Radionica broj 58 - novembar 2016 - priče i glasanje

[Boban]

Zbirni word sa svih osam priča: http://znaksagite.com/D/2016/58/58_sve.doc

Sve to u PDF-u: http://znaksagite.com/D/2016/58/58_sve.pdf

Svako ko hoće da glasa treba da odabere dve priča bez redosleda koje smatra da su najbolje i njihove brojeve da pošalje kao privatnu poruku na glasanje2016:
Ili meni na mejl znaksagite@yahoo.com, ako neko baš neće da se registruje na forum, a želeo bi da priloži svoje mišljenje.
Uzimaće se u obzir samo ona glasanja koja sadrže dve pomenute priče.

Pisci koji su priložili priču treba da pogledaju da li je njihov rad prenet ovde na odgovarajući način i ukoliko imaju kakvu primednu da reaguju što pre.

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: LAŽNA PRIČA O PROVALI VIRUSA I BAKTERIJA U REALNI SVET.

Čitanje i glasanje traje do utorka u podne; dakle 12,00. Do tada bez ikakvih komentara na priče.

[bitanga]

Da li sam ja to pogresno shvatio temu ili price generalno nisu odgovorile na istu?

[Kimura]

Da nije rano za komentarisanje?

[bitanga]

Da nije rano za komentarisanje?

Nijednu pricu konkretno nisam spomenuo

[Kimura]

Sada mogu da se složim sa tobom, Bitango.
Učesnici se uglavnom nisu držali teme ili su pošli od toga da im nepreciznost zadataka daje veću slobodu. Bilo kako bilo, meni je, pored običnog dopadanja, pri glasanju bilo bitno samo jedno: koliko je koji autor ''gospodar'' u svojoj kući, tj. priči. Prednost sam dala onima za koje mi se učinilo da su znali šta su hteli, te da su to uglavnom i postigli.

[Boban]

Glasanje završeno. Ukupno je glasalo 9 ljudi ( http://www.znaksagite.com/D/2016/58/glasanje58.htm ).
Priče 2 i 5 su dobile po 4 glasa, priča 1 tri glasa, priče 6, 7 i 8 po dva i priča 4 jedan glas. Priča bez ijednog glasa je 3.

[bitanga]

Glasao sam i ja.

[bitanga]

01 — AB AETERNO
03 — KADA PADNE ZADNJI LIST

[Kimura]

 Da nisi poslao i priču broj 9? 

[bitanga]

Da nisi poslao i priču broj 9? 

Jok ja

[Scordisk]

Da nisi poslao i priču broj 9? 

Deset minuta gledam i pokušavam da dokonam šta ovaj smajli radi 

[Džek]

Meni se čini da se teleportuje po ST tehnologiji.

[Scordisk]

Da, da, al ne može da se odluči, to me je bunilo...

[bitanga]

Sada mogu da se složim sa tobom, Bitango.
Učesnici se uglavnom nisu držali teme ili su pošli od toga da im nepreciznost zadataka daje veću slobodu. Bilo kako bilo, meni je, pored običnog dopadanja, pri glasanju bilo bitno samo jedno: koliko je koji autor ''gospodar'' u svojoj kući, tj. priči. Prednost sam dala onima za koje mi se učinilo da su znali šta su hteli, te da su to uglavnom i postigli.

Tema je prokletstvo ovog kruga radionice, zatvorena i kruta, nije se bas pokazala bogzna kako inspirativna za radionicare. I mozda je ovo nauk da se ne daju vise teme gde se vec unapred zna kraj? Ja sam glasao za prvu pricu jer je napisana zrelo, mada preteruje sa nekakvim istorijskim referencama, iako bezobrazno mnogo nije odgovorila na temu i za trecu, koja mi je delovala kao da, manje-vise, jeste odgovorila.

[Boban]

01 — AB AETERNO
03 — KADA PADNE ZADNJI LIST

Da, ovo mi je stiglo na mejl, a nisam otvarao mejl od sinoć pa mi je promaklo.
Dakle, sad i priča 1 ima 4 glasa, a priča 3 nije više bez glasova.

[saturnica]

Ujed

Tko kaže da u ovoj priči zadana tema nije ispoštovana, gadno griješi. Imamo realan svijet, što većina drugih priča nema. Imamo priču o lažnom virusu i a imamo i razmišljanje o tome što je strah i nije li on ustvari najveća zaraza koja se može dogoditi čovječanstvu. Stil pripovijedanja govori o dobrom i iskusnom piscu i naprosto mami na čitanje. U njoj nema ni slova viška, a ni manjka. Cijeli pasusi koji se odnose na razmišljanje o šutnji koja se događa u vezama, među ljudima, napisana je tako dobro i vješto da je time istovremeno postignuta i odlična psihologija likova. Time je priča samo dobila na vrijednosti. A u kratkoj priči od 6000 karaktera, tako što postići nije mala stvar. Kraj je odličan i neočekivan, a poentiranje s ujedom za srce fantastično. Malo je reći da je priča, što se mene tiče, napisana za čistu peticu.

[saturnica]

Prvi Poljubac

I ova mi je priča stilski dobro napisana. Ono što me u njoj mučilo bilo je pitanje je li ispoštovana tema o realanom svijetu. U redu, Japuni su se stopili s domaćim stanovništvom. Je li to realnost ili ne? U kakvo okruženje uopće smjestiti radnju, a da se može nazvati realnom? Mislim da je zbog toga većina priča u ovom krugu kiksala. Ova priča za razliku od ostalih, obiluje humorom. Ili sam ga ja makar u njoj vidjela. Zabavljala sam se s njom od početka do kraja. Malo mi je zasmetala laka smrt majke i brata. Čak i nakon tog incidenta, priča i dalje ostaje u duhovitom i pomalo sprdajućem tonu, a preko poginuća članova obitelji, nekako se olako prešlo, što i nije baš u redu. K vragu, pa ipak ih je junakinja voljela. Ja bi ih bila ostavila na životu.
Zaraženi japunski mužijak, gledanje u japunski pasulj, alijenofilka... ovi nazivi i ideje oko kojih autor plete cijelu priču su me naprosto oduševile. Priča se na neki lakrdijaški način dotiče i naše realnosti, spominjući međugalaktički rasizam i poentiranje da je dovoljno da se poljubimo da bi shvatili da tu stvar radimo na potpuno identičan način, pripadali ovoj ili onoj rasi.

[Kimura]

Tema je prokletstvo ovog kruga radionice, zatvorena i kruta, nije se bas pokazala bogzna kako inspirativna za radionicare. I mozda je ovo nauk da se ne daju vise teme gde se vec unapred zna kraj?

A možeš sve postaviti i ovako: nismo bili dovoljno sposobni da sa datim zadatkom izađemo na kraj.

Meni je, recimo, kod ovih radionica najbolje to što me navode da razmišljam i pišem na teme koje verovatno nikada ne bi bile moje. U zadatku opšteg tipa (pišimo o ljubavi i slobodi i sl.) nema mnogo izazova.

[Boban]

Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali ova tema ne može da se odbrani.
Ja sam čak imao neku ideju o čemu bih mogao da pišem, ali ja volim priče u kojima čitalac kada krene sa čitanjem nema ideju kuda to vodi; u ovakvoj postavci gde je zadat zaplet na ovako eksplicitan način sve se gubi; ni ja kao pisac ne mogu da uživam, ni čitaoci, jednostavno, ovo jeste možda dobro kao vežba, ali ništa dalje i više od toga.

[saturnica]

Ni pas, ni ministar

Do rečenice; ,,Drugarice stanite!", sve je prepričano. Nakon toga slijedi jedna maglovita priča kojoj nisam uspjela pohvatati sve konce. Susret glavne junakinje s tkz. teroristom ostao je nejasan i prilično neuvjerljiv. Što je bilo u kanistru i što se dogodilo nakon što je sadržaj izliven u Savu? ,,Koji kurac sam ikad se i tucala s tobom?" Kakva je ova rečenica? Tko se s kim i zašto? Mislim, shvaćam ja da priča ima nekakvu poruku koja bi se trebala odnositi na korumpirano društvo i novinare, ali rekla bih da nije dobro tehnički izvedena. Možda joj je falilo prostora da se bolje izrazi. Možda i spisateljskog iskustva.

[saturnica]

Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali...

kimura, ovaj te opet optužuje da si zagledana...

[scallop]

Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali ova tema ne može da se odbrani.

Bobane, kad ti bitanga postane zastupnik, treba da se zabrineš na koga se oslanjaš. Rezultat ove radioničke teme je isključivo posledica tvoje potrebe da se obračunavaš sa mnom, makar uništavanjem sopstvene radionice. Ne možeš ni ti postati bolji, ako mene predstaviš gorim, kao ni svi drugi koji su na mene nasrtali.

[Kimura]

Jasno je da će Kimura braniti skalopa, ali...

kimura, ovaj te opet optužuje da si zagledana...

Da, već postaje neprijatno 

Šalu na stranu, odavno je neprijatno. Valjda se možete i bez mene (ili Bitange, svejedno) obračunati? Jedan na jedan?

[Boban]

ma ne možeš se s njim obračunati kada on nikada, ali nikada, baš nikadana, nikada i nikada neće priznati da je pogrešio. Braniće svaku brljotinu do poslednjeg daha.

[Kimura]

Pa zar nisi napisao nešto kao: ako tema bude dobra, biće moja zasluga jer sam verovao Radmilu, ako bude loša, biće njegova svojeglavost?

Tema je takva kakva je, odgovorio je na nju svako ko je mogao ili hteo, onako nako je umeo, zašto se i dalje zadržavamo na tome?
Ja ne branim nikoga, tek mislim da, pošto si već dao mogućnost drugome da zadaje temu, valja da to čovečanski izdržiš do kraja.

[scallop]

Evo, priznaću. Pogrešio sam svaki put kad sam poverovao da se sa tobom može sarađivati. Ako je preko 80% informacija na internetu u sferi lažnih provala, onda ste imali neverovatno operativnu temu.

[Scordisk]

E, bre, što ste dosadni vas dvojica, kao dve babe.

Nije loša tema, sama po sebi, možda je samo problem što nije baš od početka jasno definisana, pa je ostalo nedorečeno da li je u pitanju buva, provala virusa ili nešto treće (posle je to razjašnjeno, al dobro). Ipak, ovakva kakva jeste, tema je sasvim pristojna: istina, nudi i zaplet i rasplet kao premisu, ali to onda samo znači da se treba naknadno potruditi da se to nadgradi.

Ironično, one priče koje su u potpunosti ispoštovale temu i dodale nešto svoje, uskratio sam za glasove, pa sam glasao za dve koje ili nisam do kraja razumeo, ili su ostale otvorenog i nedorečenog kraja, ali mi se svidelo kako su napisane. To mu dođe "Disanje", koje prenosi baš finu, mračnu, noarovsku atmosferu, sve sa ciničnim naratorom u prvom planu, i olupanim i razočaranim ljudima, što je sasvim korektno upakovano. Ima i nekoliko genijalnih zapažanja i pristojne filozofije (jači uvek slabijeg tlači), s čime se ionako redovno susrećemo, jedino mi je veza između  "spavača", pobune na predsednika i kancerogenog naratora ostala nejasna, al pretpostavljam da je i to u finkciji "lažne provale". Da li je do mojih ograničenih kapaciteta, ili je autor zabašurio kraj, to ne znam, ali meni nije sve baš bilo najjasnije šta se događa/treba da se dogodi. No, svejedno, lepo je napisano i ima uverljivu, distinktivnu atmosferu u poređenju sa ostalim pričama, i zapravo sam je uživao čitajući

Na kraju puta mi se dopala takođe zbog načina na koji je napisana, a i zbog atmosfere: sve je kao da si se oždrao psilociba ili kao da umireš od denga groznice, pa imaš priviđenja. Priča mi je tek donekle jasna (od sudbe se ne mere pobeći, jel?), ali ni to nije baš najjasnije (đe majmuni beže? zašto su jedni zeleni a drugi albino? šta se deršava?), ali, kao štop rekoh, ovde mi je sama poenta bila u drugom planu, jer me je priča kupila time što te efektno prenese u jedan čudan, šaren i zabavan svet sa dosta neobičnih situacija i likova. Takođe, cerekanje majmuna daje tu neku grozničavu strukturu priči, i sve to lijepo zvuči sve skupa

[scallop]

Nikada nećete naučiti da pišete dok ne prepoznate razliku između napadača i napadnutog.


Scordisk, ponovo zaključuješ nešto što nije tačno. Molim da mi se precizno objasni šta je u aktuelnoj temi zaplet, a šta rasplet? Takođe, ostao sam uskraćen i za objašnjenje kako to da voliš da u priči prepoznaš svoje "šarene svetove", a istovremeno ti smeta ako je priča napisana sa "otvorenom krajem".

[Scordisk]

Ajajaj, hajde der da ne bude nesporazuma i u ovom krugu. Što se tiče vaše čarke - neam ništa protiv, radite šta 'oćete, ja ionako kada vidim kako se tezgari svađaju na pijaci, uglavnom me i ne interesira ko je poć'o rat Samo mi je smešno što odmah opalite ofanzivu jedan na drugoga , a ni tuc muc o pričama.

Što se teme tiče, ja provalu virusa vidim kao zaplet, a činjenicu da je ona lažna, da je to buva, vidim kao rasplet, pošto nam već u startu govori o prirodi tog incidenta. Pretpostavljam da bi to bio pristojan rasplet neke priče o provali virusa u svet: ovako, autori su to morali uzeti kao premisu, dakle, i premestiti težište zapleta na drugu stranu. I to je u redu, bilo je i sličnih tema (ona sa mašinom koja predskazuje smrt, a glavni junak MORA da neće da je koristi), i to je lepo funkcionisalo, tako da ne vidim šta nije u redu.

Što se tiče "šarenih svetova" i "otvorenog kraja" - ja volim kada je priča šarena, sa prijemčivom atmosferom, interesantnim likovima i konkretnim, solidnim krajem (bez otvorenosti), ali u kontekstvu pedeset i osme radionice, biralo se među onim što je u ponudi, pa ne mogu biti previše izbirljiv. Meni otvoren kraj u crtici gotovo nikada nije plus, pre je minus, a razlog što sam se opredelio za dve priče koje su zabašurenije s poentom nego ostale, jeste u tome što mi je uverljivost tih svetova, pa i sam stil pisanja, bio lepši nego u ostalim pričama, koje opet možda imaju konkretnije i jasnije završnice, ali su ispripovedane ovako i onako (jedna mi je priča za bilo kakvo glasanje otpala kada sam pročitao "WTF?". meni je to i u standardnom govoru jeziva poštaplica (ili šta god), a u nečemu što pretenduje da bude literatura mi izaziva gorušicu 

[Scordisk]

Ni pas ni ministar - ova mi se isto dopala, pre svega zato što je autor/ka ima sasvim lucidan pojam o "realnom svetu". Ili ja prosto volim kada priča opali šlajmaru tamo gde joj je i mesto - u dnevnopolitičkoj zbilji. I kraj je jasan, i prilično relevantan, pošto se takvi bizarni obrti deo balkanske dnevnopolitičke kuhinje već dugi niz decenija i vekova, a sada smo, u godini 2016. stigli već u terminalnu fazu svega toga (dobili smo internet), i lepo je da se neko osvrće na to.

Ono što mi je bila osnovna zamerka, jeste to što je ovo solidna priča koja bi, barem po meni, mogla da bude mnogo bolja.

Početak mi je suv, i dosadan:  "Završila sam fakultet, zaposlila se...", nekako mi zvuči kao pismo čitalaca, ili kao oni ljudi što u minut moraju reći sve o sebi pre nego što probaju da ti uvale herbalajf. Možda bi tu retrospektivu glavne junakinje mogao autor da provuče kroz priču, čisto da bi početak bio malo dinamičniji. Da počne odmah, već u Kameničkoj ulici, kada je vreme za pičvajz, i da se onda kroz dešavanja otkriju ti detalji iz prošlog života. Ili, barem meni tako deluje, to bi bilo interesantnije.

Za kraj mi je malo nejasno bilo zašto je baš čitava predstava napravljena oko junakinje, kada je ona već postal beznačajna za režim, te samim tim i nerelevantna za takvu predstavu. Da junakinja ima političku ili bilo kakvu moć, možda bi i vlast imala potrebe da je namaže katranom i perijem - ovako mi deluje malo naivno. Ipak, ideja je sasvim korektna, i tečno je napisano, i ostala mi je u sećanju nakon prvog iščitavanja

[Scordisk]

E, da - i po meni, ni pas ni ministar bi bili vrhunska priča da je zakovrnuta još više u pravcu satire i karikiranja  Bilo bi to bogougodno čitati

[scallop]

Ne vredi, Scordisk. Izvinjavam se zbog pitanja.

[Scordisk]

A što, nešto se nismo sporazumeli? Prihvatam mogućnost da je do mene (još se nisam lepo razbudio), pa da sam odgovorio na nešto treće... Daj, der, pojasni pitanje, scallope 

[Boban]

Postoji jedno pravilo dobre komunikacije: ako te neko ne razume, pomisli prvo da se nisi jasno izrazio, nemoj odmah zaključiti da je taj drugi glup, nezainteresovan, nesposoban i takve stvari.

[scallop]

Ti se, Bobane, i dalje pravi blesav, a ja ću pretpostaviti da nisam bio jasan. Kad napišem lažna provala, false outbreak ili štaveć, onda su to pridev i imenica, a nikako rasplet+zaplet. Lažna provala je zaplet, a sve što može da proistekne iz toga je rasplet. Da li je to jasnije?


Kad govorimo o otvorenim i zatvorenim krajevima, onda je otvoreni kraj literarni element koji nagoveštava nove priče, a zatvoreni kraj vrlo otvoreno kaže čitaocu - nema više.


Ako ćemo o "šarenim svetovima", legitimni su oni, onda govorimo da iz bilo kog događanja u priči može da nastane nova priča, ali nam je pisac nije ponudio. Recimo: "Prestao sam da pušim posle vikenda na Balatonu." Svaki čitalac može da zamisli svoju priču, ali, nje - nema. Ne može se ceniti priča po onome šta nije napisano.


Ako ćemo o atmosferi, ona je sasvim individualna. Neki pisci vole nagoveštaje, a neki drugi će da lože dok vam ne postane vruće. Mada, sumnjam da u gradnji kratke priče ima prostora i za stvaranje atmosfere.

[lilit]

meni ovaj drugi krug baš legao, taman nekako po mom ukusu


za razliku od prvog u kom je bilo i priča koje mi se nikako nisu dopale, ovde toga nije bilo.


disanje mi je numero uno i (nebitan info za autora ) mnogo dobro zvuči kad se čita naglas a u pozadini ide famous blue raincoat.
sve je tu u 5951 karaktera; i uvod i zaplet i rasplet i karakterizacija tri lika i savršeno shvatanje skalopove teme (bar kako sam je ja razumela a ne vidim da ju je bilo teško razumeti ).


      ,,Franco, ti vjeruješ da je epidemija, koja nas doduše jest prepolovila, još uvijek razlog policijskom satu? Nakon toliko vremena?"
,,To je način da se ljude zadrži iza zidova kuća. Da ih se drži na oku. Puštamo Predsjednika da još malo uljuljkuje svoju iluziju moći ..."



huh, volela bih da znam ovako da pišem. ne postoji rečenica koju bih promenila. klizi, seče gde treba, pa klizi, secka i tako do kraja. stilski prelepa.
(jedina zamerka: (meni) suvišno jedno S u prvoj i L u petoj rečenici  )

[Kimura]

Evo mojih, kako bi brat Savajat rekao, sasvim beznačajnih komentara:


AB AETERNO - lepo pisanje i ne mnogo više od toga. Idejno podržavam, ali uzalud. Priča gotovo da ne postoji, tu je tek pošalica nedovoljno jaka za bod. Čak bih prednost dala nekim drugim, nebodovanim pričama, koje nisu ovako stilski doterane niti završene - prosto zato što mi ovo liči na podvalu, pokušaj da se izvrda i prođe jeftinije.
Uviđam da sam jasna kao Žika Obretković, pa ako autor baš poželi, potrudiću se da bolje objasnim svoj stav.
Još bih dodala da su ovakve stvari mnogo efektnije ako su kraće.   


DISANJE- nedorađena priča. Zameram joj što je uspela da me uvuče u svoj svet, zainteresuje za likove i njihove tajne, a prekida se naglo, bez pravog, na emocionalnom nivou podržanog raspleta.  Ima, doduše, i nekih nejasnoća, ali mi to manje smeta od rečenog prekida baš kad je bilo najinteresantnije.


KADA PADNE ZADNJI LIST- korektna priča, ali ispričana ravno, neinteresantno, bez osobenosti u izrazu. Suprotnost prethodnoj priči, koja deluje nedomišljeno i pomalo razroko, ali tera da se razmišlja o njoj.


LAŽNI VIRUS ISTINE I ARČI- dala sam bod, oprostila WTF. A to čak nije jedina stilska greška (po mom nestručnom i zapravo nebitnom zapažanju)! Ima još da se trebi, mada mi se u načelu dopalo što je autor dosledno sproveo šta je zamislio. Nekom se može učiniti da to i nije neki kvalitet, ali greši. Sposobnost da izraziš ono što želiš, upravo onako kako želiš je velika stvar.

[lilit]

ujed me kupio krajem i (ne)namernom (?) referencom na oltre la porta, lilijane kavani.
lepe rečenice, lepi međuzaključci, stil ponekad malo zabaguje (ne samo kod potsetim ), al teče.
savršena karakterizacija ljubavi i kako ona može da izgleda, ćutanje vs. priča, učitavanja i čega ima i čega nema, i dokle smo spremni da idemo da dobijemo ono što hoćemo/želimo (e.g., meni je činjenica da je adrijana pod sedativima u bolnici + žrtva "konačno je moja!" akcije  (učitavam misli glavnom junaku) mogući rezultat lažne epidemije bez koje tog rezultata ne bi bilo).
tema apsolutno ispoštovana.
jadne bube, stradaše ni krive ni dužne.

[Kimura]

NA KRAJU PUTA- još lepog pisanja, ali ovoga puta više u funkciji... Deluje kao lepša sestra prve priče. Možda sam glupa, ali i ovde naslućujem pokušaj podaljivanja u odnosu na temu, samo veštije izveden. Ljudski stvor strepi i zazire od svega i svačega, luta, beži i vrti se kao pas koji juri svoj rep, sve do kraja gde ga čeka - izvesnost. To je ta metafora, zar ne? Ili sam sve promašila?
Ovde sam dala bod. Stvarno je lepo napisana.

[Kimura]

NI PAS NI MINISTAR - nije mi se dopala ova priča. Odbojni su mi dnevnopolitički momenti, to bi mi smetalo i da je veštije napisana. Sad, što se objektivne procene tiče, nije baš dobro skrojena. Deluje kao da se autor predomišljao šta bi i kako bi...   


PRVI POLJUBAC - simpatična priča, uz malu doradu bila bi veoma dobra. Slažem se sa Saturnicom da je stradanje malog brata i majke pomalo neprikladno. Odudara od veselog tona, a nije neophodno za samu priču.
Imam dilemu po pitanju razloga za serviranje lažne vesti: Japuni su hteli da se nekažnjeno provesele ili šta? 

[Palmer]

Hajde da i ja nešto počnem da komentarišem, možda sam i kompetentniji od ostalih, ne zbog znanja i iskustva u analizi konstrukcije priče, konzistentosti karaktera, ocene dinamike priče, pančlajnova itd. već zato što sam u pravom životu već bio glupa žrtva zavere i lažne epidemije sa imenom ''svinsjki grip''. Da. Ali nije me ujela svinja, kao junakinju dismrbuba već su mi na infektivnoj rekli, eto, da imam svinjoliki grip i da moram da kupim Tamiflu, antiviralni lek koji je misteriozno nestao posle fake epidemije.

Igra sudbine, htela je da sad radim u farmaciji i vidim iz prve ruke kako funkcioniše distribucija i šta su interesi...A danas? Svinje stradaju u Srbiji isto kao i pre, možda malo manje nego za vreme gripa, i sve se mislim ne bi bilo dobro dati svinji ljudski mozak i spoznaju, jebale bi majku ljudima počevši od Srba.

No, bilo kako bilo ujeli su me za mozak znate, sve vreme osećam da neću da sperem sramotu zbog nošenja maske preko face kako bih zaštitio bližnje. Al' tako to ide kad štitiš bližnje žrtvuješ ponos.

Njuška mi nije u međuvremenu izrasla, doduše volim da se češkam, ali ću se truditi da ne ispadnem svinja dok komentarišem priče jer u suprotonom možda promašim temu pa se ta epidemija koja me je pogodila svojom nus pojavom pokaže kao istinita!


Ujed
Početak pa odma' raskid. Tema aktuelna, smrdibuba nikad više nego ove godine. Najezda. Što kaže Albahari, legeda nekad nastane pre nekad posle čoveka. Drugi slučaj je jednostavniji, a pritom je smrdibuba plod kolektivne mašte. Već viđeno, ali zgodno skroz. Fin je uvod, tok, pitko za čitanje. Doca u uniformi, poštenjačina neka. Ne vodi se savremenom doktorskom filozofijom prepisaću lek pacijentima, uh uh, vodiće me na Karibe ako ostvarim kvartalni target firme X, ovaj bre naivčina, sjebo se zbog ribe, a ne zna da dijagnostikuje nepoznatu crvenu ranu na dobro poznatoj guzi.

E al' otkud komatozno stanje jebote i što joj daje sedative, da bi mogao da se oslobodi i da joj priča? Manijačina? To doktore!! Falilo mi je da tu uđu neki jebeni elijeni iz neke pharmagalaktičke divizije i da se lažna epidemija stvorena kolektivnom maštom na Zemlji ispostavi kao prava, ali ne ta, već neka druga vanzemaljska neki veleobrt da semalo prevari zadatak, ali za  to treba, verujem više karaktera... ne piščevog već znakovnih karaktera... Stilski mi je ovo okej mada bih izmenio ''ručak za jednu osobu'' u ''ručak za sebe'', možda je i to suvišno. Sve u svemu, leglo mi je pred spavanje. Grok.

[lilit]

ab aeterno - stilski izuzetno lepa, nisam glasala za nju jer mi ova vrsta humora ne leži (tako objektivno, lol). plus, (kako lilit mali perica zamišlja) kad je abadon prisutan, humor bi morao da bude vrcav, polu-ironičan, ono dejvidbrentovski...ili bar kako je već to kolakovski znao da radi
rečenicu "Kao sećanje na dečiju simpatiju." bih obrisala. presekla mi je tok čitanja (do mene je, da, da).

na kraju puta - još jedna stilski izuzetna priča, lepo obrađena tema, vrlo talentovan pripovedač.

[Boban]

čovek kada čita ove hvalospeve dođe mu da pročita neku priču...

[lilit]

verovao ti ili ne, al nema loše priče u ovom krugu. mislim, neke bi profitirale od jake, neke od slabije, hm ,  uredničke ruke, al uživanje je bilo čitati ih.

[Kimura]

Pa, Lilit je...u pravu. 

[Džek]

Pročitao sam mnogo kritike na temu, još od kada je bila samo predlog, i nikako da se složim. Tema je šeretski orijentisana (po mojoj percepciji) i nikako da shvatim šta je loše u tome da je tema zadata kao kraj priče.
Zar kraj ne može da bude početak? Da sam učestvovao, upravo tako bi bilo. Nešto kao, dogovore se dva seoska mufljuza da puste buvu o nekoj boleštini da oteraju narod iz sela i opleve pušnice i nove patike ispred vrata.  Banalan primer, ali fokusirao bih se na motivaciju puštanja lažne vesti.  Naravno, ne mora šeretluk da bude primaran, iako ga volim, to je džast mi. Moj glas je otišao upravo takvoj priči, motiv za puštanje lažnjaka može da bude i mnogo kompleksniji.
Tako nešto sam i očekivao od priča, ali nisam naišao na takvo nešto, tj, nisu mi ispunjena očekivanja ali priče su, u tome se slažem, u najmanju ruku dobre, pa mi beše dilema kojoj da dam drugi glas. 

[saturnica]

Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

[bitanga]

Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

Mislis da samo Hrvati znaju ijekavicu? 

[Boban]

Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

autor je Slovenac; dakle, višestruki pokušaji prevoda...

[Kimura]

A ko je prevodilac, da preusmerimo paljbu?
Inače, meni se priča dopala, zabavna je.