Radionica broj 51 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

1. Dostava
2. Zalutali
3. Zelenooka
4. Duhovi propadanja
5. Izbrisani se vraćaju kući
6. Srpska antizavera
7. Volim se utrkivati, Tko
8. Neparnom stranom ulice
9. Surduk
10. Up yours, Grucho!
11. Bog zatvorenih prozora
12. Rodjendanska priča
13. Kamenje

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2015/51/51_januar2015.doc

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2015 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok su tri dana, dakle, utorak do 22.00 - posle toga objavljujem rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

p.s.
Da se podsetimo i koja je tema bila: NEDOSTAJUĆI BROJ - Priča treba da se vrti oko isporuke/dostavljanja/dolaženja (pošta, kurir, pizza, zečica kao rođendanski poklon... štagod i kogod) na određenu adresu, ali se ispostavlja da tog broja nema (broj u ulici, broj zgrade, broj stana u soliteru, ćelija u zatvoru ili manastiru...).

[Boban]

Glasanje gotovo, za koji minut stižu i rezultati iz porukica pa možete početi sabirati i komentarisati.
Podsećanja radi, prva tri dana ne objavljujemo čija je koja priča da komentari budu neutralni, a u petak u 22.00 objavljujem i imena.

Evo glasanja poslatih kao porukice: www.znaksagite.com/D/2015/51/Personal51.htm

Dejanovo presitno glasanje, piše:
2. Zalutali - 3
12. Rodjendanska priča- 2
11. Bog zatvorenih prozora - 1
7. Volim se utrkivati, Tko - 1
9. Surduk - 1

[Kimura]

Sad znamo šta se Dejanu dopalo, iako ne pogađa temu.

[SuperSynthetic]

Poenima sam nagradjivao sluh, hrabrost i kretenizam.

Zalutali - ima sluha za zensku emociju. 3 poena.

Zelenooka - ima sluha za musku emociju. Ceznju. Mada sta znam... Kraj usiljen. 2 poena.

Volim se utrkivati, Tko - općenito ima sluha u ovoj prici i sve to (prica o tvorcu, Bogu, nama itd.) ali ne cuje se bubanj. Mislim, osecam ja tempo ove price i mogu sam da improvizujem udaraljke lupajuci po stolu ali necu da lupam. Hocu da igram dok citam. Razumete? Hocu da mi dobos naglasava na dva. Jbg. Takav sam. Ne kapiram da je ova prica bas na tom nivou kao ozbiljna muzika u kojoj nema klasicnih bubnjeva. Daleko od toga. Emocija diskutabilna. 1 poen.

Bog zatvorenih prozora - trebalo je imati hrabrosti i ovako sloziti pricu. Chat, poruke. In-sto bi se reklo. Nesto novo, mada kako gde i kako za koga. 1 poen.

Dostava - kao da slusam ritam masinu, ne bas mastovito isprogramiranu. Brutalni tehno. Kao da je comp pisao pricu. Lady gaga. Nema emocija. Totalni duh vremena u kome zivimo. Znaci, vrhunski kretenizam. 1 poen.

[Kimura]

Pre bilo kakvog opširnijeg i ozbiljnijeg komentara (spava mi se, pa to ostavljam za sutra) moram da napravim jedno malo zapažanje: glasanje je korisno (tera nas da pravimo izbor), ali ne daje baš potpunu sliku.
Primer : moji glasovi u ovom krugu.
Šesta, sedma i deveta priča dobile su različit broj poena, ali su one za mene gotovo izjednačene. To su tri dobre priče. Četvorka i osmica su mi u odnosu na njih znatno slabije, a izdvojila sam ih (i dala bodove) zato što se ističu nekim kvalitetom: emocija, atmosfera, interesantan detalj itd.
Sad, ne želim da kažem da priče koje su ostale bez bodova nemaju kvaliteta. Štaviše, jedna od njih je sa stanovišta tehnike veoma dobra ali, eto, osim te tehnike ja ništa u njoj nisam pronašla.
Glasanje, dakle, jeste neki pokazatelj, ali rezultate ne treba primati k srcu.

[D.S.B.]

Evo, uživajte. Ostatak, kada bude...

   Bog zatvorenih prozora: Ova priča je kod mene osvojila prvo mesto u kategoriji najboljeg naslova. Između gomile nezanimljivih naslova od jedne reči ovaj se izdvojio i podsetio me na P.K.Dika,  ali...sadržaj me je spustio na zemlju. Iskreno, i nemam nekih primedbi, realan prikaz čata između dvojice klinaca, sve je to o.k. i ako je neko gledao britansku seriju ,,Utopia", mogao bi (sa puno mašte) da napravi nekakvu paralelu sa napisanim i njenim početkom .  Ipak, kao kratka priča po mom mišljenju nedovoljno upečatljivo. Kao uvod u nešto mnogo duže, možda, ali to ovde ne ocenjujemo.

   Dostava: Nakon uvodna dva-tri pasusa priča je na mene ostavila negativan utisak. Previše nabrajanja (pogledam gore, pogledam dole,tri koraka niz ulicu, tri korka uz ulicu,kažem ja dobar dan, kaže ona dobar dan, itd.) dalje, u tri vrlo kratka pasusa (mislim desetak rečenica, kratkih) imamo osam puta napisane brojeve, da je neki račun razumeo bih, ali ovako nije mi se dopalo.

   Izbrisani se vraćaju kući: Ova priča ima sve; dobar stil, solidnu priču i istu takvu atmosferu vešto izgrađenu i održanu do kraja. Ja bih rekao da autor zna znanje i ja mu ne bi mnogo solio pamet. Nakon čitanja ostalo mi je mnogo pitanja ,,zašto?" da zvone u glavi, ali zar upravo to nije cilj jedne dobre priče?

   Kamenje: I? Ako je ovo sve, iskreno, za mene ovo nije priča. Naklapanje o danu (ili satu)  jednog bivšeg robijaša i konobarice, pisano lokalnim govorom, bez radnje, bez ikakvog događanja bez ičega? Definitivno nije priča. Po načinju pisanja rekao bih da je autor već pisao, ili bar da ima potencijal (nekakav), zato moj savet je; mnogo više mašte ugrađene u priču sledeći put, i bez bakuta.

   Rođendanska priča: Ovo bi trebao da bude pokušaj satire, donekle uspešan, jer je autor delimično pogodio šta treba kritikovati. Kraj priče= katastrofa. Jeste, čovek se trudio da ostane u okviru od 6k, ali to nije opravdanje. Stil pisanja bih ocenio kao veoma blizak granici površnog sa tendencijom da čitaoca ubaci u mod zaboravnog čitanja (kada čitaš jednu rečenicu pet puta a ne znaš šta si pročitao).  Ipak, rekao bih da pisac ima talenta i moj savet je da se dublje unese u pisanje, razbaca koji opisni pridev tamo, ovamo jer priča ovako deluje nekako suvoparno, kao da  ju je robot pisao.

   Srpska antizavera: Na prvi pogled rekao bih solidna priča. Čitljiva, ima svoju atmosferu misterije, opis broda slikovit...ali, neočišćene greškice kvare utisak, priča je puna nedorečenosti, te neki brojevi, te senke a kako se na kraju ispostavi ništa od toga nema značaja za priču, kraj bi mogao biti bolji, a odnos Marte,Vlatka i okolnog sveta je nekako nerealan, neubedljiv, rekao bih. Ne znam, priča mi se na neki način dopala, ali to autor neka ne shvati kao pohvalu, mnogo toga ovde ne štima.

[D.S.B.]

Volim se utrkivati, Tko?- Čini mi se da bi ovo mogla biti pobednička priča, na osnovu letimičnog pogleda na glasanje, pa ne želim ostati dužan.

Mogu slobodno reći da je ovo dobro pisanje, odlično čak, i ja se mogu samo nadati da mogu pisati ovako, ali ovo nije priča nego polovina priče. Možda bi se mogla završiti sa još 6k, možda i ne, nije ni bitno jer nisam mogao oceniti polovinu jedne priče i zato od mene nije dobila ni jedan poen. Voleo bih pročitati dužu verziju priče, dalje nemam šta dodati.

[Stipan]

  Interesantno je da su me najviše dojmile tri ,,onostrane" priče, tematski slične jedna drugoj. Duhovi, prokletstva, čak i sam nečastivi lično. U svakom slučaju, sve tri priče su lepo napisane, pa sam ih ovako rasporedio:

DUHOVI  PROPADANJA ...........3 boda
NEPARNOM STRANOM ULICE...............2 boda plus 1 bod na tajnom glasanju
IZBRISANI SE VRAĆAJU KUĆI........... 1 bod plus 1 bod na tajnom glasanju

  Sa sledeće dve priče sam imao ozbiljan problem. Obe su sjajne, ali ne nalazim nikakve veze sa zadatom temom. Pošto nisam video ravnopravne oponente, na kraju sam im dodelio po jedan bod, iako bih ih rangirao mnogo više da sam našao odgovor na zadatak.

VOLIM SE UTRKIVATI, TKO.......... 1 bod
SURDUK.......... 1 bod

  Još mi se jedna priča izdvojila, ali ona nikakve veze sa fantastikom nema, a u samoj završnici se ne drži teme, jer devojka ipak pronalazi ,,nepostojeći" grob. Zbog lepe atmosfere, ipak joj dadoh bod.

Z A L U T A L I .................1 bod na tajnom glasanju

  A evo zašto nisam glasao za ostale priče. Redosled je opadajući po mojoj proceni koliko koja valja.

UP YOURS, GRUCHO! - Suvi dijalozi mi smetaju, inače sasvim solidno
KAMENJE - Brzo, oštro, urbano... Jedino mi završnica nije baš najjasnija. Tu je u pitanju neka igra sa nestalom sobom koju nisam razumeo, pa zbog toga nisam glasao za ovu priču.
ROĐENDANSKA PRIČA - Ovo je priča koju uopšte nisam razumeo, a i deluje mi pretrpano. Ima tu svega i svačega i osećam da mi je nešto promaklo, da tu postoji nekakva simbolika, ali jednostavno nisam u stanju da se napregnem u dovoljnoj meri da bih ispratio sve što se tu krije
DOSTAVA - Ispis je dobar, ali mi je kraj nekako zbrljan. Bilo je prostora da se priča učini i mnogo zanimljivijom. Tamo gde je autor naglo završio priču, ja bih je počeo: neobična markica koja protagonisti privuče pažnju, njegova razmišljanja o tome, pa onda povezivanje markice i Plankove konstante, a gde je tek razumevanje veze između konstante i adrese...
BOG ZATVORENIH PROZORA - Ovo mi se nije dopalo. Nije da imam neke konkretne primedbe, ali mi smeta izvedba. Te igre sa mejlovima (a video sam ih već nekoliko) mi jednostavno ne deluju kao validan književni postupak.
SRPSKA ANTIZAVERA - E, ovo je priča koju definitivno nisam razumeo i to je sve.
.

[pokojni Steva]

Nemam šta puno (a dokazano je ni pametno) da kažem, izvršiću samo svoju obavezu. Pri glasanju se nisam povodio ispraznim zagledavanjem u temu i broj kilokaraktera već mi je bilo bitno da li sam priču upamtio posle prvog čitanja. Sve sam ih posle pročitao još dva puta, kao i uvek. Da ne bih grešio dušu. Pale su minimalne korekcije. Daklem, Bobanov sistem prvog pasusa se i dalje pokazuje kao neprikosnoven. Ko ne ume da napiše uvod, neće znati ni zglavno da završi priču. Jako je važno jer bez toga nema dalje.
Sveukupno, jedan iznadprosečno dobar krug, ne i moj omiljeni. Prva tri mesta sam imao odmah, samo su se prvobitni drugi i treći zamenili. Poslednja dva glasa su bila prilično nategnuta.

DOSTAVA – Neko bi rekao da je ovo kretenizam, ja da je odlično pripovedanje. Pripovedanje prilagođeno glavnom liku. Uživao sam u priči dok nije počela da mi zakrivljuje prostorvreme. Jeste ovo SF forum, ali šta to mene pa briga?! Zato je i skliznula s drugog na treće mesto (ona jedina izmena), pa dobila jedno pozitivno brojanje.

ZALUTALI – Našao sam delove rečinica koje meni zvuče kao nezgrapni višak, tvrdim i da jesu (kose oči, kosa pobelela; taj jedan jedini put), ali ja ovde nemam šta da zamerim. Odlična pričica. Čini mi se i da autorkin stil postaje prepoznatljiv, što je lepo. Ako grešim, da prosti ista. Cela tri pozitivna brojanja.

ZELENOOKA – Ne želim da čepam, jako loše.

DUHOVI PROPADANJA – Ovde me baš ništa nije teralo da nastavim s čitanjem, osim obaveze. A ja volim ,,on the road". Dosadno, nezanimljivo, nategnuto.

IZBRISANI SE... – Evo, još jednom sam morao da je pročitam da bih je se setio. Ako mi pažnju privuče komarac na plafonu (da, odnekud su mi se pojavili komarci januarci) pri četvrtom čitanj, a ne priča, onda tu nešto debelo ne štima.

SRPSKA ANTIZAVERA – Vidi iznad. Na komarca.

VOLIM SE... – Osta sam vrlo hladan tokom i po čitanju ove priče. Ja u njoj ništa video nisam. Baš ništa nije probudila u meni.

NEPARNOM STRANOM... – Nevešto ispripovedana možda dobra priča. S bizarno lošim krajem. Ali, lako sam mogao da se ubaci u tu kafanu, gledam kroz prozor, svašta nešto... jedno pozitivno brojanje od mene.

SURDUK – Iskreno, bezvezarije. Kuče ga vuče, pa gore dole, kajgana. I kraj. Jedva dočitao.

UP YOURS... – Prilično uspeo eksperiment. Zajebancija hoću reći. Priča se potpuno raspada negde oko polovine, ali meni je prijala.

BOG ZATVORENIH PROZORA – Budibogsnama.

ROĐENDANSKA TORTA – Sad da mi neko uperi bušalicu u glavu pa da mu moram priznati zašto sam za ovo glasao, može odmah i da me utipluje. Neki SF, jelde? Jako nategnuto. Jedno pozitivno brojanje tek da popunim koliko se moralo.

KAMENJE – Ako mi je ,,Budibogsnama" najgora priča ovog kruga, "Kamenje" joj opasno diše za vratom. Sve me u njoj iritira. Da proste autori obe.
Lažem, ,,Kamenje" je zaista i potpuno besmisleno. Izinjenje samo ,,Budibogsnama".

Ovo su samo impresije, ko se nađe uvređenim vrlo rado ću razraditi na zadatu temu.

[saturnica]

Duhovi propadanja

Nisam sigurna je li ili nije u pitanju početnik, ali ako jest, onda zaslužuju pažnju da mu se ukaže na greške. I ako priča jest početnička, onda uopće nije loša. U ovoj priči kao i u još nekima, tema su duhovi. Nisam ljubitelj i takve priče me u pravilu ostavljaju ravnodušnima, ali recimo i da je to moj problem. Ova solidno napisana pričica ima dosta stilskih grešaka, makar su meni zasmetale, pa ako se autor neće ljutiti, navela bi ih redom jer i mene su tako učili:
U cijelom jednom pasusu tri puta Ja. Počneš s glagolom i riješiš problem, ne?
,,Ja sam se izvukao iz stiska polomljenog sedišta i prenisko postavljenog volana, pa zajedno sa Garavim blenuo okolo."
,,Ja zavukoh ruku u džep i izvadih kljiuč sa izlizanim priveskom"
"Ja sam isto mislio, pa se uputih na drugu stranu ulice"
"viđao sam ga ponekad, kako vadi pištolj iza pojasa kada bi mislo...", nisam sigurna ali rekla bih iz pojasa ako pištolj stoji onako kako zamišljam, zakačen izunutra.
"Večeras, više nego ikada, život mi se činio kao neka velika obmana, surova laž ili kada malo bolje razmislim vrlo morbidna šala.", zacrvenjeno je suvišno i rečenica bolje funkcionira bez toga, ima brži ritam.
"Ideali dobrih samarićana su zagrnuti pod prašinom propadanja..." crveno je suvišno.
"Sav je bio u ritama i borama (naboran), kao sparušena mumija." Ovako ispada da je i bore na jednak način navukao kao i rite.
"Ali to nije bilo najgore, najgore je bilo kada su se počele vraćati.(počele su se vraćati).
"...neki poslednji trun sažaljenja koji je preostao u kutcima duše nedade mi.", jako ružan izraz za nešto tako lijepo kao što je duša.

Sam kraj me podsjetio na blulightovu priču iz Novogodišnje radionice, u kojoj je na sličan način, da ne kažem identičan, nestajao pa uskrsavao pokojnik. Dobro, ovdje su u pitanju blokovi kuća, no, ideja ostaje ista, sad me vidiš, sad me ne vidiš, a i potencijalni duhovi su tu negdje. Ne mogu reći da me veseli čitati priče s ovakvom tematikom.

[saturnica]

Dostava

Prava mala tvrda sf priča. Ali, za moj ukus pretvrda, iako sam je nagradila bodovima. Čini se da je malo kome legla s obzirom na određenu vrst hladnoće i pisanja iz matematičkog uma. Nigdje, k vragu, emocije. Zadatak ispunjen, traženi sf je tu, ali fali ono što već spomenuh. A moglo se i imalo se prostora. Namjesto bauljanja od broja do broja po kućnim pragovima, nešto se moglo smisliti sa starcem koji drži kateter u ruci (to mi se baš učinilo kul!!) ili recimo s onom ženom i mačkom.  Uopće ne kažem da je trebala biti duža, već karaktere koji su išli na iritirajuće tumaranje i potragu, zamijeniti odgovarajućom emocijom.

[saturnica]

Neparom stranom ulice

Opet duhovi. Dobro. Od pozitivnih stvari moram istaknuti fino vođenje priče i stvaranje mračne i donekle zgusnute atmosfere. Nadalje, odlični su mi i dijalozi. Birtija je stvarno dobro opisana. Ali, kao što sam već napisala, ne leže mi ovakve teme, a naročito ne kada od samog početka znam u kom smjeru vjetar puše. Predvidljivost je poprilična, u samom startu, gdje već znaš, slutiš kako negdje u nekom grmu čuči duh. Tako da za mene ovdje nije bilo nekog posebnog iznenađenja, prilično je sve na idejnom planu labavo. Što se tiče stila, nemam zamjerke.

[Kimura]

DOSTAVA ili Priča bez naslova
Simpatična minijaturica kojoj ne mogu na nađem neku bitnu manu. Imamo celu celcatu priču, korektno pisanu, na trenutke interesantnu.
Ipak, moram priznati da zbirka takvih mnijatura mene ne bi privukla i da je verovatno ne bih drage volje čitala.
(Za razliku od Saturnicinih priča-slika iz prethodnog kruga, koje su mi, zbog emocija koje nose, daleko privlačnije. Ali, ovo je možda stvar ukusa.)

[дејан]

табела са сабраним гласовима је тамо где су остале табеле

[дејан]

Sad znamo šta se Dejanu dopalo, iako ne pogađa temu.

распоред би био 7, 2, 9... 

[Kimura]

Hvala, Dejane.

ZELENOOKA

,,Izvinite, je li ovo Cvijićeva ulica?", upita streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada.

Mrzim da seciram tuđe rečenice, ali onaj ko ima spisateljski staž kao (svima nama prepoznatljiv) autor ove priče, ne sme da pravi ovakve greške. A ima ih još.

Onda ide ''zavodljiva pozadina'', pa ''uvijanje kukovima'', pa duge noge za igranje, aman dokle više?!

[saturnica]

Kamenje

Autor je majstor kratkih rečenica i dijaloga i on upravo na tome gradi svoju priču. Da nije toga, ne bi ni upola imala snagu koju ima. Iz nje pršti energija koja nedostaje makar polovici priča s Radionice i to korektnije izvedenih. Iako se ovdje radnja ne događa ni u kakvoj mračnoj birtiji ili sličnom neveselom ambijentu, već u najobičnijem kafiću, postoji pritajena jeza (makar sam je ja tako osjetila, ali ostavljam mogućnost i da sam subjektivna) koju ne možeš ignorirati dok ulaziš u um glavnog lika sa šrafcigerom u džepu. Em je suludo, em bizarno! Ako to nije uzbudljivo, ne znam što jest?
Fino su mi se uklopile u ovaj mozaik pripovijedanja i misli glavnog lika o netom pročitanoj knjizi u zatvoru, o Raskolnjikovu, dok mrko pogledava babu s kavom u ruci. Priča također posjeduju i određenu dozu prikrivenog humora koji je tu da začini, kao šlag na torti, životnu sumornost. Ono što mi je naročito dobro je prebacivanje težišta pisanja iz muškog, prvog lica jednine, u ženski.
I za kraj. Ne znam što bih i kako ga ispravila, ali priča je ostala nedovršena. Možda je autoru nedostajalo karaktera.

[Stipan]

Je... "Kamenje" je najžešća priča u krugu. Kraj je jednostavno odsečen s tom nedostajućom sobom. Šteta.

[Kimura]

Ma, čovek je našao svoj dragulj - to je najvažnije.
Mada, očekivala sam još nešto od onog ''pazi staklo''.

[Mandragora Dragon]

Volim se utrkivati, Tko!
De, de. Iza Mr i Dr ne treba tačka. Neka to. Priča je sjajna. Ovo pisanje mi se sviđa. Zato što je lično i iskreno, a nimalo dosadno (ima o čemu). Odlično izvedena alegorija (čovekov život – eksperiment), težnja da se probiju nametnuti okviri, dobra karakterizacija oba lika i još svašta nešto. 3 boda.

Ulica nije imala neparnu stranu
Dobra priča. Dobro pripovedanje. Dobar tempo. Zato je izvučen maksimum mogućeg uzbuđenja. Zabrineš se za Pavla, ali ono, sve je o.k. i više od toga. Nema nikakve pogibelji, vampira, duhova, vanzemaljaca, nekih anđama, a opet, malo od tog njegovog nemira i sam zaradiš na kraju. 2 boda

Up yours, Grucho!
Nema fantastike. Rano se nazire kraj. Naravoučenije na kraju je suvišno. Mnogo psuju, jeste da su gangsteri, ali ne verujem da su u to doba (krajsler, ford, Gručo, tompson, nadimci... što je pažljivo izabrano) toliko bili vulgarni, ili barem tako kažu druga pisanija i filmovi. Inače, dobro vođena priča i to suvim dijalogom, što je čini još zanimljivijom. 1 bod.

Zelenooka

Romantično, nema šta, sumnjam na jednog nepopravljivog. Fino napisano, ima puno detalja koji drže pažnju (Švrća mi je car). Fantastika ispliva na kraju kao postapokalipsa koja se još nije završila (sve  bliže, sve jače topovi tuku i tiho, tiho pada sneg), ali nekako ta spoznaja nema dovoljnu snagu da začini priču. Možda neki nagoveštaj u toku priče, ili da se puvakao kako se loži na knjige, a ne da mu za  loženje služe. 1 bod.

Surduk
Sviđa mi se stil, zabavno je, nalik na Filipovića, Stevanovića, Nastasijevića. Očekivao sam bolji kraj. 1 bod.

Bog zatvorenih prozora

Naslov je super. Zamisao i izvedba su ok. Uglavnom. Kraj se nazire prerano.To je mana.

Zalutali

Ima neke jeze koja se provlači, pa nije priča za bacanje. Ali morala bi da se doradi, da bude jasnija...

[D.S.B.]

ZELENOOKA

,,Izvinite, je li ovo Cvijićeva ulica?", upita streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada.

Mrzim da seciram tuđe rečenice, ali onaj ko ima spisateljski staž kao (svima nama prepoznatljiv) autor ove priče, ne sme da pravi ovakve greške. A ima ih još.

Onda ide ''zavodljiva pozadina'', pa ''uvijanje kukovima'', pa duge noge za igranje, aman dokle više?!

Složiću se oko ovoga, priča puna klišea (da ne kažem gluposti). I još "zavodljiva pozadina"! Koji to prosečan čovek u Srbiji tako priča, u ovom slučaju razmišlja? Ako je pozadina, onda je dupe ili guzica...
Nema potreba za lažnom kulturom kada si sam sa svojim mislima.

[SuperSynthetic]

Znaci, ljudi su sami sa sobom vulgarni. Koja logika.

[Kimura]

DUHOVIMA PROPADANJA sam dala bod, svesna da priča ima sijaset mana.
Tako sam se ogrešila o znatno bolji SURDUK i nešto bolju NEPARNU STRANU ULICE.
A sve to zato što me pridobila emocija koju nosi ova poluispričana priča.
Najveći problem je mnogo pitanja bez odgovora. Rudnik, video-pozivi, Nisan, razorena Remijeva pluća, čudni starac - potencijalni kliconoša, toliko toga, a zapravo do kraja nisi siguran o čemu je reč. I na kraju sve - propadne.
Nezgodno je  što se počinje od Remija i to na način koji se obično koristi za predstavljanje glavnih likova. Očekivala sam da priča bude o njemu.
Starac na kraju priče prosto pada s neba (ili izlazi iz zemlje, ko bi ga znao?)

[D.S.B.]

Znaci, ljudi su sami sa sobom vulgarni. Koja logika.

Kada rešiš da drkaš ti sigurno pomisliš idem da mastrubiram?

[SuperSynthetic]

Nemam pojma. Ne pada mi to bas tako cesto na pamet. Mada, drkanje ti je zakon. Masturbiras i ne gubis nadu. Samo napred. Ori, ori.

[Stipan]

Neverovatno!

Kako smo uopšte stigli do samozadovoljavanja?
U krugu nije bilo baš nijedne priče osumnjičene za bilo kakav vid erotskog naboja.

Radionica je čudo jedno neviđeno...

[SuperSynthetic]

Nisam ja poceo. Sorry.

[saturnica]

Zelenooka

Nepotrebno je reći da djevojka ima najzelenije oči, a potom još jednom u drugoj rečenici kazati da ima oči boje žada. Znamo mi što je žad. Znači, ili su kao žad ili su zelene, suvišno je dva put jednu te istu stvar ponavljati kada je to potpuno nebitan detalj za priču. Istina, priča se zove Zelenooka, ali zašto li se uopće zove tako?  Što bi bilo da je žena crnooka? Kako bi se tada promijenilo značenje? Nikako, koliko sam shvatila.
Dalje, cura dolazi u minjaku premda je toliko hladno da se i prdež smrzava u gaćama. Jako ružna usporedba. Nije li se moglo nešto romantičnije reći kad je već priča, kako je netko rekao, romantična? Cura ne dobiva pravilan odgovor na postavljeno pitanje o kućnom broju ali je to ne sprječava da uđe u kuću i gucne rakijicu s neznancem koji ju pohotno odmjerava. Misli li autor da žene nisu svjesne odokativnih muških skeniranja? Zašto bi ušla u kuću? Nije frajer na vratima nedužni čiča drhtavih ruku, nego se njemu digla ona stvar u gaćama. A to svaka žena zna, pa i najgluplja, jer to nema veze s pameću već s instinktima. Koliko sam shvatila, curi nije do seksa na brzinu, već traži ćaleta. Ok, uđimo u kuću...
Sad tek ne razumijem. Jel on njoj ćale ili nije? Ako je, kako ga nije prepoznala? Istina, prošlo je dugo vremena, ali ipak. Sad on nju vabi da ostane na spavanju, kao vuk crvenkapicu, a ja i dalje ne znam kakve su njegove namjere, muške ili očinske? Ima tu malo previše prikrivene perverzije za moj ukus, premda bi on kao da je nedužno cmokne u obraz...
I na kraju vidimo da je grad ili što već, pogodilo nuklearno razaranje. Tko normalan u ratom opustošenoj zemlji, obilježenom nuklearnom katastrofom, hoda gologuz? Gdje je curi zaštitno odijelo? Kužim, nestalo bi romantike. I priča bi izgubila žar. I oči boje žada izgubile bi svaki smisao. Kako opisati ljepojku u skafanderu s gas maskom na licu! Da mi oprosti autor na ovom poduljem komentaru...

[Kimura]

IZBRISANI SE VRAĆAJU KUĆI
Pismeno i jasno, više nego korektno napisano, al' mnogo dosadno, brate ili sestro. Pre polovine sam videla kraj.

[Hrundi V. Bakshi]

Po glasanju rekao bih da nema novih učesnika, tako da ne bih u neku detaljniju "anallizu", reći ću da su priče očaj. Prava zona 51. Siva zona, kukulele majko. Zona sumraka. Jedna od priča je dobila inspiraciju iz jedne od epizoda "Zone sumraka" Roda Serlinga, one stare, originalne serije, ne znam da li je iko primetio.
Prva dva mesta sam ocenjivao na osnovu pripovedačkog znanja, jedan bod dadoh zbog kratkih suknjica i devojačkih kolena, ostalo da namaknem.
Počeo sam da prezirem SF/fantastiku na silu. Ako je preporučljuvo da priče imaju elemente SF/F, onda bi trebalo da se preporuči i da se o tim SF/F elementima dobro promisli, i da se stave u priču samo ukoliko mogu da budu osnov priče, da je nose.
Nisam uživao u čitanju i nemam više šta da kažem.
Valjda će biti bolje.

[Kimura]

SRPSKA ANTIZAVERA
Za mene prva, a vidim da na glasanju nije dobro prošla.
Pretpostavljam da postoji nešto, neki detalj u ovoj priči koji iritira glasače, pošto ni posle ponovljenog čitanja, osim jedne greške u kucanju, nisam pronašla nedostatak. Priča je cela (za razliku od druge meni najbolje), ima nešto drugačije rešenje zadatka (a to računam kao kvalitet više), jasno ocrtane likove i simpatičan završetak.

[Kimura]

VOLIM SE UTRKIVATI, TKO
Pobednička i meni druga najbolja priča.
Ovde mi nije teško da pojmim šta je motivisalo glasače, priča je od prvog do poslednjeg pasusa veoma dinamična, intrigantna, prosto mami na dalje čitanje - upravo zato joj zameram što je silom sabijena u 6000 karaktera. Ali, ovaj se nedostatak može lako otkloniti.
Posebnu pohvalu imam za psihologiju likova i izbor imena Lukrecija. U podledu radnje - verujem da će izvesne nedoumice nestati i da će sve leći na svoje mesto kad priča dobije odgovarajući broj karaktera.

[Kimura]

NEPARNOM STRANOM ULICE
I njoj dadoh bod - isključivo zbog atmosfere. Nadam se da se autor neće naljutiti na predlog da odličnu scenu u kafani iskoristi, a da o samoj priči još jednom razmisli.
Momak iz čista mira, zapravo iz najobičnije radoznalosti, zabode nos u onostrano, otkrije da ima tajanstvene prijatelje koji mu možda, u nekoj drugoj prilici, mogu pomoći i to je to. Napetost iz kafane zahteva efektniji kraj.

[Kimura]

SURDUK
Po sadržini - najlepša priča. Jednostavna i jednostavno najlepša.
Ja bih možda promenila neku reč, možda mi se učinilo da na izvesnim mestima ima suvišnog kićenja, ali to je stvar ukusa, pa ne bih zamarala takvim zapažanjima. Utoliko pre jer se meni, na primer, detalj sa zrikavim okom dopada i doprinosi priči, dok bi drugome to možda bio višak.
Samo bod sam dala zbog ne slobodnog shvatanja, već zbog potpunog ignorisanja teme.
Autor će možda reći da njemu i nije toliko važno da pogodi temu.
Ali, mi ovde pišemo na zadatu temu.

[Kimura]

UP YOURS, GRUCHO!
Da imam deset do dvanaest godina, sa zanimanjem bih čitala ovakvu priču.
Sad, neko će reći da mnoge psovke isključuju ovu priču kao štivo za decu, ali taj mora da je zaboravio kako je kad imaš dvanaest godina. 

[Kimura]

BOG ZATVORENIH PROZORA
Dobar naslov, a ispod naslova još jedna od fora-priča koje ja lično mogu da pročitam, al' se ne bih hvatala u koštac sa zbirkom takvih priča.

[Kimura]

ROĐENDANSKA PRIČA
Priznajem da ovu priču nisam razumela, priznajem i da je se baš najbolje ne sećam, a priznaću i da nemam snage ponovo da čitam. Izinjavam se autoru, ali mi prosto nismo jedno za drugo.

[bluelight]

Drago mi je sto je pobedila prica "Volim se utrkivati, Tko!". Jedina je u ovoj radionici kojoj samo malo fali da bude odlicna. To sto fali uglavnom se odnosi na nedorecenost, na koju je neko vec skrenuo paznju. Inace, u ovoj prici su stil, atmosfera i tenzija koju stvara dijalog najskladnije uklopljeni.

S druge strane, price koje su mi se najmanje svidele su:

"Bog zatvorenih prozora" - Sumnjam da ideja da dijalog bude u obliku ceta moze biti zanimljiva zaista iskusnom citaocu. No, iako zamisao nije originalna, i u takvom obliku moze se ispricati nesto dobro i zanimljivo. Ova prica to nije jer je predvidljiva od pocetka do kraja, a dijalog izvestacen. Licno bih doterao dijalog tako da vise lici na prave, spontane cetove, sa svim ortografskim anomalijama, ali svejedno ostaje tanka pricica.

"Up Yours, Grucho!" - Ako je vec cela prica u dijalogu, on mora biti mnogo, mnogo jaci od ovoga i mora mnogo manje da lici na filmsku Z-produkciju. Da ne pominjem slab zavrsetak.

"Kamenje" - Meni ovi dijalozi, kao i razmisljanja sterotipnog "zestokog momka sa vrelog asfalta" i konobarice dijamantskog medjunozja, podsecaju na nemusta muvanja medju osnovcima.

[bluelight]

Negde u sredini su price:

"Surduk" - Mozda bi mi se i vise svidela da mi jezik i tematika nisu stvorili osecaj Kasandrljovisna meets My Cousin sa sela. Ciganka mi gatala u travi... Mada, ono sto je hteo, autor je postigao. Mozda mene taj jezik nervira, ali ovde je on upotrebljen svesno i s jasnim ciljem, a taj cilj je postignut. Zato pricu i ne ubrajam medju lose.

"Neparnom stranom ulice" - Ovde je utisak koji je stvorio veoma dobar pocetak narusio dosta mlak nastavak, a nedostatak jakog kraja je konacno zakucao pricu u sredinu tabele. Solidno, ali nista vise od toga.

"Duhovi propadanja" - Od ovih solidnih, ova mi se najvise svidela, jos samo da je autor imao obzira prema nama, pa ispravio sve skolske gramaticke i pravopisne greske pre nego sto je poslao tekst... Inace, ovo je sasvim dobra prica koju tek neznatno kvare kvazi-hardboiled dijalozi u jeftinom akcija/triler/vestern stilu. Veoma dobar kraj popravlja sveopsti utisak.

"Zelenooka" - Bizarno, ali ne mogu da kazem da je lose napisano. Ali opet nekako iritantno. Kao da je krimos iz "Kamenja" odrastao, dobio kcerku, izgubio je i sad se, eto, malo pali na nju. Dobro, ovaj tip cita, ili je to bar nekada cinio. Mora covek i da se zagreje. Inace, svidelo mi se uzgredno pominjanje "anomalije" i rata, mislim da je to sasvim efektan zacin. Kao sto rekoh, dobro napisano, ma koliko me sve ostalo u prici nerviralo.

[Mandragora Dragon]

Dostava

Liči na zez-trik na račun hard SF–a, zadate dužine teksta i kuknjave za još malo. Ako je to autor hteo, uspelo mu.


Duhovi propadanja


Nije loš naslov. Previše opisivanja, ali nije loše pisanje. Nego, bap pa odmah tri lika, mnogo. Tkđ., nisu naši ljudi. Ma i taj ,,ludi starac", baš, bolje je da se pojavio bilo ko drugi, izuzev kototamopevababepodmaramomzlesreće iz jedne druge priče. Ima li ovo neke veze sa tim Kristenhajmom? Gugl kaže da postoji Kristenhamn u Švedskoj. Ništa posebno, što se Kristehamna tiče.

Kamenje

Čemu? Možda je priča o tome kako je lik izašao iz zatvora i prioćalo mu se, a bilo mu je potrebno sve ovo da bi to skontao.

Srpska antizavera

Žao mi je da ovu priču kritikujem. Zbog naslova, a i uloženog truda. Nisam baš sve skontao. Ima suvišnih rečenica i delova istih. Npr. u prvom pasusu: " iako je slutila da je morao da zakupi celu kabinu. Navodno, dve bi ih ostavile bez kinte za trošak na brodu. " Reči:  "tutanj", "kinta" i sl.  bi mogle da se provuku da Vlatko priča priču. Ali ne priča. Stil me je slagao da je krimi-priča i ima gde je baš dobar. I tako. Usiljen upliv u fantastiku. Sam kraj nije baš najsvežiji.

[D.S.B.]

O neparnoj strani ulice ne znam šta da kažem. Pomislim, to bi mogla biti priča koja se može čitati i počnem da čitam, ali ne ide. Tri prva pasusa počinju sa Pavle, Pavle, Pavle... Tri početna pasusa opisuje se ulica, ovaj objekat tamo, ona zgrada ovamo, kuće, toplana itd. Ajd, preskočim to pa u kafanu, kada tamo, mrak u mahagoni tonu! Stvarno? Onda idu prozori, pa stolovi, stolice...eto ovde prekidoh.

[Kimura]

Kao da je krimos iz "Kamenja" odrastao, dobio kcerku, izgubio je i sad se, eto, malo pali na nju. Dobro, ovaj tip cita, ili je to bar nekada cinio. Mora covek i da se zagreje. Inace, svidelo mi se uzgredno pominjanje "anomalije" i rata, mislim da je to sasvim efektan zacin. Kao sto rekoh, dobro napisano, ma koliko me sve ostalo u prici nerviralo.

Čitao je i onaj iz ''Kamenja'' i to Dostojevskog.
I on ima zelene oči.
Obojica svoje postupke pravdaju sa ''dugo nisam bio sa ženom''.

[saturnica]

što znaš kimura, možda žene ne mogu u potpunosti razumijeti što to znači "dugo ne biti sa ženom". trebalo bi se ogrnuti muškom kožom. iz te prespektive, možda sam i sama suviše pretenciozno iskomentirala Zelenooku.

[scallop]

EVO ZAŠTO MI JE "ROĐENDANSKA PRIČA" NAJBOLJA


Kad pišemo radioničke priče vodimo računa o svemu i svačemu. Treba ostaviti utisak, zar ne? Kad ih kasnije čitamo i kad treba ostaviti komentar, svako ima neka svoja merila i drago mi je da se više ne javlja reč "smaranje". Budući da se ovako kratke priče daju kasnije doterati, dopisati čak, meni je najvažnije da priča bude originalna i cela (kao u šahu: otvaranje, središnjica i završnica). U ovom mesecu malo je bilo originalnih priča, ne možete zamisliti koliko toga se u mojoj tintari prevrće već viđenog u pričama, u filmovima ili TV serijama. Zbog toga mi je ROĐENDANSKA PRIČA jedna od par originalnih i celih. Sve što tu treba doraditi je na dohvat tastature.


Najpre, naslov je krajnje neinformativan i loš, ja bih je nazvao ŠTRK.


Kad dovedemo naslov u vezu sa pričom, a priča je o štrku ili manje zanimljivo - o rodi, onda niz delova priče dolazi na svoje mesto. Budući da je priča čistokrvni SF, onda čitamo priču o rodi koja nema kome da isporuči dete. I o usvajanju napuštenog deteta. Meni je drago da još postoji ta vrsta emocija i rado ću pomoći ako autor, zbog drugih komentara, ne izgubi volju.

[Hrundi V. Bakshi]

Svakako da nedostaje originalnosti, polazim najpre od svoje priče, ali više zabrinjava nešto drugo, čak i u komentarima.

[bluelight]

Kao da je krimos iz "Kamenja" odrastao, dobio kcerku, izgubio je i sad se, eto, malo pali na nju. Dobro, ovaj tip cita, ili je to bar nekada cinio. Mora covek i da se zagreje. Inace, svidelo mi se uzgredno pominjanje "anomalije" i rata, mislim da je to sasvim efektan zacin. Kao sto rekoh, dobro napisano, ma koliko me sve ostalo u prici nerviralo.

Čitao je i onaj iz ''Kamenja'' i to Dostojevskog.

Pazi, stvarno.

[pokojni Steva]

Nisam siguran kako Boban računa tri dana, možda 3 x 24, pa hajd' da mu učinim još tih nekoliko sati. Neću se otkrivati, a i kao da je to pa bitno. No me svrbe prsti, kuvam neku čorbu pa sam dokon.

Elem, prvo prve stvari. Bobanovim rečima: ,,Da se podsetimo i koja je tema bila: NEDOSTAJUĆI BROJ - Priča treba da se vrti oko isporuke/dostavljanja/dolaženja (pošta, kurir, pizza, zečica kao rođendanski poklon... štagod i kogod) na određenu adresu, ali se ispostavlja da tog broja nema (broj u ulici, broj zgrade, broj stana u soliteru, ćelija u zatvoru ili manastiru...)."
Posle elem ide daklem – tema je postavljena taman tako da je apsolutno prejebiva u svakom mogućem pogledu. Ko čita samo naslov, a i to isključivo ako je napisan masnim slovima, izvinjence mu na po pitanju mašte. Neko ko je umislio da ume išta napisati se vazda mora propitivati kako da ,,probije granicu" svog pisanja. Dokazano je da carevine padaju kad prestanu da se šire. Gledajući nas, ,,u pokušaju", sa bezmalo nikakvim zanatskim iskustvom, uporedio bih nas s običnim osnovnoškolskim deranima. Postavimo tu granicu u obliku zadate teme. Svaka tema se da ,,izbušiti", to je pravilo. Ako se zadovolji nadotupavom insistiranju na  istraživanju svih mogućnosti da se u priči pomene nepostojeći broj, onda je to ne uklapanje u temu nego manjak mašte. Pročitati ponovo zadato. I? Koliko je tema ,,prozirna"? Potpuno. Mogla je priča biti o problemu da je nestala loptica broj 192. iz Bingo bubnja. I ona je bila namenjena da nekom nešto isporuči, sreću, zar ne?! Da je kokoška snela jaje na livadi a ne u svom gnezdu, s tačno znanom adresom – tema bi isto bila zadovoljena. Tako da, mojne mi se pravite mnogo pametni kad je do ispunjavanja zadatog. Zadato postoji da bi se jačao istraživački karakter, ne da se povlađuje ,,temi".

Lično, čini mi se da sam u ovom krugu konačno prihatio (tužnu) činjenicu da se priča ipak i donekle mora osmisliti pre nego što se potpuno baci na papir. Naravno, ne odustajem od teze da je belina praznog monitora najbolji inspirator, ali u neka doba se mora stati, promisliti, nešto i menjati. Ja sam moju priču isprdeo, opet inadžijski (tad ne planirajući da je pošaljem), za pola dana i jednu noć. Imam te tripove da priča ako valja, sama će ispričati. Što je najgore, ona se ispričala ali ju je ja nisam dovoljno dobro preneo vama. Bio sam previše zadovoljan što je nepretenciozna vinjetica jedna, priča koja ne želi da se takmiči. Jer, smatram da svako ko piše sa bilo kakvom ,,zadnjom namerom", pričom ulazi u raspravu ili hoće nešto ,,jako pa bitno" da iznese čovečanstvu, može slobodno da odjebe i ne gnjavi više. 

Šta bih još hteo da kažem, ako ikog zanima, tvrdim da je jako zdravo kad u priči postoji pristojno pripovedanje. To što smatram pod ,,pripovedanjem" je držanje pažnje čitaoca. Mrsomuđenje je za filozofe, koji vole da se zovu filosofi, daklem nepotrebni su deo čovečanstva. 6Kk, jedan do dva lika, jasnog obraza, kažu šta imaju pa odlaze u kraj filma. Nema tu mesta da se proturaju egotripovi. Vazda ću pre glasati za dobro pripovedanje neg' za dobru priču.

I još da dodam pa da begam dok mi se gulaš (ispalo da nije čorbica) ne raspadne – rekao bih da se Boban nije potrudio u vezi sa osnovnim. Šta, da zovemo D. da nam objasni gde su nam priče loše?! Gde su dobri procenjivači priča?

[bluelight]

Evo prica koje su mi se najvise svidele:

"Dostava" - Ovde me je prvo iznervirao ceo "jestevitajitaj, jasamtajitaj" fazon, ali, naravno, kraj price svemu tome daje novu dimenziju, zajebantsku, parodicnu. Sumanuto, u najboljem smislu reci.

"Zalutali" - Elegican ton, atmosfera tragedije i beznadja odrzana od pocetka do kraja. Bitna je slika cveca jarkih boja naspram zamucenog sivo-belog ambijenta, to je veoma dobro osmisljeno. Ok, malo me je smorila preterana romantika, sve to nekako lebdi u vazduhu, ali to je previse subjektivan osecaj da bi usao u konacnu ocenu. Malo bi se mogao doterati stil, izbaciti koja rec, pa i cela recenica, tu i tamo ponesto zategnuti, ali nema ozbiljnih propusta.

"Rodjendanska prica" - Ovde ima najvise zivota, najvise boja, najmanje banalnosti (po odsustvu ovog poslednjeg skoro da je ravna prici "Volim se utrkivati, Tko!"). Doduse, mozda ima previse tog zivota i tih boja. Neko je vec primetio da je prica pomalo prenatrpana. Nista strasno. Autor dobija poene na cistu snagu maste, a stil sve to sasvim lepo prati.

"Srpska antizavera" - Ima ovde upecatljivih slika, ali prici nisam mogao dati vise od jednog boda zbog odredjene haoticnosti i povremene pretencioznosti u izrazu (clanovi posade "caskaju" nekakvu pauzu...). Dobra, ali najslabija od dobrih. Da su neke druge price iz srednjeg dela tabele doterale neke stvari i zaobisle neke druge, sigurno bi potisnule "Antizaveru". Inace, naslov je odlican.

[Boban]

Živimo u okruženju gde se ceni samo uspeh preko noći i želi jedino takav; sve drugo se prima kao promašaj i gubitništvo.
Tako gledano, lako je dokazivati da je tema bila ofrlje data a priče slabo-osrednje i komentari tralalatorski.
I istina je da nema nekih drastično novih imena ni među učesnicima ni među komentatorima.
Ali ako uporedimo kako su pojedinci pisali pre 3-4 godine a kako danas na ovoj istoj radionici, onda sve možda ipak dobije neki smisao.
Neće nikoga ova radionica naučiti bog zna čemu, tek tu i tamo ponečemu, ali sâm trud i ponovljeni pokušaji probudiće kod određenih autora neke skrivene resurse koji su njihovi, ali nisu ih prepoznavali ili aktivirali ranije - jer pisanje se može naučiti samo pisanjem.

[pokojni Steva]

Nisam kazao da je tema bila ofrlje data, nego da se malo ko potrudio ako bi zavirio iza teme. Kad ono, vidi šta ima sve tamo!
Svaka tema je ista i krije viša iza nego u onom što je naređeno.