ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Na kraju, konačan broj priča je 23. Kasnije ću napraviti pojedinačne PDF-ove i linkove, a do tada zbirni word za nestrpljive: http://znaksagite.com/D/2016/57/57_SVE.doc (http://znaksagite.com/D/2016/57/57_SVE.doc)
U wordu, pod view uključite Document Map da biste dobili klikabilan spisak priča!

A evo i PDF: http://www.znaksagite.com/D/2016/57/57_sve.pdf (http://www.znaksagite.com/D/2016/57/57_sve.pdf)
Svako ko hoće da glasa treba da odabere pet priča bez redosleda koje smatra da su najbolje i njihove brojeve da pošalje kao privatnu poruku na glasanje2016 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.):
Ili meni na mejl znaksagite@yahoo.com, ako neko baš neće da se registruje na forum, a želeo bi da priloži svoje mišljenje.
Uzimaće se u obzir samo ona glasanja koja sadrže pet pomenutih priča.

Pisci koji su priložili priču treba da pogledaju da li je njihov rad prenet ovde na odgovarajući način i ukoliko imaju kakvu primednu da reaguju što pre.

Na kraju da se podsetimo i kako je glasio zadatak:
Tema je bila jednostavna: SUSRET SA VANZEMALJCIMA... bilo gde, bilo kada, bilo sa kakvim ishodom... tema nimalo laka jer je obrađivana hiljadama puta, ali ja verujem da će najbolji među vama iznaći originalne zaplete i rasplete. No, s obzirom da će najbolje priče biti ponuđene Politikom Zabavniku treba ponudi jasne, razumljive, humane priče, s poentom i poukom, bez preteranog nasilja, seksa i ostalih psihopatija.

Čitanje i glasanje traje do petka u podne; dakle 12,00. Do tada bez ikakvih komentara na priče.

Rezultati glasanja:
1. PRVI KONTAKT — 2 (Miloš Petrik)
2. SAN — 1 (Velizar Mirčov)
3. RUDI — 6 (Vaclav Orlović)
4. KA DRUGOM SUSRETU — 7 (Radmilo Anšelković - scallop)
5. PULS — 4 (Relja Antonić - Volšebnik)
6. UJEDINJENJE — 0 (Angelina Dimitrijević)
7. MASLAČAK — 5 (Mira Satarić - Vedro nebo)
8. BROD OD STAKLA — 2 (Radovan Petrović)
9. PAMTIMO IH — 1 (Petar Josifljević)
10. OPUS 64 — 7 (Stevan Šarčević - Stipan)
11. NAJLEPŠA BIĆA SVETA — 4 (Saša Robnik - Džek)
12. BUBA-MARIĆ — 0 (Tamara Babić)
13. ODABRANA — 5 (Lada Vukić - saturnica)
14. PERIPETIJE OKO SMRTI — 6 (Aleksandar Petrović - bitanga)
15. TISUĆITA GRANICA — 9 (Darko Macan - mcn)
16. FRKI — 1 (Aleksandar Đurić)
17. ALT CTRL DI-DIT — 2 (Vladimir Todorović - Nevidljivi)
18. FREJA — 9 (scordisk)
19. PROBNI RAD — 6 (Boban Knežević)
20. KOREN — 10 (Goran Segedinac - hidden)
21. SARDONSKI SMEH — 1 (Vuk Bijelić)
22. SEDMI OBLAK — 2 (Nataša Milić - kimura)
23. SVI NA IZBORE, REČE GABRIJEL REVOLUCIJA I PUSTI RAFAL IZ KALAŠA — 0 (Dragan R. Filipović - drf)

Ah, kakva disciplina! Samo tri priče preko 6000 slovnih znaka.
Neće biti rangiranja?

Nema potrebe.
Što više ljudi glasa, to će rezultati biti realniji, mada ovde se i ne traži najbolja priča nego pet ili deset objavljivih, a to će verovatno biti one za koje se većina izjasni.

Budući da sam započeo sa čitanjem, a učesnici su sigurno radoznali, jedno obaveštenje za sve. Najveće greške napravite pogrešnim korišćenjem zamenica, priloga, predloga i drugih sitnih reči koje smatrate nevažnim ili usputnim. Kad se završi sa ocenjivanjem, još jednom ću održati kratak kurs.

Priče su poređane po veličini word fajla, s obzirom da ima raznih wordova ni to nije precizno.

Quote from: scallop on 03-10-2016, 15:05:59
Budući da sam započeo sa čitanjem, a učesnici su sigurno radoznali, jedno obaveštenje za sve. Najveće greške napravite pogrešnim korišćenjem zamenica, priloga, predloga i drugih sitnih reči koje smatrate nevažnim ili usputnim. Kad se završi sa ocenjivanjem, još jednom ću održati kratak kurs.

jbg...

Elem, sad sam ubacio novu verziju word fajla sa nekim kozmetičkim izmenama.
Pre svega, treba da uključite Document Map u wordu (u grupi View) da možete klikom na ime priče da se odmah prebacite na nju.

p.s.
Ono što ne uspevam da rešim, to su dupli redni brojevi priča. Ili imam duple ili nemam nikakve. Ako neko zna kako se to radi neka me prosvetli.

Meni zbirni fajl funkcioniše odlično. Pročitao već osam priča. Nisam srećan.

Nedavno sam čitao istraživanje po kome osećaj sreće uopšte ne zavisi od spoljašnjih faktora, već je posledica unutrašnjih predispozicija svakog pojedinca.

Takve su mi predispozicije, kad nešto nije dobro onda mi nikako ne prija. Gde su ta jaka imena?

Quote from: Boban on 03-10-2016, 19:11:08
Elem, sad sam ubacio novu verziju word fajla sa nekim kozmetičkim izmenama.
Pre svega, treba da uključite Document Map u wordu (u grupi View) da možete klikom na ime priče da se odmah prebacite na nju.

p.s.
Ono što ne uspevam da rešim, to su dupli redni brojevi priča. Ili imam duple ili nemam nikakve. Ako neko zna kako se to radi neka me prosvetli.

Nisam siguran da li sam dobro razumeo šta ti je problm, ali ako obrišeš one brojeve koje si unosio ručno, i ostaviš samo one koji su nastali iz tabelarnog prikaza, sve bi trebalo da bude okay.

Bre, Drakuse, kad pročitaš sve priče biće ti jasno šta je uradio.

imam 5!
i jednu od pet na koju nemam ni primedbicu! (i jedva čekam da ubacim rečenicu iz nje u potpis :))
ja happy s ovim krugom.
(šta god rek'o skalop :lol:)

dugo nisam bio ovako nestrpljiv...daleko je petak

Quote from: lilit on 05-10-2016, 00:32:55
imam 5!
i jednu od pet na koju nemam ni primedbicu! (i jedva čekam da ubacim rečenicu iz nje u potpis :) )
ja happy s ovim krugom.
(šta god rek'o skalop :lol: )

Se praviš blesava? Scallop rekao da ima sedam, ali da sve moraju kod kozmetičara. Ako je tvoja rečenica, moja koju sam ofarbao zeleno (kao perfekšn), buniću se.

pa dobro, kozmetičar je uvek neizbežan.
naravno da ih ima više od pet al administracija tražila okruglu brojku :)
ne brigaj, moja rečenica nije ta tvoja green rečenica. garant! :lol: :lol:

pet ili sedam, meni liči na solidnu količinu...

Vidim da niko ne pita, valjda svi znaju (a oni koje sam pitao sa strane se ne slažu u tom "znanju", tako da neko mora znati pogrešno).
Po kom se sistemu glasa? Da li samo biram favorite, ili treba da ih bodujem od iksa do keca - i koliko priča biram?

Za sada ne boduješ. Do petka možda se i promeni. Mačak je možda u kutiji, a možda i nije.

Hajde, der, Bobane, okači nam PDF-ove. Imam drndav laptop, pa kada skinem fajl, sve izgleda kao "yyxyxxyxy", i onda sve moram čitati preko telefona, a onaj grad letos mi je potpuno smrsko telefon pa ništa ne vidim, propašće mi oči... Imaj duše!

Quote from: Scordisk on 05-10-2016, 20:34:59
Imaj duše!

Prećer'o si. Od ovog poslednjeg sigurno neće da ti pomogne. :)

Ne razumem specifikaciju "drndav laptop". Ni mejlove ne primaš?


Usput da obavestim da neće biti zgodno da se glasa za svoju priču. Malo je gnja.

Quote from: Scordisk on 05-10-2016, 20:34:59
Hajde, der, Bobane, okači nam PDF-ove. Imam drndav laptop, pa kada skinem fajl, sve izgleda kao "yyxyxxyxy", i onda sve moram čitati preko telefona, a onaj grad letos mi je potpuno smrsko telefon pa ništa ne vidim, propašće mi oči... Imaj duše!

https://www.freepdfconvert.com

Drndav laptop - kada ga upalim zvuči kao da startujem motornu testeru (i takav zvuk i ostane), spontano se restartuje na svakih trideset minuta, al nije to glavni problem, nego što se nikako nisam smislio da na njega instaliram Word, nego imam neki pećinski wordpad koji čita i piše samo rtf. fajlove, a ja se nešto preganjam da dobavim svoj normalni komp sa stare gajbe, ali prvo sam ga poslao na servisiranje i spa, pa dok ne stigne koristim ovaj, i ne isplati mi se da sada jurim mikrosoft paket da skidam... Al' rekoh, da ne dužim previše :D

skini Abiword

ili konvertuj u pdf online

Ja i tehnika....  xdrinka

Hajd, probaću ovo sa konvertovanjem ;D

PDF: http://www.znaksagite.com/D/2016/57/57_sve.pdf (http://www.znaksagite.com/D/2016/57/57_sve.pdf)

Hvala!

I nemojte da je nekome od redovnih učesnika foruma i učesnika ove radionice palo na pamet da ne glasa i ne komentariše priče posle.
Iskoristiću sav uticaj koji imam da takvim likovima otežam dalji boravak ovde...

Quote from: Boban on 06-10-2016, 14:27:23
I nemojte da je nekome od redovnih učesnika foruma i učesnika ove radionice palo na pamet da ne glasa i ne komentariše priče posle.
Iskoristiću sav uticaj koji imam da takvim likovima otežam dalji boravak ovde...

nadam se da se jednako odnosi i na onoga koji je ovo napisao.

Naravno. Zakleo se nad dimljenim rebarcima.

Ček, ček malkice...
Zar ne beše vika i povika svojevremeno na mene što sam se usudio nešto komentarisati a nisam učestvovao u radionici? Sad mogu da izuku šlajmaru i oni koji ne pišu?

Nisi ti samo ćorav.

Quote from: Boban on 06-10-2016, 14:27:23
I nemojte da je nekome od redovnih učesnika foruma i učesnika ove radionice

Pa ako je između slovo "i" onda se valjda podrazumeva da se odnosi samo na redovne učesnike foruma koji su učesnici radionice, moraju biti ispunjena oba uslova da bi nekomentarisanjem navukao Bobanov gnev. [emoji38]

Quote from: Petronije on 06-10-2016, 16:30:31

Quote from: Boban on 06-10-2016, 14:27:23
I nemojte da je nekome od redovnih učesnika foruma i učesnika ove radionice

Pa ako je između slovo "i" onda se valjda podrazumeva da se odnosi samo na redovne učesnike foruma koji su učesnici radionice, moraju biti ispunjena oba uslova da bi nekomentarisanjem navukao Bobanov gnev. (https://emoji.tapatalk-cdn.com/emoji38.png)

I Petronija.

Šta ste se udidili? Spremate komentare?

Nema straha. Kad pročitasmo ovoliko priča, biće i komentarisanja.

После Бобанове ублажене Клетве Цара Лазара ко каже да нема страха?!  :mrgreen:

Ko nema straha od Cara Lazara? Pa, Vuk Branković, naravno...

Sad će podne, a ja imam sastanak za koji minut pa nema šanse da obradim sve podatke i okačim u ovom momentu; čim se vratim, a to je za sat-dva kačim rezultate i može da krene komentarisanje.

Pa da vidimo ko je Branković, a ko Obilić. Da nisi opet omašio rok? Proverio sam. Nisi. Ima li Scordisk par sati zbog titravog laptopa?

Skordisk i laptop su su sporazumno glasali, odma' nakon što su dobili PDF  :lol:

Sat, dva , prodje, sastanak nikad.

upravo sam se vratio... što ste neurotični.

Glasalo je ukupno 16 ljudi. Malo.
Ali važnije je da su bile 23 priče i da ima dosta solidnih.

Evo glasova: http://znaksagite.com/D/2016/57/glasanje57.htm

Moje glasanje - invisible.

Quote from: scallop on 07-10-2016, 17:38:21
Moje glasanje - invisible.

Koji je razlog te konspirativnosti? :)

Po meni najbolja priča samo četiri glasa! xfoht

Nemam pojma. Ja sam poslao glasove.

Evo šta sam poslao:


10, 13, 15, 17, 19.

Ustvari pet  :)  Ali, to je  malo.

Quote from: scallop on 07-10-2016, 17:46:25
Evo šta sam poslao:


10, 13, 15, 17, 19.

Nema moja prica, brisi :-D

Evo na frku, tackice iza broja predstavljale bi broj glasova...


1..
2.
3.....
4 .......
5....
6
7....
8..
9.
10......
11...
12
13...
14.....
15.........
16.
17.
18.......
19......
20..........
21.
22.
23.

Mala ispravka:''Sedmi oblak'' je bio 22. Varvarin je ispred naslova stavio broj 23.

14...... (6)

jbg jos sam na poslu ako moze da posluzi cemu eto ga za edit...ako ne neko ce vec svakako opraviti pametnije

,Ubacio sam ja u prvi post.

код скалопа је формат смањио бројеве (10, 13, 15, 17, 19) како је он већ раније поновио

najgora sam od svih štrebera.

Quote from: lilit on 07-10-2016, 18:39:34
najgora sam od svih štrebera.

Koja je tvoja prica ? :)

nemam priču. mislila sam na redosled glasača.  :cry:

znači možemo da krenemo sa komentarima?

Bobane.edituj post, spojili su ti se neki redovi, unoi zabunu.

Kimura,
svakako si u pravu, ne znam kako sam omanuo u broju, ali mislio sam na SEDMI OBLAK.
Zato sam i pisao naslove.

E sad, recite mi kako se postavljaju komentari.  Ovde, u nastavku?

Pretpostavljam da je to ideja. Ali nisam siguran št treba komentarisati...

Mislim da su priče generalno bile interesantne, osim dve koje su bile već viđeno u konceptima. Meni najinteresantija od onih za kje sam glaso je Peripetije smrti, koju blisko prati Pamtimo ih.
Jedna od najbolje napisanih istovremeno nije odgovorila na temu uopšte, što je šteta, ali ne čini priču lošom.

mislim da komentarišemo u nastavku, ko i vazda...naziv priče pa komentar

Ja samo znam da su nas ženske porazile. A one koji su pravili pačvorke raskrinkaćemo.

Budući da neko mora da počne, a ja sam sam sebe ubeđivao u svoj izbor komentarom, evo komentara mojih prvih pet priča:


15 - TISUĆITA GRANICA

Prostor je vreme je uslov priče i sličan nisam video. Moglo bi se govoriti o esencijalnom novumu, ali to je druga priča. Autorica uspeva da ocrta čak tri lika. Nostalgičnog Zemljanina, mrziteljsku i ratobornu Šargu i migranta Oorta kome su se ratovi domučili.  Taman po meri kratke priče. Možda ću imati par manjih zamerki i jedino bih Zemljaninov san o eksplozijama želeo eksplicitnije.

17 - Alt Ctrl Di-dit

Priča je sasvim korektna i svakako bih je objavio, jedino je ne vidim kao sasvim modernu, ako je moderno poželjno. Naime, u njoj je SF više cilj nego alat, šta miriše na ranu fazu domaćih početaka. Autor je protrčao kroz priču da bi poentirao onako kako je poentirao. Od drugih primedbi, jedna suvišna upotreba zamenice "ja".

13 - ODABRANA

Savršeno pismena priča.Toliko sam i očekivao. Malo je pravolinijska i očekivanog toka i završetka, ali valjda autor i nije imao nameru da poentira.


10 - OPUS 64


Fino napisana priča. Prosto se čuje muzika iz nje. Imam desetak sitnih primedbi vezanih za pismenost i nešto je značajnija da je poenta prilično otaljana.

19 - PROBNI RAD


Za ovu priču sam se odlučio zbog savršene poente, na uštrb druge dve priče koje sam sa zadovoljstvom proči tao, ali sa poentama koje vuku na vic rešenje. Ispisana je kvalitetno i opušteno što ukazuje da autor nema problema da napiše kratku priču.

U propozicijama zadatka tražila se humana priča, sa poentom koja može biti razumljiva različitim uzrastima, pri tome i zanimljiva.  Čitajući priče, nisam mogao da se otmem utisku da je većina usiljena, pri čemu u velikoj meri izostaje originalnost.

Sa druge strane, dosta smo skloni da skrenemo u geg, skeč, u manje ili više okrnjenom obliku. Bilo je i izleta u pokušaje satire, šta znam, evo mislim da je to zato što u malo želimo da kažemo mnogo, a to mnogo onda potražimo na pogrešnom mestu. Malo je mnogo, što mi jednom reče jedan kolega sa foruma. Jer, na kraju nekako ispadne da priče robuju tim slojevima koje pokušavamo da izgradimo, umesto da su oni njihov integralni deo, koji ih na kraju i čini takvima kakve su.
U skladu sa tim, privukle su me priče koje su mi se učinile uverljivim.

MASLAČAK - Dopada mi se stil, ono što je nepismeno pripisujem tipfelerima. Imamo koliko toliko uverljivu moralnu dilemu i kontekst koji je SF. Autor se ne pravda, već pokazuje. Meni bilo dovoljno da je svrstam u koš sa glasovima.

NAJLEPŠA BIĆA SVETA - Ovde me je privuklo to što je način na koji se opisuje susret potpuno drugačiji od većine priča. Glavni junak veruje da je video vanzemaljce, iako do kraja mi nismo sigurni šta se desilo sa tim postapokaliptičnim svetom. Mogli su ga satrti i ejlijeni, a mogli i severnokoreanci. Naivna jeste, ali funckioniše. I kod drugog čitanja na momente mi je smetalo nešto u stilu, ali ne mogu da odredim šta. Ipak, ima toplinu i to je ono što mi se najviše dopalo.

ODABRANA - Ovo mogu samo da hvalim. Meni ova priča teče, i ovo je sasvim sigurno priča koju ću ponovo čitati i svečano izjavljujem da je jedna od najboljih koje sam ikada  pročitao. Otmice vanzemaljaca su obrađivane toliko puta, ali ovo je napisano sa toliko duše, toliko toga govori,  od majčinskog nagona, pomirljivosti sa situacijom, međuljudskih odnosa i predrasuda...toliko toga je rečeno.

PERIPETIJE OKO SMRTI - Volim mačke i bilo mi je simpatično, kriv sam. Posle još jednom čitao, al glasovi otišli. Neka su. Nije ovo loša priča, opet taj trik na kraju je malo, štaznam...

FREJA - Kada sam skontao da su se utalili na kraju, od srca sam se smejao. Ovo mi je primer kako duhovito može biti neforsirano i dobro. Glasao sam od srca.

Kao u dobra stara vremena pokušao sam da bodujem priče da vidim šta će ispasti (ocene su mi oduvek bile od 0-20). Sve preko 4 smatram da bi moglo da se objavi...
Nije baš briljantna radionica, ali nije ni tako loša. Moglo bi da se probere ponešto, s tim da najbolje priče verovatno nisu za PZ, a neke koje su blizu toga da bi bilo trebalo bi doraditi.

Odabrano
Odabrana – Ah. Ovo nije za Politikih zabavnik već za Lavkraftovu reviju. Meni bi više prijalo da se sastala sa nekim ko bi je više privukao, nego sa nekim ljigavcem. Poenta bi bila još jača. Dolazi na ivicu onoga što želi. Ovako je slabije. (5)
Tisućita granica – Isečak iz života svemirskih graničara, ljudi i tuđinaca, osuđenih jedni na druge. Pomalo patetično, pomalo poznato, ali dobro. Opet pitanje koliko je za Zabavnik. (4,5) 
Probni rad – devojka se prijavljuje na oglas za sekretaricu u Agenciju za izučavanje čoveka i svemira. Ispostavlja se da Agencija služi za razuveravanje ljudi da svemirci postoje, umesto obrnuto. Zanimljivo. Malo teatralno ispričano u pojedinim delovima i preklišizirano. (4,5) – prava priča za PZ
Koren – Prebombastično. Kad bi se snizio nivo patetičnosti možda bi od ove priče o posledicama vanzemaljske invazije na čoveka moglo nešto da bude. (4)
Najlepša bića sveta – prilično nepismeno napisano, trebaće dosta rada da se ispeglaju nepreciznosti, ali priča o nekom budućem dehumanizovanom svetu koji bića iz bajki humanizuju tako što im donose knjigu najlepše bajke sveta.– malo korigovano mogla bi biti priča za PZ (4)
Za malo ispalo
Ka drugom susretu – U nečemu što liči na Persijsko carstvo Numeri su kasta koja broji i predviđa. 227 generacija Spora je proteklo i sada satrap Hamasin zove Numera da dođe i nešto u vezi Spora mu rasvetli. Nije mi jasno zašto se pominje Karađoz. I kvas? Mnogo malo informacija imam da razumem šta se događa. Neka vrsta drugog dolaska možda? (3.5) – ovo nije za PZ
Alt Ctrl Di-dit Mladen i njegov sin švrljaju internetom i nailaze na vanzemaljce... Simpatično i pismeno ali bez neke poente. (3,5)
Puls – Još jedna varijanta na temu tuđinske invazije čudnih bića koju nehotice ovoga puta uništava običan ljudski koncert. Pristojno. Skromih spisateljskih mogućnosti (3,5) – možda bi se od ovoga moglo nešto uraditi ali samo možda...
Prvi kontakt – krajnje nejasan pokušaj priče o ruskoj ekspediciji iz 2168 koja nalazi na planetu na kojoj su nekako iz engleske preneti ljudi iz 19 veka - tematski park (kapitalizam) - čiji degenerisani potomci napadaju ekspediciju koja ih na kraju uništava megatonskom bombom. Tekst hotimice parodira strukturu Zvezdanih staza, brod je Gagarin itd.   (3)
Freja – Haralampije stiže na planetu Freju, planetu na kojoj vladaju surovi uslovi. Prilično haotiča priča, on tu igra šah sa tuđincima dok se vode ratovi između Zemlje i Keplera. Ne vidim neku poruku osim banalne, mali čovek je pionu igri života. Prečesto viđeno da bi bilo zanimljivo  (3)
Opus 64 – Priča o devojčici koja u takmičanju sviranja pobeđuje tuđinca, a onda ide bespotrebna nagrada. Priča bi bila bolja bez toga. (3)

Prvi kontakt - Preambiciozno za kratku formu. Faktor iznenađenja je nedovoljan, činjenica da se radi o društvu 19. veka ne ispunjava ulogu koja joj je namenjena. Kraj je prilično banalan, nisam siguran da je društvo ovog perioda bilo toliko krvoločno da bi smo ga generalizovali kao takvo. Ok, tu su ukrštanja i zaostalost, sve jasno ali generalno slabo. Prisvojne zamenice su se malo razigrale ali scallop je ovde pokupio muštuluk pa da se ne ponavljamo. 

San - pretpostaviću da je autor izuzetno mlad. ako ne grešim u toj pretpostavci savetovao bih da se izbegava prepričavanje, a potom gomilanje isith reči. i to je za početak ogroman zadatak.

Rudi - dvoumio se jesam, na kraju odustao od glasanja za ovu priču. Simpatična je na momente. Ipak, većina živuljki isuviše je u ulozi pukih statista, dok obrt ne kraju nije postigao značajan efekat, barem u mom slučaju.

Ka drugom susretu - uživao sam čitajući, i osetio se što bi Ćopić rekao, kao neznajša. Guglao sam priznajem, međutim ovo znanje kanda neće lako sa interneta da se ubere. Ne znam zašto ne glasah za ovu priču, mislim da je čista nesmotrenost u pitanju...

Eto, nije teško. Posle ćemo se pozabaviti pričama koje su uzele malo glasova. Njima više treba mišljenje.


Mića je negde pogubio kriterijume ili je današnji PZ postao zabavnik za bebe. Zato ću podsetiti na moje priče objavljene u PZ. DOSTOJNO GALAKTIKE  je priča u kojoj vođa preživelih na Zemlji uništava spasioce iz svemira jer su zakasnili. PRIZNANJE je priča putnika kroz vreme koji Inkviziciji priznaje sve što žele samo da ga poštede muka. LETEĆI TANJIRI SLEĆU U LAJKOVAC je priča o vanzemaljcu koga su oborili protivgradnim raketama. Pošto je ostao bez dokaza, seljaci razvukli delove, čuva ovce i pijanči sa lpokalcima.


Dakle, ima dovoljno priča za PZ, što i nije neka nagrada. I Hidden greši, jer niko nije tražio "humanu" priču. Traženo je da ne bude nasilna.

I humana...

mada ako ćemo pošteno, o tome šta je humana priča može se naširoko...

Boban zabrlj'o. Humana znači ljudska, pa je to koješta.

Po meni Odabrana je pobednik ovog ciklusa. Stilski sjajno, u tradiciji te kosmicke strave, ima malo i taj feministicki momenat, cime nas Holivud doduse bombarduje ovih dana, kao i fino opisanog straha od materinstva, ali i od menopauze, najzenskija lavkraftijanska prica koju sam ikad procitao. Svakako bih je odmah da mogao turio u neki zbornik posvecen Lovecraft-u.  :)

Mrtvilo :)

Quote from: bitanga on 07-10-2016, 23:11:03
Mrtvilo :)

Dok je mrtvilo, hajde nam objasni kako ti ide sa dva nika na ZS.

Quote from: scallop on 07-10-2016, 23:16:42

Quote from: bitanga on 07-10-2016, 23:11:03
Mrtvilo :)

Dok je mrtvilo, hajde nam objasni kako ti ide sa dva nika na ZS.

Dva?

Ili, daj, komentariši priče. Obavezan si.

Quote from: scallop on 07-10-2016, 23:21:30
Ili, daj, komentariši priče. Obavezan si.

Cekaj, kakva sad dva nika?

Ne glasaš, imaš favorita (za koga nisi glasao), napominješ da si dobio šest glasova, sve čap-drp naokolo, čak sam optužio nekog od koga si pozajmio poentu. Bre, Bato, koga ti foliraš?

Quote from: scallop on 07-10-2016, 23:26:17
Ne glasaš, imaš favorita (za koga nisi glasao), napominješ da si dobio šest glasova, sve čap-drp naokolo, čak sam optužio nekog od koga si pozajmio poentu. Bre, Bato, koga ti foliraš?

Nemam pojam o cemu pricas.... a za Odabranu sam naravno glasao i od nje poceo sa komentarisanjem

A, đe si glasao?

U gužvi sam pa ću da uhvatim u pauzama, samo da se kratko osvrnem, u slučaju da ne uspem da kasnije ostavim duže komentare.

Opšti utisak mi je da ima dosta banalnosti, kao i da su se pojedini autori 'silili' kako bi zvučali odgovarajuće za Zabavnik.

Koren - bila mi je i stilski i tehnički savršena na prvo čitanje. Prva i jedina koja je odmah ušla u korpu.
Tisućita granica mi je bila dobro uklopljena na relaciji prostor-vreme-likovi. Ispunila je sve elemente kratke priče. Možda ima poneko opšte mesto, ali ne škodi joj.
Freja mi je bila zabavna sa aspekta parodije na našu stvarnost, ne samo političku (globalnu) ("Tek kada su se braća pretvorila u "eksplatatorske
predatore", u "neverne kukce", "tuđine" i "svemirske bubašvabe", jasno je postalo da nešto ne štima")  već i stvarnost potrošačkog društva i koliko daleko to sve može da ode ("Slava Korporaciji, slava Sponzorima!")
Puls mi je privukao pažnju pripovedanjem iz 'suprotne perspektive' i neobičnim jezikom. Osim toga, kroz priču mi se provlači taj osećaj nelagodnosti, predosećaj da će nešto da krene po zlu, i bez podsećanja od strane glavnog lika.
Peripetije oko smrti je takođe zamalo ušla u uži izbor. Ideja mi je bila originalna ali mi je, ipak, falilo nešto...

Rudi mi je bila beskrajno zabavna iako možda malo zbrzana na kraju. Dorada? Ali mi je ideja bila originalna i nasmejala me pošteno.
Sa druge strane, Opus 64 koji mi je lepo tekao kroz celu priču pokvario mi je ugođaj na samom kraju i ispao iz korpe u korist Rudija.

Odabrana, iako veoma pismena i stilski dobro ukomponovana uopšte nije ostavila neki utisak na mene. Mislim da je do teme vanzemaljskih otmica fetusa i sl. Verujem da je namera autora bila da ukaže na neke predrasude i kulturološke aspekte sa kojima se žene inače susreću u društvu, ali, priznajem, not my cup of tea.

E, da. I da se zaključiti da najveće šanse za susret sa vanzemaljcem ima osoba muškog pola po imenu Milan.

Toliko za sada. Ako stignem, osvrnuću se detaljnije na ove a i na priče koje su 'loše prošle'.

Pošto nema ništa od sinoć (21:1:18), a neki prijatelji pitaju zašto ne vide ništa, postujem tek tako.

Au, nema mi komentara!
Ne kažem da je to nenadoknadivi gubitak za ovaj forum (mogu opet da napišem  :mrgreen: ), ali baš mi se ne piše isto. Neka zainteresovani jave ako su pročitali.[size=78%] [/size]

Eto, ja sam pročitao:
Napisala si da je PROBNI RAD - majstorski rad i dala mu diplomu.
Onda si objasnila zašto ALT CTRL Di-dit nije takav rad.


U sledećem postu si pljucnula na ODABRANU, ali to nije za čuđenje.

Puls - Zanimljiva zamisao. Međutim, ovo je po meni priča koja je pala pod teretom objašnjavanja. Ako će se na ovim radionicama diskutovati, trebalo bi da to radimo na temu ideje, odnosno šta je zapravo ideja na osnovu koje počinjemo da pišemo i kako da je prepoznamo. Govorim ovo jer postoji jedan deo priča za koje mi se čini da nisu do kraja imale konkretizovanu ideju, odnosno nisu ni same sa sobom raščistile šta žele da kažu.
Ne tvrdim da je to slučaj i sa ovom pričom, ali ovde je jasno da se autor nije do kraja izborio...praktično mi imamo objašnjavanje i kratki obrt na kraju, koji to u suštini i nije.

Probni rad - podstakla me Kimura da još jednom pročitam, ok možda je problem do mene. Ovo je priča koja je neubedljiva. Mi stalno krenemo od stila i pravopisa, pa uhvatim sebe kako i kad analiziram ne odstupam od toga ko pijan od plota. E ovde nemam zamerke te vrste, ali zato imam sve druge. Konkretno, ovde imamo sledeće:

1) Ona da posreduje između priče i nas - Ali majke mi, ona kao da nije živa. Pitanja su joj mehanička, ona je savest autora, replika njegovih dilema u toku pisanja priče.

Devojka nije znala da li treba da kaže veruje li ili ne veruje. Znala je samo da joj je posao bio neophodan, pa reče: "Da su zaista ovde, bilo bi u Dnevniku?"

Dakle Dnevnik je temelj istinitosti, ajde da se ne zezamo, ali ovo možemo potpuno zanemariti jer ona ima pravo da to pomisli. Međutim, ova nesigurna devojka ne zna kako sebe da odredi prema poslu koji je spremna da radi ali zato već malo niže:

"Eto", reče čovek devojci kada su ostali sami. "Vidiš sada čime se ovde bavimo."
"Pa baš i ne", reče devojka. "Niste se pretrgli da im date podršku."
"Veruješ li ti u vanzemaljce?"
"Ne, ali ima ljudi koji veruju i meni se činilo da je ovo mesto koje bi trebalo da bude na strani onih koji tvrde da su oni tu negde oko nas."
"Moramo biti realni."
"Iskreno, na tren sam pomislila da ste vi vanzemaljac sa radnim zadatkom na Zemlji da razuverava i zamajava one koji su zaista nešto videli."


Taman dok su se muž i žena svađali, devojka je od nesigurne i nezaposlene jedinke postala susšta suprotnost, pa sad ne samo da zna kako bi sebe odredila prema poslu već je spremna da podučava i nesuđenog poslodavca.

2) Poslodavac - On je tu da vrti natuknice i da nas usmerava prema kraju.

3) Bračni par - Uvedeni su u priču da naprave budale od sebe, dakle kao topovsko meso. Njihova svađa je banalna. Možemo i o tome.

Ali sad kada gledamo dalje, smemo da pitamo šta je ovde zapravo bilo uverljivo. Ono iznad njihove su uloge, i one nisu uverljive. Samim tim, ni njihovi međusobni odnosi u priči ne mogu biti uverljivi, pa dobijemo poslodavca koji ne posvećuje pažnju budućoj sekretarici sa kojom će deliti svakodnevnicu (a možda i istinu o svome poreklu), već je nezainteresovano ostavlja da prisustvuje poslovnom razgovoru, iako ju je tek upoznao. Nemojte ovo da samo branimo kao želju da poslodavac pokaže potencijalno zaposlenoj kako je to raditi kod njega, jer to tako teško da  može.

Odnos supruga i supruge je takođe loše postavljen. To valjda ne moramo obrazlagati. Ušli su u kancelariju i napravili čitav cirkus, izveli predstavu i udaljili se sa scene. Sve to kako bi naša glavna junakinja, koja to zapravo i nije, otišla po burek.

Hidden, mislim da si nadrljao.
Trebalo je da nastupiš kao Kimura.
Ili, kao ja. Kako sam ja lepo napisao da je sve na svom mestu, da nas priča vodi ka savršenom poentiranju.

Hvala, Scallope.
Nije mi bila namera da pljucnem ''Odabranu''. To je štivo kakvo ja ne volim, što ne  mora značiti da je loše. Vedro nebo je njemu prepoznala tezu (polažaj žene u društvu), a ja se nadam da joj se učinilo, pošto mi se tek aktivističko pisanje priča ne dopada!




Imala sam još jedan post u kom sam komentarisala ''TISUĆUTU GRANICU'' i ''FREJU''
Prva je priča mnoge osvojila (uključujući i mene) - likovi su zaista sjajno skicirani, emocija jaka i uspešno predstavljena na malom prostoru. Jedina zamerka, ako je to uopšte zamerka, je to što se zapravo ništa ne događa. Lično sam do kraja očekivala neki neočekivani postupak, ali dobro. Može i ovako.


''Freja'' ima zaista simpatičan kraj, pre toga malo gnjavi sa objašnjenjima. Ako se dotera, sasvim dobra priča. Zanima me da li je autor izborom imena za planetu hteo da nam pošalje neku poruku? Ako jeste, ja je baš i nisam razumela.

Šta bude, biće.
Namere su bile iskrene i čiste.

Što Hidden da nadrlja? Svako ima svoje čitanje - to učešće u Radionici čini uzbudljivim, a autorima pokazuje da će njihva (ne)dela čitati različiti ljudi. Ne može se svima ugoditi, ali nekad nekog vredi poslušati.

Naravno, nije sve u subjektivnom doživljaju. Ako posmatramo priče sa stanovišta onoga ko će neku izabrati i objaviti u PZ, mislim da najveću šansu ima priča kao što je ''Probni rad''.
Ne kažem da je mene bacila u nesvest niti da mi je obogatila unutrašnji svet. Rekoh već (to je ono iščezlo) da deluje pomalo šablonski. Međutim, to je priča koja poseduje sve neophodne elemente, a i dovoljno šarma da bude zapamćena i izdvojena u masi.

Ovde moram da napomenem nešto vrlo bitno za pisanje kratke priče.


Dobra kratka priča nikada, ama baš nikada nije kratka. Možda izgleda blesavo, ali mene od njih ne bole leđa. Na jednom mestu sam napisao i da se najbolji romani po pravilu sastoje od - kratkih priča. Razlika je što kratka priča na svom kraju ima poentu, endline ili punch line, a kratka priča u romanu ima klifhenger ili poveznicu sa onim šta sleduje. Naravno da PROBNI RAD ima priču o NJOJ pre događaja koji pratimo, a ima i nastavak šta biva posle njene spoznaje. Bračni par može da bude učesnik ili samo digresija. Da malo proširim. TISUĆITA se događa na vremensko-prostornom prelazu između svetova. Negde u mozgu se zapitamo o priči zapovednika Zemljanina, kroz šta je on prošao da bismo ga videli onako kako ga vidimo, o kažnjenoj ŠARGI i njenim ratovima i o OORTU i šta je njega nagnalo na beg kroz svetove. Mogao bih da navedem još par priča koje imaju taj karakter, ali, većina ga nema. Oni koji su delom zaglavili u prepričavanje uvek su pisci koji svoju kratku priču nisu dobro "ogradili". Oni koji su se uvalili u vic poentiranje i nemaju priču. Na kraju o tezi. Teza uvek postoji, pisac i piše iz svoje perspektive, ali je teza negde diskretna, a negde nametljiva. Svi vole da im je hrana ukusna, ali niko ne voli neslano i presoljeno.

Ah, teza!
Volim kad je hrana ukusna, naravno. A volim i kad me neko njome posluži od srca, ne zato što smatra da je takav red.
Drugim rečima, mrsko mi je da čitam ono za šta sumnjam da nije pisano iz unutrašnjih pobuda, nego da bi se propovedalo. Samo to.

Vrati se ti komentarisanju.

Glasao sam za priče koje su po motivu i ideji različite, a prihvatljive, tj, koje su mi naporosto - legle. Naravno, svakoj bi dobrodošao odlazak kod kozmetičara, ne ide bez toga.

Odabrao sam između ostalih i Probni rad zato što mi je ceo koncept dobar. Autor nas uvodi u svet entuzijasta - lovaca na NLO, što je u mom buku dokona, da ne kažem zaludna rabota čiji rezultati uvek stoje na nagađanju i nepoverenju i onda nas tresne suštom suprotonošću cele postavke. Nema ni hinta ni naznake tom obrtu i tu je pogodio u centar.

Da sam kozmetičar, delimično bih se složio sa Hiddenom. Naime, topovsko meso je ipak bilo potrebno autoru da nas uputi u ujdurmu. Slike NLO na zidovima donekle vrše tu funkciju, ali autor sa pravom nije hteo da reskira sa percepcijom čitaoca. Moglo je to suptilnije, svađa jeste bila bespotrebna, pa i sam par, mogao je i jedan "očevidac" da istrtlja svoje, ali generalno svrha treće partije je neophodna da bi čitaoc bio siguran gde se nalazi. 

A hoće li neko da mi pojasni psihološki razvoj  i metamorfozu junakinje? Pa da pojedem sve ono što sam...

Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.

Hiddene, ako misliš na mene, neću ti objašnjavati jer si u pravu. Napisao sam "delimično"
Staviću to pod "neuverljivost karaktera", ništa što dobar majstor sa brusilicom ne može da ispravi.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:30:25
Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.

Ček ček...neće da može. Sudar sa kojim uverenjem? Ti to pretpostavljaš da je imala uverenje. Ok, ja ću da pretpostavim da ju je pozvao momak, dok su se ono dvoje svađali...

Nema metamorfoze. Autor je samo pojačao osvetljenje. Kao kad uopznaš čoveka koji ti je, na primer, na prvi pogled neupadljiv i ne naročito interesantan, a onda zapodenete razgovor, pa ga pažljivije pogledaš.
Što se svadljivog para tiče, često sam u životu slušala ljude koji se raspravljaju na sličan način. Samo su malo karikirani.

Quote from: Džek on 08-10-2016, 12:31:27
Hiddene, ako misliš na mene, neću ti objašnjavati jer si u pravu. Napisao sam "delimično"
Staviću to pod "neuverljivost karaktera", ništa što dobar majstor sa brusilicom ne može da ispravi.

Mislio sam na sve koji su se doatakli teme

Quote from: hidden on 08-10-2016, 12:33:44

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:30:25
Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.

Ček ček...neće da može. Sudar sa kojim uverenjem? Ti to pretpostavljaš da je imala uverenje. Ok, ja ću da pretpostavim da ju je pozvao momak, dok su se ono dvoje svađali...

Kad insistiraš, a ne znam da je neko odustao kad sam mu savetovao da odustane.
Da li ju je pitao veruje li u priče o NLO? Jeste. Da li je nedvosmisleno odgovorila da ne? Jeste. Da li ju je zvao momak? Nije. Da li je otišla po burek nakon jasnog i nedvosmislenog viđenja da njen budući poslodavac demantuje njeno uverenje? Valjda jeste, ako nije zbrisala glavom bez obzira.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:45:05

Quote from: hidden on 08-10-2016, 12:33:44

Quote from: scallop on 08-10-2016, 12:30:25
Doživela je sudar sa svojim uverenjem i apsolutno ne možemo da pretpostavimo da li će da kupi burek ili zbriše glavom bez obzira. I mislim da je ta priča apsolutno nevažna za dalje komentare.

Ček ček...neće da može. Sudar sa kojim uverenjem? Ti to pretpostavljaš da je imala uverenje. Ok, ja ću da pretpostavim da ju je pozvao momak, dok su se ono dvoje svađali...

Kad insistiraš, a ne znam da je neko odustao kad sam mu savetovao da odustane.
Da li ju je pitao veruje li u priče o NLO? Jeste. Da li je nedvosmisleno odgovorila da ne? Jeste. Da li ju je zvao momak? Nije. Da li je otišla po burek nakon jasnog i nedvosmislenog viđenja da njen budući poslodavac demantuje njeno uverenje? Valjda jeste, ako nije zbrisala glavom bez obzira.

Nije nedvosmisleno odgovorila da ne veruje. na konkretno potpitanje je slegla ramenima.


"Veruješ li u vanzemaljce?" stiže je sledeće pitanje.
Devojka nije znala da li treba da kaže veruje li ili ne veruje. Znala je samo da joj je posao bio neophodan, pa reče: "Da su zaista ovde, bilo bi u Dnevniku?"
"Misliš? Nije ti palo na pamet da postoji neka veća permutacija oko svega toga."
Devojka slegnu ramenima.

Za autora ''Rudija'':  mačke ne reže. I ne možeš reći:''vrtio glavom''. Potonje je možda greška u kucanju, ali mene, eto, nervira. Ne može ni ''snažnih psećih zubi.''
Uopšte uzev, simpatična priča. Svidelo mi se nemašanje ljudi u svemirska događanja i ono ''svemirski  lutalica''. Zamalo da dam bod.
Nisam zato što ostaje nejasno (neobjašnjeno) kako to da Rudi ima više uspeha kao predvodnik i savetodavac kod vanzemaljskih bića nego kod stanovnika svoje planete? Ako zanemarimo poslovičnu mržnju između psa i mačke, pamet jedne guske  i činjenicu da nema velike razlike između muve  i muve bez glave, možemo se do sutra pitati šta je pisac hteo da kaže i zašto je uopšte pisao ovu basnu?

Quote from: hidden on 08-10-2016, 12:57:26

Devojka nije znala da li treba da kaže veruje li ili ne veruje. Znala je samo da joj je posao bio neophodan

Autor će ti lako objasniti da to znači da ne veruje. Pitanja su uvek lakša od odgovora.


I neka ti bude: autor je otaljao priču i skoncentrisao se samo na efektni endline.

dobro, zaustavljam se...

Mogao si i mene da čukaš. Ja to bolje podnosim.

Na početku da kažem par reči o mojim kriterijumima, ili kako se to već zove. Boban je prilično jasno definisao zadatak. E sad, pošto su ovo (bar mislim) ponajviše priče mladih autora, treba biti i malo blaži u ocenjivanju... ali to ne znači da treba da žmurimo na besmislice.
A nisam baš presrećan rezultatom, da citiram Skalopa.
Ako imate godina kao ja i solidnu količinu pročitanih SF naslova iza sebe, postanete oštriji, možda i malo sitničaviji. Ali kad pročitam kratku priču – gledam šta mi je ponudila, da je zapamtim.
Ne mora ništa epohalno, nikakva velika ideja, ne!  Ali nešto -  neki fazon, vic, pančlajn, neki đavo po kome ću priču pamtiti, identifikovati, izdvojiti u moru. Jebeš priču od koje se posle sedam dana ne sećaš ničeg osim naslova.
Naravno, nemojte biti originalni po svaku cenu (svojevremeno, čitao sam urednikovo odbijanje neke priče u kojoj, u toku bitke na Neretvi, sleće leteći tanjir da vanzemaljci pokupe kalcijum iz kostiju izginulih partizana i Nemaca... Aman, i ja bih ispsovao autora!)
Posle toga šta mi  priča nudi,  ocenjujem pismenost  itd.  Pa tako:

01.    PRVI  KONTAKT
Kosmički brod sa socijalističke Zemlje nalazi planetu i na njoj potomke Engleza iz XIX. veka..  Jezik namerno parodira neke tekstove iz vremena SSSR, prosečno je pismeno... Ali malo usiljeno. Kao satira, jako okasnilo. Bez pravog fazona, na nivou blede dosetke.  Prosečno.

02.    SAN
Marku je umro otac, sam je, onda nalazi vanzemaljca koji je isto tako sam, pa mu i taj umre... Da li je samoća – usud svih bića u svemiru?  Ovo bi bila fina ideja, oseća se trud, ali i nedostatak iskustva autora.

03.    RUDI
Životinje su posada svemirskog broda, priču priča pas... Pada mi na pamet Zelaznijeva  Noć u samotnom oktobru, gde priču pričaju životinje – kućni ljubimci čarobnjaka i veštica...  Zelaznijeve životinje su zabavnije. Hoću da kažem, ova priča je pitko pisana, ima potencijal da bude duhovita – ali joj nadostaje još neka fora, da stvarno bude i duhovita. Ako autor još malo poradi pa nasmeje čitaoca - bila bi super.

04.    KA DRUGOM SUSRETU
Zašto imam utisak da sam ovo negde već čitao? Nije bitno. Vrlo pismeno napisano, rekao bih da govori o očekivanom drugom dolasku nekog poput Isusa, nisam baš sve detalje razumeo, ali ne smeta mi.  Ima solidan potencijal za doradu, pripada onim pričama gde čitalac treba da domisli neke stvari. Ako ima šta da se domisli, a ovde ima.
Potpuno nepotrebno menjanje ugla pripovedanja – čas je to u JA fazonu, čas u fazonu pripovedača sa strane.

05.    PULS
Priča vanzemaljac. Pripada rasi kojoj je važan zvuk, dospeva  (verovatno) na Zemlju, i tu završi raščerečen i montiran na neke gajde... Dosetka, bledunjava. Svojevremeno, načitali smo se toga u SIRIUSU. Stil možda malo rasteretiti.

06.    UJEDINJENJE
Slabo, biće zaboravljeno trećeg dana. Nemam za šta da se uhvatim. Autor treba da poradi na upotrebi velikih slova. Smisliti zaplet  ne može se na silu.

07.    MASLAČAK
Povređenog kosmonauta mali vanzemaljci donose do izvora, voda mu je neophodna, ali svestan je da će zagaditi njihov svet...  Bledunjavo. Pisano čitko, OK.

08.    BROD OD STAKLA
Momka muče košmari u zimsko jutro, dolaze vanzemalci, on im da KLIKERE, oni srećni odlaze... Sva sreća, brat mu rekao da nosi klikere sa sobom.   Ma, hajde!

09.    PAMTIMO IH
Ljudi sa drugih planeta žele da pronađu legendarnu matičnu Zemlju... Mnooogo staromodno, pozdravio te Hugo Gernsbek.  Slaba dosetka.

10.    OPUS 64
Devojčica svira protiv vanzemaljca... Dopada mi se što vanzemaljac svira tehnički savršeno – ali če izgubiti, jer svira bez strasti...  Ovo je lepa ideja. Priču treba rasteretiti od suvišnost  (ne mora Niš, ne mora pominjanje Oluje, može sasvim apstraktno, neki rat...) Oseća se početnik, ali po meni ovo treba samo malo doraditi i objavljivo je.

11.    NAJLEPŠA BIĆA SVETA
Ova je na mene ostavila najbolji utisak. Usput, uspela je da me uvuće sa onim povratkom u skrovište kroz opasnu noć, a tako brzo mene uvući u nečiji svet nije baš lako.
Iznenadila me. Ponudila nešto neočekivano. (Pade mi na pamet pričica Čarobni brojač, koju takođe pričaju bića iz bajki. )
Ima stilskih figura koje bih korigovao. I najinteresantnije, ova priča funkcioniše i ako iz nje izbacimo vanzemaljce.

12.    BUBA-MARIĆ
Oseća se početnik, stil malo rasteretiti. Na nivou dosetke – ali pade mi na pamet, ovo bi moglo fino da prođe kao dečija priča!

13.    ODABRANA
Vidim da se ova priča mnogima dopala, meni nije. Moguće da grešim. Ali osim malo feminizma, viška gorčine i ideje koja mene ostavlja hladnim – nisam video ništa više. Dešava se.
A i gorčina je bazirana na opštim mestima, bar za nas koji smo u četvrtoj četvrtini utakmice. Jako dobar momenat je kad junakinji lekar saopštava da je više puta rađala, o čemu ona nema pojma...Možda taj momenat uzeti i njime početi priču. Ali neku hororičnost ja tu nisam osetio.

14.    PERIPETIJE OKO SMRTI
Nekoliko dobrih rečenica o smrti i umiranju, i to je sve. Ostalo je staromodna dosetka.

15.    TISUĆITA GRANICA
Ova priča definitivno ima veći potencijal, od onoga što je ponudila, mada to  znači da treba priču produžiti...  Ovako, imamo vrlo dobru scenu na graničnoj rampi, i to je sve. Možda... bataliti razmišljanja o sudbini Zemlje, i umesto toga dati rečenice – putokaze prema tom autorovom svemiru. Da naslutimo šta se tamo još dešava. Nedorečene putokaze, koji mogu da vode u mnogo dužu priču...

16.    FRKI
Sportista ima vanzemaljca – anđela čuvara...  Ovo ću zaboraviti brzo.

17.    ALT-CTRL-DI-DIT
S detetom na krilu, programer ostvari prvi kontakt sa vanzemaljcima, preko računara...Ovo je simpatično, pitko, možda samo malo rasteretiti rečenice – i evo  lepe dečije priče.  Nisam je bodovao, ali kad sad razmislim – ovo može i u ZABAVNIK.

18.    FREJA
Jeste dosetka  ali novija, simpatično, dopalo mi se. Malo rasteretiti rečenice, opustiti ih... I može u ZABAVNIK.

19.    PROBNI RAD
Dosetka, skoro da sam rekao već viđeno, ali nisam. Malo bih skratio, da pojačam efekat. Pitko pisano, može  u ZABAVNIK.

20.    KORENI
Malo bih smanjio prostor posvećen vozu, a povećao prostor posvećen transformaciji – korenu. Jer ovo nije priča o železnici nego o transformaciji, o svojevoljnom pristanku na prelazak na novi nivo bitisanja...Nisam bodovao, dvoumio sam se. Svakako doraditi, može da bude fina setna priča... Ako se pogodi ta atmosfera.

21.    SARDONSKI  SMEH
Dosetka. Podsetila me na priče Henri Katnera u SIRIUSU, a ni njih nisam puno voleo

22.    SEDMI OBLAK
E, ovo mi se dopalo. Ovo ima smisla, fina fantazija o istini i mašti. Zašto je mašta čoveku važnija od istine, i zašto vanzemaljac to ne razume, a on govori samo istinu... Malo stilskog brušenja, i po meni može u ZABAVNIK.

23.    SVI NA IZBORE, REČE...
Ako je pokušaj političke satire, nije ništa naročito. Biće brzo zaboravljeno.

I ''Opus'' je kompletna priča. Uz to je korektno napisana, pa ostaje još samo da kažem zašto joj nisam dala glas.
Zasmetao mi je opis vanzemaljca - najgrđi stereotip! Moglo je bez njega, kad već sama priča nije posebno originalna.
Veći gaf mi je pominjanje izbeglica i ''Oluje'', čemu to?
Za priču uopšte nije od značaja kada i gde se odigrala.
Pominjanje nekog uznemiravajućeg momenta iz bliske istorije liči na senzacionalizam, ovde sasvim suvišan.
Ako sam pogrešno shvatila ili mi je što promaklo, molim autora da me prosvetli.

Da se i ja malo pomerim.


Sve do MASLAČKA priče su ili slabe ili nedovršene.


PULS je priča za koju je moj najkraći komentar: Ne. Ne razumem. Čestitam onima koji su razumeli. Ovde ću istaći samo jednu kilometarsku rečenicu:


Da, zaista na ovoj planeti postoje izuzetna mesta, savršena za rezonantne kutije, samim tim i teleportaciju ostatka Armade, ima dobru atmosferu u kojoj nećemo biti zauvek ućutkani – onako kako su neki moji srodnici skončali na gluvim, pustm objektima bez atmosfere, na koje ih je kvantni teleport nasumično poslao – pre no što je usavršen i naučen da bira lokacije.


Nemojte pisati kilometarske rečenice. Osim ako je tempo priče u pitanju. U ovakvim rečenicama uvek pšostoji zapeta koja se može zameniti tačkom.

U jebote! Početnik?

Prc Milojko!!!

E, da, Prc Milojko. Gde su tvoji komentari?

Quote from: scallop on 07-10-2016, 23:29:42
A, đe si glasao?

Moram priznati da sam zaintrigiran ovom paranoidnom epizodom... :-P xdrinka

Ka drugom susretu je priča koja me kupila na prvo čitanje. Stil, pripovedanje, pismena (zakeralica u meni je našla samo jedno t koje bi trebalo da ostane d -  u reči potsmeh), izuzetno lepe rečenice, nema standardnih grešaka u vidu suvišnih zamenica, prideva, predloga. Priča klizi.

Ipak, najmilije mi je što je ostavila i prostor za imaginaciju, tako da vidim život u zatvorenom, tiranskom svetu, koji je postao takav nakon stvari koje su se desile u dalekoj prošlosti. Pozivanje na Karađoza mi je hint na Prokletu avliju i kompleksnu dualnu prirodu glavne ličnosti tog romana, i uspostavljanje bliže karakterizacije lika satrapa Hamasina, za kog mislim da čeka povratak vanzemaljske inteligencije svestan da je to jedini način za poboljšanje postojećeg sveta, a za to mu je Numer neophodan.

Meni je ovo priča no.1 ove radionice.

Elem, dosta je priča u krugu, pa je, logično, i dosta nepismenoće i frljanja, ali i dosta sasvim solidnih priča, tako da ima svega. što se tiče Zabavnika, tu ga nisam nešto koristio kao reper za određivanje kriterijuma, s obzirom da se ne osećam upućeno u dovoljnoj meri da određujem šta je za šta. Priče, s toga, pročitah kao na radionici.

Uglavnom, da ne duljim, četiri priče su mi bile sigurica za glasanje, i zamerke su minorne, ako ih i ima. Druga mi je kategorija priča koje su mi zbog nečega baš dobre, zbog stila, ideje, atmosfere, ali i koje su mi imale neku falinku, neđe su se frljnule, i onda sam za peti glas birao jednu od njih po sistemu - eci peci pec. Treća kategorija su mi "đeca u zbegu", ima i toga dosta. Četvrta kategorija - kad ih budem komentarisao, praću klonju (hehe, zezam se, naravno, svi smo ovde da učimo, pa treba skrenuti pažnju na određene stvari, gramatiku, pravopis i tako to). Peta kategorija je bitanga, sa pričom "San", ako se ne varam, i tu već skidam kapu, pomak je u pitanju - konačno da i Pušinski malo odmori od felacija (vazda me nervirala ta smrdljiva pandurčina, uvek navijam za  nesrećnice da one njega naguze)
Dakle.

Rudi - najviše mi se dojmila. Ironično, ja ne volim te "priče za decu", bajke, basne, pa još i kada progovre mačećim i kučećim jezikom, uglavnom bacim knjigu u čošak, psujem, vrtim se po kući i psujem komšije, ali ipak, ova me je priča kupila solidnim humorom (glasno sam se smejao u busu dok sam je čitao), zapravo, odličnim homorom, od muve i njenog viđenja stvari (podseća me na one karikature Garija Larsona kada dve matore muve pričaju: eee, u naše vreme su muve bile muve, sunce je bilo sunce, a ne ovo, ovako, crveno i nisko. Nekada je bilo visoko i belo!), pa do guske koja vrišti "pušćaj, pušćaj", mačke, Rudija, ma odlično je. Ne bih ja insistirao na nekoj preteranoj logici tu, akcenat je drugde, na emociji, priča razgali sErce, pa i nema veze što se smer svemirskog broda okreće na ručicu a vakuum je poput jačeg vetra. Zaista, nije ni bitno - smešno je, duhovito, toplo, i ima valjanu poentu na kraju: i vanzemaljci moraju imati svoje Lajke, zar ne?

Maslačak - pre svega, vrlo pismeno, što se, suočen sa silnim nepismenoćama, ističe kao sjajan kvalitet. Stil mi je isto odličan, bez rogobatnosti i gubljenja, isporučuje priču, koja je, ohoho, dosta zajebana, u dobrom smislu. Pre svega, bavi se temom o kojoj se retko razmišlja, a verovatno će biti primarna kada se konačno susretnemo sa vanzemaljcima - a to je kako da se međusobno ne potamanimo virusima i bacilima. Ako su braća Indijanci onako reagovali, a oni su bili samo sa drugog kontinenta, kako će tek braća vanzemaljci... Takođe, dobro je postavljen lik i njegova dilema, da li biti čojstven ili biti živ, večito pitanje, i to sa očekivanim krajem: što cenim, jer nema lažnog moralisanja. U čelo, baš kako treba, i zato glasah.

Tisućita granica - naslov mi je užasan, bez uvrede autoru. Stvarno nemam ništa protiv plemenitog zapadnog srpskog dijalekta (ha, nešto sam vrcav od jutros), ali izraz tisućit mi zvuči kao ono kada imaš teglu turšije, pa ti u onom zelenkastom čorbuljku ostane poslednji kiseli krastavčić, smežuran i bedan, e on mi je nekako "tisućit". Ali, osim toga, priča sasvim po mom ukusu - i dobar primer stvaranja sveta u šest soma kraktera, koji nije napadan i nije pretrpan i zgusnut, nego onako, taman, daju se sočne asocijacije koje, onako, otškrinu vrata, ali ti ne pokažu sve. Dobra doza, što svako nije lako izvesti. ne znam ko je to još spomenuo., mrzi me da skrolujem, ali se slažem da su sva tri lika odlično prikazana, taman, i da je fantastična i donekle čemerna atmosfera lepo preneta. Posebnu čar daje činjenica da je glavni lik sa Zemlje, i onako, odlična mi je priča, a vidim da je u glasanju to i prepoznato.

Koren - ko to reče, varvarin, čini mi se, da je fokus bio više na železnici nego na tom svetu i šta se dešava sa njim, što se u neku ruku slažem, jer je scena postavljena sa tim kolodvorom, a posle se ništa ne uradi s tim. Meni je ona puška na zidu izašla već na uši, ali ne mogu da se ne složim da je u kratkoj priči daleko elegantnije kada su svi elementi inkorprorirani u fabulu, zaokruženi, poklopljeni, zapakovani. U taj nefokusirani deo mi spada i ona trubadura o tradiciji - nema tu mesta da se premisa razvije u šta zanimljivo, da se ta tema dublje prokopa, pa očeve tvrdnje nekako ostaju na nivou opšteg mesta. Ipak, priča ima jako lep stil, prenosi atmosferu, i fabula je odlično osmišljena, dakle, efektan završetak na kraju koji se pamti, a to mu dođe dosta bitno u crtici. U svakom slučaju, osim ovog mog usputnog mrmljanja, stvarno odlična priča i zasluženo nagrađena poenima, što pozdravljam!

Prvi kontakt - e, ovo mi je priča koja spada u onu drugu kategoriju "dobre, ali nešto fali", pa je nekako upala na glasanje, pre svega zato što je vrlo pismena, a to se treba nagraditi, ali i zato što baštini tu neku vrstu prikrivenog, pomalo ciničnog, pomalo ironičnog, humora koji se meni jako dopada. Čitajući je, uživao sam, jer nekako glatk oteče, kao da ploviš mirnom rekom. Neke priče su mi kao da porineš kanu u reku, pa je negde duboko i plovno, negde plitko, negde su virovi, a negde te krokodil pojede - u svakom slučaju, truckavu vožnju pružaju, a "Prvi kontakt" vozi lepo i sigurno i lagano, i ja prosto poverujem autoru da zna šta radi.
Međutim, kraj mi je promašaj, jer sve je tu, postavljeno, čekamo razrešenje, neki "vau" momenat, a onda ništa - samo krknu nuklearku, okrenu se i odu. I ajde, ne mora sada plastično da se objašnjava ko je tu ljude izložio i zašto, ali bih ipak očekivao neku moralnu pouku iza svega toga, nešto, neki stav, ideju, neki zaključak. Ovako, prosto su konstatovali da je neko napravio zabavni park sa ljudima, sve spalili i otišli. A ako je iza svega toga neka namera da se kritički osvrnemo na sisteme komunizma i kapitalizma, pa, ko što varvarin reče, autor je zakasnio nekih tridesetak godina, i nekako mi sovjetski kosmonauti prosto nisu relevantna tema više. Ali, bar je lijepo napisano :)

Redosled poteza je sledeći: odabraćemo neku količinu priča koje će ići sve u jednom broju Znaka sagite, recimo, broj 24.
Priče će biti sređivane i doterivane pre objavljivanja, nege glancane, neke možda skraćene, neke zasigurno produžene jer im je 6000 karaktera bilo tesno.
Onda će odštampani broj ZS da ode na sto urednika u zabavniku koji će iz svega toga da odabere da li će i koliko priča uzeti za Zabavnik.
U međuvremenu Radmilo treba da zada novu temu, ali je izgleda zaboravio na to.

Korenu sam dala poen premda imam suštinski problem s konceptom fatalističkog roditeljskog odlučivanja o sudbini sopstvene dece. Potpuno sumanuto, al čitajući priču na um mi padala Magda G. i njeno šestoro dece u berlinskom bunkeru. Al da stanem s tripovima. :)

Priča ima lep, premda malo sveden stil (što joj nije mana i uklapa se u kompoziciju), pismena je, ne pati od standardnih boljki.

Problem mi je patetika. Pretpostavljam da je i majka nekad davno otišla da se "ukoreni", al bih umesto priča iz voza više volela da čujem zašto je ona otišla  tada, a otac sada pa plus sada (a ne tada) s detetom.
U svakom slučaju, ovo bih, uz doradu, volela da pročitam u papirnoj formi.

QuoteKa drugom susretu je priča koja me kupila na prvo čitanje. Stil, pripovedanje, pismena (zakeralica u meni je našla samo jedno t koje bi trebalo da ostane d -  u reči potsmeh), izuzetno lepe rečenice, nema standardnih grešaka u vidu suvišnih zamenica, prideva, predloga. Priča klizi.Ipak, najmilije mi je što je ostavila i prostor za imaginaciju, tako da vidim život u zatvorenom, tiranskom svetu, koji je postao takav nakon stvari koje su se desile u dalekoj prošlosti. Pozivanje na Karađoza mi je hint na Prokletu avliju i kompleksnu dualnu prirodu glavne ličnosti tog romana, i uspostavljanje bliže karakterizacije lika satrapa Hamasina, za kog mislim da čeka povratak vanzemaljske inteligencije svestan da je to jedini način za poboljšanje postojećeg sveta, a za to mu je Numer neophodan.

Sad ćemo da polemišemo, sestro slatka.
Kod kratke priče, a pogotovu kod kratke priče koja pretenduje da bude pretenciozna, svaka reč mora biti na svom mestu da bi ugođaj bio potpun.

A evo šta ona priča nudi već na samom početku.

QuoteDvestadvadeset i sedam generacija Spora proteklo je do trenutka kada je ponovo počelo da se šuška o njemu.

Šta ova rečenica znači? Da je ,,Spor" nešto što ima 27 generacija, a da je i nešto o čemu se ponovo šuška. Da li je to pisac hteo da kaže? Ili je hteo da kaže da je od ,,Spora" prošlo 27 generacija. Sledeće rečenice ukazuju na to da je ovo što u stvari ne piše tačno. A pisac ga namerno, da bi se pravio mističan i da ostavi utisak na čitaoca, pušta da živi u neznanju.
Ali ako je to slučaj u pripovedanju u prvom licu, kako je priča započeta, nema nikakvog razloga da tako ostane u pripovedanju u trećem licu u nastavku priče. Međutim, sveznajući pripovedač nas i dalje drži u neznanju i čak doliva ulje na vatru pominjući Karađoza, lika iz neke druge kulture, meni nepovezane sa onom ,,satrapa". Ako bi se moglo i oprostiti piscu to mešanje različitih kultura, ako u toj hipotetičnoj budućnosti može doći do toga da pripovedač u prvom licu meša kulture, to sveznajući pripovedač nema opravdanja da čini i samo me, kao čitaoca, dodatno nervira, zbunjuje, ruši mi onu famoznu mogućnost da ,,suspendujem nevericu".
Eto zašto ta priča nije dobila bodove, a sasvim se slažem da ima i lepih momenata i lepih rečenica i zanimljivu ideju. Naprosto, tokom čitanja priče, ma koliko se udubljivao u nju, imao sam osećaj da me pisac neopravdano maltretira. Što, bar po meni, nije u redu.
Pri čemu ne osporavam ni na koji način talenat pisca. Moglo bi se od ovoga napraviti vrlo dobro ostvarenje.

samo da ne krenemo da se bijemo. :lol:
uopšte ne mislim da je priča pretenciozna, a tek ne mislim da je mistična, sve je tamo gde treba da bude.
u mom univerzumu :lol:, 227 generacija spora je prošlo pre nego je počelo da se šuška o povrratku vanzemaljske inteligencije, tj. "o njemu".

razumem da si imao problem sa suspenzijom neverice, mozda bih i ja da mi lik latifage nije jedan od omiljenijih, pa sam prosto ekstrapolisala i dodala dodatni lejer na satrapov lik.
moguće da je to razlog za ovaj subjektivni otklon? :lol:

Peripetije oko smrti je dobila glas iz dva razloga:
1) meni ovo priča baš za Zabavnik
2) autor ima sposobnost filmovanog pripovedanja, sve slike sam imala jasno u glavi, dok...dok ne dođemo do upravnog govora i dijaloga s mačketinom. :lol:
Moralo bi da se poradi na dijalozima, da postanu malo prirodniji.
Solidno pismeno al prisutne typo greške, zarezi, etc - al ništa što nije lako rešiti.

A šta ćemo sa ovom rečenicom?

QuoteKao i kod svih drugih dugih tradicija i u pripovedanju o Sporu

Šta ti je ovde "Spor"?

Ma i Karađoz i Latif-aga... Živeli!  :)


Đe me nađe!


https://www.youtube.com/watch?v=lF5Shr1aUaQ (https://www.youtube.com/watch?v=lF5Shr1aUaQ)

Quote from: Mica Milovanovic on 08-10-2016, 16:39:35
A šta ćemo sa ovom rečenicom?

QuoteKao i kod svih drugih dugih tradicija i u pripovedanju o Sporu

Šta ti je ovde "Spor"?

al ne možeš da vadiš pasus iz konteksta :lol:

QuoteDvestadvadeset i sedam generacija Spora proteklo je do trenutka kada je pono­vo počelo da se šuška o njemu.
Računali smo pomno koliko je to u godinama. Izgleda da su samo Numerima bile važne vrednosti koje može da potvrdi Sunce. Ostali su odbacili sećanje na trenutak kada je legenda zamenila istoriju. Kao i kod svih drugih dugih tradicija i u pripovedanju o Sporu bilo je toliko neslaganja da je većina naroda odbacila naše računice i zaplela se u granicama svojih ograničenja.

spor je shit koji se desio pre mnogo godina, a sve tradicije su  sklone ulepšavanju/poružnjavanju nečega što se tako davno desilo. i konačno: različiti narodi krenuli različito da tumače.

Quote from: Mica Milovanovic on 08-10-2016, 16:42:46
Ma i Karađoz i Latif-aga... Živeli!  :)

Đe me nađe!

https://www.youtube.com/watch?v=lF5Shr1aUaQ (https://www.youtube.com/watch?v=lF5Shr1aUaQ)

ovo ćemo da shazamujemo kod mesara milana, stavi na listu!

Odabrana mi je ekstremno simpatična priča, kakav Lavkraft kakvi bakrači, ovo je pjur ril lajf razmišljanje prave žene. A ako je priču napisao muškarac iz ženskog lica, dodatni komplimenti.
Premda, sigurna sam da je žena.
Pismeno je, lepo teče, nema previše prostora za moje imaginacije i učitavanja :lol:, al ovde sam nekako fajn s tim.
Meni ovo priča za Zabavnik, uz vrlo malu doradu.

 Kontakt
I radnja i likovi u ovoj priči su vrlo plošni, što priču ne čini dovoljno dobrom ni dovoljno privlačnom, ne nagoni čitača da u nju zaroni, ne navodi da se o njoj razmišlja ni na trenutak više nego onoliko koliko je potrebno da se preko nje pređe očima. Suhoparni izvještaji iz svemirskog dnevnika, mogli su biti nadomješteni lucidnim i luckastim mislima onoga koji izvještava. Pomahnitao izvještavalac s mjesta događaja? E to bi već bila neka sasvim druga priča. Ovako se sve svodi na gotovo novinarsko izvješće. To nije i ne može biti zanimljivo. Priča ima i gramatičkih grešaka, mada mi se čini da su prije učinjene omaškom nego li neznanjem.

Tisućita granica je peta priča za koju sam glasala i za nju imam ambivalentne osećaje.
Izuzetno je lepo napisana, stil, pravopis, karakterizacija tri lika prilično solidna za ovako mali prostor, tehnički odlična.

Međutim, ostavila  me bez emocije (na način na koji me ZŽ ostavi bez emocije) i želje da dalje čitam o likovima.
Fali mi životnost.

Naslov ne bi bilo loše promeniti, nekako mi rogobatan.

Quotespor je shit koji se desio pre mnogo godina

OK. Imamo u dve rečenice da je spor šit koji se desio pre mnogo godina, a takođe je spor nešto što ima 227 generacija.


Odluči se šta je po tebi spor. Ja pojma nemam, jer mi pisac u dve rečenice govori dve različite stvari. I još se pravi tajanstven.

Al to je isto! :)
Spor se desio pre mnogo godina i otad je proteklo 227 generacija. Ista stvar, samo drugačije napisana.
U svakom slučaju, pojma nemam da li je autor imao neku drugu ideju na umu, al ovo je svet koji sam ja dobila / učitala? nakon čitanja.

 San
Da se razumijemo, ova je priča jako loše napisana, na svim mogućim nivoima, naročito stilski. Ali, da me pisac ne bi shvatio pogrešno, prvi se mačići ionako u vodu bacaju. To jest, bacaju se i oni drugi i treći i...
Kao prvo smeta korištenje imena Marko i to u priči u kojoj imamo samo jedan lik, i taj isti lik ni sa kim ne komunicira, i nitko ga do kraja priče ne pozove imenom. Čemu onda ime? Čemu pedeset puta ponoviti; Marko je rekao, Marko je pomislio, Marko je izašao... Korištenjem glagola ili zamjenice, rješava se problem s ponavljajućim riječima. A moglo se pisati i iz prvog lica što mislim da bi možda donekle popravilo situaciju. Dalje, o rečenicama... Kad se piše, one nisu konstanta, neki zakon koji se ne da promijeniti. Dapače, izvrtanje i obrtanje je zakon u pisanju sve dok se ne postigne da zvuče dobro. Ili makar bolje od prethodnog puta. Na jednom mjestu, rečenica do rečenice se počinje s istom imenicom; biće je imalo – biće je izgledalo. Loše. U 6000 karaktera nema mjesta za omaške. Sve se vidi, svako je slovo ogoljeno do svoje srži.
"Na horizontu svanjivao je novi dan"
Na horizontu sviće novi dan.

To si ti tako pročitala, to i ja mislim, ali pisac to nije napisao. Napisao je da je prošlo 227 generacija Spora. Nije napisao da je prošlo 227 generacija "od" Spora. Jer ako napiše da je prošlo 227 generacija "Spora", a ne napiše šta je to "Spor", ja počinjem da učitavam nešto čega nema. I kvari mi ugođaj. Nervira me. To je loše. Zato nije dobio bodove.

E, da ste malo ručkali i da ste malo pajkili sad biste bili orni kao ja. Jedva iščitah Saturnicin napor da počne i Scordiskov napor da završi, kad otpoče frtutma oko priče koju sam ja svrstao u nepismene i nedovršene. Ako nije dovršena za 227x32=7264 godine, ne može ni na tri i po strane.


Ja bih o Bobanovim planovima. Da sam Politikin Zabavnik svakako ne bih objavljivao priče objavljene u Znaku Sagite 24. Izbor će morati da sočini na neki drugi način. A što se tiče nove teme, Boban samo treba da kaže "Hop!" A još nismo završili sa komentarima pre, a još manje posle identifikacije dičnih spisatelja. Mene posebno zanima onaj koga sam stavio na prvo mesto. Da ne pominjem da na tom "prvom" mestu ima čak tri priče.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 17:52:49
E, da ste malo ručkali i da ste malo pajkili sad biste bili orni kao ja. Jedva iščitah Saturnicin napor da počne i Scordiskov napor da završi, kad otpoče frtutma oko priče koju sam ja svrstao u nepismene i nedovršene. Ako nije dovršena za 227x32=7264 godine, ne može ni na tri i po strane.


Ja bih o Bobanovim planovima. Da sam Politikin Zabavnik svakako ne bih objavljivao priče objavljene u Znaku Sagite 24. Izbor će morati da sočini na neki drugi način. A što se tiče nove teme, Boban samo treba da kaže "Hop!" A još nismo završili sa komentarima pre, a još manje posle identifikacije dičnih spisatelja. Mene posebno zanima onaj koga sam stavio na prvo mesto. Da ne pominjem da na tom "prvom" mestu ima čak tri priče.

nema veze što nismo završili, samo vi zadajte, bolje da imamo vremena na pretek, nego da nam je knap.

Rudi
Ne znam kako komentirati ovu basnu. Možda ima neku skrivenu poruku u sebi, ali je ja nisam pohvatala. Izmiče mi njena duhovita komponenta.

Da se vratim na ODABRANU, koja je, po meni, najbolja priča ove radionice... Par komentara osporava link sa Lavkraftom. Pa kako kad autor daje deci imena kakva bi im dao Lavkraft. Zar je to slučajno? Pa pominjanje hobotnica bez očiju? Zar time pisac ne sugeriše postojanje sila sličnih onima koja postoje kod Lavkrafta. U priči od 6000 karaktera svaka reč se važi. U prozi, a posebno u žanrovskoj fantastičnoj prozi ne može se zanemariti nasleđe žanra.
Ja ne osporavam da priča ima par slojeva, da je ono što lilit kaže veoma bitno, možda i najbitnije - zato sam joj i dao ovako visoko mesto - ali do tih slojeva, ona dolazi vezujući se na tradiciju žanra, na tradiciju lavkraftovske proze, na ono što je neko ovde prokomentarisao kao "kosmička strava".

Ka drugom susretu
Jako lijepo napisana priča, vidi se da je u pitanju spisateljski maher, ali mi se jednako tako čini da bi priča, makar meni, bila razumljivija da je dulja. Da mi autor nema potrebu u kurzivu tumačiti što je bilo prije, što između. Jer me kurziv u ovako kratkoj formi iritira. Dakle, ja je vidim izvrsnom jedino ako će biti proširena na novelu. A potencijala svakako ima. Možda te nesretne spore, oko koji se sporimo, budu bolje razjašnjene.  :)

@mićo,

parodiranje lavkrafta ili vid satire, da.
ono što sam mislila je da mi atmosfera nije lavkraftovska. ovo je jedna skoro pa vesela priča, uz svu muku i strahove koje divno opisuje.

"Odabrana" je sjajna priča. Po meni daleko najjača u ovom krugu.

Ima izvanredan obrt, za mene totalno neočekivan.
Pomislio sam čak i da me autor zajebava u vezi zadate teme...

Sve dok nisam odmakao dalje od polovine.

.. I da...

Veze s Lavkraftom nema...

Ako je ovo vesela priča, onda je to najbolji dokaz da smo, u stvari, dve rase koje sasvim slučajno naseljavaju istu planetu.
Ni "s" od satire ja ovde video nisam.

Ja plakao pola sata.
Stjuardese dolazile da pitaju da li mi trebaju maramice...  :cry:

to ti pričam godinama al ti mi ne veruješ!
xcheers  xrofl

ček da vidimo šta će autor da nam saopšti na kraju, al meni je super što, uz sve razlike u doživljaju, oboje ovde vidimo sjajnu priču.

Mićo, pitaćemo autoricu ODABRANE, ali ja ti tvrdim da jednostavno nije znala koja imena da nadene. Iz istih razloga nije ni satira.

Mučim se da završim, nego šta, život je muka i borba neprestana :D

Nego, da pređemo na zabavniju kategoriju: "zamalo da glasam, ali"

Puls - nisam glasao jer mi je bio bed: em sam je čitao u svojstvu beta čitaoca, em sam bio jako loš beta čitalac, s obzirom da tek sada dajem svoje viđenje priče (izvinjavam se, mnogo se izvinjavam, al' sam bio natovaren obavezama).

Prvo, ovo su najinventivniji vanzemaljci u krugu - zašto stalno da budu zeleni ljudi i bube, neka budu zvuk! Odlična ideja, i dobro uklopljena, sa obiljem lepih detalja: trebaju im prirodne rezonantne kutije da bi se teleportovali, i ne mogu opstajati u vakuumu, gde zvuka nema- odlično!

Ne bih rekao da je nepismena, ko što se spočitava, čak naprotiv - rečenica jeste duga i preduga, ali se ne gubi ni u jednom trenutku, ima početak i kraj, glavu i rep, i Kurtu i Murtu, i autor lepo plete svoju priču na sebi svojstven način, ima neki ritam, flow, tok koji jeste specifičan, ali meni prija,  dobro me voza.

Međutim: pred kraj priče, u poslednjoj trećini, otprilike, kad počne pičvajz sa ljudima, priča se preterano zaplete, kako u pojmove nepoznate izvanzemaljcima (što ostavlja čitaoca da sam nasluti o čemu je reč), ali i u previše objašnjavanja i prepričavanja, što postane naporno za čitanje, a i za razumevanje (cevčice, cevčice, cevčice - a meni je to neodgovarajući izraz za ruke, jer cevi su mi nekako uvek šuplje). Ne kažem, ideja je dobra, i poslednja rečenica je efektna tačka na priču, i prijatno sam iznenađen samokontrolom autora (nije natrpao sve što mu padne na pamet, a zvuči dobro, nego je ono - s merom), ali taj poslednji deo bih ja skratio, i očerupao, i učinio malo razumljivijim.

Problem razumljivosti je, između ostalog, i u tom razrešenju. Igrom slučaja sam jutros, onako krmeljav, saznao koji je to misteriozni objekat sa šipkama u pitanju, i iskreno, nikako mi to ne bi bila prva asocijacija. Ni druga, ma, nikako se ne bih setio šta je autor hteo da kaže. Neću reći šta je u pitanju, zanima me kako su drugi shvatili ovu priču. Mićina ideja o koncertu je dobra, a ja sam zaključio da je u pitanju elektrana koja je generisala frekvenciju koja je postala samosvesna - ili tako nešto. Omaših, treba li da dodam.

Kalašnjikov, kalašnjikov - bambi za ludilo. Pa da li tebi, autore, ovo liči na¸"toplu, humanu" priču? Dosledan bol u kurcu, i odlična priča! Takvi nam ljudi trebaju. Samo, pisana je izuzetno vrljavo, degutantno je raskupusana, nije ni jednom pregledana pre slanja, verovatno si je poslao dan posle roka, i zato nisam ni bodovao.

Al ipak - sviđa mi priča, kao da se voziš na brzacima, kajaking, smrdi na napalm i gerilu, i izuzetno je zabavna, i ima neke i slikovite i duhovite opise. Ni poenta, u suštini, nije loša, možda je čak i dobra metafora trenutnog stanja u svetu kada možeš birati samo između dva zla, samo, ja tu već vidim i nastavak - udruže se zemljani sa vanzemaljskom matičnom planetom, ne bi li skinuli ove druge, vanzemaljske dahije. Prvi srpski ustanak!

Simbol anakonde mi, doduše, nije bio jasan.

Odabrana - slažem se sa cenjenim publikumom, ovo je takođe sasvim solidna priča sa efektnim krajem koji šalje jezu niz kičmu i od koje će mala deca pišati u krevet. I mene je podsetila na Lavkrafta, jer hobotnice, jebiga.

Lomio sam se da li da bodujem, pa na kraju nisam, jer mi je ovaj ljudski šljam u priči potpuno antipatičan. Ni naratorka mi nije jasna - neće da si komplikuje život muškarcem, pa se uhvati za ovog imbecila? Ne kažem - ima i takvih, to mu dođe kao socijalna kritika, presek društvenog stanja, ali i dalje, da su mi ti ljudi što učestvuju u priči nekako bliskiji, razumljiviji, sigurno bi mi i fabula, inače odlična, bila bolja.

Peripetije oko smrti - zašto mačak priča hrvatski, niko se ne pita, a meni nije jasno. Ali, zato mi je urnebesno, daje neku alanfordštinu celoj priči. Dobro je napisana, i duhovita, al' se kraj vidi iz aviona, i nekako ima mlak utisak. Baš je bilo jasno šta će da se desi, eto, to mi je jedini razlog zašto nisam glasao, a verovatno i bih, da je moglo za više od pet priča.

Pamtimo ih - e, ovo je priča sa odličnom poentom, samo je nekako nesrećno sročena, na brzinu, onako, sprinterski, bez ovog ili onog lika da se za njega uhvatim, da me vodi kroz fabulu. Da su ljudi otišli tako daleko od Zemlje, a da su nju naselili roboti koji su umislili da su ljudi? Odlično! Da oni umesto metalnih materijala koriste meso? Još bolje! Samo, čitav se intergalaktički rat dogodio u šest hiljada karaktera, i još su oni zapetljani zakoni relativnosti vremena pri putovanju brzine svetlosti apsolutno izignorisani (ne volim kada se u SF ratuje i putuje kao da idu od grada do grada, bez nekog kreativnog opravdanja za to), a i poenta je nekako sročena na brzinu, kao da smo žurili na autobus, a autor ti mora još na brzinu ispričati kraj, dok te čepa za rukav.

Ja bih, iskreno, voleo ovu priču da vidim prepravljenu, ali tako da se možda ubaci neki lik koji bi, nad umirućom Zemljom robota, kontemplirao o svemu što se do tada dogodilo, i preslušavao poslednju poruku zemljana.

Vidim da je Boban napisao da nisam postavio novu temu. Čim otvori novi topik, zada rokove i najavi da ću zadati novu temu - eve me.

Auh, vidim da žurimo.

Dakle: ono za šta u principu nisam planirao da glasam, i zašto nisam:

Alt - ctrl - delete - ovo je dobro napisano, nema šta, i prenosi tu toplu atmosferu porodičnog doma, otac i sin, dva junaka u avanturi, dva spadala, Lolek i Bolek, i meni je sve to u suštini onako toplo, lepo i simpatično. To je vrlina ove priče, prenosi tu ugodnu, kućnu atmosferu, ćapila me je na emocije. Za autora "Kalaša": to je topla, humana priča. Međutim, osim što udara u tanke žice, sam zaplet oko sretanja vanzemaljaca i greške na tastaturi, negde mi je na nivou onog filma kada munja udari toster, pa ovaj postane mašina za putovanje kroz vreme - potpuno besmisleno.

Probni rad - bez uvrede, a i nisam ja neki arbitar za to, ali meni je ovo nevešto sročena priča, sa poentom koja bi možda i bila bolja, samo da je drugačije ispričana.

U stilu nema nekog poigravanja, zezanja, menjanja tempa ili potrebe da se zabavi čitalac - sve je samo prepričano. Autor ti pokaže - "To je prostorija četiri sa četiri metara, sto tu, stolica tamo", kao u priručniku. Zarezi se maše povremeno ili ih samo nema, al to treba da pogleda neko ko je umešniji sa tim. I reči i izrazi se ponavljaju, da ne jurim, evo prvi pasus: "Devojka zastaje na samom ulazu, osvrće se da vidi da li je neko posmatra, dvoumi se neko vreme, a onda ulazi unutra." Ravno je, neinventivno i dosadnjikavo.

Priča je dosledno zbrčkana, a kako glavni lik krio vanzemaljce, a sekretarica ga za pet minuta provali, to mi nije jasno. I poenta je nekako napisana ogromnim, crvenim slovima - OVAJ ČOVEK KRIJE VANZEMALJCE! Više volim kada u priči sam naslutim šta je pisac hteo da kaže, putem nekih usputnih natuknica (ovde bi se to moglo bez problema izvesti, mislim), nego baš da mi za kraj crta poentu.

Frki - da li je ovo neki priručnik za samoispomoć? :D

Mislim, u redu je priča, ali me nešto nije sve to skupa dotaklo. Jeste, treba sebe naterati na pomake u životu, svakome treba neki Frki, namera iza pisanije je plemenita, ali na kraju krajeva, nije mi ovo nešto što bi se zadržalo u pamćenju, niti mi je kraj bogzna kako upečatljiv.

Sedmi oblak - nemam ništa protiv, u smislu, autor je pismen, ima sasvim pitak i fin stil, i zanatski je odradio priču za koju je procenio da se može objaviti u Zabavniku, što je lepo za videti. Malo istorije, malo plemenitih moralnih primera, prave vrednosti, baš kako treba, samo, mene sve to skupa nije dotaklo. Možda sam prećerano ciničan, il' samo volim prljave priče, al ovo nije moja šolja čaja, što bi rekli braća Englezi.

Najlepša bića sveta - nekako, kao da je napisana u grču. Kao da se autor stis'o da sve to zvuči lepo i knjiški, sve sa poetičnim obrtanjem reda reči u rečenici, arhaičnim vremenima (što priči daje donekle melodramatičan ton, a ne treba joj), ali je moj utisak da sve to skupa ne zvuči prirodno, lagano i opušteno, već kao da se priča sili ka književnom izrazu, a ona bi negde drugde. Ima, između ostalog, i dosta opisa koji su neka opšta mesta: zaparao je tišinu, ili misli što mu zuje ko pčele oko glave, ili tako nešto. To oduzima na doživljaju, ne da su izrazi loši, ali su izlizani, pa ne ostavljaju željeni efekat. Uz sve to, opet kažem, nisam neki primer pismenosti, ali i dalje zapažam dosta pravopisnih grešaka, i kao da se ne zna šta i kuda sa zarezima. Evo, u prvom pasusu odma':

"Na ravnom krovu najveće zgrade okupljaju se bića (zarez) kao što to čine poslednjih godina"

I isto:
"Beskrajno strpljenje koja bića poseduju, ju je izdalo." - ne može ovde "ju je" posle zareza, jer zarez polovi dve celine u rečenici, ne mogu se rečenice tako šjeći napola :)

Fabula - ok, nije loša, vanzemaljci će nas podsetiti na ono što zaista treba da negujemo, dete u sebi, s tim što je meni to odveć ušećereno, mislim, razumem zbog teme kruga, samo nije neka frekvencija koja me je potakla na razmišljanje, ili rastužila, ili razveselila, ili ostavila neki dublji utisak.

Scordisk, ja sam samo vojnik Radionice. Čak i ako otvorimo temu za sledeći mesec, protekli ni izdaleka nije gotov. Mislim da se bar polovina učesnika švercuje sa komentarima, a to je jedino što smo ponudili autorima. Kako stoje stvari, nigde drugde ih neće dobiti. Nisu otvorena ni imena autora da vidimo kome smo šta sasuli u oči. I da komentarišemo komentare. Recimo, iako si bio najiscrpniji, nisi mnogo pomogao. Više si demonstrirao svoje stavove, a priznaj da je jedan čitalac tek crtu više od ništa. Moguće je da pojedinci koji nisu dobili nijedan komentar požele neki ili nečiji. Ako bude otvoren novi zadatak imaćemo dosta vremena i za jedno i za drugo.

Pa dobro, ko što reče Štulić, ne mogu pomoći nikome od nas. Komentar i jeste demonstriranje stava, odnosno, demonstriranje stava prema priči, pa što više komentara bude, to će autori moći da sebi naprave neki presek stavova, i da apstrahuju neku objektivnu istinu o sebi i svojoj priči (al sam ga zavijo), te neka s tim sami sebi pomažu. Znam da ja 'oću.

 Puls
Nisam je bodovala iz razloga jer cijela od početka do kraja prepričana. Lijepo to teče, ali tok zvukova i rezonantnih kutija, priličio bi u ovom slučaju nekoj dužoj formi, kao uvod u nešto veće.... Ovdje po meni nisu zadovoljeni osnovni uvijeti koje zahtijeva forma od 6000 karaktera.

 Ujedinjenje
Meni uvijek bude žao kad priča ostane bez ijednog boda. I bez komentara. Kao siroče. Pa evo, biti ću kratka.
Predugački opisi Marine. I ne samo dugački već i patetični. Ljubav opisana kao u najljućim ljubićima. To je nepotreban kič. A i nije zanimljivo. Tražimo nesavršene junake. Tražimo slabosti u junacima. Pišemo o ljubavi, ali tako da ne tučemo njome u sva zvona. Nikoga ne zanima povijest Marininog života do trećeg koljena. Nije u funkciji priče. Priča se trebala zadržati na nekoj sceni iz života ovih golubića. I tu scenu se trebalo razraditi. Boga iz priče izbaciti. Vratiti naslov kakav je bio na početku, onu klupicu, onu sjenu, onu potragu za suncem, to mi je bilo dobro. Da ne kažem odlično. I napisati solidan sf još jednom ispočetka. Nadam se da nisam bila prestroga.  :)

Evo ja ću da budem stroga: kod ''Ujedinjenja'' mi je najveći problem izvesna banalnost i praznina u nastojanju da se predstave ljubavna osećanja. Priča sama po sebi može da se istrpi. Nije posebno interesantna i ne kažem da ja volim takve stvari, ali priča ipak postoji. Time se ne mogu uvek pohvaliti neki koji lepše pišu, tako da autor sigurno nije beznandežan slučaj.
Kad kažem banalnost, mislim otprilike na ovo:

''Upoznali smo se na nekom simpoziju naučnika već u zrelijim godinama. No ljubav je procvetala u nekom drugom sastanku.''


Brate ili sestro, ovo ti zvuči kao ogovaranje, a ne kao da čovek priča o rađanju životne ljubavi.

Quote from: Kimura on 08-10-2016, 22:43:43
Evo ja ću da budem stroga: kod ''Ujedinjenja'' mi je najveći problem izvesna banalnost i praznina u nastojanju da se predstave ljubavna osećanja. Priča sama po sebi može da se istrpi. Nije posebno interesantna i ne kažem da ja volim takve stvari, ali priča ipak postoji. Time se ne mogu uvek pohvaliti neki koji lepše pišu, tako da autor sigurno nije beznandežan slučaj.
Kad kažem banalnost, mislim otprilike na ovo:

''Upoznali smo se na nekom simpoziju naučnika već u zrelijim godinama. No ljubav je procvetala u nekom drugom sastanku.''
[/size] Brate ili sestro, ovo ti zvuči kao ogovaranje, a ne kao da čovek priča o rađanju svoje životne ljubavi.
[/size][size=78%] [/size]

kimura, mislim da je u pitanju početnik. pa rekoh, polako...

Saturnice, naterala si me da još jednom pročitam priču UJEDINJENJE. Ne mora dalje da komentarišeš ovo kolo Radionice. Ego te absolvo!

''Buba-marić'' je mnogo manje ''kriv''. Uz izvesne ispravke bi to mogla biti dobra priča za decu. Missim, ko će igračku ulovljenu na mestu gde se odlaže po život opasan otpad dati vlastitom detetu?

Quote from: scallop on 08-10-2016, 22:47:29
Saturnice, naterala si me da još jednom pročitam priču UJEDINJENJE. Ne mora dalje da komentarišeš ovo kolo Radionice. Ego te absolvo!

hvala...

Vas dve se takmičite ko će slabiju priču da komentariše?

Ne. Saturnica me je navela da se osetim krivom zato što ne pominjem priče koje nisu dobile bodove - kao siročići.
U pravu je. Kad već nema glasova, ne treba im uskratiti svaku pažnju.

Inače, meni su najslabije ''Prvi kontakt'' i ''Svi na izbore''. Ovu drugu sam jedva pročitala kako mi je nezanimljiva bila, a obe sam gotovo zaboravila.

Ne sećam se da si komentarisala moju priču. 8)

Zato sam jedina glasala za ''Sardonski smeh''.  :lol:  Možda glupo sa moje strane.
Svesna sam da priča  ima ozbiljan nedostatak, ali me je pridobio uvod koji je bio tako uvreljiv i životan. Jednostavno sam videla Milana i tobožnjeg profesora pred sobom. Do sunovrata dolazi kad se vanzemaljci pojave. Šteta.

Quote from: scallop on 08-10-2016, 23:19:43
Ne sećam se da si komentarisala moju priču. 8)

Jesam, ali odavno.
Sad mogu dodati da mi je žao što je od prvobitne zamisli ispala samo kratka priča, mada može i tako. 

SARDONSKI SMEH, veliš da bi bio bolji da nije arčio slovne znake i naterao 7176 slovnih znakova. Ponekad je malo mnogo, a mnogo ispadne malo.

Liči mi kao da čovek nije smislio priču, već se domišljao u toku pisanja. Nekad može da uspe, ali uglavnom nije za preporučiti.

Quote from: Kimura on 08-10-2016, 23:26:19

Jesam, ali odavno.
Sad mogu dodati da mi je žao što je od prvobitne zamisli ispala samo kratka priča, mada može i tako. 

Biće da je izgubljena u prenosu, što bi rekla Skarlet Johanson.

Quote from: Kimura on 08-10-2016, 23:26:19

Quote from: scallop on 08-10-2016, 23:19:43
Ne sećam se da si komentarisala moju priču. 8)

Jesam, ali odavno.
Sad mogu dodati da mi je žao što je od prvobitne zamisli ispala samo kratka priča, mada može i tako. 

Najveća mana te priče je što ima postavku novele... ali hajde da sačekamo ponedeljak i objavljivanje imena, pa da se onda blatimo na svim nivoima.

Koje priče?

Freja – I njoj sam dao svoj glasić. Ova priča me je kupila golim sf suraundom. Retko se vidi na radionici. Moglo je i bez toga, ali ne bi imala šmek. Veoma širok uvod i dobro doziran šeretluk, u vidu slanja monopola i ostalih igara preko bezdana svetlosnih godina, što me je i navelo, uz spomenuti uvod, da nam se sprema neki vic. Ipak, kraj nije vic nego lepo iznenađenje. Hint je bio tu, ali eto, meni je promaklo. Autor nam je to iznenađenje vešto skrivao do samog kraja i izvedba toga me je dojmila.
Od kozmetike, izbrisao bih ono ,,gmizao"; kako nešto može da gmiza što piči brzinom svetlosti? Mene je to baš namrštilo. Stil mi je klimav, ali nemam prava da to zameram. To je autor i ende.

Rudi – I on je pokupio moj glas. Sasvim lepo postavljena tabla sa igračima. Vrcavost na sve strane, i ne mislim da ima neku poentu. Možda grešim. A i šta će joj poenta? Neambiciozna priča, kako sam je doživeo, da zabavi. Ako je to bio cilj, kod mene je prošla. Nasmešio sam se nekoliko puta a teško me je nasmejati.

Koren – takođe dobio glas. Slažem se sa kolegama da je železnica bespotrebna, kao i smeće koje se njom prevozi. No, ima veze sa tradicijom, autoru je izgleda baš ta tradicija bila na umu. Nazirem tu nit ali je ne prepoznajem, ipak, priča me je dojmila na samom kraju. Nadam se da će tu nit autor rasvetliti, živo me interesuje. 

Ka drugom susretu – Ovde prepoznajem lako i vešto vođeno pero. Jeste, kao da je otrgnuto iz veće celine, ali to uopšte ne umanjuje zadovoljstvo čitanja. Rečenice lepo klize, imaju, 'ajd da se tako izrazim, dušu i čine lepu kompoziciju.  Spor oko spora je zanemarljiv, malo kozmetičara i svi će biti hepi. Nemam šta da dodam sem – bravo. Po meni, naj priča, upravo zbog samog pripovedanja.

Toliko. Iskomentarisao sam sve priče kojima sam dao glas. Ostaje mi još kusur koji ću polako i natenane, nakon ponovnog čitanja. Smiksalo mi se u glavi, moram tako.

No, dobro, ajde još par pre spavanja, kad sutra objavljujemo imena, pa da završavam.

Đeca u zbegu!

Ovde mi nekako stoje Opus, Buba-Marić i Najlepša bića, mada se ova poslednja ipak razlikuje svojom tematikom i atmosferom, i ne utapa se toliko. Jebiga, dvadeset je i tri priče, a prve dve su mi se stopile nekako, i ostale van fokusa, ali ne zato što su nužno loše priče. Ipak, stvarno smo za antropološku studiju - i meni je neka asocijacija na detinjstvo sedenje u skloništu :D

Opus 64 - dakle, ovo je sasvim solidna priča. Sve po pravilima, pravopis, gramatika,, ni Stefanović Karadžić ni Ljudevit Gaj (ne smemo njega zaboraviti!) se ne okreću u grobu, već mirno večeras spavaju, i to treba ceniti. I vidi se da je pisao neko kome ovo nije prvi put, i zna da napiše prokletu priču, i da zna šta hoće da kaže.

Zašto mi je promakla prilikom bodovanja? Pa, s jedne strane je taj apsekat "đece u zbegu" pa mi se priča izgubila iz vida, a s druge strane je to što  kaže kimura, vanzemaljac uopšte ne uzbuđuje, niti je interesantan, kao da se maskirao, a alufolija kao modni detalj mu nikako nije pomogla. Pored toga, to deus ex machina rešenje mi je uvek nekako delovalo neelegantno, to, kao, mašina sve popravi i ćao. Ne da je greška, samo ja s takvom pričom imam utisak kao da se autor lako izvukao iz čorbe koju je sam zapržio :)

Priča bi mi bila odlična sa nekim drugačijim rešenjem, jer je ovako kao vanzemaljac sa violinom iz priče: tehnička uvežbanost je tu, ali fali ono nešto specijalno, što se ne meri ni jednim kantarom. Ipak, Halejeva kometa je lepa ideja za matični brod.

Buba - Marić - ova je priča u redu, ali autor je ostao dužan nekih objašnjenja, pre nego što se vrati u klupu: ako su ljudi kolonizovali zemlju, odakle su došli, kada, kako, zašto, gde su ti brodovi sada i kako smo se tehnološki tolio srozali, da jedva možemo i do Marsa da prdnemo?

Osim tih detaljčića, ideja je solidno osmišljena, i poruka je fina, dobrota ipak pobeđuje, i mada jeste nelogično da brižni roditelj poklanja svom detetu igračke sa radioaktivnog otpada, hajde da zažmurim na oko i kažem da mi je zbog simetrije priče, to i u redu: neka ostane gospođa Buba- Marić kod klinke, kao zalog neke lepše budućnosti. Šmrc.

Ipak, priča me nije čačnula, biće da je do prilično plastičnih dijaloga: i otac i majka i Zira i naučnici, svi kao da su trećerazredni glumci koji sede prekovremeno u nekom zadimljenom studiju i preko volje i preko pljuge, bezvoljno izgovaraju tekst sa scenarija koji nisu čak ni naučili. Bolji dijalozi bi malo mrdnuli atmosferu, garantujem.

Ka drugom susretu - karakterističan spis, poznati autor. Hm. Treba biti taktičan. Ipak, mislim da sam svojevremeno dao neke pare za užinu za te šarene knjige, pa mogu sebi dati za pravo da kažem koju.

Prilično ambivalentan odnos koji imam prema autorovom opusu, ali i ovom konkretnom delu, potiče od toga što mi se u njegovim pričama uglavnom više dojmilo to ŠTA je autor hteo reći, nego KAKO je to rekao. A i ovo šta je rekao je uglavnom toliko zabarušeno, i otvoreno za svakakva učitavanja. Ja, naprimer, u ovoj priči sam shvatio to da se razdvojeni krakovi ljudske civilizacije, koji su se nešto sporečkali, možda kad se jednog dana sretnu - a 'oće - neće videti jedni u drugima braću, već tuđine. I to ispričano kroz likove gospodara i pripadnika sekte istoričara i brojača vremena i možda zvezdočataca. E, sad, od onih radioničara koji su o poenti raspravljali, vidim da je svako imao svoje tumačenje. Meni se ovo moje, uglavnom, dopada, i ne mislim da bi trebalo biti duže, jer, jebiga, ipak je zanatski lepo kompresovano i fino zapakovano i priča je tu, kompljet.

Ipak, stil mi teško pada, a i padao mi je i ranije, jer su rečenice izvujane, spiralne, kao da kriju pravo značenje, a to mi uglavnom deluje kao da me neko munta, i što reče Mića, muti vodu i mističari. Baca prašinu u oči. Konfuznom ispisu doprinosi i činjenica da sam od samog početka bio zasut morem nepoznatih pojmova tog fantazijskog sveta, ali to nije onako elegantno kao u tisućutisćuću ... granici, gde kao čitalac mogu da progvirim u svet, nazrem da se još mnogo toga šarenog i začudnog krije iza otškrinutih vrata, i da se zainteresujem, već mi je ovde doziranje informacija kao ono kada se zajebem pa krenem da u paprikaš trpam šta god stignem - a Karađoz mi je ekvivalent "a da dodam, možda, i sušene grožđice?". Nije dobra ideja.

Quote from: saturnica on 08-10-2016, 22:45:43
kimura, mislim da je u pitanju početnik. pa rekoh, polako...

Pošto Bobanovom greškom znam ko je autor priče "Ujedinjenje", moram napomenuti da se ne radi o početniku, nego o vrlo tvrdoglavoj osobi koja oduvek piše ovako uprkos svim naporima da se malo adaptira i prilagodi.

Što se same priče tiče, to je vrlo prostodušna i "ravničarska" priča. Patetika je ravničarima genetski imputirana i tu ni bog ne može pomoći.

Što reče Saturnica, priča je pisana kao ljubić. Ne mogu a da se ne složim s ovom konstatacijom.

Kako god ti tu osobu nazvao, i koliko god me uvjeravao u duljinu njenog spisateljskog staža, svatko će ti potvrditi kakav je nivo njenog pisanja. Nije ti palo na pamet da dama možda ne može bolje? Da ljudi koji ne mogu bolje i više u principu tvrde da neće? I da je možda ovo njen vrh? Jer, inteligentna osoba ne odbija biti bolja, ako je za to sposobna. Zato ti teorija o tvrdoglavosti u pisanju pada u vodu.

Drugo, da se razumijemo, nemam ja ništa protiv ljudi koji se bave pisanjem šund literature. Oni imaju također krug svojih čitatelja, samo mi nije jasno iz kojih pobuda je završila na sagiti, i jesi li ti za to kriv? Nije fer od tebe ako si je dovukao ovdje, a sve si znao unaprijed.
Kažeš, priča je prostodušna. Kakav je to termin da se opiše jedna priča? Kako priča može biti prostodušna? Samo čovjek posjeduje tu osobinu ili ima neku od nijansi spomenute dobrote. Valjda si htio reći da je dama prostodušna. To je već onda drugi par opanaka i u tu raspravu ne bih ulazila.

Ja sam na Sagitu doveo i neke druge damice, koliko me pamćenje služi....

''Koren'' mi je ostavio utisak. Premišljala sam se da li da dam bod. Nisam zato što je, bez obzira na odličnu ideju, sama priča loše postavljena. Varvarin reče, a ostali su se služili, da je mnogo prostora dato zbivanjima u vozu. To je tačno, ali meni je taj deo u vozu odličan. Gradi atmosferu bez koje bi priča bila neupečatljiva. Ne bih ga brisala, već bih od ovoga napravila znatno dužu priču. Ustvari, ''Koren'' već ima dve priče u sebi. Nezgodno na malom prostoru.

''Frki'' me je nasmejao, ali ne zato što je priča duhvoita :( , već zato što opisana situacija liči na viceve o plavušama i fudbalerima: opametio se, mora da ima gosta u glavi.
Promašaj je što priča počinje i završava se time. Kad bi ispričano bila pretpostavka data u nekoliko uvodnih rečenica, možda bi se moglo razviti u priču.

Prvi kontakt - Očigledna parodija na Zvezdane staze koja je odlična na idejnom nivou, ali na izvedbi pada. Naime, autor se odlučio za epistolarno pripovedanje (isečci dokumenata) gde je ta parodija isuviše naglašena. Mera u parodiranju je ono što me kupuje. Konstantno naglašavanje kontra – ST superdemokratije (komunizam) je takođe deo te prenaglašenosti. Dovoljno je jednom da se spomene, naročito u 6 K karaktera. Kraj je u takvom okruženju bio rado očekivan. Umesto da istražuju i glume moralne heroje, oni bombarduju i rešavaju stvar. Ipak, kao što sam spomenuo, ideja je super, samo da se izvela sa merom i taktom.

San – Marko pa Marko. Meni to mnogo smeta. Priče koje imaju jedan karakter, nemaju potrebu da me svaki tren podseća kako se taj karakter zove. Dodao bih da nisam još uvek senilan, ali reskirao bih da autor pomisli da mu se rugam što je daleko od istine. Uz to, ne bih je slao kod kozmetičara, nema svrhe. Nisam našao u njoj baš ništa, ni poruku ni poentu ni wow obrt. Makar originalnost, ali ni to. Možda mi je nešto promaklo, uvek sumnjam u svoje čitanje pa čitam ponovo i samo se nerviram zbog izgubljenog vremena.

Puls – Prepoznajem iskustvo u pisanju, sve je (skoro) kako treba da bude ali priča mi jednostavno nije ,,legla". Žao mi je, ali nemamo svi isti ukus. Ipak, moram da spomenem da cenim pristup temi, imaginaciju i originalnost.

Quote from: Džek on 09-10-2016, 12:11:57
San – Marko pa Marko. Meni to mnogo smeta. Priče koje imaju jedan karakter, nemaju potrebu da me svaki tren podseća kako se taj karakter zove.

Ja sam napisao ceo roman u kome je ime glavnog junaka Marko a to se nigde, niti jedan jedini put ne pominje.

Elem, nema ovde savršenih priča, svakoj se mogu naći ozbiljne zamerke, pa se većina primedbi svodi na lični utisak, mada ima i onih koji napadaju direktno autora iz ko zna kakvih prastarih razloga. Nije lako pohvaliti priču nekoga ko ti inače kudi pisanje... nažalost broj glasača i komentatora na priče je premali da bi se dobio objektivniji presek. Ali radićemo sa ovim što imamo. Sve priče koje su dobile bar glasove trećine mogu se smatrati solidnim i upotrebljivim. Ove ispod imaju mnogo više problema, ove na dnu imaju dosta problema mada neke od njih sa jačim intervencijama mogu da se preobraze.
Treba znati da se priča može promeniti sa nekoliko pravih rečenica na pravom mestu, da su pojedinci zbog ograničavajućih 6k svesno morali da žrtvuju bitne delove strukture i da će urednički rad mnogima dobro doći. Osim tvrdoglavima. Njima može pomoći samo genijalnost, ako je imaju.

To je u redu, ali ja bih ipak volela da pročitam komentar na svoju priču koja nije sjajno prošla na glasanju.
Za sad ima samo dva komentara, jedan pozitivan i jedan negativan, a oba se zasnivaju na dopadanju.
Možda ćete reći da je ćutanje neodobravanje, ali ovo je radionica, tako da...

Mali broj priča u sebi nosi originalnost. Ako nje nema, moraju biti bolje. To se teško prevazilazi uredničkim intervencijama. Uostalom, ko želi da bude objavljen u "Politikinom zabavniku"? Ako sam prešao tu trećinu, slobodno me isključi. Ambicija mi je dostignuta ispunjenjem obećanja da ću dati priču.


Što se tiče ad hoc i ad skok kuđenja, raspravljaćemo se od sutra. nadam se da će argumenti vredeti, mada, ko jebe argumente ako postoji uverenje?

@Kimura
U pravu si. Bilo bi lepo da  bude još komentara...

Dobra okolnost je da identifikacija pisca pomaže za dobar savet. Loša, da razjašnjava lične stavove, a sve vreme smo želeli da Radionica bude prostor ličnog usavršavanja. Ako nekog učinimo manjim, sebe ne učinimo većim.

Evo, ja ću izvršiti dužnost do kraja. Mislim da je bolje danas nego sutra.


''Maslačak'' - ugodno za čitanje, lepo i jasno. Međutim, za mene ovde nema prave priče. Tačnije, ima priče, ali mi nije dovoljno uverljiva, uzbudljiva, štagod... Moralna dilema: naneti zlo svom nedužnom dobrotvoru ili umreti sasvim je prihvatljivo kao tema, pali od antičkih dana do danas, ali mi je u ovom slučaju bleda realizacija. Ostala sam mrtva ladna. Niti sam osuđivala žednog astronauta niti mi je bilo previše žao njegovih malih spasitelja. Možda zato što nema nekih bližih odrednica za vanzemaljska bića, nečega što bi mi omogućilo da se vežem i da ih požalim malo na pravi način, ne samo teoretski. 

Quote from: scallop on 09-10-2016, 13:21:55
Dobra okolnost je da identifikacija pisca pomaže za dobar savet. Loša, da razjašnjava lične stavove, a sve vreme smo želeli da Radionica bude prostor ličnog usavršavanja. Ako nekog učinimo manjim, sebe ne učinimo većim.

Zato je dobro imati komentare i pre i posle otkrivanja ko je šta pisao.

još nisi postavio novi zadatak? blasfemija! :lol:

Puls je priča koja lepo teče, sviđaju mi se (i) duge rečenice, nema viškova, pismeno (uz nekoliko sitnjarija koje ću odbiti na typos :)). Stil mi je ličio na onaj koji koristite kad pišete scientific paper, precizno al rigidno i na tome bi se dalo poraditi. Nedostaje opuštenosti.
Plus, nekako se rešiti prepričavanja.

Ideja mi je jedna od boljih na ovoj radionici, a cela priča mi funkcioniše u 6k, ne mislim da joj je potreban veći prostor. Uz dobru uredničku ruku, ovo bi moglo u Zabavnik.

''Peripetije oko smrti''
Uživala sam u čitanju dok mačka nije progovorila. Ne zato što je imam nešto protiv životinja koje govore, nego zato što mi se priča koja je do tog trenutka obećavala (umiranje usamljenog nesretnika mi je bilo dirljivo, primedba o ćerki ukazuje na potencijalno dobrog pisca) pretvorila u nešto dosadno, izanđalo, milion puta viđeno u boljem izdanju. Završnica je bila sasvim očekivana.
Predlažem da se secne taj deo i smisli nešto bolje.
Inače, meni se učinilo da slišamo crnogorsku, a ne hrvatsku mačku.

O tome bismo mogli do bestragije. Hajde da pretpostavimo da neke učesnike Radionice susrećemo prvi put. Jedan kriterijum. Neke druge smo već upoznali. Ponavljaju li se? Jesu li se pomerili? Drugi kriterijum. Pojavi se neko sasvim izvan viđenog. Naravno, ne iz prve grupe, nego neko ko nas potakne da ga gurnemo dalje. Treći kriterijum. Komentari služe da prepoznamo one koji svoje mišljenje cene više nego tuđe. I one koji bi zaista da se pomere kao pisci. Možda izgleda slođeno, ali je ZS jedino mesto na kome to možete da dobijete.

Da se razumemo, ne znam ko su autori priča (za neke samo slutim) a i da znam, objektivnost u mojoj subjektivnosti je na prvom mestu. Nikakve vendete ili čačkanja neće biti od mene u komentarima. Time bih više napisao o sebi nego o pokušaju.

Opus 64 je priča za Zabavnik i možda bih i glasala za nju da nije krenula da koketira sa događajima iz bliske prošlosti. Aj min, wtf, devojčica, vanzemaljac, la kampanela, ispunjenje naj želje i onda hladan tuš u vidu Oluje.

Čini mi se da kad bi Oluja otišla napolje i priča se malo više fokusirala na karakterizaciju devojčicine želje, odnosno tuge u njoj koju smenjuje ultimativna sreća (zlatna ribica-lajk :lol:), ovo bi moglo lepo da izgleda na papiru.

Probni rad je tehnički savršena priča uz malo nategnute dijaloge između devojke i vlasnika agencije, al zato, za razliku od Hiddena, nemam problem sa dijalozima bračnog para. Zvuče mi nekako poznato :lol:

Zašto joj nisam dala glas: iz potpuno subjektivnih razloga - zato što mi je prelinearna za onog ko ju je napisao (ili bar tripujem da je taj autor). Mislim da bi bila bolja da je utrošio više od pola sata (max) za pisanje. Imam high expectations! :)

Quote from: lilit on 09-10-2016, 14:24:33
Probni rad je tehnički savršena priča uz malo nategnute dijaloge između devojke i vlasnika agencije, al zato, za razliku od Hiddena, nemam problem sa dijalozima bračnog para. Zvuče mi nekako poznato [emoji38]

Zašto joj nisam dala glas: iz potpuno subjektivnih razloga - zato što mi je prelinearna za onog ko ju je napisao (ili bar tripujem da je taj autor). Mislim da bi bila bolja da je utrošio više od pola sata (max) za pisanje. Imam high expectations! :)

Malo me je poneo žar, pa sam opleo i po bračnom paru. Priznajem da sam tu pogrešio, jednostavno sam propustio da ih vidim kao malograđane...

Ujedinjenje – Cenim što se autor skroz uneo u nju, pisao je iz neke svoje dubine, poriva, pobuda, potrebe, ili sl. Nađe krpa zakrpu, često to sam radim, pa sam prepoznao. No, to nije dovoljno. Na stranu uporni (tip)feleri, naučili smo da pegla sve opegla, ali priča nema šta da ponudi sem sentimentalnosti. Neću da rabim termin patetika, ipak nije toliko otišlo a i sam termin je relativan.

Maslačak – Uprkos što je priča lepo i tečno napisana nije me dojmila. Svakako je zaslužila sve te glasove, možda sam je neopravdano preskočio, ali jednostavno, kao sa Pulsom, nije mi ,,legla". Po meni, razvučena agonija junaka o kojoj premalo znam. Nije do autora nego je do ograničenja od 6k karaktera. Ostala mi je gorčina umotana u dosta neodgovorenih pitanja na koja i nemam prava da saznam odgovore, to je autorov seting u koji je smeštena drama, a baš ta drama, tj, bespomoćnost junaka mi nije legla, a prati me i osećaj ,,već viđenog".
 
Brod od stakla – Ni ova priča nema šta da ponudi, ali ima sijaset loše odabranih poređenja i donekle lošeg naratora. Reč ,,strefi"  mi ne ide uz njega. Ide ako se sleng propoveda od početka do kraja, ali to je opet klizav teren. Predugačak i bespotrebno rastegnut uvod zahteva jak obrt ili wow momenat kojeg nema.

Pamtimo ih – Mnogo toga je rečeno u ovo malo karaktera tako da je ishod, po meni, prepričavanje. Glamurozna i epska dešavanja se ne mogu strpati u 6k karaktera. Da mogu, romani bi izgubili svoju svrhu.

Opus 64 – Ne poznajem dovoljno klasičnu muziku da bih se mogao identifikovati sa protagonistom, pa me to u startu nažuljalo. Bitno mi je identifikacija i pogled kroz oči (i uši) protagoniste. Neuverljiva mi je percepcija i ponašanje junakinje nakon pogibije roditelja i tu mi sve pada. Doduše, meni je neuverljivo.

Najlepša bića sveta – Ovo mešanje postapokaliptičkih žaba i bajkovitih baba je lep sport, ali je trebalo to mnogo bolje napisati. Autoru je, cenim, nedostajalo hiljada do dve karaktera više da bi to uradio valjano. Premalo je informacija o odgoju dece i motivu protagoniste da to ispravi. Situacija je da su i starac, kontam vođa skloništa, i sakupljač, u pravu.

Quote from: hidden on 09-10-2016, 14:39:55

Quote from: lilit on 09-10-2016, 14:24:33
Probni rad je tehnički savršena priča uz malo nategnute dijaloge između devojke i vlasnika agencije, al zato, za razliku od Hiddena, nemam problem sa dijalozima bračnog para. Zvuče mi nekako poznato [emoji38]

Zašto joj nisam dala glas: iz potpuno subjektivnih razloga - zato što mi je prelinearna za onog ko ju je napisao (ili bar tripujem da je taj autor). Mislim da bi bila bolja da je utrošio više od pola sata (max) za pisanje. Imam high expectations! :)

Malo me je poneo žar, pa sam opleo i po bračnom paru. Priznajem da sam tu pogrešio, jednostavno sam propustio da ih vidim kao malograđane...

Hahaha...

Quote from: hidden on 09-10-2016, 14:39:55
Malo me je poneo žar, pa sam opleo i po bračnom paru. Priznajem da sam tu pogrešio, jednostavno sam propustio da ih vidim kao malograđane...

ma ne bih išla tako daleko, autor ih je vrlo živo opisao: ljudi s kojima se susrećemo svakog dana, sa svim svojim vrlinama i manama.
#ubila_je_prejaka_empatija :lol:

03 — RUDI - ima neceg vrcavog, satiricnog, ali i nedoradjenog i nedovrsenog
10 — OPUS 64 - ne znam sto je svima problem da se fantastika poveaze sa nekim istorijskim dogadjajima, sta sad, treba da kao nojevi guramo glavu u nekakav SF eskepizam? Ali svakako jos par hiljada karaktera je bilo potrebno da ovakva ideja
profunkcionise.
13 — Odabrana - najbolja prica, kao sto rekoh, a to sto je lavkraftijanska samo joj dodaje, a ne oduzima... da sam ja urednik u P. Zabavniku, stampao bih ovu prica sa dodatnim referancama o Lavkraftu, da eto, deca otkriju malo i kosmicke strave.
17 — Alt Ctrl Di-dit - lep i tecan stil, iskusan, zato je i dobila moj glas, ali ideja mi je besmislena iskreno, bar sa ovom temom, mozda kada bi se doradila i prebacila u Matrix okruzenje.
18 — FREJA - dvoumio sam se izmedju ove price i Korena... nisam siguran sto sam izabrao ovu, Koren mi je bila simpaticna, iz nekog razloga podsetila me je na Mijazakiove crtane flmove, ali mi se u nekom trenutku ucinila pateticno, pretpostavljam da sam Freju izabrao zbog meni dragog spoja distopije, kosmosa i usamljenosti.

Hm, žao mi je ako su moji komentari protumačeni kao napad na nekoga. Probao sam da dam svoje subjektivno viđenje ovih priča (drugo nemam), da ljubazno istaknem šta mi se svidelo a šta ne, uz ogradu, naravno, da i nisam neki arbitar za ta pitanja. Ako sam konstatovao očigledno prisustvo autora, to je zato što sam pomislio da bi bilo interesantno dodati i tu dimenziju u komentar, jer, jeb'ga, i ja sam dugogodišnji čitalac, a valjda ljude interesuje šta ko misli o njihovom pisanju. Ili možda ne, al na radionici ionako svako skine gaće, jel :) Sem toga, ni ja ne bih skucao celu subotu popodne samo da nekoga provociram, nisam toliko zaludan.

Ujedinjenje - prva rečenica je vrlo intrigantan početak priče, ima tu i pokoj lep opis (ulica prošarana senkom platana), ali mislim da su mi tri stvari bile problematične:

Fabula mi je bez nekog značajnog okreta koji bi bio dovoljno upečatljiv, ali mi je takođe i prilično brzinski prepričana, od njihovog upoznavanja do njihovog kraja, bez nekog sočnog, specifičnog detalja koji bi vezao pažnju i od koje bi priča malo živnula. Priča o ljubavi ume da udavi, pa treba biti umešan pri opisivanju spokoja dva golupčića tako da to bude i čitaocu interesantno, a sam razdor  među supružnicima je malo plastično opisan, pomalo klišeiziran. Kao da se i sam autor nije prećerano uznemirio što mu žena naglo okrenula veri. Tu već spada i sam problem što su i likovi nedovoljno životni, znamo kako izgledaju i šta rade, ali ne deluju kao da su od krvi i mesa.

Treći problem je što je ovo degutantno loše formatirano, bez uvrede, ali kada bi ovaj dokument postojao u fizičkom svetu, bio bi onaj sažvakani paket povezan smeđim selotejpom, sa raskupusanim listovima, s prevrnutim ušima, uflekan od kafe i aleve paprike. Frljanje sa zarezima, veliko I, zvezdice umesto navodnika, ne da zameram autoru nešto, nego čisto prijateljski konstatujem da je i taj deo bitan prilikom pisanja, jer se ni na razgovor na posao ne ide razdrljan, u papučama, da se čačka nos i lepe sline ispod stola :)

Sardonski smeh - priča je odlično počela, junak je nekako živahan i upečatljiv, čak je i meni palo na pamet da je u pitanju jedan prosečan lik, komšija, "so zemlje" kako to vole da kažu, a to se ispostavilo i kao poenta priče. Dakle, autor je ubo pravu frekvenciju lika, ali i profesora, a dijalozi su živahni i vrcavi, bar dok se vanzemaljci ne pojave.

Kada sardinijanci dođu, e, tu počinje predugačko objašnjavanje, a i nije samo to, nego mi je zaista promaklo to što autor hoće da kaže: vanzemaljci koji istražuju zemljane, samo da ih ne bi upoznali, to mi je ok i duhovito, ali šta su oni to konkretno postigli time što su otkrili "zlatnu sredinu" čitavog čovečanstva, ostalo je nejasno.

Takođe je i nejasno to šta su uradili glavnom liku?  I zašo se toliko uznemirio susretom sa vanzemaljcima, pa je odmah isekao vene? Moja teorija je da su ga sačuvali za vjeki vjekova, podarili mu večni život, i to mu nije bilo drago, ali bih ja očekivao barem od oca dvoje dece da sačeka unuke pre nego što odluči da se capne, a ne već isto veče.

Ovde moram da ubacim jednu naoko besmislenu primedbu: ''zlatna sredina'' nije samo sredina, ona je i zlatna. To znači da u zlatnu sredinu dolaze ljudi umereni, oni koji su postigli savršeni balans u životu, ne bića lišena duha i zapažanja.

Full sumanuto znam, al Maslačak je priča koja me odmah asocirala na Gulivera i Liliputance :)
Pismena je, fino se razvija radnja al izgubila me na moralu :lol: (šta bi bilo "moralno ustručavanje"?) i malim boginjama (varičele su ono na šta se asociralo, kad se već prave paralele).
I malo me odbila poslednja rečenica.
Uz sve zamerke, mislim da je ovo uz fajn-tjuning i odredjene izmene - priča za Zabavnik.

''San'' i ''Najlepša bića sveta'' su mi preterano naivne, ali nezavisno od toga imaju svaka svoju osnovnu manu. ''San'' mi nema najjasniju poruku. Valjda nam autor nije hteo rećI: svi umiru, pa šta? ''Najlepša bića'' su u tom smislu bolja i inače celovitija priča, mada sam posle prvih rečenica predvidela kraj. Suviše je to nekako vaspitno. Da sam dete ne bi mi se svidela takva priča.

Quote from: Kimura on 09-10-2016, 18:04:20
Ovde moram da ubacim jednu naoko besmislenu primedbu: ''zlatna sredina'' nije samo sredina, ona je i zlatna. To znači da u zlatnu sredinu dolaze ljudi umereni, oni koji su postigli savršeni balans u životu, ne bića lišena duha i zapažanja.

To je istina. Ali deluje mi kao da je autor ipak mislio na neki idealni prosek, bez tog izbalansiranog dela. S tim što je to ipak onda treba bolje obrazložiti.

Pa u tome i jeste stvar.
Zašto bi viša bića iz daljine zanimao najprosečniji tupan, neko ko ne vidi dalje od nosa?
Izabrana jedinka bi morala biti po nečemu izuzetna. Ako već idemo na to da je glupan, valjalo mu je dati neki drugi dar.
Za mene je ova, inače fino ispričana priča, upravo tu pala. Stekla sam utisak da čovek nije znao kako da je završi.

Da nije znao kako da je završi, ili kako da nam to prenese, to je istina. Ipak, u tom socijalno - antropološkom istraživanju, ispitivači često jure neki uopšteni prosek kojim bi obuhvatili celu grupu, kada se od sume različitih vrednosti iskristališe neka tačna sredina. Možda je, u tom smislu, ovaj lik otelotvorenje te prosečne sredine, najbolji reprezent između ljudske genijalnosti i ljudskog šljama. Ni ovamo - ni onamo. Međutim, ostaje nejasno šta onda sa tim čovekom planiraju da urade?

Možemo pretpostaviti da je vanzemaljcima, onoj dvojici, zadatak bio da utvrde zemaljski prosek; da su oni pronašli našeg Milana i obradovali se što mogu da pođu kući, ali to nije dovoljno zanimljivo za priču.

Makar šta je u priči napisano, lepše je nagađati.

Kod ''Pulsa'' mogu samo da nagađam. Vanzemaljci su zvuk, a njihovo osvajanje se završava tragikomično: unutar muzičkog instrumenta. Za trenutak se ponadaju da će se izbaviti, a onda shvate da izbavljenje ne žele zato što se stapaju sa okruženjem.
Setila  me je je ova priča na film koji sam gledala kao dete, zaboravila sam kako se zove. Tu se veza sa drugim svetovima uspostavlja upravo pomoću muzike, jedinog jezika koji je svima razumljiv. Lepa je to poruka, a ni u ovoj priči nije loša, ako sam je uopšte razumela.


Nemam primedbe na duge rečenice, pismen je ovo humanoid.

Ostao mi je još ''Brod od stakla'' koji uopšte nisam shvatila. Da li su klikeri neki simbol? Nadam se da će nam autor objasniti šta je hteo. Duguje mi to - vraćala sam se na priču, sve u nadi da ću pronaći skrivenu poruku.

Ajmo imena da cujemo  :)
Ko je hteo da komentarise, taj je komentarisao do sad, ko je pak mogao a nije, vecno pokletstvo.

od mene će biti još komentara, dug ću da otplatim, nego mi se ne da da ulupam ceo slobodan dan na to. Valja svaku pročitati ponovo pre komentara.

Prvi kontakt

Lično vidim alternativnu istoriju kao premisu ovoga.
Sovjetski Savez je potrajao isto kao hipotetički Hiljadugodišnji Rajh, i nuto ironije, sudare se baš sa šampionskim primerom društva koje komunis... socijalistička ideologija prezire. Kada bi u Orvela i Hakslija i Zamjatina postojalo satiričnog i donekle duhovitog otklona, ovako bi se šalili. Bardžiz isto. Svi se oni našli u parodiji Zvezdanih Staza i Gogoljevsko-Domanovićevskom kontekstu. Ne, ne upoređujem kvalitete, upoređujem idejni svet.
Svet koji jednostavno teče. Autora bih prepoznao i bez ikakvih smernica. Jedino taj može da saopštava priče tako s-neba-pa-u-rebra, suvoparno i profesorski... što ne zameram, uglavnom. Ponekad čak i zavidim, kada eksperiment koji otpočnem to zahteva, ali ne mogu da se ogradim od unutarnjeg sveta. Ne znam zašto se ovde većma misli da su eksperimenti sa stilovima i iskazima neki golemi problem. Novinski kolaž tuđih (i glupih) reči može da sačini dobru priču, ili čak sjajnu pesmu nekog budalastog tipa iz ranga Majakovskog. Što se ne bi malo (ali umereno, o ovome posle) eskperimentisalo i sa stilom? Ako tolerišemo vrste priča "da ti čiča ka'e ovo" (znam da tolerišemo, nisam loše ovde prošao sa jednom svojom u seljačkom i arhaičnom govoru) i one "pišem ti pismo", u čemu bi bio problem u suvoparnom profesorskom prdenju ili još suvoparnijem "to i to druže" nekog tamo činovnika, pa još socijalističkog).
Sad, pošto uvek gledam na priču kao roman koji je pisac bio previše lenj da razvije - mogu da kažem da ovo lično nisam našao zanimljivim, iako je kratko i jasno, i iako poentira (čekaj bre, ima li ičega suprotnijeg i istovremeno srodnijeg SSSR-u od (Viktorijine) industrijske revolucije, koja je kamen temeljac najbrutalnijeg kapitalizma, kada su deca prodavana u fabrike, a narod umirao od boja iz sobnih tapeta...). Mislim da se ovo ne bi razvilo u dobar roman, i da je ovakvo kakvo jeste dovoljno sebi (jer, ako bismo pratili izveštaje ovako iskarikiranih sovjeta, pretvorilo bi se to u neko delo previše nalik Šešeljevom - ideološki kontradiktoronom ali svejedno ravnom -opusu, i upucao bih se u glavu posle toga).
Neka ostane kratko, velim. Slovo više, i već bi ubilo i ovu premisu koja jeste zanimljiva - ali sovjetski izveštaji su dobri samo na kašičicu u literarnom eksperimentu (svaki izveštaj je dosadan, i mada je zanimljivo ovako pristupiti, nikada ne bih čitao 500 stranica ovakve suvoparnosti).
I da, dao sam glas jer ova pripovest zaslužuje plus. I to veliki. Pametnija je priča od većine drugih, to-i-to-bez-džidža-bidža je svejedno nije unazadilo (autor kratko i jasno ume da kaže šta je hteo, pa išao u satiru ili u alegoriju koja je satira).
Zapravo se pitam što više ljudi nije glasalo za ovo. O drugoj komunjarskoj - kasnije.

Znam, znam, učitavam svašta.
Izvinjavam se autoru ako sam nešto pogrešno shvatio (a verovatno jesam, malo sam pod utiscima skorašnjeg veselja u uskom krugu prijatelja).

San

Nemam srca da previše lajem, režim i ujedam, ali (dnekle ću da lajem i režim)... čini se kao da je ovo napisano zato što je, eto, trebalo bilo šta napisati.
Nadam se da je autor početnik, jer će sam, i bez našeg prdenja po forumu, kasnije shvatiti da se prva tura rakije istače napolje, jer je metiluša (nemam srca da bacam prve mačiće u vodu, ljudi, gde će vam duša?). Ovo je jedno od onih dela koja pokušavaju da kažu sve, a ne kažu ništa.
Bez uvrede autoru (autor je uniseks pojam, neću ga prepravljati ubuduće u neki nepostojeći pojam autorice), ali nije problem u već viđenom motivu, nego  u tome što je iskazan na trivijalan način (od Gilgameša naovamo ne postoji originalnost, problem predstavlja samo način na koji predstavljamo ono što napišemo).
Molio bih autora da NE odustaje od pisanja, jer ne želim nikoga da svezujem, i jer je dokazano u psihologiji da se kreativnim stvaralaštvom treba baviti bez obzira na to koliko loše krene/ide neko vreme/ide sve vreme, nego evo smernica za ubuduće: ako pomisliš da, makar i podsvesno, maskiraš tuđu priču u jednu svoju, počni da pišeš drugu i da tuđe maskiraš u svoje bez da misliš da to radiš (nesvesno se ne kože plagrati).

I žao Mi je što ću ovo da kažem, ali: ova priča je pre za zbornik nekih školskih sastava (može i u srednju školu da prođe, bez brige - jer toliko u srednju prolazi), nego za objavljivanje po časopisima i zbirkama. Možda jedino ako se doradi - a (mada se mnogi Sagitaši ne slažu) sve se može doraditi... makar bilo i godinama dorađivano.
Moj savet: pročitaj ovo svoje delo 10. X 2017. godine, i vidi da li ćeš i tada želeti da ga objaviš. Ako hoćeš - srećno. Ako nećeš - prvo štampaj na nekoliko hartija (ljudi imaju mnogo manje živaca da sređuju dokument u Vordu, a kada ga prekucavaju postaju nemilosrdni), pa prepisuj i koriguj sve što do tada poželiš korigovati.
Ja bih doduše ovu priču pretvorio u nešto sasvim drugo (mogu uvek proći mrtvi očevi i svemirci koji NE oživljavaju kada crknu i ceo obrt na poznati film, no sa manje prepričavanja, više otklona, još ponekim subverzivnim ili invertovanim troupom, sa parodijskim ili omažnim pristupom - a u svakom slučaju, sa nekim, nemoj se, spisatelju/ice uvrediti: mnogo boljim rešenjem na istu temu), ali autor se sam pita. Nisam urednik da zahtevam izmene. A ni tada ih ne bih zahtevao, samo bih označio sa DA ili sa NE.
Bojim se da bih, da sam urednik kao što nisam (daj Rože da ostanem uvek samo učesnik), bilo NE. Opet, to ne znači da bih neku novu verziju Sna iz 2018. automatski odbio, bez da vidim šta je ponudila... sva sreća te nisam urednik, linčovali bi me drugi urednici.

Uglavnom, zaboravih reći.
Da se vrednuje od 0 do 10, onaj Prvi kontakt bi nosio 5 ili 6 (5,5 ako je dozvoljeno, da se nađemo tui negde).
Ovome Snu ne znam da li bih dao dvojku.

P. S. Ne mora u svakoj drugoj rečenici da piše Marko ovo, pa Marko ono, pa Marku bilo to i to...

Rudi

Da, glasao sam za Rudija, iako su toliki Sagitaši nezadovoljni. Rudi je SF Ezopovština... i šta još da kažem, kada je ovime sve rečeno?
Ima humor, ima društveni komentar, vidim jedino da je problem što se ljudima ne sviđa da neka basna visi na radionicama... Pa ček' more, nije li sve počelo basnom - zmija progovori i reče baba-Evi... i nastade sva fantastika, i Bog vide da je dobra...
Rudi je isto ocena 5 (pet je super, šest je "svakačaaat", i da ne duljim - deset i po je kad plačem i smejem se i hoću autora da privedem nevezano za to kog je pola, dobi ili kako izgleda, a desetka (bez onog Poa) je kada samo istovremeno plačem i kliberim se, kao kada sam gledao komad Black Sabbatha uživo - a ceo gledao nisam, nažalost, uskoro moram... ili kao kada sam gledao Votersa prvi put, ili Planta), a nemam pojma na kom bi mi mestu bio da smo rangirali odabrane priče od iksa do keca.
Autoru bih preporučio da se odluči između šumadijsko-mačvansko-sremske ekavice i crnogorštine/bosanštine, jer očigledno nije prelomio, pa se dvoumi (dakle, da se pogoditi da je u pitanju korisnik (I)Jekavice TM, koji pokušava da E-kuje).

Neko reče "ovde ne vidim ni humora ni poente" (ne mogu ponovo da prelistavam komentare, otvorio sam sto tabova i jedva se nosim), i to baš ne shvatam.
Ja sam se gušio od smeha. Tuge što se tiče... meh. Ali ne mora sve, je l' da? Jedan cilj se postavlja za kratku priču, kažu glavešine kratkopričanja.
I naravno, ovo je sasvim za Zabavnik. Ne mogu da ocenim za koju publiku (od koje do koje dobi), ali koga je briga kad je zabavnik za SVE od sedam do stotinu i sedam?

Ka drugom susretu

Aman, bre, pa na šta ovde da se požalim? Dobro, evo, nisam na kraju ukopčao kuda sve vodi, bio sam opijen jezikom kojim je ispričana (a i jezik je proradio na pomene raznog krkanluka). Celo iskustvo je izgledalo tako: doš'o mezmerista, uradio nekakav ćiribu, ti ostao zapanjen ili nisi, ali ako jesi - svejedno nisi siguran šta je to bilo, kroz maglu ga gledaš. No, volšebnici vole mistiku i mrljanje, vole da petljaju po zagonetkama... i, nije li Karađoz isto što i ĐAVO, a samo onaj jedan čika sa vrljavim okom nosi taj nadimak? Zašto su neki zbunjeni, razumem, ali zašto su svi, jok...
Svejedno nemam pojma šta je na kraju bilo. Prošlo 27 ili 227 ili 27 227 generacija od nečega (pokušaja ekumenizma?), tu je hrana, tu su demoni (je l' da? - il' je ipak ne, a ja vidim previše), tu su Numeri i Hamasin (zašto se zove kao egipatski pustinjski vetar?... u stvari, neću da pitam, zapravo volim što ništa ne razumem) i... tačno sam mesmerisan bio.
Ne bih dao prvo mesto, ali bih voleo da se više fantastičnih kazivanja ovako... kazuje. Gde je nestalo ono vreme kada su svi hteli da budu Blejk (ako je ikada toga vremena uopšte i bilo), i da sve poetično istrt... izreci... ispevaju? U stvari, zašto, pitam se (a NISAM sarkastičan, Dažbogove mi noge), iskazi - i prozni i poetski - više ne zvuče kao Kolridž (uzgred, kakve veze imaju Abisinija i Kublaj-kan, dođavola? - o. odgovori, Kolridže, vrag ti babu u oko pljunuo).

Ovo je bar sedmica. Bilo bi i devetka, da pri svakom pokušaju tumačenja ne pomislim nešto sasvim drugo spram prethodnog tumačenja, i onda eto ne mogu da dovršim interpretaciju.
A da nije autor nameravao (ili nameravala, autor je uniseks) da priča sa svakim čitanjem bude nešto drugo? E, pa to već nije fer, ako je tako...

Puls

Zašto pisac ovog dela ignoriše ljudsku dramu spram SF-naklapanja o muzici (i gde je muzici mesto u SF-u)?
Plus, zvuči kao neko ko u muziku* (ili O muzici) nema pojma, sem da je sluša... Okej, vanzemaljac može biti i informacija, ne mora biti organska sluz, kažu glavonje - ali, zašto onda vanzemaljac nije binarni kod, ili prokleti pećinski crtež (kad već sve može da bude vanzemaljac), jer imam utisak da autor o svim vrstama informacije zna bolje nego o muziciranju.
Moram da podvučem da vanzemaljska osećanja ovde predstavljena nemaju smisla - pa i ako je dotični/na hteo/la da nas otuđi od toga (jebogati tuđinsko je to), ili da predstavi nekakav kontrast na nekakvo nju-ejdž sranje o tome kako je muzika - koja je vrhunac osećanja - nastala od bezosećajnih bića - zašto bismo mi to morali da trpimo? Sa naše tačke gledišta, bića crnog morala i bića u skalama plavog i narandžastog morala su sva - crna: osim ako autor ume stvarno da predstavi plavonarandžastost (kao što ovaj ne ume). Pisac/spisateljica koji/a ne ume da predstavi drugačije etičke vrednosti od naših (i to današnjih, pošto se i to kanda menjalo), ne treba ni da gura u tom smeru: i to je moja zamerka. Neka se drži današnjih merila i čoveka. Čemu sve te budalaste peripetije?** Lepo od spisatelja/spisateljice što je pokušao/la, ali to je pretežak poduhvat i preveliki zalogaj. Neki ljudi grizu više nego što mogu da progutaju - i time ću da završim ovu analizu.

* - da udara (u muziku)
** - ozbiljno ovo mislim, zaista... čemu ovakvi pokušaji? - hoće li loša ideja postati dobra samo zato što je za nijansu "originalnija" od neke druge?

Ujedninjenje

Prvo: posle zareza/zapete se lupa razmak.
Drugo: Neka je i pretežno ljubić (mada se zalažem da ljubići treba da budu pozadina smislenijih pripovesti, ali da treba da ih definitivno bude), i neka bude i teologije ili šta već ovo bilo... ali ovo izgleda kao da je otac Rafailo Boljević pisao priču u saradnji sa Bačićkom-Alimpićkom.
I dalje tvrdim da sve ali SVE može da se doradi i prepravi da valja (makar postalo i neko sasvim drugo, neprepoznatljivo delo - mala je cena to da bi se nešto uobličilo), ali nemam nikakav savet da dam. Nemam pojma šta da kažem. Previše je ovo paulokoeljasto, 'oću reći da možda može da prevari milione ljudi širom planete, ali da ne znam kako ga pretvoriti u nešto čitljivo.

Ovo je kec i po (to na čitanje, mada sam bio voljan da je, posle nekolikih zareza bez razmaka, prosto preskočim), a onaj Puls (zaboravio sam) je trojka zbog pokušaja i truda (i samo zato, oni vanzemaljci tamo su više prdež nego što su muzika)... Dakle, oba autora su daleko od toga da ih pozovem na ljubavni satanak, onoliko koliko je Proksima Kentauri daleko od brega na našoj, da prostite, planeti Veneri.

Maslačak

Ovakvo šta sam hteo da vidim makar u pet od 20 triliona ponuđenih priča ovde, koje sam s mukom iščitao od 3 do 6 puta...
E sad, pošto sam jako subjektivan, toliko da bi u mom selu Northemptonu rekli da sam biased, reći ću da sam jako vezan za EKO-priče (mada je Avatar bio previše retardiran film da bi mi se dopao), i da, iako je postojao Velsov "Rat svetova" (dakle, to je prvi fazon ikada), glasao bih za ovo i da je loše. A nije loše, odlična je pripovest.
A i da je loša, glasao bih jer sam nekada davno pisao pripovest u kojoj putnici kroz vreme zaraze neandertalce svojim bacilima i zato neandertalni izumru, a oni kući donesu neandertalske bacile i svi umru, divna je to jedna saga bila...

Svejedno, kad god se neko doseti ovoga, ima golemu mogućnost da napravi dobru stvar.
I autor je ovde ostvario dobar komad toga.
Makar 6,5 na skali od 0 do 10, ako ne i 7.
Nisam siguran, dobro je što se ne pitam ovde...

Nuto vraga, da se zovem Milan, stalno bih sretao najraznovrsnije vanzemaljce.
Ili se možda trenutna vrhovna glava Politikinog Zabavnika Milanom zove, pa je to neki omaž imenu, dođavola? Možda je ipak trebalo da milanišem...

Šalu na stranu, nastavljam uskoro, probaću da se obratim svima (mada, čemu, većina autora ni ne gleda komentare ni kada ih vidi zgažene ukraj puta, a ne d'o Rog da ih čita), pre no što završimo ovaj krug (ili kasnim možda, pa lajem naknadno u prazno i psujem razne desetare i kapetane u potoku),

Ja sam juče slao komentar ovde, sli nije stigao... Damnation...

Sent from my LG-K420 using Tapatalk

Quote from: Volšebnik Pocerski on 10-10-2016, 05:49:56
Šalu na stranu, nastavljam uskoro, probaću da se obratim svima (mada, čemu, većina autora ni ne gleda komentare ni kada ih vidi zgažene ukraj puta, a ne d'o Rog da ih čita), pre no što završimo ovaj krug (ili kasnim možda, pa lajem naknadno u prazno i psujem razne desetare i kapetane u potoku),

ne kasniš, samo nastavi, mislim da svi uživaju u tvojim komentarima.

Volšebniče, samo udri. Neće se svima dopasti, ali nije zgodno da se osete prikraćenim oni do kojih nisi stigao. Skači malo s kamena na kamen, ne moraš po vodi da gacaš.

Verovatno ćemo i podatke ko je šta pisao dobiti u novembru, pa moram da sačekam da bih odgovorio na neka pitanja.

Evo, ja ponavljam svoju molbu. Ako vama nije kasno da napišete komentar, meni neće smetati da ga poričitam.
Ovo važi za sve koji nisu komentarisali, a čitali su priče, ne samo za Volšebnika.

Važi i za one koji su se zakletvom vezali, iako se možda nisu zamarali čitanjem naših poluproizvoda.

Pa, prva faza komentarisanja je diskretna, a druga - direktna. Onda se obraćamo piscu.

a i ponedeljak valjda traje do ponoći?


Sad dve pismene priče s kojima sam imala, ajd nazovimo, subjektivan problem.

Freja: mnogo classic SF natuknica i negde mi nije prijao kraj u vidu dosetke. Al mislim i da je za Zabavnik.

Sedmo nebo: početak mi je fin (jedino mi reč "tri" u drugoj rečenici lepotu para i moralo bi da se briše jer ga negde ono "tri" iz prve rečenice podrazumeva), kao što reče varvarin - lepo ukrštanje svetova istine i laži, al kraj me ubio kao da sam streljana uzijem. Možda nisam razumela, možda treba da se pročita između redova. Devojčica je negde u rasponu 7-11 godina. Ne očekujem ovaj odgovor od nje na osnovu onog što sam pročitala. Jeste rečeno da je bistra al meni prosto nema logike. No, odgovoreno je na temu i nije da nije i za Zabavnik.

Hvala, Lilit.  :)

Ima puno priča, ne mogu iz cuga iskomentarisati 23, pa će biti najverovatnije u tri posta...
PRVI KONTAKT-U ovoj priči, što se tiče sadržaja, nema ničeg o čemu već nismo dosta čitali. Nije ni to problem, nego što nije obrađeno na neki zanimljiv način. Nije dobro. Ako se želelo biti duhovit u promišljanjima o mesto i ulozi čoveka, svrsi kontakta među rasama u svemiru, i zezati se na račun ideološke zatupljenosti, moralo je to mnogo, mnogo bolje. Preporuka piscu, za ovakvu priču-čitati braću Strugacki. Sama ideja nije loša, ali priču bi trebalo gotovo potpuno iznova napisati i preraditi.
SAN-I za ovu priču važi slično. Deluje kao da je pisana namenski za Zabavnik, ali nije dobro ispalo. Naivno i predvidivo, nekako iskrzano i bez tečnog stila. Valjalo bi je dosta popraviti, ili iznova napisati.
RUDI-Ja volim životinje, odrastao sam na selu, okružen životinjama, volim i životinje u priči, ali u ovoj mi se nisu dopale. Iz razloga što mi se čini da su ovde životinje ubačene kao neka prečica u priči, da se što lakše i brže odradi zadatak, bez stvarne udubljenosti u temu. Ja sam stekao takav utisak čitajući priču.
KA DRUGOM SUSRETU-Pomalo filozofski nastrojena, neka mešavina sf i epike, tehnički korektno napisana, da sam negde urednik verovatno bi joj dao zeleno svetlo, ali meni kao čitaocu, nije se naročito svidela, i ne verujem da ću je dugo pamtiti. Jedna od onih priča koju ne pamtiš po gafovima i nekoj neusklađenosti i greškama, ali je ne pamtiš ni po nekom oduševljenju pročitanim.
PULS-Svidela mi se ideja, interesantno osmišljena i originalnija od većine u krugu. Pripovedanje na ivici prepričavanja, negde je i prelazi, ali opet zanimljivo. Čisti je sf, ali oseća se u priči da autor voli da se ,,razmahne''...ponegde preteruje s dugačkim konstrukcijama, pred kraj priča pomalo i pada, ali opet ima dovoljno kvalitetnog, i zato sam joj dao glas. Moram priznati da sam bio neugodno iznenađen jednim komentarom za ovu priču ,,skromnih spisateljskih mogućnosti''. Zaista ne vidim svrhu takvog komentara, niti pomaže autoru ni čitaocima. Ne kažem da treba bilo koga tetošiti i uzdisati bez potrebe, ali mislim da su ovakvi komentari apsolutno nepotrebni, i potpuno beskorisni.
OPUS 64-Vrlo lepa priča, možda i najlepša u krugu. Što neko reče, kao da se oseti muzika iz nje. Još na početku priče sam nekako osetio da će biti reči o Oluji, i pomeni to ima mesta i logiku u priči. Lep stil. Malčice i ona pada pred kraj, ali zaslužuje glas.
SEDMI OBLAK-I ovoj priči sam dao glas. Baš mi se i čini da joj i jeste mesto u Zabavniku. Ima sve potrebno, sf, zanimljiv dijalog koji ne sklizava u smarajuće filozofiranje, inteligentnu i bistru devojčicu, i moralnu pouku i poentu. Nemam nikakvu zamerku na ovu priču.
FRKI-Frkiju niko ne dade glas sem mene  :( Jest naivna i predvidiva, i malo, malo više-fali joj zapleta i raspleta, ali je nekako simpatično ispričana, i pročitao sam je bez stajanja od početka do kraja, i baš mi je legla. Znam da se ne voli izraz čitljiva i zabavna, ali mislim da moramo voditi računa i o tim elementima. Nekad baš legne uz kafu jednostavna i lagana priča o vanzemaljcem osveštenom, fudbaleru Radničkog.  :)
KOREN-Opus mi je najlepša, a Koren i Sedmi oblak najbolje priče u krugu. Posebno mi se dopao onaj drugi deo Korena, od ,,pulsirajućeg drveća''. Verovatno trebaju ovoj priči neke uredničke intervencije, ali verujem ništa veliko, lepo je osmišljena i zaokružena, kompaktna.

Pa, dok se kruni ponedeljak i dok ne dogmiže poruka koju očekujemo, malo komentarisanja komentara.


Kratka beleška o Freji glasi: ??? i Skoro pa dobro, možda i jeste.
Onda sam pročitao ponovo.
Najpre, Freja je loše ime, vuče na nešto drugo, a Haralampije je slajno. Prečesto imentujemo bez pokrića. To će biti vrlo dobra priča kad je prevedemo na srpski. Dosada je fantastični pokretač i drago mi je da se autor dosetio. I kraj sa igranjem šaha mi je zgodno obrazloženje da ćemo se sa Keplerijancima oko bilo čega dohvatiti za gušu. Znači da mi je priča postala prihvatljivija.


Kratka beleška o Sedmom oblaku glasi: Pomalo didaktično, kandidat sedam


Zbog onoga - didaktično, priča mi nije ušla u izbor za poentiranje. Nezamislivo mi je da pisac upotrebi: "imala je nezavisnost duha". Poruka piscu je da ama baš nikada više ne upotrebi nešto slično. Kraj je takođe mogao da bude manje eksplicitan. Valjda postoji način da ga prepoznamo i sa par drugačijih rečenica.


I nemoj se provaljivati, tako ti sedmog oblaka.

@kimura

sad kad već znamo koja je tvoja priča, želim da znaš da sam na istoj rečenici u priči i ja zapela. bila je to gotovo šaka u oko. i sve ostalo navedeno u scallopovom komentaru, potpisujem.

Na kraju ispade da priče sa nižim rednim brojevima dobijaju mnogo više komentara nego ove pri kraju.
Ne znam kako to može da se razreši u budućnosti, osim da zadajemo teme koje neće privući mnogo ljudi pa da bude lakpe za komentarisanje.

немам обичај да коментаришем приче, пошто веома не волим да добијам пп незадовољних 'писаца' и писаца, тако да вас молим, ако будете имали потребу да прокоментаришете моје коментаре, урадите то овде, јавно. систем оцењивања ми је сличан мићином али до 10 могућих бодова.
1. на жалост недовољно духовита да би оправдала своје постојање 2
2. ова прича, уз озбиљну преправку би можда могла да се појави у малом забавнику, за обичан забавник је сувише наивна и без поруке 2
3. руди је басна без поенте 2,5
4. ово сам негде раније читао, дао сам 'пролаз' но утисак ми је да је прича на крају превише кратка и криптична 4
5. дао сам 'пролаз' због идеје. иако је већ позната, задовољан сам основном поставком али има неке непрецизности и недоследности, и стилски је доста слаба, уз неке промене могла би да буде добра прича, овако само 4
6. патетично и бесмислено 1
7. слично као 6. али је боље написано. патетични крај је додатно упропастио причу 1,5
8. јако лоше написано, некако је све натегнуто и намештено за забавник уместо да се бави темом 1,5
9. хиљаду пута прочитано, предвидљиво али из неког разлога, који још увек нисам схватио, то ми није сметало 3,5
10. веома ми се допала, треба дораду, не слажем се са горњим замеркама овој причи иако је чињеница да би прича постојала и без тих 'спорних' делова. атмосфера је оно што ме је купило 4,5
11. ова прича је била близу да добије мој глас али ме је одбио крај и неразрешење неких поменутих ствари у првом делу приче 3,5
12. слично као 9. али лошије написано и патетичније 2
13. око ове приче сам се ломио. много ми се допала, и високо сам је оценио, али ми није била за забавник па је нисам 'изабрао' 5
14. свидео ми се стил али је идеја лоша па самим тим и прича 3
15. допало ми се мање више све у овој причи, замерка је у недоречености (слично четвртој причи) 4
16. ово је фантазија и у главном је лоше, али и пристојно написано 2
17. би можда била за мали забавник да се јунак пробудио на крају 2,5
18. ми је била забавна, али је предвидљива и крај јој је за мене превише очекиван 3,5
19. за ову сам гласао, иако је пуна познатих места (као 18. 5. 9...) добра је за забавник зато што је добро написана до последње реченице коју треба избрисати и заборавити да је икада постојала 4
20. ова прича је ок, међутим порука (иако је добра) је превише дидактички обрађена 3,5
21. писац је ову натезао за забавник. није успела да буде ни довољно забавна ни довољно духовита, а последња реченица је чак гора и од оне у 19. 2
22. би могла да буде одлична прича за мали забавник...у сваком другом случају је натегнута и захтева суспензију неверице иако је коректно написана 3,5
23. је промашила скоро све што је гађала 2,5

Bobane, reci koja je priča zaobiđena? To je čas posla. Za neke priče čekam autore.


Dejane, ti kao i Mića najpre obavestiš da ti je ocenjivanje širokog dijapazona, pa zaboraviš. Nikada ne polemišem sa komentarima preko PP, ali za tebe imam primedbu, ali kasnije,

Hvala i ostalim komentatorima.
Ironično, ali to o ''nezavisnosti duha'' sam htela da izbacim, ni meni nije dobro ležalo, ali eto nisam.

примедбе су ок, нису нужно негативне по природи. а што се тиче 'заборављања' - задржавам право да се моје и туђе гледање на живот, универзум и све остало разликују, и да ни једно од та два гледања није објективно тачно

San - ono što, po meni, opterećuje ovu priču, jeste taj malo razuzdani lirski uzmah pri pisanju, što donekle ostavlja utisak da je autor još uvek pod utiskom profesorice srpskog (nije to loše, svima su nama to traume iz detinjstva), pa priča nalikuje školskom sastavu sa pomalo klišiziranim, pomalo uzmahnutim opisima. Činjenica da se sve dešava tokom zime izuzetno doprinosi tome (ko se seća sastava za svaku godišnju dob, jesen u mom kraju, proleće u patikama, drveće pruža srebrne grančice). Takav uzlet, mada se u suštini bavi unutrašnjim svetom lika, što podržavam, ipak postane naporan za čitanje, i cela ona epizoda napada panike (ili straha) koju lik ima u sredini, nekako ostane nejasna. Kao da se autor odveć trudio da fascinira čitaoca, umesto da mu ipak ponešto i objasni. Ipak, priča je vrlo pismena, i to pozdravljam!

Fabula, pak, jeste geg, al to nije nužno loša stvar, ali joj fali poklopac. Šta će vanzemaljci da urade sa klikerima, odakle klikeri bratu glavnog junaka, zbog čega su oni važni? Ja, recimo, mogu da učitam, na osnovu naslova, da se vanzemaljci transportuju svemirskim brodom od stakla, i da im je staklo neophodan sirovi materijal koji otimaju od đece i nejači, ali to mi ipak nije dovoljno objašnjeno, a sem toga, zar će im par klikera biti dovoljno?

Ljudi su lenji. Krenu da komentarišu redom i onda prve dve priče, inače potpuno besmislene, dobiju više komentara nego neke kasnije koje zaslužuju daleko veću raspravu.

Pa daj, Bobane, svetli primer, i baci poneki komentar, ili još bolje, ponekih dvadeset i tri komentara. Ja mislim da učesnike ionako više interesuje šta glavešine imaju da kažu,s nekim uredničkim iskustvom, nego mi što žvrljokamo napamet i po internetima.

Načekaćeš se. Boban će stoički prihvatiti kaznu koju je propisao za one učesnike koji ne komentarišu.

Hehe, nećemo ga više viđati? :D

Već mu je teško da bude prisutan.

Buba Marić – Ova priča, iako sasvim lepo zamišljena, nije me "strefila". Još mnogo toga bih voleo da pročitam, malo šire i duže, ali ne da se to u 6k karaktera. Osnovna zamerka mi je način komunikacije podvodnih bića. Ne mislim pri tome na fizičke zakone, nego na samu interakciju. Previše liči na ljudsku. Znam da ne znamo kako komuniciraju alieni, ali i na busu piše Lasta pa ne leti. To mi je uvek zanimljiv fenomen. Kako bi razgovarali alieni, da li kao mi, ljudi, sa svim finesama, oštrinom, toplinom, cinizmom itd ili bi imali neko drugačije ustrojstvo? Tu bi se moglo poraditi, da se izmeni taj (naš) način. Možda deluje kao da mutim sitna crevca, ali kao što rekoh, meni to uvek u glavi dok čitam dijaloge tuđina.

Odabrana – Sasvim korektno i tečno ispripovedano, tu nemam zamerke. Nije dobila glas samo zbog toga što su me druge više ,,kupile", tj, da se glasalo za šest, bila bi šesta. Ili prva, svejedno je. Ništa tu ne bih ni dodao ni oduzeo. Kozmetičar bi mogao sa ovom ranije da zatvori šop.

Peripetije oko smrti – Na stranu što ovoj priči treba dobar kozmetičar, neću u to da zalazim. Cela postavka mi nije verodostojna, tj, nije me uvukla da se komotno osećam. Nešto mi tu debelo smeta a šta, ne bih znao niti bih da istražujem. Možda pokušaj vrckavosti, nije izveden valjano, a i samo razrešenje mi je najavljeno.

Kod Buba Marića si mnogo u pravu. Abyss je bio bolji. Sve što nije goli tekst nije dobro.


Oko Peripetije će tek biti peripetija.

I priču Svi na izbore... sam ostavio za drugu fazu komentara. Mnogo mi miriše na Adrijana Sarajliju, a to je krupno pozitivno brojanje.

Slažem se sa Džekom, ali, opet, mislim da je autor probao da se valjano izbori i sa brojem karaktera (korenito drugačiji odnosi između mame i tate bi zahtevali em pažljivog čitaoca koji veruje autoru, em više prostora za dodatna objašnjavanja tog nekog (van)zemaljskog odnosa među likovima), a i da je autor računao na preobrt kao srž priče, jer se ispostavi da oni koje smo smatrali ljudima, prosto nisu ljudi, što je taj kao, glavni zaokret priče

Tisućita granica – Nije moja čontra čaja. Epizodne priče bez exit vrata nisu za podcenjivanje, naprotiv, ali volim zaokruženo pa eto. Lepo ispisano, fino, klizi i ne zapinje. Nakon čitanja me podsetila na Belog Nosoroga A. Markovića, što je ovoj priči, od mene, nevešt kompliment.

Frki – Sam naslov me je odbio. Meni to ne zvuči. Ili previše zvuči. No, nećemo suditi knjigu po koricama. Da li je Frki zaista vanzemaljac, ili je anđeo čuvar koji se raspištoljio? Možda je i glas probuđene savesti. Ta pitanja mi priča ostavlja da se izborim sa njima. Ali jalova je ta borba kada me priča nije kupila. Drži pažnju dok se čita, to ne sporim, ali posle, razvejava se i rastače.

Alt Ctrl Di-dit – Osećaj da sam to već negde video, ili pročitao, ali ne sa kinder apgrejdom. Nisam uspeo da stvorim te slike prilikom čitanja, uprkos što se autor potrudio da u opise ulupa večinu karaktera, tako da mi je priča promakla. Ako je uopšte ima. Rekoh već, volim zaokruženo, pa makar i sa klifom. Ali ovde ne vidim ni taj klif. U stvari, tu je, ali mlak. Ode fokus na dete. 

Kamo autori?

Kamo komentari?

Hidden obavio vecinu duznosti tokom vikenda. Dopisujem veceras ostatak...

Scordisk, ovde si pokušao da nategneš štošta, ali sa Buba Marićem se autor posvađao sa SF-om već u postavci gde ne pomaže ni čarobni štapić. Takada i Buba Marić podjednako potiču sa površine Zemlje, a Marijanski rov pravi prepreku od celih 1000 atmosfera pritiska. Da je neka druga buba igračka u pitanju, da Takade i Markovi ne nose ta imena i da je odabrano neko pliće podmorsko skrovište, dalo bi se izboksovati. Ovako - jok.

Ja ću krenuti od kraja.
Hendikepiran sam što znam autore, pa ne mogu baš dobro da odmerim ovo što ću reći; ali nije mi jasno, zaista mi nije jasno, vezano za priču 23 ukupno dve stvari.
1. Ko je taj ko ima dilemu vezanu za autora priče?
2. I ko je taj ko je procenio da ova priča nije utrefila temu i da nije vredna bodova?

Prva rečenica priče: "Џунгла се пробудила, као пред свитање, али птице нису жамориле познати поздрав сунцу; ко је умео, могао је чути страх у песмама и крештању."
Ja ne bih išao dalje. Onaj ko ne vidi veličanstvenost i višeslojnost izrečenog, savršen uvod u sjajnu priču. ko nije u stanju da spozna vrhunskog pisca i stilistu, kome je Stipanovo trkeljisanje izuzetan stil... ja stvarno ne znam šta da kažem.
Ne postoji pisac koji može više reći sa manje reči. "И, то је то. Неко је победио." Kakav sažet i haiku izveštaj o borbi o kojoj protagonisti ništa ne znaju osim da je vrlo bitna.
Džinovska anakonda je pandan vuka kod nas ili ajkule u polineziji, tigra u indokini... zver koja je ujedno i božanstvo domorodaca.

Mi ovde očigledno funkcionišemo na različitim frekvencijama. Možda komunikacija nije ni moguća. Pink, rijaliti i naprednjaci su uzeli svoj danak...

Quote from: Boban on 10-10-2016, 16:40:23
Ljudi su lenji. Krenu da komentarišu redom i onda prve dve priče, inače potpuno besmislene, dobiju više komentara nego neke kasnije koje zaslužuju daleko veću raspravu.

ja sam krenula redom, ali me Radmilo spriječio u nastavku. priznajem da mi zabrana nije teško pala. a i neću ulaziti u razloge oko odluke da me ušutka. ne znam, možda sam lupetala gluposti. pa me štitio od daljnje blamaže... :)

Svađu sa SF-om ne sporim, i sam sam kod bubamarića imao problema sa batrgajućim repovima bez rešenja, niti vidim kako bi se tu šta izboksovalo, čisto rekoh da stanem u odbranu, pošto mi deluje kao da je autor više ciljao na onu publiku bližu sedmici nego stosedmici na uštrb nekih drugih stvari

Quote from: saturnica on 10-10-2016, 19:50:17

Quote from: Boban on 10-10-2016, 16:40:23
Ljudi su lenji. Krenu da komentarišu redom i onda prve dve priče, inače potpuno besmislene, dobiju više komentara nego neke kasnije koje zaslužuju daleko veću raspravu.

ja sam krenula redom, ali me Radmilo spriječio u nastavku. priznajem da mi zabrana nije teško pala. a i neću ulaziti u razloge oko odluke da me ušutka. ne znam, možda sam lupetala gluposti. pa me štitio od daljnje blamaže... :)

Radmilo je počeo da se ponaša ovde kao kabadahija, određuje ko će slati priču, ko će komentarisati. Na kraju je i zadao temu na koju će odgovoriti nekoliko njegovih pulena i gde će dodatno moći da demonstrira silu.

Quote from: Boban on 10-10-2016, 19:49:23
Ja ću krenuti od kraja.
Hendikepiran sam što znam autore, pa ne mogu baš dobro da odmerim ovo što ću reći; ali nije mi jasno, zaista mi nije jasno, vezano za priču 23 ukupno dve stvari.
1. Ko je taj ko ima dilemu vezanu za autora priče?
2. I ko je taj ko je procenio da ova priča nije utrefila temu i da nije vredna bodova?

Prva rečenica priče: "Џунгла се пробудила, као пред свитање, али птице нису жамориле познати поздрав сунцу; ко је умео, могао је чути страх у песмама и крештању."
Ja ne bih išao dalje. Onaj ko ne vidi veličanstvenost i višeslojnost izrečenog, savršen uvod u sjajnu priču. ko nije u stanju da spozna vrhunskog pisca i stilistu, kome je Stipanovo trkeljisanje izuzetan stil... ja stvarno ne znam šta da kažem.
Ne postoji pisac koji može više reći sa manje reči. "И, то је то. Неко је победио." Kakav sažet i haiku izveštaj o borbi o kojoj protagonisti ništa ne znaju osim da je vrlo bitna.
Džinovska anakonda je pandan vuka kod nas ili ajkule u polineziji, tigra u indokini... zver koja je ujedno i božanstvo domorodaca.

Mi ovde očigledno funkcionišemo na različitim frekvencijama. Možda komunikacija nije ni moguća. Pink, rijaliti i naprednjaci su uzeli svoj danak...

da, uvod je stvarno veličanstven, ali dalje... dalje je problem.

Problem je onima koji nisu odrasli na prozi ovog autora.

Quote from: Boban on 10-10-2016, 19:53:40
Problem je onima koji nisu odrasli na prozi ovog autora.

U redu, ovo je Kuferova priča.

kalašnjikov je stvarno odličan, pogotovo je i taj početak dobar, ali, brate mili, uopšte nije formatirano i pregledano pre slanja. Mislim da to može dosta ljudi da odbije od čitanja i udubljivanja

Quote from: saturnica on 10-10-2016, 19:56:18
U redu, ovo je Kuferova priča.

Da znaš da sam i ja to isto pomislio.

не верујем да је куфер, мени је личило на дрф-а кад сам је читао...ал опет вероватно лупетам

A tko je gospodin kufer u pravom životu? I kada će ta imena?

Zapažam kako ljudi koji su dobili dosta glasova najednom umišljaju da su ne znam šta i postaju čak drski i sa dozom omalovažavanja prema ostalima.

Tjah, glasanje je varljiva stvar i poeni uglavnom ne govori mnogo ni o priči ni o kvalitetu iste, a ono što mene interesuje jeste da li sam se i ranije susretao sa autorom "Kalaša", i ako nisam, zašto :)

Quote from: Boban on 10-10-2016, 19:52:32

ja sam krenula redom, ali me Radmilo spriječio u nastavku. priznajem da mi zabrana nije teško pala. a i neću ulaziti u razloge oko odluke da me ušutka. ne znam, možda sam lupetala gluposti. pa me štitio od daljnje blamaže... :)

Radmilo je počeo da se ponaša ovde kao kabadahija, određuje ko će slati priču, ko će komentarisati. Na kraju je i zadao temu na koju će odgovoriti nekoliko njegovih pulena i gde će dodatno moći da demonstrira silu.



Bre, ti se ponašaš kao mamlaz. Saturnicu nisam ućutkao, pukao sam od smeha kako disciplinovano komentariše i sasvim isprazne priče. Upotrebio sam latinski ego te absolvo (oslobađam te /greha/), računajući da bar toliko zna o katoličkoj veri. Nisam određivao ko će slati priče i ko će ih komentarisati. Daj se, Bobane, sredi, nisi ugrožen, nećeš biti mučen i zlostavljan, ne mora ići "moja" tema, skupi tu masu objavljivih priča i uživaj.

Priča 22_SEDMI OBLAK
Ovo nije priča. Ne postoji zaplet, kulminacija, rasplet.
Postoji neka situacija koju pisac ne zna kako da nam prenese pa pribegava usiljenom razgovoru dvoje klinaca na igralištu koji samo razgovaraju o tome i ništa preko toga. Niti jedna muva da nekome sleti na nos, ništa nam ne odvraća pažnju. Priča ne može da se piše ovako. Mislim, može, ali ne valja.
Trebalo je ubaciti neki događaj, da je devojčici nešto ispalo, pa joj dečak prineo i onda, šta znam, vrlo je velika to tema da se raspreda na dečijem igralištu. Ali ni to ne bi pomoglo, jer nema događaja, samo prepričavanje.

21_SARDONSKI SMEH
Ova priča ima sve elemente koja prethodna nema, osim motivisanost vanzemaljaca da se pokazuju ljudima. U filmu "Moja maćeha je vanzemaljac", Kim Besindžer se otkriva u trenutku kada mora da bira da li da pusti da pastorka koja joj se dopada pogine ili ne. U ovoj priči vanzemaljci nemaju nikakav motiv ni pokretač da pomognu farbaru.
Dakle, priča ima solidan dijalog, natprosečno dobro ubacivanje detalja i dobru dozu spontanosti, pa usiljen pokušaj osmišljavanja besmislenosti. Nadmoćni nemaju razloga da objašnjavaju nižim bićima bilo šta.

Recimo da su vanzemaljci odabrali kuću samozvanog profesora za svoju bazu, npr. na tavanu gde nikada niko ne ide, ali ovaj farbar, iz određenog razloga može da naiđe na njih i onda da usledi otprilike ono što je usledilo, mada bi bilo bolje da je smišljeno nešto drugo.

20_KOREN
Ja ne verujem u metamorfozu bilo koje vrste.
Na stranu to ovo je prilično dobro vođena priča. Odmereni dijalozi, postupno građenje atmosfere i zaista lepa, trela karakterizacija likova, kroz razgovor i situacije, ne kao propoved.
Ako verujete u metamorfozu, ovo je vrhunska priča.

19_PROBNI RAD
Da bi ova priča bila kako treba morala bi biti duža, da se dijalozima da prostor za prirodni napredak.
Da pojavljivanje gostioničara iz Kuršumlije bude uživo a ne kao anegdota.
Da devojka na probnom radu vidi razne stvari a ne samo izveštaj o obliku najčešćih UFO.
Naravno, priča je moja; stvarno mi nije jasno da iko ko čita domaću fantastiku može da ne prepozna moj ispis, da ne pominjem fulanje sa Fipom.

Ujedinjenje - U ovoj priči ima momenata, kada nam narator opisuje Marinu na takav način da prosto mogu da osetim koliko je voli. To mi se naročito dopada. Međutim, onda mi namah sklizne u kliše, pa sam se tu dosta lomio. Dopada mi se pristup vanzemaljskom. Onda je tu gubitak deteta, kao katalizator povratka/pristupa religiji. Da me ne shvatite pogrešno, siguran sam da velike tragedije iz korena menjaju čoveka, ali ovde sam nekako nesiguran...neka autor slobodno ovo pripiše mojoj gluposti.

18_FREJA
Ovo sam morao da pročitam dvaput da bih ukačio o ćemu je, tj. da nema neki skriveni nivo.
Pisac je neiskusan, ne kreće dinamično, akcijom, dijalozima, događajem, nego nam prvo enciklopedijski nabraja sve što se zna o tom svetu i odnosu ljudi s tim svetom. Sve to treba reći ali na kinetički način. Neko se napio, prate ga, on posrće i pokušava da izmakne, ne zna šta hoće od njega, ali psuje i ovu ulicu, i grad i celu planetu i svoj dolazak ovde i sve što mu padne na pamete, otprilike to bi bio dinamičan pristup.
Ili igranje šaha sa tim "drugim", ne mora da bude poenta, nego od početka, da tip ima zadatke i narudžbine, ali da mu je draže da se nadmeće u šahu. Mogla bi zaista da bude sjajna okosnica priče partija šaha, ali da je imamo pred sobom, možda kao u "Varijacija jednorog"... i kroz nadmudrivanje na šahovskom polju ili za vreme istog sve one ostale stvari o kojima priča piše.

17_ALT-CRT-DI-DIIT
Ovo nije uverljivo napisano. Ideja da dete slučajnom kombinacijom uspostavi kontakt s vanzemaljcima sama po sebi nije revolucionarna, postavka je solidna, razlog za drndanje po tastaturi opravdan, ali otkud takva uzverovanost da se stupilo u vezu sa vanzemaljcima? Pa šta sve može da se nađe na netu, meni bi bilo logičnije da protagonista misli da je u pitanju neka reklama, trejler, bilo šta. Ma koliko čudno bilo to što prizovem kucanjem na tastaturi, neće mi prva misao biti da su vanzemaljci. Priča nema tu dimenziju ubedljivosti. Trebalo bi da glavni lik ima neki problem koji ne može da se reši na nivou svega poznatog, pa da mu taj kontakt ponudi rešenje, e, to bi  ga možda potaklo da razmisli, ovako, iz čista mira, na prvu loptu, teško...

16_FRKI
Ovo je priča bez motiva. Nema ni priču. Ni zaplet. Nekoliko rečenica dijaloga... deluje kao trip pijanice.
Pisac nije totalno nepismen, ali je ovo loša priča.

15_TISUĆITA GRANICA
Ovo je dobra priča u Remarkovom fazonu o besmislu rata iz ugla sitne pešadije, u ovom slučaju graničara. Možda mi nedostaje malo više napetosti, kakav naboj neizvesnosti, dodatna opreznost i provera da nije neka nameštaljka. Osvrnuo bih se na opasku nekolicine da ovo deluje kao da je izvadak iz veće celine. E, pa nije. Ne deluje, samo im se čini jer je dobro postavljeno. Uvek se o svakoj temi može dodatno pisati ali umeće je umeti stati. ovaj autor to zna.

Brod od stakla - Malo mi je ovo deus ex machina ako se sve ostalo izuzme. Metafore su malo forsirane i nespretne, mislim da je u pitanju neiskusan i mlad autor. Definitivno mi se čini da sam zaplet nije promišljen, ima dosta prepričavanja...

Pamtimo ih - Nije ovo ok. Čisto prepričavanje, a i radnja je diskutabilna. Čudovišna bića i slično, tipa ovo:
Kiše krvi i iznutrica su padale po planetama kada bi se grozomorni ,,brodovi" konačno raspali.


Opus 64 - Već sam rekao da mi se čini da je većina priča u ovom krugu koncipirana tako da se posluži trikom, pa da se to u nekom momentu zametnulo u zamazivanje očiju, da ne kažem foliranje. Ova priča folira, obeća nam vanzemljake, a podvali zemljake. Sve između toga mi je stilski kilavo, kao da se nije obratilo dovoljno pažnje pa se srlja ka tom nastojanju jeftinog poentiranja.

Buba Marić - dosta prepričavanja to mi je u startu pokvarilo utisak.

Tisućita granica - I ovo mže biti priča o koju sam se ogrešio. Dobri dijalozi, uverljivi likovi. Možda pokoji opis zasmeta, ali to je u ovom slučaju isuviše subjektivno.

Frki - Ne bih imao mnogo toga da zamerim osim da mi se čini da je ovo zbrzano, nekako se oseti usiljenost.

ALT CTRL DI-DIT - Baš mi je bilo simpatično na momente, možda zbog načina na koji se kontakt dogodi. Opet, bilo je priča koje su mi bile bolje, pa nije ušla u izbor od pet. Voleo bih da je vidim razrađenu, ako autor bude imao volje i želje.

Koren - Dosta komentatora je skrenulo pažnju na patetiku i čini mi se da su u pravu. Patetika je nekada jeftin izgovor za motivaciju likova, ovde je stavljena u funkciju šarmiranja čitalaca, ali ispade jalovo. Možda bi manje patetike dalo prostora pokušaju relativizacije tradicije, mada bi valjalo razmotriti da li je i to suvišno.

Sardonski smeh - Ni ovo nije dobra priča. Dosta prepričavanja, u najmanju ruku. Radnja nije dobro postavljena.

Sedmi oblak - lepo je ovo napisano, ako i sklizne u prepričavanje daleko je blaži slučaj nego kod dobrog dela prica iz ovog kruga. Čini mi se da će pre razlog biti to što je premalo prostora za neka pitanja o kojima je njih dvoje moglo više prozboriti. Ali ok mi je devojčicin lik, Voleo bih i u ovom slučaju da priča dobije prerađenu verziju

СВИ НА ИЗБОРЕ, РЕЧЕ ГАБРИЈЕЛ РЕВОЛУЦИЈА И ПУСТИ РАФАЛ ИЗ КАЛАША - Vičan je ovo autor, međutim meni ovo ne leži pa mi zakucajte eksere po nokte i u oba oka, možda je problem i na mentalnoj nedoraslosti. Skidam kapu na stilu ali kad me na polovini priče ostavi isplaženog jezika, grešna mi duša, pomislim da sam lobotomizirana generacija. Tako je i onaj sa Numerima. Vidim ja da je to lepo, ali mnogo pametno za nas sa potencijalno jeftinijim kartama. Pa bolje pošteno da priznam. Na momenat mi se  pričinilo da vidim paralele sa Biblijom, ali ne smem da se busam sa tom spoznajom jer ne znam šta bih sa njom. I kod Numera i kod ove priče, sam kao majmun ispred monolita...

hidden, ljudi su različiti... tebi je Frki priča kojoj nemaš šta da zameriš, a "gabrijel revolucija" ti ne leži. I to je tako, ne treba se tu iscrpljivati.
U "Korenu" nema patetike, samo mnogo vere da kraj u jednom obliku donosi nastavak u drugom, poput religijskog koncepta.

Evo jedne ideje kako bi se od "Korena" mogla napraviti mnogo bolja priča. Potrebna je akcija, događaj. U ovom slučaju pomalo atmosfere iz Bakićeve "Begunci, krv".
Otac i sin putuju kao slepi putnici ka odredištu, tip koji ih sreće uglavnom ne reaguje na slepe putnike, ali kada vidi dete, u njemu se nešto prelomi i hoće da spase dete, tako on to vidi. Da li će da prijavi ili će ubeđivanjem ili silom da otme dete ne znam, ali bi na tome izgradio kompletan zaplet i onda, u žaru rvanja i borbe svi propadnu tamo gde su htela ova dvojica, pa možda na kraju i neka dodatna emocija između sukobljenih, nakon metamorfoze.

UJEDINJENJE-Marina izvajanog tela i duge plave kose...asocira na Skandinavke. Ima emocija u priči, ali i previše klišea, a premalo onog što privlači. Gotovo sam i zaboravio radnju, morao sam ponovo čitati da se podsetim. Mislim da je ova priča zrela za temeljnu doradu. Ili pisanje skroz ispočetka.
MASLAČAK-Prva ispod crte za bodove. Ima fin tempo, solidan sf, tu je i pitanje moralne dileme. Mislim da bi zadnjoj trećini priče valjalo promena, treba izbegavati da se u poslednjoj deonici priče objašnjava i neki prethodni istorijat, i o čemu se zapravo radi, i šta se htelo reći.
BROD OD STAKLA-Pretenciozno, bombastično, neuverljivo. Zahteva temeljno drugačiji pristup.
PAMTIMO IH-Kao da čitam neku istorijsku lekciju, a ne priču. Nema ni radnje ni likova koji bi mi zadržali fokus, i za čiju bi se sudbinu zainteresovao. Stil je ok, ali mi sadržina i radnja nekako škripi.
NAJLEPŠA BIĆA SVETA-Posle Maslačka, i ova priča mi je bila blizu bodova. Oseća se u njoj da autor ume pripovedati, i ume osmisliti priču, ali opet, nešto mi zapinje, nešto mi fali da preskoči tu granicu za bodove, negde mi gubi na ritmu i uverljivosti, nisam najsigurniji gde.
BUBA MARIĆ-Zamisao je dosta solidna, simpatično je napisana, ali ima dosta problema sa nekim rešenjima i uverljivošću istih, a pošto se u Zabavniku nauka ceni, cenim da su se i u ovoj priči neke neuverljivosti morale otkloniti.
ODABRANA-Zanatski ne vidim nekih većih prigovora, ali nekako nije moja šolja čaja, niti me je kupila. Neka ogorčenost kao da viri iz nje, a i vrlo sam skeptičan po pitanju toga šta ova priča zapravo poručuje.
PERIPETIJE OKO SMRTI-Išlo je dok mačka nije progovorila, onda me je skroz ispustila, nisam ni pohvatao zašto se govori određenim jezikom...moguće da nisam priču najbolje razumeo.
TISUĆITA GRANICA-Važi donekle kao i za Odabranu ; nemam nekih zamerki na pismenost i stil, ali me radnja i sadržina priče jednostavno nisu dotakli.
ALT CTRL DI-DIT-Simpatična pričica, da li je moderna ne znam, slabo čitam sf na engleskom, ali pretpostavljam da kontakt preko interneta sa vanzemaljcima nije neka novost u sf pričama.
FREJA-Puno nabrajanja, objašnjavanja, čini mi se da priča dosta puca na ,,visoko'', a nisam baš sigurna koliko je uspela; fali, zaista, dinamike.
PROBNI RAD-I mislio sam da je priča tvoja, Bobane. Ideja je dobra, i ima fin tempo pripovedanja, ali primedbe koje je Hiden izneo par strana ranije za ovu priču, po meni-stoje. Ima na momente problema sa uverljivošću.
SARDONSKI SMEH-Išla je dobro jedan deo, ali meni totalno pada kad naleti na vanzemaljce...i oni dijalozi sa njima...ne valja, to je nekako moralo skroz drugačije. Kao da je na silu umetnuto, da se nekako ubaci sf element i završi priča.
SVI NA IZBORE, REČE GABRIJEL REVOLUCIJA I PUSTI RAFAL IZ KALAŠA-Nije mi  priča  legla, pa šta sad da joj radim. Ne može naknadno da mi se svidi. Ima stvarno lepih rečenica, ali samo na momente, kao celina mi je haotično, zbrkano, jednostavno-nije mi se dopalo.
Eto, molim da se niko ne nađe uvređen, a i nadam se da sam, ispunivši ovu građansku dužnost, neutralisao moguće dejstvo one Bobanove kletve ,, ko ne pročita i komentariše...'' )

Meni se učinilo da otac i sin u ''Korenu'' zapravo beže iz jednog oblika postojanja, koji je isuviše bedan, u drugi, nedovoljno poznat. Za to nije neophodna vera u metamorfozu. Otac mi čak ne deluje previše ubeđeno, iako bodri sina. Dete ko dete. Veruje. A ocu je odlazak u neizvesnost jedini izlaz. Neko se pitao šta je sa majkom, zašto je ranije otišla? U priči nema direktnog odgovora na ovo pitanje, ali nekako se naslućuje da je ona bila hrabrija ili manje kadra da trpi pritisak društva u kom je rođena.

14_PERIPETIJE OKO SMRT.
Ovo je klasičan primer da pisac u nastajanju dosegne dobar nivo pismenosti ali mu osmišljavanje šlajfuje.
Sjajan opis umirućeg. Možda je trebalo mačku predstaviti kao delirijum usled bolova i gubitka određenih funkcija mozga. Bar da on to tako shvati, ali priču voditi u dva različita smera, da se lik zapita je li lud i da se ponaša kao da je stvarno jer, umire za koji dan i realno mu je svejedno. Inače, reinkarnacija u pacovu je očekivana i potpuni pad u odnosu na sve što je prethodilo.

13_ODABRANA
Ovo je brilijantna fantazmagorija od autorice koja se ovde predstavila kao potpuno zreo pisac.
Zaista veliko i prijatno iznenađenje, sjajna karakterizacija, sjajna postavka, sve odmereno... dok se prisećam ranijih radova ove osobe ne mogu da se ne zapitam: kako je ovo moguće? Ali svakako se radujem. Pisac je spremna za najveće izazove.

Samo napred, Bobane, dobro ti ide.
Malo sam pogledao sladak film "Midnight in Paris" i dobro je prošlo.


A, sad, Buba-Marić?

12_BUBA MARIĆ
Ovakve priče su se pisale i objavljivale u OTO zabavniku pre 40 godina. Susreti s vanzemaljcima. Nema tu ni lepih opisa ni dobrih dijaloga, pisac odaje utisak mladosti i neiskustva... previše statičnog objašnjavanja, zastarele promene tačke gledišta. Ako je pisac maloletan ovo je obećavajuće.

11_NAJLEPŠA BIĆA SVETA
Ovo je dosta haotično i kada se na kraju razreši, ne čini mi se uverljivim. Za razliku od ranijih dela ovog pisca, manje me iritira njegov literarni postupak i, kao i ranije, ja bih ovo glatko objavio, ali ne i voleo.

10_OPUS 64
Pošto znam ko je autor, ne mogu da potisnem predubeđenje.
Samo na tren mi se čini da postoji neki napredak dok ne prepoznajem odseve nekih drugih dela; pred očima mi završni duel u filmu Raskrsnica.
Možda sam nepravedan prema ovom čoveku; pomaka ima, verovatno, ali ja to nikada neću priznati.

Dosta za danas... sad ću u prvom postu da okačim imena pa nastavljamo dalje.

Zahvaljujem se na opširnom i korisnom komentaru :)

QuoteDosta za danas... sad ću u prvom postu da okačim imena pa nastavljamo dalje.

Pa, da. Dođeš do Stipana i raspadne ti se sistem...  :)

Quote from: Boban on 10-10-2016, 23:40:14
Možda sam nepravedan prema ovom čoveku; pomaka ima, verovatno, ali ja to nikada neću priznati.

Šta ti je? Ne prepoznajem te ovako razbalavljenog...

ma, kakvih ima, nisi ti najbeznadežniji... ali je mučno čitati tvoje nekontrolisanjo vrludanje mislima, stilom i temom po papiru.
Jednostavno ne uspostavljaš sa mnom klauzulu verovanja u tvoje škrabaluke...

Quote from: Boban on 10-10-2016, 23:00:37
hidden, ljudi su različiti... tebi je Frki priča kojoj nemaš šta da zameriš, a "gabrijel revolucija" ti ne leži. I to je tako, ne treba se tu iscrpljivati.
U "Korenu" nema patetike, samo mnogo vere da kraj u jednom obliku donosi nastavak u drugom, poput religijskog koncepta.

Evo jedne ideje kako bi se od "Korena" mogla napraviti mnogo bolja priča. Potrebna je akcija, događaj. U ovom slučaju pomalo atmosfere iz Bakićeve "Begunci, krv".
Otac i sin putuju kao slepi putnici ka odredištu, tip koji ih sreće uglavnom ne reaguje na slepe putnike, ali kada vidi dete, u njemu se nešto prelomi i hoće da spase dete, tako on to vidi. Da li će da prijavi ili će ubeđivanjem ili silom da otme dete ne znam, ali bi na tome izgradio kompletan zaplet i onda, u žaru rvanja i borbe svi propadnu tamo gde su htela ova dvojica, pa možda na kraju i neka dodatna emocija između sukobljenih, nakon metamorfoze.

Hvala na komentaru. Ovo sa čovekom u vozu primeniću sto posto, ostatak, iskren da budem moram promisliti dobro, ne zato što mi se ne dopada predlog, već što nisam siguran ni kako bih...pitanje je i dužine. Ipak, u ovoj priči sam uživao dok sam je pisao, pa ću sigurno gledati da je završim

Quote from: Boban on 10-10-2016, 23:22:43
13_ODABRANA
Ovo je brilijantna fantazmagorija od autorice koja se ovde predstavila kao potpuno zreo pisac.
Zaista veliko i prijatno iznenađenje, sjajna karakterizacija, sjajna postavka, sve odmereno... dok se prisećam ranijih radova ove osobe ne mogu da se ne zapitam: kako je ovo moguće? Ali svakako se radujem. Pisac je spremna za najveće izazove.

Ja jos od sinoc ne mogu vjerovati da sam dobila ovakav kompliment. Hvala. Hvala i svim ostalima na dobrim i onim manje dobrim komentarima.

Najpre čestitam na izboru za najbolju priču u septembru.


Bio si izbor za više od polovine učesnika u glasanju. To je dobra strana medalje. Loša strana je što je bilo primedbi. Boban ima primedbu na dinamiku, mene je odbilo rešenje. Na više mesta sam pisao o kraju priče. Ona bulažnjenja: endlajn, pančlajn, klifhenger... Ne valja kad ga nema, ne valja kad ode u vic. Na ovom forumu, u ovom mesecu i SF. Hajde, uživaj u uspehu, pa ćemo da preoremo sve krajeve priča ovog meseca. Videćeš, zanimljivo je. 

Čestitam i Scordisku, a Macan mi je sve vreme bio zagonetka, iako sam ga stavio na prvo mesto.


Naravno, i mom drugaru Stipanu. Tek da se Boban ždere.

Fala Scallope, mada me sad već stavljate u vrlo neuobičajenu situaciju...

Kako se prema pohvalama odnositi?

Hvala scallope, hvala i svima na sugestijama, kritikama.

Radujem se korigovanju i razradi.

Quote from: hidden on 11-10-2016, 10:00:47
Hvala scallope, hvala i svima na sugestijama, kritikama.

Radujem se korigovanju i razradi.

Ne žuri. Tek imam nameru da komentarišem i tvoju i neke druge priče.


A, Stipan neka se snađe. I o pozajmicama ćemo pričati.

Sad, pošto je Boban ubacio i imena autora, na prvoj strani... Čestitam pobedniku, a onda čestitam i svima ostalim.
Nisam  loše bodovao, imam solidan broj poklapanja sa  vodećim pričama.  Osim za prvoplasiranu.  :)
Moraću da dodatno prokomentarišem neke priče. Ne zato što znam ko ih je pisao, već da dopunim komentar.


Iznenađen sam da nisam prepznao Skalopa, doduše, dopao mi se.  :mrgreen:


Još više sam iznenađen da se nisam pronašao sa pričom mog omiljenog drf.  Ili sam ja  ostario, ili on... xdrinka

dobro jutro!
bogami bila ovo zanimljiva noć, a lista učesnika još zanimljivija.

ako kažem da sam ponosna na bobana, zvučaću ko mama  :lol: , tako da ću oduševljenost ozbiljnošću kojom je pristupio komentarisanju priča u celoj frci oko sajma + buđenju čoveka i kad je stipan u pitanju - ostaviti drugima da iskažu  :wink:

čestitke hiddenu   xcheers i svim učesnicima.

inače, da sam znala da je četvorka radmilova, sigurno je ne bih proglasila za moju no.1. :mrgreen:

Čestitke i od mene, Hiddene. Kaži kada i gde da dođem na to pivo?

jao bre opet ovi ravničari glasali jedni za druge i progurali svog kandidata...

... striktno sam zabranio ostalima da glasaju za mene (njihova poslušnost se vidi u glasanju) da ne bih plaćao pivo. Ono mufte mi je slađe.


Još ove tri i mislim da sam sve komentarisao. Ako sam neku propustio, nije bilo namerno.


Sardonski smeh – Ova priča mi je skroz klimava iz nekoliko razloga. Ajde da zanemarim suvišni i bespotrebni uvod koji nas obaveštava zašto je junak mamuran i zašto je uopšte bitno za priču da je mamuran. Moglo bi kao neka vrsta karakterizacije, ali u mnogo dužoj formi, no, to se kod kozmetičara ofikari. Možda ima razlog ali ja ga nisam našao. Glavna mana po meni je hiljadu puta viđeno, da nas posmatraju i da se ne mešaju u razvoj jer neka galaktička etika to zabranjuje. A zašto, odgovor koji je dao autor i  mnogi drugi autori, je gola pretpostavka potekla sa zemlje, humanom logikom i donekle iz starih poslovica tipa – neću ga nahraniti nego ću mu dati  štap za pecanje. Zatim, ponašanje junaka je sasvim neuverljivo. Kao i ponašanje posmatrača. Junak se ponaša kao vanzemaljac, dakle, krajnje nehumano i nepredvidljivo, a svemirci kao zemljani. I zašto se pobogu ubi čovek, tj, pokušavao to? Što su mu neki entiteti rekli da vodi besmislen život?

Sedmi oblak – Ova priča je pisana jezivom  kontradikcijom. Naime, pisana je određenom toplinom, deca su joj protagonisti, dijalozi su mi u tom segmentu jako dobri i nadao sam se takvom, toplom, razrešenju. Međutim, dobio sam iza ušiju porukom, koju sam shvatio da – ajde što odrasli ne veruju, nego i deca sa njima. Politika je ta koja nameće sve. To vanzemaljca svrstava u, hteo ne hteo, antagonistu, ni krivog ni dužnog. Mada, i ovde je zastupljena ona šablonska stvar, da je nemešanje neki svemirski kodeks i pravilo. Ipak, do kraja ostaje dilema da li mu je devojčica poverovala ali ipak se prepustila svojim snovima, ili mu nije uopšte poverovala. Lepa priča, poznatog mi sada autora, pa me čudi čemu prošireni i bespotrebni uvod. Priču bih postavio na drugačije noge, a i onaj bespotrebno široki uvod bih osakatio. Odabrana se ne može karakterisati kao autsajder u ovo malo karaktera, a treba i naznačiti da je baš zbog toga odabrana. Tako sam ja doživeo priču i konstatovao da Kimura to može mnogo bolje. Dokazano.

Svi na izbore... - Osnovna i jedina mana ove priče je što joj je jako tesno u 6K karaktera. Uopšte ne sumnjam da bi joj tempo bio smanjen u malo dužoj formi. Dopada mi se prostorna odrednica priče, lepo je osveženje na radionici. A i naslov nagoveštava dosta toga, neki šeretluk. Ipak, mnogo dešavanja sa lepim opisima i poređenjima čine ovu priču pomalo haotičnu, upravo zbog spomenutog ograničenja u broju karaktera.

Ja bih samo naglasio da dzek vise nije alfa u klanu, sudeci po broju glasova...

... dostojanstveno se povukao i uljudno napravio mesto mladim lavovima. Dosta je taj Džek puta bio na vrhu, red je da se i drugi slade.
Dok mu ne dojadi u hladovini.


Nego, javi te koordinate za oznojeno. I vidi da imaju Jelen, ne mogu one inostrane brljotine u 0,33 kinder pakovanju da pijem. 

pa da, nova sezona, rešili ste da igrate na novog čoveka... jasno je to.

Neću da ulazim u teorije zavere u pisanju fantastike. To je klanje vola za kilo mesa. Važnije mi je što većina priča ne odoleva na jedno prosto pitanje: "Zašto?"


Uopšte nisam primetio reakciju na prepričavanje, nepristojne pozajmice, odsustvo kritičke misli. Očekujemo, bar ja, malo više procenjivanja. Cilj je da dobijemo nove, bolje autore. Sve ostalo je gubljenje vremena.


Boban primećuje nešto što ne bih želeo. Njegova, Fipina i moja priča doživljavaju najoštriju kritiku. Mislim da to nije primerena kritika za pisce koji su u nekom trenutku bili bolji. Da budem precizan. Fipa nikad nije bio onaj koji će svoje pisanje ispravljati. Uzmi ono šta je napisao ili baci. Boban jeste, na neki način, otaljao priču. Ali, i kad je otalja, daje bolji pravac kako se priča piše. Moja priča je test za karakterizaciju osnovnog lika. Vežbam. Ne nadmećem se.


Ako postoji pitanje, a uvek postoji, voleo bih da Scordisk navede strane reči u mojoj priči. Ja ću u njegovoj. Nema šanse u tom poređenju.


Takođe, pojavio se argument da je neko, negde, čitao ono šta sam napisao. Ne se glasa jer je nešto poznato. Bre, meni je poznato sve što je napisano, pa ne pravim dramu.

Pa ja na karakterizaciju nemam nijednu primedbu: Numer Ilot i satrap stoje kao likovi i sasvim su uverljivi. Mene zanima zašto je napravljena kratka priča?

Meni su kratka i duga forma simbiotske. Tragaš za pričom, tragaš za likovima koji mogu da je nose... Ako Iliot i Hamasin ne mogu da nose priču, hvataš tutanj. Oni koji su upoznati sa mojim pisanjem videće da je put od Silvestera Najta, preko, Vajanta i nekih drugih, do Greja Svaruka Heninga, bio dugačak. Testira se priča, a testiraju se i likovi. Nema dobro priče koju ne nose dobri likovi. Međutim, teže je sa antagonistima. Nekako, ako želiš stabilnog protagonistu, antagonista je potrošan. Ispada de je teže pronaći zloću. Time, lik sa kojim se borimo postaje važniji.  :-? 

Hajde, Kimura, navedi mi jednu zloću u septembarskoj radionici.

Pravih zloća nema u izobilju. Možda bi došao u obzir muškarac u ''Odabranoj'', ali on nije bitan. Na njegovom bi se mestu mogao naći i dobar momak koji se razočarao u lažljivu izabranicu, efekat bi bio isti ili čak i veći.

Ova radionica nije turnirska rabota. Možda bi neka tema mogla da bude usmerena na zloću. Mislim da je Boban imao jednom takvu temu.


Dalje, prilično me je iritirao Scordisk sa ciljanjem da imam gomilu nepoznatih pojmova. Za svaki nepoznati pojam, izvolite, navešću dva u Freji.

Boban kao urednik ima vrlo dobre savete. Ozbiljan sam,  znam iz sopstvenog iskustva.
Da probam i ja da budem malo više od koristi, pa da dopunim komentare. Počeću s pričama koje sam bodovao.




KA DRUGOM SUSRETU


Ovde bih jedino dodao: Bilo bi lepo da autor(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcdncache-a.akamaihd.net%2Fitems%2Fit%2Fimg%2Farrow-10x10.png&hash=a210725ef82dcfee9554db09e5408312147e65a0)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcdncache-a.akamaihd.net%2Fitems%2Fit%2Fimg%2Farrow-10x10.png&hash=a210725ef82dcfee9554db09e5408312147e65a0)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcdncache-a.akamaihd.net%2Fitems%2Fit%2Fimg%2Farrow-10x10.png&hash=a210725ef82dcfee9554db09e5408312147e65a0) dopiše još tri ili četiri rečenice, da ima neko objašnjenje u pozadini, meni više očigledno - ko, koga, kako i zašto?  Da doda poneki detalj,  prema čijem  to drugom dolasku idemo, i od kog početka se udaljavamo... Mada, koliko poznajem autora - boli njega uvo za to.  :lol:



OPUS 64


Ova priča uspela je da mi saopšti nešto: Vanzemaljac svira tehnički savršeno, ali on imitira. Izgubiće jer nema vatre u sebi, nema strasti... A to je istina koja se meni dopada, dovoljno da dam bod uprkos nekim rogobatnim stilskim figurama, i uprkos detaljima kojima su početnici skloni: Niš, Oluja, Knin... Neka to bude apstraktan rat, bez pominjanja toponima. Bilo bi bolje. Kad bolje razmislim, malo brušenje biće dovoljno  za ZABAVNIK.


Tu dolazimo do nečega što je valjda  moja mana: Ako priča ima NEŠTO da mi kaže, neki iskaz koji me takne - dopašće mi se, i zažmuriću na trapavosti, klecava poređenja,  lošu motivaciju likova, monotoniju... osim ako nije totalno nepismena.  Nisu to velike filozofske istine, nisu to pančlajnovi od kojih padneš na dupe.
To su male, slatke  istine, poput stihova Branka Miljkovića: "Sve što nema vatre u sebi - sagori"  (!)  Idemo dalje.


NAJLEPŠA BIĆA SVETA


I ova priča imala je šta da mi saopšti: Čitajmo deci bajke, jer bez bajki odoše u pič...  Definitivno, slažem se s tim. I kupila me priča onim neizvesnim povratkom po mraku, u sklonište koje je možda u međuvremenu provaljeno...Jeste toliko puta viđeno, ali korektno izvedeno.  Zato sam zažmurio na haotičnost, nejasnoće, na misli koje su mogle biti malo bolje izrečene. Zanimljivo je da ovoj priči ni vanzemaljci ne trebaju, vesnik istine o bajkama moglo je biti bilo koje vilinsko biće  koje je nekako samo zaključilo  da deci treba vratiti bajke...


FREJA


Ovoj sam dao glas jer ima po meni simpatičan pančlajn, u rangu onih prelepih kratkih SF priča iz tzv  zlatnog doba...  Ali ovde bih bio stroži, i bez milosti skratio, a ovde balasta  ima. Ne mora da se iskoristi sav dozvoljen prostor. 


SEDMI OBLAK


Jeste, i ovde sam našao Misao, s velikim M, koja mi se dopala: Svaka čast tvojoj istini, ali draža mi je moja mašta - jer sam čovek (tj. žena)  :lol:  I zato što mi se ovo DOPALO, bio sam blagonaklon. Ne mislim da je manipulacija čitaoca ako mu ponudiš monoton zaplet (na silu, neko reče), da bi mu onda na kraju servirao ovu misao. Zaplet je i stvar iskustva. Jeste, bolje bi bilo da umesto pametne devojčice imamo načitanu omladinku, možda bi bilo uverljivije...  Bolje bi bilo da umesto razgovora u priči ima bar neki pozadinski zaplet, nešto što daje na uverljivosti vanzemaljčevim rečima da će ljudska rasa uskoro otići dođavola... Ali ovo je jedna moguća razlika između ljudskog i vanzemaljskog, i kupila me je!


E sad, slobodno recite da sam ovim pričama učitao nešto čega nema, a nisam se bavio formaslnom stranom - zapletom, karakterima, kulminacijom, lepotom metafora...  :lol:
Dozvolio sam sebi tu slobodu jer su ovo suviše kratke priče. Kupe te ili ne kupe, premalo prostora imaju za to. Da je duža forma, veću težinu dao bih i drugim karakteristikama, ali ovako - ili ima varnice, ili nema. Ja mislim da ima.  A ako ima varnice, ima i nade da se to solidno nadgradi.


ODABRANA


Priča je mnoge oduševila, ali nije moja šolja čaja, što kažu. Izgleda da imam odbojnost prema pričama u kojima se mnogo toga dešava u snu.
OK, neko voli popa, neko popadiju. Autorki bih predložio, s poštovanjem, da razmisli da li joj se dopada ako priču POČNE  scenom gde doktor junakinji kaže da je imala više trudnoća, o čemu ona pojma nema  (!)- a  odavde da priča i prema početku, i prema kraju.  Malo nelinearnosti u pripovedanju, King to stalno radi... :)
A kraj bi mogao da sklizne u čist horor - ima ona i dalje snove, sad su sve jasniji,  u jednom snu  joj kažu da noćas dolaze po dete... Ima još mogućnosti.




KOREN


Za pobedničku priču umalo da glasam, na kraju nisam.
Shvatio sam to kao priču o svesnoj odluci o prelasku iz jedne ravni postojanja u drugu, i kao ideja mi se dopalo, ali izostala je, u mom slučaju, gore pomenuta varnica. Kraj je vrlo dobar, malo bih preradio putovanje vozom. I još malo razmislio o TRADICIJI. Recimo, otac i sin su posle dužeg lutanja prelomili, i biraju da odu gore, gde će ponovo biti sa majkom... Zbog nekih problema otac usput biva onesposobljen, neće stići do površie, možda ga napadnu čudne  stvari  što žive u tim vozovima...
Tek na površinu, posle kratke frke, stiže samo sin.  Tako, podgrejao bih malo prvi deo,  drugo ne bih dirao.

Pozdrav scallopu, u ovo divno ledeno jutro, (mada više nije jutro), imam stisku na arbajtu, pa ne mogu opširnije da blagogagoljam ovde, možda tek večeras...

Mada, nije mi baš jasno ovo za strane reči... Pretpostavljam da ne govorimo o pozajmljenicama, nego o događajima i topografijama koji ne postoje u stvarnosti, nego ih je autor izmislio, i to bi, uostalom, bilo zabavno brojati, što da ne  :D Doduše, s kojom svrhom, ne znam, s obzirom da nije količina nepoznatih pojmova ono što određuje razumljivost priče, već njihova upotreba, a s druge strane, poređenje broja nepoznatih pojmova bi bilo onda poput nekog takmičenja, što radionica, pretpostavljam, nije. Svaka priča stoji sama za sebe (postojano kano klisurina... ili ne?), i mislim da se samo u kontekstu te dotične priče treba određivati koliko je razumljiva, zanimljiva, pismena i tako to, a ne u poređenju s drugim pričama. Al' ako će brojanje nešto pomoći, hajde, mada bog zna da sam ja uvek kuburio s dozama informacija, objašnjavanjima i činjenicom da kada napišem nešto, uglavnom ne prenesem poentu kako sam želeo. Zato i dolazim na radionice.

Što se tiče (ne)opravdanog lamenta da se stariji pisci bubecaju bez razloga i da međ' omladinom manjka poštovanja, pa, kada vidim svoje komentare sa znanjem o tome ko je autor, stvarno možda deluje kao da sam napadao ljude zbog nekog feuda (pogotovo Bobanu), ali moram stati u svoju odbranu, a puk nek mi veruje, svaku reč govorim iskreno:

Od cenjenih autora, prepoznao sam odmah kimuru, saturnicu, Džeka i Vedro Nebo zbog radionica, a i nekih stilskih i tematskih specifičnosti, i tebe scallope, odma' i na keca, sa devedeset i devet posto preciznosti, jer te čitam godinama. Ako sam i komentarisao tvoju priču kroz perspektivu toga, to je iz prostog razloga što znam da nisi osetljivi početnik prema kome treba biti fin, i, uostalom, zato što znam za tvoje druge priče koje su bile daleko bolje, barem u domenu poente i razumljivosti. Kako je ovo radionica, smatrao sam da to treba reći, onako, pošteno, jer meni komentar tipa: "super je ovo, ništa nisam razumeo, ali baš je super, i eto, ja bih to JOŠ produžio" pomalo snishodljivo, a i neistinito (barem bi meni bilo, da ja kažem). Ja volim kada mi autor zabaruši poentu, a ti to umeš lepo da uradiš, ali ne i kada je ostavi toliko otvorenu da svako može učitati šta god poželi (kao što se ovde dogodilo). Ljudi, pak, to vole, čim su glasali i komentarisali tako, i ja nemam ništa protiv, uostalom, to je bilo samo moje mišljenje i ako i nije bilo korisno, nadam se da nije bilo štetno :) Na kraju krajeva, i ti ćeš, kao i većina ovde, nastaviti da teraš po svom, i to je sasvim u redu. Lepo je da se inače piše.

Za ostale: Stipan mi je potpuno promakao, i zaista sam prijatno iznenađen da je opus njegova priča: bravo, Stipe! Filipovića nisam prepoznao, čitao sam ga od malena, volim ga kao pisca, samo ga nisam očekivao ovde, na Sagiti i na radionici, al' opet, ne mogu reći da sam spočitao išta iza čega ne mogu da stojim. Ne vidim da ga je iko nešto žešće kritikovao, retko je spominjana priča, a ja ako treba, treći put ću ponoviti isto što sma rekao pre objavljivanja imena: super je priča, odlični opisi, vrhunska fabula, sve je to super, ali je degutantno formatirana, nije ni jednom pregledana pre slanja, fulaju se slova, zamenice se ponavljaju, kažem, neka je i Nobelovu nagradu za književnost čovek dobio, traljavo formatiran tekst je traljavo formatiran tekst i mi se tu ne možemo oko toga sporiti.  Sadržina je druga stvar, i ovde m ise dopada.

Bobana, međutim, nikako nisam prepoznao, i njega sam, vala, čitao, ali ništa ja njegovo u "Probnom radu" nisam prepoznao. Ama ni ič. A i dalje stojim iza toga da je to jako loša priča (po meni), i da joj ni trista širenja n može pomoći. Ovo, uzgred, ne kažem zato što sam nešto ogorčen zbog bilo kakvog komentara (tvoj je komentar, Bobane, em sumirao sve što su ljudi u ovom krugu rekli o mojoj priči, da je dosadna, razvučena, sa previše objašnjavanja, sa čime se, u načelu, potpuno slažem, em je konstruktivan komentar, i zahvaljujem se), već zato što stvarno mislim da je "rad" loša, dosadna i preterano naivna priča. Moguće da je razlog u tome što je pisana iz perspektive čovekak oji cilja na Zabavnik. ne znam, ali sigurno znam da pisac može daleko bolje, pa ako ga zbog toga ne treba bubecati, zbog čega onda, majku mu?

naravno, ćaskamo ovde o pričama, pa se nadam da se niko nije uvredio :)

Ja sam sad u ambulanti i ne mogu komunicirati normalno. Svakako se javim popodne da odgovorim na ponudene prijedloge za izmjenu moje price.

Quote from: Scordisk on 09-10-2016, 02:16:01
Ka drugom susretu - karakterističan spis, poznati autor. Hm.


Konfuznom ispisu doprinosi i činjenica da sam od samog početka bio zasut morem nepoznatih pojmova tog fantazijskog sveta

Kad prepoznam primedbe ja ih prihvatim. Kad ne prepoznam onda sam u bedaku. Voleo bih kad bi mi neko, ne samo ti nego i Miča, na primer, naveo neki "nepoznati pojam" koji nije balkanski. Može se kritikovati da je priča više posvećena karakterizaciji a ne konkretnoj priči, to ću rado priznati. Može se staviti primedba da nije okončana. Ali, nikako da je zasuta "morem nepoznatih pojmova". Jednostavno, kad želite da se nepovoljno izrazite o nekoj priči, nemojte pucati tamo gde nema mete.

saturnice, ništa bez pisanog i pečatom overenog opravdanja.

Quote from: scallop on 11-10-2016, 15:06:58

Quote from: Scordisk on 09-10-2016, 02:16:01
Ka drugom susretu - karakterističan spis, poznati autor. Hm.


Konfuznom ispisu doprinosi i činjenica da sam od samog početka bio zasut morem nepoznatih pojmova tog fantazijskog sveta

Kad prepoznam primedbe ja ih prihvatim. Kad ne prepoznam onda sam u bedaku. Voleo bih kad bi mi neko, ne samo ti nego i Miča, na primer, naveo neki "nepoznati pojam" koji nije balkanski. Može se kritikovati da je priča više posvećena karakterizaciji a ne konkretnoj priči, to ću rado priznati. Može se staviti primedba da nije okončana. Ali, nikako da je zasuta "morem nepoznatih pojmova". Jednostavno, kad želite da se nepovoljno izrazite o nekoj priči, nemojte pucati tamo gde nema mete.

Hhaaha, pa nije mi bila namera da nekoga bacam u bedak :D Ja volim kada neko satre moju priču, pa volim i ja da se kritički osvrnem na tuđu. Evo, ako nije problem, samo da završim neke poslove sa gušećim rokom, stavim paradajz da se peče i meso da se dinsta, i onda ću probati da naširoko i nbaduboko objasnim na šta sam mislio kada sam rekao "more nepoznatih pojmova"

Quote from: Boban on 11-10-2016, 15:09:50
saturnice, ništa bez pisanog i pečatom overenog opravdanja.

Normalno, samo da najprije smažem svinjske šnicle i napojim se energijom..

Si ti ušla u finale VBZ-a, a ovamo nas farbaš svinjskim šniclama?

Eh, Saturnice, nisam očekivala da ćeš napisati nešto tako hororično, iako se u ranijim tvojim pričama uvek krilo nešto mraka. Iznenađena sam! Ali mi je ujedno i milo što je priča tvoja - sad znam da nema onu tezu.
Inače, meni ''Odabrana'' jeste horor, nisam vesela kao Lilita. :)




Što se tiče priče ''Svi na izbore...'' priznajem da me je naslov odbio do te mere da sam sve iza njega čitala manje pažljivo. Rogušim se na samu reč ''izbori'', šta mogu kad se smak mog sveta pokrenuo onog dana kada je to postala značajna, često upotrebljavana reč.  Pa i tema: neuništivi izdajnici i ništa manje uporni pobunjenici, uvezani u večnosti, nije mi legla. Rečenice su neosporno lepe, čak i bez doterivanja, ali ... Ne zaljubljujem se ja u lepotu, eto.
Autor mi je poznat po ''Zlatnoj knjizi'' i nekim pričama koje sam sa uživanjem čitala, a nadam se da će u budućnosti napisati još štogod što ću sa uživanjem čitati. Uz ''Zlatnu knjigu'' sam se naglas smejala, a toga nema mnogo u mnom čitalačkom iskustvu (još samo ''Argonautika'', od domaćih)
Nije islključeno da je moja generacija malo priglupa, tek ono što je za nekoga šarmantna fora (recimo levičari koji se krste kako znaju i umeju), meni je prepoznatljivo kao fora, ali iritirajuća. Ipak je mnogo u oku posmatrača. U ovom slučaju čitaoca.

Quote from: Scordisk on 10-10-2016, 19:56:53
uopšte nije formatirano i pregledano pre slanja. Mislim da to može dosta ljudi da odbije od čitanja i udubljivanja

Mogu ja da se ponudim Bobanu, ako se ostali slažu, da kad stignu priče ujednačim, formatiram i otklonim slovne greške.

Neću da prepravljam. U početku sam to radio pa na kraju shvatim da ja potrošim više vremena na nečiju priču nego što je on sam uložio.
Nećemo tako da se igramo. Svako treba da učini maksimum da svoje delo dovede u najbolje moguće stanje.

Quote from: Scordisk on 11-10-2016, 14:13:52

Stipan mi je potpuno promakao, i zaista sam prijatno iznenađen da je opus njegova priča: bravo, Stipe!

... Ovo postaje sve neprijatnije...

Quote from: Kimura on 11-10-2016, 19:03:44
Inače, meni ''Odabrana'' jeste horor, nisam vesela kao Lilita. :)

:)

Ma meni Odabrana samo koristi (stereotipne) horor motive, a ima neki ludi ritam i spirit koji te prosto vuku kroz priču. Saturnica u svakom novom pasusu samo dodaje gas, al ne da iscima čitaoca već prosto diže lestvicu za 10cm više. Toliko strahova a opet toliko životnosti koje nam demonstrira glavna junakinja odavno nisam videla u kratkoj priči. Uz svu muku ona je potpuno pozitivna pa još i sa izvanrednim smislom za humor.
Ma baš baš mi se dopalo!
Bravo Saturnice!  xremyb

Fipa je poznat po tome da ne voli ništa da ispavlja. Uvek bi rekao da bi radije da napiše novu priču.

Ništa ova Fipina priča nije složenija i intertekstualnija nego, recimo, "Tri miliona kostura"... ali se 3Mk bavi našom temom i mnoge stvari podrazumevamo.

OK; razumela  :lol:

Ana, verujem da nikome neće smetati da čitaš i prokomentarišeš prče, naprotiv.  :)

Quote from: lilit on 11-10-2016, 20:41:05

Quote from: Kimura on 11-10-2016, 19:03:44
Inače, meni ''Odabrana'' jeste horor, nisam vesela kao Lilita. :)

:)

Ma meni Odabrana samo koristi (stereotipne) horor motive, a ima neki ludi ritam i spirit koji te prosto vuku kroz priču. Saturnica u svakom novom pasusu samo dodaje gas, al ne da iscima čitaoca već prosto diže lestvicu za 10cm više. Toliko strahova a opet toliko životnosti koje nam demonstrira glavna junakinja odavno nisam videla u kratkoj priči. Uz svu muku ona je potpuno pozitivna pa još i sa izvanrednim smislom za humor.
Ma baš baš mi se dopalo!
Bravo Saturnice!  xremyb

ja ti se lilit stvarno zahvaljujem, mada što se tiče horora, jesi li baš sasvim sigurna da to vidiš? mislim, ne smeta meni to viđenje, ali se pitam može li se takvo što napisati bez krajnje namjere?

Quote from: Kimura on 11-10-2016, 19:03:44
Eh, Saturnice, nisam očekivala da ćeš napisati nešto tako hororično, iako se u ranijim tvojim pričama uvek krilo nešto mraka. Iznenađena sam! Ali mi je ujedno i milo što je priča tvoja - sad znam da nema onu tezu.
Inače, meni ''Odabrana'' jeste horor, nisam vesela kao Lilita. :)

dakle, evo sad i tebe. to se zove chiaroscuro. sjenovita zona. dobro da ovdje nema doktora horora pa da i mene i vas sasječe u korijenu...:)

al ja rekoh da je sve samo ne horor, a ako ljudima vuče na horor to je zato što koristi neke (stereotipne) horor motive. kad bih baš hiperbolisala, meni ovo pre komedija nego horor. :lol:

ovo je ljubavna priča, hidden kad vam kaže...

@za varvarina


molim te da me krivo ne shvatiš, ali u ovom trenutku, kada je sve gotovo, kada znamo imena i kako je tko glasao, a naročito znamo činjenicu da moja priča nije tvoja šolja čaja, da mi dakle ne sugeriraš što bih ja u priči morala promijeniti. to ću dati za pravo samo onima koji su priču bodovali. ja znam, i potpuno sama sigurna u tvoje dobre namjere, ali ti za mene prestaješ biti pouzdan komentator. što bi to sad značilo da izbacim s početka priče psihijatra i započnem s ginekologom? mijenjaš mi cijelu koncepciju priče. zar stvarno misliš da bi ti onda bila po volji? ne bi. evo ja te uvjeravam da ne bi.
nadalje, ne pada mi na pamet da nadmoćnu inteligenciju koja je došla po svoje, napravila sa ženom ono što je htejla, bez pitanja i njene volje, odjednom pretvaram u dudeke koji će s ženom komunicirati na nivou dobrosusjedskih frendova. to je takvo banaliziranje kraja da ostajem bez teksta.
varavarine, dopusti da ti kažem kako nisi baš pohvatao moju priču. ostavimo je da i dalje u tvojim očima ostane čaj koji će se u šolji ohladiti. i molim te, ne zamjeri na ovom komentaru.

(https://lh3.googleusercontent.com/Vy-k9VqbdZkpGqsZuX58FMkVj90jMggSsBjSwDeXmFpOebbJ8iVYeqwbGtGRV0bFag=w300)

Quote from: lilit on 11-10-2016, 22:26:23
al ja rekoh da je sve samo ne horor, a ako ljudima vuče na horor to je zato što koristi neke (stereotipne) horor motive. kad bih baš hiperbolisala, meni ovo pre komedija nego horor. :lol:

ok, uhvatila si me u đir? :)

eh, posto me je ova rasprava zaintrigirala, rekoh da i ja overim saturnicinu pricu, zbog zanra, naravno  xnerd

sf/horor. :) dobra prica!

Quote from: bitanga on 11-10-2016, 22:38:28
(https://lh3.googleusercontent.com/Vy-k9VqbdZkpGqsZuX58FMkVj90jMggSsBjSwDeXmFpOebbJ8iVYeqwbGtGRV0bFag=w300)

bitango jedna... xremyb

Quote from: saturnica on 11-10-2016, 22:39:10

Quote from: lilit on 11-10-2016, 22:26:23
al ja rekoh da je sve samo ne horor, a ako ljudima vuče na horor to je zato što koristi neke (stereotipne) horor motive. kad bih baš hiperbolisala, meni ovo pre komedija nego horor. :lol:

ok, uhvatila si me u đir? :)

a kad ne preterujem, vidim u njoj pravu životnu dramu kako mi pleše pred očima.
ma šta god ko da vidi (mića će me ionako streljati), bitno je da je priča dobra, da ima ritam i da diše punim plućima.

nije ni scordiskova priča moja šolja čaja. sva mi je konfuzna od početka do kraja. i što da mu ja sad predložim?

Quote from: lilit on 11-10-2016, 22:43:56

Quote from: saturnica on 11-10-2016, 22:39:10

Quote from: lilit on 11-10-2016, 22:26:23
al ja rekoh da je sve samo ne horor, a ako ljudima vuče na horor to je zato što koristi neke (stereotipne) horor motive. kad bih baš hiperbolisala, meni ovo pre komedija nego horor. :lol:

ok, uhvatila si me u đir? :)

a kad ne preterujem, vidim u njoj pravu životnu dramu kako mi pleše pred očima.
ma šta god ko da vidi (mića će me ionako streljati), bitno je da je priča dobra, da ima ritam i da diše punim plućima.

zapravo, tamo si negdje, nekoliko stranica prije, fino iskomentirala. rekla bih da je bilo baš pogođeno u sridu!

Saturnice, tvoja priča nema veze sa hororom, osim što si odabrala imena koja su nekome zaličila. Pogrešno odabrana imena uvek vode zabuni. Već sam pisao da sam platio ceh sa Angelom, koga su u prevodu videli kao Anđela. Tako me je i naziv FREJA šutnuo u aut, pa ni Haralampije nije izvadio stvar. I u mojoj priči je Karađoz pogrešno protumačen. Želeo sam nakratko da opišem jedan gest sleganja ramenima, ali je vrag vrag već odneo šalu.

Scordisku ću predložiti da promeni naziv priče, da tokom priče odigra ili prokomentariše još dva poteza u partiji šaha i ništa više.

Quote from: scallop on 11-10-2016, 22:49:02
Saturnice, tvoja priča nema veze sa hororom, osim što si odabrala imena koja su nekome zaličila. Pogrešno odabrana imena uvek vode zabuni. Već sam pisao da sam platio ceh sa Angelom, koga su u prevodu videli kao Anđela. Tako me je i naziv FREJA šutnuo u aut, pa ni Haralampije nije izvadio stvar. I u mojoj priči je Karađoz pogrešno protumačen. Želeo sam nakratko da opišem jedan gest sleganja ramenima, ali je vrag vrag već odneo šalu.

pa kažem i ja. zaista s tim imenima sam išla na blef. mića neka mi oprosti što sam ga navela na krivi trag... :)

ma i ovde je varijacija onog tamo :)
meni stvarno zanimljivo da ljudi vide horor pa još i lavkraftovsku atmosferu.
ja ne bih menjala ništa.

edit: ola što ste se raspisali. :lol:

Quote from: lilit on 11-10-2016, 22:52:55
ma i ovde je varijacija onog tamo :)
meni stvarno zanimljivo da ljudi vide horor pa još i lavkraftovsku atmosferu.
ja ne bih menjala ništa.

ne bi ni ja.

osim, ako se mora...:(

Meni imena uopste nisu horor ali impregniranje junakinje od strane neke nepoznate sile/vrste mimo njenog znanja i pristanka svakako jeste. pa prozivljavanje svega toga kroz snove tj more. imena su kreativna i poeticna ali sama po sebi ne opredeljuju pricu zanrovski.

Sad, ako Saturnica kaže da nije horor, onda nije. I ako kaže da se ništa ne menja, tako mora da se prihvati.  :)

Quote from: Kimura on 11-10-2016, 23:02:09
Sad, ako Saturnica kaže da nije horor, onda nije. Iako kaže da se ništa ne menja, tako mora da se prihvati.  :)

pa dobro, za one kojima priča nije bila po volji, što god napravila, kakav god kozmetički zahvat poduzela, priča i dalje neće valjati. ali držim, da oni kojim se svidjela ali i dalje imaju primjedbe na neka moja rješenja, opcija promijena ostaje otvorena. :)

Šta vi sve nećete videti kao horor!


http://www.imdb.com/title/tt1220198/ (http://www.imdb.com/title/tt1220198/)

Bilo saturnici po volji ili ne (a njena je zadnja, svakako) ima ova prica nesumnjivu horor atmosferu. to je ne cini manje vrednom, ako se neko plasi da horor lejbl automatski pojeftinjuje neko delo :)

scallope, paaa rekoh ja da je tu i SF, no Fourth Kind se svakako racuna (i) KAO horor u fanovskim krugovima.

Dostavite rezoluciju po tom pitanju, pa ćemo s njom u Politikin Zabavnik.

Nije eksplicitna i vulgarna, a to je bio uslov. dakle, sve je dobro :lol:

Quote from: Dybuk on 11-10-2016, 23:15:03
Nije eksplicitna i vulgarna, a to je bio uslov. dakle, sve je dobro :lol:

Dy, jelda u mojoj priči nema seksa? onaj dečko neki dan spominjao da je to učitao.

Ne, djavoljega! :mrgreen:

sve vrlo diskretno ;)

Nema, čak ni deca ne nastaju na uobičajen način  :-|

Quote from: Kimura on 11-10-2016, 23:28:32
Nema, čak ni deca ne nastaju na uobičajen način  :-|

tako je!

Quote from: Kimura on 11-10-2016, 22:05:38
Ana, verujem da nikome neće smetati da čitaš i prokomentarišeš prče, naprotiv.  :)

Hvala  xremyb Nisam ja baš publika za ovakve radionice i teme, ja sam više mislila tehnikalije, RASovanje za slovne greške i tako to. SF okruženje me pežorativno svrstava u Laguna tip  xfoht

saturnice, tvoja priča jeste horor i jeste vrhunska.
I dalje ne mogu da shvatim kako si je iznedrila osim ako ne postoji tvoj krvavi rad na stilu i unapređenju u prethodnom periodu koji mi je izmakao. I nemoj da se sad javio radmilo da prigrabi zasluge za sebe. Ovakav prirodni talenat se retko sreće. Ona kao da je bila odnekud naplašena, premalo samopouzdanja ili previše osporavanja okoline na svim nivoima... sada, potpuno otkačena pokazala je svoje pravo lice. Grandiozna autorica u najavi.

Svi vi koji pokušavate da pišete, morate shvatiti da je dosezanje ispisanosti i lakoće stvaranja ultimativno. Kao što niko ne može da ide na trke automobila pre nego što bude dovoljno sjedinjen s vozilom, tako ni pisac nema šta da traži u obimnim delima dok ne savlada ono od čega se svako književno delo sastoji.

saturnica je taj korak napravila... ja se tačno sećam kada sam u životu prelomio pisanje, to vam dođe kao vožnja bicikla ili plivanje, jednostavno se desi nekome posle više pokušaja, nekome brže, ali nakon toga sve ide drugim tokom.

Njoj sada trebaju dobro osmišljene i razrađene ideje, da ne bi svoj izuzetan talenat traćila na trivijalne zamisli.

Najveći broj priča u ovom krugu spada u domen nedorađenih ideja; kao da ne znamo kako se to radi, kao da nismo u stanju da izvučemo maksimum iz onoga što smo započeli.
Recimo, bitanga sa svojim umirućim starcem, zaista perfektan opis tog stanja, ali on naprosto nije znao šta će s time da uradi.
hidden sa dubokom vizijom i emocijom ali potpuno bez ideje da smisli događaje koji će podupreti sve to.
kimura... najveće razočaranje ovog kola, ne najgora priča, nego najveće podbacivanje; htela je nešto u čemu se nije snašla i stvorila je priču koja ne funkcioniše. Zapetljanost kao radmilizam ali to jedino njemu uspeva da se iskobelja. Kimura mnogo gleda u radmila dok smišlja i piše, ali on njoj jednostavno nije dobra vodilja, njoj više leže jednostavnije ali emotivnije priče, ne zakukuljenost i zamagljenost motiva, situacija i uopšte svega.

Scallop je kriv za moju priču otprilike onoliko koliko je zaslušan za Saturničunu. Zašto ne dozvoljavaš da prigrabi zasluge kad mu već spočitavaš krivicu.  xrofl


Lično se ugledam na svakog pisca čiju knjigu, priču ili bilo kakvo delo imam pred sobom, a uočim da je nešto dobro uradio. Tako je od mog detinjstva do danas, mada to ne znači da bih mogla ili htela da pišem kao drugi. Ne znam šta je za tebe u ovom slučaju ''ugledanje''.
Apsolutno sam svesna da Scallop nije ''zgodan'' za bilo kakva podražavanja - tamo gde ga poslušam, kada ga poslušam, slušao bi ga i ti. On još nije izrazio nazadovoljstvo povodom priče koju sam poslala za ovaj krug, nadam se da to neće prpoustiti.

Boban loše spava ovih noći. Sanja Lavkraftove mezimce ili električne ovce. Brani ih od mojih napada da mu ih otmem. Zaglavljuje se tamo odakle se ja izmigoljim. Nemojte njegove komentare uzimati ozbiljno. Još je u šoku šta je sve morao da pročita, kako sam sebe ne bi kažnjavao.


Mene muči samo kad će Scordisk da skuva jučerašnji ručak.


Hiddenu poruka da njegova rešenja imaju ozbiljan problem sa pitanjima: "Zašto?", "Ko?" ili "Kako?" Odnosno, on nas vozi kroz jednu priču, a završi u sasvim drugoj. To sam kod njega prilično bolno spoznao i u mnogo dužoj formi. Kad to rešimo, prigrabiću sve Bobanove zasluge.

Čak tri glasača mi je zamerilo jer su je "već negde čitali". I ja, ne da sam čitao nego imam kod kuće "Najlepša bića na svetu", pa nisam zamerio. Ipak, prepoznali su moje "migoljenje" kroz priču, trapavo navikano kao "radmilizam", a bolje je nazvati ih "radmiloze". S njima se svakodnevno tabam, jer se trudim da nigde ne sprečavam nesvesno da se umeša. Nesvesno je jedini moj koautor i preporučujem svakom njegovo nesvesno. Kad zabasamo ono zna bolje da se izvuče.

Ja sam tu priču čitala na ovoj Radionici, u nešto drugačijem obliku doduše. Postavio izvesni Scallop.  xrofl
I zameram što se nešto zamišljeno kao veće spakovalo u kratku formu.

Sad, ako ćemo o originalnosti, to sasvim druga priča. I zavisi od toga šta je ko i koliko čitao. Varvarin je ''prepoznao'' mnoge priče, a njihovi autori verovatno nisu toga svesni.

Ma daj... Orginalnost je precenjena kategorija.
Ako ćemo pošteno, "Opus 64" je samo varijacija na temu nadmetanja sa đavolom.
Sve su priče već napisane, pitanje je samo koliko ćemo ih uspešno preraditi.

''Ka drugom susretu'' je prilično nova, bar za mene. Možda je to do radmilizma, pardon, radmiloza.

Na Radionici? Sumnjam. Mada sam sklon razgovorima o temama koje me muče.


Ništa nije spakovano u kratku formu. "Ka drugom susretu" je prilog kako se postavlja karakterizacija i okruženje priče. Radionicu smatram vežbama za dobro pisanje, pa i ja vežbam.


Tvoja priča mi je ispala iz prvih pet, a bila je u prvih sedam (to sam i napisao). Sa fiktivnim se mora biti još odlučniji. Ako Hidden može da pokuša da drveće predstavi kao okupatora Zemlje, što bi logično moralo tebe da sputava. Bolje da ti zamere iskakanje nego obazrivost u ulasku u fantastičnu priču. Uskočiš u vodu jer znaš da možeš da isplivaš.

Quote from: Stipan on 12-10-2016, 10:33:25
Ma daj... Orginalnost je precenjena kategorija.
Ako ćemo pošteno, "Opus 64" je samo varijacija na temu nadmetanja sa đavolom.
Sve su priče već napisane, pitanje je samo koliko ćemo ih uspešno preraditi.

Što rekao Boban, pozdravilo te "Raskršće". Tvoja najoriginalnija priča je o čoveku koji je postao ker (i šta su mu pre toga radili). Doduše, imao si "varijacije na temu" sa konjima, ali konji su suviše velike životinje.

Brutto cane... Je, to je pisano za onu tvoju "tabak" radionicu.
Nedavno je objavljena u zbirci priča "Ljudi bez osobina".

Quote from: Kimura on 12-10-2016, 10:29:39
Varvarin je ''prepoznao'' mnoge priče, a njihovi autori verovatno nisu toga svesni.

Malecka napomena: Varvarin pominje neke stare priče, ali ne da bi vikao  UAAA!!  Čitam vaše radove -i  ako me  malo podsete na neke  lepe priče koje sam davno čitao, to je dobro.   Dođe mu više kao plus.

varvarine, stvarno je lepo što si tu.

planiraš li da učestvuješ u sledećem krugu? :)

Volim direktna pitanja.  :)


Iskreno, nemam nikakvu ideju, za temu koju su onako raspevano  opisali  Skalop i Boban.

A mene je čisto strah da učestvujem nakon one priče o ugledanju.

Ti nisi loše prošla, uopšte.
Pre trideset godina, Skalop i Boban rekoše za mene da sam samozvani pisac.  :lol:

Nemoj da lažeš. Bio si zvani pisac. Inače, kakav si nikad u LK ne bi došao.

I ti si u pravu!  :lol:

Quote from: varvarin on 12-10-2016, 11:44:04
Volim direktna pitanja.  :)


Iskreno, nemam nikakvu ideju, za temu koju su onako raspevano  opisali  Skalop i Boban.

Stvari nikada nisu onakve kako izgledaju. False outbreak znači "lažna provala", svakodnevno smo suočeni sa desetak i jednom će da upali. Sa posledicama. O tome želim da vidim priču. Mogao sam ja da predložim da se ambiciozniji upoznaju i sa pretposlednjim romanom Umberta Eka "Praško groblje", o Simone Simoniniju koji je prikazan kao tatko na lažne provale. Ceo moj"Grbovnik" je roman o lažnoj provali "srpskih grbovnika". Dakle, u cilju pripreme, upoznati se sa varijacijama na temu da ne bismo upali u zamku da nekog ponavljamo.

Quote from: varvarin on 12-10-2016, 11:44:04
Volim direktna pitanja.  :)


Iskreno, nemam nikakvu ideju, za temu koju su onako raspevano  opisali  Skalop i Boban.

kod mene uvek samo direktno, jednostavno sam čeljade. :lol:

baš mislim da bi ti mogao da napišeš odličnu priču na ovu temu. od svih loših mogućnosti, bekstvo je bi bilo najlakše!

Scallope, mislim da je bolji prevod outbreak-a - u kontekstu zadatka - "epidemija" nego "provala" ;)

Sreća da su pisci uvek bili bolji pisci od prevodilaca. I, inventivniji. Već Džek pomenu buvu. To što sam pomenuo viruse i bakterije je primer, ali ne i izbor. I grčka reč epi-demos se ne tiče virusa, samo Gugl ima slabu interpretaciju.

Dobro, ne sporim, nego se outbreak obicno odnosi na izbijanje epidemije (zaraze)

a "provala" me asocira na home invasion, npr :mrgreen:

Kao Huni pod Atilom? Ili, Mongoli? Postoji i "provala oblaka". Oko čega se mi sporimo?

Mislim da je i engleska definicija dovoljno široka:
"outbreak - a sudden beginning of something, especially of disease or something else dangerous or unpleasant : an outbreak of cholera/food poisoning/rioting/ war..."

(Cambridge ALD)

:)

Tesna propusnost informacija je ograničavajuća.

E sad palamudite, ili je invazija ili je zaraza.

Vi prvo da dokažete ko ste. Onoliko "pozajmica" kao u priči "Peripetije..." video sam samo kod Bate.

Quote from: scallop on 12-10-2016, 14:51:45
Vi prvo da dokažete ko ste. Onoliko "pozajmica" kao u priči "Peripetije..." video sam samo kod Bate.

Morate prvo da mi objasnite na kakve pozajmice mislite?

Ne, nego ćete prvo da se predstavite, kako to dobri običaji određuju. Eto, ja Bobanu više ne verujem, pa isto tako i svima koje on ovde predstavlja iz ovih ili onih razloga.

Quote from: scallop on 12-10-2016, 15:22:18
Ne, nego ćete prvo da se predstavite, kako to dobri običaji određuju. Eto, ja Bobanu više ne verujem, pa isto tako i svima koje on ovde predstavlja iz ovih ili onih razloga.

Pobogu Radmilo. Piše mu ime i prezime uz priču. Što da više učini od toga?

Nemam nista protiv da me neko optuzuje da "drpam", drpati u umetnosti je "normalno", ali ove paranoicne ispade stvarno ne razumem

Recimo da je forum ZS prenapučen lažnim nikovima i lažnim predstavljanjem, te da imam osnova da budem paranoičan. Kad me neko dovede do toga da mi uđe u uži izbor, a da usput prepoznam bar tri jezika i bar toliko pozajmljenih priča, onda nema vrdanja dok ne saznam s kim imam posla.

misliš da mu je D. pisala priču?

Vidi, ti nisi Fipu prepoznao. Dakle, FIPU nisi prepoznao, u njegovom esencijalnom obliku. Šta ti imaš da pričaš o prepoznavanju?

Quote from: scallop on 12-10-2016, 15:41:58
Recimo da je forum ZS prenapučen lažnim nikovima i lažnim predstavljanjem, te da imam osnova da budem paranoičan. Kad me neko dovede do toga da mi uđe u uži izbor, a da usput prepoznam bar tri jezika i bar toliko pozajmljenih priča, onda nema vrdanja dok ne saznam s kim imam posla.

Lazan nik je svakako, ne zovu me u stvarnosti, bar se nadam, bitanga. Ime je pak stvarno, ali anonimno. E sad jezik je jedan po meni, cak je isti i dijalekt, samo je govor drugaciji, uostalom pored engleskog i maternjeg, ja ne znam nijedan drugi jezik. Sad koje su to konkretno price pozajmljene ne znam, sta vise, usudicu se da kazem da je u ovom krugu moja prica relativno originalna, ako nista drugo jer je posla malo drugacijim pristupom, vise kao neki magicni realizam, nego ocekivani SF, za ovu zadatu temu.

Ček malo...

Jesam li ja ovo dobro razumeo?
Tebi je, Bitango, D. pisala pozajmljenu priču na tri jezika?

Quote from: Stipan on 12-10-2016, 16:06:03
Ček malo...

Jesam li ja ovo dobro razumeo?
Tebi je, Bitango, D. pisala pozajmljenu priču na tri jezika?

Naravno da ne. Samo me zanima koji je taj treci jezik :O

I mene zanima zašto mačka-vanzemaljka Amber govori crnogorski, pa ne dobih odgovor.

Quote from: Kimura on 12-10-2016, 16:10:13
I mene zanima zašto mačka-vanzemaljka Amber govori crnogorski, pa ne dobih odgovor.

Nije nego hrvatski :D ...e pa sad, nek to ostane otvoreno pitanje, izgubice draz ako kazem :)

Quote from: bitanga on 12-10-2016, 16:13:52

Quote from: Kimura on 12-10-2016, 16:10:13
I mene zanima zašto mačka-vanzemaljka Amber govori crnogorski, pa ne dobih odgovor.

Nije nego hrvatski :D ...e pa sad, nek to ostane otvoreno pitanje, izgubice draz ako kazem :)

pa kako je to meni promaklo?!?

Pa kad nemaš pojma o hrvatskom jeziku...

Quote from: Stipan on 12-10-2016, 16:15:59
Pa kad nemaš pojma o hrvatskom jeziku...

mislim da sam samo bila brzopleta. ali, sad tek vidim koliko ima grešaka. bitango, nije ti baš to urađeno kako treba, tko god da ti je napravio croatian translate. no, bez obzira na razloge korištenja hrvatskog jezika, meni priča ima draž i svakako bi se oko nje potrudila.

Quote from: saturnica on 12-10-2016, 16:14:55

Quote from: bitanga on 12-10-2016, 16:13:52

Quote from: Kimura on 12-10-2016, 16:10:13
I mene zanima zašto mačka-vanzemaljka Amber govori crnogorski, pa ne dobih odgovor.

Nije nego hrvatski :-D ...e pa sad, nek to ostane otvoreno pitanje, izgubice draz ako kazem :)

pa kako je to meni promaklo?!?

hehe verovatno mi je slab hrvatski nesto ovih dana :-D

pa, možda ti bolje ide s pričanjem nego s pisanjem. pisanje je loše. ne da mi se sad izvlačiti sve greške, ali ako budeš baš inzistirao sve ću ti ih pokazati.

Quote from: saturnica on 12-10-2016, 16:25:35

Quote from: Stipan on 12-10-2016, 16:15:59
Pa kad nemaš pojma o hrvatskom jeziku...

mislim da sam samo bila brzopleta. ali, sad tek vidim koliko ima grešaka. bitango, nije ti baš to urađeno kako treba, tko god da ti je napravio croatian translate. no, bez obzira na razloge korištenja hrvatskog jezika, meni priča ima draž i svakako bi se oko nje potrudila.

Pa video sam i ja posle, ijekavica me muci, "svijeta zivotinja" i tako to, ne znam futur da li sam ubo... pa ja sam radio "translate" :)
Mada to je ipak vanzemaljac, ne mora bas savrseno da zna `rvacki :)

Quote from: Boban on 12-10-2016, 15:54:15
misliš da mu je D. pisala priču?

Vidi, ti nisi Fipu prepoznao. Dakle, FIPU nisi prepoznao, u njegovom esencijalnom obliku. Šta ti imaš da pričaš o prepoznavanju?

Ne lupetaj. Prvo, D. bi pisala bolju priču. Ako imam nevolju sa osobom, nikad nisam imao sukob sa piscem. Nije prošao nijedan mesec na radionici da joj nisam dao poene. Drugo, Fipu niko nije prepoznao, jer ništa osim pecanja do Zvornika nije pisao decenijama. Manje ga pamte od mene. Istovremeno sam napisao, da je kvalitetno i da mi najmanje liči na Adrijana Sarajliju, koji je isto tako sjajan pisac. Treće, sklon si manipulacijama, pulen ti ima specifično ime i prezime, glasa preko tebe, frlja se sa jezicima, troši mi Šredingerovog mačka, a ni Lillitini parcovi nisu ostali pošteđeni. I, zato, prestani da se boksuješ sa mnom, jer sam ja jedini tvoj saradnik koji te nije napustio.

skalope,
mislim da preteruješ i previše učitavaš tamo gde mu mesto nije.
dečko je  napisao priču, glasao mejlom, i sve to lepo elaborirao na temi.
meni se priča dopala, prvi deo fe-no-me-nal-an, izgubio me na mačketini i dijalogu, a opet sam glasala za njega jer je dijalog popravljiv.

Svi drugi su umereni samo sam ja nepopravljiv u preterivanju. Mogu i da odem tamo gde sam već bio. Samo recite.

Quote from: bitanga on 12-10-2016, 16:31:18

Quote from: saturnica on 12-10-2016, 16:25:35

Quote from: Stipan on 12-10-2016, 16:15:59
Pa kad nemaš pojma o hrvatskom jeziku...

mislim da sam samo bila brzopleta. ali, sad tek vidim koliko ima grešaka. bitango, nije ti baš to urađeno kako treba, tko god da ti je napravio croatian translate. no, bez obzira na razloge korištenja hrvatskog jezika, meni priča ima draž i svakako bi se oko nje potrudila.

Pa video sam i ja posle, ijekavica me muci, "svijeta zivotinja" i tako to, ne znam futur da li sam ubo... pa ja sam radio "translate" :)
Mada to je ipak vanzemaljac, ne mora bas savrseno da zna `rvacki :)

Bitango jedna! Ne zoves se ti bezveze tako. Tek sam sada, kad sam shvatila koji si jezik macki pokusao uvaliti u usta, shvatila poantu price. Ali nema problema, sve je u redu... Bod i dalje drzi vodu. :)

Quote from: saturnica on 12-10-2016, 17:13:23

Quote from: bitanga on 12-10-2016, 16:31:18

Quote from: saturnica on 12-10-2016, 16:25:35

Quote from: Stipan on 12-10-2016, 16:15:59
Pa kad nemaš pojma o hrvatskom jeziku...

mislim da sam samo bila brzopleta. ali, sad tek vidim koliko ima grešaka. bitango, nije ti baš to urađeno kako treba, tko god da ti je napravio croatian translate. no, bez obzira na razloge korištenja hrvatskog jezika, meni priča ima draž i svakako bi se oko nje potrudila.

Pa video sam i ja posle, ijekavica me muci, "svijeta zivotinja" i tako to, ne znam futur da li sam ubo... pa ja sam radio "translate" :)
Mada to je ipak vanzemaljac, ne mora bas savrseno da zna `rvacki :)

Bitango jedna! Ne zoves se ti bezveze tako. Tek sam sada, kad sam shvatila koji si jezik macki pokusao uvaliti u usta, shvatila poantu price. Ali nema problema, sve je u redu... Bod i dalje drzi vodu. :)

Sta, sta ? :D :D

Ja sam namerno ostavio mesta, da se prica moze tumaciti i iz politickog i istorijskog konteksta :) , ali sam pre svega pricu posao kao neku moju interpretaciju "kosmicke strave" i nemocnosti covecanstava pred smrcu i bolescu sa jedne strane, i alenfordovske sprdacine sa druge.   :-|

Quote from: scallop on 12-10-2016, 09:09:53
Boban loše spava ovih noći. Sanja Lavkraftove mezimce ili električne ovce. Brani ih od mojih napada da mu ih otmem. Zaglavljuje se tamo odakle se ja izmigoljim. Nemojte njegove komentare uzimati ozbiljno. Još je u šoku šta je sve morao da pročita, kako sam sebe ne bi kažnjavao.


Mene muči samo kad će Scordisk da skuva jučerašnji ručak.


Hiddenu poruka da njegova rešenja imaju ozbiljan problem sa pitanjima: "Zašto?", "Ko?" ili "Kako?" Odnosno, on nas vozi kroz jednu priču, a završi u sasvim drugoj. To sam kod njega prilično bolno spoznao i u mnogo dužoj formi. Kad to rešimo, prigrabiću sve Bobanove zasluge.

Ako je bilo bolno, primi moje iskreno izvinjenje.

Sa komentarom "krene iz jedne priče a završi u drugoj", u ovom slučaju ne mogu da se složim, ali bih cenio ako mi pomogneš da razumem. Isto je sa pitanjima sa kojima kažeš da kuburim...ovu priču pratimo kroz dečaka, mislim da ne bi trebalo detaljisati oko očeve motivacije (mada razmišljam o ovome, možda grešim).

Ko - dečak
Kako - sa ocem, vozom
Šta - veruje da ide da ponovo sretne majku

Nemoj me krivo shvatiti, ne koprcam se, ali značilo bi mi konkretnije. Boban je dao nekoliko smernica (posebno ona sa dijalogom u vozu) koje ću sigurno pokušati da sledim pa ćemo videti gde će da odvedu. Za vikend ću pisati i još jednom hvala svima!

Sve je to super, samo me je Radmilo zbunio, ja jos uvek ne znam ko sam, niti kojim to sve jezicima govorim :D

A znaš li poreklo reči bitanga?

Quote from: Boban on 12-10-2016, 23:47:39
A znaš li poreklo reči bitanga?

Neke Svabe ili Ugri pretpostavljam, tako zvuci, mada nisam bas siguran sta je rec prvobitno znacila.

Kada su Srbi došli u današnju Vojvodinu i susreli se sa Švabama, išla im je na živce njihova ljubaznost. Šta god kažu ili pitaju, Švabe završe sa "bitte, danke" pa otud one bitedanke i vremenom bitange. Eto primera kako dve lepe reči kao što su hvala i molim Srbi bez napora izmetnu u suprotnost.

Kažu da je to još od ranije:



Скитница, онај који проси...
Када су у средњем веку на ове просторе долазили немачки рудари Саси да раде у рудницима, наши стари преци су први пут чули неке немачке речи. Тако, једне прилике неки Саси су скитничарили и нису имали шта да једу. Па су да би добили нешто да једу изговарали реч "Бите" а када би и добили тражени оброк захваљивали речју "Данке". Тако су тада ове људе који скитничаре прозвали од БИТЕ И ДАНКЕ БИТДАНКЕ односно БИТАНГЕ.



Inače, odavno u upotrebi u srpskom smislu "skitnice, prosjaka" Imam i  primere iz 1842, još pre Vuka:


Kopirajte ovo u neki pretraživač, ne umem da napravim link




http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00039_18440601|article:pageDiv5|query:битанга

bi-tanga, tanga za biseksualce  xdrinka ... eto etimologije xnerd

Pa Srbi i Nemci su se na ovim prostorima masovno sreli u XVII veku.
Ali može da bude i ovo i ono, nesumnjivo je bitte/danke osnov.

Sveznajuca wiki kaze ovo "From Hungarian bitang, from Old High German bintunge ‎("robbery")."

i šta sad, veruješ više Wikipediji nego meni?

Ja bi više verovao bitangama  :) .



Hungarian-English dictionary (http://www.szotar.sztaki.hu/en/hungarian-english-dictionary)





bitang[/color]adj[/i][/color][/b][/size]

   
• 
  
  [/size]
  [/color]=eng-hun-sztaki-dict]derelict (http://www.szotar.sztaki.hu/en/english-hungarian-dictionary/search?searchWord=derelict&fromlang=eng&tolang=hun&outLanguage=eng&dict[)USA: de'rʌ·lɪ"kt[/color][/size] [/size]UK: derɪlɪkt

bitange su zenica svacijeg oka, potrebno ih je cuvati i negovati :D

Quote from: Boban on 13-10-2016, 01:55:52
i šta sad, veruješ više Wikipediji nego meni?

Pa realnije mi deluje... bas se poklapa sa nemackom recju "bintunge".

Quote from: scallop on 12-10-2016, 09:09:53
Mene muči samo kad će Scordisk da skuva jučerašnji ručak.

Belo meso je bilo žilavo i zagorelo, ali je pečeni paradajz sasvim fino ispao (mada je bio mastan). Situacija se tako ispostavila da sam morao popiti i pivo, a gde je jedno pivo, tu ih je i pet, pa mi se nije dalo da pijan jurim tipke po tastaturi. Dapače, posle petog piva izgubim oštricu, pa ne mogu pošteno kritikovati priču. Pošto sam zagovornik funkcionalnog alkoholizma, uzeo sam da crtkam, čisto da budem dovoljno produktivan.

E, ali nisam zaboravio! Doduše, moram da revidiram komentar. Priču sam čitao sveukupno pet ili šest puta: prvo na smrskanom mobilnom u autobusu, kada su priče objavljene, i shvatio sam da tako neće ići, pa sam je pročitao i kući, onda jednom pre komentara, i sada, još jednom il' dvaput, kada rekoh da ću detaljnije da se objasnim. Do sada sam, računam, razvio blaži stokholmski sindrom prema ovoj priči, pa čak mislim da svaku radioničarsku črčkariju treba čitati u besvest - da ti drugu perspektivu.

Mada!

Zamerka ista i dalje stoji, samo bih je preformulisao: nema mora nepoznatih pojmova, samo je jedan jedini pojam nepoznat, ali on je vel'ki, velk'ki ko more.

Ali prvo da se objasnim. Kada se zevzečimo po radionici, ja priče ocenjujem po dve kategorije: stil, odnosno, da li autor piše tako da meni prija da to  čitam, što se podrazumeva da je čisto subjektivna stvar, i druga stvar je fabula, odnosno, da li je uverljiva, da li je na čvrstim nogama ili je naivna, ali, i to je meni dosta bitno kada čitam ovo što zovemo crtica, a to je kako je ta poenta ispričana.

Kao čitaocu, to mi je neki tajni alhemijski recept, koji najbolje uspe kada čitalac i autor zajedno doguzeljaju do neke, kakve takve, poente. Ne volim kada mi neko bolduje priču na kraju. A i ne volim kada toliko stvari zabaruši, da je prosto nemoguće reći šta je pisac hteo da kaže.

E, sad, zašto mene jadnoga, ovo je karakterna studija, ja se ovde samo igram: pa , jebiga, scallope, zato što ima početnika koji ne uspeju da prenesu poentu, ima i onih koji je nemaju ili nije jasno iskristalizovana, ali, kada se čita ovaj ispis, jasno je da se radi o zanatski uvežbanom čoveku, i da poenta nije izgubljena u nerazumevanju (usled neiskustva autra ili njegove preterane autorove upotrebe adiktivnih supstanci), već je pisac odlučio da nam negde na pola puta kaže: Kaš'će ti se samo.

Po čemu znam da je zanatska? Pa lepo. Meni je argument "treba da se proširi" bezvodan, iz prostog razloga što ako znaš da pred sobom imaš šest soma karaktera, moraš i da znaš koliko možeš da se pružiš, i dosta priča ume da požuri pri kraju, kada im nedostatak karaktera opeče guzicu. Nisu videli koliko mogu da se pruže (da ne bude zabune, nisam ni ja umeo da se pružim, ni sada a ni inače, mene karakteri progone u košmarima).
Takve priče, uglavnom, deluju zbrzano i prenapučeno podacima. U tom smislu, Ka drugom susretu nije zbrzana priča: kao navodna studija karaktera je sasvim dobra, dva lika, lepo osenčena, vrcav dijalog i zanimljive opservacije (ona o previše svetla mi se sviđa) a i kada se čovek malo opusti među satrapima i sebarskim slavama, ni to nije loše, zapravo je baš fino, ali.

Ali Spor nije objašnjen. Njegova priroda nije objašnjena, i zato je svako ovde učitao nešto svoje, i možda to ljudi vole, ne sporim i ne zameram, ali meni lično nedostaju krucijalna objašnjenja da bih mogao da uživam u priči. Ok, razumem ja da je to tvoj stil, samo kažem, ponekad umeš da preteraš sa hermetičnošću zapisa, i mene to ume da iziritira, ovako, čisto čitateljski, a kada smo se već našli na radionici, rekoh hajde i da kažem. U tom smislu, nepoznati pojam je jedan i jedini, ali on mi baca senku na sve ostalo, jer nema tu ništa meni razumljivo, a da je udenuto kroz priču, pa da ja donesem neki validan zaključak.

Da li numer hoće da se Spor zaboravi, ili hoće da on ostane u sećanju naroda? Da li se satrap ponovnog susreta pribojava ili hoće tu nešto da ućari? Kakva crna resitutcija??? Kakvo homerovsko doba?! Zahtevamo odgovore, majku mu božiju!

Elem, da ne bude posle da je scordisk džangrizalo i da stalno nešto sere, evo ilustracija za priču.

(https://s21.postimg.org/b2tqqlgw7/ka_drugom_susretu.jpg)

Tako je Scordisk, Sagita je ovo. Igraj prljavo!

Iju, tek sada vidim da je ovde muk. 'El sam nešto zasr'o?  :shock:

Ma jok... short attention span :D

Quote from: bitanga on 13-10-2016, 22:03:47
Ma jok... short attention span :D

To razumem, poštujem i sam negujem!

Evo procitao sam Kalasa ponovo, da ironija bude veca bas sam ovih dana citao neku Filipovicevu pricu, i ne mogu da shvatim zasto mi prica nije bila makar u uzem izboru. Bice da je to prokletstvo poslednje price.

Ćutimo jer se još nismo opasuljili.
Jebote, pa takmičili smo se sa legendama - Fipa, Macan, Boban, Radmilo...

I da ne ispadnem nedosledan, držaću se sagitaške tradicije - nismo ni tako loše prošli.

Quote from: Stipan on 14-10-2016, 05:27:19
Ćutimo jer se još nismo opasuljili.
Jebote, pa takmičili smo se sa legendama - Fipa, Macan, Boban, Radmilo...

I da ne ispadnem nedosledan, držaću se sagitaške tradicije - nismo ni tako loše prošli.

Post-radionicarska depresija :)

Pa dobo, valjda su se svi prešaltovali na lažnu uzbunu....

Quote from: Stipan on 14-10-2016, 17:22:11
Pa dobo, valjda su se svi prešaltovali na lažnu uzbunu....

Valjda laznu epidemiju?

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 18:01:04

Quote from: Stipan on 14-10-2016, 17:22:11
Pa dobo, valjda su se svi prešaltovali na lažnu uzbunu....

Valjda laznu epidemiju?

Valjda lazan virus! :)

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 18:30:35

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 18:01:04

Quote from: Stipan on 14-10-2016, 17:22:11
Pa dobo, valjda su se svi prešaltovali na lažnu uzbunu....

Valjda laznu epidemiju?

Valjda lazan virus! :)

Pa to mu valjda dodje to :)

PS Moze lektorisanje macketine? :D

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 18:54:46

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 18:30:35

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 18:01:04

Quote from: Stipan on 14-10-2016, 17:22:11
Pa dobo, valjda su se svi prešaltovali na lažnu uzbunu....

Valjda laznu epidemiju?

Valjda lazan virus! :)

Pa to mu valjda dodje to :)

PS Moze lektorisanje macketine? :D

Bit će mi zadovoljstvo učiniti sve da ti mačketina progovori kako spada. Ima da ti starac izdane na po priče od muke...:)

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:01:29

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 18:54:46

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 18:30:35

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 18:01:04

Quote from: Stipan on 14-10-2016, 17:22:11
Pa dobo, valjda su se svi prešaltovali na lažnu uzbunu....

Valjda laznu epidemiju?

Valjda lazan virus! :)

Pa to mu valjda dodje to :)

PS Moze lektorisanje macketine? :-D

Bit će mi zadovoljstvo učiniti sve da ti mačketina progovori kako spada. Ima da ti starac izdane na po priče od muke... :)

Vazi :wink: ... bas bi bila fora, sad razmisljam, da macije replike budu u latinici :-D

Aposlutno se slazem. Osim toga, poruka price ce biti jasnija.  :evil:

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:17:56
Aposlutno se slazem. Osim toga, poruka price ce biti jasnija.  :evil:

Ipak bi to bilo suvise velika avangarda :), a prica bi delovalo odvec politicki.

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 19:28:44

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:17:56
Aposlutno se slazem. Osim toga, poruka price ce biti jasnija.  :evil:

Ipak bi to bilo suvise velika avangarda :), a prica bi delovalo odvec politicki.

Probaj onda, da djeluje manje politicki, macki i starcu zamijeniti uloge.  :)

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:41:27

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 19:28:44

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:17:56
Aposlutno se slazem. Osim toga, poruka price ce biti jasnija.  :evil:

Ipak bi to bilo suvise velika avangarda :), a prica bi delovalo odvec politicki.

Probaj onda, da djeluje manje politicki, macki i starcu zamijeniti uloge.  :)

Mozda bi zapravo onda delovalo bas vise politicki :D, a i citava prica bi bila prakticno na "hrvatskom" :)

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 22:27:05

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:41:27

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 19:28:44

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:17:56
Aposlutno se slazem. Osim toga, poruka price ce biti jasnija.  :evil:

Ipak bi to bilo suvise velika avangarda :), a prica bi delovalo odvec politicki.

Probaj onda, da djeluje manje politicki, macki i starcu zamijeniti uloge.  :)

Mozda bi zapravo onda delovalo bas vise politicki :D, a i citava prica bi bila prakticno na "hrvatskom" :)

Posalji je kad budes htio, eto, sto da ti vise kazem..

saturnice, opet se upetljavaš sa anonimnim likovima i posle ćeš da cviliš kada stvari pođu po zlu.

Quote from: Boban on 15-10-2016, 00:56:46
saturnice, opet se upetljavaš sa anonimnim likovima i posle ćeš da cviliš kada stvari pođu po zlu.

jel se ovo zove petljanje? evo, ako je ovo znak da se povučem korak unazad, to činim istog trenutka...

Aman Saturnice, jel ti baš sve moraš pogrešno da shvatiš?

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 23:44:18

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 22:27:05

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:41:27

Quote from: bitanga on 14-10-2016, 19:28:44

Quote from: saturnica on 14-10-2016, 19:17:56
Aposlutno se slazem. Osim toga, poruka price ce biti jasnija.  :evil:

Ipak bi to bilo suvise velika avangarda :) , a prica bi delovalo odvec politicki.

Probaj onda, da djeluje manje politicki, macki i starcu zamijeniti uloge.  :)

Mozda bi zapravo onda delovalo bas vise politicki :-D , a i citava prica bi bila prakticno na "hrvatskom" :)

Posalji je kad budes htio, eto, sto da ti vise kazem..

ne šalji ništa.

Quote from: Stipan on 15-10-2016, 20:14:25
Aman Saturnice, jel ti baš sve moraš pogrešno da shvatiš?

ja rijetko kada krivo shvaćam. a ti, dopusti da ti kažem da se ne petljaš u stvari o kojima nemaš pojma.

Ne dopuštam. Najviše me zabavlja da se petljam u stvari o kojima nemam pojma.

Cudnih li medjuljudskih odnosa...

pa uvek ima ljudskih i neljudskih odnosa... pošto si ti izabrao da budeš anoniman, onda budi spreman i da trpiš posledice takve odluke.
ZS je moja odgovornost i moram da štidim ženskadiju od nastrljivih, nastranih i nekontrolisanih...

Quote from: Boban on 15-10-2016, 23:05:08
pa uvek ima ljudskih i neljudskih odnosa... pošto si ti izabrao da budeš anoniman, onda budi spreman i da trpiš posledice takve odluke.
ZS je moja odgovornost i moram da štidim ženskadiju od nastrljivih, nastranih i nekontrolisanih...

Sve sam od navedenog "nastrljivih, nastranih i nekontrolisanih" :evil: :evil:
Uostalom sta znaci to anoniman? Ime i prezime znate, sta treba, da objavim ovde adresu i broj telefona?

Mda... Lisac usnio kako štiti kokošarnik...

Lisci i kokoške, u ćošak!


IT'S CHALLENGE!


Ring is open!

Šta čekamo?


FREJA vs. SPOR


Dok neko ne ižljubi patos.

Gong odzvanja:

A sada ću malu inverziju da napravim: da odma' dam autogol.

Meni je Freja već na nos izašla. najradije bih je video ištampanu, čisto da mogu fizički da je se otarasim, i da je porinem u mutni Dunav.

Naime, prvo sam je pisao kao neku stilsku vežbu (kako bi izgledao život arbajtera na udaljenoj i negostoljubivoj planeti), a onda sam video konkurs za UBIQ, i rekoh, daj braću Hrvate da udavim s ovim. I napisao ja, od toga što sam već imao priču, dao joj neki zaplet i rasplet, konstrukciju, sve je to bilo potaman, pa sam odmah posla svom beta-čitaocu da je oceni (đevojci, već vidim da trt mrt prevrće očima). I, kaže ona meni: "početak je dosadan, zamoran i nejasan, rečenice su predugačke, a tek kada priča postane interesantna, ti je presečeš najglupljom poentom na svetu". I ja se tu pokupim, ogrnem se dronjcima svoje priče, i vratim se nazad da je dorađujem, rastavljam ,sastavljam, da smišljam drugi zaplet. i skupi se tu još materijala, i braća hrvati nikada ne dobiju Freju. Muka živa, već mi priča i dosadila, kada sam video da radionica već radi, a da ja imam priču koja odgovara na temu, pa reko', daj da je preuredim, dam joj drugu poentu i skratim, pa da je više ne gledam, da me ne muči.

Uglavnom, dosta su mi korisni bili ovi komentari dosadašnji, s obzirom da je nemoguće i apsurdno preopteretiti šest hiljada karaktera sa nečim što je bilo originalno na trideset hiljada karaktera, te u tom smilu, opet, mislim da je Freja prilično loše osmišljena i izvedena priča, i da previše davi sa objašnjenjima.

Ha!

E, da, dakle, hajd scallope, objasni ti nama lijepo šta je pisac hteo da kaže. Odnosno, koja je priroda Spora?

Quote from: Scordisk on 16-10-2016, 19:15:50


Naime, prvo sam je pisao kao neku stilsku vežbu (kako bi izgledao život arbajtera na udaljenoj i negostoljubivoj planeti), a onda sam video konkurs za UBIQ, i rekoh, daj braću Hrvate da udavim s ovim. I napisao ja, od toga što sam već imao priču, dao joj neki zaplet i rasplet, konstrukciju, sve je to bilo potaman, pa sam odmah posla svom beta-čitaocu da je oceni (đevojci, već vidim da trt mrt prevrće očima). I, kaže ona meni: "početak je dosadan, zamoran i nejasan, rečenice su predugačke, a tek kada priča postane interesantna, ti je presečeš najglupljom poentom na svetu". I ja se tu pokupim, ogrnem se dronjcima svoje priče, i vratim se nazad da je dorađujem, rastavljam ,sastavljam, da smišljam drugi zaplet. i skupi se tu još materijala, i braća hrvati nikada ne dobiju Freju. Muka živa, već mi priča i dosadila, kada sam video da radionica već radi, a da ja imam priču koja odgovara na temu, pa reko', daj da je preuredim, dam joj drugu poentu i skratim, pa da je više ne gledam, da me ne muči.

Čekaj malo... Ti si za Radionicu dao već odavno izbuđavelu priču?

U, jebote... Nisam ni znao da se i to može.
Kad malo bolje razmislim, ja već imam priču za lažnu uzbunu...

Jeij! Ljubim ja tebe Scordisk! Ideje su ti genijalne!

Nikada pisac ne može da opravda svoje (ne)delo. Ne mogu ni ja za roman "Zemlja za dobre ljude", da sam ga napisao za tri nedelje, toliki mi rok dali da skratim "Rašane", a meni se nije 'telo da 'oću.

Zato ćemo da počnemo od naslova. Naslov je deo priče i posle čitanja mora da bude jasno zašto je dat. Mene je FREJA postavila u vikinšku sagu i bio sam iznenađen da je motiv "talasi deset hiljada milja od cunamija", što je, uzgred, sjajan motiv. Priča KA DRUGOM SUSRETU najavljuje da se prvi susret (sa vanzemaljcem) već dogodio i da će biti reči o posledicama. Zato smatram da naslov mora da se izmeni. To sam napisao i u prvom komentaru.


Idemo li dalje ili ćemo još o naslovima? Usput, to je primedba za još neke priče na Radionici.

Molim bez dobacivanja iz publike. Posebno onih koji isključivo recikliraju već napisane priče.

@ Stipe: što da ne? Zar je bitno kada dođe ideja, valjda je bitnije šta uradiš sa njom? Ako ništa, dosta sam je okretao i držao na suvom i osvetljenom mestu, nije se ubuđavila, samo je na radionici završila.

@ scallop: tuše. Ime jeste bezveze. Prvo ime beše Natalija, ali sam pomislio da ono ne prenosi neke asocijacije. Freja mi je zvučala hladno, udaljeno, frigidno i opasno. Ipak, ascoijacija na vikinške sage može da odvuče na drugu stranu, što je loša stvar. Drugi susret, u tom smislu, nosi asocijacije više u vezi sa fabulom, i tu se slažem. Ali, šta dalje?

Mene Freja odmah asocira na kreju

E, to mi nije palo na pamet. A ima odličan strip, "Kreja":

http://www.stripovi.com/enciklopedija/strip/strip-album-album-ros-14-kreja/33689/0/

Drugo pitanje koje se uvek postavlja pred pisca je motivacija. Nemoj da pomešamo motiv i motivaciju, mada bi literarni teoretičari imali drugo mišljenje. Budući da sam literarni autodidakt, što za sebe reče Andrić, a ja se ne poredim sa njim, mogu da prihvatim i da sam analfabeta.


Dakle, pitanje motivacije iliti šta je pisac "teo da oće" je krucijalno. Ako pisac uđe u priču samo da bi je napisao, latio se ćorava posla. Pretpostaviću da je tebe u priču uterala potreba da ljudima kaže da postoje i oni koji će otići i Bogu iza nogu, samo da ih ostave sa svojim trvenjem i mlaćenjem prazne slame. Na neki čudan način i deo Macanove priče koji se odnosi na Oorta govori o istoj osobi. To znači da cenim i tvoju motivaciju, mada nisam sasvim siguran da to znaš, ali božansko nesvesno je čudo. Radi za nas i kad to ne znamo.

Miću može da asocira i na streju.

Dakle, šta je Scallop teo da oće sa pričom o Sporu. Internet je pun besmislenih najava Povratka, od Mesije do Anunakija. I svi se pitaju šta su do sada čekali. Taj motiv mi nije stran i mogao bih da navedem više mojih priča koje su me u ta razmišljanja uterala. Zgodno su mi legla ta naklapanja, pa sam svoju priču smestio 7264 godina posle prvog susreta sa vanzemaljcem (227x32=7264), mada se ispostavilo da ne pije vodu kao što nije pilo vodu Bobanovo objašnjenje da se Poslednji Srbin događa u paralelnom svemiru, jer se pominje neka fudbalska utakmica u Splitu, koja nije nikad odigrana u navedenom terminu. Izgleda da sam najzad dokazao da zakukuljeno ne valja.
Za motivaciju moram da priznam da pomalo muljam sa Radionicom. Smatram da su neki bitni elementi pisanja prilično zapušteni, pa dajem primer kako bih ja to uradio. Ovoga puta, priča je demonstracija karakterizacije glavnih likova i okruženja (setinga) priče na malom prostoru. Dobili ste likove Iliota i Hamasina, a dobri likovi mogu da nose bilo koju priču. Malo je ispalo šturo da je Iliot izvukao samo boravak u dobroj sobi, ali, siromahu i slamka u dupe prija.
Ako bude potrebno, možemo da pričamo i o nekim drugim likovima na ovoj radionici, sličnim sajkikovima u bezbrojnim TV serijama, koji imaju "glumački" zadatak da izgovore ono šta je predviđeno scenarijem.


Izvinjavam se i što sam malo spor. Pišem direktno, a sram me da se blesavim.

Dobro dakle, moja omiljena tema: šta je pisac hteo da kaže.

S jedne strane ne sporim da je motivacija autora potekla iz podsvesnog, i da zametak priče može da nastane iz nekog utiska, osećaja, nečega što smo videli ili čuli ili pročitali, i što je podstaklo na dalje pisanje. I ne sporim da se autori često mogu višestruko vraćati na određene teme, jer ih tu nešto svrbi, opseda i ne da mira.

E sad, kod sebe sam primetio da često imam nešto što hoću da pišem, ali da tome treba dati neku strukturu, ideju, zaplet i rasplet, da tako kažem, jer je iskustvo po radionicama pokazalo da pisanje o prolaznom trenutku, bez jasnog zaključka, ne pije vodu (mislim da je otprilike Kiš mogao da piše o kestenju u jesen i da to bude dobro, i još možda par njih, ja - jok). Uglavnom, zamerke su bile konkretne, pa često uhvatim sebe kako tragam za poentom, ispitujem logiku zapleta, trudim se da nađem kraj, nešto što će na kraju poklopiti priču. Dapače, od hiljada nf priča u Zabavniku, najbolje su mi ostale u sećanju one sa jasnom i glasnom porukom, preokretom, zaključkom: ona Živkovićeva "Kupa" kada čovek sretne sebe iz budućnosti, Blohova priča o doktoru koji je zapravo alter - ego glavnog lika (a posle preuzme ulogu ega) i neka naša domaća, čijeg autora nikako ne mogu da se setim, a ni naslova, kada minuti, dani i nedelje života postanu valuta, i samo je Bil Gejts besmrtan, dok je s druge strane Dunava trava i dalje zelena (he he, jesam bio zaludan klinac)

Elem, tu se često nađem u buli, jer na kraju ostane pitanje da li sam uspešno preneo poentu priče, da li sam dao dovoljno natuknica da čitaocu prenesem ideju, a da je ne crtam CRVENIM slovima na kraju(prvih četiri kruga radionice, kada sam prvi put nešto naškrabao, niko ništa nije razumeo, a moj lični i personalni uspeh mi je bio kada mi je Stipan rekao da je razumeo poentu). Doduše, i dan danas mi deluje kao da često ljudi drugačije protumače ono što sam mislio da kažem. Ovde, konkretno, u Kreji, ideja je bila da dva vojnika, u susednim rovovima, mogu da postanu saveznici, ako su daleko dovoljno od epicentra mržnje i propagande.

Sa Drugim susretom, međutim, i naslov i priča ukazuju na isto, da je bilo prvog susreta, kao i da se o njemu jako malo i jako mutno zna, i da je ključ zagonetke numer Iliot. Takođe je i jasno da i do drugog susreta mora doći, ali ono što mi nije bilo jasno, to je kakva je simbolika broja godina: 7264 leta? Ok, broj godina je bio jasan kada imamo broj generacija i utvrđenu meru za jednu generaciju, i nisam bio lenj, pomnožio sam i ranije, ali mi nije bilo najjasnije u kom ključu treba gledati taj podatak: kako se on podnosi prema meni, kao čitaocu, koji taj broj godina trebam povezati sa konkretnim predznanjem koje već posedujem, kako bi mi se zagonetka razrešila.

Da li je to srednjevekovni srpski kalendar, ili helenski kalendar, ili rimski? Ili persijski? Ili ga potpuno treba posmatrati u kontekstu sveta iz priče?

Dakle, ne sporim ja dobru karakterizaciju, nego me mori to što nisam na kraju bio siguran kakav je bio ishod Prvog susreta, i šta likovi očekuju od Drugog?

Ipak, smatram da je numer Iliot zaslužio svoju čistu sobu i malo vina, neće valjda satrap da preteruje


Ps. bez žurbe, ja ionako treba sada da radim, umesto da baljezgam po forumima. No, nek ide život :D:D

Uh, možda to ima neke veze sa nesvesnim i motivacijom, a možda i nema, nego svako vidi (čita) šta mu oku prija, tek meni se u ''Ka drugom susretu'' sve vrti oko Numera Ilota. On je glavni lik, a Hamasin mu samo pomaže da se predstavi, pa verujem da je priča zbog njega ispričana. Recimo da je to čovek koji je nekad nešto umeo i znao, a to nešto nije bilo šta, već redak dar kom ni on sam više ne shvata pravu vrednost. Za ljude je vredno ono što je upotrebljivo, a Numer svoj dar nije imao na šta koristiti. To nam pokazuju sve ona pojedinosti njegovih gostovanja na tuđim slavljima (masna brada i slično). Nakon gotovo proživljenog života, pod starost, pružila mu se prilika da sebe otkrije, tačnije rečeno, stigao mu je poziv i zahtev da se probudi i pokaže šta zna. Poziv je praćen pretnjama, a da li se Numer Ilot plaši fizičke propasti? Ili otkriva da može izgibiti i nešto više od života?
Od mnogih iskušenja koja su tema pričama, ovo nije tako često obrađivano. Ja ne mogu da se setim , a nisam baš mlada. I nisam malo pročitala. Zato sam napisala da ''Ka drugom susretu'' ima draž novog.
I mislim da priča nije završena.
Nešto mi nedostaje, možda ne kraj, već poptuniji odgovor na Numerovo iskušenje.

Za Scordiska i Stipana: svi prerađuju stare ideje, neke od nas određene zamisli prate godinama, ali mislim da je poenta ove Radionice da se u ordeđenom roku i na datu temu napiše taze priča. Ne zbog ove malobrojne publike, već upravo zato da bi se sami razvijali i nešto novo pokušali.

Što za Stipana? Ja za svaku Radionicu pišem novu priču. Pusti Scallopa. On jednostavno voli da me štreca.

Da se ne opustiš previše :D

Svi smo mi kvarni manje ili više, a ja malo duže. Loše se osećamo kad ustanovimo da smo nešto obećavajuće beznadežno potrošili. Dobre likove posebno. Recimo, dugo sam arčio likove tragajući za onim koji može da nosi moje priče. Tako se dogodilo da sam slagao zbirku priča "Tabor na Kidisu", a da pola priča na koje sam računao nose različiti likovi. Kad vas nađe pravi lik držite se njega, kad osmislite funkcionalni svet pazite da vam se ne okrnji.


Priča o Sporu nastala je na Arhenijusovoj teoriji usmerene panspermije, pa se Prvi susret dogodio u svetu Lepenskog vira i ima priču karakterističnog imena "Oči Svetovida: Falus". Da, taj oblik je imao Spor kad se nasukao negde pod Triglavom i umešao među tadašnje ljude i, naravno, životinje. Ta priča ima ograničenje da nije kratka i da je objavljena kod izdavača, BMG, koji je ubrzo propao i čitav stok knjiga završio u nekom magacinu iz koga nismo uspeli da ga iskopamo.

Kako je Boban postavio zadatak o susretu sa vanzemaljcem, nisam mogao da pišem o prvom susretu. Jel'? Budući da sam već pisao kako se rasuo po svetu, red je bio da pišem o vremenu kad se skoro ponovo pokupio u jedinstvenog Spora. Moja je mana da volim otvorene krajeve, pa i iz ove priče može da se ode u šarene svetove koje bi Scordisk voleo da nazre. Žalim što nije.

Inače, smatram da je Scordiskova priča odlična za Politikin Zabavnik, da treba da nađe novi naslov, da posluša Bobana i ukrasi sa još par poteza partije šaha sa "škljocavim" i ništa više.

Pitajte ako ima šta još, jer jedva čekam da se dočepam Hiddena. I njegova priča je prilično zrela.


Inače, Stipan mimoilazi istinu. Treba da se seti da veći deo njegovog opusa imam u magacinu koji se nije zaturio.

Ma gde bre mimoilazim istinu? OPUS 64 je napisan tek pošto je Boban zadao temu, a ti me zafrkavao na fejsu.

Greh što sam glasao za tu priču, umesto za fine priče koje su bile odma' tu, na dohvat, na moju tintaru. To sa nadsviravanjem je ko natpišavanje o kome sam slušao u jednom selu kod Topole, gde je pobednik uvek bila jedna cura.

Hahhah... Glasao si zato što nisi znao da je moja. Tako ti je to sa natpišavanjem.

Boban mi još nije oprostio što sam u tvojoj priči našao dobru atmosferu, koju si pokupio iz "Čokolade". Ustvari, ti i nisi glasao, da se negde ne prevariš. Moja sudbina je da nikad nijedan od onih koji završe na listi pre mene nije glasao za mene. Poenta sa natpišavanjem je da pobedi cura. Priča ne bi bila nizašta da pobedi neki baja ili vanzemaljac?

Haha, dobro, dakle, zaključili smo da se ključ priče Ka drugom susretu nalazi zaturen, negde u nekom magacinu :D Ne može se više nabaviti?

A Stipanova priča nije loša, zapravo, lepo što je odskočio od standardnih likova i motiva o kojima piše, i probao nešto drugo.

Bezveze. "Čokoladu" sam prvi put pogledao kad si mi ti rekao da je pogledam kako bi doterali atmosferu priče za ZS.

Quote from: scallop on 16-10-2016, 21:29:39
Greh što sam glasao za tu priču, umesto za fine priče koje su bile odma' tu, na dohvat, na moju tintaru. To sa nadsviravanjem je ko natpišavanje o kome sam slušao u jednom selu kod Topole, gde je pobednik uvek bila jedna cura.

A sto bese ne glasa za moju pricu? :)

Što se, Stipane, trpaš u ring kad nisi pozvan?


@Scordisk, dobro je što ključa nema. I svejedno. Ja sam samo upotrebio jedno ime. Da mi se ne zaturi. Priča je o velikom čekanju.
Inače, na sve me podsetio neko na FB. Nabavio knjigu "Sva vučja deca" i pitao šta ima u njoj. Dakle, povlači se i razvlači, čeka svoj trenutak.

Quote from: bitanga on 16-10-2016, 21:45:18

A sto bese ne glasa za moju pricu? :)

Ti si, brale, prevarant.

Quote from: scallop on 16-10-2016, 21:48:23

Quote from: bitanga on 16-10-2016, 21:45:18

A sto bese ne glasa za moju pricu? :)

Ti si, brale, prevarant.

A kako sam ja to prevarant?

Tebe se i mentor odrekao.

Quote from: scallop on 16-10-2016, 21:50:55
Tebe se i mentor odrekao.

Mentora nemam... nego nikako da mi odgovoris na pitanje.

I to sa pitanjima ti je karakteristično. Jel' ako da ti nama objasniš đe nam je Bata na Users Online dok si ti tu?

Quote from: scallop on 16-10-2016, 21:59:01
I to sa pitanjima ti je karakteristično. Jel' ako da ti nama objasniš đe nam je Bata na Users Online dok si ti tu?

Ko je taj Bata? Je l to neki opasan baja? Kad vec nisam ja ja, da sam bar onda neko vazno mudo :D

Ne, ti si Aleksandar Petrović koji šalje priče i glasa sa posebnog naloga. Evo, svi pobegoše čim si se pojavio.

Quote from: scallop on 16-10-2016, 22:18:28
Ne, ti si Aleksandar Petrović koji šalje priče i glasa sa posebnog naloga. Evo, svi pobegoše čim si se pojavio.

Aman covece, glasao sam sa onog istog mejla sa kog sam i poslao pricu.

O, bre, rešite taj problem.
Bitango. Došao si među ljude koji se poznaju. Lako možeš da saznaš za svakoga od nas ko smo i šta smo u pravom životu.
Vidiš i sam da ovde postoji nepoverenje da si neko za koga tvrdiš da nisi.
Lepo se predstaviš ko si i šta si, pa da teramo dalje...
Ako nisi spreman na to, onda ćeš do kraja virtuelnog života da trpiš maltretiranje...  :)

Postoji mala mogućnost da postoji još neko ko bi se bavio sličnim ujdurmama kao Bata. To samo Boban zna.

Pa dobro, der, bio bata ili ne (a što ne bi bata učestvovao sa nama na radionici? :D), 'ajde da se držimo priča. Bila je pretnja da će hidden da dobije neki opširniji komentar, a deluje mi kao da bi i on voleo da ga čuje.

Linkin

Quote from: Pizzobatto on 16-10-2016, 22:46:12
Linkin

a

A ti si taj Bata?

I ja bih volela to da pročitam. Verujem da je ''Koren'' radionička priča od koje bi  moglo da se napravi nešto stvarno dobro.

Nisam ga ja zvao, ali sam znao da će se pojaviti.


Nego, Hidden je uvek dobrodošao. On spada u dobre pisce. Volim njegov ispis i imaginaciju. Već će se on javiti. Javiće se i Kimura. Toliko o novoj sceni na ZS. Nego, jesi li ti zadovoljan ili postoji nešto neodgovoreno?

Quote from: Pizzobatto on 16-10-2016, 22:46:12
Linkin

Misliš? Ako sigurno nisi ti. Ili bi mogao toliko da izdržiš?

ja sam zadovoljan

Quote from: scallop on 16-10-2016, 22:52:33

Quote from: Pizzobatto on 16-10-2016, 22:46:12
Linkin

Misliš? Ako sigurno nisi ti. Ili bi mogao toliko da izdržiš?

Ma dajte, kad se samo sjetim Linkinovih prica, nema to veze s ovim ispisom...
Edit: no opet, tko bi znao, covjek je to s vise lica..

Quote from: saturnica on 16-10-2016, 22:54:29

Quote from: scallop on 16-10-2016, 22:52:33

Quote from: Pizzobatto on 16-10-2016, 22:46:12
Linkin

Misliš? Ako sigurno nisi ti. Ili bi mogao toliko da izdržiš?

Ma dajte, kad se samo sjetim Linkinovih prica, nema to veze s ovim ispisom...

Svakako. Ljudi zaboravljaju da na svakom tekstu ostavljaju svoj pečat.

Quote from: scallop on 16-10-2016, 22:52:33

Quote from: Pizzobatto on 16-10-2016, 22:46:12
Linkin

Misliš? Ako sigurno nisi ti. Ili bi mogao toliko da izdržiš?

šta da izdržim?

što me uvlačite uopšte na radionicu...

A što ti svraćaš?

KO te uvlači? Kako si uopšte prepoznao da neko tebe priziva? Tragao Bitanga, pa te našao? Samo me zanima jesi li se sam ponudio ili si bio pozvan u ovaj ortakluk?

Quote from: scallop on 16-10-2016, 23:04:54
KO te uvlači? Kako si uopšte prepoznao da neko tebe priziva? Tragao Bitanga, pa te našao? Samo me zanima jesi li se sam ponudio ili si bio pozvan u ovaj ortakluk?

A sta je tvoja teza? Da je on napisao moju pricu?

Gotovo. Nisi iz mog sokaka.

Quote from: Kimura on 16-10-2016, 23:03:45
A što ti svraćaš?

vidiš da je scallop pobrljavio

Quote from: Pizzobatto on 16-10-2016, 23:13:02

vidiš da je scallop pobrljavio

To je dobar argument. Pobrljavio, deluzije, paranoja... Rizično je meni poverovati bilo šta. Može da vam se zapati. False outbreak! Pazite se!

Rakija je zlo!

Ah, da! I pijem. Svaki dan dok se ne ušljemam. Udvajaju mi se slike. Od dvojice mi se čini jedan, pa od jednog dvojica. Moram da trgnem još jednu jer mi nedostaje vrli organizator. Ima drugu frku.


Sad pozivam sve ozbiljne učesnike radionice da ozbiljno shvate ovo šta se događa, da su prevare svakodnevna pojava i da će jednom, neka, naneti veliko zlo. Priča o podmetanju virusa i bakterija je samo jedan primer. Napišite nam priču o podmetačini koja će trajati više vekova, ove sadašnje su samo iskušavanje naše sposobnosti da nasednemo. Odustanu čim ih ulovima, ali naći će nešto što može da traje dovoljno dugo da se značajno istrebimo. To je jedini način da prirodnih resursa bude dovoljno.


Sutra o Hiddenovom "Korenu", ako bude raspoloženja. Ajd', živeli! xdrinka

Quote from: scallop on 16-10-2016, 23:41:24
Ah, da! I pijem. Svaki dan dok se ne ušljemam. Udvajaju mi se slike. Od dvojice mi se čini jedan, pa od jednog dvojica. Moram da trgnem još jednu jer mi nedostaje vrli organizator. Ima drugu frku.


Sad pozivam sve ozbiljne učesnike radionice da ozbiljno shvate ovo šta se događa, da su prevare svakodnevna pojava i da će jednom, neka, naneti veliko zlo. Priča o podmetanju virusa i bakterija je samo jedan primer. Napišite nam priču o podmetačini koja će trajati više vekova, ove sadašnje su samo iskušavanje naše sposobnosti da nasednemo. Odustanu čim ih ulovima, ali naći će nešto što može da traje dovoljno dugo da se značajno istrebimo. To je jedini način da prirodnih resursa bude dovoljno.


Sutra o Hiddenovom "Korenu", ako bude raspoloženja. Ajd', živeli! xdrinka

Ove je sve vrlo veliki kompliment u stvari, pohvala za moju pricu :) ...hvala :)

PS Vec sam napisao pricu o laznoj epidemiji i u neku ruku ima podmetacina, ali drugacije prirode.

Pa dobro... Sad je već sasvim jasno koje priče idu, a koje ne idu u "Zabavnik".

... Ajmo dalje...

Stipane, imam za tebe dobru i lošu vest.


Dobra vest je da ja ništa ne odlučujem o pričama za PZ. Loša vest je da Boban odlučuje.

Još je rano za nastavak rasprave, pa sam ponovo pročitao par priča. Iz radoznalosti zašto sam tako lako te priče, a i autore lišio iole ozbiljnog komentare.


Najpre, Miloš Petrik je u priči PRVI KONTAKT ozbiljno potcenio ZS radionicu. ZS je izazov, a LK to više nije. Bilo je sasvim dovoljno drugih komentara da bih ja dodavao, a moj savet je da se pozabavi ovom radionicom.


Bio sam zbunjen kad sam shvatio da iza priče PULS stoji Relja Antonić. Zbog bogatstva rečnika on je moj privatni favorit. Pročitao sam priču ponovo i utisak mi nije bio bolji. Zašto je tako loše prošao? Mislim da znam. Antiantropomorfne priče su pukle još sa Klarkom. Drljati iz prvog lica takvu temu je propast. Mislim da još stoji BoBova opaska da ga nije briga za patnje stonoge kad polomi trideset i šestu nogu levo (ili neku drugu). Savetujem da priču sledeće teme savije negde podno Cera.


Na kraju, novi lik za mene i priča MASLAČAK. Razlog je što je Mira Satarić aka Vedro Nebo jedan od likova koje srećemo na bratskom AVKG. Na moju žalost, ova priča obiluje problemima. Najpre, za nju važi katastrofalni pežorativ da je - priča sa tezom. To što su konkvistadori porazili narode u Americi svojom prljavštinom a ne oružjem, ne pije vodu u priči kao MASLAČAK. Takođe, nije "počistila za sobom", pa su zaostala neka izlišna ponavljanja (uredno, pa opet, uredno). Skrenuću pažnju i na jedan tipičan defekt za početnike. "Sada" i "več" su pravi pleonazam, a upotreba gde je ostatak rečenice u prošlom vremenu znak za svakog recenzenta da preko nje spusti veo zaborava. Ima još toga, na primer, cvet maslačka ne može da lebdi, a ne "raspršava" se već "razvejava" ili "rastura". Raspršavaju se sprejevi.

A da li se raspršavaju nečije nade?   :?:

Noćas sam napisao dve knjige o pisanju i zapamtio dva detalja.


Šta pamtimo iz pročitanih knjiga?


Najduže pamtim kako su Kali i Staša Tarkovski pojeli "komadić" jedan drugoga, bratimeći se u romanu "Kroz pustinju i prašumu". Pamtim kako je Tom Sojer okrečio tetka Polinu ogradu u romanu "Tom Sojer". Ne mogu da zaboravim kako je pan Zagloba šanuo vojvodi Zamojskom da pokloni švedskom vojskovođi Virtembergu Holandiju, za uzvrat što mu je ovaj ponudio poljsko vojvodstvo. Pamtim brabonjak koji je ispustila monahinja pre nego što je izdahnula posle pedeset godina verskog gladovanja, u romanu "Braća Karamazovi".


Najčešće ne pamtim priče iz knjiga, moraju da me podsete, ali ako susretnem taj komadić priče, setim se i nje. Ispada da se u sećanja urezuju delovi knjige, ali nikako cele knjige. Bar meni. Ali dobra priča je itekako važna, jer bez nje ne bismo dobili ni taj komadić. Dobra knjiga ostavlja ožiljke. Dobre su i one druge, ali vremenom u sećanju postanu gusto pakovane.


Zato volim da verujem da u mojim knjigama možda postoje takvi komadići, na primer kako je krajputaš otišao sa sve raskršćem u "Grbovniku". Ili, kako je Svaruk Hening u Idumeniju otkrio Id u sebi u "Legiji Ida". Duboko verujem da imam tu šansu, ako je i majmun mogao da otipka Šekspira: "To die to sleep, to sleep, perchance to Dream..." u kratkoj priči "Pisac nepoznatog dela i Higsov bozon".


Nastavak posle doručka.

Quote from: varvarin on 17-10-2016, 10:40:26
A da li se raspršavaju nečije nade?   :?:

Nisam nadležan za nade. Moj domen su bili aerosoli.

- nastavak -


Imamo li ortaka u pisanju?


Negde osamdesetih, kad sam već imao objavljene priče, jedan kolega me je upoznao sa psihoanalizom i prevrnuo naglavce. Znao me je bolje preko priča, nego iz ćaskanja uz kafu. Moram da mu pomenem ime - Dubravko Jerković. Odmah sam se latio Frojda i Junga i iščitao sve što mi je došlo pod ruku. Tu smo se i razišli, jer je on, kao mistik, ostao uz Frojda, a ja sam prigrlio Junga. Tako su "Rašani" nastali kao sudar introvertne i ekstravertne osobe iste naravi i interesovanja.
Veća pažnja u gradnji likova i priče omogućila mi je da primetim da postoje delovi priče koji odudaraju od mog inače vrlo racionalnog pristupa. Prvi put u priči "Mana, mana", Sirius. Jedan deo je otplesao svoju igru. i bio, nekako, bolji, življi. Otada znam da imam ortaka, da se zove nesvesno, pa kad nastupi, široko mu polje.
Možda ovo izgleda blentavo, ali mene ne bole leđa.
Oko toga sam dospeo u trajnu koliziju sa Bobanovim pristupom da dobra priča nastaje sa dobrim scenosledom. Verujem da priču treba poveriti dobro osmišljenim karakterima, pa neka se oni bakću sa njom.
Možda sam džabe ovo sanjao i napisao, ali se nadam da učesnici radionice imaju pravo da se opredele. Kako, svejedno.

   Lepo je ovo postavljeno i zavodljivo napisano, pa opet postoji više od dva (Junak/Scenosled) pristupa pisanju.

   Postoji i pisanje na mah, izazvano nekim trenutkom - nekim snažnim utiskom.

   Recimo, jedna od scena u "Kaurinovoj kletvi" nastala je tako što sam biciglao do mame koja je tada umirala u bolnici i umalo me šleper ni krivog ni dužnog nije satro, pa mu ni to nije bilo dosta nego se još i zaustavio da me bije. Utisak je bio toliko živ da su varijante tog doživljaja zauzeli dobrih dvadesetak stranica romana.

   Druga scena kojoj sam prisustvovao je maltene napisala celu "Tropikanu" i mnogo uticala na veliki deo mojih priča. Pogađate, radi se o ljubavisanju dve lezbejke sa S/M sklonostima nasred jednog od ovdašnjih kafića.

   Posle takvih (uslovno) iskustava (u mom slučaju) priča nastaje za sat vremena ako ne računam naknadna doterivanja. Niti mi je potreban scenosled, niti sukob junaka. Priča je već tu i gotovo.

Eto, to je već treća mogućnost.


Ja bih sad radije malo Hiddena, ako nije negde kidnuo pa se hidnuo.

Motrim iz potaje :-)

Najpre, još jednom "Bravo!". Zatukao si nas ko prase klip kukuruza.

Quote from: scallop on 17-10-2016, 09:48:40
Skrenuću pažnju i na jedan tipičan defekt za početnike. "Sada" i "več" su pravi pleonazam, a upotreba gde je ostatak rečenice u prošlom vremenu znak za svakog recenzenta da preko nje spusti veo zaborava. Ima još toga, na primer, cvet maslačka ne može da lebdi, a ne "raspršava" se već "razvejava" ili "rastura". Raspršavaju se sprejevi.

Sto volim ova razmisljanja sa prelaza iz dvadesetog u devetnaesti vek  xjap xnerd

Sinko, da li si nekad razmišljao o značenju reči, ali baš?
Ako kilavim rečima ispričaš priču sve žureći kraju, i rezultat će biti kilav.


Ili misliš da u dvadeset prvom veku prave reči nisu ni važne da se ispriča priča?

Vetar moze da rasprsi maslacak, ali vetar moze ako je to piscu cef, i da raznese maslacak, razgoliti maslacak, oljusti maslacak, razbuca maslacak. hej moze da da i felacio maslacku ako zazeli.

Pročitao sam još jednom KOREN. Ispada da se bolje kotira tvoj sudar sa "sporama" nego moj sa Sporom.


Nego da počnemo od početka. Meni ne smeta što su putovali veći deo priče. Putovanja su deo života. Prvi problem je što su ti likovi "on", drugi "on", "ona" i grbavi. Pogibo' zbog zamenica. Drugi problem je što se najpre pominje područje "izvan naseljive zone Kompleksa". Da je "iznad" saznajemo na pola priče. Kad čitam tako osmišljene priče osećam se nesigurno, niko me ne vodi "za rukicu". I naziv "Kompleks"! Bemti inventivnost kad se nisi dosetio ni "Utočišta".


To su manji problemi. Veći su što kod tebe jednostavno ne postoje odgovori na većinu pitanja koja uz čitanje postavljaju čitaoci nepozdanom piscu. Sve vreme ne znamo "Ko?", "Kako?", "Gde?" i "Zašto?" Tu si karakterističan. Vodiš priču kao da je tipping point (prelomna tačka) negde tri rečenice pre kraja. Čitalac u čitanju oblikuje priču zajedno sa piscem. Do samog kraja priče ne saznajemo zašto je otišla keva, zašto su krenuli oni, šta je pretnja, zašto je otac budala, zašto grbavi misli da jeste...


Onda, odjednom saznajemo da oni žive ispod površine, da je spoljni svet zagađen sporama koje sve pretvaraju u drvo javorovo, da je vreme da se ukorene i listaju, jer tamo je i keva. Karikiram ali tako ispada. Ne znamo šta jedu, a šta kenjaju u podzemlju, dok se i čitalac ukorenjuje zajedno sa njima, pita se šta mi je ovo trebalo.


Ovo sigurno nije moj čokanj rakije, što bi rekao Bitanga, ali mi nije prvenac. U istom bedaku sam bio i sa "Zidovima Tarnaka". Uvališ mi gomilu likova, sa svakim od njih pokušavam da uspostavim odnos, opipavam prednosti i pokušavam da naslutim kuda idem kroz priču. Onda, u polednjih dvadesetak stranica uvališ mi vampisrku zajednicu i najavu da planiraš još dva nastavka. Bem vam trilogije!


Osnovni zakon pisanja je pošten odnos prema čitaocu, kad ga nema nema ni čitanja.

za bitangu:  ( :)  )

Može.
Po meni, zavisi i da li pišeš priču, pesmu, potsku fantaziju ili šta već...
Ako pišemo tvrdu prozu, sloboda se smanjuje. Onda, posebno u slučaju da hoćeš objektivno da opišeše situaciju, biraš i prave reči.

Quote from: scallop on 17-10-2016, 13:49:47
Pročitao sam još jednom KOREN. Ispada da se bolje kotira tvoj sudar sa "sporama" nego moj sa Sporom.


Nego da počnemo od početka. Meni ne smeta što su putovali veći deo priče. Putovanja su deo života. Prvi problem je što su ti likovi "on", drugi "on", "ona" i grbavi. Pogibo' zbog zamenica. Drugi problem je što se najpre pominje područje "izvan naseljive zone Kompleksa". Da je "iznad" saznajemo na pola priče. Kad čitam tako osmišljene priče osećam se nesigurno, niko me ne vodi "za rukicu". I naziv "Kompleks"! Bemti inventivnost kad se nisi dosetio ni "Utočišta".


To su manji problemi. Veći su što kod tebe jednostavno ne postoje odgovori na većinu pitanja koja uz čitanje postavljaju čitaoci nepozdanom piscu. Sve vreme ne znamo "Ko?", "Kako?", "Gde?" i "Zašto?" Tu si karakterističan. Vodiš priču kao da je tipping point (prelomna tačka) negde tri rečenice pre kraja. Čitalac u čitanju oblikuje priču zajedno sa piscem. Do samog kraja priče ne saznajemo zašto je otišla keva, zašto su krenuli oni, šta je pretnja, zašto je otac budala, zašto grbavi misli da jeste...


Onda, odjednom saznajemo da oni žive ispod površine, da je spoljni svet zagađen sporama koje sve pretvaraju u drvo javorovo, da je vreme da se ukorene i listaju, jer tamo je i keva. Karikiram ali tako ispada. Ne znamo šta jedu, a šta kenjaju u podzemlju, dok se i čitalac ukorenjuje zajedno sa njima, pita se šta mi je ovo trebalo.


Ovo sigurno nije moj čokanj rakije, što bi rekao Bitanga, ali mi nije prvenac. U istom bedaku sam bio i sa "Zidovima Tarnaka". Uvališ mi gomilu likova, sa svakim od njih pokušavam da uspostavim odnos, opipavam prednosti i pokušavam da naslutim kuda idem kroz priču. Onda, u polednjih dvadesetak stranica uvališ mi vampisrku zajednicu i najavu da planiraš još dva nastavka. Bem vam trilogije!


Osnovni zakon pisanja je pošten odnos prema čitaocu, kad ga nema nema ni čitanja.

Udri jače.

Ovo za pitanja, primljeno k znanju. Na tome ću poraditi, biće  to zanimljiv posao, videćemo ishod.

Moram da pitam, veoma mi je bitno - šta je po tebi u ovoj priči dobro? Da ne budem pogrešno svaćen, ovo može biti putokaz u budućoj razradi.

Quote from: varvarin on 17-10-2016, 13:51:10

za bitangu:  ( :)  )

Može.
Po meni, zavisi i da li pišeš priču, pesmu, potsku fantaziju ili šta već...
Ako pišemo tvrdu prozu, sloboda se smanjuje. Onda, posebno u slučaju da hoćeš objektivno da opišeše situaciju, biraš i prave reči.

po meni, ne valja ako je pretvrda, što fali fino doziranoj poetici u tvrdoj prozi? taman da je prelomi.

Quote from: scallop on 17-10-2016, 13:49:47
Osnovni zakon pisanja je pošten odnos prema čitaocu, kad ga nema nema ni čitanja.

Slažem se.
Ne menjajte tačku gledišta zabave radi. Ako sam zavoleo lika, pustite me da ga volim do kraja.
Poslednji koji me je zajebao na taj način beše Goran Skrobonja, moj drugar,  čije priče  baš volim.

Elem, u vrlo dobroj priči  CRVENO NEBO NAD POLJIMA ILOVAČE ili tako nekako, inače autorov omaž kaubojskim romanima koje je naša generacija gutala tamo negde u osnovnoj školi... - glavni junak, do tri strane pred kraj pozitivac, ispade najveća pizda.
Mislim , valjda može i  tako.  Ali osećao sam se baš prevaren. Ne radi se to, bar ne u mom viđenju priče.

Quote from: hidden on 17-10-2016, 13:57:29

Udri jače.

Ovo za pitanja, primljeno k znanju. Na tome ću poraditi, biće  to zanimljiv posao, videćemo ishod.

Moram da pitam, veoma mi je bitno - šta je po tebi u ovoj priči dobro? Da ne budem pogrešno svaćen, ovo može biti putokaz u budućoj razradi.

Dobro pišeš. Da nije tako zadovoljio bih se malim greškama. Ova priča klima na pitanju zašto bismo i zašto ne bismo prihvatili da prestanemo da budemo. Razlog mora da bude značajniji od toga da klinac želi kod mame. U pitanju je dilema sa kojom smo suočeni na dnevnoj bazi. Hoćemo li da se "ulogujemo" ili nećemo. Implikacije su daleko ozbiljnije nego u priči. Najgore je kad je banalno i svejedno.
Ponekad razmišljam koliko nismo svesni da priča odražava naše životne stavove. Zato je Scordiskova priča pogodnija. Ona ima stav. Tvoja fingira stav.

scallope, isprika što upadam, ali i dalje se više zadržavate na tome što u njegovoj priči ne valja.
hidden, ako mene pitaš, imaš odlično atmosferu, pogotovo u vlaku. istina je da to dugo traje, ali meni nije smetalo. poentiranje je vrhunsko. transformacija također. dijalozi su na mjestu. ali, tvoja bi priča trebala odgovoriti na pitanja koja postavlja scallop, naročito ova u vezi majke. razlozi zašto je baš tako, a ne nekako drugačije.

Evo o čemu razmišljam. Mislim da se priča spotiče na činjenici da je pripovedana iz ugla dečaka. Ako je pogledam kroz oca, dobiću neophodno iskustvo i širinu potrebnu da bi se odgovorilo na izostavljena pitanja.

Što je najvažnije, mislim da neću ništa izgubiti...

Quote from: hidden on 17-10-2016, 14:32:06
Evo o čemu razmišljam. Mislim da se priča spotiče na činjenici da je pripovedana iz ugla dečaka. Ako je pogledam kroz oca, dobiću neophodno iskustvo i širinu potrebnu da bi se odgovorilo na izostavljena pitanja.

Što je najvažnije, mislim da neću ništa izgubiti...

ne spotiče se uopće. makar se ja spotaknula nisam, mada ni pripovijedanje iz očeve perspektive ne bi smetalo. mislim da bi se prije svega, prije promijene kuta pripovijedanja trebao pozabaviti stavkama koje priči nedostaju. poslije je nebitno tko će priču voditi, otac ili dijete.

Quote from: varvarin on 17-10-2016, 13:51:10

za bitangu:  ( :)  )

Može.
Po meni, zavisi i da li pišeš priču, pesmu, potsku fantaziju ili šta već...
Ako pišemo tvrdu prozu, sloboda se smanjuje. Onda, posebno u slučaju da hoćeš objektivno da opišeše situaciju, biraš i prave reči.

Drž se ćeri tvrdog kursa!  xdrinka

Da li je, prema tvojoj zamisli, Hidden, to što će se momci ukoreniti srećan ili nesrećan kraj?
Ovo je jedno detinjasto pitanje, ali mislim da je važno odgovoriti na njega.
Dok sam priču čitala, činilo mi se da tvoj podzemni narod vodi veoma bedan, đubretarski život i da odlazak na površinu predstavlja neku vrstu izbavljenja od kog se, pripodno, zazire kao i od svega nedovoljno poznatog. O majčinim razlozima ne govoriš direktno, a meni se sve vreme činilo da je ona bila odvažnija ili manje trpeljiva, pa se prva odlučila na taj korak, koji i otac svakako planirao.
Preobražaj u drvo je stara mitološka priča, a ti nam nudiš vanzemaljski život u tom obliku. To je dobra ideja i deluje kao pravda:bezočni ljudski uništitelji pripode prognani su pod zemlju od strane biljaka.
Nadam se da nećeš zameriti na prosipanju asocijacija, tek bilo bi zanimljivo znati kako se to iždžikljalo vanzemaljsko drveće slaže sa onim što čuva duhove predaka i da li se uopšte mogu složiti?

hidden, priča ti deluje mnogo bolje dok ne shvatimo šta zapravo jeste stvarnost u tom svetu.

Kimura, postavljaš dobro pitanje.
Po meni, tu nema dileme - izlaskom na površinu, prihvataš nova pravila igre. Kakva god.

Quote from: Boban on 17-10-2016, 15:14:52
hidden, priča ti deluje mnogo bolje dok ne shvatimo šta zapravo jeste stvarnost u tom svetu.

Otprilike tako.

Quote from: scallop on 17-10-2016, 11:35:40
- nastavak -


Imamo li ortaka u pisanju?


Negde osamdesetih, kad sam već imao objavljene priče, jedan kolega me je upoznao sa psihoanalizom i prevrnuo naglavce. Znao me je bolje preko priča, nego iz ćaskanja uz kafu. Moram da mu pomenem ime - Dubravko Jerković. Odmah sam se latio Frojda i Junga i iščitao sve što mi je došlo pod ruku. Tu smo se i razišli, jer je on, kao mistik, ostao uz Frojda, a ja sam prigrlio Junga. Tako su "Rašani" nastali kao sudar introvertne i ekstravertne osobe iste naravi i interesovanja.

Kuku,pa Frojd je otac nagonske psihologije, sve iz libida potice, iz nagona, posle mi to mozemo ispoljiti ili blokirati, pa malo oboleti, ili sublimirati u neko pisanije na primer, a Jung je u sustini mistik tu, sve potice iz kolektivnog nesvesnog, iz arhetipova, on govori recimo o prekogniciji u snovima i kaze da ne veruje u Boga,vec da zna da Bog postoji.

Od ovoga trenutka na dalje, mene nema sve dok Boban ne počisti dvorište.

Quote from: scallop on 17-10-2016, 18:24:53
Od ovoga trenutka na dalje, mene nema sve dok Boban ne počisti dvorište.

Ja se vama vise necu obracati, ali nije lepo da se covek vasih godina obraca ovako prema pocetnicima i to bezrazlozno, ne toliko zbog mene, debela mi je koza, vec zbog drugih omladinace poput mene koji ce ovde, isto kao i ja, doci da vezbaju i dobiju neki fidebek, a dobiti vredjanja i paranoidni tretman.

Aman Bitango, na Sagiti baš svi dobijaju vređanja i zajebavanja.
I to ti je deo ove školice.
Opusti se i pokušaj da uživaš. Boli neko vreme, pa se posle privikneš i ne primećuješ šta pričaju.

@ scallop
Najpre, hvala na komentarima. Ja gledam na radionicu kao na mesto gde mogu da se pokupe konstruktivni komentari, pa mi je besmisleno mnogo se ljutiti ako se nešto nekome ne svidi ili ako neko ima zamerke (posebno ako neko ima dobre i objektivne zamerke.  :oops:)  Može da suludo zvuči ali radionica ovog tipa jeste lakši put sa učenje. Možda grešim, ali isto tako smatram radioničarske priče, pričama na početku svog životnog ciklusa - tj. materijalom koji mora da pretrpi (nekad i ozbiljnu) nadogradnju i prepravke, brušenje, sečenje...

E, sad, možda bi neko među starijim zmajevima mogao da izabere jednu, dve priče po radionici pa da davi autore dok se to ne dotera do onog nivoa šta bi jedna odlična priča trebalo da predstavlja...?

(p.s. moj klinac stalno viče da hoće da 'rasprši' maslačke, otuda mi ostalo  xrofl)

Quote from: scallop on 17-10-2016, 18:24:53
Od ovoga trenutka na dalje, mene nema sve dok Boban ne počisti dvorište.

Ovo je četvrti put da me ucenjuješ na ovakav način.
Nemoj više.

Opet ćete razjebati Radionicu, a taman je sve lepo krenulo.

Ma radmilo nikako da shvati da se dejstvovanjem u okruženju istomišljenika i klimoglavića ne postiže nikakav napredak.

Razjebaće je oni koji žele da je razjebu, a Boban ih (sporo ali dostižno) indentifikuje i osujeti u tom naumu.

Istomišljenici i klimoglavići su kategorija koja nije destruktivna. Čuvaju autoritet, a autoritet ovde je potreban. Šta ta pasivna kategorija čini sa komentarima i savetima autoriteta je do njih lično. Tvrdoglavost i "šta ćeš mi ti pričati" vs usvajanja saveta je uvek na vagi. Bitno je da se ima šta staviti na vagu.  Ipak, pričamo o konkretnom (mini 6K) pokušaju, a za ozbiljnije usvajanje bi trebalo pretresti dobar deo opusa tog pisca u pokušaju za šta, razumljivo, niko nema vremena ni volje, jer, ruku na srce, ne završava svaki pokušaj svakog pokušajca ovde, na radionici.

hidden,
menjaš li u smeru koji si pominjao? kako ide?

Nemoj samo mnogo da je menjaš. Pravim ti ilustraciju, možeš da je okačiš u klonju ili gdegod

bogami meni ona welcome to tihuana_like ilustracija još na zidu, svi me pitaju za nju kad se približe stolu  :lol:

Quote from: lilit on 22-10-2016, 15:23:20
hidden,
menjaš li u smeru koji si pominjao? kako ide?

Ne menjam, nikako da se dočepam kompa, gadna neka nedelja...ali računam da ću početi večeras ili sutra, pa od vikenda do vikenda - koliko potraje...
Ne mogu radnim danima, a još se i upetljah nešto oko budućeg mi dazlonečuje doktorata, pa još posao i onda samo sanjam krevet...

Quote from: Scordisk on 22-10-2016, 16:05:21
Nemoj samo mnogo da je menjaš. Pravim ti ilustraciju, možeš da je okačiš u klonju ili gdegod

E baš si me obradovao sada...jedva čekam

Quote from: lilit on 22-10-2016, 16:36:07
bogami meni ona welcome to tihuana_like ilustracija još na zidu, svi me pitaju za nju kad se približe stolu  :lol:

xcheers

Hidden - priča je vrlo inspirativna za crtanje, fala tebi :)

evo i Korena, hiddene, u mojoj jamastoj temi :)

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15451.100