču ,,Uoči slave" čini mi se), neka ga negativni komentari ne demoralizuju. Za razliku od predhodnih radionica, ovo je jedno vrlo kulturno izdanje.

Uzgred, za "Neparnu stranu ulice" sam bio ubeđen da je Scallopova.

A ja sam bila uvjerena da je bluelightova prica scallopova. Stoga,
to i ne moze biti nista drugo nego kompliment njegovom pisanju.

Ako smo završili sa iščuđavanjima, moguće je da postoje i pitanja u vezi sa komentarima, ako je neki bio nejasan ili nedovoljan.

Ja imam pitanje za Saturnicu: da li je Lukrecija imala zadatak da usmrti dekana ili ne?

Da ga ugrize za cipelu?

Kimura odgovor je da.
Skalope ne izrugujte se. Vec sam vam rekla da sam se za ovu
pricu dobro pripremila. Da i vam je odgovor da. Za cipelu
sve do prstiju. I sto je najbitnije to nije SF vec realnost.

Ne izrugujem se. Pitanje mi je banalno. Ako iz priče nismo saznali ni da je pauk u pitanju, što bi bilo važno kakav mu je bio zadatak?

Ako je odgovor potvrdan, onda se sve uklapa (meni): ona je otrovni pauk (trovačica-Lukrecija), doktor Ma-tko je priprema da mu posluži kao oruđe za ubistvo, ali ona najednom pokazuje neku svoju volju...
Da bi ova priča potpuno uspela mora biti duža.

Inače, ni ja nisam pogodila da je ona pauk, pomislila sam da je neko novostvoreno biće.

Quote from: kimura on 31-01-2015, 11:55:34
Ako je odgovor potvrdan, onda se sve uklapa (meni): ona je otrovni pauk (trovačica-Lukrecija), doktor Ma-tko je priprema da mu posluži kao oruđe za ubistvo, ali ona najednom pokazuje neku svoju volju...
Da bi ova priča potpuno uspela mora biti duža.

Da, Lukrecija trovacica.

Quote from: scallop on 31-01-2015, 11:53:03
Ne izrugujem se. Pitanje mi je banalno. Ako iz priče nismo saznali ni da je pauk u pitanju, što bi bilo važno kakav mu je bio zadatak?

U redu, ako nitko nije shvatio, onda je na meni krivnja. Niti jednu stvar koju sam u prici spomenula, a odnosi se na spomenutu zivotinju, nisam izmislila. Fantastika krece u smjeru kada pauk napreduju na polju inteligencije tako da nadmasi covjeka. Nadam se ako prosirim pricu da cu otkloniti sumnje oko tog o kojoj se zivotinji radi.

Već sam napomenuo da ta priča, ali sa retardiranim čovekom već postoji. Tvoja bi morala biti bolja, a to je jako teško.

Dobro. i price o duhovima, meni su ionako sve nalik jedne drugima. Nista novo. Faktor iznenadenja, nula. Uzbudljivost nula na kvadrat. Mozda ipak da se vratim onome sto mi bolje ide, i okanim se fantastike...

Quote from: D.S.B. on 31-01-2015, 07:04:11Želeo bih još samo da se (i ja) osvrnem na novog člana ekipe Bluelighta (komplikovano ime), kome sam dao dva boda i čije pisanje bih okarakterisao kao vrlo dobro (pročitao sam njegovu još jednu priču ,,Uoči slave" čini mi se), neka ga negativni komentari ne demoralizuju.

Ma, nece. Bilo je i dobrih i losih komentara. Ovi kojima sam bio dosadan u krajnjoj liniji su u pravu. To ce valjda nestati sa iskustvom (ovo mi je tek sedma prica), a dosada i bezlicnost price delom su posledica toga sto me zadata tema i nije bas inspirisala, pa sam uradio najgore moguce - napisao pricu na osnovu prve stvari koja mi je pala na pamet kad sam video sta je tema. Dakle, inspiracija 0, sve se svelo na sirovu tehniku, kako je kimura vec primetila.

Za prvi ozbiljan krug ("jadac" je bio zagrevanje), ja sam vise nego zadovoljan. Svidja mi se ova radionica. Citajuci neke prethodne, video sam i previse nekih licnih razmirica. Izgleda da po tom pitanju stvari krecu nabolje.

Quote from: saturnica on 31-01-2015, 15:26:55
Mozda ipak da se vratim onome sto mi bolje ide, i okanim se fantastike...

A možda si jednostavno preosetljiva?

Totalna dominacija zena. Muskarci su pukli. Skroz. Koje je vreme doslo.


http://youtu.be/PTOFEgJ9zzI (http://youtu.be/PTOFEgJ9zzI)

ZALUTALI & ZELENOKA
Ove dve priče ću komentarisati zajedno ne zato što su slične nego zato što su potpuno različite; otprilike bi se od umeća ova dva autora i realizacije dala napraviti jedna cela priča.

ZALUTALA je napisana zrelo, gradi dobru atmosferu, uvlači čitaoca... možda mi fali naznaka da Nebojša prelazi u neki apstrakti oblik koji će večno tražiti grob... svakako nedostaje nekakav suvisli izlazak iz priče; ne znam, dobro je pisano i otkriva autora koji može dosta da napreduje, ali mi je razrešenje mlako i razvodnjeno. Izuzetno dobar početak se u trenutku kulminacije trivijalizuje i autor se gubi u pokušaju poentiranja.
Na drugoj strani imamo Zelenooku koja je u suštini sjajna, genijalna postavka, ali tako traljavo realizovana, tako neatmosferično i neprijemčivo ispričana, da nemam reči. To je razlog zašto ovaj čovek ne može da bude pisac, u stanju je da izuzetnu ideju upropasti nedostatkom literarnog postupka. Ova priča je trebalo da ima drugačiji tok, mnogo jači unutrašnji monolog koji bi vodio junaka i čitaoca ka jezivoj spoznaji prave prirode susreta u toj noći.
Realno, Zelenooka je jača i objavljivija priča jer je kompletnija, ali to je samo privid. Mislim da je za sve ove decenije pokušavanja da napiše suvislu priču Stipan uspeo da ovlada tim prividom da piše priče; a to su tek puke ideje zatočene u tvrdokrilnom oklopu odsustva talenta.
Verujem da bi Kimura Stipanovu zamisao odradila neuporedivo bolje nego on. S druge strane, Stipan Kimurinoj ideji uopšte ne bi znao kako da priđe.

 xukliam xukliam xukliam

Scallope, zivo me zanima kako objasnjavas cinjenicu da si dobio 0 bodova od padawana? Jeste da je veca misterija kako je Bobo dobio cak 3, ali racunam da postoji neko razumno objasnjenje za ovakav rezultat. Inace osim te dve procitao sam i onu Steve Ljustikina Mazuranica. Ostalih se plasim.

IZBRISANI SE VRAĆAJU KUĆI
Ovo je ipak priča ni o čemu. Nema doslovno nikakvog zapleta osim tog nedostajućeg broja, nema razloga zašto broj ne može da se nađe i ko mu i zašto pomaže trećeg dana.
Smrad sumpora nam otkriva đavola; šta đavo isporučuje? Ova priča je primer kako je autor doslovno i direktno uzeo temu i udario po njoj. Mnogo nevažnih podataka o isporučiocima, nikakvo objašnjenje kako su se pojavila vrata broj 19.

SURDUK
Ovo je najsuvislija Stevina priča, mada realno nema mnogo veze sa zadatom temom. Nešto je tu na silu pokušao da uklopi, ali to treba zanemariti. Spisateljski, Steva je jak i čak razumljiv. Vrlo sam prijatno iznenađen. Dijalozi, logika, sitnice koje grade atmosferu... možda bi ovoj priči više prijao nezbrzani razvoj i kraj, ali to su već elementi koji mogu dati slabu ocenu u okviru ove runde radionice, ali po svim drugim kriterijumima, Steva je iznenađujuće dobar.

VOLIM SE UTRKIVATI, TKO
Da, ovo sumanuto liči na "Cveće za Aldćernona"... zapravo poznavanje te priče umnogome razrešava ovu. Solidna je to priča, mada nema dodirnih tačaka sa zadatom temom. Element fantastike je neophodan. U jednom trenutku sam se pobojao da će je dekan zgaziti. Ovako, samo su joj uskratili aditive i zaglupela je. Ne vidi se da je pauk; jasno je odmah da je nekakav maleni eksperimentalni stvor (u staklenoj posudi), pomisliš na miša, ali vrlo brzo shvatiš da nije. Realno, zaista ti ne pada pauk na pamet... možda da je negde pomenuto kako je pauk jedini osmonogi stvor na Zemlji, tj, da je stvor jedini osmonogi stvor. Bizaran je razgovor čoveka i pauka i možda je trebalo manje prikrivati pauka a više raditi na tom odnosu... Osećanja oko ove priče su mi podeljena, ali zapažam da je autorica poprilično napredovala od svojih prvih pokušaja i da ima naznaka da će se to nastaviti.

Quote from: Karl Rosman on 01-02-2015, 00:36:48
Scallope, zivo me zanima kako objasnjavas cinjenicu da si dobio 0 bodova od padawana? Jeste da je veca misterija kako je Bobo dobio cak 3, ali racunam da postoji neko razumno objasnjenje za ovakav rezultat. Inace osim te dve procitao sam i onu Steve Ljustikina Mazuranica. Ostalih se plasim.

Lako je objašnjivo da ustvari ne znam da pišem. Postoji i varijanta da su jake emocije  lakše prepoznatljive od porodične drame. Ipak, biće ono prvo.


Nemoj da se plašiš drugih priča na radionici. Većina je sasvim solidna, a autori su mahom već objavljivani. Dobiješ bolji presek stanja kod nas, nego čitajući ono što se pojavi kao knjiga.

Mislio sam ozbiljno.  :(  Cenim da ljudi koji ne znaju da citaju valjda slabije i pisu. Otkud znam.


Elem, procitah malo. Neke i do kraja!


Ljustikin je i dalje moj favorit. Sta trazi na radionici to valjda samo on zna...

Lepota mišljenja, osim da ga svako ima, jeste i to da su sva različita i da su svi ubeđeni da su u pravu.

Zbunjeniji sam nego dva Trumana...

Je l to znaci da je Kimura izuzetak sa 7 istovetnih misljenja koji nisu u pravu?

Quote from: saturnica on 31-01-2015, 15:26:55
Dobro. i price o duhovima, meni su ionako sve nalik jedne drugima. Nista novo. Faktor iznenadenja, nula. Uzbudljivost nula na kvadrat. Mozda ipak da se vratim onome sto mi bolje ide, i okanim se fantastike...

Ajde, ajde, nije šećer u vodu...

Pamtim to, k'o da je bilo danas, kad je babo Boban proć'to moju prošlu priću, Crvendaća...  :-|

Prica li se sta je bilo kasnije?

A šta bi bilo, mačak poj'o crvendaća.

stevo, tvoje priče su u početku jedva čitljive bile i slabo razumljive i mnogo rascepkane i totalno neubedljive i baš nikakve.
Ovladao si tehnikom da iz jednog proizilazi drugo i da to i čitaoci mogu da skontaju pa mi liči da ćeš konačno jednom napisati priču koja se ne samo može pročitati nego i koju ćemo žudeti da pročitamo što pre...

Quote from: Boban on 01-02-2015, 03:44:09
stevo, tvoje priče su u početku jedva čitljive bile i slabo razumljive i mnogo rascepkane i totalno neubedljive i baš nikakve.

Ma hajde?!  :)  Ono bre pas s maslom ne bi. Da proste psi. Ali ja sam tad imao "jasnu" sliku, da se posečeš. Bio ubeđen da valja. Bubrezi su mi otpali dok nisam shvatio gore naznačeno.
Zato sam pizdio i pizdim kad god se radionica zapuštala/zapušta. Šta vas bre košta to jednom mesečno, siđete s planine, date neki savet... Jedna rečenica 'oće da napravi odličan putokaz, ko je shvati (izvini Prcojko. Evo ti i smajli  :)  ) I ako se pravovremeno savetuje. Koljete se bre tu oko koječega, a Sagita je ostala jedino mesto da nudi kakvo-takvo spisateljsko naobraženije. Za "ono" imate vremena, a ovde je dosadno. Sve neki DrMr, al' da pomognu -  pljas po laktu! Eno ga Scallop, staviće sebi bajpas i oko glave samo da radionica opstane, JER JE JAKO BITNA! Sam se bori. Gazim mu po živcima, on meni još i više, ali je jedino važno da neko nekad ako ikad iscedi dobro napisanu priču. Nema više gde da se uči, dobije pošten savet. Ajde, ispravite me, gde na "ex YU" prostorima postoji radionica ovog tipa?
Još jednom, savetodavci su ovde najbitniji, ne mi "komentatori". Nađi ih.

WoW! Bobanovi komentari na radionici!

I naravno, Pokojni je u pravu.
Ovde su potrebni kompetentni ljudi da ocene koliko šta valja.

Izgleda da ste svi noćas kod Mrtvaka bubnjaru ložili. I meni toplo oko srca. Budući da gledam Noddyja na Ultri, a čekam da Nole istrči u Melburnu, mogu da odgovorim samo Karlu.


Da, pisanje, komentarisanje i čitanje su neraskidivo povezani. Ko šta voli da čita to obično i piše, a ima i dobro mišljenje o drugim sličnim pričama. "Lični stil" je najbolje mogući, a svi koji pišu drugačije su u krivu. Uzaludno je kad napišem da se stil ne neguje na radionici, a sve ostalo da. Kao kad bismo nudili da tešemo talenat, a ne znanje i veština.


Imam vremena za još jednu rečenicu: Dvostruko glasanje je dobra ideja (kad bi radila). Mogu da se dobiju dva preseka: šta misle oni koji sede za istim stolom sa tobom, a šta misle oni što ti dobacuju preko ograde. Ipak, i to smo uspeli daizvitoperimo. :(

Quote from: Karl Rosman on 01-02-2015, 01:26:37
Mislio sam ozbiljno.  :(  Cenim da ljudi koji ne znaju da citaju valjda slabije i pisu. Otkud znam.

Ovo ti  je apsolutno netačno, imaš ljude koji sjajno čitaju, a ne bi umeli da napišu ni reč.

Što se tiče glasanja, nikada nisam glasala tajno. Ako postoji sumnja u objektivnost tipa ''jedno čoveku u lice, a drugo kad okrene leđa'' neka tajno glasanje bude jedino.

Ja sam apsolutno protiv bilo kakvog glasanja. Ali kad vec mora
onda cu ili tajno ili javno, vec kako mi dode..

Ah, dakle glasanje je problem!

Evo, ovako: ako je cilj dvostrukog glasanja bio da se odvoje učesnici od gostiju, to je trebalo jasno naznačiti. Ovako je (barem meni) potpuno nejasno uvođenje tog i takvog sistema u radionicu.

Kako god, hvala Scallopu što nam je skrenuo pažnju. Shit are happens...

Imamo tri komentara o glasanju izvedena na osnovu pogrešnih zaključaka. To je praksa na ovom forumu. Sad ću opet da gledam tenis.

realno, tajno glasanje bi bilo dovoljno kada bi glasalo 500 ljudi. Ovako, pri malim brojevima (najviše je bilo 30-40 u početku) neko sa pet nikova može da šteluje rezultate. Zbog toga je uvedeno javno glasanje koje ima veću težinu jer iza glasova stoje živi ljudi. Sve ovo bi bilo lakše kada bi učestvovalo tri puta više ljudi, ali očigledno radionica je zanimljiva samo onima koji daju priče i to je problem koji čini mi se nema rešenje. Neka bude zasad ovako, pa dokle stignemo.

Quote from: kimura on 01-02-2015, 11:41:48

Ovo ti  je apsolutno netačno, imaš ljude koji sjajno čitaju, a ne bi umeli da napišu ni reč.

Ako ostavimo po strani da ovo sto si rekla nema nikakve veze sa kvotovanim (boldovano je za anale).


Je l to znaci da rdjav citalac moze biti sjajan pisac?

Znaš šta Bobane? Neko tvog kalibra bi mogao mnogo učiniti za Radionicu, ali ti si jednostavno suviše inertan za tako nešto. Ti si ovde najozbiljnije ime koje može privući ljude.

Šta očekuješ? Od Pokojnog ili mene da ti navlačimo masu? Kako ne razumeš da niko nema tu težinu koju TI imaš?

Stvari ne funkcionišu same od sebe. Ako želiš masu, moraš pokrenuti mnogo ozbiljniju kampanju.

Izgradili smo najbolju stvar koja se mogla dogoditi srpskoj fantastici, ali malo je ljudi koji o tome imaju pojma. Na tebi je da razglasiš da Radionica postoji....

eh, da sam sada urednik u prestižnom časopisu koji objavljuje priče, bilo bi tako kako ti pričaš, ali nisam.
S druge strane, ne treba očekivati spektakl, neka se u svakom krugu pridruži po jedna osoba pa ćemo do kraja godine imati dvadesetak redovnih učesnika što uopšte nije mali broj.

Rizikujem da se još jednom loše razumemo, Karle: čitanje i pisanje se toliko razlikuju da nema poređenja ni podrazumevanja.

I svaki naredni put ćete se loše razumeti. Nema dobrog pisanja ako je loše čitanje i obratno. Jedva sam odavde iskorenio floskulu "smaranje". Ako pisac ne digne adrenalin u prvih par rečenica, smore se kao da im nadbubrežne žlezde ne funkcionišu. Pisac nije lekar da prepisuje epinefrin. Tako smo stigli do toga da ako pisac ne ubije bar tuce zlotvora ili ako mu neki zombi ne izede čarape na prvoj strani, ništa od knjige.

Quote from: saturnica on 01-02-2015, 11:47:22
Ja sam apsolutno protiv bilo kakvog glasanja. Ali kad vec mora
onda cu ili tajno ili javno, vec kako mi dode..

Posle Kimurinog "apsolutnog", još jedan apsolutista. Saturnice, učestvuješ ili ne učestvuješ, to je tvoja stvar. Ako pazariš, ima i da platiš. Cena su pravila i očekivanja ove radionice. Spremna si da se osetiš povređenom, ali nisi spremna da ne povređuješ. Ravno pet priča si otpilila bez komentara i tako ne ide.

Quote from: Boban on 01-02-2015, 13:09:47
eh, da sam sada urednik u prestižnom časopisu koji objavljuje priče, bilo bi tako kako ti pričaš, ali nisam.

Muka mi je od te tvoje razočaranosti u svet i okruženje koje te omalovažava.
Daj, pokeni se malo i daj najzad ovoj radionici sjaj koji zaista zaslužuje. Možeš ti to.

Quote from: Prc Milojko on 01-02-2015, 11:58:19

Evo, ovako: ako je cilj dvostrukog glasanja bio da se odvoje učesnici od gostiju, to je trebalo jasno naznačiti.

Izgleda da još jednom moram da ponovim anegdotu sa Hrvojem Prčićem (urednik Siriusa).


Jednom prilikom mi se požalio da ima sjajne komentare u pismima čitalaca, a da mu tiraž i dalje pada. Pitao sam ga šta mu pišu oni koji mu ne pišu. Buduće čitanje ne određuju oni prvi nego oni drugi. Zbog toga je dobro dvostruko glasanje, ako već može da postoji. Naravno, bilo bi bolje da ih 500. ali, šta je tu je.

Mislim da sam razumeo Kimuru vise nego sto sam zeleo. Srecno, i hvala na svim ribama.  xyxy

scallope, kakve veze ima glasanje s nekakvom mojom povrijeđenošću? ne znam na što ste mislili, ali ja odavno ne vidim nikakav smisao u tome. da ne kažem da svatko može dovest svoju tetku, babu, strica, rođaka... i reći mu gdje da pritisne dugme. bezveze je to, a takva je i moja Pirova pobjeda u ovom krugu. ja sam glasala. imala sam mogućnost i iskoristila sam tajno. valjda nisam u prekršaju s pravilima radionice. valjda imam slobodu odabira? istina neke priče nisam komentirala. neki učesnici nisu komentirali niti jednu, pa opet ništa. budem dakle u toku dana, sad kad ste me već pribili na stup srama. :oops:

Ne histeriši, Saturnice. Pobedila si i uživaj.

Quote from: Prc Milojko on 01-02-2015, 13:56:03
Ne histeriši, Saturnice. Pobedila si i uživaj.

ti da ćutiš!! još uvijek ne mogu doći k sebi od tvojih jutrošnjih kometara. ne znam bil se smijala ili plakala...:)

Vidi, napisala si dobru priču. Ne zaboravi da je ovo Sagita. Mesto gde nema tetošenja, mesto gde obitavaju samo prokleti.

Novak osvojio Australian Open i odmah sam mnogo bolje volje, a i priče sa radionice su postale nekako bolje. xcheers

E, jebeš Radionicu ako nam je Novak potreban da pišemo podnošljivo!

Sve je u očima posmatrača. Kad mi je lepo sve mi je lepo.

Besposlen um je đavolje igralište...nego, danas je prvi, a ovaj mesec ima 28 dana...

Danas stiže nova tema, a 22. je podjednako udaljen od 1. u svakom mesecu.

 Najprije, nije točno da sam zakinula pet priča za komentiranje, već tri. Pretpostavljam da se u brojanju ne slažemo oko priča s duhovima. To sam malo skratila i zbrzala, i sad da me ubijete ako znam koji duh točno kojoj priči pripada. Morala sam još jednom sve ispočetka... :(
Zalutali – najbolje psihološki izgrađeni likovi, nedorečena
Duhovi propadanja – zanatski najslabija, no mašta je tu, duhovi su tu, zgrade nestaju, pa se vraćaju, nema razloga da je podcjenjujemo u odnosu na ostale ,,duhovne"
Izbrisani se vraćaju kući – stilski najbolje urađena priča, mislila sam da je scallopova, kompliment na stilu

Neparnom stranom ulice – najbolja atmosfera i dijalozi, no, ništa od čega bi mi srce brže zakucalo
Nisu mi sjele, nisu izazovne, nema u njima ništa što bi me nagnalo da ih još jednom pročitam, a odavno sam prerasla fazu da u priči tražim dobar stil, ako ono drugo izostane. Ako u njoj nema faktora x, onda ništa, nema kemije i gotovo. Ćao...
Up yours, Grucho!
Najprije, ovaj vas pisac redovno i izazovno bubne naslovom. A onda krenu dva magarca pustinjom vući, to što već vuku, i naravno da nije bilo greške čija je ovo priča. Nisam je komentirala ranije jer nisam znala ni sama kako to ispravno učiniti. Ni tuđi komentari, koliko sam primijetila, nisu bili ništa obilniji. Ne bih se složila da je autor na ovom zadatku zakazao. Naprosto, pisac ovakvog kalibra to ne može, osim ako to ne napravi namjero. Da oprostite na izrazu, mislim da se pisac dobro zajebavao dok je pisao. Jer si on to sebi možda dopustiti da bude i ovakav i onakav. Njegove spisateljske transformacije su zaista nevjerojatne i to malo tko može. Ovaj je put dobio točno ono što je vjerojatno i sam očekivao da će dobiti, dva tri suha boda i okrnja komentara.
Surduk

,,...ritnuo se sve u nadi da bi možda tako odagnao to dosadno što mu je paralo donji porub nogavice..."
,,Pridigao se koliko da je seo"
,,tapkala je naspram sebe gde je bilo neugaženo i u jedrom zeleno"
,,Pažljivo je koraknuo u gde je naciljao"
,,Gora je bila samo jedna, istražio joj je svaki surduk a da ga je pronašao"
,,Podno surduka, iz dimnjaka se povijalo od sveže podloženog."
Itd...
Jedva i s velikom mukom sam se probijala kroz nimalo lak i vrlo začudno gramatički složen tekst. Ne znam ni koje je opravdanje za ovoliko pretjerano korištenje turcizma. Možda tuđice daju veći šarm priči i čine je arhaično – romantičnom... Osobe s drugog govornog područja, jako bi se teško u ovoj priči snašle. Kako god, ja sam se valjda navikla i pisanje iz srčane čakre nagradila bodom na tajnom glasanju.
Bog zatvorenih prozora
Što reći a što se već nije reklo. Od mene je dobila bod na tajnom glasanju. Priča je originalna, drugačija, nije robovala formi u odrađivanju klasične radioničke priče, odradila je temu kako treba, i bila je zabavna. Odgovarala mi je ležernost, brzina pripovijednja, ton, atmosfera i to da je priča pomalo drugačija. Manu joj je sigurno možemo pronaći, kako su već i drugi naveli, u tome da smo se sličnih priča već nagledali i da možda ovakva u chat formi, ne donosi ništa novo.

Gde si, saturnice, u neparnoj strani ulice videla duhove?
Čini mi se da si u još nekim pričama videli duhove, a ja nisam.
Kakav je to tvoj odnos prema duhovima ili ti možda nedostaje SF&F&H terminologije jer nisi mnogo takve literature čitala, pa su ti svi akrepi duhovi?

Ni ja nisam pisala o duhovima, a kod ovomesečnih priča duhove sam samo u Izbrisani se vraćaju kući.
Doduše, slažem se da mi je priča nedorečena, pa čak i znam zašto je tako: kad sam svoje junake dovezla do groblja, shvatila sam da priču, ako nastavim onako kako sam počela, neću uspeti da spakujem u 6000 karaktera.

Nekako sam pobrkao u imenovanju autora pa sam priču koju je napisao Coffin Annal potpisao kao da je Savajat Erp.

 xrofl xrofl xrofl


A Coffin ćuti i misli da se jeftino izvukao?

da, baš smo se bili iznenadili da je Savajat dao tako slabu priču...

Ovo je iznenađenje. Coffin je mnogo dobar. Nekima baš nisu išli nedostajući brojevi.

Quote from: saturnica on 01-02-2015, 19:53:01

Surduk
Ne znam ni koje je opravdanje za ovoliko pretjerano korištenje turcizma. Možda tuđice daju veći šarm priči i čine je arhaično – romantičnom...

Asistent, kontakt, potencijalno, konkurencija, laboratorija, komunicirati, terarij, inventar. Nabrojano ovlašnim pogledom na tvoja uvodna dva pasusa. Ti imaš neki problem sa prepoznavanjem tuđica, ili?
Turcizmi? Surduk, da. Čibe, verovatno da. Dalje nam de nabroj sama, vidim stručna si.

moraš je shvatiti; ona živi 400 km zapadno od nas; svi smo joj mi pomalo Turci...

Surduk, selo u Sremu, a Sremci svi ludaci.

Naravno. No su ipak slike u glavi bile s Titelskog brega i obližnje Fruške.


http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-2874/Surduci-Titelskog-brega.html#.VM7R49KG_94 (http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-2874/Surduci-Titelskog-brega.html#.VM7R49KG_94)

jao, pa ja sam jednom prošao kolima tuda, sa novosadskog puta prema zrenjaninu, kroz Titel i Ečku... mnogo inspirativna brda okolo, čak i za mene čije srce zaigra samo okruženo orlojebinama; mogu misliti vama ravničarima kakav je to doživljaj.

Da znaš. Izlet na Popovicu mi je omiljeni, praktikujemo ga kad krene kukurek a visibabe još uvek nisu zamrle. Ono kad napadaju prvi krpelji. Ali, ima tamo, odmah na početku, jedan spust pa širina u dolji a onda naglo uzbrdo. Sve pod stablima da nas trojica ne bismo obuhvatili. Fototapet. Tu negde pravimo prvu pauzu, ne da se divimo nego da mene prođe nesvestica. Sednem na panj i skrivam drhtavicu umišljanjem da šetam kroz kukuruz. I, uopšte se ne zajebavam.


Edit - uradili nov put od Vilova do Mošorina, baš surdukom. Sledeći put kad budeš prolazio kroz Titel, na onoj lakat raskrsnici, kod crkve gde je i semafor, opali uzbrdo dokle se može. Odličan pogled. Kažu da se za lepog vremena vidi gde se Tisa uliva. Titel je zaboravljeni dragulj, prestonica Šajkaša.

jel tu negde ono što se zove "orlovo bojište"?

Jeste, Orlovo bojište je na istoj popovičkoj šetalačkoj ruti, ali mnogo stresova posle. Tu sam već dobar, pridržavam ostale kad im se zamanta.

a odakle ste vi došli do orlovog bojišta? ja sam došao kolima... i ne videh nijedno drvo deblje od moje noge.

Quote from: kimura on 01-02-2015, 22:07:34
Ni ja nisam pisala o duhovima, a kod ovomesečnih priča duhove sam samo u Izbrisani se vraćaju kući.
Doduše, slažem se da mi je priča nedorečena, pa čak i znam zašto je tako: kad sam svoje junake dovezla do groblja, shvatila sam da priču, ako nastavim onako kako sam počela, neću uspeti da spakujem u 6000 karaktera.

Kimura, molim te reci mi je li tvoja prica fantastika ili ne?

Quote from: Boban on 01-02-2015, 20:38:36
Gde si, saturnice, u neparnoj strani ulice videla duhove?
Čini mi se da si u još nekim pričama videli duhove, a ja nisam.
Kakav je to tvoj odnos prema duhovima ili ti možda nedostaje SF&F&H terminologije jer nisi mnogo takve literature čitala, pa su ti svi akrepi duhovi?

Ispricavam se ako sam starca iz birtije pogresnom terminologijom
strpala u duhove. Sto god to bilo.

Ne bih sama procenjivala da li mi je priča ovakva ili onakva, čemu onda Radionica?
Mogu da kažem jedino da mi nije bila namera da se bavim ljutim, uvređenim i osvetoljubivim duhovima, koji nakon smrti dolaze po neka svoja prava, te da nastradali i na Orlovači sahrenjen momak u mojoj zamisli ne postoji kao lik.

Quote from: saturnica on 01-02-2015, 19:53:01

Surduk

,,...ritnuo se sve u nadi da bi možda tako odagnao to dosadno što mu je paralo donji porub nogavice..."
,,Pridigao se koliko da je seo"
,,tapkala je naspram sebe gde je bilo neugaženo i u jedrom zeleno"
,,Pažljivo je koraknuo u gde je naciljao"
,,Gora je bila samo jedna, istražio joj je svaki surduk a da ga je pronašao"
,,Podno surduka, iz dimnjaka se povijalo od sveže podloženog."
Itd...
Jedva i s velikom mukom sam se probijala kroz nimalo lak i vrlo začudno gramatički složen tekst. Ne znam ni koje je opravdanje za ovoliko pretjerano korištenje turcizma. Možda tuđice daju veći šarm priči i čine je arhaično – romantičnom... Osobe s drugog govornog područja, jako bi se teško u ovoj priči snašle. Kako god, ja sam se valjda navikla i pisanje iz srčane čakre nagradila bodom na tajnom glasanju.

Da. Meni ta cudna konstrukcija recenice i turcizmi i nisu nesto zasmetali u smislu da ne razumem, ali za drugo govorno podrucje, drugi jezik, pricu bi verovatno trebalo prevesti. Pricamo hipoteticki. 
Prica me podseca na neku RTS domacu seriju. Glumatanje i usiljeni dijalozi. Zato dok sam citao, nisam ni makao od pocetka. Mislim, probao sam. Jbg. Ako je gatara Ciganka, onda to ide potpuno drugacije. I jezik i sve. 

Kimura, dobra ti je prica. Procitao sam je celu.

Sintetik, kad bismo svi pisali na isti način bio bi to kraj literature. I tvoja svedena rečenica nije za salve slave, ali je prihvatamo kao tvoju marku i sve dok nam ne dosadi biće u redu. Trudim se da na radionici ne diram u stil, već u sve ostalo. Naučite vi kako napisati početak, sredinu i kraj priče, pa tražite ko će da se opredeli za vaš način izražavanja. Posebno bih naglasio da je možda najbolja priča koju ste napisali ovde bila na narečju istočne Srbije. I, pročitaj, bre, te priče na radionici, vidi šta su drugi uradili dobro, a šta ne, šta ih je mučilo da bi priču započeli i završili, saznaj kako neko drugi rešava ono što ti ne umeš.

Quote from: scallop on 29-01-2015, 12:26:16
Kad dovedemo naslov u vezu sa pričom, a priča je o štrku ili manje zanimljivo - o rodi, onda niz delova priče dolazi na svoje mesto. Budući da je priča čistokrvni SF, onda čitamo priču o rodi koja nema kome da isporuči dete. I o usvajanju napuštenog deteta. Meni je drago da još postoji ta vrsta emocija i rado ću pomoći ako autor, zbog drugih komentara, ne izgubi volju.

Nisam je izgubio, a valjda i neću. Barem ne skroz. Dejan, Miloš i Coffin nisu komentarisali, a pročitali su priče. Saturničina Lukrecija je više Cezar iz novog majmunskog serijala, nego Čarli.

Oh... Izgrdih Savajata ni krivog ni dužnog...

Quote from: Mandragora Dragon on 02-02-2015, 11:13:58
Saturničina Lukrecija je više Cezar iz novog majmunskog serijala, nego Čarli.

Pre bih rekao da je Aldžernon.

Algernon je bio miš.

Jeste, ali tu je otprilike sva razlika.

Quote from: kimura on 02-02-2015, 09:22:51
Ne bih sama procenjivala da li mi je priča ovakva ili onakva, čemu onda Radionica?
Mogu da kažem jedino da mi nije bila namera da se bavim ljutim, uvređenim i osvetoljubivim duhovima, koji nakon smrti dolaze po neka svoja prava, te da nastradali i na Orlovači sahrenjen momak u mojoj zamisli ne postoji kao lik.

:shock:
mislim, nemoj se ljutiti, ali ostavila si me s odgovorom bez teksta. bolje da temu zaključimo i do idućeg susreta svima  xyxy

Quote from: Prc Milojko on 02-02-2015, 11:23:55
Oh... Izgrdih Savajata ni krivog ni dužnog...

Ах, но фркс, што би рекли ви млади :) А баш сам био у фазону: "Шта, бре, сад `оће овај?!" Срећа те прочитах све до краја...:)

Quote from: SuperSynthetic on 02-02-2015, 09:35:26


... turcizmi i nisu nesto zasmetali u smislu da ne razumem...

Hoće li neko od vas dvoje, dijamantom nesrećno sparenih, da mi tačno naznači svu tu silu turcizama o kojima laprdate?!

Hajde, priznaj. Navalio si buljuk turcizama, pa se ljudi čude i ne mogu da čitaju.

ja nisam video nijedan turcizam, a cenim da se steva nikad nije ni sretao sa turcizmima.

Očito sam preterao s njima, ne znam, moguće, čekam da mi stručnjaci objasne.

Evo da malo pomognem. Navešću reč - panađur. Panađur je čuvena turska reč za vašar ili sajam. Dospela je u srpski jezik iz turskog preko klasične grčke reči panagiro, koja je označavala skupove, okupljanja. Zbog toga se i danas javne pohvale na skupovima nazivaju i panegiricima, što je dostupno svim balkanskim jezicima, kao i jadac.

Evo ga ovaj, da mi pokvari veselje... Pa čekao sam da mi onaj dvojac objasni poreklo baš te reči. Ni vašar nije naša reč.

Pa, objašnjavaj deru ako već nešto 'oćeš. Ili - gora, ako znaš. xfrog

Mada je konačno strana reč - kajgana.

Dal ih ima ili nema? Turcizmi nisu bili poenta komentara. Sorry. Ne bih se vise upustao. 

http://youtu.be/qfk5O4RaifU (http://youtu.be/qfk5O4RaifU)

Izvinjenje autorima zbog kašnjenja sa oglašavanjem. Čekao sam naočare i izbegavao glavobolju.


DOSTAVA
Interesantna i simpatična ilustracija, ali ništa više od toga. Ne znam čak ni da li se ovo pisanije može smatrati pričom. Ipak, bilo da je u pitanju priča, crtica ili ilustracija, rečenice moram pohvaliti. Sve teče, nigde nema zapinjanja, kao podmazano.


ZALUTALI
Nemam zamerki u vezi sa ovom pričom. Bodove nije dobila samo zato što sam se zasitio "the-night-was-dark" priča. Ova funkcioniše po propisu, ali mi nije legla, no to je moj problem, a ne autorkin. Na kraju bi trebalo malo poraditi, mada nema nejasnoća.


ZELENOOKA
Ovde ima problematičnih rečenica. "Da budem iskren" momenat je nepotreban, "usr'o od straha" može i drugačije, a da ne usere priču, "najlepše" noge i "najzelenije" oči meni kao čitaocu ne znače mnogo, a "prdež smrznut u gaćama" mi je dočarao hladnoću, no moglo je i drugačije. Glagolska vremena se kolju na nekoliko mesta.


DUHOVI PROPADANJA i IZBRISANI SE VRAĆAJU KUĆI (1 bod)
Slične priče, ali dovoljno upečatljive da dobiju po bod od mene. U "Duhovima" mi smeta izražavanje glavnog lika - od "pišanja", preko "prelepog bajkovitog mesta", Deda Mraza i muzike iz prošlog veka i milenijuma, do preispitivanja unutrašnjosti i pramena obojene magle. Strukturno i idejno je OK. Kod "Izbrisanih" su rečenice nešto ukroćenije, ali ima grešaka tipa: "Gurnuo sam odškrinuta vrata i SA NJIH osmotrio prizor", da sad ne nabrajam slične.


SRPSKA ANTIZAVERA i NEPARNOM STRANOM ULICE
Ovim pričama se nema na čemu zameriti. Ipak, ostale su bez bodova jer me jednostavno nisu dirnule. Vidi se da su autori majstori zanata i nema svrhe secirati im rečenice, ali po završetku čitanja ostao sam ravnodušan u oba slučaja ("Zalutali" mi, recimo, nisu legli, dok ove dve priče kao da nisam ni čitao). Jedina zasotala misao - sve na mestu i lepe rečenice, al' opet... možda je do mene.


VOLIM SE UTRKIVATI, TKO (3 boda)
Nije mi smetalo čak ni kad se u komentarima otkrilo da je reč o pauku, premda sam tokom čitanja, zbunjen čupavošću bića, dao mašti na volju, pa zamišljao neko čudo još neotkriveno, ili u laboratoriji sklepano. Ideja zanimljiva, struktura jednostavna, rečenice u redu. Autorka se snašla pri opisima unutrašnjeg stanja životinje tokom silnih eksperimenata, a pri tome nije bilo kuknjave i zamaranja već silovanim izrazima i poređenjima.


SURDUK (1 bod)
Priča bi dobila više od jednog boda da se sa inače prepoznatljivim, meni vrlo privlačnim stilom autora, nešto nije desilo. I dalje su tu one rečenice koje osvajaju, ali umeo je autor i bolje, dok ovde imam utisak da se u nekim momentima pomučio da nakalemi izraz kako bi ispao što upečatljiviji. Jasno je u tim rečenicama šta je autoru bilo na umu, ali pojedine škripe i štete priči, moglo se i lakšim putem. Konkretno, momenti poput: "tapkala je naspram sebe gde je bilo neugaženo i u jedrom zeleno" (razume se o čemu je reč, ali mi deluje nakalemljeno i izveštačeno), "frljnuo je iz šake malo od zvečećeg", "kako je zakoračio u to od podivljale snage zeleno, noga mu je kroz zamaskirano propala u ništa" i slični...


UP YOURS, GRUCHO! (1 bod na tajnom)
Nema potrebe za italikom. Zaplet je simpatičan, zanimljiva realizacija, likovi razvijeni, ali previše psovanja čak i kada je svrhovito.


ROĐENDANSKA PRIČA (2 boda)
Ideja je odlična! Nemam zamerki ni na realizaciju. Stil lagan, sve teče glatko, struktura u redu. Nije mi smetala ni pretrpanost, iako je primetna.


KAMENJE
Brzo, jasno i efektno. Autor bez problema savladava sve uloge. Rečenice jure bez spoticanja, a sve što bi trebalo da bude rečeno biva rečeno. Smetaju mi jedino ona unutrašnja preispitivanja - nisu problematična sama po sebi, vrlo su svrhovita, ali bi ih sročio malo drugačije, da ne "crtam" baš toliko čitaocu.

Hvala, Coffine. Bolje ikad nego nikad. :)

Pošto su svi zapeli za reč "najzelenije", moram da kažem šta sam imao u glavi kad sam je upotrebio. Sudeći po reakcijama, nije bilo baš najuspešnije.

Dakle, problematična rečenica zvuči ovako:

"...streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada. "

Dakle, ne radi se o najzelenijim očima, nego o najzelenijem pogledu. Boja očiju je izrečena u rečenici "Imala je oči boje žada. "

Zeleno je asocijacija na mladost, neiskustvo i naivnost. Pogled joj je bio naivan, tako je bilo zamišljeno. Žao mi je što se asocijacija negde zagubila.

bolje da nisi objašnjavao...

Imala je zelen pogled ali bila je kuckica. Opet, i pored toga, na licu joj se videlo da je u zivotu patila.

Uzgred, nadam se da je jasno da je ovo priča o duhovima...

Quote from: SuperSynthetic on 06-02-2015, 09:22:00
Imala je zelen pogled ali bila je kuckica. Opet, i pored toga, na licu joj se videlo da je u zivotu patila.

To mozda deluje kao kontradiktornost ali samo deluje. Meni odaje kompleksnost tog karaketera i jako dobro pisanje.

Za zelene oci se vezuje zavodljivost. Ma i da je vesticica, pasovalo bi joj. A ako je negde prolazila olako, ne znaci da se negde nije i napatila.

Quote from: Prc Milojko on 06-02-2015, 05:50:16
Pošto su svi zapeli za reč "najzelenije", moram da kažem šta sam imao u glavi kad sam je upotrebio. Sudeći po reakcijama, nije bilo baš najuspešnije.

Dakle, problematična rečenica zvuči ovako:

"...streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada. "

Dakle, ne radi se o najzelenijim očima, nego o najzelenijem pogledu. Boja očiju je izrečena u rečenici "Imala je oči boje žada. "

Zeleno je asocijacija na mladost, neiskustvo i naivnost. Pogled joj je bio naivan, tako je bilo zamišljeno. Žao mi je što se asocijacija negde zagubila.

Prc, to zapravo uopće nije bitno. jesu li oči bile ovakve ili onakve. tvoje priče, makar što se mene tiče, generalno pate od jednog drugog kroničnog problema.

A taj problem je...?

Quote from: Prc Milojko on 06-02-2015, 10:22:19
A taj problem je...?

... a taj problem je da ti u pričama jako loše idu opisi muško ženskih odnosa. mislim da sam ti to već jednom rekla. izvještačeni su do bola, bajkoviti kada njima želiš dati romantičnu notu, i totalno nerealni kao u ovoj zadnjoj priči. sve sam mogla zamisliti i da se dogodila apokalipsa i nuklearno razaranje grada, sve dok nisi krenuo uguravati u nju što može i što ne može stati. ima da čitalac pukne po šavovima, kad već neće pisac.

Zanimljivo je ovo sa uguravanjem u nju što može i što ne može stati.

Quote from: Linkin Uroborni on 06-02-2015, 09:37:17
To mozda deluje kao kontradiktornost ali samo deluje. Meni odaje kompleksnost tog karaketera i jako dobro pisanje.


Za zelene oci se vezuje zavodljivost. Ma i da je vesticica, pasovalo bi joj. A ako je negde prolazila olako, ne znaci da se negde nije i napatila.

Slažem se. Kontradiktornosti čine lik životnim i realnim i jedan su od načina da se lik opiše, a da se ne prepričavaju karakteristike lika. U pripovedanju se u svrhe opisivanja atmosfere i likova koriste takve tehnike - aluzija, oksimoron, hiperbola, alegorija, simbolika, metafora, ironija, satira itd. Sve je bolje od pukog prišivanja prideva imenici, jer to odaje lenjost pisca da dočara atmosferu.


Takođe, ako pisac želi da bude precizan, ne bi valjalo da prepričava osobine likova i atmosfere jer nemaju svi čitaoci istu mentalnu sliku određenih opisa. Neki uopšte i nemaju mentalnu sliku kada se nagomilavaju stereotipni pridevi (na primer "bila je lepa" - meni nikada nije jasno šta ovo znači. Lepota je i bukvalno subjektivni pojam i može da se veže za toliko mnogo faktora. Umesto ove rečenice bolje je lepotu lika istaći opisom reakcije okoline na njegovu pojavu, na primer. Kroz oči posmatrača, sa kojim čitalac može da se identifikuje i da, kroz tuđe oči, posmatra lepotu lika).




*Naravno, sve je ovo samo moje mišljenje i nekakve poruke pokupljenje kojekude, po radionicama i od različitih pisaca, i nikako ne predstavljaju pravilo, da se odmah ogradim disklejmerom ako zvučim kao da je ovo apsolutno i bogomdano pravilo.

Quote from: Prc Milojko on 06-02-2015, 11:23:50
Zanimljivo je ovo sa uguravanjem u nju što može i što ne može stati.

e dobro je. shvatio si... :)

 Stipe ima taj soc realisticni pristup (da ne kazem skolski) - sunce lepse sija jer se ona pojavila, pa onda žad, somot i ostali najzeleniji prekrasni elementi, sto je ok mada na kraju njegova prica je apokalipticna. Mozda jednostavno nismo navikli da nam se propast ovako predstavlja, a mozda...
Saturnica ima ruski pristup (tu ne ubrajam ruski soc realizam) sto ce reći - izuzetno dobar prikaz sveta koji nas okruzuje (u njenim pricama, bolje ne moze) ali nema nade za taj svet.
Ja imam americki pristup - i najmanji banalni pomak je, an act of God - happy end, pa makar neko i umro.
Na kraju pitanje je u tome, sta ko voli i sta mu prija? Pises ono u sta verujes u datom trenutku. Ne kopiras druge. To je iskreno, pa kome se svidi, svidi.

Sintetik, rekla sam ja odavno da si ti nešto kao Bukowski...

Znas onu jednu njegovu pricu? Ide ovako otprilike, - Pretukao me tip u baru. Otisao sam kuci i nekoliko dana bolje jeo i pio kvalitetnije vino. Ondao sam se vratio u bar, sreo istog tipa i ja njega pretukao.

Bizarno banalni pozitivizam. Mislim prica je naravno duza i mnoga bolje napisana.

Quote from: SuperSynthetic on 06-02-2015, 13:40:12

Znas onu jednu njegovu pricu? Ide ovako otprilike, - Pretukao me tip u baru. Otisao sam kuci i nekoliko dana bolje jeo i pio kvalitetnije vino. Ondao sam se vratio u bar, sreo istog tipa i ja njega pretukao.

Bizarno banalni pozitivizam. Mislim prica je naravno duza i mnoga bolje napisana.

Mozes i ti isto samo ti se ne da...

Quote from: saturnica on 06-02-2015, 13:20:03
Sintetik, rekla sam ja odavno da si ti nešto kao Bukowski...

Nema on ni približne veze s Bukovskim. Ne vređaj pokojnog čoveka.

O, jebote, Stevo, umukni više i pusti ljude da se zezaju i rade ono za šta forumi i služe. Dosadan si sa tom middle age retorikom. Idi kuvaj pasulj ako ti je dosadno.

Quote from: pokojni Steva Mažuranić on 14-02-2015, 01:33:48

Quote from: saturnica on 06-02-2015, 13:20:03
Sintetik, rekla sam ja odavno da si ti nešto kao Bukowski...

Nema on ni približne veze s Bukovskim. Ne vređaj pokojnog čoveka.

i tako...dođe samoproglašeni šerif s književne radionice, okači značku o prsa, potegne pištolje i počne drugima dijeliti lekcije o kulturi, vrijeđanju i lijepom ponašanju...

http://youtu.be/DaOSO4zzu0A (http://youtu.be/DaOSO4zzu0A)

Vidi, prdonja ima i svoju himnu.  :lol:

mala, u ovom najnovijem nastupu nemaš ništa osim svađanja i vređanja. pa ne vidim svrhu da tako učestvuješ.

Ja nisam jedina. Steva ide okolo i poručuje ljudima da crknu i brani ljudima da se vole.

Ma, zar ti on nije na ignoru?

Ajde, ne svađajte se po Radionici. Imate toliko drugih topika da je to milina jedna.

Jel može neki topik negde da prođe bez tebe, Prc? Vežbaj ćutanje malo, koristiće i tebi i nama. Svuda po forumu ostavljaš pogrešne interpretacije izrečenog, suluda pitanja, nesuvisle komentare i sopstvene anksioznosti, tragično nesvestan činjenice da tvoji komentari UVEK dolivaju ulje na vatru.

Ovo čak i nije bila svađa da bi se reagovalo na način na koji reaguješ. Realno, ti jesi najviše profitirao od radionice (što je podatak za brigu), ipak - šta je tvoj motiv da ovde opstaješ? Imaš toliko objavljenih priča, zbirki, romana. Šta ti još uvek treba od radionice? Ozbiljno pitam, interesuje me.

Pitaj Bobana. On je taj koji me je ubedio da treba da učestvujem.

Ako bih ti to ja rekao ionako ne bi poverovala.

Stipan je i dalje na tako niskom spisateljsko-evolutivnom nivou da može da napreduje milionima godina i da ne dosegne potreban nivo za pravog pisca.

Mda... Aj' kad ti kažeš...

Osobe koje u drugima pronalaze razloge svog delovanja su... diskutabilne na toliko mnogo načina. :(

Ja te pitam koja je TVOJA motivacija, a ti odgovaraš BOBAN ME JE UBEDIO.

Tvoj odgovor možda i najbolje opisuje bezidejnost kojom smo zaraženi.

Jel boli da misliš malo o sebi i motivima koji te pokreću? Da malo upoznaš sebe? Da daš iskren odgovor? Možda onda naučiš i psihologiju ljudi, pa, posledično, konačno naučiš da analiziraš svoje i tuđe priče, pa, opet posledično, naučiš da pišeš bolje? Jel ti to nekada palo na pamet?

Ako nemaš ideju šta radiš ovde, šta ćeš ovde? Pitanje je vrlo jednostavno. A tvoja izgubljenost je vidna.

Nemoj pogrešno da me razumeš: svako ima pravo da učestvuje i da piše. Nije da si ovde nepoželjan. Meni je samo za oko zapalo koliko nemaš ni cilj ni motiv na radionici.

A koji je TVOJ cilj i motiv izuzev što zajebavaš Scallopa?

Eto vidiš koliko si tragično nesvestan događanja oko sebe. Ponekad se jednostavno činiš beskrajno glupim, a sa glupima ne vredi nikakva rasprava.

Moj motiv je da učestvujem sa pričom o rasizmu jer mi se dopada tema. I želim da pročitam i iskomentarišem priče. Volim naučnu fantastiku i naše lične razmirice nikada ne bi trebalo da sprečavaju ikoga od nas da piše, analizira i voli SF.

Sad ti. Ali da na pitanje ne odgovoriš sa pitanjem jer to opet dokazuje tvoju bezidejnost.

Zabavlja me. To je jedini razlog što sam ovde.

Niti napredak, niti fantastika, niti rasizam.

Jednostavno mi je zabavno.

I nije te sramota da ideš okolo i pridikuješ ljudima nepostojeće svađe, a istovremeno ti je zabavno? Nije te sramota što ovde nisi zbog SF-a i pisanja? Što ovde nisi da nešto naučiš? To se zove rak rana, Stipane.

Tragično je koliko ne vidiš da tvoja bezidejnost i nedostatak promišljenosti zapravo doprinose valjanju radionice u blatu, dok druge opominješ da se ne svađaju. :(

Nije me sramota, što bi me bilo sramota?

Svako ima svoje razloge. Zašto bi moj bio manje vredan od tvog?

Zato što je tvoj bezidejni i ne doprinosi ničim osim nesuvislim komentarima. A sad oladi.

A čime to tvoj nastup doprinosi Radionici, ako nije tajna?

Time što sam ja ovde zbog ljubavi prema SF-u (bar u ovom krugu), dok ti od radionice praviš zabavu za sebe. Niti pišeš kvalitetne priče, niti pišeš kvalitetne analize, a uvek dolivaš ulje na vatru i ljudima treba mačeta da se probiju kroz glupost tvojih postova.

Oladi, rekla sam ti.

D, blizu si toga da tvoja priča ne ispuni propozicije radionice...

да поставим табелу овде, где и припада


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi60.tinypic.com%2F30clzck.jpg&hash=5515a4fd1cfea4e7a26732e61852aafef3a9c7d9)