ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zbirni word sa svih osam priča: http://znaksagite.com/D/2016/58/58_sve.doc (http://znaksagite.com/D/2016/58/58_sve.doc)

Sve to u PDF-u: http://znaksagite.com/D/2016/58/58_sve.pdf (http://znaksagite.com/D/2016/58/58_sve.pdf)

Svako ko hoće da glasa treba da odabere dve priča bez redosleda koje smatra da su najbolje i njihove brojeve da pošalje kao privatnu poruku na glasanje2016 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=5074.):
Ili meni na mejl znaksagite@yahoo.com, ako neko baš neće da se registruje na forum, a želeo bi da priloži svoje mišljenje.
Uzimaće se u obzir samo ona glasanja koja sadrže dve pomenute priče.

Pisci koji su priložili priču treba da pogledaju da li je njihov rad prenet ovde na odgovarajući način i ukoliko imaju kakvu primednu da reaguju što pre.

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: LAŽNA PRIČA O PROVALI VIRUSA I BAKTERIJA U REALNI SVET.

Čitanje i glasanje traje do utorka u podne; dakle 12,00. Do tada bez ikakvih komentara na priče.

Da li sam ja to pogresno shvatio temu ili price generalno nisu odgovorile na istu?

Da nije rano za komentarisanje?

Quote from: Kimura on 21-11-2016, 18:34:15
Da nije rano za komentarisanje?

Nijednu pricu konkretno nisam spomenuo :)

Sada mogu da se složim sa tobom, Bitango.
Učesnici se uglavnom nisu držali teme ili su pošli od toga da im nepreciznost zadataka daje veću slobodu. Bilo kako bilo, meni je, pored običnog dopadanja, pri glasanju bilo bitno samo jedno: koliko je koji autor ''gospodar'' u svojoj kući, tj. priči. Prednost sam dala onima za koje mi se učinilo da su znali šta su hteli, te da su to uglavnom i postigli.

Glasanje završeno. Ukupno je glasalo 9 ljudi ( http://www.znaksagite.com/D/2016/58/glasanje58.htm (http://www.znaksagite.com/D/2016/58/glasanje58.htm) ).
Priče 2 i 5 su dobile po 4 glasa, priča 1 tri glasa, priče 6, 7 i 8 po dva i priča 4 jedan glas. Priča bez ijednog glasa je 3.

Glasao sam i ja.

01 — AB AETERNO
03 — KADA PADNE ZADNJI LIST

 Da nisi poslao i priču broj 9?  xscatt

Quote from: Kimura on 22-11-2016, 14:41:51
Da nisi poslao i priču broj 9?  xscatt

Jok ja :D

Quote from: Kimura on 22-11-2016, 14:41:51
Da nisi poslao i priču broj 9?  xscatt

Deset minuta gledam i pokušavam da dokonam šta ovaj smajli radi  :shock:

Meni se čini da se teleportuje po ST tehnologiji.

Da, da, al ne može da se odluči, to me je bunilo...

Quote from: Kimura on 22-11-2016, 13:44:19
Sada mogu da se složim sa tobom, Bitango.
Učesnici se uglavnom nisu držali teme ili su pošli od toga da im nepreciznost zadataka daje veću slobodu. Bilo kako bilo, meni je, pored običnog dopadanja, pri glasanju bilo bitno samo jedno: koliko je koji autor ''gospodar'' u svojoj kući, tj. priči. Prednost sam dala onima za koje mi se učinilo da su znali šta su hteli, te da su to uglavnom i postigli.

Tema je prokletstvo ovog kruga radionice, zatvorena i kruta, nije se bas pokazala bogzna kako inspirativna za radionicare. I mozda je ovo nauk da se ne daju vise teme gde se vec unapred zna kraj? Ja sam glasao za prvu pricu jer je napisana zrelo, mada preteruje sa nekakvim istorijskim referencama, iako bezobrazno mnogo nije odgovorila na temu i za trecu, koja mi je delovala kao da, manje-vise, jeste odgovorila.

Quote from: bitanga on 22-11-2016, 14:40:45
01 — AB AETERNO
03 — KADA PADNE ZADNJI LIST

Da, ovo mi je stiglo na mejl, a nisam otvarao mejl od sinoć pa mi je promaklo.
Dakle, sad i priča 1 ima 4 glasa, a priča 3 nije više bez glasova.

Ujed

Tko kaže da u ovoj priči zadana tema nije ispoštovana, gadno griješi. Imamo realan svijet, što većina drugih priča nema. Imamo priču o lažnom virusu i a imamo i razmišljanje o tome što je strah i nije li on ustvari najveća zaraza koja se može dogoditi čovječanstvu. Stil pripovijedanja govori o dobrom i iskusnom piscu i naprosto mami na čitanje. U njoj nema ni slova viška, a ni manjka. Cijeli pasusi koji se odnose na razmišljanje o šutnji koja se događa u vezama, među ljudima, napisana je tako dobro i vješto da je time istovremeno postignuta i odlična psihologija likova. Time je priča samo dobila na vrijednosti. A u kratkoj priči od 6000 karaktera, tako što postići nije mala stvar. Kraj je odličan i neočekivan, a poentiranje s ujedom za srce fantastično. Malo je reći da je priča, što se mene tiče, napisana za čistu peticu.

Prvi Poljubac

I ova mi je priča stilski dobro napisana. Ono što me u njoj mučilo bilo je pitanje je li ispoštovana tema o realanom svijetu. U redu, Japuni su se stopili s domaćim stanovništvom. Je li to realnost ili ne? U kakvo okruženje uopće smjestiti radnju, a da se može nazvati realnom? Mislim da je zbog toga većina priča u ovom krugu kiksala. Ova priča za razliku od ostalih, obiluje humorom. Ili sam ga ja makar u njoj vidjela. Zabavljala sam se s njom od početka do kraja. Malo mi je zasmetala laka smrt majke i brata. Čak i nakon tog incidenta, priča i dalje ostaje u duhovitom i pomalo sprdajućem tonu, a preko poginuća članova obitelji, nekako se olako prešlo, što i nije baš u redu. K vragu, pa ipak ih je junakinja voljela. Ja bi ih bila ostavila na životu.
Zaraženi japunski mužijak, gledanje u japunski pasulj, alijenofilka... ovi nazivi i ideje oko kojih autor plete cijelu priču su me naprosto oduševile. Priča se na neki lakrdijaški način dotiče i naše realnosti, spominjući međugalaktički rasizam i poentiranje da je dovoljno da se poljubimo da bi shvatili da tu stvar radimo na potpuno identičan način, pripadali ovoj ili onoj rasi.

Quote from: bitanga on 22-11-2016, 16:06:35

Tema je prokletstvo ovog kruga radionice, zatvorena i kruta, nije se bas pokazala bogzna kako inspirativna za radionicare. I mozda je ovo nauk da se ne daju vise teme gde se vec unapred zna kraj?

A možeš sve postaviti i ovako: nismo bili dovoljno sposobni da sa datim zadatkom izađemo na kraj.

Meni je, recimo, kod ovih radionica najbolje to što me navode da razmišljam i pišem na teme koje verovatno nikada ne bi bile moje. U zadatku opšteg tipa (pišimo o ljubavi i slobodi i sl.) nema mnogo izazova.

Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali ova tema ne može da se odbrani.
Ja sam čak imao neku ideju o čemu bih mogao da pišem, ali ja volim priče u kojima čitalac kada krene sa čitanjem nema ideju kuda to vodi; u ovakvoj postavci gde je zadat zaplet na ovako eksplicitan način sve se gubi; ni ja kao pisac ne mogu da uživam, ni čitaoci, jednostavno, ovo jeste možda dobro kao vežba, ali ništa dalje i više od toga.

Ni pas, ni ministar

Do rečenice; ,,Drugarice stanite!", sve je prepričano. Nakon toga slijedi jedna maglovita priča kojoj nisam uspjela pohvatati sve konce. Susret glavne junakinje s tkz. teroristom ostao je nejasan i prilično neuvjerljiv. Što je bilo u kanistru i što se dogodilo nakon što je sadržaj izliven u Savu? ,,Koji kurac sam ikad se i tucala s tobom?" Kakva je ova rečenica? Tko se s kim i zašto? Mislim, shvaćam ja da priča ima nekakvu poruku koja bi se trebala odnositi na korumpirano društvo i novinare, ali rekla bih da nije dobro tehnički izvedena. Možda joj je falilo prostora da se bolje izrazi. Možda i spisateljskog iskustva.

Quote from: Boban on 23-11-2016, 09:11:24
Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali...

kimura, ovaj te opet optužuje da si zagledana...:)

Quote from: Boban on 23-11-2016, 09:11:24
Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali ova tema ne može da se odbrani.

Bobane, kad ti bitanga postane zastupnik, treba da se zabrineš na koga se oslanjaš. Rezultat ove radioničke teme je isključivo posledica tvoje potrebe da se obračunavaš sa mnom, makar uništavanjem sopstvene radionice. Ne možeš ni ti postati bolji, ako mene predstaviš gorim, kao ni svi drugi koji su na mene nasrtali.

Quote from: saturnica on 23-11-2016, 09:30:32

Quote from: Boban on 23-11-2016, 09:11:24
Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali...

kimura, ovaj te opet optužuje da si zagledana... :)

Da, već postaje neprijatno  :lol:

Šalu na stranu, odavno je neprijatno. Valjda se možete i bez mene (ili Bitange, svejedno) obračunati? Jedan na jedan?

ma ne možeš se s njim obračunati kada on nikada, ali nikada, baš nikadana, nikada i nikada neće priznati da je pogrešio. Braniće svaku brljotinu do poslednjeg daha.

Pa zar nisi napisao nešto kao: ako tema bude dobra, biće moja zasluga jer sam verovao Radmilu, ako bude loša, biće njegova svojeglavost?

Tema je takva kakva je, odgovorio je na nju svako ko je mogao ili hteo, onako nako je umeo, zašto se i dalje zadržavamo na tome?
Ja ne branim nikoga, tek mislim da, pošto si već dao mogućnost drugome da zadaje temu, valja da to čovečanski izdržiš do kraja.

Evo, priznaću. Pogrešio sam svaki put kad sam poverovao da se sa tobom može sarađivati. Ako je preko 80% informacija na internetu u sferi lažnih provala, onda ste imali neverovatno operativnu temu.

E, bre, što ste dosadni vas dvojica, kao dve babe.

Nije loša tema, sama po sebi, možda je samo problem što nije baš od početka jasno definisana, pa je ostalo nedorečeno da li je u pitanju buva, provala virusa ili nešto treće (posle je to razjašnjeno, al dobro). Ipak, ovakva kakva jeste, tema je sasvim pristojna: istina, nudi i zaplet i rasplet kao premisu, ali to onda samo znači da se treba naknadno potruditi da se to nadgradi.

Ironično, one priče koje su u potpunosti ispoštovale temu i dodale nešto svoje, uskratio sam za glasove, pa sam glasao za dve koje ili nisam do kraja razumeo, ili su ostale otvorenog i nedorečenog kraja, ali mi se svidelo kako su napisane. To mu dođe "Disanje", koje prenosi baš finu, mračnu, noarovsku atmosferu, sve sa ciničnim naratorom u prvom planu, i olupanim i razočaranim ljudima, što je sasvim korektno upakovano. Ima i nekoliko genijalnih zapažanja i pristojne filozofije (jači uvek slabijeg tlači), s čime se ionako redovno susrećemo, jedino mi je veza između  "spavača", pobune na predsednika i kancerogenog naratora ostala nejasna, al pretpostavljam da je i to u finkciji "lažne provale". Da li je do mojih ograničenih kapaciteta, ili je autor zabašurio kraj, to ne znam, ali meni nije sve baš bilo najjasnije šta se događa/treba da se dogodi. No, svejedno, lepo je napisano i ima uverljivu, distinktivnu atmosferu u poređenju sa ostalim pričama, i zapravo sam je uživao čitajući

Na kraju puta mi se dopala takođe zbog načina na koji je napisana, a i zbog atmosfere: sve je kao da si se oždrao psilociba ili kao da umireš od denga groznice, pa imaš priviđenja. Priča mi je tek donekle jasna (od sudbe se ne mere pobeći, jel?), ali ni to nije baš najjasnije (đe majmuni beže? zašto su jedni zeleni a drugi albino? šta se deršava?), ali, kao štop rekoh, ovde mi je sama poenta bila u drugom planu, jer me je priča kupila time što te efektno prenese u jedan čudan, šaren i zabavan svet sa dosta neobičnih situacija i likova. Takođe, cerekanje majmuna daje tu neku grozničavu strukturu priči, i sve to lijepo zvuči sve skupa

Nikada nećete naučiti da pišete dok ne prepoznate razliku između napadača i napadnutog.


Scordisk, ponovo zaključuješ nešto što nije tačno. Molim da mi se precizno objasni šta je u aktuelnoj temi zaplet, a šta rasplet? Takođe, ostao sam uskraćen i za objašnjenje kako to da voliš da u priči prepoznaš svoje "šarene svetove", a istovremeno ti smeta ako je priča napisana sa "otvorenom krajem".

Ajajaj, hajde der da ne bude nesporazuma i u ovom krugu. Što se tiče vaše čarke - neam ništa protiv, radite šta 'oćete, ja ionako kada vidim kako se tezgari svađaju na pijaci, uglavnom me i ne interesira ko je poć'o rat :D Samo mi je smešno što odmah opalite ofanzivu jedan na drugoga , a ni tuc muc o pričama.

Što se teme tiče, ja provalu virusa vidim kao zaplet, a činjenicu da je ona lažna, da je to buva, vidim kao rasplet, pošto nam već u startu govori o prirodi tog incidenta. Pretpostavljam da bi to bio pristojan rasplet neke priče o provali virusa u svet: ovako, autori su to morali uzeti kao premisu, dakle, i premestiti težište zapleta na drugu stranu. I to je u redu, bilo je i sličnih tema (ona sa mašinom koja predskazuje smrt, a glavni junak MORA da neće da je koristi), i to je lepo funkcionisalo, tako da ne vidim šta nije u redu.

Što se tiče "šarenih svetova" i "otvorenog kraja" - ja volim kada je priča šarena, sa prijemčivom atmosferom, interesantnim likovima i konkretnim, solidnim krajem (bez otvorenosti), ali u kontekstvu pedeset i osme radionice, biralo se među onim što je u ponudi, pa ne mogu biti previše izbirljiv. Meni otvoren kraj u crtici gotovo nikada nije plus, pre je minus, a razlog što sam se opredelio za dve priče koje su zabašurenije s poentom nego ostale, jeste u tome što mi je uverljivost tih svetova, pa i sam stil pisanja, bio lepši nego u ostalim pričama, koje opet možda imaju konkretnije i jasnije završnice, ali su ispripovedane ovako i onako (jedna mi je priča za bilo kakvo glasanje otpala kada sam pročitao "WTF?". meni je to i u standardnom govoru jeziva poštaplica (ili šta god), a u nečemu što pretenduje da bude literatura mi izaziva gorušicu  xuzi

Ni pas ni ministar - ova mi se isto dopala, pre svega zato što je autor/ka ima sasvim lucidan pojam o "realnom svetu". Ili ja prosto volim kada priča opali šlajmaru tamo gde joj je i mesto - u dnevnopolitičkoj zbilji. I kraj je jasan, i prilično relevantan, pošto se takvi bizarni obrti deo balkanske dnevnopolitičke kuhinje već dugi niz decenija i vekova, a sada smo, u godini 2016. stigli već u terminalnu fazu svega toga (dobili smo internet), i lepo je da se neko osvrće na to.

Ono što mi je bila osnovna zamerka, jeste to što je ovo solidna priča koja bi, barem po meni, mogla da bude mnogo bolja.

Početak mi je suv, i dosadan:  "Završila sam fakultet, zaposlila se...", nekako mi zvuči kao pismo čitalaca, ili kao oni ljudi što u minut moraju reći sve o sebi pre nego što probaju da ti uvale herbalajf. Možda bi tu retrospektivu glavne junakinje mogao autor da provuče kroz priču, čisto da bi početak bio malo dinamičniji. Da počne odmah, već u Kameničkoj ulici, kada je vreme za pičvajz, i da se onda kroz dešavanja otkriju ti detalji iz prošlog života. Ili, barem meni tako deluje, to bi bilo interesantnije.

Za kraj mi je malo nejasno bilo zašto je baš čitava predstava napravljena oko junakinje, kada je ona već postal beznačajna za režim, te samim tim i nerelevantna za takvu predstavu. Da junakinja ima političku ili bilo kakvu moć, možda bi i vlast imala potrebe da je namaže katranom i perijem - ovako mi deluje malo naivno. Ipak, ideja je sasvim korektna, i tečno je napisano, i ostala mi je u sećanju nakon prvog iščitavanja

E, da - i po meni, ni pas ni ministar bi bili vrhunska priča da je zakovrnuta još više u pravcu satire i karikiranja  :| Bilo bi to bogougodno čitati

Ne vredi, Scordisk. Izvinjavam se zbog pitanja.

A što, nešto se nismo sporazumeli? Prihvatam mogućnost da je do mene (još se nisam lepo razbudio), pa da sam odgovorio na nešto treće... Daj, der, pojasni pitanje, scallope  xcheers

Postoji jedno pravilo dobre komunikacije: ako te neko ne razume, pomisli prvo da se nisi jasno izrazio, nemoj odmah zaključiti da je taj drugi glup, nezainteresovan, nesposoban i takve stvari.

Ti se, Bobane, i dalje pravi blesav, a ja ću pretpostaviti da nisam bio jasan. Kad napišem lažna provala, false outbreak ili štaveć, onda su to pridev i imenica, a nikako rasplet+zaplet. Lažna provala je zaplet, a sve što može da proistekne iz toga je rasplet. Da li je to jasnije?


Kad govorimo o otvorenim i zatvorenim krajevima, onda je otvoreni kraj literarni element koji nagoveštava nove priče, a zatvoreni kraj vrlo otvoreno kaže čitaocu - nema više.


Ako ćemo o "šarenim svetovima", legitimni su oni, onda govorimo da iz bilo kog događanja u priči može da nastane nova priča, ali nam je pisac nije ponudio. Recimo: "Prestao sam da pušim posle vikenda na Balatonu." Svaki čitalac može da zamisli svoju priču, ali, nje - nema. Ne može se ceniti priča po onome šta nije napisano.


Ako ćemo o atmosferi, ona je sasvim individualna. Neki pisci vole nagoveštaje, a neki drugi će da lože dok vam ne postane vruće. Mada, sumnjam da u gradnji kratke priče ima prostora i za stvaranje atmosfere.

meni ovaj drugi krug baš legao, taman nekako po mom ukusu :lol:


za razliku od prvog u kom je bilo i priča koje mi se nikako nisu dopale, ovde toga nije bilo.


disanje mi je numero uno i (nebitan info za autora :lol: ) mnogo dobro zvuči kad se čita naglas a u pozadini ide famous blue raincoat.
sve je tu u 5951 karaktera; i uvod i zaplet i rasplet i karakterizacija tri lika i savršeno shvatanje skalopove teme (bar kako sam je ja razumela a ne vidim da ju je bilo teško razumeti :mrgreen: ).


      ,,Franco, ti vjeruješ da je epidemija, koja nas doduše jest prepolovila, još uvijek razlog policijskom satu? Nakon toliko vremena?"
,,To je način da se ljude zadrži iza zidova kuća. Da ih se drži na oku. Puštamo Predsjednika da još malo uljuljkuje svoju iluziju moći ..."



huh, volela bih da znam ovako da pišem. ne postoji rečenica koju bih promenila. klizi, seče gde treba, pa klizi, secka i tako do kraja. stilski prelepa.
(jedina zamerka: (meni) suvišno jedno S u prvoj i L u petoj rečenici  :wink: )

Evo mojih, kako bi brat Savajat rekao, sasvim beznačajnih komentara:


AB AETERNO - lepo pisanje i ne mnogo više od toga. Idejno podržavam, ali uzalud. Priča gotovo da ne postoji, tu je tek pošalica nedovoljno jaka za bod. Čak bih prednost dala nekim drugim, nebodovanim pričama, koje nisu ovako stilski doterane niti završene - prosto zato što mi ovo liči na podvalu, pokušaj da se izvrda i prođe jeftinije.
Uviđam da sam jasna kao Žika Obretković, pa ako autor baš poželi, potrudiću se da bolje objasnim svoj stav.
Još bih dodala da su ovakve stvari mnogo efektnije ako su kraće.   


DISANJE- nedorađena priča. Zameram joj što je uspela da me uvuče u svoj svet, zainteresuje za likove i njihove tajne, a prekida se naglo, bez pravog, na emocionalnom nivou podržanog raspleta.  Ima, doduše, i nekih nejasnoća, ali mi to manje smeta od rečenog prekida baš kad je bilo najinteresantnije.


KADA PADNE ZADNJI LIST- korektna priča, ali ispričana ravno, neinteresantno, bez osobenosti u izrazu. Suprotnost prethodnoj priči, koja deluje nedomišljeno i pomalo razroko, ali tera da se razmišlja o njoj.


LAŽNI VIRUS ISTINE I ARČI- dala sam bod, oprostila WTF. A to čak nije jedina stilska greška (po mom nestručnom i zapravo nebitnom zapažanju)! Ima još da se trebi, mada mi se u načelu dopalo što je autor dosledno sproveo šta je zamislio. Nekom se može učiniti da to i nije neki kvalitet, ali greši. Sposobnost da izraziš ono što želiš, upravo onako kako želiš je velika stvar.

ujed me kupio krajem i (ne)namernom (?) referencom na oltre la porta, lilijane kavani.
lepe rečenice, lepi međuzaključci, stil ponekad malo zabaguje (ne samo kod potsetim :lol: ), al teče.
savršena karakterizacija ljubavi i kako ona može da izgleda, ćutanje vs. priča, učitavanja i čega ima i čega nema, i dokle smo spremni da idemo da dobijemo ono što hoćemo/želimo (e.g., meni je činjenica da je adrijana pod sedativima u bolnici + žrtva :lol: "konačno je moja!" akcije  (učitavam misli glavnom junaku) mogući rezultat lažne epidemije bez koje tog rezultata ne bi bilo).
tema apsolutno ispoštovana.
jadne bube, stradaše ni krive ni dužne. :lol:

NA KRAJU PUTA- još lepog pisanja, ali ovoga puta više u funkciji... Deluje kao lepša sestra prve priče. Možda sam glupa, ali i ovde naslućujem pokušaj podaljivanja u odnosu na temu, samo veštije izveden. Ljudski stvor strepi i zazire od svega i svačega, luta, beži i vrti se kao pas koji juri svoj rep, sve do kraja gde ga čeka - izvesnost. To je ta metafora, zar ne? Ili sam sve promašila?
Ovde sam dala bod. Stvarno je lepo napisana.

NI PAS NI MINISTAR - nije mi se dopala ova priča. Odbojni su mi dnevnopolitički momenti, to bi mi smetalo i da je veštije napisana. Sad, što se objektivne procene tiče, nije baš dobro skrojena. Deluje kao da se autor predomišljao šta bi i kako bi...   


PRVI POLJUBAC - simpatična priča, uz malu doradu bila bi veoma dobra. Slažem se sa Saturnicom da je stradanje malog brata i majke pomalo neprikladno. Odudara od veselog tona, a nije neophodno za samu priču.
Imam dilemu po pitanju razloga za serviranje lažne vesti: Japuni su hteli da se nekažnjeno provesele ili šta? 

Hajde da i ja nešto počnem da komentarišem, možda sam i kompetentniji od ostalih, ne zbog znanja i iskustva u analizi konstrukcije priče, konzistentosti karaktera, ocene dinamike priče, pančlajnova itd. već zato što sam u pravom životu već bio glupa žrtva zavere i lažne epidemije sa imenom ''svinsjki grip''. Da. Ali nije me ujela svinja, kao junakinju dismrbuba već su mi na infektivnoj rekli, eto, da imam svinjoliki grip i da moram da kupim Tamiflu, antiviralni lek koji je misteriozno nestao posle fake epidemije.

Igra sudbine, htela je da sad radim u farmaciji i vidim iz prve ruke kako funkcioniše distribucija i šta su interesi...A danas? Svinje stradaju u Srbiji isto kao i pre, možda malo manje nego za vreme gripa, i sve se mislim ne bi bilo dobro dati svinji ljudski mozak i spoznaju, jebale bi majku ljudima počevši od Srba.

No, bilo kako bilo ujeli su me za mozak znate, sve vreme osećam da neću da sperem sramotu zbog nošenja maske preko face kako bih zaštitio bližnje. Al' tako to ide kad štitiš bližnje žrtvuješ ponos.

Njuška mi nije u međuvremenu izrasla, doduše volim da se češkam, ali ću se truditi da ne ispadnem svinja dok komentarišem priče jer u suprotonom možda promašim temu pa se ta epidemija koja me je pogodila svojom nus pojavom pokaže kao istinita!


Ujed
Početak pa odma' raskid. Tema aktuelna, smrdibuba nikad više nego ove godine. Najezda. Što kaže Albahari, legeda nekad nastane pre nekad posle čoveka. Drugi slučaj je jednostavniji, a pritom je smrdibuba plod kolektivne mašte. Već viđeno, ali zgodno skroz. Fin je uvod, tok, pitko za čitanje. Doca u uniformi, poštenjačina neka. Ne vodi se savremenom doktorskom filozofijom prepisaću lek pacijentima, uh uh, vodiće me na Karibe ako ostvarim kvartalni target firme X, ovaj bre naivčina, sjebo se zbog ribe, a ne zna da dijagnostikuje nepoznatu crvenu ranu na dobro poznatoj guzi.

E al' otkud komatozno stanje jebote i što joj daje sedative, da bi mogao da se oslobodi i da joj priča? Manijačina? To doktore!! Falilo mi je da tu uđu neki jebeni elijeni iz neke pharmagalaktičke divizije i da se lažna epidemija stvorena kolektivnom maštom na Zemlji ispostavi kao prava, ali ne ta, već neka druga vanzemaljska neki veleobrt da semalo prevari zadatak, ali za  to treba, verujem više karaktera... ne piščevog već znakovnih karaktera... Stilski mi je ovo okej mada bih izmenio ''ručak za jednu osobu'' u ''ručak za sebe'', možda je i to suvišno. Sve u svemu, leglo mi je pred spavanje. Grok.

ab aeterno - stilski izuzetno lepa, nisam glasala za nju jer mi ova vrsta humora ne leži (tako objektivno, lol). plus, (kako lilit mali perica zamišlja) kad je abadon prisutan, humor bi morao da bude vrcav, polu-ironičan, ono dejvidbrentovski...ili bar kako je već to kolakovski znao da radi :)
rečenicu "Kao sećanje na dečiju simpatiju." bih obrisala. presekla mi je tok čitanja (do mene je, da, da).

na kraju puta - još jedna stilski izuzetna priča, lepo obrađena tema, vrlo talentovan pripovedač.

čovek kada čita ove hvalospeve dođe mu da pročita neku priču...

verovao ti ili ne, al nema loše priče u ovom krugu. mislim, neke bi profitirale od jake, neke od slabije, hm :lol:,  uredničke ruke, al uživanje je bilo čitati ih.

Pa, Lilit je...u pravu.  :)

Pročitao sam mnogo kritike na temu, još od kada je bila samo predlog, i nikako da se složim. Tema je šeretski orijentisana (po mojoj percepciji) i nikako da shvatim šta je loše u tome da je tema zadata kao kraj priče.
Zar kraj ne može da bude početak? Da sam učestvovao, upravo tako bi bilo. Nešto kao, dogovore se dva seoska mufljuza da puste buvu o nekoj boleštini da oteraju narod iz sela i opleve pušnice i nove patike ispred vrata.  Banalan primer, ali fokusirao bih se na motivaciju puštanja lažne vesti.  Naravno, ne mora šeretluk da bude primaran, iako ga volim, to je džast mi. Moj glas je otišao upravo takvoj priči, motiv za puštanje lažnjaka može da bude i mnogo kompleksniji.
Tako nešto sam i očekivao od priča, ali nisam naišao na takvo nešto, tj, nisu mi ispunjena očekivanja ali priče su, u tome se slažem, u najmanju ruku dobre, pa mi beše dilema kojoj da dam drugi glas. 

Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 13:15:03
Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

Mislis da samo Hrvati znaju ijekavicu?  xdrinka

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 13:15:03
Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

autor je Slovenac; dakle, višestruki pokušaji prevoda...

A ko je prevodilac, da preusmerimo paljbu?
Inače, meni se priča dopala, zabavna je. :)

Quote from: bitanga on 24-11-2016, 13:51:56

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 13:15:03
Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

Mislis da samo Hrvati znaju ijekavicu?  xdrinka

gledaj, zašto si me pustio da to na ovaj način izvučem iz tebe? znala sam ja, osjećala da tu nešto ne štima, pa rekoh sebi, hajde, nasrni malo žešće na njega, okaljaj mu djelo, nema šanse da nakon toga ne prizna o čemu se tu radi.
slovenac, evo, isprika, neće se više ponoviti... :)

Quote from: Kimura on 24-11-2016, 15:48:08
A ko je prevodilac, da preusmerimo paljbu?

Google translate...:)

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 15:52:00

Quote from: bitanga on 24-11-2016, 13:51:56

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 13:15:03
Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

Mislis da samo Hrvati znaju ijekavicu?  xdrinka

gledaj, zašto si me pustio da to na ovaj način izvučem iz tebe? znala sam ja, osjećala da tu nešto ne štima, pa rekoh sebi, hajde, nasrni malo žešće na njega, okaljaj mu djelo, nema šanse da nakon toga ne prizna o čemu se tu radi.
slovenac, evo, isprika, neće se više ponoviti... :)

Ma nije ovo moja prica bre :-D

Pa što se onda guraš svugdje u prvi plan, i to pod pričom koja nije tvoja? Znači, ja se  obraćam piscu te priče, ali evo tebe da pod njom ločeš i glumiš što? Hajde, crta..

Ab Aeterno


Stilski lijepo napisana priča, ali ne znam na koji je način ova priča odgovorila zadatak? Slažem se s kimurom da ovdje i nema priče. Znači, lijepo pisanje bez priče i bez odrađenog zadatka.

Kad padne zadnji list


Ne znam što reći za ovu priču. Nije mi se dopala iako je sasvim korektno ispričana. Nikako mi nisu legle otrovne bilke. Ni zle biljke. Mislim, da smo makar vidjeli na djelu tu zločestoću, ovako, taj dio je nekako ostao prepričan ustima pripovjedača. A tek kraj. Laserski pištolj i tijelo presječeno na dva dijela. Od kud se samo direktor pretvorio u ubojicu? Meni taj dio izgleda kao da smo u nekoj game boy igrici. Dakle, nešto me, od svih ovih sitnica koje sam nabrojala, otjeralo od nje i učinilo ravnodušnom.

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 18:27:33
Pa što se onda guraš svugdje u prvi plan, i to pod pričom koja nije tvoja? Znači, ja se  obraćam piscu te priče, ali evo tebe da pod njom ločeš i glumiš što? Hajde, crta..

Nisam nigde ja rekao da je ovo moja prica. Naglasak je bio na ijekavici.

 

Ni pas ni ministar

Dok sam čitao imao sam utisak da čitam miks  nečije biografije, bloga i priče u isto vreme. Po mom ukusu nedostaje stilizacije, a gramatika škripi na sve strane. Meni je za početak bila neuverljiva sama postavka gde se istraživački novinar iznenađuje jer otkriva direktora u aferi. Kad radiš neki posao, ništa te ne može iznenaditi jer ti to radiš, srećeš te ljudi svaki dan, znaš jednostavno u kom si sistemu, naročito ako si istraživački novinar. No, možda to nekom i deluje uverljivo, meni nekako ne deluje. I to što je diša opsedut njome, jer kako drukčije sem opsesijom objasniti to što se sve odigrava oko nje?

Ne bih da cepidlačim, ali ''izčilio'', ooooozbiljno??? Taman sam hteo da iščiliram čitajući priču ali me je ovo zabezeknulo. Onda, ''treperili su i pokazivalA.''


Sve u svemu, ovo nikako ne znači da je nužno loše, daleko od toga, uz korekcije, možda drugu formu, malo stilizacije, ide to u dobrom smeru, čini mi se. Gledam na jedno oko koliko mi se spava, možda propuštam nešto u priči jer ne vidim belu mačku pa je zato možda bolje da ovde stavim tačku                          ne ipak bolje ovde.

Arči i virus istine - dobro, de, ako je prevodilac na srpskohrvatski zglajzao, neću sada i ja da dodajem so na ranu. Mada, u sloveniji baš imaju jaku, i kvalitetnu scenu, i niko uglavnom ne piše WTF (ja bih to, prijateljski rečeno, sašjeko ubuduće)

Ipak, na stranu negativan utisak zbog opšte brljivosti u pravopisu, priča ima neke fine i neke (samo meni) manje fine elemente. Glavni lik koji ide po bakaluk i pije kaficu u kraju je nekako simpatičan, a ideja o virusu koji se širi putem LTE-a ima potencijala da bude baš dobar zaplet. Međutim, malo mi je naivno to što lik zapravo obraća pažnju na vest o virusu istine koji viudi na netu (ja takve vesti vidim svako jutro, plus dokaze o viševekovnom poreklu Srba, početku trećeg svetskog rata, mračnim silama što hoće da nas progutaju, epiudemijama pegavog tifusa, malarije, denge, gripa sa nila, antraksa i tako to, pa uvek skrolujem dalje - i eventualno se zadržim ako ima neka golišava devojka, mada sam i na to oguglao u poslednje vreme). Druga mi je malo naivna stvar (kao da je Zabavnik opet kriterijum) što mi je "virus istine" malo naivan pojam. Mislim, kakvu istinu će da pričaju? Svako svoju? Ili univerzalnu, ako to postoji? Ili smao ne možeš da slažeš?

Sve u svemu, kada se to skupi u priču, pomalo je nepovezano, i nisam stekao utisak da je autor znao šta hoće da kaže. Mada lično volim tu tematiku dana koji se ponavlja, ili sna u snu, moram priznati da nisam shvatio u kakvoj je to vezi sa pandemijom istine, i to mi je sve nekako bilo labavo povezano.

"Dan mrmota" je epska tema i svako ko ima da doda nešto je dobrodošao. Posebno pitanje mi je što se uvek pominje viševekovno poreklo Srba? Meni sve više smeta što Velika Britanija postaje sedište Rimske imperije. Jest' da svaka budala ima pravo na svoje veselje, ali zašto bismo mi imali manje prava na svoje veselje? Gledali smo negde (Liar) kako izgleda kad se govori istina. Istina mora da postoji i najebali smo ako nije tako. Ne branim ja sad priču, možda je nikakva, ali ako imamo primedbu ona mora da bude argumentovana.

Na početku, mislim da su sve priče imale problem da se drže teme. Neke su u tome uspele više, neke su se o temu samo očešale, ali to nije imalo značaja – zaboravio sam koja je tema, i čitao samu priču.

01    Ab Aeterno
Definitivno, ostavila najbolji utisak na mene. Naravno, ovo je vrlo ličan pogled – ali priča je ponudila začudnost, zadržala me, ponudila je grandioznu scenu,  široko platno, čak i zrno humora. Sve to su stvari koje mi se dopadaju, a već rekoh – jedino tako i mogu da govorim o pričama. Nije sasvim jasno zašto je smeh sužnja toliko fatalan za Belijala i Abadona, ali progutaću neke nedorečenosti zbog sinemaskopa i superkolora.
Samo autor bi morao malo da se potrudi, ove figure baš i nisu neke:
... ružan kao progorotina na mušemi...
...praćaknuo kao metilj u stomaku...
Ovakve figure kvare ukupan utisak. Priča ima mrvu atmosfere kakvu je u velikim količinama imao, na primer, Dragan R. Filipović. Još jedan razlog da mi se dopadne.
Nisam našao nikakvu vezu sa zadatom temom, ali kako kažu u onom vicu: A što mi Cigani mora sve da znamo?!


02    Disanje
Još jedna priča koja je ostavila dobar utisak, uprkos nekim nejasnoćama. Predlog autoru: Možda je previše toga hteo da spakuje u prilično kratku priču, možda neke rečenice izbaciti da sve deluje preglednije...
Bila je epidemija, do sada je verovatno gotova, ali ljude još drže kao spavače. Tako je lakše upravljati... Kao ideja, ovo mi se najviše dopalo, podsetilo me malo na dobru priču Svet samo utorkom od Filip Hose Farmera.
Elem, malo dorade možda ne bi škodilo. Da čitalac razume na prvu loptu.

03    Kada padne zadnji list
Prilično dobro pisana priča, teče pravolinijski, ima čak i fazon, obrt na kraju. Ali moj problem je što me ostavila sasvim ravnodušnog. Nisam uspeo ni da se osmehnem na kraju.
Ima mnogo prepričavanja, kako je to počelo, kako je to bilo. Ako mogu da predložim, pojačao bih nelinearno pripovedanje koje u osnovi već postoji, na primer –uvodna scena je razgovor protagonista koji očigledno vodi ka sukobu i podiže se temperatura, , onda malo kraće prisećanje kako je došlo do ovoga, i onda ponovo dva protagonista u završnoj sceni. Tako nekako, ovo je jedna od mnogih mogućnosti.
A prisećanje kako je to bilo – malo je to monotono, moćda objasniti to jednom markantnom scenom iz prošlosti...


04    Lažni virus istine i Arči
Čovek zarobljen u snovima –pa u snovima –pa u još snova... sanja istu scenu koja se proširuje, o tome da je virus pobegao, i mrtvog druga koji nije mrtav...
Moram da kažem da ovo nije moja šolja čaja, što bi rekli Englezi. Ne volim snove snevane u snovima, osim ako mi na kraju ne date nešto vrlo ubedljivo... A ovde to ubedljivo nisam našao, i ostajem mrtav hladan.
Kako pisac može da se poigra sa više varijacija iste slike – ne morate daleko, ima dobar primer u priči Običan dan za pecanje, od Radmila Anđelkovića. I na kraju on nudi nešto za poneti, za razliku od ove priče.

Loše sam se izrazio. Nije problem viševekovno poreklo, već ono: "Drevni Srbi došli sa Atlantide i izgradili Troju". Naveo sam to kao primer, jer mi to često iskače na newsfeedu, ili što bi se reklo, novostižderu. Tema Velike Britanije koja je bila varvarska provincija, okrajak carstva na ledenom moru, a sada ima primat na Historiju po pitanju arheoloških iskopafvanja rimskih građevina, i štimovanja istorije u tom pravcu, stvar je Britanije, a i činjenice da Srbi neće i ne mogu da ikopavaju rimske metropole (ko nas jebe). Guranje Romejskog carstva u neku opskurnu Vizantiju, takođe je interesantna stvar, ali, općenito gledano, nije ovo tema za to :D

Nemam ništa protiv dana mrmota, rado čitam svašta na tu tematiku, samo mi nije bilo jasno povezano sa ostalim elementima priče, pre svega, sa samim virusom istine, u kakvoj su vezi. A i da se preformulišem i tu: voleo bih da je priča ponudila i neke primere i situacije kada epidemija dolazi do izražaja, čisto da znamo da se to desilo

prvi poljubac ima simpatičnu ideju al je i priča koja bi profitirala od malo dorade. fali joj emocija. glavna junakinja je robotizovana, kimura je lepo primetila nedostatak reakcije na umiranje porodice. to bi se čak i moglo progutati da smo se npr na početku (i ne u više od 3 rečenice) upoznali s falinkom u karakteru junakinje, da je npr pomenuto da ona (zbog traume iz detinjstva ili epigenetskih promena, whatever) ne oseća ništa ni za koga osim za sebe a da se u slobodno vreme bavi svojim ljubavnim problemima i maltetiranjem sopstvene porodice.
na stilu bi se dalo poraditi, al to dođe s vremenom. ili ne dođe.

Quote from: Kimura on 23-11-2016, 18:55:53ек
Evo mojih, kako bi brat Savajat rekao, sasvim beznačajnih komentara:

Дакле:

AB AETERNO - реално најбоље написана прича на овомесечној радионици, али...толико некако вришти: "Радионица! Знак Сагите! Vote now!", да то просто боде очи, имао непрекидан осећај већ виђеног док сам је читао, при том не мислим на саму причу, већ на тај тип приче, тип који када је овде прочитате одмах помислите да јој дате глас 1/1. Мало је фалило да и ја гласам за њу, али сматрам да се тек овлашно држи теме (заразни смех, не?) или сам ја сувише тупав да сконтам овако нешто.

kada padne zadnji list je (pre)korektna priča :)
tema ispoštovana, sve je nacrtano i objašnjeno, nema učitavanja :lol:
volim poente da će svako loše delo kad-tad stići onog ko ga čini, premda baratamo utopijskim karakterima.
na dijalozima bi se dalo poraditi, glasno čitanje bi moglo da pomogne.

ni pas, ni ministar je truman_show_like priča, i kad se to otkrilo na kraju, nisam imala problem sa motivacijom jer je u rijalitijima sve moguće.
problem sam imala sa prepričavanjem plus stil mi baguje/rigidan je (to je naravno subjektivna kategorija i do mene je).

lažni virus istine i arči
e ja volim ove snovi u snovima snova_like priče koje se nikad ne završavaju.
u startu sam mislila da autor pokušava da napravi neku vrstu esperanto_jugoslovenskog jezika ("Ja bih prije verovao...") i dobro je da je boban objasnio.  :lol:
bilo bi zanimljivo videti kako bi izgledao prevod sa slovenačkog.

đe si savajate, kućo stara!
(morala sam, oprostićete mi xrofl )

Ђе с`, Лилит, брате мооој!  :lol:

ДИСАЊЕ - и на треће, додуше брзинско, читање нисам сконтао крај ове приче...да, дефинитивно сам сувише тупав да сконтам овако нешто :) Иначе, сасвим коректна прича, на тренутке има чудно и незграпно склопљене реченице, али допада ми се мрачни, тоталитарни свет који је створила...такође, не хватам задатак нигде, лажна зараза или лажни аутбрејк (што би рекао Скалоп) се помиње само у једној реченици, скоро па успутно, ако сам добро схватио.

КАДА ПАДНЕ ЗАДЊИ ЛИСТ - овде имамо рогобатан и пренатрпан почетак, да би затим уследила празњикава разрада, као да је аутор после првог, дебељушкастог увода кренуо у жешће черупање остатка приче. Задатак очигледно отаљан, као и само писање, по свој прилици.

Na kraju puta

Kekekke, zakrvavile mi oči dok sam pročitao ovo sočinjenije. Morao sam pažljivije da čitam nego druge priče, da bih uhvatio nit. Pripovedanje jeste dobro, bolje nego u mnogim pričama, doduše maalo mi je bilo napadno korišćenje imperfekta  kao i pominjanje zaraze  u jednom trenutku kao da je previse istaknuto da bi se ispoštovala tema. No, tehnički, jedna od boljih priča. Beli demoni, white sensation hipsteri na rejv partiju zakrvavljenih očiju voajerišu ljude i toliko su nadrogirani da su im čula prenapregnuta i smeta im galama. Nemi obrok-vođa sa zmijom savetnicom oko sebe vodi ljude kroz šumu života ili čegagod. 

Nema više komentara?

Јбг, викенд...places to go, people to see (као) :) За остале не знам, ја ћу наставити у понедељак као и сваки нормалан човек - са посла  :mrgreen:

 
Lažni virus istine i Arči

Priča je razvijena na cikličnoj onirično-stvarnosnoj relaciji, dnevna rutina pretvorena u san i logički ćorsokak. U prvom planu je mistična povezanost snova više ljudi i oniričke profetske sposobnosti, a sekundarno su poetski efekti snova. Nije loše, ali previše grešaka i srpskom jeziku neprirodnih rečeničnih sklopova (zbog prevođenja)  remeti ritam i potencijalnu lepotu i zanimljivost priče.

Quote from: Savajat Erp on 27-11-2016, 02:20:29
Јбг, викенд...places to go, people to see (као) :) За остале не знам, ја ћу наставити у понедељак као и сваки нормалан човек - са посла  :mrgreen:

JBG (domaći WTF), kod mene je situacija upravo suprotna!  :cry:

05  Na kraju puta
Tehnički  vrlo dobra priča, teče glatko, nema padova ni poređenja koja iritiraju... Ima slika koje se zapamte, poput vrača koji se kreće sa belim pitonom omotanim oko grudi... Putuju kroz šumu, sanjaju o boljem mestu koje je tamo negde, i padaju jedan po jedan. Vrlo dobro.Moglo bi da prođe i kao metafora o životu. Jer ...umreti se mora, i nikakva epidemija tu nije u pitanju. Podseti me na Bergmanov Sedmi pečat – Vitez bolje igra šah, ali smrt pobeđuje jer vara...
Ma sve je OK, moj problem je što kao čitalac ostajem po strani, baš me nešto boli uvo šta će biti sa Umuntuom. Voleo bih neki ličniji detalj da me zainteresuje za Umuntua, ovako je vrlo intelektualno i hladnjikavo.Moram da dodam da sam toliko pametan postao tek posle drugog čitanja.

06  Ni pas ni ministar
Malo iritira opis propadanja novinarke, ređanje činjenica (ili banalnosti) je predugo, a može kraće. Na primer, u priči Metastaza mladog Dena Simonsa, glavnom junaku na početku se dešavaju užasne stvari – a sve je spakovano u jedan jedini, uvodni pasus u priči. I funkcioniše odlično.
Sve ostalo mi je malo previse nategnuto, povremeno naginje satiri (I to je OK)i, i ostajem potpuno hladan kao čitalac dok junakinja podiže glavu da laje na nebo... Verujem da bi ovde pomoglo malo dorade, sa dešavanjima za koja se ispostavi da su takođe unapred pripremljeni deo rijalitija

07  Prvi poljubac
Ona  hoće da umre jer je ružna... Dobar početak, ali dalje je suviše iskonstruisano, I mene nije povuklo. Dopada mi se ironija – debeljuca na kraju postane lepa, ali mnogi drugi stradaju. Ni krivi ni dužni nadrljali su majka i brat.

08  Ujed
Priča tehnički OK, Ima suvišnih detalja (nema značaja što se nešto desilo u hotelu Grand na Kopaoniku...) Ovo može da prođe, uz nešto brušenja. Postajem monoton sa svojom mantrom - nema  ni šore, ni ševe, ni vataćine... Ja bih nešto konkretnije, ali ovo će naći svoje čitaoce.

Quote from: Kimura on 27-11-2016, 09:36:36

Quote from: Savajat Erp on 27-11-2016, 02:20:29
Јбг, викенд...places to go, people to see (као) :) За остале не знам, ја ћу наставити у понедељак као и сваки нормалан човек - са посла  :mrgreen:

JBG (domaći WTF), kod mene je situacija upravo suprotna!  :cry:

А, добро, ако ћемо право, мени је јучерашњи дан прошао у преждеравању и целодневном гледању The Walking Dead-а (успео сам да заразим wify са серијом), али данас сам силом прилика истеран из брлога :) Тако да је само Варварин ост`о да нам осветла образ :)

Quote from: Savajat Erp on 25-11-2016, 15:45:33

Quote from: Kimura on 23-11-2016, 18:55:53ек
Evo mojih, kako bi brat Savajat rekao, sasvim beznačajnih komentara:

Дакле:

ВИРУС ИСТИНЕ И АРЧИ - као што неко рече напред Дан мрмота, али овог пута колективни, помешан са сновима итд. Искрено, идеја као идеја је можда и ок, али изведба је можда и намерно толико збрда-здола да осим што даје помешани утисак опште несређености текста, немара и, усудићу се рећи - иритантности.

НА КРАЈУ ПУТА - то је та субсахарска бајковитост која ме је купила да дам свој (пре)цењени глас :) И овде је помало тешко сконтати шта се дешава (да, дефинитивно сам тупав), али свако дође на крај свог пута, што му и дође као поанта ове играрије, јер смо сви као лис` на ветру, бла, бла :)

Kad  će  biti  poznata imena  autora?

Чему журба? Време ради за нас... :lol:

НИ ПАС, НИ МИНИСТАР - до пола приче имао сам осећај као да читам неки извештај, сувопарно и хладно избацивање чињеница, после тога се већ мало развила, али не баш у добром правцу, цела ствар око лудог "терористе" је неубедљива, али крај је сасвим солидан.

Kada padne zadnji list

Ne znam što, ali me već samo pominjanje reči ''direktor'' u priči već u startu zamori, kao da je previše eksploatisan lik u  ovo naše doba. Može se i govoriti o njemu, ali pominjati mu poziciju je nekako previše naglašeno i zamorno. Cepidlačim verovatno , ali ako već treba da kažem utisak reći ću kako sam osećao tokom čitanja. Priča mi  pak se činila zanimljivom dok sam je čitao, intrigirale su me mogućnosti završetka. Svidelo mi se građenje napetosti i odnosa dva karaktera iako dijalozi nisu najsavršeniji.

Ideja. Obično su otrovne biljke i dosta lekovite, doduše na Zemlji,  tako da me ni taj motiv nije naročito usrećio. Jer, ako smo već toliko naučno i tehničko-tehnološki napredovali da odemo na neku planetu, kako je moguće da jedna sitna manipulacija jednog futurokapitaliste nije provaljena. Kao da je sve predato na volju jednom čoveku i njegove medijske kuće. Čoveku koji je car na toj planeti, po kojoj zasluzi? Snalaženjem u mahinacijama? Meh.

ПРВИ ПОЉУБАЦ - овој уделих бод, јес` вала :) Даклем, била ми је интереснатнија од осталих, иако је начин приповедања мало усиљен, а такође прелазак на ствар, тј. задатак, тј. тј. лажну епидемију, је некако прегруб, нагло се, малтене после првог пасуса долази до мајке коју мучи осип и која гребе довратак..такође, овде је било критика да је главна ликуша олако прешла преко смрти мајке и брата и да је то нелогично...ја кажем - па шта? Можда је у питању само бездушна колд аз ајс бичола, откуд ми знамо, ово је прича, мајку му стару :)

УЈЕД - солидна причица, али недовољно убедљива, по мени бар...онај део "све уз поклич: марш кући, гамади косоока" је мени прилично покварио утисак, као да га је аутор убацио као додатак хуморескном тону приче, али не врши тај пос`о, него жестоко штрчи, а не иде му ни на пољу покушаја сатиричног сагледавања односа према Чајнизима у нас. Крај добар, са потенцијалом да извади целу причу из буле.

Ето, што се мене тиче ја сам свој задатак извршио, Југославија је разорена...оооокеј  :shock: Хоћу рећи, ево мојих коментара безначајнијих/безвреднијих нег` икад! :)

Ne znam kako da ti saopštim, Savajate, joj... i to sad, usred trijumfa komentatorske bezvrednosti & beznačajnosti   xfoht  da me upravo tvoja primedba gađa na pravi način? Nećeš se uvrediti, a?
Predomišljala sam se dok sam priču pisala (čitavih pet minuta, ali dobro de) uglavnom zato što sam pretpostavljala da bi mogla proizvesti utisak kakav je na tebe ostavila!

Quote from: varvarin on 28-11-2016, 20:57:51
Kad  će  biti  poznata imena  autora?

A kada nova tema (ako će je biti)?

i mene zanimaju imena autora, a žao mi je što nema više komentara pošto su ljudi odlično odradili ovaj krug (čitaj: kvalitet smo dobili).

Za radionicu nisu odgovorni oni koji dosledno učestvuju i doprinose njenom ugledu, nego oni koji je zanemaruju. Primetno je, zar ne?

naravno da je primetno, zato i pitam to što pitam. dobili smo odličan krug a komentari u deficitu. razumem da su ljudi zauzeti, i sama sam ustala u 4:30h na dan glasanja da još jednom pročitam sve priče, al računam da su ih do danas mogli pročitati i oni s manje vremena od mene.

Čitam neki domaći fantastični roman. Dobra priča, ali su na radionici bolji rukopisi. Vidi se da naši rade na sebi. Ako želimo da budemo ponosni zbog toga, moramo se i odgovorno ponašati. Ovako, ofrlje, nigde neće da stigne.

Disanje

Veštačko disanje?

Ne. Ne treba ovoj priči tako nešto da bi oživela. Ona živi i diše i bez prve pomoći. Pročitao sam je u u jednom dahu. Verujem da su je pušači savladali brže od nekog stoesa.  Epidemija koja je nekad postojala nastavlja da lažno postoji kao sredstvo bolje kontrole ljudi. Dobar uvod u priču. Nekada zaštitnik traži zaštitu, posao, produžetak kancerogene agonije, traži dah. Fino. Super početak, ali konac mi je zamršen i nejasan.

Poslodavac (ili samo nadređeni) Franco, nigde ne upozorava  ili nagoveštava junaku priče da je u opasnosti ako oda projekat već mu samo napominje da treba da budu zatvoreni prozori i da ne njuška previše. Možda se to podrazumeva? Možda se podrazumeva da je počela diverzija na predsednika? Možda je neko ko je čuvar ovakve tajne predodređen da bude ucmekan, možda ga je Franco druknuo ili je čak unapred znao kako će se završiti?

Da je tako ne bi mu omogućili ni da prdne, a kamoli da pomisli da pobegne i da gleda pritom u sjene. Ima više ''možda'' što mene upućuje na nejasan kraj, možda je i to ideja. Bilo kako bilo, priča mi je dobra uz taj, eto, nedostavak malo jasnijeg hinta koji bi priču verovatno učinio odličnom.

Gramatička zamerka.

Priloškoj odredbi za sredstvo ne treba ''s''. može, ali je suvišno i razbija stil i tok.

Ovo je meni odličan komentar. Cimamo autora za jedno "s". Prosto vam zavidim što ste čitali.

stvarno nisi pročitao priče? :shock:
ni zvirnuo?
pa bre, ova radionica je the radionica zbog toga što ima puno onih koji mogu dati stručan komentar autorima (za razliku od nas fanova koji uživaju u lepoj pisanoj reči :lol:).  jedino je varvarin odradio posao, tebe i bobana treba poslati u jaslice :lol:

Ne trpaj me s Bobanom. Ospem se kad to uradite. Imali su inspirativnu temu koja je opstala uprkos pokušajima da se omalovaži. I svaka sledeća može da bude takva. I time ne tvrdim da sam bolji, nego da se po mojoj tintari više toga mota. Jednostavno, imam više vremena da razmišljam o fantastičnom. Ko zna šta bi se moglo napisati o otapanju leda. Meni bi i Vostok votka bila dobra tema. Jedino mi tematsko otaljavanje smeta. Piscima treba dati otvorena vrata.

Samo da se kroz ta vrata ne ugleda ogroman prozor unutar priče. Pogled na to unutra ume da privuče, a promaja je nemilosrdna. Mada, promaja nekad osvežava, što kaže moj kolega Meksikanac, vi Srbi niste normalni, kakva promaja, ne zatvaraj prosor da moze da se dise.


Elem, ako me pamćenje dobro služi beše najavljena neka tema zatora  za idući mesec, tj. iduću radionicu ili tako nešto. :) ako se već ne komentariše dajte makar zadatke da se vežba i piše, mada se to realno može i bez posebnog davanja zadatka.. Zatvor je interesantna tema, može da bude interesantna podloška  za SF ali može i da se izrodi i u dijareju (što obićno dođe posle dugog zatvora)..

Promaja je sjajan poticaj. U ZS23 je išla banalna tema o pilećim nogama. Svih šest priča su dobro napisane. Kad pišemo uvek nas povuče osnovna motivacija. Spotičemo se na naizgled nevažnim delovima. Uvek sam radionicu video kao mesto gde se suočavamo sa nevažnim. Mučimo se sa likovima koji nisu mi, odnosno, ja -pisac. Jedna od boljih radionica je bila kad smo pisali iz suprotnog pola. Da osetimo kako to izgleda. Lično, smatram da smo falični u pripremi za pisanje, pa po inerciji težim temama koje zahtevaju pripremu. Drugar mi u svom delu pomene leguru bakra i gvožđa i odmah me izgubi. Kad pišete, ne sme da bude takvih omaški.


Ako tema može da bude bilo šta, a bilo šta zna da bude inspirativno, voleo bih da vidim priču o kentauru. Upravo mi je palo na pamet. Pisac bi morao da pročita nešto o tome i da ispovrti svoju priču.

Kad se pomenu kentauri, odmah pomisli na ''Argonautiku''. Bila mi je omiljena knjiga u detinjstvu, teško je to potisnuti.

Nema to veze. Može da bude i hozentreger. Radi se o poticaju. Imaš temu koja ti nikada ne bi pala na um i mora da se snađeš. Na radionici nije potrebna posebna priča, već odgovor na poticaj. Negde u pisanju će se pojaviti slična situacija i pisac mora da zna kako će da reaguje. Ne znam da li je jasno, ali bezbroj puta sam se našao u sličnoj situaciji.

Quote from: lilit on 29-11-2016, 18:06:35
... i sama sam ustala u 4:30h na dan glasanja da još jednom pročitam sve price...

Lilit, imaš moje poštovanje!!   :)

Quote from: scallop on 30-11-2016, 00:08:48
Imaš temu koja ti nikada ne bi pala na um i mora da se snađeš.

Ja upravo ovo volim kod radionice. Mogu čak reći da je to najpretežniji razlog što sam se ovde tako dugo zadržala.

Quote from: scallop on 29-11-2016, 23:36:44
Jedna od boljih radionica je bila kad smo pisali iz suprotnog pola.

heh, ja sam se baš na ovoj, doduše za mene tek drugoj radionici, isprobavao pišući iz suprotnog pola. :)


Slažem se da pisac u pokušaju treba da se baci u vatru ili na led, u okruženje koje mu baš ne prija. Tako se pomera sa linije komfora. Pa ako u nekoj npr. ledenoj dvorani pisac na klizaljkama skoči piruetu bezbedno kroz obruč vatre i dočeka se na nogama, a ne dupetom na led, super, ako ne bolje da menja dvoranu.. ili klizaljke, ili pak možda da se i dalje trudi u sistemu toplo-haldno, pa kako bude..

Slazemo se sa svim sto veliki poglavica kaze xremyb

Quote from: Kimura on 30-11-2016, 00:26:49

Quote from: scallop on 30-11-2016, 00:08:48
Imaš temu koja ti nikada ne bi pala na um i mora da se snađeš.

Ja upravo ovo volim kod radionice. Mogu čak reći da je to najpretežniji razlog što sam se ovde tako dugo zadržala.

Da li se neko seća pisanja o pronalazaču i sekretarici ili priča o tri osobe od kojih prva mora da bude na nekom drugom mestu, druga laže, a treća ostaje potpuna zagonetka, tako da o njoj ne saznamo ništa? Bilo je zabavno.

Quote from: bitanga on 30-11-2016, 00:59:41
Slazemo se sa svim sto veliki poglavica kaze xremyb

A ovo je manje zabavan, ali biće neizostvni deo Radionice.

E pa lilit, svaka čast  xcheers

Kada padne poslednji list - svidelo mi se što je autor osmislio priču i tačno je znao šta hoće da kaže, pritom se pridržavajući teme na relativno inovativan način. O kredibilnosti ideje se manje više slažem sa onim što su i pametniji rekli pre mene, pa se tu ne bih ponavljao.

Neka mi autor ne zameri na skromnim primedbama, i neka ih uzme sa rezervom, ali ono što mi deluje kao možda najveći problem u samom načinu pisanja (lako ga prepoznam, jer ga i sam baštinim u velikim količinama), to je potreba mnogo toga da se kaže na tako malo prostora, pa to uguši radnju. Na početku, u prvom pasusu, gomila informacija ti se saspe u lice, a potom se kroz dijalog još dosta objašnjava - što je malo besmisleno, jer bi direktor i vrtlar, stari poznanici, trebali sve već to da znaju, i da odmah pređu na rasplet i vatreni obračun. Kako to rešiti? Pojma nemam. Možda autor treba da veruje čitaocu da će ovaj sve blagovremeno pohvatati. Naprimer, skapirao bih ja da je direktor (kome treba ime, zaista) korporacije (kojoj takođe treba ime, nešto zlokobno i brendirano) moćan i namazan i opasan i bez da se prvi pasus samo njime bavi. Mada, jebem li ga, možda i nisam u pravu :D

Evo razrešenja ko je ko:

Ab aeterno - scordisk
Disanje - saturnica
Kad padne zadnji list - Savajat Erp
Lažni virus istine i Arči - Bojan Ekselenski (tako se čovek potpisao, Slovenac)
Na kraju puta - indrik
Ni pas, ni ministar - bitanga
Prvi poljubac - palmer eldrič
Ujed - kimura

O, Scordisk, za mene je ovo iznenađenje! Iako ne ljubim lirske priče bez mnogo zbivanja, čestitam još jednom na lepom pisanju, koje smo svi ovde nahvalili. Lepo je što isprobavaš različite stvari (i sama to radim). Možda se jednom pokaže kao korisno.

Nadam se da će Saturnica doraditi i malko licnuti ''Disanje''. Isto važi i za Palmera.
Da je bilo moguće odvojiti još koji glas, dala bih ga za njihove priče, a i ovako su presudile sitnice.

Indrik, dobro nam došao. Nadam se da ćemo se još družiti.

I samo da dodam: meni se priča što je poslao grešni Slovenac dopala, bez obzira na sve.  :)

Quote from: varvarin on 30-11-2016, 00:22:59

Quote from: lilit on 29-11-2016, 18:06:35
... i sama sam ustala u 4:30h na dan glasanja da još jednom pročitam sve price...

Lilit, imaš moje poštovanje!!   :)

xremyb
ma svako jutro ustajem u 5:50, tako da 4:30 i nije neki podvig, zavidim samo dokonima!  :lol:

saturničino pisanje mi baš prija, skordisk je razbio, indrika dosad nisam čitala al ovo je odlično.
kimuru bih zamolila da mi napiše da li je gledala oltre la porta :), brat savajat da kaže da li ima običaj da čita naglas kad nešto napiše, a palmer da ubaci u priču da je ljubomora izgrizla glavnu junakinju i zato nije žalila za porodicom. :lol:

čestitke svima!
izuzetno kreativan krug, uživanje je bilo čitati vas.

Lilit, ja imam blesav običaj da samoj sebi čitam naglas. Ne samo svoje tekstove, već i tuđe.

ma nije blesav ni najmanje, i ja to često radim a pravim i dramske pauze. xrofl
tvoje disanje mnogo dobro zvuči kad se čita naglas a u pozadini se čuje onaj cohenov song. :lol:

Quote from: lilit on 30-11-2016, 23:06:34
ma nije blesav ni najmanje, i ja to često radim a pravim i dramske pauze...

I ja radim dramske pauze!! :)
Baš uživam u tome.

I ja uživam kad vi uživate u čitanju naglas.

Treba znati čitati naglas. :lol:


Smisaonice čine pesmu, priču,recitaciju punom, smislenom:


ON mi je to rekao
On mi je TO rekao
On mi je to REKAO


i sve ima različit smisao.  Ljubomir Simović.. kakve pesme, dušu dalo za čitanje naglas..

Čestitke svim učesnicima :) Samo još nismo završili komentarisanje, nemojte da pobegnete... :D

Quote from: lilit on 30-11-2016, 22:32:35
brat savajat da kaže da li ima običaj da čita naglas kad nešto napiše

Јок, али не могу да се ослободим обичаја да пишем причу задњи дан рока, да се, иако у цајтноту, занесем и прешишам лимит за пар хиљада карактера и онда брзински је черупам док не сведем број на неку разумну меру и да на крају од раскошног петла испадне само голуждраво пиле :) За мене је помак и што сам се опет у`ватио тастатуре (у ове сврхе, то јест), за остало ћемо лако.  :mrgreen:

Nisam bolja od Savajata. Svoju sam priču smlatila nabrzaka, odvojila sam za nju poslednje nedeljno popodne, pa sam se posle nervirala zbog grešaka koje Liliti, na primer, nisu promakle. Ipak, smislila sam je prethodnog dana, tako da, u celini gledano, i nije sasvim loše ispala.
Film'' Oltre la porta'' nisam gledala, hvala za preporuku  :)
Pri pisanju priče inspiracija mi je bila nesrećni položaj onoga ko uzalud voli ili konkretno: šta činiti kad te srce boli zbog nekoga koga za tebe boli dupe. Sve to sa bakterijama i virusima nema mnogo veze, ali neće biti da sam temu sasvim zaobišla. Nesrećni ljudi neretko imaju potrebu da zaraze sve oko sebe, da jad koji ne mogu da podele raspu i prenesu na ceo svet.


Za Varvarina: izvesni detalji u priči možda deluju kao višak, ali ih ja nisam nasumice birala. Pominjanje upravo Kopaonika i određenog hotela treba da nam bolje predstavi ljupku i pomalo frivolnu junakinju. Ja sam bar to tako zamislila.  :oops:


Savajat je fino pogodio za Kineze. Prihvatam svaku reč.

 

Evo, sto se tice moje price, mislim da su apsolutno sve kritike bile na mestu. To  me je ponukalo da nacinim reviziju iste. Reizija je bezobrazno narasla, i verovatno ce jos malo narasti, ali eto ja cu je okaciti ovde, pa ko zeli nek je procita. :)

                                                        Ни пас, ни министар

  На улицама су звери, и мачке и пси, плешу корака расутих по ветру, док зубато сунце, у релативно правилним размацима, пулсира кроз бришуће кишне облаке. Кашљем, мастан ваздух натапа и стеже памук плућа, све док не прекине дах, затим положим руке на грудну кост, напрегнем се и из себе избацим слинаву јутарњу сукрвицу.  Хладно је и свет дрхти, ја дртим за светом као човек који више на мари за истину. Истина ме је уништила, не, није ме ослободила, извитоперила ме је у сабласну, младу, старицу, што гура шопинг колица по улици, натрпана старудијом,  а за собом вуче олињале псе, који ржу на миришљаве пролазнике.
  Зовем се Надежда, мада клошарима име више и није битно, једи, пиј, уради се и спавај, ту за име и презиме нема места. Понекад ми се чини као и да ћу заборавити то своје име, па узмем оловку и папирић, те испишем своје име стотину пута. Некада помогне, а некада, рецимо када ме легитимише какав полицајац или социјални радник, не могу да се сетим имена, глава је празна, ћутљива као пустиња или далеко стратиште.
  Завршила сам факултет политичких наука, нисам имала богзна какав просек, али све испите дала сам у року. Посветила сам се истраживачком новинарству. Открила аферу Медикор компаније и написала чувени фељтон "Ни пас, ни министар", неки говоре и отерала у затвор бившег министра здравља Хаџи-Лековића. Изненађење, не?  Но, била је то нека друга Надежда, надобудна и јака, кичме усправне као, на пример Авале, или било које друге насумично одабране планине.
  Сада просим, са оне стране сам и успеха и неуспеха, под капутом носим флашицу ракије, у џепу медикаменте које ми је психијатар преписао. Не делују више! Ум се круни у безброј мисли, а свака мисао има зубе и сваки зуб заривен је у аорту - крв је бескрајна језа, људи моји! Сакупљам новац за моје, употребићу еуфемизам, специјалне лекове, а увек се нађе неки похлепни апотекар, мој спасилац и Христ у белом мантилу,  и тада оловно небо постаје свила, и смејем се, певам странцима, туристима, а еври капљу, и затвара се врзино коло мог спасења.
  Мој пад започео је истином. Када сам истраживала умешаност у нелегалну продају земљишта странцима, траг је довео до власника медијске куће за коју сам радила. Нисам хтела да правим комромисе, отишла сам равно у јавност са информацијама. Надала се да ће ме удружење новинара, па и читаво друштво заштити, а Директора послати на одговарајуће метафорично сметилиште историје.
   Стари лисац био је бржи, отпустио ме је и учинио све да ми упропасти живот. Године су пролазиле, а новог посла није било. Развела сам се, син је остао код мене, али  смо се удаљили и постали невидљиви један другом.
  Затим сам се разболела,читаво тело је трнуло, превртала бих се у кревету, клопатајући зубима и пробадајућу сопствену кожу прстима, у нади да ћу извући из себе макар нешто од те одвратне нелагодности. Свакако, узалуд је било. Дуго су доктори вагали док нису поставили дијагнозу, фибромилагија, али тегобе нису нестале. Навукла сам се на лекове. Лагала себе да узимам таблете да утишам тело, али било је то да утишам дух, који је лајао на свој одраз као пас, погурен и изобличен пред циркуским огледалом.
  Некако у то време Директор, пошто је прво постао власник више медија, постављен је и за председника једне до тад минорне политичке странке. Када контолишеш реч, можеш добити све. Функције су се ређале као на траци, дошао је до министараског места, а на послетку и премијерског.
  Доспела је и неисплаћена хипотека, завршили смо на улици. Сумњала сам да ме прате. Сваки шум би ме трзнуо, сваки поглед странца на улици претстављао је претњу, а кад год би дошао сутон, из помрчине као да је пиљило безброј страшних, светлуцавих очију.
  Напослетку, сину је стигла безобразна понуда, положај у влади, ионако је био најбољи студент, а цена ситница, батали мајку и смести је у одговарајућу установу, то је ионако за њено добро. Ни у лудилу, рекла сам. Мој Миша, био је фин, прекинуо је сваки контакт са мном, али ми је обезбедио удобну уџгерицу на периферији града, наравно проћердала сам и то. Појавила се сома и заменила тродоне, којима сам се до тад кљукала. Говорили су да је настала грешком у некој Њујоршкој лабораторији, али такво блаженство, нисам никада ни сањала да ћу осетити. Замислите да вам се тело расточи, а потом поново уобличи, овај пут од светла и мириса, не прљавог и трлужног меса. Вазнесење! Сатори!
  Моја коначна пропаст дошала је једног јутра, кишовитог, до зла бога баналног и смрсканог кошавом. Здање скупштине блистало је преда мном, било је нестварно лепо, толико чак, да бих често заборавила да је првобитна грађевина уништена током грађанског рата и да је то сада само  згариште, а да наше очи оквашене кишом и расколачене кошавом, виде само раскошан холограм.
  Финансије су отањиле, лето је било берићетно, али ова јесан отерела је праве мераклије са улица, пијане и успаљене обећањем лаког меса по београдским клубовима, који олако дреше кесу и у моја недра убацују своје егзотичне грошеве. Дан је био слаб, до Злабога, до Хромог Дабе лично, некакви Јапанци по улицама, малене радилице, шкртице са сајбер имплантима, а и отпустили су мог апотекара, Фећирија пореклом из Пећи.
  Испред некадашњег Дома Синдиката, сакупило се мноштво света, али они су ту били због соме, не због милосиње. Држава је убрзо схватили потенцијал овог лека, трочлана комисија одлучивала је ко ће и колико добити соме, услов је био да си члан неке партије, сматрало се, сасвим логично могу додати, да само човек који се бави политиком, има право на такав лек. Политика и партија су и својеврстан морални граничник, који одређује ко је подобан за Сому, блажени људи могу бити опасни за друштво, ако не прођу неопходну обуку, такође, опште уврежено мишљење је да политика црпи човека ван свих мера, па је малени духовни суплемент, и те како потребан просечном активисти. Сома се дистрибуирала пропорционално избором успеху, на основну дозу лека, додавао се проценат базиран на броју освојених посланичких мандата. Нажалост, ја као аполитична, а и надасве неугледна, већ позната по зависности од психоактивних супстанци, нисам имала право на следовање соме.
  "Шта се овде догађа?", упитала сам тинејџерку, која је чекала у реду. Играла се са подешивачем гардеробе, кошуља је била час плава, а час црвена, на моменте од кашмира, па од грубог подераног тексаса и напослетку од шушкаве свиле флоралних дезена.
   "Упућујем захтев за још соме, замисли ти само тај скандал, дају ми свега десет јединица недељно, а имам већ шеснаест година, србиновци глупи", одговорила је.
  "Благо теби, мене не дају уопште", рекла сам.
  "Зашто побогу?"
  "Нисам подобна."
  "Знам како ти је, ни мом бившем нису одобрили сому, на крају смо се и разишли, једноставно, нисмо се више капирали", застала је и дотерала шишке, које су дијагонално висиле преко њеног чела. "Ма пусти, што каже мој тата, реч сома, настала је од српске речи сом."
  Насмејала сам се више из учтивости. Знала сам да је само уљудна и да разговара са мном из   сажаљења или неког чудног каприца према људима око нас. На шта ја личим, немам смарт гардеробу, зуби су ми криви и начети,  немам никакве естетске импланте, коса ми је проседа, а тело прекривено модрицама и посекотинама.
  "То су твоји пси?, наставила је. "Како се зову?"
  "Искрено не знам. Ето, можеш ти да им даш име!"
  "Хм, чек да размислим", направила је драмску паузу, театрално подигинувши браду. "Како се ти зовеш уосталом?"
  "Надежда", пружила сам руку.
  " Драго ми је, Петра", руковале смо се и опет учтиво насмешиле,  очи су нам трепериле попут голубица у лету. " Ето пошто си ти Надежда, пси неку буду, Вера и Љуба."
  " Договорено!"
   Граја се проредила, било је све мање људи. Ваздух се пролепшао, кишица утулила, сенке грања, као читав сплет дечијих прстију, прешле меко преко Петриног лица.
"Слушај, одаћу ти једну тајну",  прошапутала је, заклонивши уста дланом.
"Слободно, ја сам ходајући бездан тајни", рекла сам то лако, весело, по први пут искрено.
"Хаковала сам своја дигитална сочива, друг ми је помогао, тако да сада све људе видим као ликове из бајки, тебе рецимо видим као Пепељугу, ону жену тамо као Црвенкапу, а овог човека, ево овде десно, као Петра Пана."
"Значи то је у питање",  издахнула сам разочарано. Осећала сам се као да сам прогутала ђуле, усијано од барута и судара са масивним зидинама.
" Као то мислиш, Надежда?", упитала је.
" Извини, морам ићи."
"Али..."
    Наставила сам ка Теразијама, гладна крв увек тражи нешто више, и то увек оно, што јој свет не може пружити.
Облаци су ме мучили, одебљали од чађи и кише, равнодушни пред авионским трансферзалама. Над улицом висили су каблови и подсећали на недовршену модернизацију. Бакарно лишће дрхтало је на ветру.
  Краља Милана сада је једна позамашна променада, на чијој оси посађене су баште престижних кафића. Ако нисте члан ексклузивног клуба, када приђете оградама тих башти, пецне вас струја, а учтив редар вас обавести да се уклоните. "Палата Албанија" у међувремену нарасла је на преко двеста метара, и титански холограм Директора, желео је добродошлицу туристима са прочеља мерменог здања.
  "Пу!", рефлексно сам пљунула у његовом правцу.
  Пљувачка је закачила набилдованог Швеђанина, плаве коврџаве косе и избушених ноздрва. Погледао ме је мрко! Показала сам му средњак.
"Мotbjudande bum!", одбрусио је.
  Зачула се сирена за узбуну. Да ли сада кажњава за пљување у празно? Довољно је што сам пола године лежала што сам га стварно пљунула.
  Палата је постала црвена, а лик Директора заменило је упозорење, исписано масним и искошеним словима, који позива на евакуацију. Ипак нисам ја у питању, овде се нешто значајније дешава.
  Завладала је цика и вриска. Мајка је стегнула дете и у паници затетурала оног билдера. Редари су се постарали да гости ексклузивних кафића имају предност при бежанији. Неко је просуо врело уље на мравињак. Људи су се котрљали, превртали, сударали. Ја сам остала сама, као какав монолит, гледајући понајвише у усковитлано небо. Претпоставњам да ми је призор на прагу апокалиптичности, претстављао једно сасвим специфично задовољство, у бити блиско нервном растројству.
   Пришао је полицајац, висок и леп, у сребреној униформи. Скинуо је капу, поклонио се и за разлику од уобичајног "Бежи бре одавде!", рекао "Спасите се госпођо, терориста је на улицама, наоружан моћним био-оружијем."
   Одавно је из мене ишчилио сваки осећај друштвене одговорности, али по некој инерцији, кренула сам низ Теразијску терасу. Све је опустело за тили час и открило блистава мермерна здања, подигнута за неку нову елиту. Холограми-рецепционари треперили су из својих ласерских гнезда и показивала евакуациону руту ка Савском Амфитеатру.
  Тишина је страшан сапутник и грозан критичар, но нисам журила, Каменичка без људи, опрана страхом, била је изненађуће шармантна.
   Негде код гимназије, из измаглице, искочила је прилика у црном капуту, имала је брз корак и нервозне руке, под мишком држала је некакав маслинасти канистер. Пришла је, а страх се као змија успео око кичме.
  "Другарице станите!", рекао је.
  Укопала сам се у месту.
  " Лажу, ја нисам терориста", ухватио ме је за рамена и добро продрмао.  Покушала сам невешто да сакријем дрхтавицу, пси су се ћутке прибили уз мене.
  " Морате да ми верујете, па ви знате како је кад вас прогони власт."
  Ту ме је нешто жацнуло.
  "Како знате да ме прогоне?", упитала сам.
  "Па ви сте симбол! Упропастили су и вас ,и мене."
  Оћутала сам. Намрштио је веђе и стегао вилицу. Махао је канистером испред моје главе.
" Знате ли шта је ово, хм?", прозубио је резигнирано.
"Не", одговорила сам.
" Ово је ликвор, то сигурно знате чему служи."
" Знам наравно, од тога се дестилише сома."
  Хладан ветар увукао се у кости, спустио се бескрајним стубима у средиште мог бића и начинио да безобразно неумерено се затресем. Наставио је.
" Прво сам хтео да оставим ово друштво без соме на једно недељу дана, да гледам како се  глођу међусобно, као болесне звери, што и јесу. Затим сам размишљао да сам синтетишем сому из овог срања, нека је сви имају... шта, иде вам вода на уста?"
" Мало", признала сам постиђено.
" Не кривим вас, али знајте, ви сте за мене и цео покрет отпора херој!"
" Ја сам нико."
" Не, не говорите тако! По вама ће се и улице звати, а коске овог мострума на власти запишаваће  ко стигне"
  " По мени ће можда, и то можда само, назвати неки ходник у лудници."
  " Увек сте били врцави, врцави кажем!", на лицу је извајао широк осмех и ставио руку на моје раме."Него знате која је била трећа могућност, да проспем трећину ликвора у Саву, тако би читав град склизнуо у лудило или још луђа могућност, да проспем читам канистер и изазовем помор ових постмодерних, крволочних, мутаната града Београда!"
  " Не говорите тако!", рекла сам љутито.
  Заћутали смо и меркали се  пар тренутака. Два губитника очи у очи, онај који је прихватио своју улогу нижњег и онај који је одбацио ту улогу као подерану кошуљу, само да би обукао  крваву униформу џелата.
  " Вама и нож , и погача", ставио ми је цилиндар на груди и покрио га мојим шакама. " Ви решите шта ћете са овим, ви једини то и заслужујете, ја сам хтео, ни сам не знам шта, али једноставно нисам имао петље."
  "Али..."
  "Молим вас, уосталом ако ме ухвате са канистером, убиће ме, вас нико неће претресати."
  Притиснуо је дугме на опасачу и постао само дрхтава контура у измаглици. Поред благе дисторизије облика и боја, више није било ничега.
  " Збогом", зачуо се глас без видљивог извора.
   Шта сада? Зашто сам ово прихватила?
   Сјурила сам се до Бристола, дочекала су ме граја и метеж. Сви су махнито јуришали до места евакуације.
   Кошава љутином ваја чудне гримасе. Људи у кишним мантилима гурају ме мамутским раменима. Падам на тле. Неко ми пружа руку и наставља даље. Тај поглед, да ли је то Миша, мој отуђени син? Идем за њим. Губим га у пучини људи. Диспрезована киша учинила је ликове мутним, али упамтила сам да носи карирани капут. Залазим дубље у гужву, пометња, народ узнемирен као пиксели на екрану. Па шта је ово, сви носе исте овакве капуте. Хватам длановима једног за образе, хладни су, желим да нам се погледи сусретну. То је Миша, или не, као да нешто недостаје. Исто чиним са следећим и следећим, сви они личе на мог сина. "То сам ја, Надежда, ја сам те родила, кажи нешто." Сви ћуте, сваком је лице непомично као карневалска  маска. Да ли дишу? Окрећу се и настављају некуд.
  Контуре града копне, сaкрила сам уплакане очи рукама, док као крвава штенца нису провириле, и угледали реку преда мном. Савски Амфитеатар, стаклени дивови пружају се уз обалоутврду, окренувши бетонска леђа граду. Над водом холограм Директора, говорио је о успеху друштва и пропасти појединца. Каже да је осумњичени приведен. "Правда, правда", театрално узвикује.   
  Ветар се раздувао, моја проседа коса остала је да лепрша као спаљена застава. Уво бруји,"Надежда, ти си смрт". Језивог ли шапата. Окренула сам се, али није било никог. Сумануто се смејем, ум се руши као брижљиво поставаљена петља домина.
" Е, нећеш га мајци!", повикала сам и отворила канистер.
"Серем се на тебе и твоје друштво!" Шљуснула сам текућину у Саву.  "Кој` сам курац икад се и туцала са тобом, господине Директоре!"
  Чуо се дуги бип, који је заглушио последњу реченицу.
  Затим је одјекнуо аплауз.
  Камуфлажа која заклања трибине прекопила се и открила публику, која је френитично тапшала и скандирала својим предимензионираним грлима.
"Добро дошли! Нема потребе посебно представљати нашег премијера и водитеља овог спектакла, Herr Директора!", најавио је ТВ презентер са лебдеће платформе.
  Приказа премијера удвостричила се и засијала убедљивим колоритом. Проговорила је.
  "Ово су ти, хуманисти, који би да нас мењају, а погледајте само каква је мржња у њима. Проклети, остаће на маргинама заувек, да подсећају, какви не смемо постати!"
  Пала сам на тле, ударајући песницама о билијарски прецизан травњак.  Љуба и Верка пришли су и завијали заједно са мном. Говорили су ми касније, у болници, да нису могли разлучити мој глас, од псећег лавежа, нити моју клечећу фигуру, од силуете мојих паса.

Quote from: Scordisk on 01-12-2016, 00:40:23
Čestitke svim učesnicima :) Samo još nismo završili komentarisanje, nemojte da pobegnete... :D

scordisk, ako te ne smara previše, bi li objasnio gdje se u tvojoj priči očitovao zadatak? sigurno negdje je, ali valjda mojim očima izmiče ...:)

Quote from: Savajat Erp on 25-11-2016, 17:04:19
Ђе с`, Лилит, брате мооој!  :lol:

ДИСАЊЕ - и на треће, додуше брзинско, читање нисам сконтао крај ове приче...да, дефинитивно сам сувише тупав да сконтам овако нешто :) Иначе, сасвим коректна прича, на тренутке има чудно и незграпно склопљене реченице, али допада ми се мрачни, тоталитарни свет који је створила...такође, не хватам задатак нигде, лажна зараза или лажни аутбрејк (што би рекао Скалоп) се помиње само у једној реченици, скоро па успутно, ако сам добро схватио.

savajte, u pravu si i ti svi koju kažu da ne razumiju kraj. da, priča je prisilno skraćena iz tehničkih razloga jer se stalno otimala kontroli i tražila još. zato je kraj ostao traljav i nejasan. no, što se tiče zadatka, em imam realan svijet, (mada meni i sada nije potpuno jasan taj termin dok pišemo fantastiku), em imam virus i to lažni, koji "traje" zbog uvođenja diktature. istina, spominje se u jednoj rečenici ali to ne umanjuje njen značaj za priču. simbolički gledano i diktatura je samo jedan oblik društvenog virusa, nešto što čovjeku oduzima mogućnost disanja i življenja.

@ bitanga - svaka čast na ažurnosti! Pročitaću izmenjenu verziju čim završim komentarisanje ostalih priča :)

@ saturnica - eee, da. Priču sam napisao kada je dat zadatak, dok sam još bio uveren da je "false outbrake" ili "buva" tema, i ja sam to možda protumačio na malo slobodniji način. Tipa, u paklu nema smejanja, tako da je epidemija zaraznog smeha outbrake, a i sprdanje je prvi korak ka demistifikovanju pozicije moćnika i tako to. A činjenica da ne možeš da radiš(vrtiš pedale) i da se smeješ istovremeno, i da na kraju sve ode u vražiju mater, cenio sam, čini outbrake lažnim, odnosno, nije izbavljenje kakvo je očekivano, i trebalo je da bude tragikomično. Odgovor na temu je, dakle, bio nategnut od početka, a kada je tema jasnije definisana na "lažni virus - realni svet" način, bila je i potpuno promašena, što nije moglo da promakne radioničarima :D Mislio sam da je povučem iz ovog kruga pre objavljivanja priči (nisam imao vremena da pišem novu jerbo sam morao da arbajtujem i još neke stvari), ali sam se predomislio i reko: neka je, šta sad, kad sam je već napisao, neka je i promašena.

Ujed - ne znam zašto mi je promakla ova priča. Pismena je, štaviše, i lepo, tečno je napisana sa pokojom duhovitom opaskom, što svakako pomaže da se stvari "začine" (vratićeš se - nije se vratila). Dopada mi se što je smeštena u vreme sadašnje, geografska odrednica - Balkan, što mi je uvek mnogo bolje nego kada su likovi neki generički anglosaksonski momci. Takođe, za smrdljivog Martina ogroman plus - svi su primetili da su se martini razmnožili ovoga leta, i da nije bilo sile da ih se otarasiš, pa je nekako i priča daleko relevantnija za mene.

I obrt je sasvim korektan, neočekivan, sa lepom završnisom, pa ako bih i morao da utvrdim zašto mi je ova priča ranije promakla, mislim da je do toga što je u jednom momentu naglo prekinuta, što je čini donekle konfuznom. sve ide super, đevojka dolazi kod doktora, upada sestra, sve je jasno i fino i tečno, i onda ide ovaj pasus koji samo prekida scenu u jednom momentu, i šalje nas nekgde drugde, iz ordinacije na lokal:

A onda ju je smrdibuba ujela.
Gricnula je i šefa osoblja u hotelu ''Grand''.
Dugo su lečili otoke, smejući se i drhtureći od straha. Sestra
je više strahovala, pošto je mogla da sluša lekarske pretpostavke.
Sama je pripovedala o napadu mutant-smrdibube, zlonamerno
puštene da žiteljima Srbije pije krv. Ili je pominjala ubojitu azijsku
vrstu, što pušta otrove i širi zarazu. Nisam siguran. Znam samo da
ništa nije zarazno kao strah.

Mislim, jasno je na kraju šta se desilo, ali je priča svejedno, u naglom prelazu, skočila sa priče o ljubavno-patološkom odnosu dvoje mladih, pravo neke šire događaje. I nije to problem, već ova rečenica o tome kako je gricnula šefa osoblja - pa otkud on sada tu? Valjda smo već apsolvirali da je devojka bila u hotelu i sve što se desilo. Malo me je to zbunilo, biće. Osim toga, dobra priča, i ako je pisana u minut do dvanaest, to bi mda objasnilo pomalo konfuzan prelaz :D A osim toga, frkaj e sa karakterima uvek, i to se nekako podrazumeva :D

Kad god nasednete posledice su jasne. Tema je bila savršena, a nasrtanje na nju je samo poremetilo pristup. Mogao bih da podsetim da su na početku egzistencije radionice neke od najboljih priča pisane izvan tema. Međutim, i prethodnu temu, o susretu sa vanzemaljicima, mogao bih na isti način da dovedem u pitanje. Međutim, meni je dovoljno da postoji potisak koji temu drži u fokusu. Meni je false outbreak prevara koja ima svoju cenu. Zato verujem Lillit iako nisam ništa čitao. Svi koji su posumnjali u motivaciju priče su pogrešili. Važno je da ste se osetili pozvanim da o tome pišete.

Pa dobro, da, mislim da u principu nema loše teme, već samo one koje su više i one koje su manje ograničavajuće, i obe mogućnosti i bastardi između su sasvim prihvatljivi (i manje ili više izazovni). Dapače, ova tema je inspirativna, i nije preterano ograničavajuća, ono što je mene saplelo jeste što se definicija teme malo izmenila, jerbo meni false outbrake i ne mora da ima veze sa virusima (asocijacija na viruse je uspostavljena jer su navedeni neki filmovi sa tom tematikom, ali kao primer šta ne treba).

Naravno da tema nije imala veze sa virusima. Imala je sa prevarom. Dat je samo primer. Šta ne treba.

Quote from: scallop on 01-12-2016, 15:18:01
Zato verujem Lillit iako nisam ništa čitao.

glava me zaboli kad pročitam ovakvu rečenicu (staću tu i neću komentarisati ceo post, premda... :lol: ).
šta hoću da kažem?
ako je odlučeno da radionica opet krene s radom i ako je dogovoreno da ti, boban i varvarin uzmete učešće u analizi priča (btw, razlika između mene i tebe je što ja komentarišem, a ti bi trebalo da analiziraš, e.g. ja sam nebitan šraf i fan lepe književnosti), meni zaista nije jasno kako je moguće da su priče nepročitane?

ko je kome šta i kako rekao, da li je tema ovakva ili onakva, da li je neko tražio pojašnjenje, da li ga nije dobio, etc?
to autore ne bi trebalo/smelo da opterećuje/zanima. njima je bitno da dobiju jasno definisanu temu, a ako im se ne učini jasnom, da im se odgovarajuće pojasni. pa majku mu, neka odgovornost mora da postoji?


sve ostalo (rijaliti_lajk) je za privatne poruke, mejlove i razgovore uživo.

Šta vredi kad za neke razgovori uživo, privatne poruke i mejlovi važe, a za neke ne važe. Ja sam i ovako više učestvovao u radu radionice nego Boban koji se istakao tvrdnjom da ja nikada (bar pet puta u istoj rečenici) neću priznati da je tema pogrešna. Takođe, nisam spreman da o tome raspravljam privatno, ne više, jer ne vredi. Neka nam ovde objasni da li želi svoju radionicu ili ne želi. Ako ne želi neka napiše, ako želi onda mora da bude spreman za saradnju. Ovako je on suzbio interesovanje za pisanje, doveo neke učesnike u dilemu šta je tema.


Da budemo načisto, nikada svi učesnici nisu u potpunosti odgovroili na temu, pa nijednom nismo nekog zbog toga obesili. Izvinjavam se dvojici učesnika čije pisanje nisam mogao da upoznam. I ja sam na gubitku. Posebno što nisu ni komentarisali tuđe priče, jer je komentar bitan deo rada radionice. Još jednom zahvaljujem onima koji jesu, jer su mi dali deli delimičan uvid.

ja u klin, ti u ploču (a safet isović nije u blizini :lol: ) i nećemo se razumeti glede ovog topika.
a i ne moramo.
live, let live i ne ukalupljuj.
hm, staviću u potpis.  xrofl

Naravno da nećemo. Udaraš u pogrešnu žicu. Čik, ako smeš malo na drugu stranu.

ne mogu da verujem da si ozbiljan i biće da imamo issue glede komunikacije jer pričam kineski?  :)
pa iz mog posta gore je jasno da se cela priča o odgovornosti i ispunjavanju dogovorenog (mislim na čitanje i analizu) odnosi na tebe i bobana.

no, pošto vam ja nisam mama, samo ću da ponovim da ne volim da vidim raspredanje po internetu tipa ko je kome šta i kako (što boban ne radi, da budem precizna), a što je potpuno irelevantno i ne bi smelo da ima uticaja na grandioznu :lol: ideju radionice.

takođe, ako jedan ne ispunjava, to drugom nije nikakvo opravdanje. nema kolektivne odgovornosti.


kad radim nešto, moj rezultat nije ovisan o tome da li neko drugi radi ili ne radi.
i sad stavljam tačku pošto sam još uvek na poslu (od jutros) i povremeno se upitam da li su mi sve daske na broju.
xremyb

Naravno da Boban kao kolovodja i Radmilo kao postavljac teme, a obojica kao iskusni pisci, treba da prokomentarisu price. Zar to uopste i moze biti sporno?

Quote from: lilit on 01-12-2016, 22:11:56
ne volim da vidim raspredanje po internetu tipa ko je kome šta i kako (što boban ne radi, da budem precizna).

Budući da sam fino i osetljivo biće poštedeću vas ubuduće.

Koga nema, bez njega se moze :)

Ili se ne može, ali to, naravno, zavisi od toga koga nema  :) 

Pa ako se mi entuzijasti, koji stvarno imamo zelju da vezbamo ovde lepo pisanije, drzimo nepokolebljivo u nasoj nameri, radionica nece propasti :D

Meni je u čitanju bitno da postoji atmosfera koja će me zgrabiti i voditi kroz priču. Kod kratke priče je bitno da ne budeg zagušena informacijama i da je obim opisanih događaja takav da ga ipak shvatim. Nisam glup čitalac, ali ne volim da se previše naprežem u čitanju.

AB AETERNO — nategnuta upornost da se održi lepo pisanje garnirano preteranim i prečestim metametaforama. Stalno imam utisak da ni pisac sam ne zna o čemu piše, a ja svakako od početka do kraja nisam shvatio o čemu se radi u priči.

DISANJE. Ovde je već prvim pasusom jasno da je autor gospodar teksta. Nema usiljene pretencioznosti kao u prvoj priči. Autor zna o čemu piše i svestan je da će umeti to znanje na dopadljiv način da prenese čitaocu. Ipak, ova priča ima neke probleme. Ekspozicija je predugačka. Prvo opisuje lika, pa njegov posao... onda se muči da nam u što manje reči dočara šta se u stvari događa i da bez zapleta ispriča priču.

KADA PADNE ZADNJI LIST — Ovo je bezvezarija od priče. Stiven King bi od prve tri strane napravio 300, ovde imamo golo prepričavanje. Likovi neuverljivi za sve pare. Karikaturalniji nego ono kako bi mali Perica zamišljao da bi se ponašali takvi moćnici. 

LAŽNI VIRUS ISTINE I ARČI — Ovo je zabavno osmišljeno, jedino nedostaje malo jača poenta, neki obrt koji bi zaustavio dah. Recimo da se najednom ispostavlja da je osoba koja priča priču zapravo Arči i da se sve to zapetljava, otprilike "Zašto svi sanjaju da sam umro?" Priča je vrtljanje u krug, trebalo je otkačiti se do krajnjih granica.

NA KRAJU PUTA - uh... u ovom pisanju ima kvaliteta, ali nasilno ubacivanje virusa da bi se odgovorilo na temu ne popravlja stvari. Pisanje je razmešteno u dugim pasusima sa malo dijaloga i gotovo da liči na početak kakvog romana. Ovde je moralo biti mnogo više dijaloga, kroz neka ponavljanja: otprilike: stade đavo pred njega i upita ga... pa nekoliko rečenica, onda opet malo kasnije na drugom mestu, u drugom vremenu, isto, takav nekakav ritam, a razgovori da budu domišljati, intrigantni, ne samo puko nabrajanje: "ja te lovim, ti se koprcaš." Šta je novo i pogrešno u tome da svi imamo nekakav rok za trčkaranje po ovom svetu, priča mi nije ponudila ništa da opravda svoje postojanje.

NI PAS NI MINISTAR - Ovoj priči bih mogao dati prelaznu ocenu za pismenost, ali osmišljenost i sve one lepe stvari zbog koji se čitaju priče nisu zastupljene. Sve je toliko nategnuto, a samo razrešenje, da je konkretan događaj neka vrsta rijaliti programa bez znanja pojedinca traži ipak mnogo više taktičnosti i suptilnosti u baratanju podacima i redosledu saopštavanja stvari. Karikaturalna karakterizacija ne doprinosi poboljšanju. Priča bi trebalo da počne iz neke sredine, da sve vreme bude dinamična, a da se junakinja seća u zgodnim prilikama svih onih stvari ispisanih na prve dve strane.

PRVI POLJUBAC - Ne znam. Ja ovakve priče ne volim i ne čitam. OK. Ovu sam pročitao, ali kao da nisam. S nekim dodatnom mukom verovatno bih pohvatao šta se tu sve dogodilo, ali loša karakterizacija, kljakav zaplet, skakanje s teme na temu... nerazumljiv tok misli glavne junakinje...

UJED Jao bre, kakve su ovo aluzije i metafore? Antiljubavna priča utkana u razna prepričavanja. Digresije kojima zaista nije mesto tamo (Primer: Na poljima i u baštama je sve divno rodilo, a Srbiju uporno davi besparica. Ali, tu, verovatno, dejstvuju i drugi razlozi. ) ... ja bih od autorke očekivao da se pod hitno uozbilji i počne da primenjuje ono što svi znamo da zna. Ima ova priča nekoliko sjajnih rečenica, ali nije dobro osmišljena. U prvom delu imamo prepričavanje dugog perioda njihove veze u najboljem maniru Danijele Stil. A na kraju pominjanje ujeda za srce i unutrašnjeg crvenila... uh.

Najpre, hvala na pažnji.


Neću braniti priču, pošto je urađena nabrzaka i ne spada među one koje ja sama smatram dobrim.
Ipak, ipak, prepričavanja ''dugog peroioda njihove veze'' (zašto dugog?) nema.
Tu su dve čisto informativne rečenice: jedna iz koje saznajemo da žena nije bila srećna niti zadovoljna (posle čujemo da je to odtud što želi za sebe samo najbolje i ne pristaje na nesavršenosti - moderna žena  xrofl ) i druga po kojoj znamo da ni muškarcu nije bilo idealno, ali da on ljubav malo drugačije shvata.
To se, možda, moglo i sažetije, ali ne vidim zašto bi moralo? Uštedela bih nešto malo prostora, a opet nedovoljno da drugi deo priče ispadne znatno bolji. Drugim delom sama nisam zadovoljna i ne mogu da budem, pošto se ono što sam zamislila ne da zgurati u kratku priču, ali dobro sad.


Sjajne rečenice, ako ih ima, u priči su sasvim slučajno, pošto ne težim da ih napravim i u priču ubacim, ali zato nijedna informacija nije tu slučajno. Po narodnom verovanju, koje je i meni poznato iz detinjstva, a ne sa neta, smrdibube donose pare i zato ih ne treba ubijati niti goniti iz kuće u kojoj se nastane. Masovno ubijanje ovih buba, koje su ustvari biljkožderi i ispijači biljnih sokova, mora dovesti do bujanja biljaka, ali možda napravi opšti besparicu. :)


Pretpostavljam da se sve ovo moglo lepše napisati i mogu da razumem nedopadanje.

Ne znam, doduše, kakav je manir Danijele Stil, nisam je nikad čitala. Znam samo da piše ljubiće.


Ali, šta to svi znamo da ja znam? Ja nemam pojma i verujem da si ovu rečenicu ubacio samo da tvoj sud ne bi zvučao sasvim neljubazno.







[/size]

kimura, izdrži. zagledanost se skupo plaća...:)
i nemoj se ljutiti, ali ja se od jutros, od kad sam otvorila oči i zabila ih u sagitu, ne prestajem ceriti. ne samo zbog Daniele Still, nego bogati, pogledaj ti te gazdine komentare. apropo toga, shvatim da smo se svi skupa raspekmezili. kao da nismo na sagiti nego kao da smo u kazalištu s monoklom na oku i gledamo Labuđe jezero. Tišina, pljesak i zadovoljan smješak.
nego... idemo li dalje ili stojimo na mjestu?
:)

Boban:

"...Šta je novo i pogrešno u tome da svi imamo nekakav rok za trčkaranje po ovom svetu, priča mi nije ponudila ništa da opravda svoje postojanje..."

E sad,,, jedan holivudski producent davno reče: "Priča o Pepeljugi prodata je dosad sto puta, i može da se proda bar  još sto puta -  zavisi od toga da li umete da pričate." " :lol:

Sticajem nekih okolnosti koje nisam voljan da objašnjavam bio sam u (ne)prilici da priređujem rukoipis za štampu osobe kojoj je životni san i postavljeni doseg bilo da piše kao Danijela Stil, pa sam prvo pročitao dve neke knjige dotične, koje su joj najbolje i najpoznatije. Taj manir Danijele Stil u opisivanju veza između muškarca i žene je vrlo karakterističan, u malo teksta se nude veći vremenski razmaci... Zamislite da bi King od ove kimurtine priče napisao roman od 700 strana. A Danijela Stil bi sve stavila u jedan pasus. Priču sam morao posmatrati kao ljubavnu pa otud sva ova poređenja. Čoveka je ostavila žena, on je patio zbog toga, onda se malo nadao, malo očajavao i na kraju ima jetko zadovoljstvo da prisustvuje njenoj nesreći i pravda se zbog odsustva saosećanja time da je eto, ona prva počela. To je zaplet dostojan jednog pasusa Danijele Stil.
kimura je relativno sjajno vivisecirala muški karakter; naime, žene se često razočaraju posle dugogodišnje veze kada shvate da je njihov odabranik i dalje isti kao što je bio. "Ja sam se nadala da ćeš se promeniti", pa ispada da je ona s njim ne zbog toga kakav jeste nego zbog njene vizije kakav će postati u idealnom slučaju.
Nisam ja džabe čitao Danijelu Stil, ali ako kimura kaže da nije, onda je to neki crv ženoumišljaja karakterističan za većinu njih, mislim, žena.

Quote from: varvarin on 02-12-2016, 10:15:08
Boban:

"...Šta je novo i pogrešno u tome da svi imamo nekakav rok za trčkaranje po ovom svetu, priča mi nije ponudila ništa da opravda svoje postojanje..."

E sad,,, jedan holivudski producent davno reče: "Priča o Pepeljugi prodata je dosad sto puta, i može da se proda bar  još sto puta -  zavisi od toga da li umete da pričate." " :lol:

ma ja nemam ništa protiv korišćenja postojećih motiva, ali ova priča je slaba na tehničkom nivou. Smenjuju se solidne rečenice, pasusi i metafore sa nekim rastrzanim asocijacijama na ko zna šta kao da pisac nije dovoljno kontrolisao priču. Kao da je uzjahao konja i prešao livadu s njim, a konj se sam vukao kako je hteo, otimao i jahač jedva da se održao u sedlu. I sada reći da on jeste prejahao livadu, ali je umetnički dojam svega toga dosta slab.

Potpisujem ono za  ŽENOUMIŠLJAJ!!  xcheers

ženski umišljaji uglavnom su benigne naravi i svedeni su tek na puku fantaziju da je muškarca kao kućnog ljubimca moguće dresirati. i sada, da ne bi netko pomislio kako postoje samo takvi umišljaji. ima i muških. lijepo su opisani u kimurinoj priči. u njoj stoji kako se dotični muškarac ne miri s tim da mu je žena dala nogu u dupe. odmah nakon toga slijedi muški umišljaj; ako nećeš moja biti milom, hoćeš silom. njena priča obrađuje jedan ljubavni kliše i u biti je preslika naše stvarnosti.

dakle, i ti se slažeš da je u pitanju naša fantazmagorična Danijela Stil.

Quote from: Boban on 02-12-2016, 12:17:53
dakle, i ti se slažeš da je u pitanju naša fantazmagorična Danijela Stil.

ja se samo slažem da je vrijeme da zadate novu temu. može i ljubavnoumišljajuću. :)

Quote from: Boban on 02-12-2016, 03:10:37

KADA PADNE ZADNJI LIST — . Stiven King bi od prve tri strane napravio 300

Пффф, могу и ја то!  :-D

Najveći problem gotovo svih ovih priča je odsustvo atmosfere.
Pisanje je ugovor između pisca i čitaoca. Pisac želi nešto da ispriča i pokušava to da uradi na originalan ili zabavan ili dobar način ili sve to odjednom.
Atmosfera se gradi tako što se situacija u priči fokusira na jednu osobu s kojom se čitalac poistovećuje i kada dobijemo tu vezu, onda čitalac zajedno sa akterom strepi i raduje se kroz tekst. Ako nema te veze, onda je sve to skup nekakvih naoko povezanih reči i rečenica i ništa više.
Najlakši način da ne uspostavite kontakt sa čitaocem jeste da stalno menjate tačku gledišta. OK, neko će sad odmah naći primere iz svetske i vrhunske književnosti da to nije tako, ali u ogromnom, dakle OGROMNOM procentu šetanje tačke gledišta otupljhuje usredsređenje čitaoca i čini da nema poistovećivanja. Čas jedno, čas drugo, pa ko želi tako da se cima?

Pisanje fantastike otežano je uvođenjem mesta, stvari i osoba koje u stvarnosti ne postoje. Kada Bukovski napiše "Izašao sam iz taksija na Brodveju i pokupio kurvu u kafani"... tu je sve jasno: i gde se priča događa i ko su akteri i šta se od njih očekuje. Njemu je lako da se skoncentriše na finese u dijalozima jer se znatan deo svega pomenutog podrazumeva. A SF pisac ako je radnju smestio na interstelarnu birtiju gde dolaze pripadnici osam vanzemaljskih civilizacija, a zbog slabe gravitacije pića se ispijaju iz specijalnih posuda na cevčicu... onda to nije nimalo lako uklopiti. Ono za šta Bukovskom treba jedna rečenica, nama treba nekoliko pasusa. A opisi su dosadni, tako da stepen snalaženja mora biti na visokom nivou.

Ponekad pisci pišu svoje priče s onoliko opisa mesta i okoline kao što radi Bukovski, jurcaju kroz svoje izmaštane svetove i uvrnute stvorove ne hajući za muke čitalaca. Ali ja ne volim da se mučim kada čitam, ja volim da mi sve bude jasno kao kod Bukovskog i da pratim nadigravanje dijaloga, neobičnih situacija i neočekivanih sledova događaja.

Izašao sam iz galaktičkog taksija na galaktičkom Brodveju i pokupio galaktičku kurvu u galaktičkoj kafani. Kurva se zvala Hloyge...

Quote from: Boban on 02-12-2016, 13:40:58
Najveći problem gotovo svih ovih priča je odsustvo atmosfere...

S ovim se potpuno slažem. A ovo ti je jedan od najsadržajnijih postova do sada.

Quote from: Boban on 02-12-2016, 12:17:53
dakle, i ti se slažeš da je u pitanju naša fantazmagorična Danijela Stil.

Dakle, nateraćeš me da idem u biblioteku i da saznam do koje mere treba da se uvredim!

Sad, atmosfera...
Na malom prostoru to nije lako postići, ali nije ni nemoguće. Najlakše je kad se priča ispriča iz prvog lica, sve u jednom duhu i dahu. Komplikovane konstrukcije ne dolaze u obzir.
Sa druge strane, tu postoji opasnost da se priča pretvoru u jednu od beskrajno dosadnih  (za mene) pesama u prozi.

Sto ste bre svi osetljivi nesto. K`o iz neke Bajagine pesme da ste izasli :D

Јеси л` вид`о?! Једини ја стојим постојано кано клисурина на сва ниподоштавања оних који не схватају сав гениј мог литерарног чеда!  :lol:

Quote from: Boban on 02-12-2016, 10:21:13
Čoveka je ostavila žena, on je patio zbog toga, onda se malo nadao, malo očajavao i na kraju ima jetko zadovoljstvo da prisustvuje njenoj nesreći i pravda se zbog odsustva saosećanja time da je eto, ona prva počela.

Pod utiskom pominjanja slavnog Danijelinog imena, nisam ni primetila ovo!
Dakle, momak nije tek prisustvovao njenoj nesreći. On ju je izazvao. I nema potrebu da se opravda.

Slusaj kimura, najbolje da ja i ti nekako spojimo price u jednu. Ti imas radnju ja imam atmosferu. I u mojoj prici ima blago upokojenih/ smrznuti ljudi, a ima i u tvojoj. Moj zenski lik je puno opakiji od tvoga cime je izbjegnut klise lik iz romana Danijele Still. Uzmemo li tu cinjenicu u obzir, kako bi bilo da zena iz moje price upokoji muskarca iz tvoje, a sve sa smrdljivim bubama iz tvoje price i obilnim pusackim dimom iz moje price. Razmisli...

Ja ne vidim razlog da se Kimura sekira što je porede sa Danijelom Stil. Njene se knjige prodaju bolje od bilo koje SF/F/H knjige.

Quote from: Scordisk on 01-12-2016, 14:29:52
@ bitanga - svaka čast na ažurnosti! Pročitaću izmenjenu verziju čim završim komentarisanje ostalih priča :)

Malo sam pozurio, poslacu ti nastelovaniju verziju :D

Ujed - meni je ova prica bila poprilicno komicna, ne znam mozda ja imam cudan smisao za humor,  te posesivan muskarac, propala veza, ujedi stenica, nekakvi crevni ojedi, smesne poze, pa jos i Kopaonik. Nisam siguran da je to bila namera autora, ali mislim da bi ova prica bolje funkcionisala kao neka crna komedija.

bite-danke, ne lupetaj... od 10 najprodavanijih knjiga, 8 su iz SF/F/H žanra.

Nije to poređenje za pisanje, nego tematika i pristup obradi iste. Ranije je bilo drugačije; pamtimo kimuru kao stabilnu i pouzdanu.

Quote from: Boban on 02-12-2016, 18:29:47
bite-danke, ne lupetaj... od 10 najprodavanijih knjiga, 8 su iz SF/F/H žanra.

Nije to poređenje za pisanje, nego tematika i pristup obradi iste. Ranije je bilo drugačije; pamtimo kimuru kao stabilnu i pouzdanu.

To ti je bre Stipan napisao.

Jeste da je Stipan napisao, ali je Bite-Danke zadužen za lupetanje....

Quote from: Stipan on 02-12-2016, 19:37:05
Jeste da je Stipan napisao, ali je Bite-Danke zadužen za lupetanje....

xfuck5 xfuck5 xfuck5

Quote from: bitanga on 02-12-2016, 18:27:14
Ujed - meni je ova prica bila poprilicno komicna, ne znam mozda ja imam cudan smisao za humor,  te posesivan muskarac, propala veza, ujedi stenica, nekakvi crevni ojedi, smesne poze, pa jos i Kopaonik. Nisam siguran da je to bila namera autora, ali mislim da bi ova prica bolje funkcionisala kao neka crna komedija.

Imaš pravo. Ja ti ne mogu napisati nešto urnebesno smešno, nešto od čega ćeš se držati za stomak i kikotati, nije mi takav karakter, ali računala sam da će ova priča izmamiti neki smešak. Bar zbog smrdibuba.

ahahaha, ajoj, jel to daninela stil na profilki?  :|

Kako može bilo šta sa smrdibubama da bude smešno?
Kimura uvek smišlja višeslojne priče sa nekoliko uzajamnih događajčića i ponekad mi se to dopadne, ponekad ne; eto, poslednje dve su mi nekako klimave, ali pola mojih primedbi su vrlo subjektivne.

Danijelče se dobro drži za svojih sedamdeset.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg7.bdbphotos.com%2Fimages%2Fhuge%2F3%2Fc%2F3cdy6p58u3m99538.jpg%3Fdjet1p5k&hash=baee01a0b90fb6c06f17d6d8dee4e31191e9a18f)

Smrdljivi martini su aktuelna tema!

Inace, dobro se drzi bakutaner, slazem se xnerd

Ko je, kada i zašto proterao Scallopa sa Radionice?

Jes da sam to video na nekom desetom topiku, ali tiče se ovoga....

Quote from: Kimura on 03-12-2016, 12:23:47

Quote from: bitanga on 02-12-2016, 18:27:14
Ujed - meni je ova prica bila poprilicno komicna, ne znam mozda ja imam cudan smisao za humor,  te posesivan muskarac, propala veza, ujedi stenica, nekakvi crevni ojedi, smesne poze, pa jos i Kopaonik. Nisam siguran da je to bila namera autora, ali mislim da bi ova prica bolje funkcionisala kao neka crna komedija.

Imaš pravo. Ja ti ne mogu napisati nešto urnebesno smešno, nešto od čega ćeš se držati za stomak i kikotati, nije mi takav karakter, ali računala sam da će ova priča izmamiti neki smešak. Bar zbog smrdibuba.

Meni je to malo bilo problematicno u prici, cas je mrtva ozbiljna, cas smrdi bube i ojedi na nezgodnim mestima, nisam bas bio siguran sta citam, podsetilo me je na neke horore B produkcije, za koje nisi siguran da li su slucajno ili namerno ispali smesni.

Quote from: Boban on 03-12-2016, 14:02:45

Danijelče se dobro drži za svojih sedamdeset.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg7.bdbphotos.com%2Fimages%2Fhuge%2F3%2Fc%2F3cdy6p58u3m99538.jpg%3Fdjet1p5k&hash=baee01a0b90fb6c06f17d6d8dee4e31191e9a18f)

Eto nabacite je Scallopu  xremyb

Bravo Bitango! Ovo je stvarno bio podao udarac.

Quote from: Stipan on 03-12-2016, 14:29:12
Bravo Bitango! Ovo je stvarno bio podao udarac.

Sto bre? :)

Dripci na ovom forumu nisu inovacija. Oni su samo posledica osnovnog pristupa.

ako si već odlučio da ne učestvuješ, onda je red da prestaneš da tražiš da se svi koje proglasiš za dripce oteraju s foruma.

Što ne bih? Čim me mamlaz napadne, ja po labrnji. Jednom bi i ti mene mogao da braniš.

I, čuvaj ga. On ti je uporište.

Postupaš izuzetno nefer. Pritom lažeš... dobro pamtim nekoliko tvojih ucena da uklonim određene ljude ili nećeš učestvovati i naknadno dodatnih uslova i poduslova.
Ponašaš se kao EU prema Srbiji; šta god da ispunim, uvek ima još zahteva.
Hajde da to završimo već jednom... rekao si da nećeš učestvovati više u radu i komentarisanju radionice. Krenimo od toga. Ispuni svoju reč.

Moja reč stoji. Jebe mi se za tvoju radionicu. Ali, kad me neki kreten napadne odgovoriću.

Kad nađeš gde sam zahtevao da nekog ukloniš to će biti događaj. Pokušaj da kontrolišeš svoj karakter i možda bude bolje.

Quote from: scallop on 03-12-2016, 16:45:40
Moja reč stoji. Jebe mi se za tvoju radionicu. Ali, kad me neki kreten napadne odgovoriću.

Predlazem da napadnete radionicu novom pricom. Bolje ce izgledati nego ovako kako sad izgleda.

Quote from: saturnica on 03-12-2016, 20:16:32

Quote from: scallop on 03-12-2016, 16:45:40
Moja reč stoji. Jebe mi se za tvoju radionicu. Ali, kad me neki kreten napadne odgovoriću.

Predlazem da napadnete radionicu novom pricom. Bolje ce izgledati nego ovako kako sad izgleda.

A da ja, jednom, za promenu, ne budem krivac?

Meni trebalo par godina da skontam koliko ko ima godina, a bitanga sve zna.

Ovde nešto sigurno nije kako bi trebalo da bude. Ko ovde šta radi, ko koga ucenjuje i ko mulja ispod žita jako je teško proceniti. Mnogo toga i dalje ne razumem.

Jel to nešto novo?

Misliš što ja ništa ne razumem? Ma jok...

Quote from: Stipan on 03-12-2016, 20:43:31
Ovde nešto sigurno nije kako bi trebalo da bude. Ko ovde šta radi, ko koga ucenjuje i ko mulja ispod žita jako je teško proceniti. Mnogo toga i dalje ne razumem.

A gde tvoja prica za ovaj krug?

Nisam imao vremena, a verovatno ni u novom krugu neću učestvovati iz istog razloga.

Em radim kao urednik za Novu Poetiku, što podrazumeva čitanje gomile svakojakih  priča, em završavam sopstvenu zbirku priča, pa zaista više ne znam gde mi je glava, a gde dupe.

Prema tome, na prisilnom sam odmoru do daljnjeg...

Quote from: scallop on 03-12-2016, 20:35:23

Quote from: saturnica on 03-12-2016, 20:16:32

Quote from: scallop on 03-12-2016, 16:45:40
Moja reč stoji. Jebe mi se za tvoju radionicu. Ali, kad me neki kreten napadne odgovoriću.

Predlazem da napadnete radionicu novom pricom. Bolje ce izgledati nego ovako kako sad izgleda.

A da ja, jednom, za promenu, ne budem krivac?

Nije tocno da ste vi uvijek onaj koji je u krivu, nego Radmilo niste uvijek u pravu. 
Je li mozemo sad nastaviti pisati price, u dobrom duhu, nadam se... :)

 :-x :-x :-x


Ko vam brani? Ja sam samo lažov, ucenjivač i postavljač nemogućih tema.

https://www.youtube.com/watch?v=7da1-teWF2Q

Quote from: scallop on 03-12-2016, 21:45:49
:-x :-x :-x


Ko vam brani? Ja sam samo lažov, ucenjivač i postavljač nemogućih tema.

Radmilo, ne pretjerujte.

Možda mi se priviđa. Hajde, ne pominjite me uopšte, ni na koji način i biće sve u redu.

Quote from: saturnica on 03-12-2016, 22:48:00

Quote from: scallop on 03-12-2016, 21:45:49
:-x :-x :-x


Ko vam brani? Ja sam samo lažov, ucenjivač i postavljač nemogućih tema.

Radmilo, ne pretjerujte.

A zamislite kako je meni, koji se rvem s njim od 1981. godine kada sam mu objavio prvu SF priču.

Molio sam da me ne pominjete. Boban nije ništa "objavio", niti je to bila moja "prva priča". Bio je to zajednički fanzin u koji nismo znali šta da strpamo.

Ali ja sam bio urednik, a ti pisac koji je ponudio priču... ne možeš menjati istoriju.

Nit si ti bio urednik, nit sam ja bio pisac.

eto ti ga sad... više nisi u stanju da obuzdaš svoju iskrivljenu percepciju stvarnosti.
radmilo, nije greh ponekad ne biti u pravu... meni se to stalno događa; zašto misliš da se tebi nikada ne posreći da pogrešiš?

Slažem se da se tebi stalno događa. Ja sam malo samokritičniji. I ne umem da lažem kao ti.

Ukratko, veliki igraći su upali u konflikt, a Radionica sad zavisi od malih igrača...

Pa pišite. Ne dajte da se jedna velika ideja ugasi zbog nečije samoživosti.

Jebeš legende. Vaše vreme tek dolazi...