ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo posebnog topika za ekstremno bajate RPG-ove. Da ne bih spamovao topik za RPGove i šta igramo, otvaram ovo, a ionako ima dosta materijala - serijali Wizardry, Ultima, Might and Magic, Bard's Tale i svašta još, sve to je začeto ranih osamdesetih, da i ne nabrajam razne druge stvari koje su dočekale svega dva ili tri nastavka.

Kao što je poznato, trenutno igram Rogue i Wizardry, ali u posljednje vrijeme mnogo više ovo prvo. Jedina novost u Vizardriju u odnosu na moj posljednji post je da je Ghost Dog zaginuo na trećem nivou - otrovao se, a prist još uvijek nije dobio magiju za skidanje otrova, i dok sam se ja vratio do dvorca, Ghost Dog se preselio na Ahiret. Umjesto njega kreiran je Samurai Cop, koga sad lagano levelujemo. Ostali likovi su isti, jači za jedan ili dva levela.

A sada ROGUE. Mogu da konstatujem da je definitivno prošao period adaptacije i upoznavanja sa mehanikom igre i da je došlo vrijeme za razmišljanje o kovanju strategija i mozganju kako da pređem petnaesti nivo, koji mi je trenutni maksimum. Nažalost, ROGUE (i to je ono što pravi ogromnu razliku između te igre i Vizardrija, u korist Vizardrija) mnogo više liči na slaganje pasijansa nego na RPG igru - ako vam se karte otvore, onda nema problema, a ako im je loš raspored možete na glavu da se nasadite, partija je gotova. U Rogueu nema strategije, taktike i sličnih stvari, bar ne u borbi. Dok recimo u Vizardriju imate svu silu različitih taktika za različite protivnike, da li se više orijentisati na magije ili na oružje, da li čuvati jače magije za kasnije ili ih koristiti odmah, da li bacati defanzivne ili ofanzivne magije i sl. U Rogueu vam se izbor svodi na to da li ćete da koristite mačeve, buzdovane i sl. oružje za blisku borbu, strijele (koje su slabo upotrebljive, jer u većini nivoa je mrak i ne vidite neprijatelje dok vam ne priđu skroz blizu) ili neke od magičnih štapova na koje nailazite. Međutim, ovi imaju vrlo ograničena punjenje, a i ne znate šta koji radi dok ih ne identifikujete, a to možete da uradite samo ako imate skrolove za identifikaciju, koje vam igra nudi kako se njoj ćefne. Znači jedino u čemu možete da testirate više različitih pristupa je menadžment resursima. Stvari ne treba stavljati na sebe ako nisu identifikovane, jer mogu da nose prokletstvo i onda ste donji - treba vam napitak za skidanje prokletstva koji je rjeđi čak i od skrolova za identifikaciju ili od hrane. Da, hrana. Morate da jedete. Već sam napisao - u jednoj partiji igra može da vas časti sa deset jedinica hrane na prvih pet nivoa, u sljedećoj - sa dvije ili tri. Moja prva procjena, istina, nije bila baš najpreciznija. Sa jednom jedinicom možete da pređete tri ili četiri nivoa ako ste brzi. Ako nemate hranu, ne dolazi do smrti ili gubljenja health poena kao u Dungeon Masteru, već često padate u nesvijest, tako da neprijatelji (koji su ionako teški) imaju dodatne poteze. Koliko mi se za sada čini, najispravnije je sakupiti što je moguće više predmeta (naročito prstenova, oni su jako korisni, i naravno vrlo rijetki) i onda početi sa čitanjem skrolova u nadi da će neki od njih da bude skrol za identifikaciju (skrolovi su jedino što je relativno bezbjedno za korištenje čak i kad je neidentifikovano). Onda prvo ići sa identifikacijom prstenja i štapova. Prsten recimo može da bude stealth prsten (omogućuje izbjegavanje monstruma ili prvi udarac ako se baš nameračimo na borbu s njima, što je naročito korisno kod trolova i akvatora, vidjeti niže), može da bude search prsten (obavlja automatsku pretragu pri svakom koraku, što štedi korake i vrijeme utrošeno na pretragu za tajnim prolazima i zamkama), može da poboljšava snagu, itd., imaju razne vrste prstenova. Štapovi omogućuju razne magijske napade na mostrume.

Gdje sam zapeo? Rekord mi je 15. nivo, a najveći problem su trolovi koji se pojavljuju negdje od dvanaestog. Uspio sam nekoliko puta da sredim trola, ali većinom oni mene srede. Po uspješnom udarcu oduzimaju otprilike trećinu energije, tako da ih je potrebno srediti maksimalno u dva-tri poteza. Sami po sebi trolovi i nisu toliko problematični, koliko u sprezi sa akvatorima - akvatori se javljaju počevši od osmog nivoa i u pitanju su gadne zvijeri koje ne atakuju na zdravlje nego na oklop. Teški su za ubijanje (čak i teži od trola) i očas posla oklop osmog nivoa smanje na oklop drugog nivoa, sa kojim protiv trola možete samo da se slikate. Stealth prsten je vrlo zgodan za izbjegavanje te stoke (ili da se omogući dodatno vrijeme da se skine oklop prije napada na njih), ali njega sam samo jednom našao u svim dosadašnjim partijama. Jedino što mi sad ostaje je veća pažnja i pokušaj uspješnijeg izbjegavanja akvatora, ili nošenje slabijeg oklopa sve do dvanaestog nivoa, a onda svapovanje sa jačim oklopom i molitve da se zajedno sa trolovima ne pojavljuju i prokleti akvatori.

Nažalost, koliko god da sve razumno obavite, ako ne dobijete dovoljno hrane (a to je često), možete da se slikate. Još nisam došao u iskušenje da "varam" (tj. da riloudujem snimljenu poziciju), vidjećemo koliko će još da me drži.

Hohoho, sjajno  :-| :-| :-| :-|  Sa ovim topikom i obimnim napisom koji pripremam za onaj drugi topik o serijalu Commando, retro gejming će biti vrlo zastupljen na Sagiti ove nepraznične nedelje  :lol:

Ili su možda praznici stigli nedelju dana ranije ove godine.  xdrinka xdrinka xdrinka

Командо! То ми реци!

Biće, od Nedelje, jer ipak moram, radi risrča, da odigram još gomilu osmobitnih pucačina  :lol: :lol: :lol:

Inače,

Quote from: Harvester on 24-12-2016, 19:40:23
Nažalost, ROGUE (i to je ono što pravi ogromnu razliku između te igre i Vizardrija, u korist Vizardrija) mnogo više liči na slaganje pasijansa nego na RPG igru - ako vam se karte otvore, onda nema problema, a ako im je loš raspored možete na glavu da se nasadite, partija je gotova. U Rogueu nema strategije, taktike i sličnih stvari, bar ne u borbi.

Ovo je praktično u kamenu zapisano pravilo za sve što je usledilo, tj. za čitav roguelike žanr i smatra se nezaobilaznim elementom dizajna takvih igara.

Цврц! Тај елемент ми се баш и не свиђа :-( па ће се моја одисеја кроз овај поджанр завршити овом игром, с тим да ћу можда да овјерим и онај НетХацк који си споменуо.

U NetHacku postoji metoda za identifikaciju većine wandova (https://nethackwiki.com/wiki/Wand#Identifying_wands). Ispitivanje da li je neki predmet uklet (https://nethackwiki.com/wiki/Curse-testing) može na više načina. NetHack je mnogo kompleksniji. Ne preporučujem ljudima s malo slobodnog vremena.

Овај Рогуе почиње помало да ми иде на живце.

Quote from: mac on 24-12-2016, 22:32:04
U NetHacku postoji metoda za identifikaciju većine wandova (https://nethackwiki.com/wiki/Wand#Identifying_wands). Ispitivanje da li je neki predmet uklet (https://nethackwiki.com/wiki/Curse-testing) može na više načina. NetHack je mnogo kompleksniji. Ne preporučujem ljudima s malo slobodnog vremena.

Да, тако кажу. Мало сам истраживао о том НетХацку, изгледа да је овај оригинални концепт доста унапријеђен (или бар обогаћен), али све је то џаба ако се играње своди на молитве да ти игра удијели милостињу у виду неопходних ресурса умјесто да ти да могућност да сам дођеш до њих.

Ne želim da te mamim u igračku rupu bez dna, ali for completness sake samo da kažem ovo. Postoji način (http://nethack.wikia.com/wiki/Pudding_farming) da dođeš do nečega što ti nedostaje. Treba ti maksimalno zatupljeno i zarđalo najslabije moguće oružje, i posebna neprijatelj koji ima šansu se duplira pri svakom udarcu. Možeš da provedeš dane i dane bockajući crni puding, sve dok jedan od njih ne dropuje wand of wishing, ili nešto slično. To "dane i dane" nije ni figurativno ni hiperbolično. Bolje je da nabaviš ono što ti treba napredujući po spratovima, ali crni puding je tu za slučaj da ti nešto baš nedostaje. Ako kreneš putem pudinga sve što gubiš su vreme i volju za životom. "The DevTeam has arranged an automatic and savage punishment for pudding farming. It's called pudding farming."

Аааааааааааа, немој да ме мамиш у играчку рупу без дна!!!!!!

Елем, моја екипа у Визардрију се малчице промијенила, Естрагон је парализован (а немам пара да га ун-парализујем), па сам умјесто њега креирао новог хобитског лопова Мукија, а Зорана је загризла прашину зато што сам био глуп и кренуо са само четири члана екипе у одисеју кроз први ниво у циљу стицања пара за ун-парализовање парализованих чланова дружине (кад мој неспособни гномски прист и даље нема ту проклету магију :-( ). Умјесто Зоране ту је сад Ивана Негатив. Остали преживјели чланови су узнапредовали за по ниво, али је Самураи Цоп био принуђен да прода сву опрему, тако да прво морам да зарадим мало пара да њега опремим прије него што се упустим даље. На трећи ниво без махалито магије* не смије се ни примирисати, али на другом би можда и могло да се прође са довољно јаким ратницима (што имам), ако противници буду довољно пријемчиви за катино магије** које буду бацали Ивана Негатив и Бурак Јилмаз. Како изгледа, што се залази дубље у игру, чаробњаци постају све битнији, а ратници све мање битни.

* магија трећег нивоа којом је могуће убити или осакатити читаву групу непријатеља у једном турну
** магија првог нивоа којом се успављује једна група непријатеља - згодна за успављивање непријатеља, који онда ем не могу да вас нападну ем ви њих можете хињски да закољете на спавању.

Da ne bi ove teme pitanje je da li bih ikad čuo za izraz hinjski.

Quote from: Harvester on 27-12-2016, 13:08:16
Како изгледа, што се залази дубље у игру, чаробњаци постају све битнији, а ратници све мање битни.

Zato treba igrati sa ratnicima-čarobnjacima radi balansa.  :lol:

Наравно, али ратници-чаробњаци (конкретно Самурај (ратник + маг) и Лорд (ратник + прист)) су такозване специјалне класе, које имају посебне услове за креирање (нпр. за самураја нешто типа 15 снага, 11 интелигенција и сви остали атрибути преко 11), што захтијева или сурово левеловање (барем до петнаестог нивоа, али и то само ако вас игра баш буде частила при левеловању) или екстремну срећу код добијања бонус поена приликом креирања лика. Слутим да су ликови са оваквим суперкласама једноставно обавезни у каснијим фазама игре. Неко би могао да каже "па што онда не креираш одмах шест чаробњака?", али проблем са чаробњацима је што су врло слабе конституције и довољан је мало јачи повјетарац па да их отјера у вјечна ловишта. Њима су неопходни набилдовани ратници који ће да буду испред њих у боју (не сјећам се јесам ли писао раније о томе - у Визардрију у борби прса у прса учествују само прва три лика, док друга три могу евентуално да бацају неке магије ако их имају. Моји хобитски лопови, које увијек ставим на позицију 4, у борбама према томе сједе беспослени и медитирају о смислу живота).

Људи, помагајте! Да ли неко овде користи АППЛЕЊИН емулатор за Аппле 2? Покушао сам да стартујем оригиналну (Аппле 2, наиме) верзију Визардрија помоћу тог емулатора, али неће да крене. Претпостављам да сам глуп и да нешто пропуштам, али појави се уводни екран (с насловом игре) и онда се даље ништа не дешава шта год да притиснем. Имате ли идеју гдје гријешим или како се ово чудо од емулатора уопште користи? :-(

Куку мени, управо сам питао да ли неко користи Апплевин, као да је најнормалнија ствар на свијету да се играју игре старе 35 година.

Ne tvrdim da će ovo pomoći ali kako ne ponuditi savet koji potiče iz 1995. godine:


https://groups.google.com/forum/#!topic/comp.emulators.apple2/11LqWtBo3XA

Бојим се да сам превише глуп да ове савјете спроведем у дјело :-( Разлози што сам одједном почео да се распитујем о Аппле 2 верзији су двојаки:
1) Сјетио сам се да је за други дио Визардрија неопходно користити карактере креиране (и набуџене) у првој игри. Међутим, импорт је прилично компликован, и.е. појма благог немам како се то ради у верзији коју имам (и да ли је уопште могуће).
2) Изгледа да међу верзијама постоје суптилне разлике, па сам тако на неком форуму налетио на информацију да можда оригинална верзија нема онако кретенско левеловање као ДОС верзија.

У сваком случају, сад сам скинуо диск Ултимате Њизардрѕ Арцхивес, па ћемо да видимо како то функционише.

Почео сам поново са Визардријем. Жао ми је што морам да се растанем са Бураком Јилмазом, Самурај Копом и остатком екипе, али превелик је ризик играти игру до краја а да ниси сигуран хоћеш ли моћи да импортујеш карактере у другу игру. А управо то је случај са ДОС верзијом коју сам скинуо са олд-гамес.цом.

Због тога сам даунлоудовао Визардри Аркајвс, компилацију свих Визардри игара (осим осме). Кориснички интерфејс је благи ужас - једина опција за сваку појединачну игру је да се она инсталира, при чему нити вас пита гдје бисте да је инсталирате нити вас информише гдје је инсталирана на крају. Па сам једноставно експлоровао диск и прекопирао директоријум са првих пет игара на хард диск и покренуо одатле. Импортовање карактера функционише лике а цхарм. Трејд оф је што је, нажалост, графика (!) лошија него у овој другој верзији - под "графиком" подразумијевам текст, који је овде у нижој резолуцији, па је доста квадратаст. Колико сам видио при почетном тестирању, левеловање је једнако тупаво, скоро да уопште и не напредујете по нивоима, осим добијања хит поена. И ова верзија је екстремно шкрта са бонус поенима при креирању карактера, тако да ме очигледно очекује још много патње кроз ову игру.

Нова екипа коју сам креирао данас је у саставу:
Гастон Таумент, ратник, човјек
Реџи Блинкер, ратник, патуљак
Ван Бронкхорст, свештеник, гном
Марк Овермарс, лопов, хобит
Дила, чаробница, вилењак
Нестор Одисеј, бискуп, вилењак

Размишљам да пробам са стратегијом о којој сам размишљао раније у неколико наврата (а онда видио да је и ЦРПГ аддицт користи), тј. да креирам више од шест ликова, па да их наизмјенично убацујем у ватру не би ли се левеловали подједнаком брзином, тако да кад неко одапне, не морам много да патим.

Оно што ми и даље прави велики упитник над главом је резуректовање мртвих карактера у храму. ЦРПГ аддицт и скоро сви остали који се баве игром о тој процедури говоре као да је скоро 100% сигурна и да су ту паре главни проблем. Али код мене се резуректовање карактера иоле вишег нивоа једноставно не дешава  - свештеници редовно фејлују (а паре наравно узму). Бићете обавијештени о даљем току игре.

Ех, да - пошто сад опет имам прилику да попуним комплетан поол карактера, ако неко жели да га (или неку његову креацију) убацим у игру, само нек се јави. Расне опције су човјек, патуљак, гном, хобит и вилењак. Гномови су најбољи свештеници (углавном дефанзивне магије уз још нешто мало офанзивних и неких генералних за сналажење у дунгеону), хобити лопови, а вилењаци чаробњаци. Специјалне класе (осим бишопа), бар у овој верзији игре, на почетку су недостижне.

Martin Silenus, ako budeš kreirao gnoma sveštenika.

Onda Shrike za vilenjaka-carobnjaka.

Одлично! Биће направљено!

Успут, само да вас информишем да у Рогуеу ипак може да се крепа од глади. Ово сам открио у најтужнијем могућем тренутку - онда кад ми је шака допао изузетно риједак прстен регенерације, који враћа по један хеалтх поен за свако пређено поље. Знам да је риједак јер је ово буквално први пут да сам набасао на њега, а одиграо сам десетине и десетине партија. О значају овог прстена у игри оваквог типа не морам ни да говорим. У игри у којој вас вреба 26 врста разних грозоморних бештија смрт од касапљења је најреалнија опција. Али са прстеном регенерације, ако сте се левеловали иоле нормално (што ће рећи, да при доласку на дванаести ниво будете барем рогуе, што подразумијева отприлике педесетак хит поена) све те гадове можете да истранжирате без по муке, укључујући и оне гадне тролове - само мало бектрекујете кад вам ослаби здравље, вратите себи двадесетак хит поена и онда кркнете непријатеља, па опет бјежите и тако док га не средите. Нажалост, ово нисам могао да пробам против јачих противника јер је игра одбила да ми да храну, што је довело до моје преране смрти.

За сада имам теорију да су неопходна најмање два екстремно квалитетна прстена да би уопште могло да се размишља о преласку игре. Под екстремно квалитетним прстеновима подразумијевам првенствено горе поменути прстен регенерације, затим прстен претраживања (који омогућује да видите незгодне рупе у поду које вас шаљу на сљедећи ниво прије него што сте истражили тренутни, што је иначе врло неповољна ситуација) и прстен споријег варења (који, ВАЉДА, чини да залихе хране трају дуже). Врло корисни су и прстен невидљивости (омогућује прикрадање непријатељима и први ударац или њихово потпуно избјегавање, што је нарочито корисно код проклетих акватора), прстен повећавања снаге и још неки којих сад не могу да се сјетим, али то је ипак нешто нижа класа у односу на прва три побројана.

По свој прилици, кад кренете са партијом, колико вам добро иде можете лако да процијените по броју хране и прстенова које проналазите - што више, то боље. Ако сте дошли нпр. до петог нивоа а нашли само два паковања хране, можете већ лагано себи да спремате гроб. Напици и скролови су слатки, али то су ипак итеми за једнократну употребу. Слично важи и за штапове, који могу да се користе обично 6 или 7 пута. Уз повољне количине хране и прстенова, врло је битно да вас игра части довољним бројем скролова за идентификацију, пошто кад турите нешто неидентификовано на себе, лако може да се деси да буде уклето и онда пиши пропало. Напитке углавном можете да тестирате директно без тежих посљедица, једини проблем је каснији недостатак тих напитака у некој евентуалној непогоди у којој би могли да затребају. Скролови за идентификацију нису ријетки, али их суре ас хелл нема ни близу довољно за све итеме у инвентару којима је неопходна идентификација. Зато је најзначајније да се идентификују прстенови, затим штапови, па тек онда напици и скролови.

Морам да споменем и да ми се јавио проблем премаленог инвентара. Међутим, мислим да то није толики гејмбрејкер као проклети недостатак хране. Ако зафали мјеста за неки добар прстен, увијек можете насумице да стучете неки напитак који имате, или да дропнете неки застарјели оклоп или стријеле. Кад већ споменух стријеле, до сада их скоро никад нисам користио, осим у првих неколико партија које сам играо, када су се показале прилично неефикасно. Батина је ипак из раја изашла.

Креирано! Мартин Силенус је добио сву силу бонус поена, можда га врло брзо ставим у ватру. Схрике их је имао нешто мање, па сам их углавном распоредио на интелигенцију, то је најбитнија особина за мага.

Za heroje!!! I njihove frizere!!!!!

Након дуууууго времена успио сам поново да достигнем 15. ниво у Рогуеу. У првих неколико партија, кад сам до тог нивоа стизао више путем непланираних пропадања са нижих (тј. виших) нивоа него исправним прелажењем, редовно су ме сахрањивали тролови. Сада сам све лијепо прешао (осим једног пропадања), узнапредовао до 60 хеалтх поена и титуле Шампиона, чак сам покупио и масу неких напитака за повећавање снаге, тако сам имао снагу чак 21 (иначе је 16 или 17), а поред тога и нека два неидентификована прстена, од којих сам за један сигуран да убрзава регенерацију. На тај начин, све тролове сам средио без већих проблема, али онда ме је дочекало проклето ђубре звано venus flytrap. Оно те блокира у мјесту и онда напада, а ја док сам сконтао да не могу да се помјерим, већ ме је добро измасакрирала. Онда сам покушао и успио да је млатнем неколико пута, али није ми било спаса :-( Незгодно је у овој игри што нема паузирања - било да се крећеш кроз мапу или пијеш напитке или читаш скролове или мијењаш оклоп или оружје, свака та радња траје један потез. Поред тога, осим у прва два нивоа, на свим осталим је тотални мрак и непријатеља видиш тек кад се судариш с њим. Ако хоћеш након тога да промијениш оклоп, губиш два потеза (један за скидање старог оклопа и други за стављање новог), што је сваком иоле јачем противнику довољно да те истранжира. Знам да је тај неки новокомпоновани Дарк Соулс инфамозан по својој тежини, али браћо, нећу вас лагати, ни ово није нимало једноставно.

U odnosu na ovo, Dark Souls je My Little Pony.

О Рогуеу немам много тога новог да кажем, мислим да сам све што игра нуди описао у ранијим постовима, тако да ми само остаје да вас извјештавам о напретку. Данас сам након много патњи успио да потучем сопствени рекорд (постављен још на самом почетку играња!) и погинуо на шеснаестом нивоу од некаквог невидљивог фантома, уз преко 3200 златника, што ми је такође рекорд.

Претходни пасус нотњитхстандинг, ова игра је помало покварена (да не употријебим тежу ријеч) и живо бих волио да видим алгоритам по коме се одређује проценат успјешности удараца и остали параметри везани за борбу. Овде чак и кад узнапредујете до седмог или осмог нивоа (у развоју лика) не можете бити сигурни да вас неће сатрати неки биједни пацов кога сте лако средили још на првом нивоу. Постоје борбе кад вам игра једноставно не допушта да ударите противника, ма колико били снажни и ма колико он килав био, па тако вежете по десет или више неуспјешних замаха, док вам он лагано одузима парче по парче енергије и на крају вас пошаље у гроб. Такође постоје тренуци кад се напрасно пробудите мртви и схватите да вам је један од тих потпуно тривијалних биједних пацова задао ударац који далеко превазилази његову реалну снагу.

Морам да коригујем своје увјерење које сам раније поставио, наиме кад сам рекао да овде нећете побиједити онда кад будете одиграли добро, већ кад вам се потрефи добар распоред корисних предмета. У ствари, нећете побиједити кад вам се потрефи добар распоред корисних предмета, већ онда кад игра одлучи да вам то допусти. У складу с тим, данас сам почео са праксом давања простачких имена својим ликовима.

Још увијек ми је шеснаести ниво максимум (из оне партије, нисам касније успио поново да га достигнем). Међутим, у посљедњој партији упознао сам једног врло слатког непријатеља који се зове wraith и који вам при успјешном ударцу скида по један ниво искуства (заједно са хит поенима који уз то иду). Како овде (за разлику од нпр. Визардрија) нема могућности враћања на раније нивое, кад вас њраитх двапут клепи, остаје вам само да оплакујете судбу горку и стиснете shift+q.

Zar ne postoje neke magije koje možeš da upotrebiš da ubiješ wraitha iz daljine? Ako si brži od wraitha onda je dobra taktika da ga pustiš da ti se približi, jednom ga zvekneš, i onda se pomeriš korak dalje, i ponoviš to sve dok ga ne ubiješ. Ako si malo brži, ali ne dovoljno za prethodnu taktiku, onda možeš da napraviš znatno rastojanje, pa iz daljine gađaš neprijatelja, i ponoviš postupak kad se neprijatelj približi.

Krajnje rešenje je naravno da izbegavaš borbu. Ako vidiš wraitha onda se uputi ka izlazu, ako ga već znaš, ili ako još nije otkriven ka najverovatnijem mestu gde bi izlaz mogao biti.

Pročitaj kako su drugi uspeli da završe igru. Evo ovde ima linkova ka nekim uspešnim pričama: http://coredumpcentral.org/docs.html

Овде ниси бржи од монструма. Сви се крећу једнако брзо, осим у појединим тренуцима када имаш на дјеловању напитак за повећање брзине. Постоје оружја за рокање из даљине, на примјер самострели и лукови и стријеле, али колико сам их тестирао на првим нивоима, прилично су неефикасни. Много бољи су разноразни магични штапићи - помоћу њих је могуће на примјер успорити чудовиште или га чак трансформисати (што је увијек лутрија - могу да се претворе у нешто безазлено, а могу богме и у нешто знатно горе. Тако сам ја у једној од прошлих партија чисто тестирања ради напао трансформишућим штапићем неког слијепог миша, који је иначе један од два или три најлакша непријатеља, и он се трансформисао у вампира, који смањује максималне хит поене и не појављује се прије 16. нивоа. Наравно, одмах сам дејствовао истим штапом на тог вампира и вратио га на нешто нормалније :-) ). Проблем са свим овим справама је што морају да се идентификују прије употребе (под условом да не желиш да их користиш насумично), а за то требају скролови за идентификацију.

Избјегавање борбе је углавном немогуће - почевши од трећег нивоа, скоро све просторије су замрачене, тако да кад видиш некога углавном је већ касно. А кад наступи борба, онда је касно за роварење по скроловима и напицима, јер свака њихова употреба одузима потез, за вријеме којег ће непријатељ неизбјежно да те кркне. Међутим, још нисам почео да се нервирам око њраитха, тек сам први пут налетио на њега. У игри је и даље највећи проблем недостатак хране, а од непријатеља је најиритантнији акватор, који разара оклоп. И за њега постоји лијек, али само ако игра одлучи да ти га додијели.

Спојлере не желим (још) да читам, пошто покушавам самостално да пређем игру. Ово му је нешто као питање части, иф ју вил. Ако будем хтио да варам, најједноставнији начин ми је да злоупотребљавам фајл за снимање позиције.

Екипа у Визардрију ми је узнапредовала до осмог нивоа, осим чаробнице Диле која сад живи на Ловринцу након пада у рупу на трећем ниву. Умјесто ње ускочио је раније припремљени чаробњак Схрике. Њему је сад потребно мало левеловања, а остали ликови су довољно јаки да то левеловање може да се обави на другом нивоу (на првом је преспоро, јер ми се чини да игра скалира број добијених искуствених поена у складу са односом снаге играчеве дружине и противника). Нажалост, на другом нивоу из неког разлога нико није хтио да се туче са мном, па сам морао да одлетим на трећи, гдје сам набасао на апсолутно језиву дружину разноразних караконџула, од којих сам срећом успио да побјегнем. Поука: Схрике ће своје левеловање ипак морати да обави на првом нивоу. Колико су у овој игри битни чаробњаци види се по томе што иако ми је 5/6 екипе непромијењено, ако умјесто чаробњака нпр. 7. нивоа узмем неког првог нивоа, могућност побјеђивања противника на трећем нивоу* је знатно умањена (лаки противници постају тешки, а тешки потенцијално смртоносни).

У Рогуеу сам данас поставио рекорд, стигао сам до деветнаестог нивоа (али уз неколико пропадања), гдје ме је средио некакав грифин. Напомињем да сам у овој партије фантоме, тролове и њраитхове сређивао лакоћом гажења на бубашвабу (напомињем да је ово само метафора и да се у стварном животу гнушам убијања било каквих живих створова, укључујући и бубашвабе). Разлози пораза у партији у којој ми се много ствари поклопило (довољно хране, кожни оклоп коме акватор не може ништа, доста скролова за појачавање оружја...) леже у недостатку напитака за обнављање здравља и несрећном случају (читај: неопрезности) да набасам на њега са немаксималним хеалтх поенима. За напитке не могу да се сјетим да ли је у питању мој лош менаџмент или их једноставно нисам добио довољно. Иначе, по први пут сам успио да достигнем статус "Мастер Рогуе". Нажалост, како је од ове игре апсолутно немогуће измусти било какву информацију о било чему, ја појма благог немам колико је снажан овај грифин, да ли бих успио да га побиједим да сам имао комплетно здравље, уз колико успјешних удараца и томе слично. Слутим да ме чека још много партија док ми се поново поклопе коцкице да дођем до тог 19. нивоа, гдје ће то грифинско ђубре опет да ме кркне :-(

Оно што сам раније говорио за два од три прстена у РОГУЕ молим да се занемари, јер сам био млад и глуп. Сад, након још неколико десетина одиграних партија, читам то што сам писао и не могу да вјерујем какве су то наивности и напросто блесавости.

Наиме, прстен претраживања је ПРЦ. Ако имате довољно хране, пропадање кроз ниво уопште није толико страшно, јер можете да се мало дуже задржите на том новом нивоу и левелујете. Истина, могуће је да се пропусти неки битан додатак на претходном нивоу, али то под један не мора да се деси, а под два уопште не мора да буде гејм брејкер. Сада већ рутински стижем до петнаестог и шеснаестог нивоа, фантоме, њраитхове и осталу гамад растурам ко од шале, а најновији немезис ми је нешто што се зове ур-виле (хаха, како духовита игра ријечима). Углавном кад гинем гинем од тог чуда, мада сам га и савладао неколико пута.

Моја најновија теорија шта је неопходно да се пређе игра изгледа овако: Неопходне су наиме три ствари: 1) довољно хране, 2) добра снага и 3) добар оклоп. Ово се све чини потпуно тривијално, али у суштини је далеко од тога, па ћу да кажем неколико ријечи о свакој од ове три ставке, шта може да их поквари и шта дјелује повољно.

1) Храна. На ово немате апсолутно никакав утицај. Ако вам игра да довољно хране, супер. Ако не, џаба вам што ћете добити све најбоље скролове и напитке и прстење, мораћете да играте опет. Срећом, пошто се нивои брзо прелазе, ово није велики проблем. Кад се мало боље истренирате, већ након четвртог или петог нивоа (то јест након десетак минута играња) моћи ћете да процијените каква вам се будућност смијеши у тој партији. Оно што може повољно да дјелује на овај сегмент јесте прстен спорог варења, који чини да храна траје доста дуже. Проблем с тим прстеном, као и са осталима, је што не знате који је док га не идентификујете. Моја садашња стратегија је да сваки прстен који нађем одмах тестирам на сљедећи начин: Моментално га турим на себе и одмах покушам да скинем. Ако може да се скине, значи да је добар (шта год био) и враћам га назад на прст. Ако не може да се скине, значи да је проклет (цурсед) и да има лоше дејство, што значи да није требало да га стављам, али у животу морате да прихватите лоше као и добро. Ношење проклетог прстена ми до сада није правило велике проблеме, јер они (бар на почетним нивоима) немају неко девастирајуће дејство, а доста често могу да се нађу скролови који уклањају проклетство. Кад набасам на такав скрол, одмах га прочитам и ратосиљам се проклетог прстена. Чак га и не идентификујем. Е, ако имате такву (не)срећу да у једној партији набасате на гомилу различитог прстења, као ја у посљедњој коју сам данас играо, онда можете да трошите скролове за идентификацију на њих. Међутим, ово је риједак случај, пошто су прстенови најрјеђи итеми у игри. Океј, мало сам одлутао с теме. То је отприлике то што се тиче хране и прстена за споро варење.

2) Снага. Почињете са здрављем 12 и снагом 16. Међутим, приликом левеловања повећавају се само хит поени. Једини начин да се снага повећа јесу напици. Постоје два напитка која се односе на снагу и морате да будете врло вјешти (читај: да имате луду срећу) при коришћењу, пошто је сваки намијењен различитим приликама. Наиме, један напитак враћа вам изгубљену снагу до максимума. На примјер, ако вам је максимална снага 16, а сусрели сте се са нарочито гадном чегртушом (то је гадно створење које вам поред хеалтх поена одузима и снагу, а почиње да вас напаствује од четвртог нивоа) и срозали се примјера ради на 8/16, кад попијете тај напитак, имаћете 16/16. Али ако већ имате 16/16, а попијете напитак, не дешава се ништа, тако да сте безвезе бацили савршено добар напитак. Други напитак вам додаје један поен, без обзира колико поена имате. Нпр., ако имате 8/16 и попијете тај напитак, имаћете 9/16. Очигледно, није неки напредак. Напротив, безвезно бацање одличног напитка. Права љепота овог напитка се види у тренуцима кад вам је снага на максимуму, нпр. 16/16. Ако га попијете у том тренутку, имаћете 17/17 и сад вам је максимална снага 17. Ако вас након тога нападне чегртуша и сроза на нпр. 8/17, конзумирање оног првог напитка вас враћа на 17/17. Из свега овога кристално је јасно како се правилно употребљавају ови напици (једина малецка недоумица јесте да ли да пијете напитак бр. 1 нпр. на 14/16 или да сачекате још један талас напада чегртуша и пад на рецимо 8/16 па да га онда попијете), али то важи само ако имате идентификована оба напитка, а то није лако, јер скролове за идентификацију морате да трошите и на гомилу других ствари. Тренутна стратегија ми је насумично испитивање напитака без идентификације чим набасам на њих (мада радим на промјени стратегије). До сада углавном није доносила добре резултате, тј. дешавало се да попијем напитак бр. 1 у тренутку кад имам максимално здравље. Сљедеће што ћу да покушам је да ми идентификовање напитака буде приоритет и да скролове за идентификацију трошим првенствено на то. Још једна варијанта је да покушам да процијеним који је напитак заступљенији у игри, па тако кад имам више њих могу барем малчице да навучем теорију вјероватноће на своју страну. До сада сам прокљувио да је скрол за идентификацију најчешћи, тако да са читањем скролова чекам док их не накупим што је могуће више и онда ако имам нпр. три примјерка једног скрола а осталих по један, велика је вјероватноћа да су та три управо скролови идентификације. Поента комплетне ове приче је, вјерујем, јасна - што већа снага, мање штете ћете да трпите од непријатељских удараца и већу штету ћете да им задајете. Са снагом од 17 или 18 и довољно добрим оклопом (рецимо класе барем 6) нема зиме у борби са скоро свим непријатељима које сам до сада спомињао (наравно под условом да имате довољно хеалтх поена). Али ако вам је снага рецимо 8/16, па набасате на фантома, можете одмах да посегнете за најближим молитвеником.

3) Оклоп. Опет, поента оклопа је јасна и не разликује се од других сличних игара. Наравно, Рогуе не би био Рогуе да у све не убаци неку компликацију. Наиме, овде имате једну изразито гадну звијер звану акватор (појављује се од осмог нивоа) која вам својим нападима руинира оклоп. Не утиче на хеалтх поене, али врло је незгодан и потребно је мноооооого потеза да га убијете. Укратко - какав год оклоп да имате, макар и класе 9 или 10, ако се борите са акватором, он ће тај оклоп да вам редукује на 2 (не иде испод тога) и онда комотно можете да га баците у смеће. "Али зашто при сусрету са акватором не скинеш оклоп?" питате се. Зато што кад набасате на акватор, углавном је већ касно, а док ви скидате оклоп, акватор има потез вишка, који у 98% случајева доводи до скидања једног класног поена вашем оклопу прије него што успијете да га свучете. А ако ходате около без оклопа, па набасате на трола, можете одмах да почнете са претраживањем полице са књигама у потрази за књигом псалама. А са оклопом класе 2 против јачих непријатеља сте потпуно немоћни (нпр. са оклопом класе 2 или 3, трол вам једним ударцем одузима 20 или 30 хеалтх поена). Могућа рјешења акваторског проблема су тројака:

1 - стеалтх прстен (врло риједак) омогућује вам да се прикрадете непријатељима прије него што вас виде. Значи дођете до акватора, скинете оклоп (није вас примијетио, па вас неће напасти), средите ђубре, навучете оклоп и настављате даље. Рецепт поновити по потреби.

2 - ринг оф маинтаин армор - диван (и ЕКСТРЕМНО риједак) прстен који неутралише штету коју акватор прави вашем оклопу. Предиван прстен. Зато га скоро никад и нећете наћи.

3 - кожни оклоп. Шта дођавола?!?!?! питате се. Па АКВАтор :-) Акватор чини да вам оклоп зарђа. Кожа очигледно нема тај проблем (мада, из мени непознатог разлога, студдед леатхер има). Али шта је проблем са кожним оклопом? Он је свега класе 3, значи један од најслабијих оклопа у игри. Са њим против трола комотно можете да посегнете за најближом светом књигом. Међутим, током игре ћете наилазити на скролове који побољшавају оклоп. Ако будете имали луду срећу, па нађете рецимо три таква скрола, свој кожни оклоп моћи ћете да апгрејдујете на класу 6, што је сасвим солидно, бар до петнаестог или шеснаестог нивоа игре (уз повољне остале параметре, наравно). Ја сам једном (али само једном) имао сумануту срећу да већ на првом нивоу нађем леатхер армор + 3 (значи класе 6, пошто је основни леатхер армор класе 3, како рекох) и још сам нашао мислим скрол или два за повећање класе оклопа, тако да сам имао феноменалан оклоп коме је акватор могао да пљуне под прозор. Али ово се десило само једном у свим мојим досадашњим партијама, а и тада сам имао мањак хране и рикнуо од тога.

Примијетили сте да сам често спомињао разно дивно прстење. Уз све невоље које сам већ набројао, што у овом, што у ранијим коментарима, за поједине прстене је везан још један грозан проблем којег сам магловито постао свјестан прије неколико недеља, а онда су се моје црне слутње обистиниле кад сам читао ЦРПГ аддицтов ривју игре - наиме, ови дивни прстенови често утичу на убрзано трошење хране :-( Наравно, игра вас о томе не обавјештава, као ни о било чему другом, тако да сам још у фази истраживања који прстени су критични и колико. За сада ми се чини да сеарцх прстен прави тај проблем, а можда чак и ови који одржавају оклоп. У овом посљедњем случају рјешење је да се хода јако полако (без прстена) и при налијетању на акватора да ставите прстен одмах у првом потезу. Акватор ће имати потез којим ће успјешно да вас звизне, али ви већ у том тренутку имате прстен на руци, тако да то пролази без посљедица. (Ово из неког разлога не функционише са скидањем оклопа - мораћу још да анализирам тај случај и како тачно игра броји потезе, па ћу да вас обавијестим.)

Због свега овога, сад мислим да је много битније оно што сам навео на почетку него прстенови. Ако имате срећу да нађете кожни оклоп и неколико скролова да га побољшате, и поред тога будете имали среће са напицима и добијете довољно хране, мислим да вам никакав додатни прстен није превише битан, мада су ови "добри" свакако корисни, али не мислим да су пресудни. Уз повољне параметре везане за храну, оклоп и снагу, мислим да игра може да се пређе без било каквог прстена.

Прије одјаве само још да напоменем колико је битно пажљиво читање упутства и повремено враћање том документу. Наиме, ја сам прије играња игре прочитао упутство од неких десетак страница и онда сам га поново прелистао прије неколико дана и откријем да је тамо споменута једна врло лијепа стратегија која ми напросто није пала на памет, а може да буде врло ефикасна. У игри, наиме, поред добрих напитака, скролова и прстена, имате и оне лоше. Ја сам све то лоше одбацивао чим откријем да је лоше. Тако нпр. имате напитак сљепила, напитак парализе, напитак збуњености и сл. и ја сам њих првом приликом бацао у смеће јер контам шта ће ми то. Међутим, у игри имате опцију бацања предмета на непријатеље. Можете да их гађате практично свим што имате (наравно, није пожељно да свој набуџени тво-хандед сворд користите у ту сврху), па између осталог и тим лошим напицима. Напитак парализе је гадан кад га сами попијете, али кад њим рокнете непријатеља посред главуше, то вам пружа прилику за потез или два вишка, који често значе разлику између живота и смрти.


У претходном посту о Визардрију нисам објаснио значење звјездице поред ријечи "нивои". Недостатак коментара у вези с тим ме помало брине, али преболићу :-) У сваком случају, хтио сам да кажем да се надам да не правим превелику конфузију коришћењем ријечи "ниво" у најмање два потпуно различита контекста (ниво у игри вс. искуствени ниво неког лика).

To sto ti akvator skine jedan armor poen dok skidas oklop ne deluje toliko strasno :)

Quote from: Harvester on 10-01-2017, 01:14:17
У претходном посту о Визардрију нисам објаснио значење звјездице поред ријечи "нивои". Недостатак коментара у вези с тим ме помало брине, али преболићу :) У сваком случају, хтио сам да кажем да се надам да не правим превелику конфузију коришћењем ријечи "ниво" у најмање два потпуно различита контекста (ниво у игри вс. искуствени ниво неког лика).

Hoćemo li se izvući ako svi horski ustvrdimo da smo to smatrali slovnom greškom?

Ja sam mislio da je jasno šta autor hoće da kaže pa nisam reagovao...  :oops:

Quote from: usputni_boem on 10-01-2017, 06:17:33
To sto ti akvator skine jedan armor poen dok skidas oklop ne deluje toliko strasno :)

Посматрано изоловано - заиста и није. Има и горих ствари. Али кад ти скине поен, па ти онда опет скине поен, па онда још једном, то онда постаје једна од најгорих ствари :-)

Иначе, провјерио сам, изгледа да то проклето скидање оклопа стварно одузима два потеза :-( Кад имам прстен за заштиту оклопа и набасам на акватора, могу у свом потезу да ставим прстен, онда ме акватор удара, али сам безбједан јер имам прстен. Али ако хоћу да скинем оклоп, прво добијам ударац (и смањење оклопа) и тек онда могу да скинем оклоп :-(

Користим овај свој топик само да вас све заједно поздравим послије свих ових мјесеци. У играма које играм нема за сада никаквог напретка. Што се РОГУЕа тиче, посљедњих неколико недеља сам углавном успио да се ограничим на пет партија дневно, са повременим (обично током викенда) падањима у провалију цјелодневног играња. Сада то планирам да смањим на три партије, јер сам дошао до закључка да је ту игру немогуће прећи. Истина, ЦРПГАддицт ју је прешао (уз помоћ прстена за споро трошење хране, али ништа није рекао како се снашао са грифинима и акваторима), а појавио се и неки лик који каже да ју је прешао за двије (!) седмице, али мислим да су то потпуно екстремни случајеви. Много реалније ми звучи прича лика који каже да игра од 1988. и да је само једном успио да је пређе, и то уз помоћ сејв скаминга.

Сејв скаминг... малоприје сам први пут покушао са том тактиком. Десило се да одмах на почетку добијем најбољи мач и троструко побољшани кожни оклоп (отпоран на акваторе, а само два или три скрола за побољшавање оклопа праве од њега један од најбољих оклопа у игри), тако да сам снимио позицију чим је наступила кризна ситуација (12. ниво и тролови, ако се добро сјећам). Онда сам касније погинуо на екстремно глуп начин, рилоудовао (приликом снимања позиције ископирао сам фајл у други директоријум), напредовао неколико нивоа и онда погинуо још петсто пута. Тренутно имам снимљену позицију на 20. нивоу, али не знам да ли ћу наставити са том партијом. Наиме, данас ми је приликом једне партије коначно пукао филм кад сам све урадио како треба, а игра онда из чиста мира послала два противника истовремено да ме убију, те сам закључио да је шанса за прелазак игре једнака шанси за добитак седмице на лутрији и зато сам се и одлучио за сејв скаминг технику. Међутим, онда сам у паузи након посљедње погибије отишао на неки форум и ту су ме коментари роуглајк фанатика мало постидили. Они, отприлике, заступају тезу да је сејв скаминг срамота епских размјера и да нико при чистој свијести и здравој памети не игра роуглајк игре да би их ПРЕШАО, већ ето онако... не знам ни ја зашто. Ваљда је поента свега да те мјесецима и годинама силује у мозак парченце кода од педесетак килобајта.

Има истине у овоме. Роуглајк игре су много мање сличне РПГ-овима међу које номинално спадају него рецимо играма типа Арканоида и сл., гдје треба прећи одређени број нивоа игре у једној тури. Ником нормалном неће пасти на памет идеја да снима позицију у Арканоиду и да рилоудује кад изгуби живот, зар не? Међутим, није СВА истина у томе. Океј би било рећи да је сејв скамовање папански потез у игри у којој имате шансе за добитак негдје на нивоу пасијанса или чак и нешто мање, типа 1-2% (што значи да вам отприлике треба педесетак до сто покушаја у просјеку да бисте прешли игру, а ако успјешна партија траје нпр. 2 сата, а неуспјешна између нула минута и два сата, да узмемо рецимо средњу вриједност од сат времена за једну партију, то му дође отприлике између педесетак и стотињак сати потрошених на једну игру, што је по мом мишљењу сасвим солидна количина времена. Нека је игра чак и дупло тежа, па нек вам треба 100-200 сати, прихватам и то.). Али помало је нефер то говорити за игру у којој вам се шансе мјере промилима, а можда и нечим још мањим. РОГУЕ је толико нехумано нефер игра да би од тога сваки професор гејм дизајна морао да чупа косу у очајању. Претпостављам да је то донекле и поента и да је прелазак игре без варања суперхеројски подухват неке врсте, али мени је то једноставно лош дизајн. Ипак, као што рекох, мало сам се постидио читајући те коментаре, тако да ћу можда да се помирим с тим да нема преласка те игре и да сваки дан одиграм рецимо три партије и такмичим се сам са собом, као у другим непрелазним играма као што је Пакман или (можда) Гаунтлет.

Што је најгоре, мој мазохизам не познаје границе, јер већ сам почео да мјеркам нешто што се зове МОРИЈА, то је (уз Хацк) можда и прва рогуелике игра послије Рогуеа, а одликује се тим што су нивои мнооооооооооого већи и што их има мнооооооооооого више. Још ако је и тежина у таквом односу...

Za mene si ti već superheroj što tako predano igraš ove igre.

Evo jedne grube genealogije roglajk igara:(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20170414/99cacc04cc92fd72708f7a25744e5bde.gif)

Harvi, na dobrom si putu ka Zangbandu!

Inače, ja obožavam neke od elemenata roglajka, jer mislim da su takve stvari idealne za ispredanje emergentnog narativa (ili kako god to lepše preveli na srpski). Doduše, obično se to odnosi na igre koje nisu "čisti" predstavnici žanra, već nekakvi hibridi. Eto, igrao sam Conquest of Elysium mesecima, a u poslednjoj partiji - koju sam igrao sa patuljcima - je raspodela snaga bila takva da nije bilo nikakve šanse da pobedim, i to sam brzo uvideo. Ipak sam igrao i dalje, danima, jer je ta partija imala svoju, praktično neponovljivu priču. Ali u pravu si, Harvi. Baš zbog rečenog, ne bih igrao istu igru nekoliko puta dnevno u nekoliko različitih pokušaja.

Ево мене опет!

Што се Рогуеа тиче, та игра је изгубила моћ коју је имала нада мном, да ме гони да проводим читаве дане играјући ме и да ме за ту моју вјерност сурово кажњава, а поред тога истовремено гони да је поново играм и тако укруг (слично једном ђубрету из Туниса које је мојој дјевојци и мени украло неке паре усред Рамазана (!) и још нас наговорило да му кажемо "хвала" - на арапском!!!!1). Сад играм три партије дневно, у којима углавном гинем на првом или другом нивоу и то све скупа траје свега неколико минута. Чак и кад одмах добијем добро оружје и напитке, па узнапредујем до десетог или дванаестог нивоа, а онда ме напрасно из мрака нешто звизне и убије на мјесту, уопште се не нервирам и само слегнем раменима, изађем из игре и приставим...

... ВИЗАРДРИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИ!

Ко је редовно пратио овај топик, сјетиће се да сам остао закуцан на четвртом нивоу (али и напомена за оне који су се касније укључили - у Визардрију нема "преласка" нивоа у класичном смислу ријечи, пошто уз мапу и један предмет који освојите на четвртом нивоу, а о коме ће касније бити ријечи, можете да стигнете до деветог нивоа за око пола минуте. Са главним негативцем можете да се борите кад год хоћете, само у тој борби тешко да ћете добити ишта осим чисте смрти ако добро не изградите ликове). Неколико пута сам доживио тотал парти кил и никако нисам успијевао да изградим ликове довољно да нападнем једну потенцијално битну локацију на том четвртом нивоу (по мојим процјенама, за атак на ту локацију требали су ми ликови најмање десетог нивоа, односно да барем чаробњак и свештеник имају тај ниво, због неких магија које су неопходне). Процедура је дуго трајала и зато што сам паралелно грајндовао неких петнаестак ликова, што је заиста потпуно нерационално кад човјек боље размисли. "Резон" (ако се тако може назвати) је да ако имам све ликове приближно истог нивоа (игра иначе има капацитет за 20 различитих ликова, а у дружину може њих 6), онда ако неки од њих рикне, или чак и ако доживим тотал парти кил, не морам да кунем потрошене сате и крећем поново од самог почетка с ликовима првог нивоа, већ једноставно убацим друге ликове сличне снаге и наставим гдје сам стао. Али то је очигледно потпуно небулозно јер временски се ништа не добија, а потенцијално се много губи, јер ако играм са само једном дружином, чак и сви изгину, на напредовање са новим ликовима само бих потрошио вријеме које на овај начин ионако трошим на остале дружине. Због тога сам одабрао најбоље ликове, а остале оставио на чекању у резерви, ако неко од ових рикне (што се касније и десило). Међутим, прије те одлуке десила ми се једна заиста кретенска ствар, а то је да сам сакупио дружину ликова десетог нивоа и кренуо у напад на мистериозну добро чувану локацију на четвртом нивоу, само да би мој ретардирани хобитски лопов неопрезно активирао телепорт и телепортовао ме у регију из које нема излаза. Теоретски, тој регији је могуће приступити преко телепорт магије, наиме да се пошаље спасилачка мисија са чаробњаком који може да баца ту магију, али то је магија највишег нивоа (мислим да чаробњак мора да буде бар 13. ниво да би је добио) и док се до ње дође, већ бих имао много јаче ликове од оних које сам изгубио.

Елем, дакле, онда сам сакупио најбоље у том тренутку преостале ликове, сачекао да узнапредују, отишао на мистериозну локацију на четвртом нивоу и, какве ли ироније судбине, зла екипа монструма која ми је раније сатрала дружину док си реко бритва уопште се није појавила на договореном мјесту (!). Тако сам прошао кроз ту просторију без борбе и обрео се иза неких врата гдје сам добио квест да дохватим неки амулет који је неки зли чаробњак мазнуо неком краљу ор сометхинг (потпуно је бизарно да квест добијате тек након 40% игре, поставља се питање зашто ли ти авантуристи уопште онда улазе у дунгеон ин тхе фирст плаце, можда због забаве или тако нешто). Том приликом сам добио и плаву траку која представља кључ за лифт који вози од четвртог па све до деветог нивоа (!). Онда сам прешао на пети ниво и лагано га мапирао, а онда кад су ми ликови још мало узнапредовали, нешто ме је копкало па сам се вратио на четврти ниво и на ОНОМ мјесту ме је поново сачекала ултрагадна банда која ме је раније уназадила за неколико мјесеци играња. Међутим, овог пута сам их средио а да се нисам ни ознојио, у 2-3 рунде, јер је моја чаробница Дебра Вингер у међувремену добила маканито магију која атакује (и у случају успјешног ролла - на мјесту усмрћује) СВЕ монструме (иначе већина офанзивних магија дјелује или на појединачног монструма или на једну групу) који имају мање од 40 здравствених поена. Након сређивања те дружине добио сам неколико комада оружја или оклопа, већ сам и заборавио шта, као и извјесни Ринг оф Деатх који сам продао Болтаку и добио фантастичних 250000 еура (само поређења ради, резуректовање карактера, у зависности од нивоа, кошта до шест или седам иљада, а најнајнајбољи комад оружја или оклопа неких десетак или петнаест). Дакле, тиме су финансијски проблеми све до краја игре потпуно ријешени.

Елем, након пробијања баријере четвртог нивоа кренуо сам у непознато без превеликог стреса и тако без већих проблема измапирао пети, шести и седми ниво, а управо приводим крају мапирање осмог (има један дио са вртећим пољима који ме нервира и ту сам мало запео - наравно, могу то да прескочим и да скочим одмах на девети, али не да ми ОЦД, а и како мислим да се борим са инфамозним четвртим дијелом серијала ако већ на првом забушавам са мапирањем?). Противници јесу нешто тежи него на трећем и четвртом нивоу, али нису МНОГО тежи, тако да сам врло мали број пута доспио у животну опасност. Неколико пута ми је погинуо патуљачки ратник Реџи Блинкер, као и свештеник Наутилус, а једном и бискуп Ахил Хектор, али сам сваки пут успио да их резуректујем у Храму (тамошње лопурде, мора се признати, постају све боље и боље у свом послу како вријеме пролази). Једина лоша ствар је што ми је загинуо ратник Игор Шалимов и њега нису успјели да резуректују, а био је 12. ниво, тако да сад умјесто њега имам Добровољског који је тек 9. ниво и има много мању снагу од Шалимова. Шта да се ради.

Током овог не претјерано смртоносног авантурисања кроз нивое од петог до осмог, на површину су испливале двије мане игре које не знам да ли да назовем ситним или крупним, па ћу да их опишем, а ви просудите сами. Мој утисак је да нису толико битне, али да је требало само мало труда да се поправе и онда би игра била још одличнија него што је сада.

Мана бр. 1: Лоот и опрема генерално. Што се овога тиче, игра катастрофално фејлује. Што сте видјели од оружја и оклопа до трећег нивоа, то ћете виђати и у остатку игре (барем до осмог). Повремено се појави неки корисни специјални штапић (род оф фламе, стафф оф могреф и слично), али у 99.99% случајева су у питању сејм олд мачеви и штитови (евентуално појачани +1 етикетом - +2 је мислена именица). Болтак (патуљачки трговац код ког се купује опрема у дворцу) је у принципу бескористан јер код њега не можете никакво ново оружје да купите осим рукавица - све остало постаје доступно тек кад га донесете из дунгеона. Споменуо сам већ ринг оф деатх и паре које сам добио за њега, а поред тога што сте на већем нивоу то више пара добијате након борби, а добијате и гомилу оружја и оклопа једнаког или слабијег од оног који већ имате и онда не знате шта ћете с тим и одете код Болтака и све то му продате и трули сте богаташ а немате на шта да потрошите паре. Односно, трошите их једино на оживљавање погинулих ликова (не треба ни покушавати то извести у сопственој режији јер је то сигуран начин да убијете своје ликове).

Мана бр. 2: Интеракција са околином. Океј, Визардри није ни замишљен као игра која треба да пуца од комплексних авантуристичких загонетки, али неки трагови авантурисања били су присутни на прва четири нивоа. Типа пронађи сребрни и бронзани кључ, па их искористи да откључаш нека врата иза којих ћеш да покупиш златни кључ, а онда помоћу њега отвори врата до просторије гдје ћеш да покупиш статуу медвједа помоћу које ћеш моћи да отвориш нека врата на четвртом нивоу итд. Ништа сензационално, али даје неку разноврсност читавој причи. Међутим, све то престаје након четвртог нивоа. Од петог па надаље нема ни трага ни гласа ни од каквих кључева и статуа и сличних ствари.

Видјећемо да ли су ове двије мане исправљене у сљедећим играма. У сваком случају, од њих је много гора и иритантнија она ствар око левеловања ликова о којој сам већ говорио. Разлог што сам рекао да то нису велике мане, по мом мишљењу, лежи у томе што оне не задиру у суштину Визардрија, а то је борба и мапирање. Сви знамо за хацк & сласх игре, е па Визардри бисмо могли да назовемо мап & сласх. Вјерујем да се већини људи данас коса диже на глави од помисли да уз компјутер држе оловку и папир са квадратићима и студиозно мапирају сваки корак - а и мени самом да је неко прије само годину дана рекао да ћу играти такву игру, рекао бих му да је луд - међутим то искуство је заправо необично испуњујуће. Гледаш у мапе које си направио и буде ти некако топло око срца.

Друга ствар поред мапирања је наравно борба и ту Визардри једноставно бриљира, вјероватно сам то већ говорио, али опет ћу. У овој игри има мислим педесет магија (подијељених у чаробњачке, генерално офанзивне, и свештеничке, генерално дефанзивне, обоје са одређеним одступањима), од којих наравно нису све једнако корисне, а и неке су једноставно мало модификована верзија неких других, али опет, кад достигнете нпр. једанаести или дванаести ниво са својим магијобацачким ликовима, имате на располагању сигурно једно десетак или петнаест врло разноврсних магија за тактизирање. У суштини, једина стратегија за коју би се могло рећи да у неким општим цртама увијек важи јесте да прво свим силама атакујете на противничке свештенике и чаробњаке, јер они могу највише да вас нагрде. Али све остало је вррррррррррло подложно саставу дружине која вас напада, а ту има мали милион комбинација. Да ли својим свештеником у првом кругу бацити бамату магију којом снижавате АЦ свих ликова из своје дружине за 4 и тиме их чините скоро па имуним на мелее нападе или утрошити рунду на атак на противничког свештеника? Да ли са чаробњаком пробати прво да успаваш противнике или одмах да их нападнеш енергијскоскидајућим магијама? Да ли прво спопасти чаробњаке, који су опасни ко сам ђаво, или нинџе које у већини случајева нису толико опасни, али оној мањини случајева (која се довољно често дешава) имају могућност да било ког лика из дружине убију једним ударцем? Да ли приликом сусрета са наизглед суперјаком непријатељском дружином подвити реп и збрисати или пробати са борбом па шта буде (ова прва опција на први поглед изгледа као безбједан избор, али проблем је што "рун" не успијева увијек, а ако не успије онда губите читаву рунду потеза, а у овој игри то је смртоносно). Битност свих ових избора је удесетостручена чињеницом да игра има пермадеатх, тако да свака партија са јачим противницима подсјећа на неку мини верзију партије шаха. Имајући све то у виду, мислим да би било нефер да кукамо због недостатка статуа и кључева.

Сад се одјављујем и идем да завршим тај проклети осми ниво, а прије тога да нагласим једну интересантну особину игре коју нисам виђао у другим РПГ играма (нисам их, додуше, много ни играо), а то је да се овде као непријатељи, поред разноразних животињских и других караконџула, појављују и класе које имате у својој дружини. И ти непријатељи на располагању имају потпуно исте магије као и ви. Сваки пут кад се обрадујете како сте лако демолирали противничку екипу бацањем лахалито магије која је у стању да побије читаву групу противника у једном потезу (или барем да им енергију сведе на минимум), треба се сјетити да ћете се касније срести са чаробњацима који ће вас частити истом том магијом. Или, још горе, бади магија која изазива срчани удар и убија истог момента без обзира на количину ХП-а.

Сад одох, осми ниво се неће сам мапирати.

Прексиноћ ми је на деветом нивоу изгинула комплетна дружина (слава им). Сад морам испочетка, са новокреираним ликовима, јер сам у покушају да дохватим лешеве погинулих на деветом нивоу успио да поубијам и остале ликове које сам имао у резерви. Преостао је само један бишоп (бут сее тхе ремаиндер оф тхе теџт!) осмог нивоа. Елем, дружина коју сам сад креирао се након неколико ситних погибија усталила на трећем или четвртом нивоу, тако да мислим да ће успјети да преживе грајндинг до десетог нивоа, када идемо у напад на инфамозни ринг оф деатх на четвртом нивоу.

Е сад, ово што се десило са мојим ранијим бишопом је прва ствар која ме је у Визардрију натјерала да високо подигнем обрве и запитам се "шта дођавола..." (у мање пристојној варијанти). Наиме, мој бишоп је сакупио довољно икс пеа за левеловање на девети ниво, али приликом левеловања добијам поруку да је дотични, нажалост, преминуо од старости (!!!!). Колико год ово бизарно звучало, нисам био 100% изненађен, јер Визардри је (то сам већ написао раније, чини ми се) игра која води евиденцију о старости ваших ликова. Кад их креирате, обично имају између 14 и 16 година и кажу да су им у младости веће шансе да при левеловању добију побољшање атрибута (мада, ако се ово што сам ја добијао зове "побољшање", онда се питам како ли тек изгледа погоршање), док што су старији, атрибути им све више и више опадају. Значи овде не треба баш превише времена трошити излежавајући се по Адвентурер'с Инну (мада ја то ионако никад не радим, користим магије за допуњавање хп-а). Елем, дакле, није сасвим нелогично да будале које су одлучиле да у игру убаце једно овако бизарно парче реалистичности одлуче да иду до логичног краја и омогуће да вам ликови умру од старости. Међутим, оно што је фрапантно је што је мој јадни бишоп имао тек петнаест година. Потпуно прихватам да ми ликови гину од разних језивих креатура у дубини дунгеона кад неприпремљени улете у борбу, али овакво убијање је помало перфидно од стране игре јер сад никад не могу да будем начисто кад ће игра да одлучи да ми из чиста мира неког убије.

Ах, мислим да сам ријешио мистерију. Неко је код ЦРПГАддицта рекао да умреш од старости кад ти виталност спадне на 2. Нисам примијетио да је била тако ниско, али сигурно је то узрок. Почивај у миру, бишопе :(

Amin. Dakle, svi likovi u nekom momentu umiru? Nema načina da se nekako održavaju?

Хм, то је питање. У упутству кажу да ликови који напуне преко 50 година постају углавном слабо корисни, али за смрт се ништа не говори. Претпостављам да им послије тога почиње опадати та виталност са сваким левеловањем, па да на крају заиста и умру. Међутим, врло је лако избјећи брзо старење ликова, наиме умјесто одмарања у Адвентурер'с Инну за лијечење треба користити магије и проблем ријешен. Моја дружина која је стигла скоро до самог краја игре и онда јуначки изгинула имала је углавном по 16-17 година.

Оно што би МОГАО да буде проблем је што у другом и трећем наставку ове игре не постоји опција креирања ликова, већ морају да се импортују карактери из прве игре. Сасвим сигурно они настављају да старе и кроз те двије додатне игре. Не знам каква је њихова тежина, али могуће да би рецимо у трећој игри то старење могло да представља проблем. Такође, очигледно, тотал парти кил у другој и трећој игри је још злокобнија ствар него у првој, јер значи да мораш поново да креираш ликове У ПРВОЈ ИГРИ (!) па да их импортујеш у другу или трећу. Авај, већ противници на првом нивоу друге игре су ужасно јаки (ваљда барем 13. ниво), тако да је заправо потребно не само да се ликови креирају, већ и да се поново левелују кроз прву игру.

У најкраћим цртама, пожељно је НЕ умријети, ако је икако могуће.

Quoteпожељно је НЕ умријети, ако је икако могуће

Korisna filozofija čak i izvan ovog serijala igara  :lol: :lol: :lol:

Ali zaista zvuči ludački, iz današnje perspektive, da nastavci ne nude nikakvu opciju za kreiranje likova. Tržište je bilo zaista drugačije u ono vreme.

Da, pravilo je igre u kojima je moguće izgubiti. Šokantno.  :lol:

Quote from: Meho Krljic on 05-05-2017, 13:55:40

Quoteпожељно је НЕ умријети, ако је икако могуће

Korisna filozofija čak i izvan ovog serijala igara  :lol: :lol: :lol:

да парафразирам - тко жели живјети не смије умријети!

Quote from: neomedjeni on 05-05-2017, 14:01:28
Da, pravilo je igre u kojima je moguće izgubiti. Šokantno.  :lol:

Ne, mislim na to da si zarad igranja nastavka MORAO da imaš i prethodnu igru da iz nje uvezeš likove.

Mislim da u slučaju igranja čitavog serijala Wizardry redom postaje vidljiv i problem starenja igrača! [emoji38]

"Gospodo i gospodj(ic)e likovi, izgubili ste, pošto vam je igrač umro!"

Quote from: Meho Krljic on 05-05-2017, 14:30:19

Quote from: neomedjeni on 05-05-2017, 14:01:28
Da, pravilo je igre u kojima je moguće izgubiti. Šokantno.  :lol:

Ne, mislim na to da si zarad igranja nastavka MORAO da imaš i prethodnu igru da iz nje uvezeš likove.

Znam, samo teram po svome.  :lol:

Quote from: ridiculus on 05-05-2017, 14:35:47
Mislim da u slučaju igranja čitavog serijala Wizardry redom postaje vidljiv i problem starenja igrača! (https://emoji.tapatalk-cdn.com/emoji38.png)

"Gospodo i gospodj(ic)e likovi, izgubili ste, pošto vam je igrač umro!"

Perfektna interaktivnost, rekao bih.  :lol:

Quote from: neomedjeni on 05-05-2017, 15:03:38
Perfektna interaktivnost, rekao bih.  [emoji38]

[emoji38] [emoji38] [emoji38]


Nego, razmišljao sam gde da prijavim sledeću vest, pa sam shvatio da bi na ovom topiku bila kao kod kuće.

Već sam jedanput pomenuo da Illwinter Game Design rade na pravljenju generatora tamnica za roglajk igre, i konačno se na Stimu pojavila stranica za njega, kao i datum izlaska. 19. maj. Dodjavola, negde su saznali kad mi je rodjendan!

Illwinter's Floorplan Generator (http://store.steampowered.com/app/630900/Illwinters_Floorplan_Generator/)

Idealno za Harvijeve rol-plej avanture!

Quote from: Meho Krljic on 05-05-2017, 14:30:19

Quote from: neomedjeni on 05-05-2017, 14:01:28
Da, pravilo je igre u kojima je moguće izgubiti. Šokantno.  :lol:

Ne, mislim na to da si zarad igranja nastavka MORAO da imaš i prethodnu igru da iz nje uvezeš likove.

Да, политика Сир-Тецха у том погледу није била баш најсрећнија. Као што рече Ричард Гериот, они су се добро осигурали да нове игре купује само подскуп играча који су играли оне претходне.

Чак и четврта игра, у којој се управља предефинисаним новим ликом (дакле нема ни импорта ликова ни њиховог креирања), захтијева фантастично познавање прве три игре.

Открио сам да у Визардрију није препоручљиво атаковати на главног негативца без ликова барем 11. нивоа (а можда и већег). Наравно, љепота свега је што се у овој игри свако откриће плаћа животом, што у преводу значи да сад морам све поново јер ми је читава дивна дружина коју сам имао изгинула.

Међутим, иако ми је ово већ петстота погибија, не могу а да не нађем начин на који сам загинуо изузетно забавним, те ћу овде да вам га исприповиједам. Елем, ово је игра у којој је садржај на нивоима од петог до осмог практично непостојећи, те комотно можете да их прескачете (као што ја сада радим). На првом нивоу има лифт који вози на спратове од 1. до 4., а на четвртом лифт за спратове до деветог. Поред ових лифтова, сваки ниво има степенице за претходни и степенице за сљедећи ниво и тако иде све до осмог, гдје наступају одступања о којима ћу нешто касније да кажем. Дакле, кад имате измапиране све нивое, ако почињете нову партију, само је битно да нагурате ликове на рецимо десети ниво, јер онда можете да средите неку стоку и добијете плаву траку за лифт на четвртом нивоу и онда само летите лифтом на девети ниво и тамо даље обављате грајндинг (пошто вам је снага потребна за четврти ниво скоро потпуно довољна и за девети - не баш похвалан феатуре игре). Одступање које сам споменуо наступа на осмом нивоу, са кога нема степеница на девети (или бар ја нисам успио да их пронађем), а на деветом нема степеница за десети, бар не у класичном смислу, него има некакав цхуте или тако некако и кад ту упаднете онда вас игра шибне у простор гдје вам главни негативац оставља разне пријетеће поруке, тако да је јасно да је крај игре близу, али не знам да ли је то десети ниво или неки неоткривени дио деветог, пошто дупамиц магија (којом откривате своју локацију) ту не функционише.

Елем, данас ја одлучим да упаднем мало у тај цхуте и да се мало крвим са сподобама које ту обитавају, да бих пробао да измапирам тај дио. И након неколико успјешних обрачуна (укључујући и неколико сукоба са лајфстилерима, који скидају искуствене нивое) мој кретенски лопов случајно активира телепорт (ко је пажљиво читао моје претходне постове, ово ће му сигурно зазвучати познато) и завршим право у крилу Вердне, злог чаробњака којег треба да средим (!). Дакле видим три противника, неидентификовани су, двојица изгледају као духови (значи врло вјероватно лајфстилери) а један је неки очигледно опаки гад, пошто има неку фенси слику која се разликује од свих дотадашњих противника. И контам ја "А у мајчину, није ваљда..." и онда, наравно, кад се у другој рунди борбе открио идентитет непријатеља, испостави се да је то главом и брадом Вердна. Поред њега били су још један вампирски лорд и један мислим лајфстилер или тако нешто.

Одмах ми је било јасно да сам у гадној невољи, али повратка није било. Теоретски, могао сам да покушам да бјежим, али колико сам примијетио на деветом нивоу скоро сваки покушај бјежаније је неуспјешан, а кад бјежање не успије, противник добија бесплатну рунду напада, што углавном значи чисту смрт. Елем, кад сам процијенио ситуацију, падне ми на памет да пробам сљедећу варијанту: да одмах нападнем Вердну комплетним арсеналом, у нади да ћу успјети да га средим и да ће се онда његови миниони разбјежати. У ту сврху одлучио сам да искористим БАДИ магију. То је једна дивна свештеничка* магија која непријатељу (под условом да има срце) дарује инстант срчани удар и убија га на мјесту без обзира на то колико хит поена имао. Мало размишљам и контам има ли шансе да то успије, ипак је то Вердна, сами је крај игре, сигурно неће успјети итд., ал добро, реко да пробамо ипак и бацим ја ту магију и на моје опште изненађење лик цркне у секунди (!) и мени остане "само" да се обрачунам са двојицом миниона и полугодишња одисеја са овом игром је готова! Нажалост, показало се да је тај вампирски лорд тако опака мрцина каква се вјероватно није појавила ни у једној игри нити ће се појавити у догледно вријеме. Наиме, док нормални лајфстилери ударцем скидају један (или можда два) искуствени ниво, вампирски лорд скида ЧЕТИРИ, а поред тога и парализује жртву, тако да сваки његов ударац (а удара прилично успјешно) ефективно елиминише из партије по једног члана дружине. И поред тога, прилично је отпоран на магије и има хит поена ко животиња. А поред тога, тај његов други сајдкик је имао прилично напредне чаробњачке магије (од оне сорте које дјелују на комплетну дружину), тако да су ме прегазили ко плитак поток, иако сам средио главног негативца.

Што се РОГУЕа тиче, имам све мање и мање интересовања и стрпљења за ту игру, сад играм једну партију дневно, а и та једна је оно чисто да се одради, а не да у њој нешто уживам.

* У овој игри, за разлику од Дунгеон Мастера рецимо, нема оштре подјеле на офанзивне/чаробњачке и дефанзивне/свештеничке магије, па и свештеници могу да наносе штету непријатељима.

Harvi, verovatno smo o ovome ranije pričali, ali da proverim za svaki slučaj. Da li ti igraš neku nightmare varijantu igre (ili kako su to zvali tada) koja nema sejv ili si na dobrovoljnoj bazi odlučio da ne sejvuješ? Nedavno sam na Codexu čitao temu tipa koji se hvalio da je upravo prešao Wizardry keca, ali je pomenuo da igra ima jedan jedini sejv u tamnicama koji je igraču u svakom trenutku na raspolaganju.

Quote from: neomedjeni on 20-05-2017, 13:33:59
Harvi, verovatno smo o ovome ranije pričali, ali da proverim za svaki slučaj. Da li ti igraš neku nightmare varijantu igre (ili kako su to zvali tada) koja nema sejv ili si na dobrovoljnoj bazi odlučio da ne sejvuješ? Nedavno sam na Codexu čitao temu tipa koji se hvalio da je upravo prešao Wizardry keca, ali je pomenuo da igra ima jedan jedini sejv u tamnicama koji je igraču u svakom trenutku na raspolaganju.

Хм, колико ми је познато, не постоји "нигхтмаре" или нека слична модификација - једноставно, игра не предвиђа снимање позиције. Прецизније, постоји "снимање ликова" (њихових статистика, магија и инвентара) и обавља се аутоматски сваки пут кад се дружина жива врати из дунгеона у дворац. Том приликом се сви монструми у дунгеону ресетују. Међутим, нема опције учитавања, дакле кад неко одапне, тај је одапео (осим ако не успијеш да га резуректујеш у храму). Тај сејв у тамницама о којем тип говори вјероватно се односи на опцију "restart an out party", која ти омогућује да изађеш из игре док си још у дунгеону (нпр. ако те мама зове на ручак). Онда касније кад поново покренеш игру одеш на ту опцију и вратиће ти контролу над дружином којом си управљао. Али ту опцију не користим скоро никад јер не доноси ништа специјално - ако преживиш борбу, на којем год нивоу да се налазиш, увијек је релативно кратак пут до најближег лифта и повратка у дворац.  Углавном, дакле, не играм нигхтмаре варијанту игре - игра је нигхтмаре сама по себи.

Океј, доста левеловања, поново сам сакупио дружину у којој су сви чланови барем деветог нивоа (а они најбитнији, чаробница и свештеник, десетог, плус имају све кључне магије за овај дио игре) и данас крећем у атак на фамозни ринг оф деатх на четвртом нивоу. Иако су скоро сви окршаји у игри генерисани по случајном принципу, овај са бандом која чува прстен је фиксиран. Правићемо се да ово неког и занима, па ћу мало детаљније да опишем ситуацију са којом ћу да се суочим:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F_I182g1bK2Yw%2FS4_mYYzwelI%2FAAAAAAAAAFs%2FmxD9qmRXcsg%2Fs400%2Fw1battle.gif&hash=3530d26c1050d914d6d8f056c82c799bebe78b1e)

Хтио сам да своје иначе сувопарно текстуалне коментаре мало обогатим бар понеком сликом, али ово је једини колико-толико репрезентативан скриншот који сам успио да нађем. Слика је од ЦРПГ Аддицта и не морате бити експерт за Визардри да бисте видјели колико је катастрофална тренутна ситуација по њега - један карактер мртав, тројица спавају, а искуснији Визардри играчи ће одмах примијетити и да су на ногама једино лопов и бишоп, који су у борби прса у прса полубескорисни (лопов) до потпуно бескорисни. ЦРПГ Аддицт тврди да је упркос овој језивој ситуацији успио да побиједи у овом окршају, што звучи као врло нереална фантазија. Детаљан опис нисам читао због спојлера, али погледаћу кад/ако коначно пређем игру.

Елем, да сад растумачимо шта имамо горе. Видимо три групе непријатеља (једна фали, што је знак да је несрећна дружина успјела бар неког да елиминиште прије него што је запала у ово жалосно стање). На врху су два ратника седмог нивоа. У зависности од оружја и карактеристика којима располажу, ратници могу да буду мало до средње опасни, али генерално су најмање опасни у овом непријатељском бестијаријуму. У принципу, ратник седмог нивоа мора бааааааш рано ујутру да устане да би средио ратника који је 9. или 10. ниво.

Даље, ту је један чаробњак седмог нивоа (још један фали). Чаробњаци седмог нивоа су потпуно друга прича у односу на своје колеге ратнике. Чаробњаци већ на првом нивоу имају врло незгодну КАТИНО магију којом могу да успавају једну групу непријатеља. Та магија је моја омиљена кад је ја бацам на непријатеље, али ми је знатно мање омиљена кад је они бацају на мене. Успављивање значи не само пропуштање једне или више неколико рунди (што је већ само по себи у тежим окршајима потпуно смртоносно) већ и да непријатељи праве дупло већу штету својим нападима. Али то је тек први ниво. На каснијим нивоима се добијају и разне магије које откидају добро парче здравља свим члановима једне групе. Најблажа од тих је МАХАЛИТО (мада је и она грозно гадна), а од спомињања ствари као што су ДАЛТО или ЛАХАЛИТО већ ми дрхте прсти. Седмонивоски чаробњаци имају неколико комада махалито магије и бар два или три примјерка лахалитоа. Укратко, два чаробњака су сасвим довољна да вам у једном потезу фамилију завију у црно. Један вас успава са катином, други кркне лахалито и можете комотно да бирате парцелу.

Под три видимо два хај приста. Хај прист је, претпостављам, напреднија верзија обичног приста. Односно, што рече Бил у Кил Билу, нема потребе да претпостављам, увјерио сам се у то. Ако има нешто горе од чаробњака, то су пристови. Они већ на другом или трећем нивоу имају моћ да баце магије као што су МАНИФО (окамењавање, сличног ефекта као катино) и МОНТИНО, која онемогућује бацање магија непријатељу. Оно што приест може да уради на каснијим нивоима је превише језиво и описивати. Може рецимо да баца МАПОРФИЦ и БАМАТУ магије које толико снизе армор цласс комплетне своје дружине да их је практично немогуће погодити (бацање тих магија је неопходан састојак стратегије сваког Визардри играча - ко прави дружину без свештеника, тај је у најмању руку потпуни лудак). Може да баца БАДИ магију, која (ако успије, а често успијева) једног од непријатеља убија на мјесту, без обзира на његову снагу и број хит поена (под условом да тај непријатељ има срце, као што сви чланови дружине у овој игри имају). Може да баца магију са неким ротационим сјечивима (заборавио сам како се зове) која касапи комплетну групу и по дејству и снази је ту негдје са далтом и лахалитом. Може чак и да васкрсава чланове своје дружине (мада мени то никад није успјело), да скида дејство противничких магија и још свашта грозно.

Оно што на овој слици фали је један Хигх Нинја. Нинџе су машине за убијање које једним потезом могу да упокоје било којег члана дружине и ту способност имају већ од првог нивоа. Срећом, не бацају никакве магије, али кад их се нађе више на једном мјесту, знају да буду ноћна мора. Овај је срећом сам, али то је ипак Хигх Нинја, што, претпостављам, значи да има велики број хит поена и већу способност инстант убијања од обичног нинџе.

Имајући све ово у виду, јасно је да кад се налети на овакве непријатеље, ако им се допусти први потез, у принципу је вријеме за писање тестамента. А да ли ће им се допустити први потез, нажалост, не бирате ви него игра.

Е сад, да видимо шта мени стоји на располагању у борби са овим напастима:

Прво, два ратника су ми практично бескорисна. Још увијек нисам успио да пронађем било какво јаче оружје за њих, тако да одузимају врло мали број поена непријатељима. У игри у којој се борбе углавном завршавају у двије или три рунде (при чему углавном побјеђује онај ко има први потез, осим ако разлика у снази није баш баш велика), са оваквим непријатељима, то једноставно не може да прође.

Мој приест, с друге стране, је други пар опанака. Десетог је нивоа, има БАДИ магију и доста добре хит поене. Ни он није неки ударач, али то је у овој борби мање битно, пошто је вјероватно у свакој рунди неопходна понека његова магија.

Лопов је потпуно бескористан. Смјештен је на четврту позицију, дакле не може да нападне непријатеља хладним оружјем (само прве три позиције то могу), а не може ни да баца магије. Зашто га уопште водим у ову борбу? Зато што је он једини који може да отвори сандук са благом који ће да остане иза борбе. Теоретски, могао бих да пробам да га отворим неким другим чланом дружине, али замке на сандуцима на четвртом нивоу су већ такве да могу да убију на мјесту, па је то превелики ризик.

У самој позадини ми се налази Гвен Стефани (упс, ово није звучало како треба), чаробница десетог нивоа, која може да баца све оне дивне чаробњачке магије које сам горе споменуо. Поред ње, ту је бишоп Бранко Јоровић. Он има неке основне свештеничке и неке основне чаробњачке магије. У суштини, улога ће вјероватно да му се сведе на бацање катино магије за успављивање непријатеља, док ће Гвен Стефани да их части тешком артиљеријом.

Изглед борбе веома зависи од тога ко има први потез. Ако се деси изненађење, она група која изненади другу има бесплатну рунду, с тим да нема право да у тој бесплатној рунди баца магије. Дакле, од непријатељског табора ту опасност долази једино од хај нинџе. С друге стране, ако МИ изненадимо гадове, не добијамо много од самих чланова дружине јер су, већ сам споменуо, слаби у мелее борби, тако да не могу у једном потезу да елиминишу чаробњаке или свештенике, осим ако баш не буду имали среће са бацањем коцкица. Међутим, спас овде долази у продавници. Немогућност бацања магија може да се бајпасује чињеницом да неке магије могу да се купе у виду флашица (или чега већ) и да те флашице могу да користе сви чланови дружине. До сада то нисам радио, али за ову прилику ћу да купим барем 6 катино магија и раздијелим их свим члановима дружине, па ако случајно изненадим непријатеље (или, супротно, њихови свештеници ми баце монтино), могу да их почастим једним лијепим сном.

Кад се борба развије (тј. након првог потеза), вјероватно је ствар афинитета коју стратегију ћете користити. Ја увијек волим да што прије елиминишем магијобацачке чланове непријатељске екипе, при чему прихватам ризик да ме ратници и нинџе излупају. У првој рунди Гвен Стефани ће (ако не буде успавана или на други начин онемогућена) највјероватније одмах бацити МАКАНИТО магију, која ако прође (а скоро увијек пролази) моментално убија све непријатеље који имају мање од 40 хит поена, без обзира у колико су група распоређени. То највјероватније значи и крај њихових чаробњака, јер на седмом нивоу нема теорије да имају више од 40 ХП. За Хај Пристове нисам сигуран колико хит поена имају, али мислим да би и они требало том приликом да страдају. Ако не, на њих ћу вјероватно да пошаљем ратнике, мада то неће донијети много доброг, због њихове слабости. Ако искористим Бранка Јоровића да их катиноујем, онда Хај Нинџа има одријешене руке да ме немилосрдно истранжира, баш као и њихови ратници.

Мој свештеник у глобалу има двије опције. Дефанзивну, тј. да баци БАМАТУ магију и тиме дружину учини прилично имуном на ратнике (али нисам сигуран да ли и какво дејство ова магија има против нинџи), или офанзивну, да неком од магија проба да онеспособи противничке чаробњаке или свештенике. Посљедњи пут кад сам био у овом сукобу, ишао сам са ликовима који су били тек осми или тако неки ниво, чаробница није имала маканито магију, нисам имао ни бочице са халитом и сл., углавном средили су ме ко дијете звечку. Прије тога, међутим, мислим да сам их средио у два потеза, захваљујући маканито магији. Сад сам знатно спремнији за борбу него прошли пут, па ћемо да видимо. Мислим да су ми шансе сасвим солидне.

Океј, прешао сам борбу. Без већих проблема. Све је заправо било готово док си реко "кекс" и мислим да чак нисам примио ниједан ударац. Зашто не примјећујете одушевљење у мом гласу? Читајте о томе на крају овог коментара, а сад само кратко да опишемо борбу.

Дакле, како сам планирао, купио сам за сваког члана дружине по једну катино магију (мада заправо за тим није било потребе, требале су ми само за посљедња три члана дружине који не могу да изврше мелее напад). Како сам се потајно надао, успио сам да изненадим непријатеље, што је значило да имам бесплатан први потез. Одлучио сам се за сљедећу стратегију: Два ратника и свештеник су свим силама атаковали на нинџу, у намјери да га што прије упропасте. Лопов, чаробница и бишоп су бацили катино магије на остале три непријатељске групе и све је прошло како се само пожељети може - све магије су успјешне. Авај, СВИ непријатељи су се већ у наредној рунди пробудили из дријемежа, тако да је прва рунда била потпуно узалудна, осим што су мелее борци успјели да нанесу неколико удараца нинџи.

У другој рунди двојицом ратника наставио сам да атакујем нинџу, рекао сам свештенику да баци МОНТИНО магију на Хај Пристове(подсјетимо се, то је она што онемогућује бацање магија), лопов је вртио прстима, чаробница је одмах бацила маканито магију, док је бишоп наставио са катино магијом, овог пута усмјереном према непријатељским ратницима. Ова акција је прошла како се само пожељети може. Моји ратници су први дошли на ред и након два успјешна атака, нинџа је одапео. Одмах након тога наступила је моја чаробница и бацила маканито магију (подсјетимо се, то је она што напаствује све непријатељске групе) и њено дејство је било помало неочекивано. Како сам и планирао, чаробњаци су рикнули, али се то такође десило и ратницима, док су на моје опште изненађење Хај Пристови преживјели. Примијетићемо да је катино магија мог бишопа у овом случају безвезе потрошена (то је једна од лоших страна ове игре - кад одредите ко ће које магије да баца у некој рунди, све те магије ће бити бачене, чак и ако побијете све непријатеље прије краја рунде), али то није било толико страшно, јер је борба већ била практично добијена (монтино магија је ућуткала једног од двојице свештеника). Након тога, потрајало је још неколико рунди, пошто сам покушао да докрајчим свештенике мелее нападима, без коришћења магија, али онда ми је то досадило, па сам их атаковао и магијама и ствар је била готова.

Онда је дошло вријеме за новчану награду. Мој лопов (ово је први квалитетан лопов којег имам послије дуууууго времена) успјешно је детектовао и размонтирао замку и добио сам неки скрол (или напитак или шта већ), неки штап и неки прстен. Из пријашњих партија знао сам да је тај скрол нека мање битна релативно јефтина магија, да је штап РОД ОФ ФЛАМЕ (даје два пуњења махалито магије, ако се не варам), а прстен инфамозни РИНГ ОФ ДЕАТХ! (са све узвичником) који нема неку сврху, али може да се прода Болтаку за 250000 динара и да се тако ријеше све садашње и будуће финансијске потешкоће. Али не лези враже. Кад сам стигао у дворац и рекао бишопу да идентификује те предмете, дочекало ме је врло непријатно изненађење у виду чињенице да је инфамозни РИНГ ОФ ДЕАТХ! (са све узвичником) уклет и да га је неспретни бишоп током идентификације додирнуо, што значи да је сад приморан да носи тај прстен. Не може да се прода, пошто Болтак не купује уклете итеме. Наравно, Болтак пружа и услугу скидања проклетства, а цијена за депроклетовање овог прстена је, погађате, симболичних 250000* динара. Волим ову игру...

* Чисто да ствари поставимо у перспективу, у овој игри након сваке борбе иза непријатеља остаје одређена количина новца - све већа што се на већем нивоу налазите. За зарађивање ове суме треба, по мојој врло грубој процјени, неких петстотињак борби на финалним нивоима игре :-(

П.С. Остаје ми још једна нада, а то је факат да се овде непријатељи стално риспонују, тако да ћу поново да пошаљем дружину на исто мјесто у нади да ћу поново да набасам на исте непријатеље, да их поново средим, поново добијем прстен, овог пута га идентификујем како треба, продам Болтаку, добијем лову, искористим ту лову за депроклетизацију овог прстена и онда ђе си био нигдје, шта си радио ништа, али бар не теглим проклети прстен са узвичником са собом.

Ах, туга моја преголема. Дакле, план је успио - успио сам да савладам исте непријатеље, поново добијем исте предмете (укључујући и прстен), идентификујем прстен, продам га Болтаку и за те паре анкрсујем претходни прстен. Борба је текла сличним током као претходна, уз ситне измјене. Зашто не примјећујете весеље у мом гласу?

Овог пута сам кренуо са врло сличном стратегијом као прошли пут (опет сам успио да изненадим противнике), бацио катино магије које сам имао при руци (успављивање је било чак успјешније него прошли пут, пошто су неки непријатељи остали успавани и у другој рунди), ратници су одмах атаковали на нинџу (и успјели да га среде у другој рунди), док је чаробница добила наређење да одмах баци смртоносни маканито. Нажалост, овог пута њихов зли свештеник је био бржи и одмах је моју чаробницу сахранио БАДИ магијом :-( Иако сам остао без чаробнице и без маканито магије, захваљујући брзој смрти нинџе и чињеници да су чаробњаци остали успавани у другој рунди, уз још неколико катино магија успио сам да се ријешим свештеника, а одмах затим и чаробњака, а онда сам се неколико рунди прегањао са немоћним ратницима и на крају средио и њих.

При уласку у дворац, покушао сам да оживим чаробницу у храму, али то није успјело, вјероватно зато што је имала слаб виталити. Дакле, Гвен Стефани, почивај у миру и хвала ти за све што си учинила за ову дружину.

Сад имам неколико опција - да моју резервну чаробницу Арибетх набуџим до десетог нивоа (што ће потрајати) или да идем на ризик и са релативно слабом чаробницом поново атакујем на ову исту локацију (та операција има изгледа на успјех, пошто сам и ову посљедњу борбу добио практично без инпута чаробнице). Наиме, на тој локацији се налазе лешеви моје претходно погинуле дружине, па је могуће да се међу њима налази нека чаробница вриједна васкрсавања. У сваком случају, ова смрт ме је доста уназадила.

Harvi, mislim da ćemo, kada nam jednog lepog dana javiš da si prešao igru, da organizujemo na ovom delu foruma neku virtuelnu proslavu i ponapijamo se u realnosti kao letve. Da ne pričam kakvo će zadovoljstvo biti tada pročitati ovu temu od početka do kraja.


I odakle izvuče Branka Jorovića, leba ti.  xrofl

Па сви ранији ликови са суперкул вилењачким именима су ми изгинули  xrofl

Од прославе нажалост нема ништа док не пређем прве три игре, јер оне чине једну цјелину. Написао сам већ горе, друга и трећа игра не нуде могућност креирања карактера, већ мораш да их импортујеш из прве игре. Замисли тог весеља кад ти рецимо ликови изгину у трећој игри и онда мораш поново да идеш у прву, креираш их и левелујеш кроз прве двије игре  :o Управо зато сам се вратио старом методу креирања и резервне дружине. Мислио сам да се утрошак времена своди на исто (мислим на опцију паралелног левеловања више екипа вс. играње са само једном екипом и прављење нове само у случају смрти ове прве), али можда нисам у праву. Са довољно јаким ликовима могу да одем рецимо на девети ниво и умјесто лопова (који ионако слабо учествује у борби) поведем неког лика ниског нивоа и како се на деветом нивоу добија велика количина екс пија, тако се тај слабији лик шлепа уз ове јаче и много брже напредује него да иде од првог нивоа тамнице.

Моја нова чаробница зове се Арибетх (да видимо ко може без гуглања да се сјети одакле сам дрпио име!)

Pre nedelju dana sam završio Neverwinter Nights: Hordes of the Underdark. Loš tajming za ovo pitanje.  :lol:

Pseudo-tolkinovsko ime, koji god bio pravi izvor. Tačnije, pseudo-sindarinsko, ako već kojim slučajem nije i pravo. ;)

Хех, ево друг Неомеђени је улетио са тачним одговором :-)

Арибетх се упокојила :-(
Налетио сам на прилично гадну екипу на деветом нивоу која ми је побила 4 члана дружине прије него што сам успио да збришем. Ратника и приеста десетог нивоа сам успио да резуректујем, а чаробницу и лопова јок.

ово на неки начин спада на овај топик

https://motherboard.vice.com/en_us/article/the-first-text-adventure-game-ever-is-finally-open-source

Ево дружине која ће коначно да тријумфује!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2F29wpwmv.png&hash=82404cdcad781628be5638c63455b16838fccaf5)

Nadam se da ne planiraš da nekog od njih pretvoriš u barda.  :lol:

Asocijacija...ovaaaj, Krug Vaistinskih bardova ulaže protest na prethodnu zamisao. Unapred!!!

Не брините, бардови не постоје у овој игри :-)

чуј, ако ти ова екипа невероватних бораца и магова пропадне (што је по саставу судећи блиско изненадном колапсу сунчевог система), предлажем најбруталнију алтернативу:
тома чоловић
бора дрљача
сале гранд
баки б3
ана бекута + мркоња (као ромео и јулија)

Одлично, имаћемо у виду! Бору Дрљачу сам имао једно кратко вријеме, импортован је у Визардри 2, гдје је јуначки погинуо у исптраживању првог нивоа игре.

Бај д веј, она екипа одозго је већ погинула, сасвим лијепо сам је излевеловао за трећи ниво и онда ме је сустигло проклетство "само још једне борбе прије повратка у дворац". Наиме, након што сам истрошио све јаче магије, набасао сам на осамнаест (да, буквално ОСАМНАЕСТ) нинџи, који су ме при том изненадили. А кад осамнаест нинџи, од којих сваки има критикал хит који убија на мјесту, има први потез, јасно је како ће "партија" да изгледа. Сада левелујем екипу у саставу Радиша Урошевић - Нуки - Руле - Нино - Хани - Минимакс, да покушам да вратим лешеве ових што су погинули, па бар неког да резуректујем.

нино+хани <3


док очекујем колапс сунчевог система, ево још пар хероја на које ме је нуки подсетио - раде јоровић који мора бити неки ратник због свог великог хита, нехру(!!!) који мора бити маг само због свог јединог хита 'мађије', пилот бабо (јер неко мора водити дружину), браћа ипче и јашар ахмедовски (каква је то журка без браће) и ванеса шокчић (издање из 1993. или 1995.)

То, царе! Ово су одлични приједлози! Ипак, искрено се надам да ми већина њих неће требати. Имам још 5 или 6 слободних слотова, а остало ћу моћи да искористим тек ако не дај Боже неко од ових које имам одапне заувијек.

Хм... иако је Визардри игра која апсолутно немилосрдно и без трунке гриже савјести кажњава сваки покушај авантуризма и било каквог ризика, овог пута ми је из непознатог разлога допустила да организујем шест спасилачких мисија на трећи ниво и да без иједне борбе, један по један, довучем лешеве свих погинулих са горње слике (уз измјену што је умјесто Супер Снеки била Екстра Нена, јер је Снеки још раније погинула). Сад ми наравно треба гомила пара за покушај резуректовања лешева. Надам се да ћу имати довољно среће да оживим барем Лепог Бору и Екстра Нену, јер су врло добри с магијама. Мада би ми било јако драго да преживи и Тозовац пошто има одличне ратничке карактеристике, као и Џеј јер је најбољи лопов од свих присутних. Од двојице које тренутно користим, то су наиме Нино и Фадил Тоскић, не зна се ко је гори.

Quote from: Harvester on 06-06-2017, 18:25:53
као и Џеј јер је најбољи лопов од свих присутних.

Rasizam 101!!!!!!!!!!!!!  :lol: :lol: :lol: :lol:

Gde? Gde? :)

Harvester je u stvari pronašao dobar mehanizam kako da preokrene mazohizam u sadizam kao podstrek za igranje!

Quote from: Meho Krljic on 06-06-2017, 20:52:41

Quote from: Harvester on 06-06-2017, 18:25:53
као и Џеј јер је најбољи лопов од свих присутних.

Rasizam 101!!!!!!!!!!!!!  :lol: :lol: :lol: :lol:

Ово је испало непланирано, свега ми!!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111111

Иначе, Сале Гранд се управо придружио поолу хероја у својству гномског приеста, да се мало растерети Руле, који је тренутно једини на тој функцији, откако је Лепи Бора загризао прашину.

Ајоооооооооооој, каква дивна мајица, заљубио сам се одмах у њу! Нажалост, много је скупа, а мислим и да би на простору бивше државе једноцифрен број људи разумио натпис :-(

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/4190Cg1kXqL.jpg)

Сад сам у претпосљедњој фази играња Визардрија, а то је и најдуготрајнија и најнапорнија фаза. Односи се на грајндовање до изнемоглости, тј. док бар једну од својих чаробница (које имају приближно једнако количину икс пеа) не доћерам до тринаестог нивоа (тренутно су дванаести). Прецизније, морам да добијем ТИЛТОЊАИТ магију без које не смијем ни да помислим да уђем у завршну борбу, а ни МАЛОР магија (телепорт, који би значајно скратио вријеме потрошено на ходање, као и олакшао преживљавање) не би била наодмет. Да се тилтоњаит добија на тринаестом нивоу могу само да нагађам, а ако догурам до тринаестог нивоа (за што ће ми требати бар још три до четири дана интензивног играња) а не добијем ту магију, моћи ћу само да чупам косу са главе, јер ће ми до четрнаестог нивоа требати вјероватно још неколико седмица. Истина, шта је неколико седмица за човјека који је потрошио пола године на игру, али ипак свему некад дође вријеме за крај и мислим да се то вријеме приближило за Визардри, бар ја тако мислим. У сваком случају, излевеловао сам неколико екипа на отприлике сличан искуствени ниво, видите да је већина чланова ту на десетом или једанаестом нивоу (ови на нижим нивоима могу доста брзо да дођу бар до деветог, али то су углавном разни мање битни лопови и сл.), а од свега су убједљиво најбитније двије чаробнице на дванаестом нивоу. Супер Снеки је, ако се сјећате, прва чаробница коју сам креирао (у овој новој тури играња), али она је одавно изгубљена у лавиринтима четвртог нивоа и чекам да нека од осталих чаробница добије малор, па да могу да се телепортујем тамо и спасим изгубљену екипу. Мој највећи стрес је био везан за Екстра Нену, која је у посљедњих неколико дана двапут погинула и оба пута сам успио да је резуректујем (у храму, наравно, не својим магијама), једном је чак била у екипи која је доживјела ТПК, па сам морао да излевелујем неколико других хероја и пошаљем их у спасилачке мисије у којима су довлачили један по један леш. Кад су свештеници у храму успјели да оживе Екстра Нену, мом одушевљењу није било краја. Мислим да било која игра данас или било кад у историји тешко може да креира ниво емоционалне инвестираности који обезбјеђује Визардри.

ЕДИТ: Поол хероја ипак нећете видјети, јер ТајниПик прави проблеме.

Елем, споменуо сам свој план да завршим игру у наредних неколико дана, али што би рекао Загор - то је можда постављање ражња док је зец још у шуми. "Ситница" која ме чека је обрачун са главним гадом и његовим вампирским минионима који су толико моћни да се просјечан човјек хвата за главу. Још љепше је што имам један и само један покушај за то, због познатог недостатка снимања позиције. Ако изгинем, сав труд који сам уложио у левеловање ликова одлази у пропаст (а то су недеље и недеље играња) - нема шансе да "покупим" ликове и резуректујем их у храму јер свака спасилачка екипа мораће да се суочи са истим врховним злим чаробњаком. Ту морам да напоменем да је ово немилосрдно грајндовање уједно и једина мана игре, тј. мислим да непријатељи чак и на самом крају игре не дају довољно искуствених поена (барем не пропорцинално опасности коју представљају), тако да је потребно баш дууууууууго времена да се дође до кључног 13. нивоа. Бар кад су чаробњаци у питању. Што се тиче ратника, за њих ћу се задовољити и дванаестим нивоом, а прист ми је задовољавајући чим добије мапорфик и бамату, што је обично већ око осмог или деветог нивоа.

Састав екипе за финалну борбу је такође врло битан и ту се подразумијева да иду два ратника, свештеник и једна чаробница, али за остала два члана се ломим. Лопов је бескористан у борби, али ако не дај Боже побиједим можда ћу морати да откључавам неки ковчег, што је без лопова немогуће. Такође, питање је да ли да водим двије чаробнице или једну чаробницу и бишопа. Бишоп може да баца и свештеничке и чаробњачке магије, али само нижих нивоа. Према томе, за неки покушај блицкрига оптималнија опција су двије чаробнице које би од старта атаковале са тилтовејтовима. Али, и међу нисконивоским магијама има врло корисних, првенствено катино и дилто, које респективно успављују и повећавају АЦ групама противничких непријатеља. Успјешно бацање тих магија би омогућило мојим ратницима из првих редова да нанесу већу штету непријатељима, првенствено зато што сам у дубинама деветог нивоа успио да добијем неки мач под називом МАГЕ МАСХЕР (хинт: главни гад је чаробњак). Такође, у случају пропасти (ако имам чаробницу и бишопа) могао бих да анализирам ситуацију и врло брзо нападнем са другом сличном екипом. С друге пак стране, ако бих изгубио обје чаробнице, то не бих могао да поднесем, јер би значило још много много дана левеловања нових чаробница прије новог покушаја.

Иначе, РОГУЕ ми је начисто досадио и одиграм само по једну брзинску партију дневно, а и то чисто реда ради, само да скинем играње с врата. Почео сам мало да разгледам МОРИЈУ, која је мноооооооого богатија и бар наизглед занимљивија, али ту су ме већ на самом почетку игре неколико пута изрокали најлакши противници, а и десило ми се да се на самом почетку нађем у просторији из које не постоји излаз (или је баг у игри или сам нешто пропустио), а и круже приче да је аутор намјерно ту игру правио тако да нико не може да је заврши, тако да ту сигурно нећу улагати толико времена као у Рогуе. Мислим да тај роуглајк концепт има својих чари, у теорији, али начин на који су те игре реализоване, да малтретирају играча умјесто да му пруже изазов, то је потпуно безвезе и због тога такве игре батаљујем до даљњег. Неки дан сам читао опис неког "роуглајка" (данас врло врло врло често и врло врло врло погрешно коришћена ријеч) у којем Кузмановић каже да то није игра за оне који не могу да сваре чињеницу да ће евентуално тек у свакој тридесетој партији успијевати да дођу до краја. И контам "Бич плиз, па оне праве роуглајкове људи буквално играју деценијама."

Ова игра је једно најобичније смеће.

Sta se desilo? Slutim da je Wizardry opet pokazao svoju mracnu stranu :-)

Za igru ne možemo da pomognemo (bar ne više nego FAQovi koje verujem da koristiš), ali umesto tinypica može da posluži i imgur  :lol: :lol:

Боље да не причам. Рецимо да ми је сад краткорочни план да пронађем Роберта Вудхеда и нахраним својим одштампаним и укориченим мануалом за Њизардри Аркајвс.

Не видим овде линк за тај Имгур.
Факове не користим, пошто (у теорији) знам све што треба да радим. Невоља су енкаунтери који су понекад у потпуности смртоносни, без обзира на јачину екипе којом управљаш. Е малоприје сам имао такав сусрет. Двапут.

Quote from: Harvester on 24-06-2017, 21:01:50
Боље да не причам. Рецимо да ми је сад краткорочни план да пронађем Роберта Вудхеда и нахраним својим одштампаним и укориченим мануалом за Њизардри Аркајвс.

Kad to uradiš dobijaš achievement na Znaku Sagite! "Taught the designer a lesson!"

Чисто да илуструјем: Визардри је игра која је прилично шкрта на хит поенима (као и на свему осталом, уосталом). Приликом левеловања хит поени се увијек повећавају, али прилично често само за 1 (креће се од мизерних 8, које било који јачи противник може да одува погледом пријеким). Ратници добијају највише тих поена, тако да они рецимо на десетом или једанаестом нивоу имају солидних 60-70 хит поена. Али остале класе су знатно тање што се тога тиче, тако да је моја (покојна) чаробница 12. нивоа имала тек тридесет и нешто хит поена. Прист, бишоп и лопов су били једва мало бољи.

Е сад, магије: Чаробњаци вишег нивоа имају врло секси магије које свим члановима групе могу да скину и по 20 и кусур хит поена. Ја сам налетио на групу од пет чаробњака десетог нивоа (који су дакле нешто слабији од моје чаробнице, али иса ма их, је ли, пет комада). Већ сам спомињао да је редослијед напада у оваквим случајевима разлика између живота и смрти, а овде је игра одлучила да СВИ непријатељи имају предност у односу на мене. Да сам ја дошао до ријечи, прво бих их кркнуо магијама које ућуткују (спрјечавају бацање магија) и успављују, па бих онда кренуо са јачим убијачким магијама (јер оне нису довољно моћне да их среде у једној рунди, тако да их је потребно прво онеспособити да не праве штету). Понекад се непријатељи заглупе, па иду на мелее напад или бацају неки крш од магија, међутим ови гадови су ме одмах рокнули својим најјачим магијама и побили ми комплетну екипу у свега два-три потеза прве рунде.

Након тога сам послао спасилачку екипу која се срела са демонима који такође бацају магије.

Hmmm, letimičan pogled na dostupne FAQove ukazuje da ne postoji "brzina" kao karakteristika neprijatelja ili likova, niti vidim ijedan drugi mehanizam koji bi na neki način igraču davao nekakav nivo kontrole nad redosledom napada. Što znači da si ovde u kandžama okrutnog RNG-a. Nije lako...

Да, у праву си. Истина, на неким сајтовима (можда чак и у неким верзијама упутства, не могу тачно да се сјетим) наишао сам да је заправо агилити атрибут одговоран за редослијед напада, али након толиких мјесеци играња могу одговорно да тврдим да је то потпуно нетачно.
У сваком случају, сад ми је потребно мало одмора. Нисам баш изгубио СВЕ ликове које сам правио, остао ми је један врло квалитетан ратник и један солидан лопов, али у наредном периоду ћу мало да смањим дневну количину играња. Претјерано играње води ка нестрпљивости, а то је у овој игри смртоносно, мада наравно постоје и друге смртоносне ствари на које играч нема утицаја.
Још једна напомена - након што се деси ТПК, лешеви погинулих ликова углавном остају у дунгеону (са мање или више, углавном мање, комплетним инвентаром), али неки буду и поједени од стране разноразних звијери, тако да заувијек нестану. Екстра Нену је снашла таква судбина, али је Ана Бекута и даље "само" мртва негдје у дубинама деветог нивоа и ако њу успијем да дохватим, то ће бити велико постигнуће и корак напријед.

Razmišljam se nešto, ako je moguće rezurektovati lika direktno u tamnici mogao bi da namestiš da ti lopov pogine, pa onda sa grupom bez lopova počistiš sve, a onda na kraju rezurektuješ lopova da otvori kovčeg.

Теоретски, могуће је резуректовање ликова у тамници, уз помоћ одговарајуће магије коју свештеници добијају на вишим искуственим нивоима. Али у пракси, та магија је код мене од неких 10-15 коришћења сваки пут довела до пропасти, тако да сам одустао од ње. Велико је питање да ли је ријеч о "феатуреу" ПЦ верзије коју играм или је посриједи једноставно баг. Колико сам видио летимичним прегледом, други играчи нису имали овај проблем, тј. код њих је проценат успјешности те магије нижи него у храму, али није баш 0.

Почео сам да играм УЛТИМА: ТХЕ ФИРСТ АГЕ ОФ ДАРКНЕСС, што је, као што нам је познато, прва игра у чувеном серијалу Ултима. Осим једне техничке ситнице, мој први утисак (након једно 15-20 минута експериментисања и тестирања) је врло позитиван. Истина, ово је верзија из 1987., па претпостављам да се ту вјероватно нешто дотјерало (јер оригинал се појавио 1981.), али вјерујем да се та дотјеривања односе само на графику и сл., а да је гејмплеј углавном остао нетакнут.

Елем, знате сви да сам раније доста детаљно писао о Гериотовој првој игри, званој АКАЛАБЕТХ. У питању је нека врста приквела за Ултиму (ако се тако може назвати нешто што је направљено ПРИЈЕ самог серијала?) и понегдје се назива чак и Ултима 0. То је сасвим оправдано и веза између ових наслова је очита, не само по томе што се фамозни Лорд Бритиш прво појављује управо у Акалебетху, већ је ријеч и о самим елементима гејмплеја, који су у Ултими редом преузети из Акалабетха, прерађени, дотјерани, обогаћени и уобличени у једну по свој прилици врло врло врло квалитетну игру.

Само ћу брзински да прелетим преко суштине Акалабетха да не бисте морали све поново да читате. У игри имате топ-даун свјетску мапу са свега неколико локација од интереса. Ту су градови (који су сви потпуно исти и састоје се од продавница, које све имају потпуно исте артикле), затим замак Лорда Бритиша, гдје морате да идете по квестове, и коначно тамнице, које су такође све потпуно исте. Свјетска мапа није велика, можда 25х25, ако се добро сјећам, и доста је лака за мапирање. Играње се своди на то да одете до Лорда Бритиша, он вам каже да треба да убијете то-и-то створење, ви одете у данџн, рокнете то створење, вратите се, он вам да нови квест да рокнете неко друго створење, ви опет идете у данџн, итд., и након што ово поновите једно 7-8 пута, игра се заврши. При уласку у данџн игра прелази у фирст-персон дунгеон црањлер, чија је графика рудиментарнија чак и од оне у Визардрију. Тамо наравно растурате створења итд., како све то већ иде.

Ултима функционише по истом принципу с тим да:
1) Свјетска мапа је ОГРОМНА (и по свој прилици потпуно ју је непрактично пребацивати на папир)
2) Опет се иде код Лорда Бритиша по квестове, с тим да су они сада по свој прилици нешто шареније природе.
3) Створења нападају и на свјетској мапи, не само у тамницама.
4) Градови су различити, продавнице су различите и постоји вееелика количина различите опреме.
5) Тамнице су такође различите, имају чак и своја имена, и по свој прилици њихово мапирање је есенцијално за било какав покушај озбиљног играња.

Задржан је Акалабетхов потпуно бизарни систем обнављања хит поена. Наиме, не постоје напици ни магије који то раде, нити се хит поени враћају аутоматски током кретања, већ искључиво након што се вратите из тамнице, при чему што више монструма рокнете, добијате више хит поена. Дакле, ако имате мало хит поена, онда сиђете у тамницу, укокате једног или два лаганија монструма, вратите се напоље, добијете хит поене, опет сиђете у тамницу, убијете још неколико монструма, вратите се горе по нове хит поене, назад у тамницу, итд. Свједочили сте грајндингу искуства и опреме, али Ричард Гериот је вјероватно једини лик у чијим играма имате грајндинг хит поена :-) У сваком случају, мени је ово симпатично и не смета уопште. Ту је такође и потреба за храном, али врло је лако доћи до хране, тако да то није велики проблем. Монструми су бар на почетку доста слаби, тако да игра није инстант-обесхрабрујућа као рецимо Визардри.

Оно што ми се не свиђа је што нема (или бар ја не могу да видим) никакве индикације о искуственим поенима. Игра вас информише само који сте ниво, а можете само да гледате у тарот карте кад ћете да пређете на сљедећи. Али да не гријешим душу, прочепркаћу још мало по интерфејсу, можда сам нешто пропустио.

Технички проблем који сам споменуо на почетку је врло ситан, али и прилично иритантан, бар док се човјек не навикне. Наиме, при кретању курсорским стрелицама јавља се одређени лаг, па лик не реагује одмах на команде. Наравно, пошто је потезна игра, ово ни на који начин не утиче на исходе борби и сл.

Све у свему, ово ми за сада изгледа као игра уз коју човјек може да потроши мноооооого времена, а да му послије не буде жао. Видјећемо како ће ситуација даље да се развија.

Pratićemo pomno!!!


Nema ništa čudno ili vredno pomena kada se radi o atributima/karakteristikama tvog lika? Čini mi se da sam nekad davno čitao da je to ono što razlikuje Ultimu od drugih igara i da je cilj što je više i brže moguće pojačati različite moralne vrline svog lika, što će ga posledično učiniti snažnijim.

Quote from: neomedjeni on 27-07-2017, 14:58:18
Pratićemo pomno!!!


Nema ništa čudno ili vredno pomena kada se radi o atributima/karakteristikama tvog lika? Čini mi se da sam nekad davno čitao da je to ono što razlikuje Ultimu od drugih igara i da je cilj što je više i brže moguće pojačati različite moralne vrline svog lika, što će ga posledično učiniti snažnijim.

То је вјероватно уведено у неком од каснијих наставака. Овде имају разни (стандардни) атрибути типа снага, интелигенција, издржљивост и сл., али од моралних врлина ни трага ни гласа. Ја сам кренуо са ратником, па сам скоро све бонус поене натрпао на снагу, надам се да ми то неће доћи главе касније.

Углавном, након још неколико десетина минута играња могу да изјавим да сам се зезнуо у најмање двије ствари:
1) Игра ОЧИГЛЕДНО приказује број искуствених поена. Истина, нигдје не пише колико има до сљедећег нивоа, али како сам са 1000 прешао на други ниво, претпостављам да би могла да буде она стандардна експоненцијална прогресија са левелаповањем на 1000, 2000, 4000, 8000 итд. Иначе, нисам примијетио никакве промјене приликом преласка на други ниво. Нисам добио нове поене да распоређујем, нити сам видио да ми се било која статистика побољшала. Обратићу мало више пажње на ово при преласку на сљедећи ниво.

2) Мапирање тамница (срећом) апсолутно НИЈЕ есенцијално. Ово ипак није Визардри, тако да нема софистицираних телепорта и сличних ствари и уз само мало већу концентрацију увијек је релативно лако знати гдје се тачно налазите. Пошто је ово очигледна надоградња Акалабетха, могу да се кладим у бркове да у тамницама има само по један кључан ајтем (или монструм), који се налази на самом дну тамнице, док је на осталим нивоима углавном филлер (албеит користан) у виду непријатеља, сандука са новцем и сл. Оно што додатно олакшава кретање кроз тамнице јесте постојање "ладдер уп" и "ладдер доњн" магија, које су за дивно чудо прилично јефтине, тако да већ видим себе како их абјузујем до изнемоглости. Што је најљепше, чак и ратник може да их користи. Ове магије су такође заоставштина из Акалабетха, али тамо сте морали да имате магични амулет за њих, а и онда нисте могли да бирате коју магију ћете да баците, већ је то функционисало по рандом принципу. Овде је према томе врло једноставно накуповати довољно магија да се инстант телепортујете на само дно тамнице (бар претпостављам - у Акалабетху су тамнице имале мислим 9 нивоа, не би требало ни да их овде има много више). Наравно, одређена доза опреза није на одмет. Иако ово није Визардри (хвала небесима), противници су ипак све јачи што се дубље у тамници налазе.

Открио сам и неколико симпатичних симпатичности. Овде можете да купите разна превозна средства за превоз. Ја сам купио коња, али нисам примијетио која је тачно његова улога. Не смањује потрошњу хране нити убрзава кретање. Али ето, нешто ми је баш драго што имам коња и ово је можда и прва игра у којој можете да имате коња. Друга ствар, овде имају и неки пиратски бродови који пуцају на вас са обале. Ја сам се запитао како се тачно бори против њих, да ли можда треба да уђем на брод (исто као што се улази у град), али јок - пиратски брод се напада као било која друга врста противника (чак није ни превише тежак). Ударате га мачем (или шта већ имате од оружја), одузимате му хит поене и кад га средите добијете обавјештење да сте убили пиратски брод :-)

Још једна информација и онда одох да радим нешто "паметно", да ми не би читав дан прошао у игрању Ултиме. Елем, у игри имате само један слот за снимање позиције, али можете да креирате четири различита профила. Срећом, стара снимљена позиција се не брише приликом учитавања, тако да нема мрског пермадеатха. Игра има још једну дивну јузер френдли карактеристику. Удубили сте се у играње, добили мноооооого битака, ријешили некакве квестове, заборавили да снимите позицију, а онда вас неки гад рокнуо? Нема мјеста очајавању, не мора све поново да се прелази. Након погибије добијате врло јефтино васкрсавање. Добићете солидну количину хит поена и хране, сачуваћете стечене искуствене поене, чак ће вам и инвентар остати готово нетакнут (магије, оклоп и остало), једино без чега ћете остати је новац и оружје. Међутим, то је бар на почетку игре прилично мала цијена.

Мислим да нисам написао како се долази до новца. Новац може да се нађе у сандуцима у тамницама, али такође остаје иза сваког побијеђеног противника и већ након једне или двије добијене битке можете да купите сјекиру, која је сасвим солидно оружје.

Јесам ли већ напоменуо да имам коња?

Ništa ti to ne vredi bez čuvenog Horse Armor DLC-a.  :evil:

Купио сам и неки авион. Њиме могу да летим преко воде, али не и преко шуме или планина. Успут, дискретно ми је напоменуто од стране неких НПЦ-а да ћу морати да идем у свемир и путујем кроз вријеме.

Иначе, још мало сличности са Акалабетхом. Набасао сам на краља који ми је дао квест да средим неко створење и кад сам то урадио дао ми је један од 4 кристала за некакву временску машину. Онда сам одлучио да окушам срећу и тражим нови квест, али ми је дао да средим опет исто створење. Питам се да ли ћу имати среће да ми послије тога да неки различит кристал.

Тамнице су све именоване и имају различите лејауте, али колико сам до сада могао да примијетим непријатељи су свугдје исти и појављују се по предвидљивим Акалабетх шаблонима. Дакле, на првом нивоу слијепи миш, џиновски пацов, лопов, костур и сл., на другом исти ти плус још два или три нова, на трећем гуја, отровни паук и сл. Ово је добро зато што сте увијек отприлике свјесни тежине непријатеља који вас очекују на неком нивоу, тако да се смањује вјероватноћа неочекиване насилне смрти.

Дошао сам до дијела због којег би сваки нормалан играч обуставио играње и избрисао игру с хард диска. Пошто ја нисам нормалан играч (а патим и од ОЦД-а), то ће само да ме успори, али не и да ме заустави.

Наиме, један од "квестова" (ако се тако може назвати) неопходних за завршавање игре је да у свемиру срокате 20 ванземаљских бродова. Ако постоји нешто глупље од глупих загонетки из текстуалних авантура с почетка 80их или роглајк игара, то је ово. Наиме, ситуација овако изгледа: Прво морате да купите шатл. То вам кошта хиљадарку, што је по мојој процјени бар неких двадесетак минута грајндовања. Након тога уђете у шатл и кад га лансирате, наћи ћете се у орбити на коју имате топ-даун поглед. Ту можете да промијените брод (о томе нешто касније) или да се одмах отиснете тамањење напасти промјеном погледа са топ-дауна на прво лице. Прецизније, прво треба да промијените поглед у прво лице, онда да направите хиперсвемирски скок у сљедећи сектор, тамо потаманите све непријатеље које игра пошаље на вас, а онда ако желите можете опет да направите хиперсвемирски скок у сљедећи сектор или да урадите нешто паметно у сектору у ком се тренутно налазите, при чему се то "нешто паметно" углавном своди на пристајање у доцкинг статион и промјену брода којим управљате. Наиме, бродови имају штитове и гориво, и једно и друго се троши доста брзо, тако да је вјероватноћа да са једним бродом обавите све што треба равна нули. Злобници би рекли да слично важи и за много више бродова. Пристајање у доцкинг статион је потпуно сумануто и најгори облик пиксел ханта који сам у животу видио. Бродом је ужасно тешко управљати. Са стрелицама за лијево-десно га ротирате, са напријед убрзавате, са назад успоравате. Наравно, брод је инертан, тако да док доооооооообро не савладате команте, он ће та лета около као куче отргнуто с ланца. Том приликом ће сигурно да спичи у нешто и да остане без штитова, што значи моменталну смрт. Али ако претјерате са управљањем и цинцулирањем, потрошићете гориво и остати да лебдите у свемиру, на што вам је једино рјешење да учитате раније снимљену позицију. Ово је можда још горе од смрти, јер кад умрете бићете резуректовани и биће запамћен број непријатеља које сте средили (НАДАМ СЕ!), тако да вам само остаје да поново грајндујете за новац и нови шатл. Елем, чак и кад савладате команде, упадање у докинг станицу је СУМАНУТО тешко, јер морате буквално да се паркирате У ПИКСЕЛ. Ово није хипербола нити било какав други облик претјеривања, буквално морате да потрефите станицу у пиксел. Пиксел горе или доле и направићете судар и оде све у мајчину. То је што се тиче пристајања. Пуцање је можда још горе. У питању је стандардна свемирска пуцачина (која додуше придејтује и Елите и Њинг Цоммандер и Џ-Њинг и ТИЕ Фигхтер и све остало што вам падне на памет), с тим да нишан морате да помјерате курсорским стрелицама, што је врло компликовано због лага о којем сам говорио у неком од првих постова везаних за ову игру, али тај лаг није уопште једини проблем. Наиме, нишан се не креће "континуално", већ "прескаче" по неколико пиксела, па је нишањење права ноћна мора, а на то треба додати непријатеље који имају ружну особину да из чиста мира нестану и телепортују се на сасвим другу страну екрана. Ви онда поново морате да јурите за њима, али сјетите се да немате при руци миш па да се само прешалтате на другу страну, него морате поново стрелицама да водите свој спооооооооооооооооооооооооооооори прескачући курсор, само да би непријатељ поново нестао чим му примакнете курсор и опет скочио на другу страну. Ох, јесам ли заборавио да напишем да свако помјерање курсора троши гориво? И јесам ли заборавио да споменем да промјена брода (чак и ако успијете да нациљате проклету станицу и паркирате се у њу) није бесплатна, већ кошта 500 зелембаћа? Немојте погрешно да ме схватите - не кажем да је НЕМОГУЋЕ убити непријатеља. Ја сам успио да их средим једно 4-5 комада. Средити их 20 је такође могуће, али као што се види из овог описа, цијена у утрошеном времену и нервирању је потпуно непримјерена. Ја ћу пробати да пређем тај дио игре (јер након тога морам само хладнокрвно да укокам неку бесопасну дворску луду, ослободим неку принцезу и онда ме чека двобој са главним ђубретом и крај игре), али мислим да објективно гледано у овом тренутку брисање игре представља далеко рационалнију опцију од њеног настављања.

Како каже Википедија, Гериот је овај свемирски дио додао "онако", чисто да искористи до краја расположиви простор на диску, што је океј, али није океј да тај дио буде тако лоше дизајниран. Срећом, изгледа да се дозвао памети касније, јер кажу да оваквих будалаштина нема у сљедећим играма.

Завршио сам Ултима 1. Онај аркадни дио јесте био паин ин тхе асс, али ипак не толики да се читава игра батали због њега. Морао сам малчице да се послужим рјешењем, пошто је требало да уништим неки дијамант и ја навалио да нападам тај дијамант оружјем, а оно ништа. Испоставило се да је требало само да га покупим. Дух.

Све у свему, игра је доста кратка и није превише тешка. Има четири обавезна квеста која доносе по један дијамант неопходан за покретање временске машине и четири опциона (и сви ти квестови могу да се неограничено понављају!) чијим комплетирањем се побољшавају статистике. Дунгеони су ту само за грајндовање (пара и хеалтх поена), нема никаквих квест ајтема на њиховом дну. У суштини, у читавој игри требала су ми само два силаска на ниже нивое дунгеона, а са ладдер уп и ладдер доњн магијама.

Имајући у виду колики је прва Ултима напредак у односу на Акалабетх, жељно чекам да пробам други дио и видим да ли се традиција наставила.

Samo da napomenemo da je praktično tek četvrta Ultima ono zbog čega se ovaj serijal smatra istorijski esencijalnim  :lol: :lol:

Što nije razlog da harvi preskoči drugu i treću!!!!!

Какво црно прескакање...

Обично након што (на овај или онај начин) завршим неку игру, направим дан паузе да одморим од играња и радим нешто друго. Нот тудеј, хауевер, због одређених специјалних околности. Елем, инсталирао сам УЛТИМА 2 и покренуо је неколико пута теста ради. За разлику од прве игре, ГОГ верзија двојке долази са употребљивим упутством, тако да нема потребе за роварењем по Интернету у потрази за истим. Прво што се да примијетити је да је графика знатно слабија него у првој игри, што је и логично, јер је оно што сам ја играо апдејтована ПЦ верзија кеца направљена ваљда 1986 (значи 4 године послије Ултиме 2). Има мање боја, а и неке ознаке (нпр. за градове) преузете су директно из Акалабетха, умјесто лијепих сличица из ПЦ верзије јединице. Он тхе отхер ханд, онај лаг приликом извршавања команди је непостојећи, што је заиста дивно.

Што се тиче самог почетка, изгледа да је Гериот намјерио да забибери тежину. У првој игри стартујете са кожним оклопом и ножем. Није много, али довољно је да се довучете до првог града без већих опасности. Овде немате никакво оружје и оклоп, а града ни од корова! Много сам се напатио док нисам нашао први град, али тамо сам слабо шта могао да купим јер немам довољно пара, а паре не могу да набавим јер се добијају кроз борбу, за коју нисам спреман јер немам оружја итд. углавном то је вициоус цирцле налик оном што га је описао Алис Купер у пјесми Лост ин Америца, кад је реко да не може да иде у школу јер нема пиштољ, а нема пиштољ јер нема посао, а нема посла јер не може да иде у школу. Што се тиче хране, у том једном граду који сам на једвите јаде пронашао изгледа да уопште нема продавница хране, што ме чини несрећним. Сад ћу детаљније да прочитам упутство, али чини ми се да ова игра поред свемирских путовања садржи још и путовање кроз вријеме :-(

Интересантно је (бар за данашње појмове) да приликом креирања карактера избор пола утиче на статистике лика. Мушкарци добијају бонус на снагу, а дјевојке на харизму :-) Не знам да ли овако нешто има у данашњим играма, бар колико ми се чини по описима тамо гдје пол може да се бира тај избор је углавном козметичке природе.

Постоји још једна прилично битна измјена у односу на први дио. Овде само магијске класе (и.е. клерик и визард) могу да бацају магије. У првом дијелу неке слабије магије су могле да бацају и друге класе, а у те "слабије" магије спадале су моје омиљене магије за мердевине горе и доле, које су од непроцјењивог значаја за преживљавање у тамницама. Сада то по свој прилици није случај, па ћу морати да испипам како тачно изгледају ти данџни и може ли кроз њих како-тако успјешно да се креће без тих магија и колико су битни за напредовање. Ја скоро увијек играм са ратницима, али овде ћу можда морати да будем клерик или визард. Такође, размишљам да можда играм са женским ликом. То сам посљедњи пут радио мислим у Јаде Емпире (не рачунам наравно игре у којима је лик којим управљамо по дефиницији жена, као нпр. Томб Раидер). Харизма је битна за добијање бољих цијена у трговини, а њушим да би та дјелатност овде могла да има већи утицај него у првом дијелу. Стеј ћунд фор море информејшн.

Quote from: Harvester on 30-07-2017, 14:25:21
Интересантно је (бар за данашње појмове) да приликом креирања карактера избор пола утиче на статистике лика. Мушкарци добијају бонус на снагу, а дјевојке на харизму :) Не знам да ли овако нешто има у данашњим играма, бар колико ми се чини по описима тамо гдје пол може да се бира тај избор је углавном козметичке природе.

Možda grešim, ali mislim da je u starim RPGovima ovo bilo sasvim uobičajeno. U svakom slučaju, kasnije Wizardry igre svakako imaju ovakvu caku.

Ех, овако, након данашње играчке сесије могу да кажем да је друга Ултима много тежа од прве, бар што се увода тиче. У првом дијелу било је доста лако грајндовати хит поене и искуство довољно да будете колико-толико безбједни, док овде то није случај. Прво, побијеђени непријатељи доносе много мање искуствених поена (као и новца), а као друго, и саме борбе су много теже. Јуришање на оближњи пиратски брод џепним ножићем овде једноставно не пролази. Непријатељи се уопште не устручавају да вас сахране, тако да сам већ изгубио појам колико пута сам рестартовао игру. Такође, храна је доста скупља. Нажалост, Гериот је очигледно примијетио карактеристику Акалабетха и прве Ултиме, да је врло лако брзо доћи до толике количине новца и здравља да глад престаје да буде фактор, па је одлучио да то закрпи. Гад. На ово ваља додати и да је мјеста за трговину мноооооооого мање. Мапе прве игре биле су начичкане градовима и дворцима, овде сам за читав дан играња успио да нађем само један дворац, један град и два села. Генерално, у градовима се купују оружје и оклопи, у селима храна, а у дворцима може да се плати краљу за надокнаду хит поена.

Осим ових "техничких" (у недостатку срећнијег описа) карактеристика, још једна велика новина је у гејмплеју. Наиме, играч се креће преко цијеле земаљске кугле (а чак иде и у свемир!) и то кроз равно пет различитих временских периода, уз помоћ неких портала који се спорадично појављују на мапи. Да би се било шта урадило у игри, извјесно је да је неопходно у потпуности овладати овим порталима, што није нимало једноставно. Имате на примјер у садашњости негдје у Аргентини портал који води на Аљаску у далекој прошлости. Из Аљаске далеке прошлости имате само један портал, који води нпр. негдје у Русију у постапокалиптичној будућности, а одавде можете да идете рецимо у Аустралију у садашњости. Током овог првог играчког дана нисам успио да откријем гдје може да се купи било какав брод или слично средство за кретање по води, тако да ако хоћете нпр. из садашње Аргентине да скочите до садашње Аустралије, морате да пратите портале како сам малоприје описао. При томе уопште није једноставно провалити у који временски период вас је портал бацио, пошто је графика свугдје иста. Очигледно је потребно обратити пажњу на ситнице типа присуства или одсуства неких двораца, села, градова и сл. Уз игру долази мапа свијета са уцртаним неким порталима, али то једва да мало олакшава посао, јер чак и кад знате у ком сте временском периоду, није лако увијек одредити ГДЈЕ сте дођавола.

Трећа ствар - у упутству вам је испричано да морате да срокате злу чаробницу, ученицу чаробњака коме сте се сјетили фамилије у првој Ултими. Али како ово обавити, потпуно је нејасно. Наиме, ово није игра која вам квестове сервира на тацни, већ морате сами да се потрудите да их нађете. Потребно је обилазити све ликове по градовима и селима и успостављати комуникацију са њима и надати се да ћете набасати на неког ко нешто зна и спреман је да вам помогне. Ја сам за читав дан играња добио само један суптилни наговјештај за ЈЕДАН потенцијални квест који, бар наизглед, нема никакве везе са злом чаробницом. Међутим, рјешавање квестова ми сад није приоритет. Неопходно је прво мало грајндовати искуство и храну, због разлога које сам горе описао, затим похватати распоред тренутно доступних села, градова и (једног) дворца и кретати се у подручју између њих, све док се не ојача довољно да може да се атакује на пиратски брод.

Први утисак ми је за сада позитиван, видјећемо шта ће даље да се дешава.

Ова игра је глупа и досадна.

 xrofl


Čekamo obligatorni duži post s objašnjenjem.

Океј. Дакле, као што сам рекао, крећемо се кроз пет временских периода на Земљи, који су повезани просторно-временским капијама (капија, нпр., на Аљасци баца вас не само у други временски период, него и на друго мјесто, наиме Аргентину). У почетку ми је ово изгледало интересантно, а онда сам након дугог тумарања по свијету видио (или барем тако мислим) све локације које су ми доступне. Да ли сам набасао на неки квест? Наравно да нисам. Наишао сам на неколико суптилних хинтова, али ништа конкретно. Шта сад да радим? Па наравно, треба да проширим доступна подручја и да се отиснем преко океана. То што је рецимо Аљаска потпуно пуста у том-и-том временском периоду, не значи да је таква и у осталима. Дакле, дођем у неки временски период гдје ми је Аљаска тренутно недоступна због недостатка брода, нађем брод и одем на Аљаску. Кад тако испитам све временске периоде, сигурно ће се нешто открити.

Авај, то је немогуће. За разлику од прве Ултиме, од превозних средстава можете да купите само коња (бар на почетку игре). Како онда доћи до брода? Па бродови вас, као и у првој игри, нападају, али овде постоји опција да се укрцате на брод и преузмете команду над њим. Али то може да се уради само ако вам посада препусти брод, а препустиће га, како каже упутство, ако имате ЦЕРТАИН ИТЕМ. Потплаћивањем бармена у некој селендри сазнао сам поенту неких предмета који се појављују у игри и тако сам између осталог открио да морнари носе неко плаво чудо, тако да је скоро сигурно да морам да се докопам тог плавог чуда да би ме морнари препознали као морнара и препустили ми брод. Зашто једноставно не купим то чудо? Зато што не може да се купи. Једини начин да се дође до њега, као и до већине других предмета, јесте кроз борбе. Понекад побијеђени противници остављају иза себе корисне предмете. Тако сам накупио разних магичних кацига, анкхова, дијаманата, чаробних штапића и сличних глупости, али на ово плаво чудо нисам набасао. И онда сам погинуо.

Ах, да, кад смо већ код борбе. Борбе су УЖАСНО дуге и досадне, односно најбољи њихов опис је, ако сте гледали Хот Схотс други дио, она "борба" на почетку. Ево ова, да вам уштедим труд:

http://www.youtube.com/watch?v=TNkvLDF7JOY

Поред тога, често је врло тешко наћи противника за борбу. Противници су вам неопходни, јер од њих добијате паре (и предмете), а паре вам требају да купујете здравље и храну, а храна се СТАЛНО троши, чак и кад ништа не радите, и врло је тешко исте накуповати довољно. И онда тако лутате и лутате и лутате и пролазите читаве континенте, нигдје ни живе душе... и онда цркнете од глади. Е то вам је Ултима 2.

Океј, размишљам ја, да не будемо престроги према игри на самом почетку, можда да пробамо са неким другим ликом (пошто сам иницијално играо са ратником). Ето рецимо лопов може лијепо да краде, чувари у градовима имају кључеве од тамница, а у тамницама се сигурно налазе неке много лијепе ствари. И тако ја направим лоповицу са фином харизмом и лоповским скиловима. Наравно, моји покушаји да оробим било којег стражара завршили су катастрофално. Апсолутно ниједног нисам успио да опљачкам, али зато сам успио да умрем неколико пута кад су ме у крађи ухватили. Једино што сам успио да украдем, а да је било икакве користи од тога, јесте храна. Успио сам, истина, да опљачкам и продавнице оклопа и оружја и да покупим најбоље доступно оружје и неки одличан оклоп. Од чега ништа не могу да користим, јер немам довољно добре карактеристике. То оружје такође не могу ни да продам, јер у овој игри, за разлику од прве, не постоји опција продавања (!). А онда, наравно, када сам изашао у бијели свијет, противници су обрисали патос са мном.

Добро, рећи ћете ви, зар послије само два ситна неуспјеха тако оцрнити игру? Можда је чаробњак право рјешење? Он може да користи магије које путешествије кроз тамнице чине правом пјесмом - ладдер уп, ладдер доњн, затим магични пројектил за борбу, па онда магија за телепорт... тако да нам брод и не треба! Није ли то дивно? Прекрасно! Тако ја направим одличног чаробњака са врло добрим магијским способностима, само да би се испоставило да су магије УЖАСНО скупе. Илустрације ради, паковање од пет магичних пројектила кошта 200 еура. Било који савладани противник доноси максимално, ако се не варам, 17 еура. Значи чак и кад би магични пројектил СВЕ противнике рјешавао једним потезом, очигледна је тотална неисплативост те магије. Друга ствар је што је за бацање било каквих магија неопходно посједовање магичног штапића или штапа. Погађате, те предмете не можете да купите у продавницама, већ морате да их добијете од савладаног противника, наравно колеге визарда. Проблем је што као визард не можете ни да САЊАТЕ да било кога побиједите у мелее борби, јер су вам сви борбени атрибути апсолутна канта. Док сам као ратник имао гомилу магичних штапова и штапића који ми ни за шта нису требали, као визарду ми требају, а могу само да сањам да дођем до њих. Наравно, и за визарда важи исто што и за остале класе, а то је да храна цууууууууууууууууууууууууууууууууури а противника за допуну нема довољно.

Сад бих могао да критикујем игру и због екстремно спорог напредовања и чињенице да најслабији и најјачи противници дају потпуно исто икс пеа након што их поразите (наиме, скоро нимало), али за то нема потребе пошто срећом искуствени нивои по свој прилици не играју никакву улогу - потпуно једнако сам се злопатио на шестом нивоу као и на првом.

О методама сазнавања битних информација боље да не причам да не бих почео да псујем. Само да кажем да је потребно да дате ОГРОМАН мито унапријед, а никад нисте сигурни да ли онај коме нудите паре зна нешто.

Све у свему, Ултима 2 је у сваком случају игра веома вриједна промптног деинсталирања с хард диска, али видјећемо да ли ће ме моја традиционална тврдоглавост спријечити да то урадим моментално сад и одгодим можда за сутра.

Quote from: Harvester on 01-08-2017, 20:56:52


Све у свему, Ултима 2 је у сваком случају игра веома вриједна

Blurb na poleđini pakovanja igre!!!!!!!!!!!!!!

Пробаћу опет са ратником и надати се да ће онај итем да ми падне у руке прије него што умрем од старости.

У осталим вијестима, данас сам имао своју најбољу партију РОГУЕа откако сам почео да га играм прошлог новембра. Дошао сам до 22. нивоа (од 26), гдје ме је убио змај. Прије тога сам, по први пут у каријери, успио да срокам неколико грифина, захваљујући чињеници да сам имао доста хит поена и два прстена добра за борбу и наравно доста среће. Неколико пута ми је живот спасио штапић за полиморф, којим сам незгодне грифине с лакоћом трансформисао у безазлене (бар на том нивоу) чегртуше. Што је најгоре, имао сам одличан скрол који сам вјероватно могао да искористим против змаја, али био сам толико импресиониран нашим првим сусретом да се нисам сјетио да то урадим. Ех, да, заборавио сам да споменем да са медузом, која је један од најгаднијих непријатеља у игри, нисам имао проблема, зато што сам покупио скрол који мој дворучни мач претворио у дворучни мач за убијање медуза! Што се змаја тиче, у питању је убједљиво најопасније ђубре у игри, јер је то једини лик који може да напада на даљину. Да сам имао још које пуњење у штапићу за полиморф, ко зна шта би било...

(а да баба има нешто...)

Хех, ова Ултима 2 озбиљно конкурише за титулу најбизарније игре коју сам одиграо :-) Мејк ноу мистејк, у питању је вјероватно најгори РПГ икад направљен, али исплати се одиграти га уз помоћ рјешења и хекс едитора (без тога је у питању чисти мазохизам коме чак ни ја нисам спреман да се подвргнем, а погледао сам све Твајлајт филмове), чисто да видите какав је то наркомански гејм """"дизајн"""".

Ово је вјероватно једини РПГ који вам, барем практично, ако већ не и теоретски, допушта искључиво играње са "евил" карактером. Наравно, подјела на добро и зло се нигдје не именује, али чињеница је да игру не можете прећи без проваљивања у одређене затворене просторије, што подразумијева или убијање недужних људи или крађу, а често обоје заједно. О преогромном и потпуно празном свијету кроз који се крећете је већ све речено, као и о опскурним хинтовима (за које је потребно одвојити мноооооооооооооооого пара) и о идиотској манипулацији предметима, гдје је већину ствари неопходних за крај игре (осим једне) немогуће купити или добити кроз квестове, већ морате да чекате да вам падну с неба (тј. да вам се Гериотов РНГ смилује). Зато око тога нећу детаљно, само да кратко илуструјем колико је урнебесан тај главни "квест" кроз који пролазите.

Да бисте средили чаробницу, морате да прођете кроз нека енергетска поља у њеном дворцу која одузимају енергију, за чије вам је неутралисање потребан извјесни прстен. Прстен се налази у једном од градова код неког старца што живи под дрветом, али маторац не да прстен док не добијете благослов од оца Антоса. Отац Антос, као и сваки други свештеник који држи до себе, живи на Планети Икс (не измишљам, мајке ми). Да бисте дошли до планете Икс, потребно вам је неколико објеката које покупити у рендомли генерисаним борбама, као и оно најбитније - ракета. Наравно, не можете, као у првој игри, тек тако да ушетате у продавницу и купите ракету, него морате да је пронађете. Налази се на само једном мјесту, а то је руско пиратско легло негдје на сјеверу Скандинавског полуострва (не, не зезам се). Упаднете ви, дакле, у то пиратско легло, пронађете гдје држе ракете и гле чуде - пролаз је блокиран, испред врата се налази нека дворска будала (прецизније, вилиџ идиот). Попричате прво са њим (од њега добијате један од најкориснијих хинтова у игри, али прекасно, јер вјерујем да је свако ко је успио да дође до тог вилиџ идиота већ одавно посегнуо за хекс едитором или другим врстама варања), затим га рокнете, прођете кроз врата, уђете у ракету, лансирате је и отиснете се на координате планете Икс, које сте добили од неког филозофа. Онда максимално смањите број циклуса у ДосБоксу, јер ћете иначе извјесно да погинете, приземљите ракету на земљу и одете у оближњи дворац, јер тамо се налази отац Антос. Вјерујем да већ погађате, улаз до капеле у којој се он налази је блокиран стражарем, тако да морате прво да га убијете и ту наступа једна од најбољих сцена виђених у било којој игри или било чему другом, наиме јурите да што прије пронађете свештеника и добијете од њега благослов, прије него што вас скембају стражари који вас гањају због убијања невиних људи које чините лијево и десно :-) Онда добијете благослов, побијете још неколико стражара који су вас у међувремену опколили (зато је хекс едитор апсолутно неопходан, нема ТЕОРИЈЕ да набаците толико неопходних хит поена без варања), вратите се у своју ракету и идете у "двобој" са чаробницом која је све закувала.

Борба са чаробницом је веома "забавна". Прво морате да самељете читаву армију њених миниона прије него што се докопате дворца (мада, искрено речено, у игри у којој се 90% своди на ходање по празном простору, мало борбе добро дође), онда у дворцу такође морате да самељете гомилу миниона док се не докопате чаробницине собе (алтернатива је да себи у хекс едитору набаците довољну количину новчића којима заустављате непријатеље и тиме себи донекле олакшавате пролаз). Она ће да вас крка магичним пројектилима, док јој се не приближите, а онда кад је кркнете... она нестаје! Гдје нестаје? Па, на супротни крај дворца. Ово можете да откријете исрпним претраживањем комплетног дворца или читањем рјешења на Интернету. Онда се ви полако преселите у тај други крај дворца, понављајући процедуру са растурањем непријатеља који се туда крећу, поново примите неколико пројектила од чаробнице, клепите је једном и она... умире? Не, погодили сте, није тако једноставно. Она се опет сели у онај ПРВИ дио дворца, гдје сте је први пут звекнули. Слегнете раменима, полагано се вратите тамо, попијете неколико магичних пројектила, звекнете је... и сад је сигурно мртва? Не, није, опет се телепортовала. Лонг стори шорт, вратите се, рокнете је, она се телепортује, онда опет идете на супротни крај дворца, нађете је, рокнете, опет се телепортује, и онда КОНАЧНО кад је поново пронађете и ударите, дошли сте јој главе.

Искрено, не могу да се сјетим кад сам видио да други дио нечега у толикој мјери уназади и упропасти квалитетан концепт првог дијела. Сличан случај је донекле са филмом Урликање 2, али у свијету игара није ми познато да овако нешто постоји. Не знам зашто је Ултима 2 ОВОЛИКО пљувана од стране играча - требало би да је много више. Но, из неког разлога, изгледа да је игра у вријеме кад се појавила добила добре критике, што је било довољно да добијемо и трећи дио, за који се углавном сматра да је значајан напредак у односу на двојку, а на овом форуму ће јорс чрули да вам поднесе о томе извјештај из прве руке за неколико дана.

Pa dobro, bila je to 1982. godina, a igra se razlikovala od postojećih RPG-ova. Nisu ljudi tad znali još šta je dobro a šta je samo drugačije  :lol:

Да. Ултима 2 је школски примјер нечег што је "само другачије" :-)

Елем, почео сам у међувремену да играм и трећи дио, о чему сам обавјештење грешком поставио на топик "шта играмо", па тамо могу да се нађу неки уводни утисци. Сада, након још једног дана играња, могу да констатујем да је Ултима ИИИ брутално тешка игра за преживљавање на почетку, исто као и други дио (и надам се да се сличности са тим злодјелом од претходника ту завршавају). Након мноштва погибија, исправно сам процијенио да је неопходно да улијећем у дунгеоне, јер је тамо лакше доћи до новца, тако да ми је потребно мјесто гдје могу да се купе бакље и остали лоповски алати (таква мјеста није лако наћи, за разлику од нпр. продавница оружја), а да буде близу неког дунгеона, тако да могу релативно брзо да шпартам тамо и овамо, купујем бакље, дијаманте и храну и онда то трошим у тамници, уз наду да ћу кроз борбе и проналажење блага зарадити више него што потрошим.

Формирао сам друштво од једног ратника, једног ренџера, клерика и визарда и мислио сам да сам убо џекпот кад сам пронашао једно мјесташце које има продавницу која ми треба, као и продавницу хране и смјештено је врло близу једног дунгеона. План је био једноставан (описан горе), али мнооооого пута сам изгинуо док се нисам мало навикао на коришћење магија. Кад сам још савладао и клеричко бацање магија лијечења, ствар је била још боља. Међутим, испоставило се да није све тако бајно. Наиме, приликом шетње кроз дунгеон, често се појављују ГРЕМЛИНИ који краду храну (нема борбе против њих, само добијете обавјештење да су се појавили и видите да вам фали пола хране). Поред тога, тамнице су натоварене замкама, у које је моја екипа ревносно упадала. Проблем је био, наравно, што немам лопова у екипи, јер лопови су задужени за крађу, као и за демонтирање свих врста замки. Ја сам у екипу убацио ренџера, зато што он представља неки као пресјек свих класа, може помало да краде и склања замке, као и да баца визардске и клеричке магије нижег нивоа. Међутим, његове лоповске способности нису на нивоу једног... лопова.

Е сад, мануал објашњава детаљно функционисање опција, али што се тиче стратешких (или тактичких?) савјета, врло је нијем, осим једног јединог, а то је да је врло добро да се у дружини има лопов. Искуство са Визардријем ме је научило да ако ти мануал каже да нешто урадиш, онда то треба и да урадиш, а поред тога овај мануал је писао исти лик, тако да је очигледно да сам морао да убацим некако лопова у тим. Али како? Мнооооооооого сам мозгао и знојио се кога да уклоним из дружине. Једино што је сигурно је да визард мора да остане, док су остала три члана подложни промјени, мада сам тако жарко желио да имам пет мјеста на располагању умјесто 4 и да само додам лопова осталој четворици. Али јок.

Резоновање за уклањање ренџера је сљедеће: Све што ренџер може, покривено је другим класама. Дефанзивне магије боље баца клерик, офанзивне визард, а лопов боље краде. Међутим, с друге стране, ренџер ми је једини људски карактер (а слаб сам на људе, увијек морам да имам макар једног у дружини), а друго - процијенио сам да ће он пред крај игре, кад се излевелује до максимума, бити сасвим солидан бекап осталим магијским карактерима, који ће моћи слободније да прже магије вишег нивоа, док ће ренџер да им помаже мелее нападима и магијама нижег нивоа, које су и даље веома корисне.

Резоновање за уклањање клерика је сљедеће: Основни квалитет клерика је диспеловање одређених врста противника, међутим без тога се у теорији може, јер ће мелее карактери да се побрину за борбу с тим противницима. Други основни квалитет им је лијечење, али свакако се хит поени полако надокнађују сами од себе током времена, тако да ТЕОРЕТСКИ ни то није баш неопходно. Коначно, кад се визард доооооооооооообро излевелује, добија једну супер магију помоћу које може да баца било коју клеричку магију. Тако да је, у теорији, клерик пенал за уклањање, међутим пракса ово успјешно оповргава, бар за почетак игре, јер је клерик небројено много пута спасио живот другим ликовима својим хеалинг магијама. Такође, клерик може да баца магије за дисармовање ковчега који остају након борбе (најчешће имају замке, као у Визардрију). Истина, дисармовање може да ради и лопов, али клерик је сигурнији (као у Визардрију).

На крају сам се одлучио за непопуларан потез избацивања патуљачког ратника из дружине :-( Не знам да ли се икад десило да у правом ФРП-у (мислим на ФРП-ове са вишечланом дружином) идем без патуљачког ратника. Резон је опет заснован на мом предосјећају да ће крај игре бити доста магијски оријентисан и да ми треба сва магија коју могу да понесем, а барем за сада на почетку мелее терет могу прилично успјешно да понесу ренџер и лопов (који није ни изблиза онако бескористан у борби као у Визардију).

На крају да напоменем једну ствар која ме је збунила, а то је систем левеловања који је врло сличан једном другом познатом РПГ-у (погодите којем). Наиме, не левелујете се аутоматски (иако мануал изричито тврди супротно), него кад вас игра информише да вам се промијенио левел, морате да одете код Лорда Бритиша. Онда вас он као левелује. Једино што сам примијетио као посљедицу левеловања јесте повећавање максималног броја хит поена (нажалост, нема више њиховог суманутог грајндовања као у прве двије игре), док су карактеристике остале непромијењене. Оне се по свој прилици поправљају на неким специјалним магијским мјестима разбацаним по свијету. На овај податак о левеловању сам случајно налетио читајући о Ултими код ЦРПГ Аддицта и то ми је наук да не треба да читам никакве ривјуе док играм игру, јер увијек у њима морају да буду неки спојлери :-(

Елем, ја сам овде описао своја размишљања везана за укупно пет различитих класа, док их у игри има чини ми се десет, што показује колико је експериментисања и тестирања потребно да би се у овој игри направила успјешна дружина која ће да преживи до сљедећег дана. Иако је ово помало фрустрирајуће (сви бисмо да одмах улетимо у игру и авантуришемо), заправо је велики квалитет ове игре. Надам се да касније нећу појести своје уводне ријечи, као што је било са Ултимом 2.

Углавном, описану дружину сам креирао и успјела је да преживи неколико уводних борби, још нико није умро од глади, а клерик је успио чак и да пређе на други ниво, тако да ми се чини да ми добро иде. Наравно, о даљем истраживању нема ни говора док не накупим довољно хране, за што ће ми (ако преживим) вјероватно требати још неколико сати играња.

Ох, да, ЗАБОРАВИХ да споменем да је мој врли елфски лопов погинуо бар једно три пута захваљујући мојој брзоплетости и неспособности, а како нисам хтио поново да почињем игру, морао сам три пута да га резуректујем, на што сам потрошио брдо пара. Срећом, за разлику од Визардрија, овде за своје паре добијате успјешно обављен посао. И још сам заборавио да споменем да сам потпуно изгубио све скрупуле и да сад кад имам лопова у екипи без икакве гриже савјести крадем лијево и десно. Ништа љепше него кад у просторији пуној стражара успијете да мазнете сандук са парама и неким парчетом опреме :-)

Quote from: Harvester on 10-08-2017, 12:19:25
На крају да напоменем једну ствар која ме је збунила, а то је систем левеловања који је врло сличан једном другом познатом РПГ-у (погодите којем). Наиме, не левелујете се аутоматски (иако мануал изричито тврди супротно), него кад вас игра информише да вам се промијенио левел, морате да одете код Лорда Бритиша.

Pretpostavljam da je sličan sistem u Wizardryju. Ali ovo me je podsetilo da u Wastelandu moraš da se javiš bazi da bi se levelovao, a u Elder Scrolls igrama (barem starijim) da odspavaš na bezbednom mestu. Volim ovakve sitnice.

Није то лоше, само да су мало боље објаснили у упутству. Додуше, то је била 1983. година, што значи да је врли приручникописац Рое Р. Адамс ИИИ већ увелико радио на свом магнум опусу (Визардри 4), па му је промакла покоја ситница кад је писао мануал.

QuotePretpostavljam da je sličan sistem u Wizardryju

Да :-)

Елем, нажалост, показује се да је Ултима ИИИ по обиму прилично тврд орах и да ће ми требати можда и недеље да је пређем (ако се то уопште деси). Наиме, овде ће бити потребне потпуно сулуде количине мапирања, што је као што знамо процедура која у старим РПГ-овима одузима убједљиво највише времена. Дунгеони су огромни, бар ако се по јутру дан познаје. Што се олакшица за мапирање тиче, ту су дијаманти, који дају мапу једног дијела нивоа у коме се налазите (16х16 грид), заједно са означеним (али не и идентификованим) хотспотовима. Али један ниво дунгеона има више од једног 16х16 грида и надам се да њихов број није баш превелики. И поред тога, дунгеони имају мноооооого нивоа. Барем 7-8. Што је најцрње, ти дијаманти су за једнократну употребу, а и прилично су скупи, нарочито кад се узме у обзир да велика већина пара мора да се троши на храну. У Визардрију, с друге стране, играч је сво мапирање морао да обавља ручно, али нивои су били мањи ("свега" 20х20 поља, мада је на тих 400 поља смјештена врло респектабилна количина играчког пакла) и постоји дивна думапиц магија која приказује тренутну локацију екипе. С друге стране, ако се којим случајем изгубите у Визардрију, могли сте само да сједнете и плачете и пишете тестамент, док у Ултими лагано можете да се докопате површине уз помоћ ладдер уп магија које могу да бацају и клерик и визард већ од првог нивоа.

Све у свему, забавно је поредити ове двије игре, пошто имају доста сличности, а богме и разлика, а обје имају и елементе који су преживјели у жанру до данашњих дана и неке који су, барем се надам, заувијек изумрли, као што је проклети фоод цоунтер. Мада, кад боље размислим, у релативно новијој игри Реалмс оф Арканиа 2 екипа је морала да иде у лов да би дошла до хране...

Данашњу сесију Ултиме 3 провео сам скупљајући новац и храну на начин на који би се већина поштених људи данас намрштила са неодобравањем, али у раним Ултима играма је једини могућ, а то је наиме крађа. Иако игра има пермадеатх, позиције се снимају само ван градова. Према томе, ако вас унутар градских зидина убију, игра ће то да запамти, али остале ситуационе елементе неће. Тако можете да крадете до миле воље све док вас стражари не примијете, а онда излетите из игре, поново је покренете и вратите се на старо. Тако нећете доћи до новца, пошто ће се приликом изласка из игре избрисати и подаци о вашем новостеченом новцу, тако да након сваке двије или рецимо три успјешне крађе треба изаћи из града да би се новац запамтио. Један опљачкан сандук обично садржи 50ак златника (некад мање, некад мало више, али то је неки просјек), тако да су два сандука довољна за око 100 јединица хране (храна је један златник по комаду), а то је опет довољно за једно солидно шпартање међу градовима. Лијепо је што је лопов чак и са декстеритијем од свега 25 (што је четвртина максимума који може да постигне током игре) врло спретан и ако нисте превише алави и задовољите се са по рецимо два опљачкана сандука по уласку у град, ријетко ће те морати да сејвскамујете. Та количина опљачканог новца, ако се свраћа у градове у неком релативно нормалном ритму, довољна је не само за храну, већ и да се мало поновите што се тиче оружја и опреме. Овде су као ометајући фактор гремлини, који пљачкају до 100 јединица хране, али њихове позиције су уцртане на мапама које добијате уз помоћ дијаманата о којима сам раније говорио, тако да могу да вас спопадну само ограничен број пута (осим ако сте непажљиви).

Посебна посластица је кад рецимо опљачкате продавца оружја, у сандуку поред пара откријете рецимо сјекиру или мач и онда истом том продавачу продате тај мач :-) Заиста, крађа је једна дивна ствар :-) Да сам одмах кренуо са лоповом, уштедио бих себи много времена.

Напомињем да је крађа апсолутно једини начин за преживљавање у овој игри. Ултима 3, нажалост, прати врло лош смјер у којем је Ултима 2 кренула у односу на Ултиму 1 (надам се да сте упратили ово), а то је да су монструми напољу вррррррррррррло ријетки. Има их, али од новца који добијете иза њих немате довољно за куповину хране неопходне за одржавање у животу. О опреми да и не говорим. Ултима 1 је обиловала противницима, салијетали су вас чим напустите било који град и то је можда било мало иритантно на почетку, али углавном нису били толико тешки да не можете да се обрачунате с њима, а добијали сте довољно новца за храну.

Још једна ствар коју сам заборавио да споменем, а која је врло битан напредак у односу на предходне дијелове - сада коначно јачи непријатељи доносе више искуствених поена.

Имам заправо још неколико ствари, извињавам се. Причао сам о сличностима ове игре са Визардријем, а постоје и неке разлике. Ова коју ћу сад да споменем изгледа врло тривијално на први поглед. Наиме, у Визардрију за диспеловање немртвих створења не добијате искуствене поене, док овде добијате, и при том су из ко зна ког разлога поред костура, гулова и зомбија уврштени и тролови, оркови и гоблини. Ова разлика је врло НЕтривијална, пошто (види сљедећу тачку) омогућује визарду и клерику, који су иначе логично слабији у мелее борбама од осталих чланова, да ефектном употребом бесплатних диспел магија добију солидну количину икс пеа.

Сљедећа тачка: Ово још нисам видио у некој другој игри, ако постоји јавите. Наиме, искуствене поене не добија комплетна дружина након успјешно окончане борбе, већ се добијају током борбе, и то искључиво онај члан који је неком непријатељу задао завршни ударац. Значи ако рецимо мој ратник млати неколико рунди неко тврдокорно створење и онда се визард само пришуња и одалами га с леђа по тикви, сви поени за тог непријатеља иду визарду. Е, зато је битно диспеловање, пошто у директној борби ратници и ренџери и остали добијају мноооого више икс пеа од визарда и клерика, а овако визард и клерик могу ескпресно да елиминишу групе противника одређеног типа, тако да је за сада искуствени напредак задивљујуће равномјеран (илустрације ради, слабији противници, који су за сада велика већина, углавном вриједе 3 или 4 икс пеа. Они јаки, за сада врло ријетки, десет или нааааааааааајвише 20. Тренутно су сви моји ликови трећег нивоа и имају око 250* искуствених поена, са варијацијом од можда десетак или двадесет поена. А да ништа нисам "штимао" или бирао ко ће да зада завршни ударац у којој борби).

* Уз изузетак елфског лопова, који је посљедњи креиран и успут је бар 4 или 5 пута погинуо, тако да он из оправданих разлога тренутно има мање искуства.

Субјективни утисак - још увијек нисам почео да мрзим ову игру и како је кренуло можда нећу уопште. То сад већ озбиљно личи на пунокрвне РПГ-ове какве имамо данас, са великим просторима, разговорима са ликовима, скупљањем хинтова, квестовима, данџн кролингом, истраживањем, занимљивим борбама итд., а да је све уклопљено заједно тако да има смисла (за разлику од ужасног другог дијела).

Ја сам иначе врло сентименталан према оваквом типу игара, јер је, наиме, једна од првих игара које сам играо (и дефинитивно први или други РПГ, уз Dragon Wars) било нешто што се зове VAMPYR: TALISMAN OF INVOCATION, за шта сам послије открио да је клон Ултима игара (ријеч "клон" не користим олако, ово је заправо она врста клонирања која би у данашњем свијету изазвала тужбу, а претпостављам да почетком деведесетих није искључиво из разлога што је игра прошла потпуно незапажено). Али врло софистициран клон, много бољи од све три прве Ултиме. Једна од ствари које ме приликом овог путовања кроз серијал прилично занимају је и да ли су и од којег дијела Ултима игре постале боље од Вампира :)

Quote from: Harvester on 11-08-2017, 17:38:16
Сљедећа тачка: Ово још нисам видио у некој другој игри, ако постоји јавите. Наиме, искуствене поене не добија комплетна дружина након успјешно окончане борбе, већ се добијају током борбе, и то искључиво онај члан који је неком непријатељу задао завршни ударац.

Napredovanje likova u Banner Sagi se zasniva na ovom principu.

Морам признати да је Ултима ИИИ прилично добра игра, али и прилично фрустрирајућа због своје, ајмо рећи, "реалистичности" (у недостатку бољег израза). Под овим подразумијевам чињеницу да, ако којим случајем прихватимо да сте потенцијални херој у фантазијском свијету који треба да спасите од Великог Зла, највјероватније нећете имати никог ко ће да вас води за ручицу и говори вам тачно гдје и у којем тренутку треба да идете. И то ова игра одлично моделује. Мислим да играм већ сигурно двије седмице и још увијек немам благог појма шта тачно треба да радим. У игри има мнооооооооооооооооого нпц-ова, већином су небитни, али неки од њих дају врло круцијалне хинтове, без којих немате апсолутно никакву оријентацију. Игра вас не вуче за рукав и ни на који начин не означава те битније нпц-ове, већ морате сами да их ископате исцрпном претрагом свих доступних мјеста и разговарањем са свима. Нагласак на СВИМА. Генерално, ако је нпц сакривен у неком сакривеном кутку неког града, или треба да урадите нешто нестандардно да бисте дошли до њега, типа да мазнете брод, онда ће сигурно имати неки хинт за вас. Али исто тако и обична пијандура у оближњој крчми може да има једнако добар хинт.

Ипак, постоје два главна "чворишта" за хинтове. Прво су крчме. Крчмари ће вам, у зависности од напојнице, дати неке хинтове. Има их укупно 9, у зависности да ли им дате 10 или 20 или ... или 90 еура. Срећом, сви крчмари у свијету имају исте реплике, тако да кад подмитите једног и измузете све информације од њега, немате више потребу да се с њима бакћете. Овде можете да користите сејв скаминг, дакле да сакупите паре, искамчите све доступне информације и онда учитате претходно снимљену позицију. Друго "чвориште", тј. једна локација, је ОРАЦЛЕ, на којег сам случајно набасао у дворцу Лорда Бритиша, кад сам кренуо да украдем брод, па залутао. Оракл своје хинтове масно наплаћује, од 100 до 900 еура, и ту сам дефинитивно користио сејв скаминг, јер би ми требала читава вјечност да сакупим толико пара. Оракл, за промјену, има и неких конкретних хинтова. Јасно је именовао неколико мјеста у која треба да одем и шта тамо треба да урадим, али есенција свега је да треба да пронађем некаквог Мастера оф Тајм, а наравно нико не зна гдје је он, већ морам да ровим по сваком нивоу сваког проклетог данџна на који набасам.

Такође постоје приче о неком мистериозном граду који се зове Зора (Дањн), који је много кул, али нико ми не каже гдје се налази. Постоје сумње да тај град не постоји баш увијек, већ да се спорадично појављује у зависности од положаја два мјесеца која орбитирају око Сосарије. Од положаја та два мјесеца зависе и разне просторне капије које шетају около. Елем, што се тиче те Зоре, бојим се да сам једном успио сасвим случајно да набасам на њу, али како тад нисам био спреман за то откриће, нисам се снашао и прибиљежио координате, тако да сад појма немам гдје је то било :-( Надам се да ће некад неко да ми понуди ту информацију на тацни.

Иначе, нисам споменуо да, за разлику од претходне двије игре, ова игра омогућује и унос неких нестандардних команди, оних које нису наведене у упутству и нису доступне тастатурним скраћеницама (већ морате да их куцате ко у текстуалним авантурама). Срећом, постоје нпц-ови који дају хинтове за неке од тих команди.

Све у свему, како сам измапирао све телепорте које сам успио да откријем и све дунгеоне, не преостаје ми друго него да изроварим све те дунгеоне до краја и видим хоћу ли тамо набасати на нешто конкретно. Оно што би дефинитивно требало да нађем су неке локације на којима могу да унаприједим карактеристике ликова. Такође, копка ме гдје дођавола да нађем брод да дођем до неких недоступних локација. Брод код дворца Лорда Бритиша је прикован за ту локацију.

Покушавам да кажем сљедеће: Ова игра није онако иритантно глупа као претходна, заправо уопште није глупа већ би се чак могла назвати одличном и врло зрелом игром. Али за нас размажене модерним РПГ-овима и аутомапама на којима су уредно маркиране све битне локације и нпц-ови играње овакве игре је врло отрежњујуће искуство еквивалентно једном квалитетном шамару. Ако успијем да завршим ову игру без помоћи рјешења, то ће ми вјероватно бити једно од топ 5 постигнућа у играчкој каријери (гдје и даље суверено царује завршавање првог Габријела Најта без рјешења и тешко да ће неко у догледно вријеме да га свргне).

Нећете вјеровати, али инсталирао сам још један препотопски роглајк. Знам, питате се "јел овај икад ишта заврши или само инсталира игре?" и то питање још добија на тежини ако се зна да сам поред тог роглајка почео да играм ЈОШ ЈЕДНУ игру (!), али ето, изгледа да као што сам у животу константно растрзан на гомилу различитих ствари, тако и унутар једне групе радим више ствари истовремено (недобра идеја, знам, али јаче је од мене).

Знате да сам раније спомињао Морију, то сам заиста инсталирао и покренуо неколико пута, међутим морам признати да ми је та игра прегломазна и прекомплексна (мноштво различитих предмета, мноштво различитих опција, огромни нивои...) и да нема онај инстант аппеал као што има Рогуе, а то је да ти треба отприлике пет минута да похваташ конце шта све можеш да радиш у игри и да онда одмах можеш да се бациш у то и да га играш са онолико мозга колико отприлике захтијева и Арканоид (не кажем да игра може да се ПРЕЂЕ тако с пола мозга, али дефинитивно може далеко да се догура). Неки ће вјероватно то све сматрати као предност Морије, међутим мени је то негација комплетног концепта, бар како га ја видим, пошто имам утисак да роглајк игре суштински треба да буду једноставне за учење и руковање, иако су ужасно тешке за прелажење. У најкраћим цртама, дакле, Морија НИЈЕ тај роглајк о коме говорим и она ће да остане за касније.

Дакле, игра коју сам инсталирао зове се ХАЦК, и то верзија 1.0.3. Неминовно се питате ако сам већ то инсталирао, зашто се нисам одлучио за његову унапријеђену верзију НетХацк, а одговор је да ми се учинило да за њу важи слично као за Морију, док сам ја тражио нешто што је могуће сличније оригиналном Рогуеу. Колико сам потрефио, видјећемо. Одмах да кажем да сам се на самом почетку изнервирао, јер сам игру скинуо са два различита мјеста и добио двије потпуно различите верзије. Прва коју сам скинуо ми на самом почетку даје неке паре и могућност да купим неке предмете. Кад то обавим, баца ме у дунгеон, који је приказан знаковима у боји, као у новим верзијама Рогуеа. Међутим, управљање у тој игри је толико блесаво да сам моментално одустао од играња. Наиме, курсорски тастери и бројеви не функционишу, него горе, доле, лијево и десно морате да се крећете тастерима Х, Ј, К и Л, који су, као што знамо, један до другог у истом реду. Нот цоол! Извјесно да се човјек и на ово навикне након одређеног времена, али ово је таква јерес да из принципа нећу даље њом да се бавим.

Друга верзија је потпуно другачија. Нема продавнице, већ одмах летим у дунгеон, који је, авај, црно бијели. Срећом, кретање се обавља нормално. Фантастичан моменат, због којег је игра одмах добила позитивне поене, је што вам друштво у тамници прави један мали пас, који вас прати и помаже вам у борбама :-) То је тако слатко да сам се разњежио. Испитао сам и величину нивоа, изгледа да су смјештени на један екран (као у Рогуеу, а за разлику од Морије), што је дивно. Један проблем на који сам набасао у иницијалном игрању је што ми игра не да да сиђем степеницама на други ниво, тако да морам да одгонетнем зашто је то тако. Срећом, игра има детаљно упутство, па се можда ту крије одговор.

Рогуе сам једно вријеме играо баш поштено и у своју свеску за играње биљежио разне биљешке и анализирао све, а онда сам у неко вријеме од тога одустао и тражио хинтове на нету, што ми је за прелазак игре помогло 0%, али сам се ипак осјећао лоше због тога, па ћу пробати да се у Хацку уздржим од тога што је могуће дуже.

Баталио сам овај глупи Хацк, јер је у њему немогуће прећи на други ниво. Инсталирао сам НетХацк, неку тамо старију верзију. Збогом животе.

Da, pa, NetHack je "prava" stvar, tako da, verujem da ćeš u njemu pronaći lepotu.

Ali nemoj da se zezaš i ne čitaš NetHack wiki. Neke stvari ti nikad ne bi pale napamet. Recimo prepoznavanje raznih predmeta. Čak i sa wikijem proteći će meseci dok ne stigneš bar do Meduze.

Па добро, немој одмах да ме гониш на варање, видиш да још нисам почео ни да кукам :-) Прво да прочитам упутство, испипам како игра функционише и сл., па онда можда то :-)

А у мајчину, мора се признати да је овај НетХацк прилично заразан, сјеме му се затрло :-( Данас сам у једном тренутку рекао себи "само још једну партију!" и већ сам вишеструко прекршио обећање. Чак ми се не да ни да читам упутство. Пробаћу некако да се натјерам. Осим обиља предмета, монструма и свега осталог, основна (потенцијално огромна) разлика у односу на Рогуе је могућност враћања на претходни ниво, тако да, иако је инвентар прилично мален, по свој прилици неће бити онолико емотивне патње и проливених суза као кад сте у Рогуеу принуђени да, нпр., одбаците парче сасвим доброг оклопа да бисте могли да покупите порцију хране. Овде видим да постоје и неке продавнице опреме, сад баш у посљедњој партији сам набасао на једну већ на другом нивоу. И то је онда доста лијепо, видиш колико отприлике ствари коштају, сакупиш новца, вратиш се и купиш нешто. У Рогуеу новац није служио ничему, осим за рангирање, а и то је било глупо јер је све било насумично распоређено, тако да сте нпр. у партији у којој дођете до 15ог нивоа могли да будете боље пласирани него неко ко је стигао до двадесетог, само зато јер вас је игра частила већим количинама новца.

Мече, ако изгубим пола живота на ову проклетињу од игре, само да знаш да те сматрам за једног од главних криваца.

Океј, САМО још једна партија!

Али прије тога једна напомена. Ја већ скоро 3/4 године играм Рогуе готово свакодневно и наравно брзоплет сам и нестрпљив и не вјерујем да ћу икад прећи ту игру, али сам се довољно упознао са њом да релативно брзо могу да процијеним како напредујем, тј. да ли је игра дарежљива према мени или није. У НетХацку сам на тоталном почетку и то је она фаза кад благог појма немате шта који предмет представља, како се користи, какав му је значај, итд. И то има својих чари :-) У једној од претходних партија већ на самом почетку игре набасао сам на некакав скрол геноцида, који сам одмах искористио (мада појма немам како се заправо користи). Сад ми се чини да је тај скрол геноцида можда неки биг деал, пошто видим да га спомињу по интернету. Одох сад, имам посла.

Quote from: Chest Rockwell on 09-09-2017, 20:56:46
Одох сад, имам посла.

Genocid je zaista pune ruke posla.  :lol:

Čovek igra jedan dan i naleti na skrol genocida. Pa jbt, ja sam možda jednom u životu naleteo na to.

Na Retronauts podkastu, epizoda o ZORKU!!!

http://pca.st/PqCp

Sent from my Huawei P9

Pošto nema Neomeđenog da zavapi, moram ja da dam sve od sebe:


ALI ZORK NIJE RPG!!!!!!!!!!!!!!






Mada jeste dobar primer kako su ljudi koji su je napravili očigledno bili inspirisani stonim RPGovima koje su igrali i potrudili se da neke njihove elemente (kretanje kroz opasni lavirint i istraživanje) spakuju u format tekstualne avanture.

Нисам се одавно јављао овде, пошто сам имао мјесец дана (!!!!) паузе у игрању због неких обавеза.

Што се Визардрија тиче, једина новост је да су ми је једна врло напредна дружина завршила заробљена у дунгеону, па сад морам да билдујем нову чаробницу која ће покушати да их извуче (а за то треба времена и времена и времена и времена...). Поред тога, на деветом нивоу сам имао неколико сусрета са животињама које једним ударцем скидају и по два нивоа искуства, а то је на напреднијим нивоима буквално као да у једној секунди изгубите мјесец дана играња. Међутим, одавно сам престао да се нервирам око овога, прихватам као саставни дио игре, која ми сад ионако није приоритет већ нешто што прави друштво осталим играма.

УЛТИМА ИИИ, с друге стране, већ почиње помало да ме нервира. Иако сам (а и даље јесам) био врло задовољан дизајном свијета и расположивим простором за истраживање, испоставља се да је шетање кроз тамнице заједно са борбама royal pain. Наиме, ни послије оволико играња нисам открио мјесто гдје могу да повећам атрибуте ликовима. Са искуством сам доста напредовао, али већи искуствени нивои само доносе више ХП-а, док се карактеристике поправљају обашка. Е сад, кад ја са овако танким карактеристикама и недостатком напреднијих магија одем на осми ниво неког дунгеона, велика је вјероватноћа да ће тамо да ме спопадне неки од непријатеља који избацују отров. И онда кад те неко отрује, или тражи фонтану са противотровом (а такве су врло ријетке) или изађи из игре и учитај позицију прије дунгеона (па опет пролази кроз читав дунгеон до мјеста гдје си био) или се уздај да ћеш успјети да истражиш дунгеон прије него што цркнеш (што је врло ризично, упркос великом броју хит поена). Непријатељи нису толико јаки да ме побиједе, али то тровање убија у појам. Поред тога, борбе су врло досадне, јер се састоје од 70% промашаја и врло је тешко распоредити дружину тако да сва четири члана могу неког да нападну. Нарочито кад остане мањи број непријатеља, онда се чланови дружине спотичу један о другог. И поред тога, рандом енцоунтери су толико напорни да је то невјероватно. Покушавате да измапирате ниво, а на сваком трећем пољу вас спопада неки гњаватор. Ужас. Срећа је (или несрећа?!) што су остале карактеристике игре врло добре, тако да још нисам у искушењу да је баталим.

Dobro, na korak si od Ultime IV koja je ono zbog čega je ovaj serijal značajan  :lol:

Hmmmmm, reklo bi se da kreatori tih starih Ultima i Wizardryja uopšte nisu brinuli da bi igrači mogli da se iznerviraju zbog težine/dužine/monotonosti igre i ostave je zarad nekog drugog RPG-a. Verovatno jer tada nije ni bilo nekog drugog RPG-a kome si mogao da posvetiš svoje dragoceno vreme.  :evil:

Ултима 3, мјесец дана касније, ја и даље појма благог немам шта дођавола треба да радим у овој игри. Потрошиш дане да дођеш до краја некаквог дунгеона и нађеш мистериозног Господара Времена, очекујући да ће он да ти уради ко зна шта, а он ти да неки потпуно безвезан криптичан хинт какве продају на кило у оближњим биртијама.

QuoteVerovatno jer tada nije ni bilo nekog drugog RPG-a kome si mogao da posvetiš svoje dragoceno vreme.

Односно било је, али су били једнако тешки/дуги/монотони :-)
Шалу на страну, Визардри је наравно свемирским годинама испред прве три Ултиме. Видјећемо за четврту.

Ултима ИИИ је ДРУГА најдосаднија игра свих времена. За овакве игре данас читави развојни тимови иду под гиљотину, а Гериот је некако успио да направи ДВИЈЕ такве у низу и опет да добије финансије за сљедећу. Потпуно нејасно.
Да опишем своју данашњу патњу. Већ сам рекао да се овде дунгеони састоје од 8 спратова, сваки са 16х16 мрежом натовареном разноразним препрекама, замкама, зидовима, златом, гремлинима, вјетровима који гасе бакље и сл. То се све лијепо измапира уз помоћ дијаманта, који представља једну од двије или три свијетле тачке у овој пропасти од игре. Наравно, тек на осмом нивоу дунгеона (а понекад чак ни ту) налази се нешто занимљиво. Остали су ту само да бисте имали шта да радите, тј. да игра може да вас малтретира. Има наравно и злата да се покупи, али злато ћете ионако да крадете из продавница у градовима, тако да вам оно из дунгеона уопште не треба. Значи фино уђете у дунгеон, погледате дијамант, узмете папир и оловку, пажљиво направите мапу на којој уцртате све упитнике које је дијамант приказао (јер ту се налазе све ствари осим зидова и врата). Ако желите да истражујете (што ми се чини све мање смисленим што више играм), онда фино шетате по тим упитницима и биљежите шта се на којем налази. Ако цијените своје вријеме, само ћете пробати што брже да се пробијете до степеница за сљедећи ниво (у овом случају можда и не морате да правите мапу). Поновите ову процедуру седам пута и ето вас на осмом нивоу. Е овај ниво МОРАТЕ добро да истражите, јер се на њему скоро сигурно налази нешто витално за прелазак игре. На примјер, имате неке вруће шипке којима себи можете да утиснете одређене знакове у кожу. Треба да сакупите 4 различита знака да бисте... па не знамо тачно шта, јер нам то наравно нико нигдје није рекао, али у сваком случају требају нам ти знакови.

Главни проблем са овим мапирањем је што вас БУКВАЛНО НОН СТОП опсједају разноразни непријатељи, при чему сам већ споменуо колико су борбе досадне. Ако сте догурали до високог нивоа, онда тешко да ћете изгубити неку борбу, али је то тако ДОСАДНО да само желите да се што прије заврши, а кад вас пети пут у року од пет минута спопадну иритантни оркуси или даемони или слична братија, буквално ћете склопити руке у молитви и преклињати сва божанства којих тренутно можете да се сјетите само да вам дозволе да изађете дођавола одатле. Додатни проблем са овим акрепима је што велика већина њих може да вас отрује, а да бисте неутралисали отров треба или да нађете неку од врло ријетких фонтана за противотров или да изађете из дунгеона и одете у неки од градова гдје можете да платите за лијечење... или да фино изађете из игре, учитате стару снимљену позицију и поново нападнете дунгеон (у дунгеонима нема снимања позиције).

И тако, прођете ви кроз тортуру обиласка дунгеона и откријете да на крају имате марк оф фире. Супер. Узмете ви марк оф фире. Јуху. Онда изгубите још неколико дана на неком другом дунгеону да бисте добили марк оф кингс. Јупи. Онда одете у трећи дунгеон, опет изгубите неколико дана (тј. ефективно неколико сати, али немогуће је издржати више од сат времена ове игре у комаду осим ако сте баш тотални психички болесник), дођете до осмог нивоа, нађете ужарену шипку, јупииииии, искористите је и онда откријете да сте добили само проклети марк оф фире, који већ имате. Онда одете у нови дунгеон, опет изгубите неколико дана... и опет добијете марк оф фире. Јипиииии! Схватили сте како ово иде. Као оно прије рата ко скупи 4 слова Г-О-Л-Ф добије голфа, сад је до вас, само што је једно од тих слова (можда Г, или Ф) било потпуно немогуће добити.

Елем, након неколико мјесеци лоцирам ја све те маркове и баш данас одлучим да коначно покупим марк оф форце, претпосљедњи који ми фали (има још марк оф снаке, њега немам, али знам гдје се налази). И тако силазим ја у дунгеон, праћен непрекидном серијом преучесталих и предосадних борби, спустим се некако на осми ниво, узмем марк, враћам се горе, непрекидно ме спопадају агресори који ме трују, борим се против њих, повремено свратим до фонтане за противотров, међутим схватим да то нема никаквог смисла јер ме одмах послије тога напада сљедећа група отровних гадова тако да одлучим да ми нема друге него да истрпим тровање и вратим се код Лорда Бритиша да ме његова медицинска сестра излијечи и након отприлике пола сата успијем некако да се извучем из проклетог дунгеона и онда на своје опште одушевљење откријем да сам грешком узео не марк оф форце него марк оф фире који већ имам :-( Нешто слично ми се десило и раније, па зато још увијек немам марк оф снаке. Наравно, сад ваља све испочетка.

Pa to je pravi kuluk. Srećom, od Ultime IV kreće prava Ultima.  :lol:

Za dve, najdalje dve i po godine, Harvester će uživati u Ultimi...

Примијетићете да ја много тога почињем, а мало шта завршавам, па да не изневјерим очекивања, ево још једног почетка.

Илити, прецизније, полупочетка.

Почео сам наиме да играм нешто што се зове РОГУЕ ЦЛОНЕ. То је нека новија верзија у којој је гејмплеј цирка 98% идентичан са оригиналом, а на Интернету су је изрекламирали као "лакшу". Наводно, има више непријатеља (што није проблем, таман добијете више искуства), али и више ствари да се покупи, нема мрачних соба, предмети су након кориштења аутоматски идентификовани и сл. Ове ствари су истините, е сад да ли је игра стварно лакша нисам 100% сигуран (колико ми се чини након неколико десетина одиграних партија, можда и јесте), али љепота лежи, тј. лежаће бар неко вријеме, у оних 2% разлике у односу на оригинал, који ми је већ поприлично досадио. Дакле, потпуно идентичан принцип играња, једноставност која Рогуе иначе одваја од НетХацка, Морије и других роглајкова (што је, по мом мишљењу, предност управо у корист Рогуеа), али са тих неколико ситница које освјежавају концепт и чине га много интересантнијим.

Сад ћу мало детаљније да уђем у разлике које сам примијетио, укључујући оне које сам навео горе.

- Нема мрачних соба! Јееееееееееееееее! Не могу да опишем колико ово уљепшава играње. Сада коначно посједовање лука и стријеле има и неког смисла. Нимфе, ледене монструме*, чегртуше, акваторе, хобгоблине** и остале гадове за које није препоручљиво да им дозволите да вам приђу сада врло често можете да рокате стријелама са безбједне дистанце док не цркну.
* За ице монстера везана је једна од највећих промјена у игри. Док је у оригиналу безазлен, овде ако вас критикал хитне, можете промптно да рикнете од хипотермије, дакле најбоље је не приближавати му се и кркати га са дистанце, ако уопште морате да га гњавите, пошто иначе не напада ако није изазван.
** Хобгоблини су и у оригиналу најгаднији од непријатеља из најниже класе (прва три нивоа, док се не појави чегртуша, која одузима снагу), али овде су упадљиво опаки и најбоље је не млатити се с њима док се доооообро не излевелујете. Иако ми се Рогуе Цлоне чини као генерално нешто лакши од оригиналног Рогуеа, он садржи много више погибија на прва два-три нивоа, за што су углавном заслужни хобгоблини.

- Аутоматска идентификација предмета (нема потребе за уношењем свог цустом имена). Искрено, није неко велико олакшање, јер искуснији играчи Рогуеа из текстуалног описа дејства предмета након употребе лако могу да провале о чему је ријеч.

- Више непријатеља - дефинитивно, што омогућује брже левеловање. Ако преживите.

- Више предмета - и ово ми се чини истинито, при чему је игра нарочито либерална са оклопима, а богме и оружјем. Скоро у свакој партији успијевам да покупим много добре оклопе, а врло често и кожни, који је најбољи, јер је отпоран на акваторе.

- Додатни, много забавни скролови и напици, којих нема у оригиналу. Нпр. имате напитак за халуцинацију, који чини да вам се привиђају разноразни непријатељи и предмети, тако да немате појма с ким се борите, шта купите, заправо ни ДА ЛИ купите предмет или сте набасали на непријатеља. На првих неколико нивоа забавно и безазлено, послије тога вјероватно смртоносно. Скролови за побољшавање оклопа су чини ми се нешто рјеђи него у оригиналу (мада се можда и варам), али зато има дивни скрол заштите оклопа, а што је још љепше игра је прилично дарежљива с њим. У оригиналу је ваш дивни јаки оклоп акватор прождирао ко с послом, осим ако којим случајем имате прстен заштите оклопа, који сигурно немате, јер је врло риједак, а и једе храну ко луд (прстенови иначе доводе до повећане потрошње хране). Даље, ту је напитак за левитацију, вјероватно врло користан на каснијим нивоима, кад вам нека јака бештија препријечи пут ка слободи. Даље, постоји скрол за детекцију свих предмета на нивоу истовремено (у оригиналу имате посебан скрол за детекцију хране, посебан за магију и сл.). Има још неких додатака, али сад не могу да сјетим (осим наведеног у сљедећој тачки)

- Напитак за детекцију монструма је толико унапријеђен да заслужује посебну тачку. Наиме, исти је у оригиналу био прилично бескористан, јер није детектовао све непријатеље, а поред тога детекција је трајала неколико потеза. Овде се детектују сви непријатељи и детекција траје све док сте на том нивоу, а видите чак и непријатеље који се спонују након што сте попили напитак. Овим овај напитак добија и смисао, који није имао у првом дијелу (нпр. попијете напитак да видите гдје су акватори, а он вам не детектује акваторе)

- Још једна врло битна (негативна!) промјена у односу на оригинал је што поред стандардних замки сада имате и замке са водом које вам деградирају оклоп, тако да исти може да вам страда и много прије осмог нивоа, кад се први пут појављује мрски акватор.

- Кад смо већ код оклопа, из неког разлога армоур цласс свих оклопа је снижен за 1 у односу на оригинал.

- Управљање ми је, искрено, мало уназађено у односу на оригинал, или ми се можда само чини јер сам на оригинал навикао. Рецимо, брзо кретање је доста отежано (иако, искрено, у Рогуеу је брзо кретање ствар коју треба зорно избјегавати, јер представља сигуран пут ка прераној посјети оближњем гробљу). У оригиналу притиснете "ф" и смјер и игра вас шибне све до прве препреке, а ако сте у вијугавом ходнику, све до краја ходника (или до прве раскрснице). Овде умјесто "ф" треба притиснути шифт, а у ходнику то води само до прве окуке, тако да је потребно више потеза да би се прошло кроз ходник. Не свиђа ми се ни коришћење предмета, јер захтијева превише корака (ако не знате напамет слово којим је предмет означен). Нпр., хоћете да ставите прстен. Притиснете "П", игра вас пита шта хоћете да ставите, кликнете звјездицу, добијете списак свих прстенова, притиснете спејс да списак оде и тек онда притиснете одговарајући тастер и ставите прстен. У оригиналу чим стиснете "П" добијате списак свих прстенова и одмах можете да кликнете одговарајуће слово, дакле потребна су вам максимално два потеза. Опет, ово и јесте игра која треба да се игра споро а не онако како је ја играм, тако да можда ово вјештачко успоравање и није тако лоша ствар.

- Примијетио сам да су собе са благом (и чудовиштима) много учесталије. Међутим, и много је теже савладати сва чудовишта и доћи до блага, нарочито кад сте брзоплети као ја.

То је отприлике то чега тренутно могу да се сјетим. Све у свему, ово је свакако вриједно пробавања, нарочито ако спадате међу оне као што сам ја, којима је Рогуе досадио, а не пробава им се (бар не тренутно) нешто ултракомпликовано попут НетХацка. Та магична варијација од 2% у односу на оригинал чуда чини, довољно да скоро сасвим очува принцип играња, а опет да га обогати, уљепша и учини занимљивијим. Што се мене тиче, овим је старом Рогуеу бар на неко вријеме удахнут нови живот. Видјећемо колико ће времена проћи до неизбјежног тренутка кад констатујем да је ово једно обично смеће од игре.

A koju ti verziju Rogue Clone igraš? Pošto su prve tri, tvrdi wikipedija samo za UNIX, pretpostavljam da igraš Rogue Clone IV koja  je za DOS i Windows. Ali koji Windows? Mislim, to radi na savremenim operativnim sistemima ili igraš DOS verziju u DOSBoxu?


Inače, jednom, kad rešiš da se vratiš u budućnost, preporučiću ti igranje Bionic Dues.  (http://arcengames.com/bionic-dues/)To je jedna strimlajnovana roguelike igra koja očuvava potezno igranje ali je prilično udobna i jako uzbudljiva.

то је игра из 2013...значи можемо очекивати да ће је харвестер описати негде за само неких 10ак година...једва чекам!

Мехо, играм Рогуе Цлоне 4, верзија 2.1, кроз Досбокс.

Kakav old skool zilot  :lol: :lol: :lol: :lol:

OK, razmisli o Bionic Dues, na GoG-u je svega osam i po evra (https://www.gog.com/game/bionic_dues) a mogao bi da ti prija jer postiže skoro idealnu ravnotežu između roguelike metodičnosti i nekakve (skoro) akcione dinamike.

Како мислиш "олд скул"? Па ова верзија је из деведесетих!!!1111

Фала за ову препоруку, саћу да је додам на њишлисту, па узимам први првом сљедећем попусту.

Исправка, НЕЋУ је додати на вишлисту и нећу је узети на првом сљедећем попусту. Разлог? Управо сам открио да је имам (?!?!?!?!?!?!?!?!?).

 xrofl


Sreća što sam sam u kancu.

Quote from: Brock Landers on 05-12-2017, 14:16:30
Како мислиш "олд скул"? Па ова верзија је из деведесетих!!!1111

Pa, osamdesete su "very old skool", sedamdesete su "ancient skool", a šezdesete (i sve pre toga) su "sorry, no skool".

Много лијеп осјећај, морам признати, кад откријеш да неку игру већ имаш на ГОГ-у. Неки дан ми се слично десило са Пиратесима, малоприје са Биониц Дуес, а ево управо сад са Sword of the Samurai.

Hah, da, ali najviše sam mislio na to da postoji i neka Windows verzija RCIV ali da je, jasno, na kraju dana lakše igrati kroz Dosboks verziju za DOS nego se mučiti sa nekom Win 3.11 mučenicom.

Наравно, ДосБокс је мајка. А може да послужи и за покретање управо Виндоуза 3.11, својевремено сам то радио и планирам поново, пошто има неких игара које не могу другачије да се играју него у том Виндоузу :-)

Ma, možeš da igraš i bilo šta za Unix ili Linux ili Solaris ili Mac OS na Windows-u. Nikakav problem. Samo se instalira hipervizor, program koji pravi virtualne mašine, tj. računare. Hvala bogu, ima ih besplatnih.

Народе, нећете вјеровати шта ми се десило у Визардрију - доживио сам тотал парти кил (!!!) Ко би се томе надао?
Имао сам два лика тринаестог нивоа и још два која су била релативно близу томе (у Визардрију ово "релативно близу" подразумијева цирка мјесец дана грајндовања, ако играте мојим темпом). И сконтам ја, ма ајде да не чекам још мјесец дана, него да кренем одмах да се обрачунам са злим чаробњаком, па ком опанци ком обојци. У суштини, код визарда, чије левеловање на тринаести ниво сам и чекао да кренем у напад, једина разлика између 12. и 13. нивоа је што се на тринаестом добија тилтоваит, најбоља борбена магија у игри. Али контам ја, имам довољно јаке остале ликове, а прошли пут кад сам се случајно телепортовао код главног негативца са много слабијим ликовима од ових, успио сам да га убијем (само што су ме након тога средили његови миниони). И тако, кренем ја у обрачун с њим пун полета и налетим неке луде бештије које ми побију пола екипе, кренем назад да бјежим ка дворцу и налетим на чаробњаке који ми побију и другу половину екипе.  Тијела моје јадне чаробнице и бишопа су појеле дунгеонске звијери, тако да су они заувијек изгубљени, а остали су још у дунгеону, тако да постоји нада да кад довољно излевелујем сљедећу групу паћеника да ћу моћи да покупим та тијела и бар неко од њих резуректујем.

Наглашавам да овог пута, иако МОЖДА јесам био мало брзоплет са покушајем напада на легло главног крмета, смрт није била посљедица моје брзоплетости, већ комбинација несреће и потцјењивања непријатеља. Односно, чак и са тилтоваит магијом скоро сигурно се у овим борбама не бих добро провео. Али најгоре је што овде не можеш да кажеш "аха, треба да се левелујем до тог-и-тог нивоа и онда сам безбједан". Јок. Овде УВИЈЕК можеш да дођеш у безизлазну ситуацију. Увертира са ову трагедију је била кад ми је Химзу Половину, патуљачког ратника, неки усамљени нинџа једним ударцем послао у вјечна ловишта. А пазите, Химзо је био ратник 12. нивоа, са преко тристо хиљада искуствених поена, за чије стицање су потребни мјесеци грајнда.

Најгоре је што нисам ни изнервиран ни депресиван, чак ни претјерано тужан. Једноставно, осјећам се као што се вјероватно осјећа Сизиф након што му камен склизне с врха.

Igranje ove igre bez mogućnosti snimanja pozicije zaista deluje kao beznadežan poduhvat. Da li je level cap na 13. nivou ili možeš da ideš višlje od toga?

Ааааааааааргх, не могу да вјерујем, поједе ми комплетан пост о експлодирајућој кутији! :-( :-(

Сад сам на послу, кад се вратим кући подсјетите ме да вам испричам о експлодирајућој кутији.

Елем, нема левел цапа, али тринаести ниво је неки "оптимум" до којег можеш да стигнеш у неком разумном року и мислим да је игра прављена тако да са тим нивоом треба да се покуша напад на главну џукелу. Може да се дође и до четрнаестог нивоа, али такав подухват кроз прву игру би захтијевао апсолутно нехуману количину грајндовања. Наравно, ликови могу да се импортују у другу игру и онда да се тамо настави њихов развој, са (претпостављам) јачим противницима који носе много већу количину икс пеа.

Исправка, ликови МОРАЈУ да се импортују у другу игру, јер у њој нема опције за креирање карактера.

Коначно ми је пукао филм у Ултими ИИИ, те сам одлучио да потражим помоћ рјешења. Први трагови губљења стрпљења појавили су се врло брзо - није прошло ни пет мјесеци како играм игру без икаквог видљивог помака. У сваком случају, прво сам одустао од пуног мапирања дунгеона (да сам бар био паметан да то урадим прије мјесец-два) и у посљедња два дунгеона само слетио до осмог (посљедњег) нивоа да видим шта тамо има. А имају једино некакви жигови које себи утиснете. Ја сам мислио да треба сакупити сва четири жига па да ће се онда НЕШТО десити, али јок, сваки појединачни жиг има као неку посебну сврху, коју ја наравно нисам открио јер се нисам ни нашао у ситуацији у којој неки од жигова треба. То сам, углавном, видио код ЦРПГАддицта. У сваком случају, то је ситница.

Много већи проблем су недоступни предјели омеђени водом, за које, логично, треба брод. Неки брод се налази поред дворца Лорда Бритиша и ја сам цијело вријеме мислио да треба некако да мазнем тај брод, јер је то једини брод који се појавио у игри до сада. А играм је скоро пет мјесеци. Успијем ја да дођем до брода, али не могу брод да извадим са поменуте локације, тј. немам одатле приступ отвореном мору. Онда сам мислио да можда треба да нађем други брод, па сам онда опет мислио да треба некако да узмем тај брод, па сам онда радио нешто друго у нади да ће негдје да ми искрсне некакав хинт. Чак сам успио да се докопам и скривеног града који се само повремено (и то врло кратко) појави на мапи. Прије неколико мјесеци случајно сам набасао на тај град и одмах је нестао, а да нисам записао ни вријеме (тј. фазе два мјесеца) у које се појавио нити тачну локацију. Надао сам се да ће негдје да се појави неки хинт за тај град и он стварно постоји у игри, али ја нисам успио да га нађем. Међутим, нашао сам га (град, не хинт) на други начин, и то је, морам признати, била веома бриљантна интелектуална пируета с моје стране, равна оној кад ми је у Габријелу Најту пало на памет да пипам неку Циганку која плеше. Елем, овде имају некакви драгуљи у које кад вирнете добијете мапу локације на којој се налазите (било да је у питању мапа свијета или неки од дунгеона). Од неког лика негдје добио сам криптичан хинт типа "Dawn comes up each new pair" из чега сам закључио да се можда Дањн (то је име града који је у питању) појављује негдје у вријеме кад су два мјесеца у истој фази (фазе су означене бројевима од 0 до 7). И онда помислим, кад се појави град, можда ће бити видљив на мапи коју добијам гледањем у драгуљ! Дакле, само пробам да гледам у драгуљ кад су мјесеци у фазама 0 и 0, па онда 1 и 1, итд. И успјело је већ код 0 и 0! Не можете ни замислити мој понос у том тренутку! Наравно, град је нестао прије него што сам успио да стигнем до њега, али једном кад сам знао вријеме у које се појављује и приближну локацију, било је лако доћи до њега. Можете замислити каква незнана чудеса и предивна блага су ме тамо чекала!

Овај, никаква. Добио сам само гомилу бескорисних "хинтова" које добијам већ пет мјесеци од ове игре, а од брода наравно ни трага ни гласа. И ту коначно одлучим да баталим све и потражим рјешење. И видим ја неколико тих рјешења на нету, али ниједно не говори како се долази до проклетог брода. Након још додатног копања испостави се сљедеће: Доћи до брода је потпуно тривијално. Само треба да сачекаш да те нападне пиратски брод, средиш га и укрцаш се на њега, као у Ултими 1. Пиеце оф цаке. Осим што ја за пет мјесеци играња нисам видио НИЈЕДАН ЈЕДИНИ ПРОКЛЕТИ ПИРАТСКИ БРОД! Видио сам да су се још неки играчи жалили на ово, постоји чак и прича да у ПЦ верзији игре има баг, али чак и да нема, фасцинантно је како један реномирани дизајнер попут Ричарда Гериота очекује да се до виталних објеката неопходних за прелазак игре долази преко рендом енкаунтера који се дешавају нула пута у пет мјесеци (илити нула пута по 100-200 сати играња, колико сам потрошио укупно). Пошто је по свој прилици ова игра непрелазна, а НЕМА ТЕОРИЈЕ да сад стартујем неку другу верзију, нпр. за Ц64, и гриндујем се испочетка до двадесетог и кусур нивоа, иста ће вјероватно да лети у канту за смеће, гдје јој је и мјесто. Једино ми је жао због дивне стилизоване мапе свијета (тривиа: цртала је Гериотова мама!) коју сам одштампао на папир и у њу са великом пажњом и љубављу оловком уцртавао локације до којих сам дошао :-( Ово мапирање је заправо било и једина забавна ствар у игри. Дакле највјероватније ћу одгледати негдје гејмплеј да видим како се игра завршава, а онда некад прећи на тај инфамозни четврти дио, који би ваљда требало да је мање идиотски од прва три. Ај баш да видимо.

Кад год неко (као нпр. ја) почне да вам тупи о незавршености и баговитости данашњих игара и савршенству и изгланцаности оних из осамдесетих, можете да му натрљате нос серијалом Ултима.

S obzirom da bez tebe ne bismo ni znali za bagove u tom igrama, nećemo to pravo zloupotrebljavati.  :lol:

Ко је макар једном играо Рогуе (или чак и било који други роглајк), препознаће да је овакав екран нешто што се... не виђа баш често.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F2edrszs.png&hash=37944417f381459d55c0339058a95e1f11faa5d4)

Ипак нисам одустао од Ултиме 3! Успио сам да покренем неку Ц64 верзију и буквално У ПРВОМ МОМЕНТУ ме напао пиратски брод. Тако да ћу сад да пробам да пређем ову верзију, али ћу себи да олакшам тако што ћу да укључим скоро све могуће читове. Дакле, додијелићу себи бесконачно много дијаманата, хране, бакљи и сл., само нећу узети бесконачну магију. Не пада ми на памет да поново базам кроз оне силне дунгеоне, желим само да видим остатак игре.

Pametno. Kako smo već rekli, The Real Ultima  počinje sa Ultimom IV.

Данас, тј. сада већ јуче, навршило се тачно годину дана откако сам почео да играм Рогуе :-) Визардри сам почео мјесец и седмицу дана раније.

Dakle, može se reći da si na početku  :lol:

Izveštaji o napredovanju i nazadovanju kroz Wizardry spadaju među moje omiljene tekstove na forumu.  :lol:

Хвала  :lol: :lol: Пробаћу да их чешће постављам, са све скриншотовима :-)

Иначе, мислим да сам можда био мало неправедан према Ултими 3. У питању је (сад задржите дах и добро се држите за столицу) заправо сасвим солидна (!!!!!!!!!!!!!!!!!!!???????????????) игра у којој је барем 90% мана које сам набројао у оном ранту од прије неки дан узрокован тим несретним багом са непојављивањем брода у ПЦ верзији. Као што сам рекао, у верзији за Ц64 брод ми се појавио одмах и успио сам да га хајџекујем од пирата и да опловим мало континент и дођем до неких дијелова којима прије нисам могао да приступим и мора се признати да је слика много цјеловитија и многи од оних опскурних хинтова напрасно добијају смисао. У најкраћем, игру сам (испоставља се - неправедно) оптужио да играча намјерно држи у мраку и не даје му довољно хинтова и да може да се игра мјесецима а да и даље појма немате шта треба да радите и гдје да идете, а ево испоставило се да то није тачно. Јурцање кроз дунгеоне јесте мало напорно, али то није толико страшно, зато што кад обиђете континент онда откријете гдје се неке ствари налазе, тако да више не морате да их тражите по дунгеонима и можете да се сконцентришете на оно за шта знате да је тамо, а то су они жигови које сам спомињао. Самим тим, чим бисте након једног или два измапирана дунгеона провалили да се они налазе на осмом нивоу, онда вјероватно не бисте толико пажње посвећивали њиховом темељном истраживању, већ бисте само гледали како да се што прије сплазате на осми ниво и онда да се у једном комаду извучете одатле након што добијете жиг. Истина, сад сам себи направио мало удобније играње тако што сам намјестио бесконачно много бакљи, кључева и дијаманата (мада не и бесконачну магију), док би без тих читова требало мало више грајндовања, али ни то није толико страшно када игру играте први пут. Поред тога, Ц64 верзија има једну много добру предност над ПЦ верзијом (мислим поред оне да ју је заправо МОГУЋЕ завршити), а то је да не снима позицију ни карактере* аутоматски, тако да игра губи онај (истина мало разводњени) роглајк филинг који има ПЦ верзија. Да сам се само прије два-три мјесеца сјетио да се запитам гдје ли је тај проклети брод... :-( Наравно, остаје ми још увијек да одиграм игру до краја, али ако се не деси нешто значајно непредвиђено, упркос мојим ранијим коментарима Ултима 3 би могла да се назове првом добром игром у серијалу.

* Као што нас уче одређени рани РПГови а ла Визардри, снимање позиције и снимање карактера знају бити двије врло различите ствари.

Овде бих да споменем да се и мој брат прије неки дан прихватио играња прве Ултиме (он је иначе фан Балдур'с Гејта, прешао га је мислим барем неких десетак пута, а вјероватно и много више, али сада нема много времена за играње јер жена, дијете, посао...) и врло брзо је одбацио назвавши је најгором игром на свијету, гором чак и од Приватеера 2 :-)

Neko je prošao prvi Baldurs Gejt više puta od mene?  :cry: :cry: :cry:


Nestade i poslednja nada da je moj život imao nekakav smisao.

Quote from: neomedjeni on 20-12-2017, 15:00:36
Neko je prošao prvi Baldurs Gejt više puta od mene?  :cry: :cry: :cry:


Nestade i poslednja nada da je moj život imao nekakav smisao.

Добио сам у међувремену корекцију, изгледа да је ипак негдје око седам или осам пута, не сјећа се тачног броја.

Иначе, у паузама између филмова на дводневном новогодишњем филмском маратону друг и ја смо играли по неколико партија РОГУЕа (оригиналну верзију, не клон који тренутно играм). Једна од његових партија је била прилично спектакуларна, наиме успио је да дође до краја дунгеона и покупи Амулет оф Јендор, али онда је при повратку страдао на 25. нивоу (тј. на другом након узимања амулета). Невертхелесс, ово је најбоља партија те игре коју сам видио. Узроци тако успјешне партије леже у чињеници да је добио ринг оф стеалтх, захваљујући коме је ескивирао скоро све гадније противнике тамо негдје од 17. нивоа па надаље (даклем грифине, џабервокове, змајеве и осталу булументу), као и довољно хране да може тај прстен да носи стално на себи.

Quote from: Brock Landers on 02-01-2018, 13:48:28
Амулет оф Јендор

Ovo je sad nerešiv problem za mene. Istina je da se latinicom ovo piše Amulet of Yendor ali Yendor je samo Rodney napisano unazad, tako da... kakva bi bila ispravna transkripcija po tvojim pravilima?

Možda J ako se izgovara kao J, a I ako se izgovara kao I? A možda je to previše logike i zdravog razuma...

Quote from: Meho Krljic on 02-01-2018, 14:18:58

Quote from: Brock Landers on 02-01-2018, 13:48:28
Амулет оф Јендор

Ovo je sad nerešiv problem za mene. Istina je da se latinicom ovo piše Amulet of Yendor ali Yendor je samo Rodney napisano unazad, tako da... kakva bi bila ispravna transkripcija po tvojim pravilima?

Морам признати да сам се и ја за тренутак замислио око овог питања и чак сам био у искушењу да напишем латиницом, али мислим да проблеме не треба гурати под тепих него их рјешавати. Мислим да је "Јендор" ОК у овој ситуацији. Него, зна ли се ко је тај Родни (ако такав уопште постоји)?

Zna se, kajnd ov. Iz knjige "Dungeon Hacks" Davida Craddocka o kojoj ću uskoro pisati:

Quote

SQ4]: An "@" Named Rodney
Players enter Rogue's Dungeons of Doom on the premise of recovering an artifact called the Amulet of Yendor. Yendor is Rodney spelled backwards, an anagram Toy dashed off without giving it much thought. According to Wichman, Rodney played a bigger role. "Initially, Rodney was the name of the adventurer that you were playing. I think that got lost somewhere along the line, and probably for good reason, because people want to play as themselves, not Rodney. I never gave any thought as to the relationship of Rodney to Yendor. Maybe he was some long-lost, black-sheep relative. Those would be fun details if they made [font=]Rogue[/font] into a movie or something."

Кул, једва чекамо ривју!
Занимљива причица за Роднија, ја сам претпостављао да је вјероватно у питању неко од дизајнера или њихових пријатеља ко се овјековјечио у игри обртањем свог имена, као што су то урадили аутори Визардрија.

U Nethacku prodavac u Minetownu se zove Izchak (https://nethackwiki.com/wiki/Izchak), što je i ime profesora koji je učestvovao u razvoju Nethacka.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2Fmsnjp0.png&hash=7b5393866a332e4ed8c4a95378216727edd4ae6d)

Ово изгледа као најобичнији скриншот са првог нивоа Рогуеа, међутим видјећете да ту нису чиста посла ако обратите пажњу на доњи дио екрана и статистике мог лика. Да, истина је, успио сам да се докопам инфамозног Амулета од Јендора и само два корака лијево дијеле ме од можда највећег успјеха у играчкој каријери. Дошао сам само да се похвалим овим, е не бих ли како самог себе урекао, а ако којим случајем успијем да направим та два корака, испричаћу вам нешто више о овом епском подвигу.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F120ht1y.png&hash=0b36499defc482d9a62cef9dc678595e9d3a765b)

Шта рећи... прво ћу сит да се исплачем, а сутра ћу да пишем детаљније.

Ух, сад тек видим да сам у свом одушевљењу био помало мислеадинг - ово горе није оригинални Рогуе него Рогуе Цлоне, зезнута, али ипак неупоредиво лакша игра.

 :|


Čekamo detalje!

Е, овако... :-) Даклем, игра коју сам успјешно прешао је поменути Рогуе Цлоне, чије разлике у односу на оригинални Рогуе сам већ споменуо у једном од ранијих постова, при чему два основна вриједи поменути још једном, а то су 1) недостатак мрачних просторија и 2) много већа дарежљивост са корисним предметима. Обје ове ствари су круцијалне, нарочито прва и нарочито за играче који су неопрезни и нестрпљиви као ја, пошто у оригиналној игри на нижим нивоима врло лако можеш да се пробудиш мртав а да и не знаш шта те снашло. У сваком случају, у овој партији је кренуло добро од самог почетка, добио сам прстен за спорије трошење хране, одличан оклоп и одличан мач (за који се касније испоставило да је био додатно енханцеован) и доста скролова, а поред тога сам имао и лијепу срећу са РНГ-ом, тако да сам на осмом искуственом нивоу имао 80 максималних хеалтх поена, што се у оригиналном Рогуеу дешава са вјероватноћом од нула посто (тамо си врло сретан ако имаш око 60). Ево како је изгледао мој инвентар на једанаестом нивоу дунгеона:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F11tbfwn.png&hash=c5962e74a9e2ec914f514085703c28cfc02db6aa)

Видите овде да имам дворучни мач, разноразне одличне оклопе, штап невидљивости који иначе не постоји у оригиналној игри (али не функционише, или барем ја нисам открио како се користи) и 3 скрола за препадање монструма, који су практично обавеза на нижим (тј. јачим) нивоима дунгеона, јер блокирају нападе и најјачих монструма и омогућују вам да их лагано сасјецкате својим мачом не бринући се за евентуалну смрт.

Пошто сам био овако добре среће са снагом и корисним предметима, требало је само мало концентрације да се успјешно докопам 26. нивоа на коме се налази Амулет оф Јендор. Ако се добро сјећам, до тада нисам набасао ни на једног змаја и џабервока (или ако сам и набасао, побјегао сам им успјешно без борбе), био сам довољно јак да сређујем углавном непобједиве грифине, е једино сам имао проблема са медузама и оне су ме неколико пута довеле у врло незгодне ситуације, које сам најчешће рјешавао поменутим скроловима.

И тако, дошао је историјски тренутак купљења Амулета:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F2pseo8o.png&hash=21e982c15f432e3025aed52aa0ad63d54c8d955a)

Након тога сам се малчице збунио, па сам на степеницама сишао доле умјесто да се пењем горе. На моје опште изненађење, игра допушта и силазак на нижи ниво од 26. на коме је Амулет. Заправо, кад имате Амулет, онда можете на сваким степеницама да идете и горе и доле, при чему се нивои сваки поново генеришу. Ово омогућује солидан риплеј велју овој игри, о чему ћу рећи нешто мало на самом крају. Дакле, грешком сам отишао на 27. ниво, а по несрећи све скролове за мапирање сам искористио тамо негдје од 20. нивоа па надаље, тако да ми је требало нешто мало труда да се вратим уназад. Међутим, не прије него што сам доспио у најопаснију ситуацију у историји ове игре. Наиме, како сам успио да средим једног или двојицу змајева, нагло сам се осилио, тако да сам то покушао да урадим и са трећим. Међутим, он је одбио да умре и размијенили смо неколико удараца и онда ми се здравље срозало на близу смрти, те сам одлучио да дам петама вјетра. Змај је незгоднији од осталих противника зато што може да вас зажага ватром, па сам му бјежао цик-цак, онемогућујући га да упути смртоносни пламен према мени. Изашао сам из просторије гдје се налазио, зашао у оближњи ходник, у намјери или да му збришем или да ми се здравље довољно регенерише да могу да га докрајчим, али онда се десила сљедећа проблемска ситуација:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F2czefch.png&hash=42a875570c34234ea54e18d28e458453759ebe15)

Како то обично бива, кад бјежите од једног монструма, иза леђа вас обично сачека други. Ово Ј које видите са моје лијеве стране је џабервок, најгадније крме међу онима која немају специјалне способности, мрцина огромне снаге и огромне количине енергије, која може да вас убије попријеким погледом. У овој ситуацији скрол препадања монструма нема алтернативу - њега дропнете, монструми престану да вас нападају и онда их само поберете. Али, као што сам рекао, ја сам своје скролове раније потрошио на медузе, тако да сада нисам имао ништа ефикасно при руци. Већ сам себи очитао опело, а онда одлучио да пробам посљедњи излаз, ма како фар-фетцхед био. Наиме, као што видите на слици, изнад мене се налази једно празно поље ходника. Ту није крај ходнику, већ се изнад налази неистражен дио. Мој план је био да се помјерим за једно мјесто горе, затим рокнем змаја штапићем за успоравање монструма и надам се да ћу тиме да добијем потез више у односу на њега и да је он пред цркавањем, тако да ми један ударац буде довољан да га средим, а онда да нападнем преосталог џабервока ватреним штапићем уз наду да ће у свом потезу некако да ме промаши па да га можда средим. Све је то било врло натегнуто, али... шта се десило? Кренуо сам једно поље горе, успорио змаја, срећом моји прорачуни су били тачни и он је од једног ударца одапео, а онда сам сасуо ватру на џабервока, а та ватра је почела да јурца около по ходнику и нисам баш начисто какав јој је био учинак (срећа да није мене погодила), тек испоставило се да џабервок из неког разлога стоји у мјесту и не иде за мном, што сам искористио да се повучем у оближњи мрачни ћошак (не види се на горњој слици), сачекам да ми се енергија врати на 100% и онда сам му поразговарао са фамилијом.

Након тога није било већих проблема. На првим нивоима послије Амулета опет се појавило неколико иритантних медуза, али сад сам имао довољно снаге да ми оне не представљају смртоносну пријетњу. Такође сам имао среће да врло лако проналазим степенице за горе (понекад чак у првој просторији у којој се појавим на неком нивоу) и онда кад сам дошао до 19. нивоа, већ је било тривијално. Није више било медуза, а био сам толико јак да грифини и ур-вили (у овој верзији названи "блацк уницорнс") нису представљали никакав проблем, док сам се тролова и фантома рјешавао једним потезом. Нисам много времена трошио на садистичко иживљавање над монструмима јер завршетак игре је био примарни циљ, тако да је након 19. нивоа шетња према првом нивоу и крају игре била обична шетња по парку. И онда је дошао онај скрин који сам поставио јуче.

Е сад, оно што сам рекао за риплејабилити на почетку. Наиме, кад набавите Амулет, онда више не трошите храну, тако да можете да се задржите колико год хоћете на којем год хоћете нивоу. Кад нађете степенице, можете да идете и горе и доле. На тај начин можете, ако вам је до тога, да сакупљате искуство и јачате и онда силазите све ниже и ниже и све лакше побјеђујете до тада стравичне противнике који су вам раније били ноћна мора. Ако некада будем (а вјероватно хоћу) поново играо игру, обавезно ћу ово да урадим. Наравно, то има и неки свој смисао када се такмичите (како је то некад било) са другим играчима, пошто вам дужи боравак у игри гарантује више новца, али мени то није толико битно колико тај лијепи тренутак, тако карактеристичан за РПГ игре (а први пут имплементиран можда баш у овој игри, тј. у њеном претходнику) када са лакоћом средите монструма који се раније над вама садистички иживљавао.

Најгоре од свега је што је мој бијес према роглајк играма у доброј мјери излапио и већ мјеркам шта бих сљедеће могао да пробам, а ту има много варијанти и куку мени.

Након подужег вијећања, одлучио сам да ће сљедећи роглајк који ћу играти да буде МОРИЈА. Колико ми се чини из текстова по нету, након оригиналног Рогуеа, роуглајк игре су се подијелиле у двије струје. Једну чине Мориа, уМориа, Ангбанд и сл., а другу Хацк/НетХацк и њихове многобројне верзије. Ангбанд сам за сада оставио за касније зато што је насљедник Морије (даклем, хронологија), а што се тиче (Нет)Хацка, нисам још успио да нађем верзију довољно удобну за играње. У једној верзији Хацка управљање је прилично незгодно јер се не користе курсорски тастери, у другој је управљање океј, али из мистериозних разлога игра ми не да да сиђем на други ниво. У НетХацку ме нервира што постајем енцумберед чим покупим први предмет. Имам и неку Виндоуз верзију, али није ми довољно прегледна. На крају сам се, дакле, одлучио за Морију, која јесте црно-бијела, али је довољно прегледна и удобна за играње.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi64.tinypic.com%2F1z1bmg5.png&hash=9ecd809a577224af5d11ccca6aaf45f2c9c906a2)

Наравно, пошто тек треба да почнем са озбиљнијим играњем, слиједи неколико најнајнајосновнијих коментара на основу онога што лично видио у неколико започетих партија и што сам напабирчио по нету (детаљнији утисци слиједе касније).
Морија је, наиме, мнооооооооооооооооооооооооого софистициранија игра од Рогуеа. То наравно не значи да је и боља, јер треба добро потрефити баланс између интригантности и једноставности, а то је Рогуе скоро савршено успио. Морија дефинитивно није игра коју (као рецимо Рогуе) можете одмах да почнете да играте без икаквог предзнања и да се повремено подсјећате команди преко ингаме хелпа. Овде морате да прочитате позамашно упутство, пошто почетак игре више подсјећа на традиционалне РПГ-ове него на роглајкове - бирате пол, расу, класу, имате разне карактеристике и статистике (које можете да ролујете више пута), затим треба да се опремите оружјем, опремом, магијама и сл., све то прије него што уопште уђете у дунгеон. Количина опреме и магија је напросто застрашујућа, као и број опција које имате на располагању - можете да копате у потрази за новцем (ипак сте, је ли, у руднику), можете да откључавате и/или ломите врата, можете да блокирате врата да вас не ћапе монструми с друге стране итд. итд. итд. За разлику од Рогуеа, новац је битан, јер њиме купујете опрему и оружје, без чега је немогуће завршити игру. Дакле, прије кретања неопходно је барем изучити карактеристике једне расе и једне класе које планирате да додијелите свом лику, а није лоше ни прочитати дијелове који се односе на копање и сл.

Оно што ми се свиђа је што нема мрских мрачних просторија као у Рогуеу. Прецизније, има их, заправо скоро све су мрачне, али на располагању имате разне бакље, лампе и сл. којима мрак одагнавате, а кад имате извор свјетла, цијела просторија у коју уђете је аутоматски скроз освијетљена, што је супер.

Морија, опет за разлику од Рогуеа, а слично НетХацку, дозвољава кретање и горе и доле, тј. повратке на већ пређене нивое, али за разлику од НетХацка, нивои се не памте, већ се сваки ниво при уласку поново генерише. Поред тога, постоји магија која вас телепортује ван дунгеона, што је непроцјењиво, ако вас на неком од нижих нивоа сколе јаки монструми. Ово "ван дунгеона" подразумијева скроз горњи, "нулти" "ниво", који је заправо град у коме имате продавнице оружја, опреме, магија и сл. Овакве продавнице постоје и у НетХацку, али су разбацане кроз дунгеон, док су у Морији на изволте.

Ако је вјеровати ЦРПГАддицту, Морија је толико ужасно огромна игра, да је практично немогуће завршити је без варања. У игри је циљ да се рокне Балрог, који се налази негдје испод педесетог нивоа. Дакле, теоретски, игра има барем педесет нивоа - нема повратка на површину као у Рогуеу. Е сад, Рогуе теоретски има педесет један ниво (26 на силаску по амулет + 25 на повратку) али 1) сви нивои су на само једном екрану и 2) посљедњих 20ак је чиста боза. У Морији нивои заузимају по неколико екрана и накрцани су опасностима, тако да је потребна огромна пажња и барем неколико десетина сати да би се успјешно дошло до краја. Наравно, ту је неизбјежни пермадеатх. У Рогуеу није толико страшно кад рикнете, чак и пред крај игре, јер ту добитна партија траје цирка два, два и по сата. Не смијем ни да замислим каква је то душевна патња кад утрошите рецимо педесет сати на развој лика и онда умрете јер сте погрешно кликнули неко дугме. Дакле, пробаћу да се не унесем превише емотивно у игру и нећу ни да постављам себи циљ да је пређем поштено, али покушаћу да је играм неко вријеме да видим има ли какве привлачности након што се савладају команде. Олакшавајућа околност је та могућност повратка на лакше нивое, а како каже ЦРПГАддицт, храна углавном није проблем, тако да би, уз помоћ скрола за бјежанију, требало да није толико тешко одржавати се у животу. Ех, онда наравно треба процијенити у ком тачно тренутку кренути на Балрога, али о том потом.

Они који читају све моје коментаре овде сигурно ће примијетити огромну количину понављања информација, али не замјерите. Прво, ни ја не могу да се сјетим шта сам раније писао, па цијеним да је нешто боље поновити него оставити неизречено, а друго - они који пропусте неки пост не морају да скролују горе и читају раније коментаре.

Ех, да, још једна ствар - као што видите са горње слике, кренуо сам са паладином. Иначе скоро увијек бирам ратника, али цијеним да ће ми овде можда користити неке магије, па ћемо да видимо. Избор класа је велики, ни модерни РПГ-ови га се не би постидјели, па има доста простора за експериментисање. Веома веома веома комплексна игра, а да ли се то позитивно одражава на уживање у игрању, видјећемо.

Океј, након доооооооооооста труда и нешто мало пуке среће успио сам да набодем неке основне команде (у чему је ова Морија прилично неинтуитивна), тако да сам могао да почнем са играњем. Након неколико десетина партија започетих и експресно завршених на првом нивоу могу да констатујем да преживјети први ниво уопште није тривијално, јер иако сами монструми нису толико тешки, њихов огроман број чини преживљавање врло тешком работом. И даље играм са паладином, успио сам да научим како се бацају магије и како се рудари кроз ходнике (а да ли ће бити некакве користи од тог рударења, то ћемо још да видимо), сад морам мало да експериментишем са опремом, мада за експериментисање нема много простора јер количина пара коју добијем на почетку није довољна за куповину било какве напредније опреме или оружја. Рјешење је очигледно да се проведе (и ако је могуће преживи) неко вријеме на првом нивоу, сакупи нешто новца, онда се вратити назад у град, па опет на (поново генерисани) први ниво и тако сакупити довољно лове да се купи неко боље оружје.  Занимљиво у овој игри је и што приликом куповине и продаје треба да се цјењкате, што није само козметички феатуре, јер уз довољно добру харизму можете да спустите цијене и за 10%. Поред тога, карактеристике у овој игри иду до максимума од 18 (мада након тога има ЈОШ ЈЕДАН максимум (!)), што се поклапа са Визардријем.

Десило се оно чега сам се прибојавао - након пробијања почетне баријере (за што није требало толико времена колико сам мислио), Мориа постаје ђаволски заразна игра :-(
Коначно сам успио да направим лика који је преживио више од 5 минута и крећући се по прва два нивоа дунгеона (и врло кратко по трећем) успио сам да узнапредујем до десетог искуственог нивоа и научио сам неколико солидно употребљивих магија. Поред тога, РНГ ме је погледао, тако да имам максималну снагу, што је довело до тога да се доста лако обрачунавам са противницима на прва два нивоа. Једини пех који ми се десио је да сам дограбио неки уклети нож и навукао уклете чизме и не знам како то све да разуклетим. Претпостављам да негдје постоји неки скрол за ремове цурсе, али нема да се купи у продавници, тако да сам до даљњег заглавио с тим уклетим ножем, иако имам много добар мач у инвентару.

И онда сам умро од глади.

Ево једне малене илустрације колико је Мориа дарежљива игра, наиме у оним тренуцима кад вас немилосрдно не убија.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F11l7jt5.png&hash=4f41b70dbc4a59b169a1965807bd8e699fa18a34)

Овде се у просторији налази гомила w-ова, тј. некаквих црва, који се размножавају огромном брзином (ако мало боље загледате, и ја сам ту међу њима). Међутим, они су релативно безопасни и већ са онолико хит поена колико тренутно имам могу да их побијем колико год хоћу. Не могу да их побијем СВЕ, зато што се брже размножавају него што могу да их убијам, али срећом могу кад год хоћу да им побјегнем. А поред тога већ имам и cure light wounds магију, која је за ове почетне нивое (дунгеона, као и искуствене) прави лајф сејвер. Наравно, поента комплетног овог излагања је да на овим малим гњаваторима врло лако може да се добије огромна количина искуства, тј. практично онолико колико вам треба и колико имате живаца да се с њима бакћете.

Овде са лијеве стране на екрану видите моје карактеристике, које су сасвим солидне, а вјерујем да има неких магија којима оне могу и да се побољшају. Оно што је занимљиво у вези с тим, и по чему је Мориа јединствена вјероватно не само међу роуглајковима и РПГ-овима већ свим играма (исправите ме ако гријешим) је што кад имате максималну вриједност неке карактеристике, тј. 18, долази до даље подјеле исте на проценте (од 1 до 100). Видите да ја имам 18/18, док је максимум који може да се постигне 18/100, који би практично био еквивалентан са 19, када би 19 постојало. Чему ово служи немам појма, али свакако је интересантно и оригинално. АЦ је наравно армор цласс, при чему су овде веће вриједности боље од мањих. Игра је и у сегменту куповања опреме веома јузер френдли, јер уз свако парче одјеће или оклопа добијате и информацију како исти утиче на ваш армор цласс. Како сам читао у ривјуима, инвентар у продавницама постаје све разноврснији што дубље силазите у тамницу (кад смо већ код силаска у тамницу, као што видите у доњем десном углу, игра вам не исписује на ком сте "нивоу" већ колико сте дубоко зашли, с тим да сваки "ниво" представља висину од 50 стопа). Наравно, бољи предмети су изузетно скупи, али овде може да се нађе оно што данас узимамо здраво за готово, али је прилично недостајало у тим ембрионским РПГ-овима с почетка осамдесетих (ту првенствено мислим на Рогуе, Визардри и Ултиму, иако су оне имале ДЈЕЛИЋ тога, али ни близу као Морија), а то је осјећај (оправдан!) да ако се довољно потрудите и нађете довољно новца, можете да купите тај мноооооооооого добар мач из продавнице који вам је тренутно недоступан и којим ћете монструмима да објасните ко је газда чим га се дочепате. Мислим да је ово прва игра која је опремање лика схватила врло озбиљно и имплементирала га како треба.

Иначе, кад је ријеч о у роуглајк играма вјечито пипавој теми идентификације предмета, и то је овде ријешено прилично занимљиво. Наравно, можете као и у другим играма да експериментишете на себи и пробавате напитке и скролове, можете такође да купите и скрол идентификације у продавници (али немате довољно пара на почетку да узмете више од два или три примјерка, чак и ако не трошите паре на оклоп, што ми се чини као много боља варијанта), ако сте чаробњак, можете да добијете магију за идентификацију, али као четврта варијанта појављује се и одлазак у оближњу продавницу и продаја дотичног предмета наслијепо. Продавачи ће увијек купити предмете које им нудите, чак и кад су неидентификовани, истина обично по мизерним цијенама, а онда ће их идентификовати, али не за вас, већ за свој инвентар. Али барем имате те предмете идентификоване ако некад опет набасате на њих, а на крају крајева можете и поново да их откупите ако имате довољно пара. Тако нпр. малоприје сам продао за десетак дуката нешто за шта се испоставило да је скрол таме (има исти ефекат као онај иритантни напитак таме из Рогуеа), што нико не би купио да је знао шта је (у продавницама се не продају нити откупљују "лоши" предмети). Али претпостављам да исто тако може да се деси да за десетак дуката продам скрол побољшавања оружја за који бих онда морао да платим цирка 1000 да бих га добио назад.

У прва два-три дана играња ове игре чини ми се, иако је она по свим својим карактеристикама школски примјер роглајка, да је њено играње суштински много ближе Визардрију него самом Рогуеу, а разлог томе је непостојање журбе да непрекидно јурите све ниже и ниже да не бисте цркли од глади. Овде можете опуштено да истражите ниво, кад осјетите да сте у опасности фино збришете на површину, мало одморите, купите, продате и сл. и онда се вратите назад. Онда одете на сљедећи ниво, рикнете, схватите да је требало још мало да се излевелујете, направите новог лика, излевелујете се како треба, одете на тај сљедећи ниво, поновите процедуру, онда два нивоа касније поново рикнете, направите новог лика и сл. и тако све до педесетог нивоа и атака на фамозног Балрога. Ако вам се чини да је ово потпуно сумануто и да тим погибијама можете у тренутку да изгубите десетине сати играња - потпуно сте у праву. Али исто тако функционише и Визардри, тако да сам навикао. Обје ове игре првенствено нас уче стрпљењу.

На прва два нивоа игра није баш дарежљива са новцем, тј. нису ријетка мјеста гдје можете да га нађете, али то су углавном релативно мале количине. Такође, продајом предмета по свој прилици не може да се заради много, али то је сасвим фер под условом да у каснијим нивоима, пропорционално ризику, може да се набави више новца.

На крају да се осврнем на оно што сам нешто раније рекао за комплексност. Испоставља се да је то ипак само комплексност на почетку. Док Рогуе можете да почнете да играте одмах, за Морију морате да се припремите неколико сати, али онда кад уђете у штос, играње је такође једноставно. Овде имате доста ствари које Рогуе не посједује, али чини ми се да то није ни принијети комплексности НетХацка. Што, опет, апсолутно ништа не говори о односу квалитета једне и друге игре. Оно што је најбитније јесте да сад већ полако своје уобичајене дневне активности почињем да посматрам као нешто што ме одваја од играња Морије :( а то је најбоља (најгора?) ствар коју нека игра може да вам направи. Скоро да се надам да ћу врло брзо да јој нађем неку ману и оправдање да је оставим.

Опет сам погинуо. Неколико минута након што сам ове горе прогласио безопаснима.

У међувремену сам још неколико пута погинуо на самом почетку, али сада сам поново одиграо мало боље. До синоћ ми је највећи ниво (искуства) на који сам стигао био десети, а сада сам стигао до једанаестог, захваљујући опет црвићима.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F5k0bja.png&hash=9249e9038146168dcabf1e71997775743c783ffc)

На слици видите ситуацију сличну оној на претходној слици, али овог пута у питању су некакви црвени црвићи умјесто бијелих. Ови црвићи се такође екстремно брзо размножавају, тако да их фактички има неограничен број, нешто их је теже убити, али носе и више искуства, тако да сам се ја забарикадирао у онај ходник и немилосрдно их млатио, пазећи при том да ми не срозају здравље на нулу. Срећом, имам магију лијечења малих рана и отворен ходник иза себе, тако да сам уз мало пажње скоро потпуно безбједан. Мислим да сам бар четири или пет нивоа нагурао преко ових црвића у овој просторији и наставићу још неко вријеме пошто храна није проблем. Нажалост, управо сам открио да игра има врло ружну особину да скалира искуствене поене добијене након окршаја. Тако су ови црвићи носили по пет искуствених поена кад сам први пут дошао код њих (био сам ваљда шести или седми ниво), а сад већ само три :-( Тиме вјероватно покушавају да обесхрабре играче да користе кукавичку тактику грајндовања у безбједном окружењу, међутим они очигледно потцјењују моју упорност слеш тврдоглавост, тако да ћу још барем два нивоа да нанизам овде прије него што кренем даље.

Мислим да сам већ довољно јак да се обрачунам са скоро свим противницима на другом нивоу (дунгеона), али боље је бити он тхе сафе сиде и још мало поправити карактеристике прије силаска. На другом нивоу се иначе појављују и неки хуманоидни противници који нису нимало тривијални. Имају неки чаробњачићи, неки мали ратници и сл. које није велики проблем побиједити, али врло су незгодни ако вам је здравље при крају. Најгори су новице рогуес који су много вјешти у крађи новца, а то је овде врло врло врло гадна ствар, тако да се њих треба добро чувати. Размишљам да купим лук и стријелу, ако намакнем каквих пара, па да их гађам из даљине, иако иначе нисам љубитељ таквог разрачунавања са противницима и више волим мелее борбу (не зато што је борба на даљину "кукавичка", него зато што ми је гњаважа да балансирам луком и стријелом. иначе обожавам кукавичку борбу).

Оно гдје би ова игра можда могла да пође по злу у смислу квалитета је да се јави нарушен баланс између напредовања противника и напредовања играча, па да буде неопходна огромна количина грајндовања на нижим нивоима. За сада то није проблем - иако сам стигао већ до једанаестог нивоа на првом нивоу, то напредовање је доста брзо. Видјећемо да ли ће се тако нешто десити. Чини ми се да би Морија, чак и без пермадеатха, имала дужину и тежину сасвим достојну нормалних РПГ-ова. СА пермадеатхом... бррррр...

Autor Morie je, inače, bio pasionirani speleolog, tako da, pretpostavljam da se to oseća u dizajnu igre  :lol: :lol: :lol:

Хаха, апсолутно, на сваком кораку! :-) Нисам знао за ту информацију.

Pa, to je još jedan od detaljčića iz pomenute knjige Dungeon Hacks koja se, ako nije jasno, bavi nastankom i karakteristkama roguelike žanra. Nadam se da možda napišem osvrt na nju do kraja ove nedelje.

Kako mislis "nadam se"?! Vec sam napisao da zeljno iscekujemo taj rivju!
Uzgred, sad vidim da je na Amazonu elektronsko izdanje ove knjige relativno jeftino, tako da cu vrlo vjerovatno da se pocastim.

Мориа је дефинитивно сада моја главна преокупација. Остале игре које тренутно играм (а има их буљук) прелетим само реда ради да не заборавим о чему се ради, док главни дио играчког колача иде на Морију (иначе, мој дневни играчки колач је свега око два сата, нажалост).

У односу на претходни коментар нема неких великих новости. Сада сам на дванаестом нивоу, играм врло опрезно, углавном се крећем кроз прва три нивоа тамнице (само сам једном зашао до четвртог и то накратко) и играње ми се састоји у томе да покупим максимални број предмета који може да ми стане у инвентар и онда се вратим на површину и продам то по највећим могућим цијенама (мало сам се испраксао са цјењкањем) и онда настављам процедуру, при чему повремено и купим нешто ако ми западне за око и имам новца за то. Нпр. малоприје сам купио ринг оф протецтион +2 (повећава армор клас за 2) и амулет оф слоњ дигестион, који сигурно није толико круцијалан као прстен сличног дејства у Рогуеу, али може да буде врло битан, о чему ће вам посвједочити мој претходни паладин који је на десетом искуственом нивоу одапео од глади јер сам заборавио да купим храну.

Као што сам већ рекао, за сада су ми најнезгоднији гадови који краду паре и против њих још нисам смислио одговарајућу одбрану. Има ту и разних напасти што снижавају оклоп, уништавају храну и сл. и против њих такође за сада немам одбране, али њихово дејство је много мање опако него ових првопоменутих, пошто су паре јако битне.

Кад се деси нешто спектакуларно интересантно, бићете информисани, а у сљедећем посту (ако не заборавим) прозборићу коју о Моријином менаџменту инвентара и поставити неколико скриншотова из продавница и сл.

Загинуо сам. Сад ми већ није било баш сасвим свеједно, јер ипак је у питању био сасвим солидан паладин дванаестог нивоа. На четвртом нивоу су ме убиле (опет) неке протуве које се пребрзо размножавају, а нисам их довољно озбиљно схватио па нисам имао времена да им утекнем. Наравно, сад сам свјестан шта ме чека на том нивоу и нећу поновити сличну грешку, само се надам да нећу баш СВАКО корисно искуство платити рестартовањем игре.

Ako ih je više od jednog i tvoje su brzine onda beži u hodnik.

То јесте најбоља тактика, али човјека повуку "лагани" искуствени поени и онда док дланом о длан ови те опколе. Монструми су иначе тренутно сви једнаке брзине као мој лик, али кажу да се на каснијим нивоима појављују и неки који су много бржи.

Загинуо сам опет у Морији. Врло трауматично искуство, из којег сам извукао двије поуке.
Наиме, имао свега три паковања хране, био сам на трећем нивоу дунгеона и онда сам помислио да је вријеме да се полако враћам на површину да допуним залихе. Онда сам пропао кроз рупу на четврти ниво. Па одмах затим на пети. Онда је наступила суманута трка са временом, у којој сам панично тражио степенице за према горе, док ми је храна полагано нестајала, као и бакље за свјетлост, али у свему томе захваљујући мом опсесивно-компулсивном поремећају и даље сам ископавао сваки комад новца на који сам наилазио и борио се са скоро свим непријатељима. Некако сам успио да нађем неколико степеница према горе и кад сам био на првом нивоу, већ сам почео да се онесвјешћујем од глади. Онда сам панично почео да гутам све напитке које сам имао у нади да ћу некако повећати здравље макар да се докопам продавнице и заиста један од њих ми је повећао здравље. Али онда сам након тога попио отров. Издахнуо сам буквално на 5-6 корака од продавнице. Наравоученије је, наравно, НЕ ПОТЦЈЕЊИВАТИ Моријин менаџмент хране. Он није онако суров као у Рогуеу, али ипак се о њему мора водити рачуна. Слично је и за бакље. Због тога сада више не идем у дунгеон без 20 паковања хране и исто толико бакљи. Што је сигурно, сигурно је (оквирно, једно паковање хране је сасвим довољно да се темељно истражи најмање један ниво, а и храна и бакље су иначе врло јефтини у продавници, док је у дунгеону храну врло тешко наћи).

2) Слично као у Ц64 верзији Ултиме 3, излазак из игре поништава све одиграно након посљедње снимљене позиције. Значи ако се нађете у гадној бици, само затворите прозор и кад поново стартујете игру кренућете од претходно снимљене позиције. Ово сам открио случајно, наиме био сам толико изнервиран својим умирањем да сам бијесно угасио компјутер прије него што ми је игра очитала опело и онда сам се не мало изненадио кад сам при поновном стартовању видио свог покојног аватара у напону снаге. Наравно, то се у роуглајк круговима сматра варањем, тако да сам учинио нешто потпуно незамисливо, а то је да сам самостално и својевољно стартовао нову партију (!)

Postaješ hardkor rouglajkaš  :lol: :lol: :lol: Divim se tvom moralnom stavu i uživam u čitanju tvojih avantura, naravno.

Priznajem da bih samo nastavio tamo gde je poslednja pozicija snimljena, a ruguelike krugovi mogu da... misle šta god hoće. Ali ja sam stara varalica.  :cry:

Па, искрено речено, да сам имао лика педесетог нивоа, који змајеве убија погледом пријеким и спреман је да се обрачуна с Балрогом, не могу сто посто да гарантујем да бих исто поступио :-) Али то нећемо знати, односно нећемо још увијек, а имајући у виду моју рогату срећу (и хроничну брзоплетост), бојим се да хоћемо :-(

Опет сам погинуо :-( Улетио у окршај са неким брзоразмножавајућим створењима, а уопште нисам гледао колико ми је здравља остало (а није га било много). И они ме убију... :-(

И даље вам дугујем неколико економских скриншотова из Морије (нисам заборавио, биће!). У међувремену, моја нова екипа у Визардрију полагано напредује. Након што сам изредао неколико приестова са врло кратким животним вијеком, овај нови је коначно догурао до петог нивоа, тако да има шансе да преживи мало дуже. Двије чаробнице су отприлике тог нивоа, лопов ми је фришко (неповратно) погинуо тако да сам морао да направим новог, али добио сам гомилу бонус поена, тако да сам му максимизирао лоповске карактеристике, тако да је много бољи од претходног. Једино су два ратника преживјела кроз неколико посљедњих дружина, тако да су они већ искусни вукови седмог и осмог нивоа. Убрзо слиједе скриншотови и за ово.

Као што сам рекао, иако сам недавно прешао лакшу верзију Рогуеа, и даље повремено обрнем ону стандардну (ако се код роглајкова може говорити о "стандардној" верзији), обично једну партију дневно. Данас ми је нешто добро кренуло па сам набавио доста добре скролове, доста напитака за повећавање снаге и сл., тако да сам набуџио оружје и (кожни) оклоп, одлично напредовао, тролове сређивао са два ударца... и онда, та моја проклета радозналост по ко зна који пут, навучем цхаин маил за који се испостави да је уклет (што значи смањене карактеристике, плус не мош да га скинеш) и онда остатак приче је познат - прво акватор да ми смањи оклоп на минимум, а онда тежи противник (у овом случају грифин) да ме пошаље у вјечна ловишта. Начин на који сам погинуо би заправо неком са стране био много забаван. Налазим се на 18. нивоу (грифини почињу да се појављују на 17.), са одличним карактеристикама и оружјем, али кршем од оклопа. Нађем излаз са нивоа, али одем још мало да истражујем (ТМ) и у једној просторији при врху видим лијево од улаза грифин, десно од улаза њраитх (иначе лаган противник, али зна да те млатне и сроза ти ниво, тако да га је пожељно избјегавати). Имам ја доста здравља и контам, ај да се ја мало огледам с тим грифином, имам отворен пут (ТМ) према изласку из нивоа, па као да пробамо. Кренем ја према горе, у просторију, само да цимнем грифина и њраитха, па да одмах збришем доле, кад испостави се да је на празном мјесту између њих двојице невидљиви фантом. Рокнем ја њега неколико пута, а богме и он мене, и онда наступи грифин, а забави се придружи и ур-виле (то је противник јачи од трола, али нешто слабији од грифина). Кад ме је тај грифин зажагао и одузео ми пола здравља, одмах сам схватио колико је сати и пожурио према излазу из нивоа. Онда се наравно десило оно што се у таквим ситуацијама УВИЈЕК деси, а то је да ти се иза леђа појави још један противник и препријечи ти излаз. Срећом, у овом случају у питању је била релативно слаба квага, коју сам срећом успио да диспечујем једним ударцем, тако да сам претрпио само један ударац од грифина. Онда сам успио да збришем до излаза из нивоа и енергија ми се још мало допунила, тако да сам пред одлазак почастио грифина још једним ударцем, а онда и он мене. И онда сам му збрисао исплаженог језика.

На 19. нивоу сам одлучио да никуд не идем, већ да одморим неколико кругова на мјесту на коме сам се нашао, да ми се мало врати енергија. И онда се ниоткуд појавио неки грифин и убио ме.

Што се тиче Морије, сад имам лика 11. нивоа (највише што сам прије тога имао је 12.), тако да сам већ у ситуацији да ми не би било нимало драго да погинем, па играм много опрезније него прошли пут. Највише што сам сишао је пети ниво и ту за сада нисам наишао на озбиљније противнике, па ћу вјероватно доста брзо и на шести. Оно што је за сада мали проблем у игрању је инвентар, који је доста мален, тако да ваља стално летати на површину и вршити купопродају и идентификацију нађених предмета, што је, логично, све теже и напорније што дубље силазите у дунгеон (а поготово у игри која има тако огромне нивое као Морија). Рјешење за овај проблем је извјесни скрол који вас одмах телепортује ван дунгеона, а ваљда и назад на ниво дунгеона који сте посљедњи посјетили, дакле много фина стварчица коју ћу очигледно доста брзо морати да почнем да користим.

Ах, како сам заборавио Ултиму 3!
У овој игри (чију, као што је познато, верзију за Ц64 играм тренутно) сам схватио шта треба да радим и куда да идем, тако да је сада у току процедура грајндовања. У посљедњих неколико дана мало жешће сам потегао за читовима, тако да сам обезбиједио својим спелкастерима бесконачне магије, што значајно олакшава (да не кажем - тривијализује) борбе и убрзава процедуру. Тако нпр. могу да нађем неке гадне змајеве и средим их у неколико потеза леталним чаробњачким магијама, или да их другим мање леталним чаробњачким магијама замрзнем, а онда да их моји ратници докусуре, е не би ли се икс пе поени равномјерно распоредили. Четврти дио ћу наравно играти поштено, барем на почетку.

Ооооооооооооооокеј, десило се управо да сам завршио Ултиму ИИИ. Ово је један од ријетких случајева кад ми је моје нестрпљење заправо користило.
Наиме, отишао сам у ту некакву Амброзију гдје се налазе некаква светилишта у којима могу да се добију неке карте (дон'т аск) и да се побољшају карактеристике. Да би се тамо дошло, треба пловити бродом, а мислим да до сада нисам написао колико је пловидба ИРИТАНТНА, јер не можете да идете насупрот вјетру, а вјетар некако увијек дува супротно од мјеста гдје треба да идете и тако морате да чеееееееееееееееееееекате да се промијени смјер вјетра и то напросто психички убија у појам. Треба одати признање Ричарду Гериоту на пажљивости и детаљности са којима је приступао изради својих раних игара - наиме, поред општег катастрофалног дизајна од којег се коса диже на глави, често је убацивао и неке овакве "ситнице" да додатно нервира играче. И даље ми није јасно како је у било које вријеме било ко могао да игра ове игре, чак и кад су једине алтернативе биле Зорк, Визардри и Рогуе. Е, углавном, дођем ја некако до те Амброзије и тамо покупим карте. Карактеристике ликова нисам побољшавао јер то, као и све остало у овој игри, захтијева огромну количину новца, а по несрећи у овој иначе одлично разбијеној Ц64 верзији није било цхеата за бесконачно пара.

Онда сам се сјетио да ми треба неки егзотични оклоп и егзотично оружје. Прелетио сам преко својих записа и нашао да трагови за те ствари могу да се нађу у мјесту званом Зора. Које се, наравно, на мапи појављује само у одређеним ријетким тренуцима и окружено је непрегледном шуметином. Срећом, још у вријеме док сам био будала и покушавао да поштено пређем игру успио сам да нађем то мјесто. Елем, одем ја тамо, обиђем гомилу досадних ликова без хинтова (или са хинтовима типа "Дањн само кратко траје", што УОПШТЕ нисам никако могао сам да провалим у претходних ПЕТСТО ХИЉАДА сати играња, не) и коначно нађем у ћошку неке визарде од којих сам успио само да сазнам да треба да КОПАМ. Била су ту, истина, три визарда, два су ми рекла да копам, а трећи је био сакривен иза те двојице, па захваљујући немогућности да се акције врше по дијагонали (видјети претходни пасус о "ситницама") опција је била или да укокам ову двојицу визарда и обезбиједим себи пролаз до трећег (и самим тим напад свих група стражара у граду) или да одем на нет и завирим у рјешење. Пошто ми је било жао визарда, суре еноугх, изаберем ја ову другу варијанту и, заиста, испостави се да се од овог трећег визарда добије релативно разуман (бар за ову игру) хинт гдје треба да се копа.

Е сад, циљ игре је да се среди извјесни Егзодус, чији дворац се налази иза некакве велике змије коју треба инвоуковати (дон'т аск). Међутим, испоставило се да ја заправо не знам како се та змија инвоукује, а није ми на памет падало да претражујем комплетан проклети свијет игре у потрази за траговима, те ја опет посегнем са рјешењем и откријем како треба да се укуца команда. Наравно, хинт за то се налази у некој забити коју сам некад давно посјетио накратко.

И онда контам, океј, ајде сутра ћу лијепо да копам и тражим те егзотике и сл. и да набуџим још мало карактеристике и онда сконтам "хеј, а да ја сад мало вирнем код Егзодуса, чисто да видим како изгледа?". И одем ја тамо са ликовима који су иначе чиста смијурија и у нормалним околностима непријатељско дисање без проблема доводи до њихове преране смрти. Међутим, Егзодусови пулени нису рачунали на то да моји ликови на својој страни имају цхеат за бесконачно магија, тако да сам их немилице сатирао тим магијама и онда сам дошао до Егзодуса и утурио у њега карте редослиједом како ми је то рекао Мастер ов Тајм и онда је тај Егзодус црко и ја сам био весео што више никад нећу морати да се бавим овом игром.

Да би се ова игра ПОШТЕНО прешла, потребно је:
1) Нехумана количина пажње и роварења и претраживања сваког проклетог квадрата овог прилично огромног свијета. То није процедура којом би било ко нормалан у данашње вријеме био спреман да се бави, а и за средину осамдесетих сваког ко је ово издржао до краја сматрао бих помало мистериозном личношћу.
2) Нехумана количина стрпљења и грајндовања. Прво морате да сакупите брдо пара. Онда за те паре накупујете гомилу кључева, дијаманата и сл. ствари. Онда сакупите ЈОШ једно брдо пара, мазнете брод (под условом да играте верзију игре која ИМА брод, што ПЦ верзија сигурно није), издржите проклете вјетрове, одете до Амброзије, тамо направите слалом кроз досадне гњаваторске лавиринте да бисте дошли до светилишта, гдје оставите БРДО пара да бисте за нијансу побољшали карактеристике, а онда СВЕ ОВО испочетка и тако по мојој процјени бар једно 10-15 пута ако хоћете да добијете иоле употребљиве ликове. Наравно, у све то урачунајте досадне рандом енцоунтере (срећом, нема их у Амброзији, али има у остатку Сосарије), урачунајте БРДО ПАРА које морате да трошите на храну, урачунајте свеопшту слабост ваших ликова који, сјетимо се, још увијек немају суперсофистициране офанзивне магије (да бисте их добили, морате да побољшате магијске карактеристике), урачунајте чињеницу да се новац сакупља ВРЛО СПОРО и кад све то саберете добићете игру која је мање забавна од ношења неколико десетина врећа са дрвима на пети спрат без лифта (труст ме, пробао сам и једно и друго). Знам да су била друга времена, али и даље ми је потпуно нејасно
1) КО је ово могао да игра и
2) КО је дођавола одлучио да финансира даље прављење ових игара.

Све у свему, драго ми је да сам се коначно ратосиљао ове игре и има да прође један сасвим солидан кулдаун прије него што се прихватим четвртог дијела. Све су прилике да ћу прије њега играти Бард'с Тале.

Ипак идем са четвртом Ултимом, да видимо и то чудо. Мом мазохизму канда нема краја.

Ne, ne, to je Ultima u kojoj je sve počelo da se menja. Trebalo bi da ovde primetiš te inovacije i budeš impresioniran.

Види се да је са Ултимом ИВ Гериот одлучио да преокрене лист. Прво, ово је прва игра у серијалу која садржи уводну анимацију. И то прилично дугу! Наравно, та "анимација" се углавном састоји од гомиле статичних слика и текста, уз тек понеку анимирану ситницу, али невертхелесс, види се труд да се играчу понуди мало софистициранија мотивација од "постоји зли чаробњак, среди га" или "постоји ученица оног злог чаробњака, среди је" или "постоји некакав Егзодус, среди га". Искрено, све три прве Ултиме биле су врло магловите, тј. знали сте оквирно шта треба да урадите, али су вам игре ревносно ускраћивале било какав хинт у смислу КАКО и ГДЈЕ то да урадите. У овој четвртој Ултими изгледа да ће бити врло неизвјесно чак и то ШТА треба да се ради.

Елем, друго, након те уводне секвенце долазите код неке Циганке која вам прави некакав профил личности и поставља некаква питања и морам признати да сам се на неким од тих питања баш добро ознојио око одговора. Нисам се, наравно, БУКВАЛНО ознојио, али сам за нека од њих размишљао и по неколико минута (а у питању су питања са само два понуђена одговора). Не знам какав је утицај одговора на ова питања на остатак играња, али претпостављам да ће игра цијенити ако се раде "добре" ствари типа да комшији скинете мачку с дрвета, или рецимо да не измасакрирате недужног просјака поред пута да бисте од њега узели кључ који вам треба за наставак игре. Мислим да мало која игра може да конкурише првим Ултимама по количини (неопходног) иживљавања на недужним ликовима. Чак су ваљда неки људи и протестовали код Гериота због тога и онда му је дошло из дупета у главу. Искрено, мало ми је необично да му и без тога ни у једном тренутку није пало на памет "Хеј, па у оној мојој игри да би дошао до краја мораш да убијаш недужне и ненаоружане људе! Како се тога нисам сјетио док сам је дизајнирао?!".

Графика је коначно добила нешто више боја, чак су и ликови помало анимирани, има и некаквог звука који сам чак издржао неколико минута прије него што сам га угасио. Мало сам зјакнуо команде, углавном су исте као у претходној игри, осим што овде сада имате могућност интеракције са ликовима различите од трговања и убијања. Наиме, са њима буквално можете да разговарате, дакле он вам каже нешто, ви му поставите питање, он одговори и сл. И при томе није као у авантурама да бирате неки од понуђених одговора/питања, већ морате сами да куцате тему о којој желите да пропитате саговорника. Ово изгледа помало интимидатинг, мада постоји принцип по коме то функционише, наиме конверзацију углавном започињете испитивањем лика о имену или послу (нарочито овом другом) и у току тог испитивања треба пратити његове одговоре и онда га пропитивати о стварима које је споменуо.

Све је ово лијепо, али је мање битно од кључног гејмплејског питања - да ли ће Ултима ИВ наставити традицију претходних игара (нарочито друге и треће) које су се одликовале изразитом конфузношћу, незанимљивошћу, непривлачношћу, досадним борбама, немаштовитим свијетом, (пре)опскурним хинтовима и сличним одбијајућим стварима.

QuoteTechnically, the game was very similar to Ultima III: Exodus (https://en.wikipedia.org/wiki/Ultima_III:_Exodus), although much larger.

QuoteUsers playing the game a second time could save considerable time by knowing the answers to key questions which frequently required travel to another city to talk with another NPC. In at least one case, a player is asked "who sent you?", which may require yet another round trip between cities.

QuoteUltima IV is an open world game (https://en.wikipedia.org/wiki/Open_world_game); most quests can be completed in any order. There are no fetch quests (https://en.wikipedia.org/wiki/Fetch_quest).^{[3] (https://en.wikipedia.org/wiki/Ultima_IV:_Quest_of_the_Avatar#cite_note-scorpia199408-3)} Although it is a turn-based game, the clock runs while the game was running. If a player does not act for a while, NPCs and monsters may move and time passes. Time is an important aspect to the game, as certain actions can only be performed at certain times.

Tako da... nije da je ovo 130-procentno unapređenje u odnosu na trojku.


A ima i ovaj relativno skori rivju na Eskapistu pa pogledaj: http://www.escapistmagazine.com/news/view/130880-Good-Old-Reviews-Ultima-IV#&gid=gallery_1986&pid=1

На своју велику жалост, морам признати да сам престао да играм све игре осим Рогуеа :-( Успијевам, бар за сада, да се ограничим на два сата играња дневно (што му га дође отприлике двије солидне партије са погибијом на 16. нивоу), али и то је углавном зато што улијећу друге апсолутно неодложне обавезе, иначе ко зна шта би било. Бојим се да сам и званично постао овисник :-( Томе нимало не помаже то што сам почео да играм знатно пажљивије, уз самонаметнуто правило да од осмог нивоа (на коме почињу да се појављују акватори) не користим брзо кретање. То ми је уштедило гомилу погибија, тако да сад врло често стигнем до 16., 17., па и 20. нивоа, гдје ме или кркне неки прејаки противник, или направим потпуно крканску грешку типа "ево ме поред степеница за сљедећи ниво, али ајде само кратко да видимо шта ће да се деси ако мало чачнем овог грифина". Нећу да кажем да сам се приближио преласку игре, то би било врло претјерано, али видим јасан напредак у односу на своју игру од прије неколико мјесеци, а поред тога и знам које још грешке морам да исправим (у питању је наравно поменута неопрезност и потцјењивање противника). Ако то успијем, онда вјерујем да ћу доста често стизати до 21. или 22. нивоа. Мислим да је то отприлике максимум који човјек може да постигне паметном игром, остало је на повољној расподјели предмета.

Кад кажем "престао", мислим буквално ПРЕСТАО :-( Нисам дотакао ни Визардри, ни Ултиму 4, ни Пиратес ни Морију већ 2 седмице.

 :cry: :cry: :cry:


Tvoje Wizardry priče su mi bile omiljeni delovi topika.

Одустајем од играња. Ова игра је једно обично преварантско смеће. Кад осјети да бих могао довољно да напредујем да побиједим све непријатеље (као нпр. сад кад сам имао два прстена за споро варење, што укида потребу за храном), она из чиста мира пошаље на мене гомилу противника против којих не могу да се борим. Могу и ја да направим ТАКВУ игру коју је немогуће прећи.

Dakle, vraćaš se Ultimi IV?  :| :| :|

Quote from: Meho Krljic on 21-02-2018, 19:47:56
Dakle, vraćaš se Ultimi IV?  :| :| :|

Да, свим осталим играма које сам неправедно запоставио због овог смећа. Ултима, Визардри, Пиратес, Морија, Кармен Сандијего, мислим да је то то што тренутно (не) играм.

Navijam za Wizardry, ti si tek na prvom, a igra ima 8 delova, svaki bolji od prethodnog!

Послије дуже времена, поново сам се прихватио Визардрија. Ограничење је као и раније, дакле један силазак у дунгеон дневно. Тренутно силаске обављам на трећи ниво дунгеона, јер су ми ликови (изузимајући једну чаробницу) негдје 6-7-8 ниво, што је СКОРО довољно за успјешну борбу са скоро свим монструмима на трећем нивоу. Изузетак су екипе које се састоје од једне групе самураја и три групе цреепинг цоина, које би биле апсолутна ноћна мора јер још немам ни махалито ни маканито магије које су предивне за такве ситуације. Али ко не рискира, тај и не треба да игра игре.

Дакле, моја тренутна екипа се отиснула на трећи ниво у потрази за предметима и искуственим поенима. Од овог првог није било ништа, нашао сам тачно нула корисних предмета, ни са новцем се нисам усрећио, али сам зато сабрао солидан број искуствених поена, јер сам налијетао на релативно слабе (а многобројне) противнике. Ово је једна од типичних борби.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2F2nl5x7b.jpg&hash=e1c3ceef5636d26aa8e67e694edc764403ac6e3a)

Ови ворпал банији су обично топовско месо, али свако мало знају да грицну и убију вам неког члана дружине из првог реда у једном потезу, тако да је пожељно нафиловати их катино магијом да се успавају и онда брзо побити прије него што направе какву штету. Огрови су велики и снажни, али немају магије (за разлику од огре лордова, који се појављују на нижим нивоима) и нису претјерано опасни за дружину као што је моја. У овој борби није било већих проблема.

Нажалост, ово је уједно био и посљедњи силазак у дунгеон за Лука Скајвокера. Наиме, приликом повратка у базу, на другом нивоу, спопала нас је група унутар које је било и неколико хигхњазмана. Они су већином потпуно безазлени за дружину овог нивоа, али свако мало знају да замахну сикиром и обезглаве вам неког од чланова дружине из првог реда, тако да је пожељно што прије их елиминисати. Ја то нисам успио, те је мој супериорни ратник Лук Скајвокер отишао на вјечни починак. Лопурде у храму нису успјеле да га врате у живот, али су ми зато своје покушаје наплатили 6000 дуката. Гњиде.

Морао сам умјесто њега да креирам новог хуман фигхтера, који је нажалост имао веома мали број бонус поена, тако да сам само успио да му навучем снагу на 14, а све остало је (прилично слаби) дефаулт. Конкретно, ово укључује и виталити атрибут, који помаже приликом резуректовања.

Неко опрезан би сад прошетао неколико пута барем по другом нивоу док нови фигхтер мало не узнапредује, али ја наравно не спадам у такве, тако да ћу одмах да га бацим у ватру на трећем нивоу. Можда урадим оно што често радим у таквим ситуацијама, наиме да "сакријем" лика у други ред, а да на једно од прва три мјеста поставим лопова, чисто док ратник набије који ниво и добије мало хит поена. Али и мој тхиеф је релативно свјеж, пошто је претходни такође недавно погинуо, тако да ми је мање-више свеједно.

Мој новоформирани ратник је успјешно преживио ватрено крштење (између осталог и зато што смо га опскрбили одличном опремом скинутом са покојног Лука Скајвокера) и левеловао се на други ниво, уз солидан напредак у хит поенима, тако да му више не пријети смртоносна опасност од непријатељског пријеког погледа.
Успут сам видио да већ имам још једног креираног неупотријебљеног ратника, па ћу њега да развијам паралелно са овим. Поменуто ватрено крштење је наравно било на трећем нивоу, гдје су нас спопали опет неки којоти и ворпал банији, али нисмо имали проблема с њима. Фор футуре референце, ево комплетног поола хероја којим "располажем":

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F166aa6w.jpg&hash=2e23525115d1fb526c8f2721973c7edee6295352)

Карактери који имају ознаку у скроз десној колони су изгубљени у дубинама дунгеона. Ови код којих пише "оут" су "само" изгубљени (дешава се првенствено при ненамјерном активирању телепорта, који нас пошаље у затворен дио без врата), док "д/о" значи да је мртав у тамници. Овима што су мртви ћу некако и приступити, али ови што су изгубљени су тако завучени да ми је неопходна телепорт магија, коју нећу имати док не добијем чаробњака 13. нивоа, што не планирам да чекам у овој игри. А ионако ако имам тако јаког чаробњака, који ћу клинац да идем по ове напаћене сиромахе који су дупло слабији. Дакле, ове ликове чувам ту само зато што ми је жао да их избришем, а иначе слабо какве користи од њих имам. Свега два или три мртваца вриједна су квеста за њиховим тијелима и покушаја резуректовања - првенствено Рејнор, који је као што видите ратник 13. нивоа (и једна апсолутно убитачна машина за убијање, могу да вам кажем), док је Дино Мерлин сасвим солидан приест. Остало ће вјероватно доста брзо да буде избрисано како будем креирао нове карактере.

Кад сам рекао да сам одустао од Рогуеа, масно сам слагао. Само што сад играм по једну партију дневно (и дивим се сам себи што успијевам да се ограничим на то већ други дан заредом!). Данас ме је дочекао неславан крај на десетом нивоу у партији пуној патње. Наиме, врло рано сам навукао уклети прстен (соме пеопле невер леарн...), па онда затим још један, а то су по несрећи били прстенови за додавање (тј. у овом случају смањивање) снаге, који једу огромну количину хране, тако да сам врло брзо био на путу да умрем од глади, али сам прије тога у бијесу изашао из игре.

Auh! Reklo bi se da se ni Rogueu više ne dopada ideja da je igraš.

Опет сам почео помало да играм Морију. Ова игра је ОБИМНА, како по величини самих нивоа, тако и по броју различитих бештија које срећете (има их довољно да вођење писане евиденције о њиховим карактеристикама буде потпуно узалудан посао) и корисних (и бескорисних) предмета. Постојање пермадеатха у овако нечему је суровост која се граничи са постојањем истог у некој модерној РПГ игри која се игра неколико стотина сати.
Елем, почео сам стидљиво да промаљам нос на седми ниво. Имам лика 13. нивоа, који ће кроз борбу или двије да дође до 14. Ако је вјеровати ривјуима (а и мом досадашњем искуству), што силазите дубље у дунгеон, тако налазите боље предмете (али чини ми се не и више новца), а и понуда у продавницама се појављује. Тако на примјер скрол за енцхантовање оружја, чију рецимо сваку појаву у Рогуеу дочекујете са великим одушевљењем, овде могу опуштено да купим у продавници. Додуше, немају неограничене количине, али након посљедња три повратка из дунгеона увијек су имали по један примјерак. Сад имам доста моћан бастард сњорд 3д4 +2 +1. Оклоп ми је 'нако, али за ове прве нивое то је још увијек довољно, нарочито пошто имам и неке магијице за враћање здравља (паладин сам, да се подсјетимо).
У протекла два дана сам двапут замало погинуо и то ме је добро штрецнуло. Прво ме је мислим на шестом нивоу загањао неки костур. Мислим да је то био први пут да ме загања костур, они обично леже мирно на земљи и могу да се покупе. Међутим, овај је био упоран и био је потпуно неимпресиониран ударцима мог бастард сњорда. Кад сам видио да је враг однио шалу, махнуо сам стиснутом песницом у његовом смјеру и викнуо "Још ћемо се ми једном у животу срести, Харолде!" и утекао у најближи безбједни ходник, након што сам замандалио врата за собом. Кад сам вратио здравље на максимум, отворио сам врата и потражио ту гњиду да се поново обрачунамо, али смрад је негдје збрисао. Наравоученије је да су ови гадови нажалост можда чак имуни на хладно оружје и да ћу морати да користим турн ундеад магију или нешто слично против њих. Међутим, паладин мора доста да узнапредује по нивоима да би дошао до те магије, па ћу у међувремену да потражим и неки други начин.
Друга скоро-па-погибија је била кад су ме опет окружила брзоразмножавајућа створења у чије сам легло неопрезно упао. Ту сам једва успио да извучем живу главу захваљујући (мање) магијама за враћање хит поена и (много више) лудачкој срећи да у забаченом ходнику у који сам у паници побјегао набасам на степенице за горе.
Иначе, већ сам рекао да овде има гомила различитих створења и самим тим су њихови ефекти много разноликији него у Рогуеу. Тамо имате нимфе које вам краду предмете, лепрецхауне који краду злато (ирелевантно за прелазак игре) и змије које редукују снагу. Овде, поред непријатеља који могу да вам осакате било који атрибут (ја сам некако већ изгубио доста снаке и један поен за конституцију, не сјећам се кад и гдје) има и широк спектар негативних ефеката по ваш инвентар. Осим стандардних штеточина за оклоп (еквиваленти акватора из Рогуеа), постоје и створења која вам гасе бакљу, уништавају бочице са напицима у инвентару, уништавају храну и разна друга чудеса. Срећом, бар за сада, ништа од тога није девастирајуће као у Рогуеу јер изгубљени предмети могу релативно једноставно да се набаве у продавницама. Али шта ли ће бити послије, питање је.
У наставку играња опет ћу да се спуштам на седми ниво, а настојаћу и да мало поправим оклоп, који ми је добро изубијан. Кад кажем "оклоп", мислим заправо на све одјевне предмете који повећавају армор цласс, а овде их има доста (капе, ципеле, капути, рукавице, штитови и остало).

Данас сам двапут погинуо у Рогуеу. Друга партија је била безвезе и кркнуо ме је чини ми се трол на дванаестом нивоу. Хтио сам да прођем поред њега и да се не свађамо, пошто су ми чегртуше појеле снагу на 7/16, а нисам имао напитак за враћање снаге, али он навалио да се туче са мном. И тако клепим ја њега, клепи он мене, па опет ја њега, па опет он мене и онда ја сконтам да ћу завршит под земљом ако се то још једном понови, те кренем да се повлачим е не бих ли ресторовао довољну количину хит поена да купим још један покушај. Међутим, у то ми се иза леђа створио зомби.

Прва партија је била доста занимљивија и морам признати да сам је прилично солидно и одговорно одиграо. Игра ме није баш частила, тако да сам имао само дворучни мач двапут појачан, снагу 18/18 и врло слаб оклоп класе 5. Нисам имао никаквих бољих штапова, осим њанда оф цанцеллатион, који је добар против акватора и чегртуша, па вјерујем и против змајева и медуза (ако функционише), али слабо помаже против животиња које те среде сировом снагом, без специјалних способности. Он тхе поситиве сиде, имао сам +2 прстен декстеритија и доста хране, тако да сам тај прстен скоро стално носио на руци. Елем, по традицији, чим сам дошао до 16. нивоа, одмах сам престао да истражујем и почео да се сјурујем на сљедећи ниво чим нађем степенице до њега. Тако сам успио да избјегнем било какве сусрете са ур-вилима и грифинима (бут сее латер). Само сам једном набасао на џабервока расположеног за тучу (они су иначе углавном мирољубиви док их не спопаднеш), али успио сам да га средим великом вјештином, снагом воље и напитком за парализу којим сам га звекнуо и искористио добијено вријеме да обновим енергију и кркнем га још који пут. Послије тога сам наишао на још једног џабервока који је спавао и нисам га дирао. На једном од нивоа мислим да ме је загањао грифин, али срећом то је било након што сам нашао степенице за сљедећи ниво, у истој тој просторији, тако да нисам имао проблема да здимим до степеница и изплазим му језик прије него што сам отишао даље. Одсудни тренутак десио се на 22. нивоу - у једној огромној просторији наиђем на успаваног грифина и одлучим да га не дирам, у складу са својом стеалтх стратегијом коју све више обгрљујем. Продужим даље и по први пут набасам на медузу у оближњој просторији. Медуза ми је буквално најмржи противник у цијелој игри. Ко и свако женско, никад не знаш кад ћеш је средити без већих проблема, а кад ће она да те поједе за доручак. Углавном си безбједан ако успијеш да је дрмнеш први (наравно, ако имаш довољно квалитетан оклоп и оружје), али понекад зна да те збуни својим погледом и то збуњивање траје доста дуго, сасвим довољно да те исјецка на фронцле. Кад се на екрану појави порука "the gaze of the medusa has confused you", у 9 од 10 случајева у наредних двије минуте мирисаћеш љубичице одоздо. Е, ова медуза није успјела да ме збуни, тако да сам је напао, међутим и поред тога ми је својим ударцима узимала велику количину енергије (а игра није била баш дарежљива са хит поенима, а поред тога и један вампир ми их је доста скинуо), тако да сам одлучио да је часно повлачење боље него нечасан пораз, те сам кренуо назад. Онда се наравно појавио онај горепоменути грифин и ту ми је био крај. Истина, не могу да гарантујем животом да је то био ОНАЈ грифин, али скоро да сам сигуран да јесте. Наравно, ово не мијења факат да је у већини случајева избјегавање монструма на доњим нивоима најбољи курс акције. Ипак, у конкретном случају, да сам којим случајем имао прескордицију односно предвиђање будућих догађаја, смјестио бих се на сам руб просторије, онда бих рокао грифина једно вријеме стријелаа и након тога покушао да се обрачунам с њим неким не претјерано јаким штапићем који сам имао, али који би моооооооооожда био довољан у тој ситуацији. Међутим, нисам превише несретан због те погибије, јер не могу себи да замјерим на стратегији. Моје најчешће погибије на овим нижим нивоима дешавају се кад се успаничим (иако је потезна игра!!!!!) и почнем да лупам по непријатељима оружјем умјесто да искористим неки квалитетан штап или скрол против њих. Тако сам одапео у својој до сада најбољој партији, кад сам прије неки дан успио по први пут у каријери да дођем до Амулета. Спопао ме с једне стране грифин, а с друге фантом, и ја панично навалио да лупам по фантому, а за то вријеме ме грифин раскомадао. А рјешење је било болно једноставно - требало је да бацим напитак за парализу на грифина, средим фантома (који је на том нивоу потпуно безазлен), утекнем, обновим енергију и онда атакујем грифина. Да и не причамо да ме је након проналаска амулета адреналин стрефио таквом силином да сам на степеницама на 25. нивоу одјурио према доле односно према горе (!). Сасвим је могуће да ме је та катастрофална грешка коштала живота.

Quote from: Brock Landers on 04-03-2018, 21:03:05
Сасвим је могуће да ме је та катастрофална грешка коштала живота.

I u igri!!!!!!!!!

И то!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

РОГУЕ: Још једна потпуно глупа погибија због потцјењивања трола. Имао сам добар мач и добре магичне штапиће и наишао сам на треасуре роом гдје ме је чекало још доброг блага и имао сам добре хит поене и добар ниво (9. ниво искуства на 12. нивоу тамнице, то се не дешава баш често - најчешће сам на том 12. нивоу, кад иначе почињу да се појављују тролови, осми или чак седми ниво, а кад је борба с троловима у питању читав је свијет разлике између осмог и деветог нивоа искуства). Треасуре просторије су натоварене монструмима и ја се лијепо натакарим на врата и чекам да ми дођу да их побијем једног по једног и средим неколико квага, јетија и акватора без већих проблема, чак и једног трола, али онда наиђе други трол и мало се млатимо и остане ми 15 хит поена и контам "Ма ајде, неће ваљда...". И хоће :-( Фрустрирајуће је колико лако је ова смрт могла да се избјегне. Могао сам рецимо да полиморфујем трола, или да га нападнем јаким офанзивним магичним штапићем, или да једноставно узмакнем неколико корака да ми се енергија напуни преко 20 и онда да га кркнем :-( Шта ме је чекало у треасуре роому никад нећемо сазнати :-( Сам си себи највећи кривац, Радоване...

ЊИЗАРДРИ: Данашњи боравак у трећем нивоу тамнице трајао је краће него што сам планирао. Прво сам без већих проблема средио неке медвједодлаке (werebears), али онда сам набасао на капибаре. Капибаре нису много тешки противници, али знају да отрују оног кога ударе (а у тежим случајевима чак и да га убију на мјесту, пу пу), тако да је по несрећи мој људски ратник Хан Соло одмах попио шљагу која му је однијела пола енергије и донијела отров. А Керем Гонлум, наш свештеник, још увијек нема латумофис магију којом се уклања отров, тако да сам морао брзински да се сјурим назад према дворцу, уз константно допуњавање енергије Хану Солоу уз помоћ диос магије. Срећом, на путу назад није било већих трзавица, тако да су сви живи и здрави, а Хан Соло и чаробница Алиса су узнапредовали за по један ниво (сад су трећи и пети ниво, респективно).

Quote from: Brock Landers on 05-03-2018, 16:07:24
тако да је по несрећи мој људски ратник Хан Соло одмах попио шљагу која му је однијела пола енергије и донијела отров. А Керем Гонлум, наш свештеник, још увијек нема латумофис магију којом се уклања отров, тако да сам морао брзински да се сјурим назад према дворцу, уз константно допуњавање енергије Хану Солоу уз помоћ диос магије. Срећом, на путу назад није било већих трзавица, тако да су сви живи и здрави, а Хан Соло и чаробница Алиса су узнапредовали за по један ниво (сад су трећи и пети ниво, респективно).

A posle nas lažu da je drogiranje štetno.

Meni je u ovog priči žao samo što Han Solo nije lopov.

 :? Ali, Han Solo i nije lopov. Krijumčar, da, ali to je časna rabota u uslovima ONAKVIH sporazuma o trgovini.

Slažem se, ali najbliža klasa koja odgovara njegovom liku u Wizardryju je lopov, pošto tamo krijumčara nema.  :lol:

Мора се признати да су класе у Визардрију помало небалансиране. Нпр. Вилфридсон је наш бишоп, што ће рећи мјешавина свештеника и чаробњака, што ће даље рећи да може да баца и чаробњачке и свештеничке магије. Што у теорији звучи супер, али у пракси је мало другачије јер је темпо којим он учи магије врррррррррррррло спор, тако да чак и бишоп тринаестог нивоа има углавном само рудиментарне магије и једне и друге групе. Наравно, нису све те рудиментарне магије бескорисне (катино је магија првог нивоа, али је без обзира на то једна од најбољих магија у игри, односно можда и најкориснија ако посматрамо корисност кроз комплетну игру), али тешко да је у борбама на посљедњим нивоима бишоп у било којој ситуацији кориснији од чаробњака (катино је чаробњачка магија, да подсјетим). Оно гдје би (опет теоретски) могао да буде добитак јесу његове дефанзивне магије, нпр. могао би да баца магије за лијечење док се приест бави напреднијим магијама, али (опет у пракси) то ријетко пије воду, јер борбе у Визардрију најчешће не трају тако дуго да имате времена за лијечење (осим ако налетите на цреепинг цоине, то је малтене ко да играте неку потезну стратегију). Заправо једина права корист од бишопа је његова способност идентификовања предмета, за које лоповски патуљак Болтак тражи брдо пара (односно таман онолико колико предмет кошта, тако да од неидентификованог предмета без бишопа не можете да зарадите ништа).

Други проблем је већ општепознат - неупотребљивост тхиефа у борбама. Ко воли АД&Д игре, зна да тхиефови имају опак онај ударац на препад, да се завуку иза леђа противнику и онда му тресну цритицал хит, али тога овде нема. Лопов је на најнезахвалнијој позицији у дружини - налази се у другом реду, а нема никакве магије, тако да углавном у борбама учествује само пет чланова екипе. Неко би се запитао зашто једноставно не ставити лопова у први ред заједно са ратницима, а приеста и чаробњаке у други и проблем ријешен. Одговор је да је, нажалост, приест у борби много бољи од тхиефа и има боље оружје и оклоп. Дакле, јасно је да су дизајнери то намјерно тако дизајнирали, али мени се то баш не свиђа. Наравно, потпуно је сулудо да покушавате да играте без лопова, нпр. да ставите три ратника у први ред, а приеста и два визарда у други, јер онда нећете моћи да отворите ниједан ковчег. Заправо, ТЕОРЕТСКИ, моћи ћете, али вјероватноћа успјешног отварања је скоро никаква, а неуспјешан покушај отварања на нижим нивоима често значи чисту смрт.

Сад сам се сјетио да сам планирао да вам испричам како у Визардрију можете да изгубите мјесеце играња буквално једним погрешно притиснутим тастером. Наиме, сјетићете се из ранијих постова да сваки сандук који се појави након побједе над неким чудовиштем садржи замку. Неопходно је прво да се замка идентификује, што може да уради било који члан дружине, најбоље лопов или да приест употријеби магију. Али за само скидање замке неопходан је лопов. Замке су углавном истог типа кроз све нивое тамнице (осим што се касније појављују неке мало софистицираније, типа приест бластер, који окамени приеста, или маге бластер и томе слично), осим што им се јачина прогресивно повећава што сте на већем нивоу. Crossbow bolt, примјера ради, на првом или другом нивоу, чак и ако не успијете да га размонтирате, еквивалентан је отприлике уједу комарца (ако имате ликове барем трећег или четвртог нивоа). Међутим, исти тај цроссбоњ болт на деветом нивоу највјероватније ће вашег лопова убити на мјесту. Exploding box је, како јој и име каже, кутија која експлодира. На првим нивоима је углавном безазлена, али зато на деветом нивоу ако се активира, без оклијевања шаље у смрт неколико чланова дружине (најмање једног, али ријетко се заустави на једном). Замке се (и тога се сјећате из ранијих постова) скидају тако што куцате њихове називе преко тастатуре након што их идентификујете. Да бисте уопште могли да скинете замку, неопходно је да укуцате исправан назив. Дакле, прво да је успјешно идентификујете, а друго, да не правите грешке у куцању. Нажалост, чак и то само повећава могућност успјешног деактивирања, али не претвара је у 100%. Јасно је куда ово иде. Замислите да сте на деветом нивоу, наилазите на еџплодинг боџ и куцате ту незгодну фразу јааааааааако полако, знајући да једно погрешно слово може да пошаље у смрт вашег ратника 13. нивоа којег сте грајндовали пола године :-) Тај саспенс раван је само оном кад у Рогуеу дођете рецимо до 22. или 23. нивоа и милите поље по поље надајући се да се при откривању сљедећег поља неће указати ужасно слово М или Д. Сад се опет враћам на Рогуе, али како сам одиграо толике стотине партија, сад већ знам практично све о игри и појавила се та нека устаљена шема како у стратегији, тако и у емоцијама. Првих десетак нивоа се пројури онако на аутопилоту, са обилатим кориштењем брзог кретања, јер за њих треба неколико минута и углавном вам је свеједно да ли ћете погинути, нарочито ако вас игра не части неким квалитетним додацима. На дванаестом нивоу се појављују тролови и ту већ човјек постаје опрезнији. На шеснаестом долазе ур-вили и тад је већ пожељно јурити према излазу чим га нађете, без истраживања нивоа. Од седамнаестог крећу грифини и противници који се даље појављују (медузе, змајеви и џабервокови) су такви да морате константно да бјежите од њих, јер осим ако сте имали баш екстремно луду срећу са додацима и напредовањем, колико год добро играли немате никакве шансе у борби с њима. Од тог седамнаестог нивоа сваки пут кад видите зелени правоугаоник који значи прелазак на сљедећи ниво буде вам као добитак на лутрији и срце почиње све јаче да лупа (буквално!). Тад милите кроз мрак споро као пуж, а ако вам се понесрећи па налетите на неког противника (који тада скоро неизбјежно мора да буде прејак за вас, јер су они које је могуће побиједити остали на ранијим нивоима), онда слиједи мозгање као да пишете научни рад - отварате инвентар, гледате које магичне предмете имате, како и којим редослиједом да их користите, гледате конфигурацију терена, колико имате маневарског простора за узмицање и враћање енергије, размишљате да ли да ризикујете са неидентификованим магичним штапићем, да ли у близини има лавиринт, који је често спасоносан, итд. итд. итд. (Наравно, осим ако сте ја, у ком случају одмах јуришате на противника ко мува без главе и онда гинете). Мислим да та епска суровост Рогуеа није без ђавла, заправо да игра није само онако намјерно направљена да малтретира играча, већ да је, супротно, вррррррррррррррло пажљиво дизајнирана тако да вам омогући да уз квалитетну игру можете да дођете врло близу краја, али да сте константно у језивој напетости, која се повећава што даље напредујете. Ако узмемо у обзир ту напетост, потребу за бјежањем од свих јачих противника, апсолутну неопходност сулудо пажљивог менаџмента врло оскудним магичним предметима, сталну опасност да останете без хране и цркнете од глади, мислим да уопште није сумануто да Рогуе прогласимо првом сурвивал хорор игром. Заправо, да је тако интензивно не мрзим, можда бих је чак и назвао једном од најбољих игара свих времена. Ја се надам да ће некад и неко од вас пробати то да игра, врло је једноставна, команде савладате за десетак минута и онда вас просто увуче и наступа оно "само још једна партија" (ТМ). Та брзина и кратко (најчешће) трајање партије чине је драстично различитом од (Нет)Хацка, Морије и сличних деривата. Е сад, зашто се надам да ће и неко од вас то да игра - па много је забавно кад са неким размјењујете искуства и причате му (и он или она вама) докле сте стигли, ко вас је убио, како сте могли да поступите и сл. Један од мојих другова којима сам прије годину дана показао ту игру и даље је игра, мада нешто рјеђе него ја.

У Визардрију најбоље лоповске предиспозиције имају хобити. Поред тога, у овом обимном посту сам написао да лопови слабо учествују у борбама. Хан Соло ми је некако превише славно име да буде хобит, и то још хобит који само стоји по страни док борба траје :-(

Наглашавам да нисам расиста и да немам ништа против хобита!!!!!!!!!!!!!

Некад давно кад сам имао Џеја у дружини, он је био лопов :-)

Ево како изгледа мој лик у Морији. С лијеве стране су статистике (погледајте тај дивни армоур цласс од 27!), а са десне оно што тренутно имам на себи од предмета. Имам два прстена протекције, баш ћемо видјети којом брзином троше храну.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F2yoeo3c.jpg&hash=b035332d77bfe8fdc8a50bcad82dca7facbf7a78)

Данас сам опет сишао на седми ниво и опет нисам наишао на већу пријетњу (осим стандардних брзоразмножавајућих паразита, који се ионако срећу на скоро сваком нивоу), тако да планирам да се у сљедећој тури спустим степен ниже. Искористио сам (случајно, додуше), скрол оф Њорд оф Рецалл, који враћа на површину (а са површине на највећи до тада пређени ниво). Занимљив је тај скрол, човјек би рекао да може да представља лајф сејвер у незгодној ситуацији, али није тако, пошто му дејство није тренутно, већ након читања скрола треба да прође још неколико десетина потеза да би он дјеловао. Лукаво, нема шта.

Quote from: Brock Landers on 05-03-2018, 16:48:32
Некад давно кад сам имао Џеја у дружини, он је био лопов :)

Quote from: Brock Landers on 05-03-2018, 16:47:55


Наглашавам да нисам расиста

Quote from: Brock Landers on 05-03-2018, 17:40:15
Лукаво, нема шта.

Auh, pa ovo je klasičan model D&D paladina.  :shock:

Quote from: neomedjeni on 06-03-2018, 08:59:31
Auh, pa ovo je klasičan model D&D paladina.  :shock:

Кул! Њисдом ми је иначе проблематичан (али не може човјек имати све у животу, ај гес), магије ми често не успију, за сада још нисам у ситуацији да ми од тога зависи живот, али надам се да ћу успјети што прије да апгрејдујем овај атрибут некако.

Иначе, сазнао сам данас да постоји још старија Морија, из 1975, прекурсор Визардрија.

Jesi ti svukao s neta onu knjigu o kompjuterskim RPG-ovima za koju sam onomad ostavio link?


http://www.rpgcodex.net/forums/index.php?threads/felipepepes-encyclopedic-crpg-book-released.120290/

Quote from: neomedjeni on 06-03-2018, 15:52:26
Jesi ti svukao s neta onu knjigu o kompjuterskim RPG-ovima za koju sam onomad ostavio link?


http://www.rpgcodex.net/forums/index.php?threads/felipepepes-encyclopedic-crpg-book-released.120290/

Свукао одмах, али још нисам почео са читањем :-(

Nisam ni ja, nego da ukažem da u knjizi imaš tekstove o obe Morije. A i o Rogueu, kad smo kod toga.

Quote from: neomedjeni on 06-03-2018, 15:52:26
Jesi ti svukao s neta onu knjigu o kompjuterskim RPG-ovima za koju sam onomad ostavio link?


http://www.rpgcodex.net/forums/index.php?threads/felipepepes-encyclopedic-crpg-book-released.120290/ (http://www.rpgcodex.net/forums/index.php?threads/felipepepes-encyclopedic-crpg-book-released.120290/)

не ради :(

Quote
Download the book


The book is temporary unavailable while we prepare the hardcover version. Thank you for understanding.

наш'о!

Quotehttp://www.mediafire.com/file/h20pkhr5l3y20t8/CRPG_BOOK_1.0.4.rar (http://www.mediafire.com/file/h20pkhr5l3y20t8/CRPG_BOOK_1.0.4.rar)

Odlično!


Inače, ima smisla svući i novu verziju kad je ponovo okače, jer je Felipepepe nagovestio da će dodati u međuvremenu još par tekstova, a knjiga će proći i ozbiljnije lektorisanje.

иде споро...плачем!

Bedak. Doturio bih ti svoju, ali je ne držim na računaru na poslu.


Čudi me, nikad nisam imao problema sa brzinom kada sam skidao stripove sa mediafirea.

ја сам нескроман...ипак је 1.4 гб у питању

Опет ме је уфатила рогуеманија. Напомена: то није оно кад играш неку игру 5 или 6 или 8 сати дневно. То је оно кад само то радиш цијели дан, осим евентуално (али само евентуално) за оброке и одлазак на посао кад се БАШ мора.

Поново ми је медуза била најсмртоноснији непријатељ, против ње једноставно нема лијека. Међутим, наубијао сам се грифина и џабервокова, провалио сам употребу лавиринта за троловање монструма и то је једна предивна ствар, јер можете чак и најгрђу мрцину да средите без претјераног ризика по властити живот. Под условом да имате довољно хране, јер троловање троши доста потеза. Једном ме је медуза рокнула на 25. нивоу, јер сам остао са гомилом неидентификованих штапова, тако да нисам знао чиме да је нападнем.
Другом приликом успио сам опет да пронађем Амулет оф Јендор, али онда сам ДВАПУТ пропао кроз рупе и завршио на 28. нивоу умјесто да се пењем ка почетку. И онда ме је нешто рокнуло, а ионако сам био при крају с храном. Ово је изгледа практично непрелазна игра без једног прстена спорог варења и једног стеалтх прстена. Теоретски, може се десити да одиграте партију тако да не налетите на медузу, али биће да ја имам неку рогату срећу, јер ме она стално вреба негдје. Одиграо сам многе партије а да не видим ниједног џабервока, или змаја, али проклета медуза је увијек ту.

Kažu da je koridor dobro mesto za borbu sa Meduzom. Kad te zbuni možeš ili da odeš korak dalje ili da je udariš, oba ishoda su dobra za tebe.

Quote from: mac on 07-03-2018, 14:48:46
Kažu da je koridor dobro mesto za borbu sa Meduzom. Kad te zbuni možeš ili da odeš korak dalje ili da je udariš, oba ishoda su dobra za tebe.

Нисам 100% сигуран да је то тачно, наиме постоји и трећи исход, онај смртоносни, а то је да једноставно останеш у мјесту. Истина, у коридору је укупна вјероватноћа ова преостала два исхода већа од вјероватноће тог, тако да коридор свакако јесте најбоље мјесто за борбу с медузом. Проблем је што када те она збуни на средини просторије (а Марфијев закон каже да је то најчешћи случан), онда нема апсолутно никакве шансе да се докопаш коридора прије него што те она довати и сексуално напаствује :-(

Ako tako zbunjen imaš Scroll of Scare Monster onda ga spusti na zemlju i ne pomeraj se dok te ne prođe (pritiskaj taster . [tačka]). Meduza te neće dirati. Ili ispali na nju sve wandove i strele koje imaš, jer zbunjenost ne utiče na to.

Е, да, сцаре монстер скрол је друга прича и неколико пута ме је спасио, али често се деси да га човјек нема при руци. Са стријелама још нисам покушавао. Али посљедњи пут кад сам погинуо гађао сам медузу неким наводно врло добрим штапићем и сваки пут промашио.

Убила ме медуза. Не директно, додуше, али искључиво је она крива за моју смрт. Истина, прву сам успио да средим, али друга ми је дошла глае. Покушао сам прву да гађам стријелама након што ме збунила и само се слатко насмијала. Такође је била видно неимпресионирана мојим буздованом који је, гле ироније, био ворпализован за убијање... медуза. Онда сам успио да је средим тако што сам је кркнуо напитком са парализу и док је она била (какве ли ироније!) парализована, ја сам надокнадио своје здравље и онда јој ј... мајку својим ворпализованим буздованом. Али онда је дошла друга медуза, и она ме је збунила, покушао сам и на њу да бацим напитак за парализу и промашио сам. Онда сам прочитао скрол за телепортацију, који ме је нажалост транспортовао тек до сусједне просторије. Нисам стигао да вратим здравље (а и даље сам био збуњен) кад се на вратима појавила она иста медузетина. Онда сам морао да прочитам још један скрол за телепортацију и он ме је бацио негдје у ћоше нивоа, гдје ми се моментално на врат накачио ур-вил и ту ми више није било спаса. Прво ме је клепио неколико пута док сам се сјетио да сам и даље збуњен, онда сам пробао да га шибнем штапићем за ватру, који је наравно промашио (све више сам скептичан према употребној вриједности ових елементалских штапића) и онда кад сам се одзбунио било је касно. Нисам више имао никакво средство за бијег. Оно што је депресивно у свему овоме јесте да су непријатељи потпуно игнорисали то што сам носио ринг оф стеалтх, који би требало да ме чува од њихових погледа. Мислио сам да се прошверцујем до амулета избјегавајући све борбе, али то је неславно пропало. Имао сам и ринг оф регенератион, који значајно убрзава обнављање здравља, али не толико значајно да ми спаси дупе од ур-вила и медуза. Напомињем само да би тај ур-вил био претворен у гулаш док кажеш "гулаш" да ме прије тога није саставила медуза.

Сада питање за оне који су ово прочитали и издржали до краја: Шта мислите да ли би постојала публика за ове путешествије у некаквој форми гејмплеј видео снимака, као што то ради колега Мехо? Пошто видим да је ЈуТјуб врло сиромашан гејмплејима ОВОЛИКО старих игара, неко вријеме сам озбиљно размишљао да направим нешто типа Рогуе канал и да ту рецимо постављам једну партију дневно. Слично би могло да се уради и са Моријом, Визардријем и сл. Наравно, таквих видеа има, али у малом броју и нема нигдје нешто типа плејлисте са комплетним преласком неке од тих игара. Додуше, претпостављам да постоји разлог за то, но ако чак и само на овом форуму постоји неколико људи који би то повремено погледали, мислим да би то била довољна мотивација за покретање тог пројекта (наравно, док ми не досади, што би вјероватно било брзо).

Pa, pazi, najuniverzalnija istina je da ljudi te stvari na JuTjubu gledaju manje zbog igara, više zbog ljudi koji ih igraju, odnosno da je glavna atrakcija ličnost a ne sadržaj. Tako da, svakako, takav kanal bi bio zanimljiv ako bi se ti ozbiljno potrudio oko toga da ove vrceve i duhovito ispisane pustolovine isporučiš i kroz video-medij (ja se naravno ništa slično ne trudim, moji snimci su samo snimci delova igara i ništa više).

Аух, ја имам застрашујући мањак самопоуздања у погледу пуштања свог гласа у јавност :-(

Svakako te ništa ne košta da probaš, kad već igraš toliko. Vrlo brzo ćeš videti ima li to prođu ili ne. E sad, verujem da bi bilo idealno da pričaš na eng, ako ti je cilj da što više ljudi gleda, a svakako da to jeste cilj i poenta, tako da razmisli i o tome. Svakako ćeš imati početni impakt odavde u vidu sabskrajbera i broja pregleda. Nije nešto ali nije ni loše za početak, verujem da jućub i google algoritmi prepoznaju video koji ljudi gledaju pa ga na osnovu toga negde preporučuju,  ubacuju u rezultate pretraga i slično. Vredi probati.

Sent from my Le X626 using Tapatalk

Ako budeš imao više od 50 pregleda u prvih mesec dana biće to neočekivan uspeh.

Нашао Амулет оф Јендор. Побио два или три змаја и неколико грифина. Погађајте ко ме је убио :-( :-( :-( на 25. нивоу.

Ако у овој тужној ситуацији има икаква утјеха, то је да сам се прије смрти барем наубијао тих одвратних створења захваљујући доброј количини среће, али и квалитетном менаџменту оскудних ресурса које ми је игра додијелила. Само да напоменем да сам имао сусрете са медузом и у ходницима, и то слабо помаже, испоставља се да је ВЕЋИНА потеза у том случају стајање у мјесту и пружање прилике медузи да те рокне. Ја сам њих у неколико наврата премлатио прије него што су стигле да ме збуне, а у мислим два наврата кад су ме збуниле спасио ме је напитак за враћање одређене количине здравља, као и штапић за успоравање монструма, који ми полако постаје омиљени итем у игри, можда чак и испред прстена спорог варења и стеалтх прстена (који се у претходној партији није баш показао).

Наиме, тај штапић за успоравање је једна апсолутно предивна ствар, чим кроз мало тренинга уђете у штос како се користи. Он, наиме, преполови број потеза монструму током одређеног времена (које је сасвим пристојно и обично довољно да средите и најгрђу бештију). Е сад, монструми у Рогуеу, колико год моћни били што се тиче снаге, у суштини су грозно глупи и то се најбоље експлоатише управо овим штапићем. Дакле, прво себи обезбиједите максималну количину здравља (односно барем неких 30ак поена, ако имате добар оклоп - поента је само да сте у стању да издржите први (и једини) непријатељски удар). Онда, кад набасате на монструма, жагнете га штапићем. Монструм ће онда вас да звекне, али у сљедећој рунди губи потез. Дакле, дрмнете га (један потез) и помјерите се уназад (други потез). Он, празноглав какав већ јесте, кренуће за вама и потрошити свој потез, па ћете ви опет да га дрмнете, измакнете се и пустите њега да свој потез потроши тако што ће да вам се намјести за сљедећи ударац. Задовољство кад на овај начин сатарете грифина или змаја тешко је описати ријечима. Слично задовољство је и оно које сам већ споменуо, када тролујете монструме лавиринтом и напијете им се крви.
Напомињем да сам у овој посљедњој партији на самом почетку добио кожни армор +3, што је ЕКСТРЕМНО ријетка звјерка у игри. Кожни оклоп је отпоран на акваторе, тако да нисам морао да обављам досадни менаџмент оклопима који је иначе неопходан између осмог и осамнаестог нивоа, а још сам имао среће да добијем неколико енцхант армоур скролова  којима сам квалитет оклопа подесио на 9 или 10.

Поред тога, добио сам дворучни мач, али сам нашао само један скрол за његово побољшавање (тј. укупно два енцхант њеапон скрола у току игре, али први сам искористио на почетном буздовану током тестирања скролова). Снага ми је била солидна, завршио сам са укупно 20, имао сам два или три напитка за враћање снаге, а и генерално ми чегртуше нису правиле превелике проблеме јер сам имао добар оклоп. Једино сам стално бринуо за храну, све до пред сами проналазак Амулета, кад сам набасао на два парчета хране у једној соби и онда је било мало опуштеније. Али осим штапића за успоравање монструма (који, истина, јесте једна од најљепших ствари у игри), нисам добио ниједан користан прстен или штапић. Још само један штапић за полиморф би вјероватно ријешио већину мојих проблема. Или да ми је из Морије посудити магију за уклањање збуњености.

Најблентавији моменат у игри није била погибија од медузе (то је већ традиција), већ моје тестирање напитака негдје на шеснаестом или седамнаестом нивоу. Наиме, дођем ја до излаза из нивоа и одлучим да тестирам неколико напитака и по несрећи прогутам напитак за збуњивање. Такође по несрећи, одмах затим у собу ушетају два њраитха и укину ми два нивоа искуства (од којих сам један успио да вратим). Не могу да кажем да је тај изгубљени ниво искуства одлучио партију, јер сам га вратио касније убијањем грифина, али јесте интересантан примјер шта све може да пође наопако у игри.

Раније сам много кукао кад ме игра при преласку на сљедећи ниво баци у лавиринт, а сад се радујем као мало дијете, јер је то једна од најбољих ствари које могу да се десе. Сад полако радим на мијењању стратегије кретања кроз ниже нивое, дакле да не улазим у неку просторију чим је видим, већ да прво испитам све излазе из просторије у којој сам био раније (и коју сам, призумабли, истражио) и или нађем лавиринт (најбоља опција) или барем неки дужи коридор кроз који знам да могу да направим неколико корака ако ме неко загања, таман да мало вратим потенцијално изгубљену енергију.

Дакле, ако смијем то сам да кажем, мислим да сам се много извјешио у овој игри (јер ми је ово већ други или трећи пут како долазим до амулета у посљедњих неколико дана), али и даље је проблем са тим проклетим медузама, против којих једноставно нема лијека. Због тога ћу сад неко вријеме да покрећем Рогуе Цлоне, који је знатно лакши, и да на њему анализирам и тренирам и тражим стратегију против медуза. Да нема тих гадних чудовишта (или да барем имају слабије ударце или да тај њихов период збуњивања траје краће), скоро сам сигуран да бих до сада већ успио да пређем игру.

Е да, што се видеа тиче, ја сам мало прематор да сад покушавам да будем нови ПјуДиПај или Тхарадбрад, тако да су ми амбиције много скромније, односно да мени буде забавно, да видеи буду гледљиви и да их погледа барем неколико људи са овог форума. Можда пробам и на енглеском. У сваком случају, мислим да је на тај начин, кроз гејмплеј и коментаре, лакше описати разне цаке у играма, а моје силне погибије у Рогуеу и Визардрију о којима сам горе писао добиле би сасвим нову димензију :-)

Океј, пошто сам потпуни дудук за технологију, помозите ми како би укратко то изгледало. Знам да ми треба неки програм за кепчеровање скрина, ту знам за Фрапс, па могу то да користим. Претпостављам и да ми треба некакав микрофон. Занима ме како се сними звук и како се споји са видеом, да ли се то обавља у истом програму или се снима одвојено па касније умонтира? Такође, ако будем хтио да тероришем народ не само својим гласом прехлађене кокошке него и фацом, како се тачно направи оно да преко екрана иде видео са компјутера, а да се рецимо у ћошку налази камером снимљена фаца оног ко игра и коментарише?

Quote from: Meho Krljic on 08-03-2018, 22:02:11
Pa, pazi, najuniverzalnija istina je da ljudi te stvari na JuTjubu gledaju manje zbog igara, više zbog ljudi koji ih igraju, odnosno da je glavna atrakcija ličnost a ne sadržaj. Tako da, svakako, takav kanal bi bio zanimljiv ako bi se ti ozbiljno potrudio oko toga da ove vrceve i duhovito ispisane pustolovine isporučiš i kroz video-medij (ja se naravno ništa slično ne trudim, moji snimci su samo snimci delova igara i ništa više).

Иако разумијем то што кажеш и свјестан сам свега тога, ја сам и даље збуњен чињеницом да људи гледају друге људе како играју игре, ма колико ти људи били забавни. Мада, да не будем неискрен, јесам нашао неколико видеа које сам одгледао и у којима сам уживао, један кад неки тотално истраумирани лик игра Алиен: Исолатион, а други кад тхаРадБрад игра неку језиву кратку хорор игру са дјевојчицом-приказом. Али то дефинитивно није нешто што бих могао нпр. да гледам у континуитету сатима или данима.

Quote from: Brock Landers on 09-03-2018, 01:18:06
Мада, да не будем неискрен, јесам нашао неколико видеа које сам одгледао и у којима сам уживао, један кад неки тотално истраумирани лик игра Алиен: Исолатион

to verovatno vazi za sve koji su igrali alien: isolation na strimu (vecina namerno preteruje s reakcijama u pokusaju da budu zabavniji), ali nekako imam utisak da pricas o sovjetskom vomblu:

https://www.youtube.com/watch?v=XctVrJrCsO0 (https://www.youtube.com/watch?v=XctVrJrCsO0)


ako ne, odgledaj svejedno, mnogo je dobro  :lol:

То је тај!!! Не знам ко је поставио тај видео раније, можда си чак био ти :-) У сваком случају, он је аутентично истраумиран и то је толико симпатично :-)

ja sam kacio njegov far cry 3 video pre neku nedelju, moguce da si tako naleteo na njega  :lol:  iskreno, sve sto okaci je suvi kvalitet, steta sto mu treba po dva meseca da izbaci nove stvari.

Ja sam za montažu video materjala koristio movavi video editor. Verovatno fraps, ili neka druga aplikacija može da snima i zvuk sa mikrofona u isto vreme, ali čak i ako posebno snimiš zvuk, prilično je lako taj audio sempl ili kako se već zove sjediniti sa video klipom, sve će ti se samo kasti. Što se tiče ubacivanja video snimka u ćošak, s obzirom na popularnost jućubinga, verujem da "how to be youtuber" , ili tako nešto slično završava posao. :mrgreen:

Sent from my Le X626 using Tapatalk

Океј, фала :-)

Za najprimitivniju montažu sasvim može da ti posluži i običan Movie Maker u Windowsu ali on je izbačen u desetki (mada si ti verovatno još na nekom starom OS-u) a i zaista je primitivan tako da...

Имао сам тако епско постигнуће у Рогуеу да напросто морам да га подијелим са аудиторијумом :-)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F5esqv5.png&hash=e1fa9cde7bbec79a4556ce9b3974fde1dcb867f5)

Као што видите, убио ме је лепрецхаун. Наравно, гинуо сам од свих монструма у игри од којих је то теоретски могуће (укључујући и несретне слијепе мишеве и емуе), али да ме убије лепрецхаун, који не одузима здравље, већ само отме нешто новца, то ми се први пут дешава.

To je ta metafora o zdravstvenoj zaštiti u savremenim društvima  :lol:

Након додатне анализе, установио сам да лепрецхаун ипак узима по један поен здравља кад те хитне. Ето, то први пут примијетим након годину и кусур играња.

Иначе, загинуо сам у Морији. На нивоу који сам већ мислио да сам очистио (шестом) неко чудо ме је отровало. Наравно, потцијенио сам и то чудо и ефекат његовог отрова, иначе бих раније збрисао од њега (макар на нижи ниво, иако сам тренутно био у пентрању према површини) или пробао са неким напитком или магијом против отрова. Био сам паладин протектор-5, 15. ниво :-( Још једно наравоученије: убудуће почети са коришћењем сцролла оф њорд оф рецалл, јер да сам то имао без проблема бих збрисао монструму, а и уштедио бих себи много времена газања кроз нивое у потрази за вратима за сљедећи (претходни) ниво. Што рече неко, да су ми ове године а она памет. Упс, обрнуто.

Тужан дан у Визардрију. Наш најбољи борац, патуљак Тито, подлегао је повредама у виду одсјечене главе у сукобу са одређеним ворпал банијима. Свештеници у храму нису ништа могли да ураде за њега, али бар су нам узели 6 и нешто хиљада златника. Овако се у историју преселила комплетна прва постава у новој играчкој сесији - чинили су је Лук Скајвокер (ратник, човјек), Тито (ратник, патуљак), Јан Весели (свештеник, гном), хобитски лопов којег сам заборавио, те вилењачке чаробнице Тиара и Арибетх. Са чаробницама се ротирао вилењачки бишоп Стивенсон. Први је рикнуо Јан Весели, којег је замијенио Синан Гулер, који се такође није дуго задржао и онда је, ако се не варам, дошао Керем Гонлум. Чаробнице су такође врло брзо одапеле и још их се неколико измијењало прије него што се успоставио тренутно актуелни тим од Алисе и Ванде. Ако бих рекао да је Стивенсон дуго поживио, слагао бих. Њега је замијенио Вилфридсон. Тако да су у том промјенљивом свијету само Лук Скајвокер и Тито били стандардни, а онда сте могли да испратите погибију Лука Скајвокера, а сада и Тита :-( Њега је замијенио патуљак Рото, који је при креирању добио мизерну количину бонус поена. Али још нисам постао довољно дрзак да бацам коцкице док не добијем повољне бонус поене (мада то обилато радим у Морији).

Углавном, тренутни поол хероја сад изгледа овако.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi64.tinypic.com%2F2w7gyeb.jpg&hash=3e952f1dc449f93ab863427381dd4875323874cd)

Дошло је вријеме за нови почетак у Морији. Сваки мој досадашњи лик био је паладин, али сада сам се (као и неколико пута раније) двоумио да ли да можда узмем ренџера, пошто је он мјешавина ратника и чаробњака, а чаробњаци имају врло примамљиве офанзивне магије. Мислим да узимање чистог ратника или чистог чаробњака у овој игри не би било баш добро по душевно стање - ратник би морао да тегли гомилу што офанзивних што дефанзивних скролова (јер без магије мош само да се сликаш у овој игри), док би чаробњака вјероватно у вјечна ловишта послао први пролазећи дашак вјетра. Опет сам одолио искушењу офанзивних магија, резонујући да бих ако узмем ренџера кукао за паладиновим дивним дефанзивним магијама (и стварима као што је детектовање свих врата и сл.). Овог пута сам добио нешто другачије карактеристике - слабију снагу (свега 17) и мудрост (свега 11), али чини ми се да ми је конституција била већа. Онда сам се опремио са нешто хране, купио некакав лонгсњорд, лопату за копање и нешто мало оклопа и запутио се у дугу авантуру.

И одмах сам погинуо. Убио ме неки баттле-сцарред ветеран усред града, прије него што сам и стигао да уђем у дунгеон.

Поред тога, данас (или сутра) ћу вјероватно почети са озбиљнијим играњем Ултиме 4, био сам у својој омиљеној фотокопирници и одштампао и укоричио упутство и магије у једну лијепу књижицу, тако да ми је то додатна мотивација за играње. Сад могу да се завалим у свој омиљени кауч и читам дијелове који ме занимају, а да не морам да кривим леђа за компјутером. Такође сам одштампао и мануал Пиратеса, али то већ није тема за овај топик.

Poštujemo što si dosledno old school i nisi posegao za čitanjem na nekakvom tabletu  :lol:

Quote from: Meho Krljic on 12-03-2018, 20:43:30
Poštujemo što si dosledno old school i nisi posegao za čitanjem na nekakvom tabletu  :lol:

Фуј!!!

Погинуо трипут у Рогуеу на првом нивоу. Изнервирао се, обрисао обје верзије игре с хард диска.

Sve to bilo s rendžerom?

Quote from: neomedjeni on 13-03-2018, 08:48:54
Sve to bilo s rendžerom?

Ако мислиш на Морију, све је са паладином. Ренџера још нисам пробао. Међутим, имајући у виду колико често гинем (имам већ три екрана упокојених паладинских карактера), вјероватно ће и тај тренутак доћи брзо. Ја будала спомињем у прошлом коментару офанзивне магије, али заправо најпримамљивије магије код ренџера/чаробњака су идентификација предмета и (псеудо)инстант шалтање између града и најдаљег посјећеног нивоа дунгеона. Са треће стране, бар до сада у мојим паладинским авантурама скролова за те магије није недостајало у продавницама.

Ne,, moja greška, nisam primetio da si se prešaltao sa Morije na Rogue dok sam čitao komentare, pa sam pomislio da je razlog za tolike nedaće to što se još nisi navikao na rendžera.

Сљедећи лик у Морији. Надајмо се да ће поживјети мало дуже од претходног. Дакле опет паладин, опет имам њисдом само 12, али сад ћу пробати да играм опрезније, па да некако то надокнадим, док не успијем (ваљда има и та опција негдје) да унаприједим тај атрибут.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2Feber78.jpg&hash=4d599cab0a7e34d64917af98f75d1767786fb03b)

Оригиналност Визардрија на дјелу. Док се у другим РПГ-овима радујете левеловању и жељно га ишчекујете, овде је чак и то загрозњено врло реалном могућношћу да након "левеловања" добијете слабијег лика него што сте га раније имали. Case in point:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F2w4binm.jpg&hash=61506439c3f03a8ab214e154a876624703f88848)

 :?  Niko te ne bi osudio da i ovo promptno deinstaliraš. Čudo šta su nam prodavali kao "entrtejnment" pre tri decenije.

Quote from: Meho Krljic on 14-03-2018, 23:15:35
:?  Niko te ne bi osudio da i ovo promptno deinstaliraš. Čudo šta su nam prodavali kao "entrtejnment" pre tri decenije.

Па, није било проблема за продају кад су ти једини конкурент прве три Ултиме :-)

Иначе, наравно, деинсталирање Рогуеа је било само привремени вентил, данас само поново мало (читај: читав дан) играо. Нестале су ми старе топ-листе, а нове су тренутно препуњене именима толико вулгарним да не смијем да их наводим. Елем, данас сам читав дан имао лошу срећу и тек пред крај ме помало кренуло, па сам имао двије доста добре партије (прво 25., а онда 21. ниво). Најљепше у свему овоме је што сам открио рецепт против медузе (!), мислим барем у оноликој мјери у којој било шта може да се назове "рецептом" против медузе. Ријеч је о ономе што је Мац споменуо раније, а ја пробао, али тај први пут нисам пробао како треба. Али истина је - у недостатку ефикасних магичних штапића или напитака, медузу је најбоље гађати стријелама. АЛИ, уз врло битан услов, да се исуче лук. Без лука стријеле су слабе и непрецизне, са луком то изгледа много респектабилније. Ја сам иначе углавном редовно избацивао лук из инвентара на прву појаву претрпаности, али сада морам да мијењам стратегију. Такође, трошио сам много стријела на нимфе (са њима нема проблема, пошто стоје у мјесту док их не нападнеш, тако да је лако нацалити се у ћошак просторије и одатле их измасакрирати). Убудуће ћу и ту морати да пронађем неки алтернативни начин. У сваком случају, шта се дакле десило? Као и обично, на нижим нивоима у једној просторији набасам на медузу и она ме збуни погледом. Потпуно лишен било каквог ефикаснијег оружја, ја се одлучим за очајнички потез и исучем лук и почнем да је засипам стријелама из близине. Дакле рокнем ја њу, рокне она мене, па опет ја њу, па опет она мене и тако једно 5-6 пута и онда она на моје опште изненађење коначно крепа. Наравно, изузетно ми је помогло што сам имао солидну снагу и убитачан оклоп (класе 11, а могао је да буде и класе 12 да нисам у тренутку деконцентрације прочитао скрол за побољшање оклопа у погрешном тренутку), тако да ми својим ударцима није одузимала много поена. Али с друге стране, имао сам доста слабе хит поене. Тако да контам, у неком просјечном развоју лика, на нивоима гдје медузе почињу да се појављују лик би требало да је довољно јак да их побиједи на овај начин. На почетку нам игра даје неких тридесетак стријела, што је судећи по овоме довољно за барем неких 4-5 медуза, што би требало да је више него довољно да се игра прегура. Само треба чувати стријеле.

У првој партији, у којој сам стигао до 25. нивоа, био сам доста слаб, тако да сам све непријатеље избјегавао и у томе сам био доста успјешан (а нисам имао апсолутно ништа од магичних предмета) и онда сам коначно загризао прашину кад сам почео да бјежим од грифина, а са друге стране ме дочекао ур-вил.

То ђубре (ур-вил) је било моја пропаст и у другој (бољој, иако сам мање прешао) партији. Ту сам на осамнаестом нивоу пронашао лавиринт и тако сам се наубијао разноразних караконџула да је то страшно. Имао сам и ворпализовани мач, али нисам провалио за шта је био ворпализован. Али судећи по томе колико сам различитих врста непријатеља побио а да се он није огласио, мислим да су вјероватно били у питању змајеви. Дакле, лавиринтско троловање је било апсолутно савршено. Имао сам сулуде количине хране (11 комада, што је при нормалном игрању довољно за цирка 22 нивоа барем), тако да ми се нигдје није журило и ходам ја кроз лавиринт, дођем до оближње собе, појави се грифин, ја му бјежим кроз лавиринт, дођем до окуке, он неће иза окуке, ја провирим, кркнем га, кркне он мене, зађем иза окуке, регенеришем се, вратим се горе, опет га кркнем, онда он мене, опет побјегнем, регенеришем се и тако једно десетак пута док га нисам средио, а онда сам то исто поновио са још гомилом грифина и неколико медуза и џабервокова и тролова и ур-вила. Ту сам набио толику количину искуства да ми је просто било жао да одем, али монструми се више нису појављивали, а и ваљало је кренути по амулет. Нажалост, на 21. нивоу прво се појавило у виду трола упозорење да није баш све у реду. Пружио је неочекивано велики отпор и замало ме убио, иако на том степену моје снаге и искуства мизерни трол не би требало да представља апсолутно никакав проблем. Одмах затим десило се слично са ур-вилом, али овог пута са фаталним исходом. Мислио сам да не може да ми одузме више од 20 хит поена ако имам снагу 19 и оклоп 11, али малчице сам се прерачунао. Да сам био опрезнији, могао сам да пробам да га кркнем неким чаробним штапићем, или да бјежим назад и пробам да регенеришем енергију и тиме добијем који додатни ударац.

Ова посљедња партија ме гони на мисао да можда нема смисла ићи на ниже нивое без дворучног мача. Почетни буздован, који је већ од почетка игре енцхантован на +1 +1 (то хит и то дамаге, респективно), енцхантовао сам на +4 +2, а успут је био још ворпализован за (претпостављам) змајеве, као што сам већ рекао, али и тако добро побољшан опет је био прилично неефикасан против трола и ур-вила на том посљедњем нивоу до којег сам стигао. Стога размишљам да ако рецимо до осмог нивоа не нађем дворучни мач (или макар лонгсњорд), фино баталим партију.

Једва чекам да вам демонстрирам лавиринтско троловање у видео снимку :-) Надам се да ћу то урадити у скорије вријеме.

Samo nemoj da se ponove Kris Avelone i Arkanum.  :lol:

Ко је религиозан, нека очита молитве за покој душе нашем драгом паладину Золтану. Сиромах је погинуо данас на првом нивоу, прије него што је осјетио пуноћу живота.

У осталим вијестима, почео сам процес одвикавања од Рогуеа, тако да сам одиграо само двије партије (под партијом рачунам само "праве" партије, кад се одмакне до барем 4.-5. нивоа, јер врло су чести случајеви погибија на првом нивоу и такве партије трају свега неколико десетина секунди). У почетку сам планирао да играм једну "праву" партију дневно, при чему под "правом" партијом подразумијевам кад успјешно стигнем до осмог нивоа. Ту одлуку сам донио данас и у првој "правој" партији након тога рокнуо ме је први противник на осмом нивоу. Онда сам се изнервирао и моментално одлучио да прекршим обећање и одиграо још једну партију која је била врло одлична све до самог краја. Средио сам неколико медуза, неколико ур-вила (нарочито забавно је било јурцање у кругу с једним од њих), имао сам нестварно велики број хит поена за ниво искуства на коме сам се налазио (осамдесет и нешто на једанаестом нивоу), солидну снагу (19), врло добар оклоп (10) и неколико квалитетних предмета за убијање тврдокорнијих монструма (штапић за полиморф, два напитка за парализу, скрол за смрзавање монструма (који сам додуше искористио кад су ме напали грифин и вампир истовремено) и још понешто), као и моћан (+3 +0) дворучни мач, од ког се мојим противницима коса дизала на глави. Једино сам био у стисци с храном, чак сам мислио да ћу умријети од глади, али онда сам набасао на двије порције хране и потом на прстен спорог варења, тако да је та опасност барем привремено била отклоњена. И како сам погинуо? Па, тражећи излаз са дваес и неког нивоа, у једној од просторија набасам на грифина. Повучем се уназад да видим да ли ме је примијетио и, суре еноугх, ето и њега за мном. Онда га дрмнем неколико пута чисто да му опипам снагу, дрмне и он мене, одузме ми доста здравља, али ме не убије, захваљујући добром оклопу. Онда одлучим да покушам да га средим без помоћи магичних предмета, тако што ћу да се повучем уназад, надокнадим енергију и клепим га још који пут, уз понављање процеса ако буде потребно (рачунао сам да ће ми два ударца сигурно бити довољна), при чему бих дејствовао напитком за парализу ако би којим случајем нека уштва одлучила да ми се створи иза леђа. Авај, приликом кретања уназад набасам на гас за успављивање (који представља губитак од неколико потеза) и исход је познат. Још једна партија у којој се смрт могла избјећи да је Пера одмах бацио на грифина напитак за парализу и лагано се повукао.

У Визардрију још неколико кадровских промјена - покојници Сутимир (бисхоп) и Рајко (приест) који су били осми ниво су избрисани и умјесто њих сам креирао, респективно, Тртимира и Чедија Османа. Пошто волим да ризијујем (соме пеопле невер леарн...), одмах ћу новајлије да убацим у ватру и пошаљем их на инфамозни трећи ниво. Биће забавно, с обзиром да ни остатак дружине није претјерано искусан, тј. најквалитетнији борац ми је тренутно Керем Гонлум, који је приест, па ће Чеди Осман умјесто њега. Углавном, ростер сад изгледа овако:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F2djtn3t.jpg&hash=f5826183560d02db8fe38ae89eca0e0aff461a07)

Обећавам да ћу у скорије вријеме поставити и неке скриншотове борби, да вас не гњавим само с ростером ликова, али реално гледано ова игра није баш Њитцхер 3 што се тиче графике, тако да ту нећете много профитирати, осим ако буде баш нека занимљива борба.

Океј, боравак на трећем нивоу је био доста кратак, имао сам свега двије борбе, једну са неким свештеницама које смо лако средили јер су жене и другу са некаквим костурима које смо такође лако средили, али нам је један од њих парализовао Крадка (који је за потребе овог силаска био у првом реду, умјесто Чедија Османа, који ће то мјесто да заузме кад још мало порасте). За одпарализовање могу да питам свештенике у храму, али наравно нећу то да радим, него ћу сљедећи пут кад будем играо да ангажујем Керема Гонлума, који као приест довољно високог нивоа има диалко магију за укидање парализе. Мислим да сам успио у ове двије борбе да сакупим око 1000 искуствених поена, што би требало да буде довољно да Чеди Осман и Тртимир узнапредују на други ниво, али то ћемо да видимо у сутрашњој сесији.

Данас сам ипак одлучио да играм малчице опрезније, те сам умјесто неискусног Чедија Османа на мјесто приеста поставио сада већ искусног вука Керема Гонлума. На зачељу је био млади Тртимир, да сакупља искуство. Нисмо имали већих проблема, осим што се Крадко по ко зна који пут отровао покушавајући да отвори ковчег (добре лопове данас је јако тешко наћи), а Керема Гонлума је жвајзнуо медвједодлак, чиме га је истовремено отровао и парализовао. Срећо, били смо врло близу степеницама за други ниво, а и Керем и Крадко су имали довољно хит поена да издрже пут назад до дворца (да нису, било би незгодно, јер пошто је Тртимир још млад, само је Керем Гонлум могао да баца диос магију за враћање енергије, а он је, сјетићете се, парализован).

Иначе, игра има неки врло симплификовани менаџмент алигнмента. Наиме, монструми вас најчешће нападају, али повремено могу да се појаве и у "френдли" варијанти, када ће вас пустити да идете с миром ако и ви пустите њих. Ако вам је дружина добра, онда треба да их пустите, јер нападање пријатељских група квари алигнмент, а то може да доведе до проблема унутар дружине. За злу дружину важи еквивалентно, тј. обрнуто (овде врло либерално користим термине типа "добра" и "зла дружина" - наравно, алигнмент се рачуна на нивоу лика а не дружине, али јасно је да добри и зли ликови не могу у исту дружину (док са неутралнима могу и једни и други), тако да је јасно шта подразумијевамо под "добром" дружином и сл.).

Елем, буквално СВАКИ монструм може да дође и у френдли варијанти, тако да може да се деси и сљедећа симпатична ситуација:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F15egviw.jpg&hash=defaf0df08bc3003193010823593935f0d86ed13)

Горе нисам случајно капсовао ријеч "сваки". Читао сам негдје коментар једног играча коме се лично главни негативац Вердна појавио у френдли варијанти и он, будући добар, пропустио да га нападне, што му је значило и крај партије јер није могао да дође до амулета помоћу којег би се вратио на површину.

Данас сам одиграо само једну партију Рогуеа (можда пробам још коју током вечери), задовољан сам перформансом јер сам успио да стигнем до 22. нивоа иако сам био у потпуности лишен спектакуларнијих монструмоубијајућих објеката. Наравно, имао сам и среће да неколико пута пропаднем кроз трапдоор на сљедећи ниво. Погинуо сам кад су ме опколили грифин и ур-вил. Испоставило се да сам имао њанд оф стрикинг, што је прилично моћно оружје, али са врло ограниченим бројем пуњења. Углавном, њиме сам успио да убијем ур-вила, али онда се однекуд појавио џероц и убио ме јер ми је енергија спала скоро на нулу.

Поново сам у Рогуеу успио да дођем до амулета од Јендора, али сам (наравно) опет погинуо, овог пута на 25. нивоу. Била је то једна од ријетких партија у којима сам скоро све одиграо како треба и користио магичне предмете на правим мјестима, али оно што ме је (како се касније испоставило) смртоносно зезнуло било је што ме је игра частила необично великим бројем медуза које су ме успјешно конфјузовале. Ја сам имао ефикасан лијек за те роспије, и то у сасвим солидним количинама, а то је напитак за парализу. Медуза ме конфјузује, ја је спичим напитком за парализу, тапкам у мјесту док ми се врати евентуално скинуто здравље + нестане конфузија и онда је нафилујем оловом, тј. изрезбарим на фронцле својим дворучним мачем. У једном тренутку сам био толико обрадован таквим развојем ситуације да сам јој се наглас обратио шешељевским ријечима "Ти можеш да прихватиш само да ми п...", што би претпостављам било прилично атрактивно у неком гејмплеј видеу. Међутим, због великог броја медуза истрошио сам све напитке за парализу, а такође сам истрошио и скрол за препадање монструма кад ме је неки грифин стјерао у ћошак у неком лавиринту. Уопштено, лавиринти су прилично слабо функционисали у овој партији, већина монструма ме је пратила тамо, али то није било узрок краха, пошто сам увијек успијевао да нађем круг у лавиринту и онда да их истамбурам кружним кретањем (ТМ).

Крај се десио на врло иритантан начин на 25. нивоу (дакле након једног пењања уз степенице након проналаска амулета). Истражио сам три просторије и нашао некакав лавиринт, али никако нисам могао да пронађем остале просторије (тј. излаз из нивоа). Бјесомучно сам срчовао зидове просторија без резултата и у једном тренутку приликом уласка у једну од њих напао ме је џабервок иако су џабервоци иначе незаинтересовани за путнике намјернике, тако да их је углавном могуће заобићи. Клепио сам га једном чисто да тестирам колико бих издржао у фер борби и након што сам констатовао да би се то мјерило десетинкама секунде, одлучио сам се на стратешко повлачење јер је часно повлачење боље него нечастан пораз. Намјеравао сам да га доведем до лавиринта и тамо му искружим око мајке, међутим у просторији пред лавиринтом спопала ме је медуза и збунила. Нисам више имао напитака за парализу (а ионако би ми у тој ситуацији била неопходна два комада), тако да сам очајнички покушао да их обоје погодим напицима за збуњивање, у нади да ће њихови насумични потези након тога да ме заобиђу, међутим то није успјело и џабервок ме је саставио са земљом већ у сљедећем потезу. Имао сам при руци и штап са успоравање монструма, али мислим да би у овој ситуацији он само на неко вријеме одложио неминовну смрт, јер у стању збуњености немам скоро никакву контролу над својим кретањем. Штета.

Играо сам мало Ултиму ИВ. Прво сам се изнервирао и скоро одлучио да одустанем, али након проспаване ноћи сам наставио и предомислио се, пошто сам ријешио проблем који ме је мучио. Ево кратких утисака након самог почетка играња.

Ултима ИВ, илити Квест оф тхе Аватар, представља први дио друге трилогије Ултима серијала. Прва трилогија се зове Аге оф Даркнесс и састоји се од три зла негативца која су сукцесивно терорисала Британију/Сосарију/Земљу док им у улози хероја кроз три катастрофално лоше игре нисте дошли главе. Након што сте средили посљедњег од њих, Егзодуса, наступило је тзв. Доба просвјетљења, које је предмет друге трилогије, која почиње овом игром. Смрћу посљедњег ђубрета из злог тријумвирата доба таме је престало (што се баш и не би дало закључити на основу количине монструма који вас спопадају док лутате около!) и сад збуњеном народу треба неки узор који ће да им покаже Пут Врлине или тако нешто. Тај неко сте наравно ви. Ово је вјероватно прва (једина?) РПГ игра у којој вам није циљ да на овај или онај начин средите неког злог негативца, већ да се усавршите у осам неких основних врлина и тако постанете узор васколиком пучанству. Тај преокрет се наводи као једна од главних карактеристика ове игре у односу на једностране и генеричке претходнике, међутим мени је од тога мнооооооооооооооооооооооооооого битније да ли је и у коликој мјери унапријеђен катастрофално лош гејмплеј. Што се тога тиче, порота је још у засиједању.

Елем, занимљива и врло оригинална ствар овде је што не бирате сами класу као у другим РПГ-овима, већ на почетку игре одговарате на питања неке Циганке помоћу којих позиционира ваше ставове у односу на поменутих осам врлина и на основу ваших одговора додјељује вам класу. Ја сам тренутно ренџер, прије тога сам био бард, а прије тога паладин. У зависности од класе коју добијете бићете распоређени у један од осам главних региона Британије. Погађате, сваки од тих региона (прецизније - градова у њима) одговара једној класи и једној врлини. Претпостављам да нећете пасти са столице од изненађења ако констатујемо да свака класа има по једну себи придружену врлину.

Али како се уопште напредује кроз те врлине и како да знамо докле смо стигли и колико имамо до краја? То је још увијек неизвјесно. Сазнао сам да постоји осам неких олтара (замислите - за сваку врлину по један!!!!!111) и да код њих треба да се медитира, при чему за сваки олтар морате да сазнате мантру за одговарајућу врлину, а то се открива у одговарајућем граду. Поред тога, постоје још и некакве руне које треба пронаћи, а које ваљда имају неке везе с тим олтарима, али како је ово ипак Ултима, наравно да та веза (још увијек) није баш најјаснија.

Неизбјежно, Лорд Бритиш је ту, у најновијој верзији свог дворца, и код њега могу да се сазнају основне информације о врлинама и мјестима везаним за њих, као и да се изврши левеловање. У његовом дворцу (да само знате како сам се намучио док сам нашао гдје тачно) живи и видјелац по имену Хањкњинд, кога ћете се сигурно сјетити из мануала за Визардри. Ово апсолутно није случајно, јер мануал је и овде дјело чувеног Роеа Р. Адамса Трећег, који је учествовао и у дизајну квестова у игри. Нисам баш фан такве чињенице, јер је он познат првенствено по игри за коју кажу да је најтежи РПГ у историји свијета (Визардри 4), али видјећемо... Елем, код Хоквинда можете да се распитате како тренутно стојите кад је ријеч о напретку у појединачним врлинама. За цомпассион је лако, само треба да дајете просјацима свој тешко стечени новац. Али рецимо још увијек нисам открио како да излијечим рањенике, претпостављам да ми за то треба нека магија.

Могуће је да је Лорд Бритиш послушао вапај очајне масе, па је мало улаганио са оним трејдмарк опскурним "хинтовима" из претходних игара. Има их и овде, али често ликови у игри буду зачуђујуће директни, па умјесто да филозофирају лијепо вам кажу "Потражи тог-и-тог и питај га за то-и-то". Рекао сам већ раније да је унапријеђен и систем дијалога, овде информације сазнајете буквално куцајући кључне ријечи за конверзацију. Због тога је неопходна пажња приликом дијалога, а подразумијева се и тефтер за биљешке јер без њега нећете далеко стићи.

Сналажење у игри би могло врло лако да буде камен спотицања. Свијет овде је много већи него у претходним играма, опет се појављују оне проклете телепорт капије, с тим да овде нема онако лијепе мапе као у Ултими 3 коју бисмо могли да одштампамо и уцртавамо локације капија и вријеме њиховог појављивања. Видјећемо хоће ли ми се сналажење побољшати након још неколико сати шетње кроз Британију. Додатни проблем је што је изгледа лоповски гилд начисто протјеран, тако да је за сада немогуће доћи до дијаманата за мапирање, кључева и других корисних објеката. Ваљда се гилд налази само на једном мјесту, а оно је ко зна гдје, у сваком случају ван мог тренутног домашаја. Прије неколико дана, у некој ранијој играчкој сесији, набасао сам у једном мјесту на телескоп, кроз који кад погледате добијете мапу неког мјеста, али не каже којег мјеста. Тј. имате заправо мноштво мапа кроз тај телескоп, али морате сами да провалите на које се локације односе. У сваком случају биће неопходно мноооооооого ходања около.

Такође, још увијек нисам успио да натјерам никог да ми се придружи (мада се за сада у борбама сналазим без проблема), иако ми мануал сугерише да би то требало што прије да учиним.

Двије погибије Керема Гонлума десиле су се у посљедња два дана. Јуче га је клепио неки медвједодлак и отровао и парализовао и нисам успио на вријеме да стигнем до дворца и он је издахнуо. Срећом, добри свештеници у Храму су успјели да га оживе из првог покушаја.

Данас у новој сесији поново сам га послао у ватру, а нисам му допунио хит поене до краја, што је довело до смрти у окршају са незгодном екипом од једне групе самураја и три групе крипинг коина. Остатак екипе, на челу са сјајном чаробницом Вандом, успио је да савлада непријатеље након неизвјесне борбе и успјели смо без даљих губитака да се догегамо назад до дворца, гдје смо поново послали Керема Гонлума у храм и тамо је васкрсавање поново успјело, овог пута из другог покушаја. Тај човјек има више живота него мачка.

Moram priznati da sam očekivao da ćeš reći da oživljavanje drugi put, nažalost, nije uspelo. Kanda ti se menja sreća u Wizardryju.

Визардри је игра која те привремено подигне само да би те касније бацила у блато и грохотом ти се насмијала, тако да овај привремени преокрет среће узимам са зрнцима соли. Ипак, свакако је много боље него да опет морам да креирам приеста, јер ми лагано нестаје имена турских кошаркаша...

Samo se preorjentiši na gruzijske. Zaza Pačulija je sigurica.  :evil:

Wise njords! :-)

Додуше, такву животињу је тешко уклопити у ове класе, по конституцији је ратник а по стилу игре рогуе.

Избрисао сам у Визардрију из ростера Цацу, чаробницу осмог нивоа, пошто је Ванда узнапредовала на осми ниво, а Цаца је одавно изгубљена у беспућима дунгеона, тако да ми је заузимала слот. Умјесто ње креирао сам другу чаробницу, Саоирсе, коју сам одмах послао у ватру. Међутим, нисам ни стигао до трећег нивоа, гдје сам планирао да се тучем. Негдје на другом нивоу су ме спопали цреепинг црудови (који су отровни) и један од њих је клепио Ротоа и отровао га. Како Керем Гонлум и даље нема латумофис магију, морао сам брзо да завршим борбу и вратим се до дворца. Прилажем сличице дружине која је ишла у овај врло уневентфул излет, као и тренутног стања ростера хероја.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F1ghg7o.jpg&hash=030245fc157193b4b50c779cc285d0b0578f4053)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2Fwtc0j.jpg&hash=7ee9abcb06d2613c99e6e875d8fd05665046f69a)

Imam poverenja u Saoirse još od Hane.

Митар, наш ратник петог нивоа, преминуо је данас у цвијету младости јер му је ворпал бани одгризао главу. Смрт се вјероватно могла избјећи да су чаробнице Алиса и Ванда боље реаговале и одмах напале групу ворпал банија свим средствима. Нажалост, Алиса је бацила катино на којоте, а Ванда на ворпал баније, али је успјела да успава само двојицу од њих пет. Један од преостале тројице је обезглавио Митра.

Умјесто Митра креиран је Будимир.

"Zec pred uskrs presudio Mitru! Horor scene u Republici Srpskoj!"

Pa zar i u igri Mitra da nastrada od hrišćanske ikonografije...

следећи пут да носиш холи гренејд!

Данашњи силазак у дунгеон у Визардрију био је замало фаталан за нашу чаробницу Ванду. Наиме, повео сам Будимира, Ротоа, Керема Гонлума, Крадка, Ванду и Вилфридсона (дакле, осим људског ратника, мање-више најјача екипа коју тренутно могу да саставим), с тим да је Будимир, као нови колачић, био гурнут на четврту позицију, да не би трпио ударе непријатеља док је још млад и са малим бројем хит поена (иако је врло добро опремљен, јер је преузео оружје и оклоп покојног Митра). Дакле, дошло је до ријетке ситуације да лопов (Крадко) учествује у борбама. Већ у првој просторији набасали смо на групу од шест самураја с којима сам мислио да ћемо се лако обрачунати, међутим један од њих је бацио тако ефикасан катино да је успавао читаву моју екипу осим Керема Гонлума и Ванде. Онда је већ у сљедећој рунди један од њих рокнуо Ванду и убио је на мјесту. Остатак екипе је без већих проблема окончао борбу (пошто су се у међувремену неки од њих пробудили), али наравно морали смо одмах да се вратимо у дворац јер без чаробнице се не може.
Срећом, добри свештеници у храму су из другог покушаја и уз скромну новчану надокнаду од 6000 дуката успјели да поврате Ванду у живот, што нам је веома драго.

Поново су нас сачекали медвједодлаци и ворпал банији, али смо успјели да их средимо без већих проблема, ако изузмемо што је већ у првој рунди међед клепио Керема Гонлума и отровао га и парализовао. Срећом, успјели смо да завршимо ту борбу релативно брзо и да се вратимо у дворац прије него што се десило најгоре.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F5dnh3d.jpg&hash=bc36e71a03ead1ef02d4451b69f60d4222aa1575)

Што се тиче Ултиме 4, видим да је изузетно нахваљена на све стране, али мени је ово скоро потпуно неигриво :-( Покушаћу да образложим вечерас.

Dobro, nahvaljena jer je bila nešto do tada neviđeno, naravno da je danas to ekstremno arhaično na svim nivoima.

Е, овако, дакле пробаћу укратко да образложим што се тиче Ултиме, да не испаднем неправедан без објашњења. Дакле, оно што је углавном нахваљено код Ултиме 4 јесте тај заокрет са крљања негативаца ка нечему, у недостатку боље ријечи, напреднијем. Тј. у томе да је циљ игре морално усавршавање сопственог лика, умјесто да се среди дежурна бештија на коју је тог дана био ред да терорише невино краљевство. Ово наравно не повлачи недостатак борбе у игри - ње има исто као и раније, уз цавеат да сад монструми скоро увијек када их довољно повриједите почну да бјеже, што вам даје избор или да их рокнете или да их пустите. Ако их рокнете, добијате искуство, али то вам одузима поене за саосјећање или тако неку од оних осам врлина. Дакле, напредовање је спорије, али бар на почетку ми то није изгледало као неки велики проблем. Друга иновација, коју сам већ раније споменуо, јесте "избор" класе, који није директан, него се дешава одговорима на неколико питања која вам поставља нека циганка. Трећа иновација, која заслужује апсолутне похвале, јесте систем дијалога, који се обавља куцањем кључних ријечи, што мислим да је врло напредно не само за оно вријеме већ и за садашње (обратити пажњу да, очигледно, не изједначавам напредност са једноставношћу). Умјесто да дијалози буду или непостојећи, или унапријед одређени ликом с којим причате и да само треба да прокликћете кроз њих, као у старијим играма, или да вам се нуди избор реченица које можете да кажете, као у новим, овде дијалози, и самим тим напредак у игри, зависе од тога колико информација имате и како их користите. То колико информација имате ВИ као играч може да буде различито од онога колико информација има лик којим управљате (под различито подразумијевам "мање"). Да бисте то избјегли, треба ревносно записивати битне ствари на папир. Ово је за мене велики плус ове игре.

Три су ствари које ми кваре срећу. Заправо двије. Двије и по. Не знам тачно. У суштини се своде на сљедеће: Свијет игре је ОГРОМАН. А Ултима игре по традицији су врло тешке кад је мапирање околине у питању, и ова није изузетак. Прецизније, у Ултими можете да мапирате дунгеоне, али спољашњи свијет не, осим ако сте потпуни лудак који је спреман да одвоји на то неколико стотина сати и при томе има папир на квадратиће дужине и ширине неколико метара. У ранијим играма могли сте бар мало себи да олакшате уз помоћ дијаманата који дају какав-такав приказ околине и ваше позиције (који је врло далеко од савршеног, али бољи је него никакав), или у Ултими 3 уз помоћ врло лијепе мапе коју сте могли да одштампате и у којој сналажење није било толики проблем, тако да сте могли да уцртате позиције градова и дунгеона на које набасате, као и локације телепортова. Али, као и у претходним играма, простор за игру је релативно мален и видите свега неколико поља око свог лика. Ако још упаднете у неку мрачну шуметину, то се претвара у роуглајк мрачну собу (тм) у којој видите само осам околних поља. Јасно је колики је проблем пронаћи нешто у оваквим шуметинама. Додајте томе да вас стално салијећу монструми. Борбе нису тешке, бар на почетку, али постају напорне и одузимају вријеме. Даље, кретање је отежано иновацијом у вези са конфигурацијом терена. Сада вам све што није равна пољана даје пенал на брзину кретања. Кад сте у мрачној шуметини (која је најспорија након планине), морате по неколико пута да кликнете стрелицу да бисте узнапредовали за једно поље. Да и не спомињем разноразне мочваре са отровним испарењима која вас отрују (!) и онда можете да одапнете а да и не примијетите. Као и у претходној игри, постоје телепорти, али њихово проналажење је ствар чисте среће.

Још једна ствар која ме је обесхрабрила и прије него што сам почео са њом да се обрачунавам су магије. Оно чиме је дискретно запријећено у упутству Ултиме 3 овде је спроведено у дјело. Наиме, у упутству претходне игре уз опис сваке магије пише који су састојци неопходни за њено прављење. Међутим, ово је постојало само као фазон - никаквих састојака у самој игри није било. Међутим, у четворци стварно не можете да бацате магије док не направите смјесу за њих, што значи спојити неке састојке које морате или да купите или да пронађете. Не могу ни да замислим (заправо могу, зато сам донекле и изгубио жељу да ово даље играм) каква је гњаважа кад стално морате да се спотичете о комбиновање састојака да бисте бацили најобичнију магију.

Везано за оно раније (сналажење у огромном свијету), заборавио сам да кажем да је лоповски гилд из претходних игара углавном испарио са лица земље и постоје тек неке непровјерене гласине о томе како он МОЖДА постоји на неком од забачених неистражених острва. То значи да можете да се поздравите са куповином кључева, бакљи и дијаманата, самим тим са било каквом помоћи око сналажења у околини. Бар док не нађете лоповски гилд. Очигледно, за то вам треба брод, а ја сам успио само једном да набасам на неке пирате којима сам планирао да отмем брод, али ме је таман у том тренутку напала нека змијурина, а док сам ја средио змијурину, пирати су отишли. И онда послије тога никако нисам могао да нађем брод.

Да не гријешим душу, нећу да кажем да је ово лоша игра, далеко од тога. Она изгледа довољно интригантно да немам жељу да је бацим у смеће, већ само да себи некако олакшам посао, нпр. помоћу неких читова или проналажењем мапа околине. Јасно је да старе игре нису удобне као нове и да је то нешто са чим се у старту треба помирити (мада је исто тако истина да "удобност" не значи по дефиницији и квалитет), само чини се да постоје различите врсте "неудобности" и да различити играчи на њих различито реагују. Мени на примјер није био апсолутно никакав проблем да потрошим мноштво сати мапирајући нивое у Визардрију. Он д контрари, то је есенцијални састојак игре у коме сам уживао. Оно као да на неки начин прављењем мапе себи "купујете" додатне регионе игре, као да сте ријешили неку загонетку. С друге стране, исти тај посао мапирања у Дунгеон Мастеру ме је толико доводио до лудила да никад нисам завршио игру (разлог је тај што је игра реал тиме и човјек је ријетко имао довољно мира да се посвети мапирању). У Ултими огромност свијета и неопходност да имате лудачку срећу да пронађете неке кључне ствари за мене представљају ону "непожељну" врсту неудобности.

Кад је о варању ријеч, инсталирао сам некакву крековану верзију за Ц64 која нуди разне погодности (бесконачне дијаманте, бакље и сл., а мислим чак и магије, тако да нема потребе за гњаважом око миксања састојака), али још нисам провалио како да конфигуришем емулатор да нормално играм, јер се подешавања џојстика сукобљавају са играњем преко тастатуре.

У Визадрију се понекад, мада изузетно ријетко, деси и нешто слично оном што се у нормалним играма подразумијева кад се левелујете:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F9icwpl.jpg&hash=54be9544884bda35788373ca789f684449d23208)

Неко вријеме нисам постављао слику ростера карактера. Промјене су се углавном сводиле на левеловање појединих ликова, које иначе настојим да ротирам кроз различите екипе, тако да постигнем да имам гомилу људи приближно сличног нивоа, да не плачем превише кад ми комплетна дружина изгине. Врло брзо ће доћи ред на брисање још неких од ових изгубљених ликова, првенствено једног од патуљачких ратника (јер тренутно имам само једног живог патуљачког ратника) и једног лопова. У међувремену, ево како сада то све изгледа.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F29y58k5.jpg&hash=6549d541d1c85aa636566cf163328ed798fc8785)

У одређеној тангенти споменућу да сам сад много заинтригиран оним Даркест Дунгеоном, пошто колико ми се чини из описа, он функционише на сличан фазон као Визардри, па и то долази у обзир за игру којом ћу да "пресијечем" (привремено, наравно) ово ретровање кад склопим нову конфигурацију.

Pa, da, ima sličnosti jer i u Darkest Dungeon moraš da rotiraš timove ako misliš da ikud stigneš. E, sad, Darkest Dungeon je pritom i roguelike, odnosno ozbiljno se oslanja na proceduralno generisanje svega i svačega...

Quote from: Meho Krljic on 13-04-2018, 20:18:00
Pa, da, ima sličnosti jer i u Darkest Dungeon moraš da rotiraš timove ako misliš da ikud stigneš. E, sad, Darkest Dungeon je pritom i roguelike, odnosno ozbiljno se oslanja na proceduralno generisanje svega i svačega...

Звучи кул, тј. као потпуна ноћна мора за цасуал гејмера :-)

Mora, mora. Plus i sama tematika je takva da zbog susreta sa raznim lavkraftovskim hororima, članovi tvojih družina polako silaze s uma i moraju da idu na odmor, pa zato moraš da ih rotiraš.

Darkest dungeon je odlican, ali jedini DLC Crimson Court je popio dosta losih kritika na racun toga da je ucinio vanila verziju igre neigrivom i dosta poremetio balans klasa, obezvredio iteme, a samu igru ucinio preteskom ali na totalno nefer nacin, za razliku od originalne igre u kojoj pametnom strategijom koliko toliko mozete da anulirate gomile izazova sa kojima se suocavate. Razmisljao sam skoro da ga repriziram, ali posteno ne bih instalirao Crimson Court vec bih igrao ponovo Vanila verziju u tom slucaju.

Meni je i vanila verzija bila frustrirajuće teška... ili je frustrirajuća bila kombinacija težine i sporosti. Ovo drugo su ispravili Radiant Modeom (ja sam igrao pre tog dodatka), ali i dalje imam gorak ukus u ustima, pa čekam još pre nego što se igri vratim (uskoro izlazi novi DLC).

Десило се нешто неочекивано, што ће мало да одложи моје батаљење Ултиме ИВ. А то су двије ствари!
Прво да напоменем да сам синоћ и данас вријеме углавном трошио роварећи по нету и тражећи мапе и рјешења која ће ми помоћи у преласку игре, али све што сам нашао изгледало ми је некако компликовано и застрашујуће. И у свом том листању кроз разне њалктхроугхове успио сам некако да не сазнам ниједну битнију информацију, осим мантре за неки олтар и да на неком мјесту треба да се искористи некакав магични кључ.
Е сад, шта се дакле десило? Покренем ја малоприје игру чисто да мало процуњам около без икаквих обавеза и ло анд бехолд, одједном ме нападне пиратски брод! Средим ја те пирате и преузмем им брод и већ ту се много обрадујем, јер је са бродом све лакше. Онда тако спичим својим бродићем на неку потпуно насумичну страну и мало путујем и набасам право на Буццанеер'с Ден, мјесто гдје своје мјесто има лоповски гуилд! Можете замислити моје одушевљење! Кад се још успут испоставило да су магични дијаманти и остали предмети много јефтинији него у претходној игри, мојој срећи није било краја. Бродић плус магични дијамант плус мало сејв скаминга чини чуда (сејв скаминг је иначе искључиво због уштеде времена -умјесто да се потроше дијаманти, па да се зарађују паре кроз борбе па да се онда купују нови дијаманти и сл., једноставно искористиш дијаманте да добијеш оријентацију о дијелу мапе у којем се тренутно налазиш, онда ресторујеш, одеш на неку другу страну и поновиш то исто и тако даље). Сад ипак нећу баталити игру нити ћу даље роварити по рјешењима, него ћу да пробам мало да се оријентишем гдје се шта налази и онда да почнем са озбиљнијим играњем. Иначе, добио сам и једног сајдкика, тако да сад нисам усамљен у базању по овом огромном свијету.

Много језива ствар се десила у Визардрију. Толико језива да још дрхтим док пишем о њој. Ако бих рекао да то што се десило није нимало језиво, лагао бих.

Углавном, поведем ја данашњу екипу (Хан Соло, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Саоирсе и Вилфридсон) на трећи ниво у грајндинг. Као што се види, то је углавном најјача екипа, осим Саоирсе која је ту да стекне мало искуства. По невољи, набасам на врло незгодни тим од 5 самураја трећег нивоа + три групе од по 7 цреепинг цоина. Пошто су ме изненадили, имали су први потез, а код крипинг коина је то повод за моментално хватање за главу и чупање косе. Њихов први налет је одувао Саоирсе у обливион, док је осталима здравље било девастирано. Онда сам пробао да прегрупишем преостале снаге (Саоирсе није била претјерано јак лик, али имала је неколико катино магија које би добро дошле у овој борби), па сам Керема Гонлума запослио да баци манифо (смрзавање) на једну групу новчића, Вилфридсон катино на другу, а да Хан Соло и Рото атакују самураје и пробају што прије да их елиминишу, јер иако то нису претјерано јаки самураји (трећи ниво), имају катино магију која може да успава комплетну дружину. Можда се питате ако су ти самураји толико незгодни, зашто их ког ђавола нисам атаковао свим средствима, укључујући Керема Гонлума и Вилфридсона. Нажалост, један од разлога што се Визардри сматра класиком данџн кролинга је сигурно и то што човјек ријетко може да буде паметан и да има сигурну стратегију за све нападачке екипе. Да сам напао самураје, уз неки неутралан РНГ они би били одувани (или онеспособљени) доста брзо, али зато би ми крипинг коини својим дисањем начисто упропастили комплетну дружину. Због тога у оваквим ситуацијама (осим наравно ако имам чаробњака или чаробницу са маканито магијом, у којем случају су овакве борбе тривијалне) обично идем на то да онеспособим што је могуће више крипинг коина, па се онда док су они успавани позабавим самурајима. Елем, моји вајни ратници су се показили прилично неефикасно у борби са самурајима, један од њих је успио да ми кркне катино и успава комплетну дружину осим Ротоа и Керема Гонлума (дакле укључујући и Вилфридсона, што ми је доступност магија свело на минимум). Рото је наставио неуспјешно да се млати са самурајима, док је Керем опет покушао са манифом да мало ублажи налете крипинг коина, но неколико рунди и још коју самурајску катино магију касније бојно поље је било натоварено лешевима моје комплетне дружине (осим Ротоа). Али барем сам успио да побијем самураје и колико-толико им се осветим. Е сад, Рото је остао сам против неких петнаестак крипинг коина, са 5 хит поена, што значи да би већ у сљедећој рунди извјесно био мртав, тако да сам одлучио да је часно повлачење боље него нечасан пораз и дао петама вјетра. Напомена: Сигурно се питате зашто дођавола ово нисам урадио раније. Одговор је да бјежање није увијек успјешно. Ако не успијете да побјегнете, губите потез, што је против оваквих противника знак за неминован тотал парти кил. Зато сам се борио све док није било 100% сигурно да ће ТПК да се деси ако ми бјежање не успије. Срећом, Ротоу је из неког разлога успјело и започела је неизвјесна авантура повратка на површину. Ова игра је нарочито злобна и пакосна и у оваквим ситуацијама обожава да вам пошаље рандом енцоунтер негдје у ходницима који ће да вам елиминише и преосталог члана дружине, али овог пута је одлучила да ме поштеди, тако да је Рото успио да се докопа дворца са тијелима својих покојних другова. Онда смо отишли до храма и нећете вјеровати, дивни свештеници су за мизерну новчану надокнаду успјели да ми поврате СВЕ погинуле ликове (!). Дакле, нисам добио много искуствених поена (осим нешто мало за неке глодаре које сам средио прије описаних авантура), али барем су сви опет живи и здрави.

Успут, иако Визардри није баш атрактивна игра за гледање, ова борба са самурајима и крипинг коинима је била много занимљива и мислим да би одлично изгледала у неком ЈуТјуб видеу.

Ali koliko je to trajalo? Zvuči kao celvovečernji film maltene ili bar dobra epizoda jedne serije.

Пффффф, тешко је рећи, али мислим да је било бар 15-20 минута.

A, dobro, to je prihvatljiva dužina za nekakvo JuTjub prikazivanje, pa još uz komentarisanje.

Ултима ИВ не само да није неигрива - по свој прилици у питању је заправо СЈАЈНА (!!?!?!?!?!?!?!?) игра којој због своје брзоплетости нисам приступио на прави начин. Сад сам успио мало да се уходам, што уз помоћ суптилних хинтова из њалктхроугха (али свега неколико њих - остала је гомила тога за самостално истраживање), што уз помоћ пажљивог читања упутства, и могу рећи да постаје прилично забавно. Нашао сам продавницу састојака за чаролије и њихово миксовање није онолика ноћна мора колико ми се чинило на први поглед. Такође, разне забачене дунгеоне није тешко наћи уз мало труда и квалитетне употребе дијаманата за мапирање. Разговарање са ликовима је и даље забавно и баш је лијеп осјећај кад успијете неком лику да поставите право питање (или му дате прави одговор) и он вас награди неком врло корисном информацијом. Замјерка коју имам иде на комплетирање екипе. Наиме, поједини ликови ће вам се придружити ако их то директно питате. Значи да бисте саставили екипу, морате буквално сваког с ким причате да питате да вам се придружи.  То само по себи и није толики проблем, али јесте то што неки за које (из рјешења) знам да би требало да нам се придруже то одбијају. Заправо, чак ни то није ТОЛИКИ проблем као то што приликом одбијања дају потпуно исти (генерички) одговор као и други небитни НПЦ-ови који ионако нису опција за придруживање. Ја претпостављам да треба да испуним неке услове (нпр. можда да имам одређени ниво) да би ми се неки од тих ликова придружили, али нигдје не постоји апсолутно никаква информација о томе. То у пракси значи да након што урадим било шта, морам да обиђем комплетан свијет и попричам поново са свима, да видим да ли сам случајно урадио управо оно што неком од ликова окида окидач па да пређе у моју екипу.

Успио сам да дођем до олтара правде и да медитирам на њему три циклуса (за прилазак олтару потребна је одговарајућа руна, а за медитирање мантра - ову мантру нисам сам провалио, већ сам је сазнао из рјешења, мада је одговор врло смислен). Имао сам визију која ми је рекла да не убијам створења која нису зла, чак и ако хоће да ме поједу! Срећом, у мануалу је јасно наглашено која створења су зла а која нису.

Успут сам још мало вршљао около и пописивао куда води која капија и мислим да сам већ покрио солидан број градова. Дунгеоне још нисам нашао, али доћи ће и то на ред.

Иначе, управо ми се десило нешто врло симпатично. Упркос свом хроничном недостатку маште пробао сам једну необичну ствар (а то је једна од оних због којих стално морам да гледам у рјешења и нервирам се) и успјело је! Наиме, у једном од градова налази се неки велики анкх око ког се налазе неки људи. Један од ликова у граду каже "the ankh knows of the rune". Очигледно, тај анкх је имао неке везе са том руном, али нисам знао тачно какве, те сам пробао да претражим сва поља око анкха и да поразговарам са околним људима, али ништа није успијевало. И онда ми одједном, ни сам не знам зашто, сине да попричам са самим анкхом (!) и заиста анкх је прилично разговорљив, тако да сам сазнао гдје да тражим руну :-)

Одлична, одлична игра Ултима ИВ.

Quote from: Brock Landers on 18-04-2018, 19:59:14
Ултима ИВ не само да није неигрива - по свој прилици у питању је заправо СЈАЈНА (!!?!?!?!?!?!?!?) игра

Quote from: Brock Landers on 18-04-2018, 21:11:31

Одлична, одлична игра Ултима ИВ.

Da oće neko reizdanje da naprave danas, pa da ovo budu blurbovi.  :lol: :lol: :lol:

У Визардрију се десило у међувремену још неколико левеловања (и ниједна смрт?!), између осталог патуљак Рото је достигао девети ниво, исти који имају два изгубљена/побијена патуљачка ратника Шериф Коњевић и Синан Сакић. Одлучио сам да избришем једног од њих и креирам новог патуљачког ратника, да може да одмијена Ротоа у случају неочекиване смрти. Избор за брисање је пао на Синана Сакића из разлога што се, под 1, налази у прилично недоступном дијелу дунгеона за који ми треба телепорт магија, коју овим темпом тешко да ћу добити прије 2030. године, а под 2, Синан Сакић код себе има неке много добре предмете којих би желио да се докопам, тако да ћу пробати да дођем до његовог тијела кад ми дружина довољно ојача. Нови патуљак зове се Тхаин, по покојном басисти Уриах Хеепа. Иначе, Будимир је лијепо узнапредовао, 6. је ниво и има снагу 18 (максимум), што га чини већ сада мојим најбољим ратником. Бар кад су у питању тренутно живи и расположиви, иначе је наравно убједљиво најбољи Рејнор.

Иначе, данас су у борбу ишли Будимир, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Саоирсе и Алиса. Пут кроз тамницу био је врло успјешан, имали смо неколико лијепих борби (доминирали су глодари и којоти), тако да смо сакупили фину количину икспириенс поена.

Kradko je baš poživeo. Samo da mu se ne desi nešto u poslednjem činu, u pitanju je favorit publike!!!!!!!!1

Dozvoljava li prvi Wizardry promenu profesije, Harvi? Na osnovu ovo malo iskustva sa šesticom, došao sam do zaključka (do koga su pre mene došle brojne mudrije glave), da je menjanje profesije u Wizardryju superiorna taktika za njegov prelazak. Nakon dve promene svaki lik postane pravi pravcati ratnik-čarobnjak sa širokim dijapazonom raspoloživih magija.

обрисати лика који се зове синан сакић, под било којим околностима, је својеврсна бласфемија због које ћеш провести бар неко време у играчком паклу (заједно са људима који играју РТС игре гејпедом на ПЦу)

Quote from: neomedjeni on 20-04-2018, 08:54:39
Dozvoljava li prvi Wizardry promenu profesije, Harvi?

У теорији да. У пракси - јок. Да би се остварила било каква корисна промјена класе, тј. да се узме нека од квалитетних дуалних класа, потребно је имати потпуно сумануте карактеристике, а то је у овој верзији игре практично немогуће постићи, због бизарног система левеловања, који сам нешто раније приказао скриншотом. Потребно је прво чекати да ти игра приликом креирања лика да огроман број бонус поена, а онда још и имати луду срећу приликом сваког левеловања, плус још да ти лик поживи довољно да дође до неког деветог или десетог нивоа, када би (по неким мојим прорачунима) могао да има довољно поена да се прешалта. У ових годину и по играња мени ниједном није успјело.

Quote from: дејан on 20-04-2018, 10:47:20
обрисати лика који се зове синан сакић, под било којим околностима, је својеврсна бласфемија због које ћеш провести бар неко време у играчком паклу (заједно са људима који играју РТС игре гејпедом на ПЦу)

:oops:

Овог пута у рат сам повео Будимира, новог колачића Тхаина (наравно, по традицији сам га склонио на неборбену позицију, док мало не порасте), Керема Гонлума, Крадка, Ванду и Вилфридсона. И ко би рекао, набасам поново на самураје и крипинг коине! Међутим, овог пута су добили крваву освету за оно од прошли пут. Прво ме је РНГ погледао и додијелио ми бесплатан први потез, мада се то додуше свело само на једног убијеног самураја (пошто у бесплатном првом потезу нема бацања магија). Али у другој рунди сам опет имао среће и добио шансу да бацим неколико магија прије него што су ме самураји успавали и крипинг коини почели да дишу по мојој екипи. Између осталог, Ванда сада има маканито магију, што је значило да је партија била готова одмах у другој рунди, прије него што су гадови добили прилику и да проговоре, јер маканито је много лијепа магија која уништава све живо (што има мање од 40 хит поена). Тако смо из овог окршаја изашли буквално неокрзнути и са доста икспириенс поена, па је Тхаин одмах узнапредовао. Будимир је такође "узнапредовао", али је при левеловању изгубио поен за снагу, што ме је веома изнервирало, мада је и даље наш најбољи људски борац. Тхаин има максималну снагу и доста брзо ће да буде бољи патуљачки ратник од Ротоа. Ако буде среће и здравља, па се докопам десетог нивоа и успијем да донесем Рејнорово тијело, можда успијем да га резуректујем и онда кад направим убитачни тандем Рејнор - Тхаин, па има крви Вилотићке да им се напијем!

Тренутни ростер, након још неколико дана лаганог напредовања. За који дан ћу да сакупим најбољу екипу и идем у напад на четврти ниво (ТМ).

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F2af120.jpg&hash=a37152a91286984bb737281279f1701b16dd10e0)

Пошто ми оно проклето "пресс ЕНТЕР" стално заклања Ванду, да нагласим да она тренутно има девети ниво и (што је битније) маканито магију, тако да је углавном спремна за босс фигхт на четвртом нивоу, који би требало да нам донесе кључ за лифт и пролаз на ниже нивое.

Bogami, Dino Merlin i Miloš Bojanić dokazali da bez starca nema udarca.

Океј, вријеме је да се коначно направи неки брејктру у овом Визардрију. Ево екипе која ће покушати да савлада зезнуту стоку на четвртом нивоу и докопа се блуе риббона који представља кључ за лифт за доње нивое. Као што је познато, Визардри је тако моћно дизајниран да се на нивоима од петог од осмог не налази апсолутно ништа, тако да ћемо након докопавања кључа за лифт моментално почети са силасцима на девети ниво и грајндовањем тамо. Ово је прилично брзоплето, пошто још немам ниједног лика који је пребацио десети ниво, ал шта да се ради. Никад до сада нисам био стрпљив, па није ред ни под старост да почнем.

П.С. Нажалост, остаћете без слике, јер је глупи Тајнипик фејловао. У екипи су Хан Соло, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Алиса и Ванда.

Quote from: Brock Landers on 01-05-2018, 17:15:19
остаћете без слике, јер је глупи Тајнипик фејловао

Čak i ja sam prešao na Imgur. :lol:

Глупи Тајнипик ми не да да аплоудујем слике. Елем, борба је прошла добро, али не без проблема. Сукобио сам се са сљедећим противницима:

2 ратника седмог нивоа
2 чаробњака непознатог нивоа (али прилично високог, судећи по магијама које су бацали, рекао бих седмог или осмог)
2 хигх приеста
1 нинџа

Знао сам да је есенцијално што прије онеспособити магијске ликове, тако да је Керем Гонлум ишао на мелее напад умјесто да баци бамату магију (која нам побољшава оклоп), као што то најчешће радим у борбама. Такође, присуство нинџе је било врло опасно. Послао сам Хана Солоа и Ротоа да атакују хигх приестове, у нади да ће их убити у првој рунди (хинт: нису). Керем Гонлум је, ако се сјећам, напао чаробњаке, што је ин хиндсигхт био прилично лош потез и могао сам да урадим милион бољих ствари с њим. Алиса је бацила катино (успављивање), мислим на чаробњаке, док је Ванда требало да баци маканито и тако поубија већину непријатеља. На почетку је изгледало да је кренуло добро, пошто су Хан Соло и Рото задали неколико удараца приестовима, а Алиса је успјела да успава чаробњаке. Нинџи сам, уз ризик, допустио постојање у првој рунди и он је клепио неког из дружине, али га није убио. И таман кад сам помислио да ће борба да буде готова за милисекунду (у моју корист), таман прије него што је дошао ред на Ванду да баци маканито и напије им се свима крви, један од гадних свештеника је бацио бади магију и убио Ванду на мјесту. Растужен овим губитком, али одлучан да губитак најбоље чаробнице не утиче на моју побједу, наставио сам да млатим приестове Хан Солоом и Ротоом, док је Керем Гонлум бацио монтино магију на чаробњаке и тако их утишао и онемогућио им бацање магија на неколико рунди (оно што је, наравно, требало да урадим у првој рунди јесте да пробам да бацим монтино на пристове). Алиса је бацила катино на нинџу и спријечила га да даље прави штету. Ратнике сам игнорисао. Они су клепили неке од ликова неколико пута, приестови су опет одбили да умру и успут бацили неколико бадиалма магија, којима су Ротоа довели на руб смрти, али онда су већ послије тога почели да подлијежу ударцима мојих ратника. Алиса је у сљедећим рундама бацала солидно јаку офанзивну магију лахалито на приестове и чаробњаке, а такође је и Керем Гонлум, некарактеристично за њега, напао чаробњаке врло гадном офанзивном магијом литокан. Не сјећам се тачно ко је био егзекутор, али у међувремену је и успавани нинџа упокојен прије него што је стигао да направи већу штету. На крају је остао обрачун са двојицом ратника, које смо константно игнорисали, и то је прошло без већих проблема. Само сам се бојао да неко од њих не клепи Ротоа и пошаље га у вјечна ловишта (јер је имао само 2 хит поена), па сам рекао Керему Гонлуму да га мало излијечи диос магијом. Све у свему, ратници су убрзо били готови и добили смо лијеп плијен - род оф фламе (који ћемо да продамо Болтаку и зарадимо нешто новца), неки напитак који треба да идентификујемо, те ринг оф деатх! (са све узвичником), који, ако га наш бишоп успјешно идентификује, може да се прода Болтаку за вупинг 250 хиљада дуката, што рјешава финансијске проблеме до краја игре.

Много лијепа ствар десила се при повратку у дворац, наиме дивни свештеници су успјели да резуректују Ванду, тако да смо у борби прошли практично неокрњени, једино што је Ванда остала ускраћена за икспириенс поене од ове тешке борбе, али то је занемарљиво.

Како се активира тај имгур?

https://imgur.com/upload (https://imgur.com/upload)

Данас сам имао први силазак на девети ниво након јучерашњег маестралног тријумфа на четвртом нивоу (говорим о Визардрију, наравно). Прошло је сасвим солидно. Повео сам Хана Солоа, Тхаина, Керема Гонлума, Крадка, Ванду и Вилфридсона и добио без већих проблема неколико борби, а онда сам се мудро суздржао од даљег забадања носа по околини и вратио се у дворац да се мало левелујем. То ће тако да траје наредних неколико дана, док барем једну дружину не изграјндујем да може да покуша да поврати тијела Рејнора и Дине Мерлина. То ће бити отприлике кад ми ратници и бар једна чаробница буду десетог нивоа, мрско ми је да чекам више.

Што се тиче Ултиме, већ неколико дана помало напредујем сваки дан. Сакупио сам све мантре и све руне осим једне (мантре и руне су неопходне за посјете олтарима код којих се медитира и добијају хинтови), а чека ме још и јурцање по дунгеонима и сакупљање некаквог разнобојног камења. Али прво ћу да обавим све код олтара, па се онда бацам на дунгеоне. Иако су борбе за сада углавном релативно лагане, чак и са тежим противницима, игра итселф се може назвати прилично тешком, због повремено врло зезнутих и закукуљених и замумуљених хинтова. С друге стране, прија ми за сада тај осјећај константног лаганог напредовања и испуњавања гомиле ситнијих задатака, плус још што сам почео помало и да се играм са магијама и сад дефинитивно више игри не замјерам потребу за миксовањем реаген(а?)са за магије. И та потрага за састојцима даје пријатну дозу изазова, у смислу да вам магије нису доступне на изволте чим достигнете одређени ниво. Борбе су нажалост и даље лоу поинт игре и надам се да су урадили нешто по том питању у петом дијелу. Све остало у игри је одлично.

A šta ako je taj Vizardri isprogramiran da te neminovno razbuca kao zvečku ako ti ekipa nije propisno izlevelovana pre završnice igre? Šta ako igra vara?

Quote from: mac on 03-05-2018, 00:44:37
A šta ako je taj Vizardri isprogramiran da te neminovno razbuca kao zvečku ako ti ekipa nije propisno izlevelovana pre završnice igre? Šta ako igra vara?

Паааааааааааааа... сазнаћемо врло брзо :-)

Много тужан дан данас у Визардрију. Сахранили смо чаробницу Ванду, а Будимир је драинован за два левела. Његово драиновање није велики проблем и ти левели би се брзо надокнадили, али Вандина смрт је веома тежак губитак и то нас доста уназађује. То нам је била најбоља чаробница, девети ниво, не тако далеко од десетог. Сад нам је главна узданица за магије Алиса, која је тек осми ниво. Што значи да ће још потрајати док не одгајимо довољно јаку чаробницу за сусрет са Вердном.

Шта се десило? Данашња дружина у саставу Будимир, Тхаин, Керем Гонлум, Крадко, Ванда и Тртимир кренула је по обичају на девети ниво и задесило се да смо тамо након једне доста лаке почетне борбе (иако је у њој било пет нигхтсталкера, који су прилично гадни ако им се да прилика да се размахну) набасали на четири лајфстилера. Заправо то су биле четири групе од по једног лајфтилера. Они који играју нормалне игре логично ће се запитати па у чему је ког клинца разлика - једна група од четири или четири групе од једног, зар то није исто? Па, није у овој игри. Велики број магија (укључујући већину оних најбољих) имају дејство на појединачне групе непријатеља а не на појединце (или, глуво било, све непријатеље одједном). Дакле, када би у питању била једна група непријатеља, Тртимир би могао рецимо да баци катино, а Ванда неку жешћу офанзивну магију, или можда и она катино или нешто слично. Са четири појединачна непријатеља, катино дјелује само на једног непријатеља, као и већина осталих магија. У сваком случају, испоставило се да је стока прилично отпорна на магије, а поред тога и они имају своје магије, укључујући молито, који је нешто слабији од махалита, али довољно јак да из двије туре побије све магијске карактере у нашој дружини (јер наравно они имају најмање хит поена). Тако су ми врло брзо загинули Ванда и Тртимир, без већег утицаја на ток партије. Ратници су се мало мучили, али са мелее борбом није било већих проблема (иако је она трајала довољно дуго да издахну Ванда и Тртимир). Поред тога, лајфстилер успјешним критикал хитовима скидају ДВА искуствена нивоа погођеном несрећнику, тако да се може десити да у дунгеон пошаљете Жан-Клода Ван Дама, а вратите се са Робом Шнајдером. Добро, грајндовање између шестог и осмог нивоа није толико, али рецимо да имате лика тринаестог нивоа кога лајфстилер врати на једанаести, то је већ ситуација у којој је оправдано узимање психијатријских лијекова.

У сваком случају, вратили смо се у дворац и одмах отишли у храм на покушај резуректовања. Први покушај и код Ванде и код Тртимира био је неуспјешан, док је у другом Тртимир враћен у живот, али код Ванде ни то није успјело, тако да је заувијек изгубљена. Умјесто ње креирана је нова чаробница Драгица, али Ванда ће живјети у нашим срцима све док играмо ову игру.

RIP Vanda, Slava joj!
I hvala bogu da je Kradko preziveo.

Već par godina igraš Vizardri, ali u pokušaju da ga brzo završiš izbegavaš grajndovanje na kasnijim nivoima. Možda je sad dobar trenutak da promeniš strategiju.

Ако је јучерашњи дан био тужан, а шта тек рећи за данашњи? Доживио сам ТПК и то такав да ће зујати уши сваком ко чује. Послао сам, наиме, екипу у саставу Хан Соло, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Саоирсе и Алиса на девети ниво. Прве двије борбе су биле против неких тролова и некаквих огре лордова, које сам неутралисао без проблема, јер сам знао да су једино опасни са магијама, па сам им одмах бацио одговарајуће противмагије. Међутим, у сљедећој тури сам налетио на апсолутно морбидну екипу у саставу од 7 чаробњака, 5 wyverna и 5 спирита. За чаробњаке знамо да знају да бацају добре магије, али то исто могу и спирити, а поред тога су и врло отпорни на моје магије, а њзверни сами по себи нису толико опасни (мада њихови мелее напади откидају доста поена), бар у поређењу с овим осталима. Иако сам изненадио непријатеље и имао први потез, одмах сам видио да нема љеба од те борбе (чак и да имам право на бацање магије у том првом, заправо "нултом, потезу, чак и ако бих успио да катиноујем чаробњаке, остао би проблем спирита, који би ме касније демолирали), тако да сам одмах покушао да побјегнем. Али то није успјело, тако да је дошло до борбе. Чаробњаци су одмах почели да бацају масовне уништавајуће магије, којима су ми прво убили Саоирсе и Алису, а онда врло брзо послије тога подлегли су и остали.
Тијела Хана Солоа и Алисе су заувијек изгубљена (рип), док су остали "само" мртви и чекају некога да их однесе у дворац и покуша да резуректује. Али ја више немам ниједну чаробницу високог нивоа, тако да морам да направим лика тог типа и грајндујем га (тј. њу) кроз трећи ниво. Имам Вилфридсона, који је бишоп осмог нивоа, али он може да баца само рудиментарне магије. Шлаг на торти је чињеница да су ми сви кључеви (укључујући и плаву траку за лифт) код Крадка, тако да ме поново чека фамозна борба на четвртом нивоу.

Сад ми ваља креирати нову чаробницу и новог лопова, али то ћу кад ме прође туга.

Мече, нисам сигуран шта подразумијеваш под "u pokušaju da ga brzo završiš izbegavaš grajndovanje na kasnijim nivoima". Напротив, ја увијек настојим да што прије дођем до каснијих нивоа (тј. деветог, који је претпосљедњи) и да тамо грајндујем. Оно што наизглед изгледа логично је да би требало више да грајндујем на нижим нивоима, па да дођем јачи на девети ниво, али ту је проблем у небалансираности игре (или, можда вјероватније, у екстремном садизму дизајнера). Слаби противници су слаби, били они на трећем или деветом нивоу. Јаки противници су јаки. Мислим ЈАКИ. Повремено и непобједиви. Против овакве екипе на коју сам налетио једноставно нема лијека. Чак и да имам све ликове тринаестог нивоа и чаробнице које могу да бацају све најбоље магије, могао бих да побиједим само теоретски, ако би ми се РНГ смиловао и дао потезе мојим чаробницама самом почетку рунде. А то је врло мало вјероватно, јер ја имам двије чаробнице, а непријатеља је било преко 15. Једноставно, ко хоће да игра овакве игре (а постоји и стручни термин за такве људе, почиње са "м") мора да буде спреман да ће сваких неколико мјесеци наићи на борбу коју је немогуће добити, упркос било каквом грајндовању.

Mislio sam na kasnijim nivoima tvojih likova. Računam da za svaku jačinu likova postoji mesto gde mogu da grajnduju do letnji dan u podne.

Па да, има. Заправо, трећи и девети ниво дунгеона су сасвим довољни да покрију све јачине ликова (уз ризике које сам навео). Али већ напредовање преко 11. (искуственог) нивоа огољава недостатке игре. Визардри, наиме, једноставно није претјерано разноврстан. Након што завршиш са мапирањем, остаје ти само борба. А колико год борбе биле фантастичне, то ипак није нешто што би човјек могао да ради типа два или три сата у комаду. А за напредовање на вишим нивоима (12. и 13.) потребне су сигурно барем десетине играчких сати, ако не и стотине.

Бај д веј, поново сам почео да купим мотивацију за играње Ултиме 4. Уз све неоспорне квалитете те игре, помало ме иритира што ми 95% времена пролази у покушајима да пронађем локацију на коју бих да одем. Од осталих пет посто већина су борбе које су вјероватно најгоре у историји компјутерских игара и ко није пожелио да користи цхеатове за њих, тај је истински суперхерој. Оно што би, дакле, требало да је суштина ове игре (и што је одлично урађено), наиме рјешавање проблема, комуникација са ликовима, истраживање (под чим не подразумијевам бесциљно насумично ломатање по неприступачним предјелима ооооооооооооооооооооооооооооооооооооооогромног свијета у нади да ћете случајно набасати баш на дунгеон који тражите, за што је вјероватноћа равна добитку на бингу) и сл., то на крају испада да заузима врло мали дио играчког искуства. Али имајући у виду којом брзином ми се мијењају ставови и мишљења, можда се већ сутра све промијени.

Ооооооооооооокеј, можда сам био малчице неправедан према Ултими. Ипак се мора признати, а то сам ја начисто сметнуо с ума, да у пакету с игром долази мапа свијета, додуше са врло мало уцртаних локација, али су зато наведена имена региона, тако да кад неко спомене Спиритвуд или Дееп Форест или тако нешто нема потребе да се чешем по глави и нервирам, већ само консултујем мапу. Дакле слиједи ипак колико-толико самостална играчка сесија, само да негдје одштампам мапу.

Јао јао, па изгледа да су на овој дивној мапи уцртане локације мјесечевих капија!

Ово у потпуности мијења моју перцепцију игре. Не знам како се нисам раније сјетио да користим мапу, имајући у виду како сам је дивно користио у Ултими 3.

 :lol:  To je jer igraš više igara odjednom.

Само три :-) С тим да ћу убрзо да почнем и четврту :)

Ма заправо знам гдје лежи одговор - одштампао сам комплетно упутство плус магије и укоричио у лијепу књижицу А5 формата. Како је мапа огромна, тако је на папиру испала прилично неугледна и, иако би требало да сам се барем подсвјесно сјећао битности мапе у Ултими 3, некако сам допустио себи да помислим да је ова ту чисто украса ради и онда сам и заборавио на њу. Да сам је само мало боље погледао, врло брзо бих на њој видио локације мјесечевих капија. Али нема везе, никад није касно. Штете није било, осим неколико дана изгубљених у бесциљном лутању и нешто мало неправедног хејта према игри.

На ГОГ-у викенд попуст на гомилу Парадоксових игара - за цијену паковања жвака можете да набавите Еуропа Универсалис, Хеартс оф Ирон и разне друге класике.

Каква фатална грешка, овај коментар треба наравно да иде на Акције и реакције...

Zato smo i ćutali, da te ne izbrukamo.

[Визардри] Након катаклизме од прије неколико дана, која је описана у једном од ранијих постова, бавим се грајндовањем нове дружине. Ту су Будимир, Тхаин, Чеди Осман, Лопатко, Драгица и искусни Вилфридсон. Поред њих имам још само људског ратника Рона Перлмана и помало заборављеног бишопа Тртимира. Углавном, поменута дружина је прво морала да покупи неопходне предмете са прва два нивоа, а онда је коначно могла да пређе на грајндовање на трећем нивоу. И ту нам се већ данас десио веома тужан догађај, наиме храбри патуљак Тхаин (осми ниво) подлегао је повредама насталим од ударца једног гадног нинџе, који му је одрубио главу. Први покушај добрих свештеника у храму да га оживе није био успјешан, тако да је сад потребна кадорто магија. Међутим, тренутно немам пара да платим за њу, а жао ми је да већ сад бришем неког од покојних ликова за које се и даље надам да ћу некако успјети да их вратим у дворац на покушај резуректовања, тако да је сад неопходно да у даље битке (све док не зарадим новац) идем са два људска ратника, наиме Будимиром и Роном Перлманом. Наравно, није то никакав хендикеп у игри, ратник је ратник, али мој ОЦД ми налаже да имам најразноврснију дружину кад су расе у питању, тако да сам увијек ишао у борбе са једним људским и једним патуљачким ратником.

Још мало о љепотама Визардрија:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F2417a8h.jpg&hash=46b4ed94a16c3baca7d68ca2eba8f6336fc36129)

Познато нам је да у РПГ играма можете да умрете да разноразне начине, али ово је вјероватно једина у којој то може да вам се деси приликом левеловања. Заправо (и о овоме сам писао раније, али није згорег да се подсјетимо због евентуалних нових читалаца), овде није ријеч о старости пер се, пошто је овај лик имао максимално 16 или 17 година, него о познатом смањивању атрибута (ТМ) приликом левеловања. Ако виталност спадне на 3, лик умире.

Умјесто покојног Лопатка креирао сам новог хобитског лопова Мазнка.

Jesmo li imali Šojića među lopovima u Wizardryju?

Quote from: neomedjeni on 25-05-2018, 09:05:48
Jesmo li imali Šojića među lopovima u Wizardryju?

Not yet :-)

Елем, данас смо се опростили од нашег доброг патуљка Тхаина. Имао сам велике планове за њега, да некад у блиској будућности заједно са Рејнором (за кога се и даље надам да ћу успјети да га пронађем и резуректујем) предводи напад на Зло Ђубре које је све ово и закувало. Авај, Тхаин је изгубио живот на прилично неспектакуларан начин, на другом нивоу, у сусрету са неким потпуно безначајним противницима који, нажалост, ето имају моћ да повремено, на сваких неколико десетина ор со борби, направе критикал хит који противника убије на мјесту. Таква "срећа" је сада задесила Тхаина. Ђубрад лоповска у храму је узела паре, али нису успјели да га резуректују, тако да је сада заувијек изгубљен. Умјесто њега креиран је патуљак Tachyon, али он је имао свега пет бонус поена, тако да већ у старту није тако квалитетан патуљак као што је био Тхаин. Велика штета.

Нисам одавно постављао слике ростера у Визардрију, па ево како то сад изгледа. Избрисао сам покојну Саоирсе и умјесто ње креирао другу чаробницу, Елеутхеру, коју ћу сад грајндујем. Тј. грајндоваћу јој искуствене поене, то сам мислио.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2Ft7jtht.jpg&hash=f11ccf825cebf0d9b164d79a8017c7aa280eca5f)

Током силних (покушаја) оживљавања покојника потрошио сам све паре, тако да ми сад Рон Перлман и Тахион иду у битке са анноинтед флаилом јер немам пара да купим лонг сњорд +1. Због тога су ми напади врло килави и одузимају више потеза него што је то пожељно.

Данас сам одиграо једну прилично добру партију РОГУЕа, стигао сам до двадесет петог нивоа без неких спектакуларних магичних предмета. Имао сам два штапића за полиморфовање, један прстен спорог варења (други добио на двадесет и неком нивоу) и два неидентификована прстена и један непознати скрол. Могао сам да сазнам шта је тај скрол, али сам био брзоплет приликом преласка на сљедећи ниво у неколико наврата и нисам га прочитао. Наравно, читањем бих остао без скрола, али бих зато приликом сљедећег набасавања на њега знао шта је. (О разлогу зашто непознате скролове, нарочито на каснијим нивоима, треба читати искључиво директно пред вратима за сљедећи ниво писао сам раније горе. Али да поновимо - постоји скрол звани "аггравате монстер", који инстантно све активне непријатеље на нивоу шаље у вашем смјеру. Ако има доста будних непријатеља, а ви негдје далеко од излаза... па, можете да замислите). У сваком случају, то је отприлике била и једина моја брзоплетост у овој партији, док сам што се осталог тиче одиграо неочекивано пажљиво и нетипично за себе. Нисам паничио кад налетим на грифина или џабервока, већ сам их гађао штапићем за полиморф и трансформисао у безопасне противнике. Погинуо сам када је игра почела на мене да шаље безобразно велики број непобједивих противника истовремено, тако да сам врло брзо истрошио сва пуњења полиморф штапића и онда ми је остало само да гледам како одлазим у вјечна ловишта. Иначе, имао сам солидан оклоп (АЦ 10), снагу 18, али недопустиво мали број хит поена (73) за "херо" ниво који сам тренутно имао (не знам тачно, али мислим да је то 12. искуствени ниво). Једном приликом сам набасао на медузу која ме је збунила, али то се срећом десило тачно на вратима собе одмах поред лавиринта, тако да сам некако лудом срећом отишао корак назад у лавиринт, а она је одлучила да ме не прати тамо, тако да сам само сачекао да збуњеност нестане и онда јој се крви напио. Друга медуза на коју сам набасао је била исјечена на фронцле без много дискусије. Оно што би ми у овој ситуацији било од изузетне помоћи је нпр. стеалтх прстен, којим бих вјероватно успио да направим слалом кроз непријатеље а да ме не примијете, или сцаре монстер скрол, али ето, увијек у овој игри фали један тај магични предмет...

A taj polimorf štapić, da li može da polimorfuje više neprijatelja istovremeno, ako su lepo poređani?

Не, нажалост. Само најближег непријатеља у смјеру махања штапићем. За случај напада више непријатеља одједном најбољи су скролови сцаре монстер и холд монстер, поготово овај први.

Јуче сам такође имао прилично изгледну партију (мада сам имао крш од оружја), стигао сам мислим до 20. или 21. нивоа, али онда је игра одлучила да постави телепорт тачно на врата просторије у којој је излаз из нивоа. Онда човјеку не преостаје ништа него да стално налијеће на тај телепорт у нади да ће га игра телепортовати или управо у просторију са излазом или у неку која је "са друге стране" телепорта. Мене је пет или шест пута наопако телепортовала и ту сам морао да потрошим два сцаре монстер скрола због напада појединачних грифина. Трећи пут кад ме је напало неколико непријатеља одједном и кад ми је тај скрол био апсолутно неопходан, више га нисам имао.

Десило се нешто потпуно невјероватно! Први пут у ових годину и по колико играм Визардри успио сам да промијеним класу лика у једну од специјалних дуалних класа (не рачунајући бишопа, којег је лако направити)! Одем ја тако у дунгеон (са екипом у саставу Будимир, Тахион, Чеди Осман, Мазнко, Драгица и Тртимир), савладам неке гадне противнике и добијем доста искуства, одем у Адвентурер'с Инн и испостави се да неколико ликова може да се левелује, међу њима и Будимир. И изгуби он поен за снагу приликом левеловања, што ме изнервира (мада није толико страшно) и одем да видим какви су му атрибути, кад оно све двоцифрени! И брже-боље дохватим ја с полице своје дивно одштампано и укоричено упутство да видим колико поена треба за самураја и испостави се да Будимир задовољава све карактеристике, те ја њему моментално промијеним класу у самурајску. Епилог: Имао је 14 година, сад има 21. Био је осми ниво, сад је први. Имао је све карактеристике двоцифрене, сад су све једноцифрене. Нпр. снага је 8, раније је била 17. У оваквом стању тешко да би био у прилици да нанесе већу штету и човјечијој рибици. Е сад, позитивне стране (иф ени): Самурај је дуална класа ратник + маг, што ће рећи да ће Будимир кад достигне четврти ниво (што ће бити врло брзо) почети да учи офанзивне магије. Сигурно ће их учити спорије него прави чаробњак, али очекујем да до рецимо десетог искуственог нивоа има солидну количину магија нижих нивоа, којима би могао да послужи као бекап правим магијским карактерима у погодним тренуцима. Очигледан примјер су рецимо сукоби са крипинг коинима, када је једна катино магија кориснија од десет мелее карактера. Поред овога, самурај који догура до неког већег искуственог нивоа имаће мање хит поена од ратника сличног нивоа. Према томе, врло је неизвјесно да ли је и у којој мјери ова класопромјена корисна, али о томе ћете бити извијештени у редовним извјештајима.

Ono što je važno, a barem je tako u šestici, kada liku promeniš klasu, ostaju mu hit points i većina veština koje je dotad savladao. Veština rukovanja oružjem se prenosi (mada može da se desi da je baš to oružje zabranjeno novoj klasi), kao i skrivanje, i sve magije koje je stara klasa naučila. Jebiga, samuraj od ratnika nema da nasledi bog zna šta, ali d aje kojim slučajem mag ili bard ili monk stekao uslov da postane samuraj, to bi bio pun pogodak. Par levelovanja kasnije imao bi na raspolaganju rasnog ratnika-čarobnjaka.

Да, дефинитивно би скок на самураја са чаробњака умјесто са ратника био погоднија варијанта, али за то је опет потребно имати лудачку срећу са левеловањем (и бонус поенима приликом креирања лика), а и питање је да ли би ова садистичка игра допустила да то прође тек тако некажњено или би пенализовала лика тако што би му нпр. додала тридесет година старости.

Da, zato sam ja počeo da igram W6 tek 3-4 dana nakon instaliranja. Toliko mi je trebalo da kreiram avanturiste sa željenim atributima.  :cry:


Sreća što ne moram da se zajebavam sa naglim starenjem, to je stvarno teška idiotarija.

Хах, каква непажња с моје стране :-) У првој партији након Будимирове конверзије примијетим ја да су му напади запањујуће млитави и да углавном промашује, а и кад погоди - узме врло мали број хит поена. С друге стране, кад њега млатну, губио је недопустиво велики број хит поена. Ово прво сам приписао његовој значајно редукованој снази, али ово друго ми је било мистериозно (снага, колико ми је познато, утиче само на јачину задатих удараца, не и на примљену штету). И онда у једном тренутку случајно бацим поглед на статистику и видим да му је армоур цласс 8 и контам "У сунце ти!", одлетим на инвентар и суре еноугх - приликом промјене класе, игра му је аутоматски анеквиповала сву опрему :-) Упутство упозорава да се ово дешава (јер приликом класопромјене може да се деси да неки итеми више не могу да се носе са новом класом), али сам то потпуно сметнуо с ума. Срећом, без тежих посљедица.

Imam još jednu rečenicu koju ću započeti sa "U šestici".  :evil:


Bredli (ili neko pre njega u rasponu od W2 do W5) je primetio da se igračima ovo dešava, pa u šestici odmah nakon promene profesije igrač biva prebačen u meni za opremanje dotičnog kompanjona.

Кул :-) Него, како ти се иначе чини шестица, планираш ли да докрајчиш комплетну трилогију? Или евентуално да нападнеш неки од ранијих дијелова? :-)

Fenomenalna je. Ne bih se vraćao nazad, pošto je prema onoj listi najboljih RPGova po Codexu najbolje od Wizardryja upravo ova trilogija. Plus, W4 je navodno najteži RPPG svih vremena, a možda i najteža igra svih vremena. U četvorci je igraču oduzeto čak i levelovanje, dok neprijatelji kako prelaziš sa jednog nivoa tamnice na drugi postaju progresivno moćniji.


Tako da je plan da pređem trilogiju, i možda mi uspe čak i sa ovom ekipom, zasad je prilično moćna.

Quote from: дејан on 20-04-2018, 10:47:20
обрисати лика који се зове синан сакић, под било којим околностима, је својеврсна бласфемија због које ћеш провести бар неко време у играчком паклу (заједно са људима који играју РТС игре гејпедом на ПЦу)

:-( :-( :-(

Што рече Слеџ Хамер - шта ако је мој ум магнум 44 и ако сам управо упутио мисаони метак?

Изгледа да моји хобитски лопови у Визардрију нису баш најсрећнија скупина становништва. Данас се упокојио и Мазнко, заједно са бишопом Тртимиром, у судару са нашим већ стандардним немезисима самурајима + крипинг коинима. Напомињем да је и Мазнко сам донекле крив што је борба пошла по злу. Наиме, изненадио сам противнике и имао прилику за бесплатан напад на почетку борбе. Ту не могу да се користе магије, ОСИМ ако имате скрол, који може да чита било који члан дружине. Логично, скролове је најбоље додијелити лопову, јер он иначе слабо шта ради током борбе, осим ако неко од чланова испред њега не попије какву онеспособљујућу магију или смрт. Елем, Мазнко је игром случаја имао при руци два скрола за катино магију, тако да сам логично одмах њиме атаковао на самураје, у намјери да их спријечим да они мене нападну управо катино магијом. Нажалост, његов покушај је успавао срамотно мали број самураја, тако да је један од ових преосталих у сљедећем кругу успио да ме зажага катином. Стоји да сам и ја сам ту борбу водио онако офрље, не претјерано добро. У сваком случају, Мазнко и Тртимир нису обавезно заувијек изгубљени. Пошто немам пара, нисам могао да пробам резуректовање у храму, тако да то мора да чека док се не обогатим. За магијског лика ми је лако, ту поред Драгице имам још и младу и перспективну Елеутхеру, као и старог лисца Вилфридсона. Али другог лопова осим Мазнка немам, тако ћу морати да бришем неког од ликова да бих креирао новог лопова. Не бих да бришем самог Мазнка, јер он има најбоље могуће лоповске карактеристике (18 на луцк и агилити). Друга варијанта ми је да распродам неке квалитетније комаде оружја и од тога платим свештеницима за резуректујуће магије, али то не бих да радим јер ионако ми ратници већ млатарају са прилично дубиозним оружјем, што се јасно осјети у борбама. Много патим за Рејнором, који је имао максималну снагу, тринаести ниво и лонг сњорд +2, тако да су непријатељи, како би рекао Кари Пешић, сами скидали гаће чим га виде.

Обавио сам поново фамозну тучи на четвртом нивоу Визардрија. Повео сам Будимира, Тахиона, Чедија Османа, Мазнка, Драгицу и Вилфридсона. О борби немам много тога да кажем, јер је била увредљиво лака. Како сам изненадио противнике, први потез сам искористио да својим ратницима сатарем противничког нинџу. На преостале групе непријатеља сам кркнуо разноразне успављујуће-онемогућујуће магије, док је Драгица бацила маканито. Ту ме је РНГ погледао и добио сам неколико првих потеза, тако да су и остали непријатељи врло брзо послани у вјечна ловишта.

Сада сам добио кључ за лифт и од сада грајндујем на деветом нивоу. Добио сам и прстен смрти, који сам продао, и сада имам пара да купим било које оружје (с тим да оних најбољих нема у продаји него морају да се зараде кроз борбе). Ово значи да ћу врло брзо бити у прилици да покупим тијела чланова дружине који су посљедњи доживјели ТПК, па ћемо можда поново видјети Крадка у акцији, ако свештеници успију да га резуректују. На Рејнора ћемо морати још мало да сачекамо, јер су се он и Дино Мерлин упокојили на десетом нивоу, а тамо се још не усуђујем да идем.

Quote from: Brock Landers on 29-06-2018, 14:58:43
па ћемо можда поново видјети Крадка у акцији

:| :| :| :|
Lepe vesti za poslednji radni dan u nedelji  :lol:

Naravno, već smo konstatovali da je igranje orginalnog Wizardryja značajno izazovnije iskustvo od igranja završne trilogije, ali čitajući opis bitke na četvrtom nivou palo mi je na pamet da ima jedno mesto gde je orginalni Wizardry zapravo lakši. Mislim na korišćenje instant detah čini, koje su u trilogiji koju igram brojne, ali uglavnom bezvredne, jer po pravilu mogu da dođu glave samo sitnim živuljkama na koje ih nema smisla trošiti. Čini mi se da su te makanito i slične mađije u kecu znatno efikasnije i zahvalnije za upotrebu?

Хм, хм, тешко је рећи, али чини ми се да је то отприлике слично као овде. Маканито је масовна инстант деатх магија (уједно мислим и једина магија уз тилтоњаит која дјелује на све противничке групе истовремено) која је фантастична за велику већину ситуација са којима се тренутно сусрећем, првенствено за борбе са цреепинг коинима, али и за многе друге. Али... маканито убија само ликове који дишу и који имају мање од 40 (почетних, ако се не варам) хит поена. То је фантастично за скоро све врсте пристова и чаробњака који могу да се сретну у првој игри, пошто они генерално имају мање хит поена. Међутим, не функционише на јачим ратницима и разноразним животињама са великим бројем хит поена, као ни на разноразним немртвим и нематеријалним противницима, међу којима су најгори лајфстилери и најтсталкери, који једним ударцем скидају неколико искуствених нивоа. Значи, сума сумарум, феноменална магија за прву игру и претпостављам да је у њој кориснија него у завршној трилогији, али цијеним да јој употребна вриједност знатно опада у другој и трећој игри. С друге стране, чаробњак тринаестог нивоа добија tiltowait, још бољу магију која дјелује на све монструме без изузетка и скида им од 10 до 100 хит поена, што би барем у првој игри требало да је више него довољно за моментално окончање било које партије. Дакле с те стране ова игра је вјероватно лакша од каснијих, али уз цавеат да је главни негативац и сам чаробњак (врло) високог нивоа и да и он има ту магију :-)

Прве три спасилачке мисије прошле су са савршеним успјехом! Послао сам Будимира, Андија Рубљова, Чедија Османа, Драгицу и Вилфридсона на опасни девети ниво и успио да донесем тијела Крадка, Ротоа и Керема Гонлума. Приликом доношења Ротоа упао сам у гадну невољу на четвртом нивоу, одмах иза лифта, гдје ме је неочекивано сколила екипа састављена од 5 свештеница, 4 змаја и 3 драгонфлаја (змајобубе?). Кренуо сам храбро у борбу, али су ми одмах дрмнули монтино, који је онемогућио свим мојим ликовима да бацају магије, а како су ми ратници тотална канта, онда ми је остало само да јуначки побјегнем. Срећом, барем је бјежанија успјела. Е, у сваком случају, дивни свештеници из храма су предивно обавили посао (уз симболичну новчану надокнаду), тако да сада имам мало разнорврснију екипу на располагању и ова три симпатична јунака ће вјероватно већ у сљедећој борби да нађу своје мјесто у тиму, јер им је сигурно досадило излежавање у тамници у мртвом стању.

Ево најновијег ростера у Визардрију.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2Fdvm4ol.jpg&hash=903dc4149969ef48df22da044f2bc9a811c66302)

Нажалост, напустили су нас одлична чаробница Драгица (била је на прагу достизања десетог нивоа) и бишоп Тртимир, који су погинули у нападу неких злих чаробњака који су нас напали масовним магијама. И Керем Гонлум је погинуо приликом једног ранијег сусрета са неким гадним нинџама, али смо успјели да га вратимо у живот. Умјесто погинулих ликова креирао сам чаробницу под називом Вера Цруз (имена за чаробнице у посљедње вријеме узимам са мапе Тхе Спанисх Маина из игре Пиратес!, која тренутно почива на зиду испред мене (мапа, не игра)) и бишопа Дет Бисхоп, што је алузија на филм Делта Хеат, у коме Ентони Едвардс глуми детектива Бишопа.

Он д брајт сајд, докопали смо се тијела Милоша Бојанића и резуректовали га успјешно, тако да сад имамо још једног солидног лопова, овај је чак 12. ниво. Што је још љепше, Милош је уз себе имао блуе риббон (као и још покоји користан предмет), тако да сад имам три примјерка овог артикла, што ће рећи да чак и ако доживим два ТПК-а, нећу морати да понављам незгодну борбу на четвртом нивоу. Но у сваком случају, стварно ми не би пријало да доживим два ТПК-а, ионако патим за сваким изгубљеним карактером, нарочито чаробњачким.

Иначе, журим пред руду, али прочитао сам да у трећем Визардрију има једна много дивна ствар, наиме неки нивои су доступни само "добрим" дружинама, неки само "злим", а неки само неутралним, тако да вас игра буквално гони да креирате три различите дружине и ротирате их. Нисам сасвим сигуран, али мислим да би ово могао да буде први примјер утицаја алигнмента на доступност локација и квестова у некој РПГ игри. Додуше, ја никад ниједну игру нисам играо са евил карактерима, тако да ту имам одређене резервације, али свакако је и велико питање да ли ћу у току свог животног вијека стићи до трећег Визардрија.

Nema razloga za pesimizam, prema poslednjim izveštajima bi se reklo da ti sada već sasvim fino ide, druže Harvestere.


Šteta za Dragicu, ali ima li boljeg cilja za koji vredi dati (digitalni) život od višeg cilja?

Quote from: neomedjeni on 02-07-2018, 09:06:15
Nema razloga za pesimizam, prema poslednjim izveštajima bi se reklo da ti sada već sasvim fino ide, druže Harvestere.


Šteta za Dragicu, ali ima li boljeg cilja za koji vredi dati (digitalni) život od višeg cilja?

Тешко! Кад једном рокнемо Вердну, одаћемо јој дужно поштовање.

Аух, какав тужан дан, погинули су Рон Перлман, Тахион, Чеди Осман, Милош Бојанић, Вера Цруз и Елеутхера. Милош Бојанић и Елеутхера су заувијек изгубљени, ови остали су "само" мртви. Напала ме је врло гадна екипа од 5 чаробњака + 6 спирита + њзверни + РНГ који је био на страни противника, тако да су ме демолирали масовним магијама које иначе ја њима бацам.

Спасилачка мисија је била релативно катастрофална. Од четири лика чији су лешеви остали читави у дунгеону након посљедњег ТПК-а, лопурде у храму су успјеле да резуректују само Рона Перлмана. То значи да смо се поздравили са Чедијем Османом, Тахионом и Вером Цруз. Нови ликови су креирани умјесто њих, то ће бити видљиво у сљедећој верзији ростера. Успут напомињем да је мој самурај (тренутно на 9. нивоу) потпун крш и у мелее борби једва употребљив. Све карактеристике су му једноцифрене, укључујући и снагу, тако да и са добрим оружјем његови напади на непријатеље нису много опаснији од неке мало непристојније псовке. Дакле једино је добар за бацање катино магија, што некад стварно зна да буде од користи, али у дијеловима гдје је сва магија блокирана (има и таквих) боље је без њега.

Напомињем и да још увијек нисам прокљувио каква (иф ени) је разлика између чаробњака са интелигенцијом 18 и оног са нпр. 10, јер до сада апсолутно никакву разлику у брзини стицања магија и њиховој ефикасности нисам примијетио.

Koliko sam primetio igrajući kasnije igre, sa čarobnjakom koji ima int od 18 manje su šanse da prilikom bacanja magije čiji ti je uspeh vraški potreban čuješ razočaravajuće fzzzzzzzz, umesto zvuka neprijatelja koji se raspadaju na komade.


Često se dešava da prilikom bacanja čini koje zahtevaju više mane magovi sa slabijom inteligencijom ispale ćorak. Što u 99% slučajeva znači da sam najebo kad dođe red na protivnikov potez.

Завршио сам јуче УЛТИМА ИВ. Оно што сам пропустио да напишем раније јесте да сам лансирао Ц64 верзију и укључио сва могућа варања, тј. да сам одлучио да истрпим одређени лаг приликом помјерања ликова због значајно олакшаног кретања и борбе. Мејк ноу мистејк, чак и са свим могућим бесконачним магијама и варањима за кретање, игра уопште није једноставна. У нормалним околностима је, вјерујем, просто нехумана.
Ултима ИВ има масу одличних идеја, а о томе сам већ писао раније (као и сви остали који су писали о тој игри), али оно што је чини тешко игривом барем за данашњег човјека је много поменуто кретање, као и борбе, мада се то све своди на исту ствар. Наиме, у игри управљате екипом од максимално осам чланова (за посљедњи дунгеон, који је ОГРОМАН, морате да имате свих осам), при чему наравно нема миша, него се ликови селектују бројевима. Приликом кретања по мапи свијета олакшавајућа околност је што је видљив само вођа дружине (тј. ви), а отежавајућа што има гомила планина, шуметина и сл. чудеса гдје је кретање успорено, тако да морате да кликнете нпр. четири пута стрелицу да бисте се помјерили за једно поље. У дунгеонима је истраживање у првом лицу и то је наравно најзгодније, али приликом борбе пребацујемо се у птичју перспективу гдје морамо да управљамо сваким чланом појединачно. Најгоре је кад се борба заврши. Тада се не враћамо назад у прво лице, него прво морамо да изађемо из просторије. Значи узмете једног лика, искликћете на стрелице, дођете до излаза, онда изаберете другог, па трећег... и тако осам пута. Ово можда не изгледа страшно, али кад се понавља сваких двије-три минуте, може да доведе до озбиљног лудила. Поред тога, не смијем ни да замислим колика количина фармовања (јел се тако зове?) је потребна да се зараде паре да се купе све неопходне магије за посљедњи дунгеон. Ја сам играо са бесконачно магија и бацао сам искључиво најјаче магије, а и поред тога борбе су углавном биле прилично дуге.
Сад на реду није Ултима В, него први Бард'с Тале! с чијим играњем почињем сутра. Морам да одем до копирнице да ми одштампају мапу Скара Брае (није варање, та мапа долази иначе уз паковање), а дунгеоне ћу наравно сам да мапирам. Данас сам само бацио снеак пеек и видим да је игра доста тога покупила од Визардрија, али уз битну разлику да нема пермадеатха, тако да сам увјерен да ће у поређењу са Визардријем бити пјесма.

Са Бардс Тејлом сам и даље на почетном испитивању снага. Игра је преочигледно до крајности инспирисана Визардријем, али са додатком разноразних гудиза који значајно компликују почетак играња. Овде, као што је већ речено, можете слободно да се крећете кроз град (можда инспирисано Моријом?), при чему вас непрекидно салијећу салве монструма, тако да није нимало просто докопати се најближег храма или кафане или продавача оружја или Адвентурер'с Гуилда, тј. свега онога до чега се у Визардрију долазило кликом на једно дугме. Такође, потребно је темељно истражити град да би се уопште открили дунгеони које треба да походимо. Тек сам сад, након неколико дана (додуше спорадичног) играња дошао до некаквог винског подрума (у упутству се за то налази врло дискретан хинтић), али то је претпостављам само загријавање за праве дунгеоне, јер само упутство каже да од дунгеона прво треба да идем у некакву канализацију, па у некакве катакомбе, па у неки дворац. Али за сада појма немам гдје се све то налази.

Кретање у граду је полуконтинуално (тј. континуалан приказ кретања по пољима), док је у тамницама потезно, али и на једном и на другом мјесту вријеме иритантно тече чак и ако се не крећете. Срећом, овај проблем може да се ријеши притискањем паузе, а у борбе су свакако потезне, као што и треба да буду у било којој нормалној игри (чисто да видим да ли ико ово чита, јер ако чита извјесно би морала да буде нека реакција на ово хуљење).

Два техничка проблемчића која ми срећу кваре: Управо сам открио да, потпуно бизарно, из неког разлога кроз врата у тамници не може да се прође курсорским тастером за горе, који се иначе користи за кретање напријед, већ мора миш да се позиционира изнад врата е не би ли се појавила некаква стрелица за право и онда да се кликне мишем. Или сам ја глуп па не контам како се користе дугмад на тастатури, или је ово врло кретенска одлука која значајно успорава и онеудобљује играње. Други проблем је што текст приликом борбе пребрзо пролази, тако да није баш лако похватати шта се тачно дешава.

Бардс Тејл садржи много више класа од Визардрија, што чаробњачких што ових других. Чаробњачке имају четири (сорцерер, цонјурер, њизард и магициан) и још увијек нисам скроз провалио како се тачно и под којим условима врши мијењање класа (које је неопходно у каснијем току игре) и које су користи и недостаци промјене класе. Истина, и у Визардрију постоје специјалне класе, али већина њих је недоступна на самом почетку (а богме и до краја игре), док се овде уопште није лако снаћи у мору разноразних ратника, бардова, паладина, монкова, хунтера и њима сличних чудеса, тако да формирање дружине уопште није тривијално.

Из свега наведеног види се да Бардс Тејл није баш широкогруд према нестрпљивим љубитељима Визардрија, који би само да на брзину креирају дружину и одмах скоче у дунгеон да се млате с чудовиштима. Наравно, поред тих разлика постоје и сличности које све нас који играмо Визардри бацају на познат терен - атрибути који иду до 18, осам слотова за оружје и предмете, (углавном) потезно извођење, тамнице квадратног облика које морају да се мапирају поље по поље (овде су нивои величине 22х22) и наравно смртоносни непријатељи који доводе до огромне количине умирања већ од самог старта игре. 

Пошто сам тек почео да играм, још увијек врло слабо познајем како непријатеље тако и своју сопствену екипу, њихове способности, чаролије и слично, тако да су борбе и даље на неки начин пипање у мраку. У Визардрију чим набасам на групу непријатеља одмах имам слику како ће борба отприлике да прође, док ће овде ипак проћи још неко вријеме док дођем до тог нивоа уходаности. С друге стране, не вјерујем да ће ми за прелазак требати вишегодишње играње, пошто се овде излијетање из игре након погибије не сматра варањем, тако да то планирам обилато да користим. Наравно, има то своју цијену, пошто се тиме губи комплетан прогрес од посљедњег снимања, а снимање је иначе могуће само у Адвентурер'с Гуилду, тако да претпостављам да се и овде као у Визардрију заправо снимају само ликови а не и ситуација.

Quote from: Brock Landers on 16-09-2018, 22:51:36

борбе су свакако потезне, као што и треба да буду у било којој нормалној игри (чисто да видим да ли ико ово чита, јер ако чита извјесно би морала да буде нека реакција на ово хуљење).

Svete reči.  :lol:

Овај Бард'с Тале је потпуно нехумана игра. Играм више од мјесец дана и још нисам успио да се левелујем на други ниво ни са једним ликом. Будале су ставиле да треба неких 2000 (гиве ор таке) искуствених поена за прво левеловање, док противници разумне тежине које је могуће некако побиједити доносе по тридесетак поена. А док обавите тих тричавих шездесетак и кусур борби са тим "разумним" противницима, извјесно је да ће вас у међувремену дочекати неки непобједиви монструм и скењати комплетну дружину. Неком би могла да падне на памет сјајна идеја да поступи као у Визардрију и да обави једну или двије борбе па да се врати у дворац (у овом случају Адвентурер'с Гуилд), сними позицију и онда опет изађе да се бори, али таква процедура је овде узалудна јер ниједан магијски карактер првог нивоа не може да баца магије за лијечење, нити се магије обнављају у преноћишту, тако да се враћањем на то мјесто, осим снимања позиције, не добија ништа специјално. Постоје мјеста (храмови) гдје је могуће изљечење, али они тако папрено наплаћују своје услуге да је то отприлике као да штедите са професорском платом у Србији и од тога купите ферари.

Нема никакве сумње да су аутори ове игре били велики обожаваоци Визардрија и да су онда рекли један другом "Е, ајде да направимо нешто као Визардри, ал да буде још ненормалније и болесније". Што каже наш народ носталгично за компјутерске компоненте и друге справице "Некад се то правило да ТРАЈЕ", па изгледа да слично важи и за РПГ игре. У потпуности не видим како је ово могуће прећи без неких хиљаду сати играња.

Mislim da će i Harvesteru a i drugima biti interesantne donje tri epizode Retronauts podkasta pošto su u pitanju intervjui sa ljudima koji su kreirali neke od najbitnijih ranih kompjuterskih RPG-ova ikad. Sva tri sam lično preslušao i proverio da li su dovoljno kvalitetni za probirljivu sagitašku publiku, i mogu da posvedočim da su mi ulepšali mnoge samotne vožnje javnim prevozom u odlascima u Poresku upravu, Zavod za zaštitu spomenika i sekretarijat za saobraćaj.

Ovde je, dakle, intervju sa Robertom Woodeheadom, jednim od kokreatora Wizardryja, a koji je na serijalu sedeo do, ako se dobro sećam, četvrte igre. Fascinantna priča:
https://www.podcastone.com/episode/Retronauts-Episode-162-Wizardry---Podcast-Chat-of-the-Mad-Overlord

Dalje, ovde je intervju sa Richardom Garriottom, tvorcem Ultime, koga ne treba posebno predstavljati, mislim, ali čiji su intervjui uvek puni interesantnih podataka i anegdota:
https://www.podcastone.com/episode/Retronauts-Episode-156-Ultima-feat-Richard-Garriott

I onda ovde je intervju sa Michaelom Cranfordom, a koji je kreirao a zatim dizajnirao i programirao prva dva Bard's Tale naslova. Ovaj Harvesterov poslednji post me je podsetio da treba da linkujem ove epizode, pa, evo, to i činim:

https://www.podcastone.com/episode/Retronauts-Episode-165-The-Bards-Tale

Wow! Сјајна имена, хвала друже Мехо! Биће преслушано у најкраћем могућем року.

Ja i inače plaćam Retronauts mesečno, putem Patreona, da bih podržao njihov rad, ali oni se velikim delom bave japanskim delom medijuma, pa sam sebi stavio u amanet da ove tri epizode pomenem na Sagiti jer su interesantne i ovdašnjoj ekipi. A zaista su odlični intervjui sa mnogo detalja o ranoj  sceni programera-entuzijasta i ranoj industriji kućnih videoigara.

Понестаје ми епитета за описивање Бард'с Талеа. У најкраћем - Визардри је за ово некаква Сунђербоб занимација за најмлађе. Овакав ниво бруталности према играчу на самом почетку игре је до сада још незабиљежен и у данашњим играма би био апсолутно неприхватљив (што је МОЖДА и добра ствар за данашње игре). У Визардрију, као што сам написао, без много проблема можете након неколико сати да се излевелујете до седмог или осмог нивоа и имате сасвим прихватљиве чаробњаке и свештенике. Наравно, друга је ствар што игра сваких неколико недеља пошаље на вас непобједиве хорде монструма који вас убијају једним ударцем и упропасте вам сав труд. У Бард'с Тејлу, након много патње, тек СИНОЋ (и то након велике борбе и бјесомучног снимања позиције и многих погибија) сам успио да достигнем други ниво са тројицом ликова. Авај, олакшање коме сам се надао не само да није дошло, већ није ни на видику. Био сам свјестан (јер пише у упутству) да ће моји магијски ликови нове чаролије добити тек на трећем нивоу, али очекивао сам барем да им се разумно повећа количина магијских поена. Од тога ништа. Један је добио два магијска поена (стартовао са 28, чисто илустрације ради), други мислим да није добио ништа. На самом почетку игре то није проблем, јер ионако имам само јефтине (углавном бескорисне, бар за ову фазу игре) магије, али ако се тако настави, биће гадан проблем касније. Игра је многе гнусобе ископирала од Визардрије, па тако по свој прилици и левеловање. Додуше, ниједном лику се нису СМАЊИЛЕ карактеристике, али се практично нису ни повећале. Само по једна, углавном бескорисна (нпр. интелигенција за паладина, или срећа за чаробњака). При томе, мој паладин је добио само један додатни хит поен. Дакле, након левеловања имам заправо једнако неефикасну дружину, коју монструми могу да усмрте мало јачим дувањем у нашем смјеру. Изгледа да је једина стратегија на почетку да се јурца између адвентурер'с гуилда и најближег храма и да се све паре троше на лијечење, јер немамо хеалинг магије. Кранфорде, крме једно!

Quote from: Brock Landers on 21-10-2018, 12:26:05
Додуше, ниједном лику се нису СМАЊИЛЕ карактеристике, али се практично нису ни повећале.

Što kaže naš narod: "Hvala Bogu na malim uslugama"

Све примјерке Рогуеа сам избрисао са компјутера након посљедњег фејла. Обично кад сам у доброј ситуацији, па ме нешто изненада убије, патим и тугујем и кајем се што сам био непажљив, али због овог сад сам буквално умро изнутра. СВЕ сам урадио како треба, достигао 14 ниво и захваљујући суманутом мачу који сам имао, био сам непобједив упркос кршу од оклопа и релативно скромној снази. Наубијао сам се грифина и змајева за пет живота, али... умро сам од глади. Тј., прецизније, убио ме је фантом на 15. нивоу на повратку, али зато што сам се онесвијестио од глади јер више нисам имао хране. Онда сам фино избрисао све примјерке различитих верзија игре јер сам закључио да је то врло папанско и нефер смеће од игре. Знао сам да се предмети не појављују приликом пењања уз степенице, па сам зато неколико пута сишао на нижи ниво у потрази за храном, али све то није било довољно јер ми игра намјерно није дала довољно хране и поред тога ми је намјерно постављала изузетно компликоване лавиринте под нос да бих трошио што више хране у потрази за излазом. Е па нећеш више мајци, мислим да су ми сасвим довољне двије игре да ме злостављају.

 :cry: :cry: :cry:
Ali to mu je taj roguelike život (i smrt). Možda sad da pređeš na neki noviji roguelike? The Dungeons of Moria?

Quote from: Brock Landers on 21-10-2018, 12:26:05
Понестаје ми епитета за описивање Бард'с Талеа. У најкраћем - Визардри је за ово некаква Сунђербоб занимација за најмлађе.

Kupujem s narednim čekom od plate!!!!

Fun fact: Тек за други дио кажу да је тежак :-)

Мислим да не морам да напомињем да сам већ данас поново инсталирао Рогуе и већ у првој партији сам поново успио да дођем до амулета и имао сасвим добру ситуацију (слабији мач и нижи искуствени ниво него прошли пут, али зато много бољи оклоп, неколико одличних штапова и, што је најбитније, солидну количину хране и прстен спорог варења), али онда ме је рокнула медуза. Иако смо били у мелее борби у којој би требало да сам јачи од ње, мало сам потцијенио количину штете коју она може да нанесе, тако да ме је усмртила једним неочекивано јаким ударцем (да сам био спреман на то, употријебио бих други метод борбе). Какав сам ја патетичан изговор за људско биће...

Quote from: Meho Krljic on 22-10-2018, 08:47:26
:cry: :cry: :cry:
Ali to mu je taj roguelike život (i smrt). Možda sad da pređeš na neki noviji roguelike? The Dungeons of Moria?

А кај је то? Има ли везе са старом Моријом?
Иначе, сад док пишем овај пост, одједном ми се активирало неко чудо за исправљање граматике и исподвлачило црвеном неке ријечи и ја контам "У, јбт, ЗМАЈ!" (јер у Рогуеу кад змај баца пламен, то је означено црвеним линијама). Контам да је можда ипак вријеме за паузу...

Управо се десио историјски тренутак, који ће ући у историју, барем када је моје играње у питању, наиме успио сам коначно да завршим проклети РОГУЕ. Дефинитивно не знате шта је олакшање док тог пасјег скота не скинете с врата након скоро двије године свакодневног вишесатног играња.

Елем, верзија коју сам завршио је она коју сам и играо на почетку (и послије алтернирао са једном другом која се незнатно разликује) и за њу се испоставило да ипак и на повратку горе повремено дарује играчу понеки итем. Међутим, мени у овој партији то није било од значаја, јер сам још раније нашао прстен спорог варења и био довољно јак да могу са већином непријатеља да се обрачунам и без разноразних магичних помагала, само уз помоћ прецизно одмјереног бектрекинга зарад допуне енергије у току борбе.

Кључ успјеха у овој партији може да се подијели на два поткључа. Прво, са оволиким играчким стажом моје искуство је неминовно морало да узнапредује довољно да у сваком тренутку могу доста прецизно да процијеним у коликој се тачно опасности налазим и шта је најбољи поступак у датом тренутку имајући у виду магичне предмете којима располажем (или недостатак истих) и конфигурацију терена. Поред тога, одлука коју сам донио прије неколико дана, а то је да коначно престанем да паничим и брзоплетујем дефинитивно је уродила плодом. У неколико ситуација (првенствено везаних за незаобилазне медузе, сјеме им се затрло) дефинитивно бих изгубио главу да су искрсле у ранијим партијама.

Друго, наравно, у овој игри сте онолико добри колико вам игра допусти. Овде сам имао солидан али не и спектакуларан оклоп (класа 8). Тј. имао сам неколико оклопа сличних карактеристика и онда сам их наизмјенично користио на нивоима док су акватори још увијек активни, а онда сам ногирао све осим најјачег и то је био тај. Такође сам имао прилично добро, али не и спектакуларно оружје - дворучни мач двапут појачан (једном је већ био појачан кад сам га нашао и ја сам га појачао једном, дакле у цијелој партији нашао сам само један скрол за појачавање оружја). Додатни хит поени које ми је игра даровала приликом левеловања су били лијепи, али не и спектакуларни. Био сам на крају петнаести ниво (Визард) а имао свега нешто преко осамдесет хит поена. Рачунајте да се при сваком левеловању добија од 1 до 10 поена. Додуше, ваља признати и да су ме вампири клепили неколико пута, али исто тако сам и добио нешто хит поена преко напитака. Ако има љепоте у овој игри, то је у томе што ће вам у свакој партији нешто узети а нешто поклонити. Рецимо у једној од претходних партија имао сам потпуну звијер од оружја, мач ојачан мислим шест или седам минута, али ме је унередио уклети оклоп који никако нисам могао да скинем, јер у цијелој игри нисам нашао ниједан скрол за уклањање проклетства нити за појачавање оклопа (што аутоматски скида проклетство). Е, оно чиме ме је игра свесрдно почастила у овој партији је снага. Креће се са снагом 16, ја сам добио толико напитака да је нагурам на 23, што доноси сву силу бонуса за прецизност и снагу. То не значи да су они најгори непријатељи постали шетња кроз парк, већ само да су били нешто мање смртоносни. Такође сам добио гомилу квалитетних штапова, али они су углавном остали неискориштени, јер их нисам на вријеме идентификовао (два скрола за идентификацију сам потрошио на самом почетку да идентификујем два мача, да видим који је бољи. У овој игри тако нешто је ужасан потез, али нисам могао да одолим. Срећом, ова неопрезност ме није коштала живота). И наравно, оно без чега је игру врло тешко до немогуће завршити, прстен спорог варења и солидна количина хране, што ми је омогућило да не морам никуд да јурцам. Генерално, ово пружа могућност да брутално тролујете јаке непријатеље у лавиринтима, али у овој партији сам само спорадично имао прилику за тако нешто. Оно за шта је прстен био есенцијалан је да не почнем да падам у очај кад игра почне да ми баца компликоване нивое пред ноге на повратку, кад је однос снага такав да су сви непријатељи потпуно ирелевантни и да ти је само стало да што прије нађеш излаз, а њега ни од корова, или кад пропаднем кроз замку и одлетим на виши ниво. То ми се десило и сада, и то у најгорем могућем тренутку, кад сам се у повратку са 16. срољао на 17. ниво, онда сам помислио "О, не, зар опет? :-( :-( " зато што се од седамнаестог нивоа појављују грифини, те сам био сигуран да ми је то знак с неба да ћу опет негдје да погинем. У том тренутку сам био довољно јак да бих уз ситнији бектрекинг успио без већих проблема да се обрачунам с било којим грифином, али увијек постоји опасност да се иза леђа појави други непријатељ и онда збогом животе. Срећом, након тог пада ипак сам врло брзо успио да се вратим на 16. ниво и након тога није било проблема.

Ово је један од најљепших тренутака моје играчке каријере. Неко би можда осјетио одређену празнину кад након толиког времена заврши неку игру, али тога бар тренутно апсолутно нема, јер сам једва дочекао да је се отарасим. Ону огромну количину времена коју сам дневно трошио на њу, сад могу да искористим за нешто друго.

 :shock:

Pa... šta reći nego - herojski!!!!!!!!!!

Mislim, ove igre se i ne prave da bi se završavale, to je maltene samo... mogućnost. Svaka čast.

cestitamo!

 xdrinka xdrinka xdrinka

Sagita je ponosna!  :|

Хвала! :-) Јеееееееееееееееееееееее! :-) :-) :-)

Сљедећи мајлстон ми је да у Бард'с Тејлу излевелујем чаробњаке до трећег нивоа!

Čestitamo!

Čestitke :)


Sent from my iPhone 7

фала богу!

Одустајем од Визардија, тј. барем од ДОС верзије. Да сам био паметан, урадио бих ово прије годину и по. У суштини, помирио сам се са пермадеатхом и са ужасним левеловањем и потпуно нехуманим непријатељима који могу у року од 3 и по секунде да ТПК-ују екипу коју си грајндовао мјесецима... али уби ме у појам што су квалитетна оружја тако ријетка и што се онда моји јадни ратници злопате док се противници размножавају.
Додуше, у другим верзијама је са лоотом вјероватно исто, али барем кажу да је левеловање нормалније, тако да ћу можда успјети да направим неку од специјалних класа, што је у ДОС верзији скоро и теоретски немогуће. Јавим вам резултате. Сад се спремам да тестирам оригиналну, Аппле ИИ верзију, само прво морам да видим да ли функционише трансфер ликова кроз игре, јер без тога нема смисла ни започињати.

Оооокеј, након мало гњављења са емулатором, успио сам да инсталирам и покренем игру. Пренос карактера је заправо прилично једноставан и по свој прилици функционише. Негативне стране су све техничке природе. Прво, или сам ја глуп или је овај АпплеЊин немогуће растегнути преко цијелог екрана, тако да морам да бечим очи у минијатурни квадратић у средини. Сама игра је прилично неудобна за играње, мислим да је довољно да кажем да приликом избора дружине немате мени из којег ћете да проберете кога ћете да ставите у екипу, него сва имена морате да куцате ручно. Такође, опција "поол голд" не постоји и сл.
Колико сам примијетио, изгледа да је број икс пеа неопходних за напредовање много већи него у ДОС верзији, бар за неке класе. Поред тога, овде игра на самом почетку шаље много многобројније непријатељске екипе на вас, тако да је преживљавање још немогућије него у ДОС верзији. Самим тим, почетак игре је очигледно мноооого тежи. С друге стране, једини покушај резуректовања покојника у храму завршио се успјешно, тако да ћу се усудити да се понадам да су ови свештеници нешто ефикаснији од оних досовских.
Коначно, оно најбитније, приче о левеловању су по свој прилици сасвим тачне. Успио сам да излевелујем неколико ликова и заиста, иако се понекад деси да понека карактеристика опадне, мнооооого чешћи је случај да се повећа, тако да би се рекло да је у овој верзији могуће направити и неку од јачих специјалних класа. Видјећемо још.
Ех, да, заборавих да кажем да и на управљање треба привикавања - не управља се курсорским тастерима, него са Њ-А-Д, при чему треба притиснути "К" кад се дође до врата, умјесто да се једноставно прође кроз њих. Дакле, сигурно је да ћу неко вријеме провести у жаљењу за удобношћу ДОС верзије, али ова је ипак знатно нормалнија за играње.

Ovo je stvarno zaslužilo podkast ili jutub serijal.

Управо сам бацио поглед и на мануал за оригиналну верзију и иако је сличан оном који сам до сада користио (из Њизардрз Арцхивес), има доста ствари које су јасније објашњене! С друге стране, понешто је изостављено (нпр. тачне вриједности карактеристика неопходне за промјену класе), али то има у другом мануалу :-)

https://www.filfre.net/2012/03/the-roots-of-sir-tech/


Literatura sa odmora. U pojedinim momentima sam se pitao da čovek ne izmišlja priču.

Бацићемо поглед! То је одличан блог.

Елем, након неколико дана играња оригиналне верзије Визардрија мислим да могу слободно да констатујем да је у питању практично потпуно друга игра. Скриншотове ћу поставити неки од сљедећих дана, чисто да видите да може да буде мање гламурозно чак и од онога што сам већ постављао. У сваком случају, рекао бих да је ово знатно цивилизованија игра, ин фацт има се утисак да су Вудхед и Гринберг заправо направили релативно нормалну игру, а да је онда ДОС верзију неко темељно унаказио и створио онај инфамозни неред који ме је унесрећио током претходне двије године.

Неке од разлика које сам открио би биле сљедеће:

Прво, очигледно, левеловање. Заиста, иако је могуће да карактеристике опадну приликом левеловања, много чешће се дешава да порасту, тако да на седмом или осмом нивоу већ имам врло солидно развијене ликове, чак и ако при њиховом креирању нисам био почашћен великим бројем бонус поена.

Друго, оживљавање. Суре еноугх, имао сам и након овог новог почетка сасвим солидну количину смрти и ТПК-ова (али напомињем да овог пута углавном нису били посљедица брзоплетости већ испипавања терена и неких неочекиваних разлика у односу на верзију на коју сам навикао), међутим добри свештеници у храму су скоро све ликове успјели да ми оживе. Ин фацт, само један лик се неповратно упокојио, што је по мојој некој процјени успјешност од дебело преко 90% (у ДОС верзији ако је 40%, стријељајте ме). Напомињем успут да је велика смијурија кад неко Бард'с Тале назове тежом игром од Визардрија - а тамо је проценат успјешности оживљавања 100%. Још нисам развио довољно развијеног свештеника да може сам да баца оживљавајуће магије, али вјерујем да ће и он имати бољи проценат успјешности од свог парњака из ДОС верзије (што није тешко, и моја покојна баба би имала већи проценат успјешности од њега). Према томе, сад не морам да плачем и лупам главом о зид сваки пут кад ми неко рикне. Истина, оживљавање долази по цијену старења лика за двије године, али мислим да то није толико страшно.


Треће, статистике. Једна од ствари које су ме доводиле до лудила у ДОС верзији је нејасан смисао статистика и њихова наизглед потпуна бескорисност. Истина, могло је да се примијети да ратник са снагом 18 удара боље од оног са снагом 10, али већина осталог је изгледала потпуно насумична. Нпр. редослијед потеза се одређивао потпуно насумично и није изгледало као да има било какве везе са агилношћу или неким другим атрибутом чланова моје дружине. IQ и Piety су карактеристике које, по упутству, наводно утичу на способност бацања магија и отпорност на њих, али није постојала апсолутно никаква разлика у бацању магија између свештеника са пајетијем 9 и оног са 18, слично и за чаробњака. О отпорности да и не причам, све је било потпуно исто без обзира колике биле карактеристике ликова или који им је ниво искуства. У овој верзији у упутству је наглашено да агилност утиче да редослијед ударања и то изгледа тачно. Иако не могу да кажем да нпр. моја чаробница са агилношћу 17 увијек има потез прије патуљка са агилношћу 7, примијетио сам да генерално имам повољнији распоред ако су ми ликови агилнији. Такође ми се чини, можда се варам али ми се чини, да моје чаробнице својим масовним магијама наносе више штете ако имају бољи ај кју или искуствени ниво.


Четврто, лопов. Примијетио сам да су ми лопови мноооооого ефикаснији у идентификовању замки и отварању ковчега. Нећу ни да започињем причу о томе колико пута ме је у ДОС верзији лош лопов коштао смрти комплетне дружине.


Пето, магије. Разлике су овде оооооооооооооогромне. Наиме, нећете вјеровати, моји ликови посједују одређену отпорност на неке од магија (!). Што би прост народ реко, изневјеровао сам кад су на другом нивоу злокобни крипинг коини почели да дишу на мене, а моји ликови остали неоштећени! Или кад ми противнички гас цлоуд или чаробњак баци катино, а комплетна екипа ми остане будна. И иако сам се сретао неколико пута са разним нинџама, бушвакерима, пацовима и сличним креатурама које у ДОС верзији могу да убију лика једним потезом, то ми се за сада овде није десило. Океј, не могу рећи да је узорак превелики, али изгледа да искуствени ниво ипак има неки утицај. Мислим да не морам да описујем осјећај који имате кад вашег ратника дванаестог нивоа, којег сте развијали пет мјесеци, онако успут једним потезом на почетку мапе рокне неки убоги нинџа првог нивоа. Везано за ово, у ДОС верзији је армоур цласс по свој прилици био ирелевантан, тј. примали сте исту количину штете без обзира какав оклоп носите. За сада нисам још провјерио да ли то важи и овде, јер и даље сам на најслабијем оклопу.


Наравно, ово за магије функционише и у другом смјеру. Оно што ме је највише погодило је немогућност експлоатације катино магије (успављивање). Мој стил борбе је увијек био прилично једноличан - скоро увијек у првом кругу чаробници и бишопу наредим да баце катино на све живо и онда кад се број стојећих противника мало смањи гледам шта даље. Међутим, у упутству пише да се катино магија односи само на живе хуманоидне противнике, али у ДОС верзији она је функционисала на свему - на костурима, слајмовима, нинџама, пацовима, међедима и сл. Овде се (нажалост) држе упутства, тако да је већина креатура имуна на ту магију, што значи да ћу морати да ангажујем приста да баца одговарајућу манифо магију (исти ефекат, али шире поље примјене), што му наравно ускраћује могућност да нпр. излијечи некога или да баци монтино (блокирање магије) и сл, што отвара потпуно нове стратешке проблеме. Срећом, махалито, лахалито и сл. функционишу као у пјесми. Е сад, један проблем за који још не знам да ли је баг или феатуре је што смо бар на прва два нивоа (дунгеона, не искуства) и противници и ја скоро потпуно имуни на успављујуће магије (!). Дакле, ја могу до сутра да бацам и манифо и катино, тек понекад успијем неког да успавам. С друге стране, противници су још гори, тј. имају још мањи проценат успјешности успављивања мене. Ово ме малчице брине, јер ако не успијевам да успавам убоге свештенике првог нивоа, а шта ли ће се тек десити кад наиђем на њихове парњаке осмог или деветог нивоа? Истина, и моји ликови ће до тада још мало напредовати, али ликови са магијама су већ шести или седми ниво, тако да бих очекивао да могу да се обрачунају са знатно слабијим креатурама. Но, о овоме ће бити још ријечи кад још мало узнапредујем.

Чини ми се и да ова верзија шаље знатно више противника на мене у рандом енцоунтерима, нарочито кад сам истрошен и измлаћен и кад се враћам у дворац. Али и у просторијама резервисаним за борбу изгледа да су противничке екипе много теже почевши од трећег нивоа (дунгеона). Раније сам ишао на трећи ниво да грајндујем чим ми чаробница заради прву махалито магију, али то ми је овде донијело два ТПК-а, тако да сад ипак чекам да добије још јаче магије.

Коначно, сналажење је овде знатно теже јер нема апсолутно никаквих видљивих ознака на поду, тако да је кориштење магије за одређивање локације практично неопходно. Ни у ДОС верзији неке рупе нису означене, али бар јесу степенице и неки рандом натписи преко којих човјек може да се оријентише. Иако рецимо мапу трећег нивоа знам практично напамет, десило ми се неколико пута да залутам и да изгинем упадајући у разноразне рупчаге.

Ах, дивно! Солидно сам грајндовао и направио довољно добре ликове да сиђем на девети ниво. Чак сам имао чаробницу са феноменалним хит поенима (61!), што значи да може да издржи комотно двије или три туре противничких масовних офанзивних магија.
Нажалост, по традицији сам набасао на екипу чаробњака која ме је изненадила, а како у овој Аппле ИИ верзији можете да бацате магије чак и у првом потезу приликом изненађивања противника, онда не чуди што сам се упокојио прије него што сам стигао и да им опсујем матер. Озбиљно размишљам да почнем да варам. У овој верзији је то толико једноставно да је врло примамљиво - наиме довољно је након погибије затворити емулатор и игра ће запамтити стање какво је било прије одласка у експедицију. Овакав потез је у Бард'с Тејлу "дозвољен" (наведен у упутству као легитимна варијанта за спас од погибије), али у Визардрију је доводио до кварења диска. Сад покушавам да изграјндујем спасилачку екипу која ће отићи по лешеве ових доле, а ако и они набасају на чаробњаке онда прелазим на варање, е не бих ли до краја свог живота евентуално одиграо још неку игру осим Визардрија.

Аух, каква грешка. Глупа игра је ипак уписала промјене одмах након погибије "спасилачке" екипе. Много сам се зезнуо, требало је да изађем из игре прије краја борбе. Ово је довиђења за Визардри до неке друге прилике, саћу лијепо да чекам да Бард'с Тејл трилогија улети на какав попуст на ГОГ-у, па ћу то да играм као сљедећи РПГ.

 :cry:

Ne praštaju te stare igre.

Ова игра очигледно у свакој верзији има гадних проблема са балансом. У овој Аппле ИИ верзији моја омиљена магија КАТИНО је потпуно бескорисна, јер осим неколико мизерних створења на прва два нивоа сви остали су скоро потпуно имуни на њу. За МАНИФО важи потпуно исто. Самим тим, мој бишоп је потпуно бескористан у борби, јер на већим нивоима катино је једина иоле корисна магија коју има. Такође, и самурај, којег сам на једвите јаде некако направио, је потпуно бескористан, јер и он има само магије нижег нивоа, а мању снагу и хит поене од обичног ратника.

Quote from: Doomdark on 01-04-2019, 21:27:53
Ово је довиђења за Визардри до неке друге прилике,

:cry: :cry: :cry:


Stvarno se nadam da igranje Wizardry trilogije (W6-W8) relativno brzo stiže na red kod tebe, druže Harvi. Mislim da ćeš sa tim igrama mnogo manje patiti, a znatno više uživati. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog uvek dostupne sejv opcije.

Док се код нас не уведе некакав психолог за одвикавање од видео игара, мораћу сам да се сналазим. Наиме, прошли пут кад сам обећао да сам коначно одустао од те проклете игре ипак нисам то урадио. Испоставило се, наиме, да је из неког разлога након мог посљедњег rage quita остао један жив карактер. Прије тога, наиме, сјетићете се да ми је погинула једна екипа на деветом нивоу, па сам послао спасилачку екипу која је такође погинула. Трећу спасилачку екипу нисам могао да пошаљем јер нисам имао више пропусница за лифт, па сам сљедећу екипу послао у грајндовање на трећи ниво. Гдје је погинула. И онда ми је остао један лик или два и њих сам послао у самоубилачку мисију купљења лешева треће екипе са трећег нивоа. За дивно чудо, успјели су да дођу до лешева, али су негдје на трећем нивоу и они изгинули. Или сам бар тако мислио.
Но, испоставило се да сам имао једног живог бишопа. Не знам да ли сам успио некако да забагујем игру или је лик био регуларно жив а ја заборавио на њега. Било како било, сада сам њега послао на трећи ниво по лешеве и захваљујући повољном положају лешева успио је да дође до њих и донесе их до дворца. Онда сам га неко вријеме слао у соло мисије на први ниво да скупља паре и онда сам успјешно резуректовао лопова, па сам онда тај двочлани тим слао на други ниво по још пара и након неког времена успио сам да саставим нову шесточлану екипу, која додуше није била баш регуларна (умјесто два ратника, приста, лопова, чаробнице и бишопа имао сам ратника, лопова, чаробницу и три бишопа), али процијенио сам да са њом може да се оде у чувени окршај на четвртом нивоу (ТМ) по блуе риббон, тј. по пропусницу за лифт. Тај окршај је другачији од оног из ДОС верзије, али сад сам превише депресиван да видим било какву поенту у описивању тих разлика. Елем, мало сам грајндовао ту екипу и накупио солидних чаролија (касније ће се испоставити да сам потпуно превидио да у дворцу имам још једну мртву чаробницу коју сам могао да покушам да резуректујем, што би ми значајно ојачало екипу). И тако након неког времена процијеним ја да је вријеме да идем на четврти ниво и одем тамо и успијем некако да побиједим у борби, али проклети нинџа ми сингл-хендидли убије комплетан први ред екипе својим критикал хитовима, што ће рећи ратника, лопова и једног бишопа. Томе је дјелимично крива моја неопјевана глупост и деконцентрација јер сам у наступу потпуног безумља заборавио да одмах у првом кругу бацим маканито, који би у најмању руку елиминисао непријатељске чаробњаке и онда не бих морао да се гњавим са њима и могао бих да се сконцентришем на нинџу. Било како било, дочепам се ја некако тог блуе риббона и кренем назад у дворац да видам ране. И како то обично бива, на путу ме дочекају некакви гаргојли, а ја сам већ потрошио све квалитетне магије, тако да ми је остало само да помрем.
Таква је била моја погибија. Е сад, разлика овог у односу на моја претходна "одустајања" је што сам се сад довољно изнервирао да обришем са хард диска све што има везе са проклетим Визардријем, што ће рећи све верзије игре (а било их је охохо), упутства и снимљене позиције, као и моје текстуалне фајлове у које сам из забаве водио евиденцију о свим ликовима које сам имао. Оно што је још увијек ту је одштампано упутство из Њизардри Арцхивес колекције, блокче са мапама и шести, седми и осми дио серијала на мом ГОГ налогу. Ово прво двоје може лако да се спали (блокче садржи још и неке податке о Рогуеу и првих неколико Ултима), али не знам могу ли некако да се ријешим игара из свог ГОГ налога. Вјероватно морам да контактирам администрацију. Нећу ни да ми враћају паре, само да ми одузму те проклете игре. Можда да их неком поклоним, али под условом да нестану из моје колекције.

Све ово наравно не значи да за два дана нећу опет почети са мазохизмом, али сад сам себи барем малчице закомпликовао посао око тога. Надам се да ће ме проћи било каква воља кад се сјетим да бих поново морао да скидам РОМове и емулатор. Мада сам сад више заокупљен размишљањима како да Гринбергу и Вудхеду донесем смрт. Знам да ово друго ђубре сад живи негдје у Јапану, надам се да ће нуклеарна електрана да му експлодира у дневној соби.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F2ch6i4x.jpg&hash=d5c002729e749ffc9beebf97e395011f57547369)


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2Fjz8tcn.png&hash=6dd1c716f18e7590adb77cfa15e42c45ea8b1ad8)


Прешао сам Визардри. Знам да ми нећете вјеровати, ал ето десило се. Наравно, није то невјероватно због тога што сам обећао да више никад нећу играти ту глупу игру, јер сам познат по кршењу обећања, већ наравно због моје хроничне неспособности.


Елем, шта се десило? Наравно, игру сам наставио да играм одмах након претходног поста, с тим да сам поново преровио нет у потрази за неком другом верзијом различитом од оних које сам раније играо. И тако набасам на верзију за некакав ПЦ-88 или нешто слично што ваљда постоји / постојало је само у Јапану и скинуо сам емулатор, који је на јапанском и игру која је такође на јапанском, али срећом има и опцију да се игра на енглеском. У сваком случају, техничке ствари на страну, емулатор сам успјешно покренуо, снашао се са језиком и подешавањима и бацио се у анализу ове јапанске верзије игре.


И, срећним сплетом околности, испоставило се да је игра буквално савршено скројена за моју неспособност, тј. да комбинује неке од љепших карактеристика других верзија, с тим да има неке своје мушице, о којима ћемо нешто рећи врло брзо. Наиме, у овој верзији менији су удобни као у ПЦ верзији, али за разлику од ње левеловање је нормално (тј. карактеристике се углавном повећавају), тако да сам успио да добијем неколико ликова напреднијих класа (мада, игром случаја, нико од њих није учествовао у завршавању игре). Такође, пермадеатх није толико језив као у ПЦ верзији јер добри свештеници у храму посао резуректовања обављају са фантастичном успјешношћу (процјењујем негдје око 95%). Коначно, приликом изненађивања противника нема бацања магија у првом потезу (сјетићете се да ме је то убило у мом претходном покушају у Аппле ИИ верзији), тако да је ипак смањена беспомоћност у коју може да се упадне у појединим тренуцима при завршници игре. Наравно, ово ништа не важи за поисон гианте, који не бацају магије него дишу отров, тако да набасавање на њих у 95% случајева значи чисту смрт ако их је више од двојице, под условом да не успијете да побјегнете, али (опет, срећом) у овој верзији је бјежање доста успјешно, нарочито ако имате ликове вишег нивоа.


Е сад, онај квирк који сам споменуо раније: Замке су у овој игри апсолутно смртоносне и то а-псо-лу-тно. У верзијама које сам раније играо снага замки расте са повећањем нивоа дунгеона, али овде су по свој прилици све на максималној снази од првог нивоа. Тако, у другим верзијама ако ваш лопов омане приликом демонтирања, рецимо, цроссбоњ болта на првом нивоу, није толико страшно, јер ће изгубити само 2 или 3 хеалтх поена. Међутим, у овој верзији та замка инстант убија, тј. бар колико сам успио да провалим, одузима барем неколико десетина поена, тако да можете имати колко хоћете јаког лика, зезне ли демонтирање замке, покојни је. Не морам ни да причам шта онда чине експлодирајуће кутије, које наносе штету цијелој дружини. Поред тога, отров је такође апсолутно смртоносан. У осталим верзијама кад сте отровани (примјера ради од отровне игле приликом размонтирања неке замке, или вас уједе неко отровно створење), губите по један ХП сваких неколико потеза (осим у борби), при чему је губитак све мањи што је већи ниво вашег лика. У овој верзији, пак, без обзира на снагу лика, губите један поен по ПОЉУ (!), тако да ако сте бар мало одмакли из дворишта, нема вам спаса, све док ваш прист не добије латумофис магију која укида отров, али на то ћете се начекати. Због свега тога врло често сам одустајао и од покушаја демонтирања замки. Чим видим цроссбоњ болт или експлодинг бокс, бјежим ко опарен. Ех, да, још један ствар - једна од замки је и телепорт, који кад се активира шаље дружину на насумичну локацију. Телепорти на првих 9 нивоа су ок, на деветом нивоу чак могу врло лијепо да пошаљу дружину на први ниво, пред сам улаз у дворац. Али на десетом нивоу може да се деси да вас телепорт пошаље ван мапе и у том случају читава екипа је неповратно изгубљена. То ми се десило двапут прије него што сам и телепорт на десетом нивоу ставио на листу замки од којих бјежим ко ђаво од крста. У сваком случају, из овога се види да је почетак ове верзије далеко тежи од свих осталих, тако да се питам како је ико коме је ово била прва одиграна верзија могао да издржи дуже од пола сата уз игру. Ја сам знао да ће касније постати лакше кад ликови ојачају и кад добијем потребне магије, тако да сам истрпио гомилу изгубљених ликова на глупим отровним стрелицама и сличне ствари.


И ондак сам грајндовао, грајндовао и грајндовао, изгубио неколико суперјаких екипа у телепортима (укључујући и једну са лордом и самурајем), онда опет грајндовао и грајндовао и прије неколико дана саставио екипу са 5 чланова 13. нивоа (само бишоп је био десети или једанаести) и закључивши да сам довољно јак да се обрачунам са врховним ђубретом спустим се на десети ниво, дођем до његове јазбине спреман за борбу с њим и његовим вампирским хенчменима и они ме изненаде и упропасте начисто прије него што сам стигао да кажем "ах". У том тренутку сам још једном разматрао одустајање од цијелог подухвата и отишао на спавање, али онда ми се током ноћи посложило у глави да није у реду да одустајем од неке игре већ након двије и по године играња само зато што немам никакве шансе да је пређем. Онда сам опет грајндовао и саставио екипу у којој су скоро сви били барем 14. ниво (а људски ратник чак 16.), без напредних класа, али са чаробницом која може да баца хаман и махаман (то су магије помоћу којих, у замјену за један искуствени ниво, добијате помоћ директно од богова).


Дакле, након неколико неуспјешних покушаја успио сам да дођем до Верднине канцеларије и он ме је дочекао са једним вампирским лордом и двојицом обичних вампира. Овог пута нико никог није успио да изненади, тако да сам одлучио да одмах дејствујем на самог чаробњака и да претрпим штету коју ће вампири неминовно да ми направе. Напао сам га ратницима и лоповом (у овој верзији игре углавном сам лопова држао на трећем мјесту умјесто свештеника, тако да сам имао мало слабије мелее нападе, али сам ослободио приеста да баца магије), прист је бацио маликто (супермагија која растура све групе монструма, на коју срећом чаробњаци и вампири нису имуни, за разлику од дивова и демона), чаробница махаман, а бишоп није имао шта да ради него да проба да диспелује вампирског лорда. Кликнуо сам ентер и сулудом срећом (или интервенцијом виших сила) десило се да моја чаробница дође на ред прије Вердне (иначе овај пост сад вјероватно не бисте читали), тако да се преда мном појавио избор неких опција, укључујући и утишавање противника, тј. онемогућавање бацања магија. Наравно, изабрао сам то (резуректовање мртвих и лијечење дружине ми у том тренутку очигледно нису требали). Вампири су наравно одмах скркали мог патуљачког ратника и лопова, срозали их за неких 4 нивоа, бишоп није успио да диспелује вампирског лорда, али је прист направио доста штете својим маликтом (мислим да је чак одмах убио једног вампира), ратници су осакатили чаробњака, а како он сиромах није више могао да баца магије, партија је тад практично била готова. У сљедећем кругу прист је поново бацио маликто, који је поново био девастирајући, чаробница је безвезе потрошила свој потез магијом на коју је вампирски лорд био отпоран, више се и не сјећам шта је радио бишоп, у сваком случају врло брзо од вампира није остало ништа, преживио је само чаробњак који је био, што би рекао агент Смит, unable to... speak! Неколико мелее напада касније и и он се упокојио, тако да сам добио амулет. Ту игри није био крај, пошто из просторије у којој се борба одвија нема излаза, него морате да се телепортујете, дакле или да чаробница баци малор или да се искористи амулет. Ја сам одлучио да се не петљам тим сатанским стварима, па сам рекао чаробници да баци малор (телепорт), с тим да је то помало загуљено јер магије за одређивање позиције на десном нивоу не раде, а малор је магија у којој су координате за телепорт релативне у односу на позицију дружине. Срећом, моје беспријекорно мапирање из ранијих фаза играња игре открило је да је седми ниво диван, тј. комплетан је испуњен ходницима, без камена у који бих могао да се телепортујем и убијем тиме комплетну дружину. Тако сам као координате за телепорт укуцао само три спрата више, онда се догегао до првог лифта, отишао до дворца и ноћној мори је ту крај, бар за сада. Још не знам да ли ћу сљедећу игру почети одмах или ћу да се одмарам уз нешто друго, о том ћете бити информисани наредних дана.

Lepo, lepo, čestitam. Jedno poglavlje u tvojoj igračkoj putešestviji je konačno završeno.

 :| :|  Velike čestitke!!!!!!!

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!


Konačno!!!!!!!


Sad preko vikenda mogu na miru da ponovo iščitam celu sagu od prvog do poslednjeg posta.  :lol:

Са тачно нула дана паузе прелазим на играње Визардри  сценарија бр. 2 под називом Книгхт оф Диамондс, који ћу да играм паралелно са Тхе Лордс оф Миднигхт. Што каже наш народ, гвожђе се кује док је вруће.

Синоћ сам само тестирао игру и ево неколико прелиминарних напомена.
1) Заиста, у игри не постоји опција креирања ликова, а ова верзија чак не садржи ни генеричку предефинисану дружину, тако да је импортовање ликова из првог Визардрија апсолутно неопходно.
2) Срећом, импортовање је толико једноставно и јузер френдли, да сам чак и ја успио да га спроведем без проблема
3) Покушаћу да извјештавам редовније и да чешће постављам скриншотове. Ево за почетак ростера ликова, импротованог из прве игре


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi64.tinypic.com%2F5evk45.png&hash=0a0ff65dd7682618228ed93849b54106ff58223f)


У финалном тријумфалном атаку на врховно ђубре учествовали су Биллз тхе Кид, Тантус Рид, Ги Ру Форже, Ц Аугусте Дупин, Каома Ламбада и Лиор Елијаху.


4) Ова дружина би требало да је супермоћна, рецимо Били је 16. ниво, што је далеко преко 13. који би био неки оптимум за прелазак игре, имам све најмоћније магије у арсеналу и сл. Међутим, како нас уче Поисон Гианти и Греатер Демони из прве игре, све то не мора ништа да значи, због тога крећем са максималним опрезом, да ми се не деси опет да ми треба двије и по године за прелазак игре.


5) Синоћ сам мало пројурио кроз први ниво, набасао на неке самураје и безбједности ради одмах их демолирао тилтоваитом. Проблем са новом игром је што доноси и нове монструме, тако да док се не упознам са њиховом снагом и своје нападе дозирам у складу с тим, према свима ћу да се понашам као да су поисон гианти (заправо нећу, пошто од поисон гианата бјежим кад год могу).


6) Супротно тврдњама појединаца на нету, апсолутно је НЕнеопходно да се пређе први Визардри да би се играо овај други сценарио. Прва игра је неопходна само за креирање ликова, а онда одмах могу да се пребаце у другу игру (као што сам урадио са Пером Зупцем, видите да је он први ниво).


7) Ликови првог нивоа су ту наравно као резерва у случају неке гадне погибије ових главних. Њих ћу постепено да грајндујем и надам се да се нећу покајати због тога, пошто је тај рецепт солидно функционисао у првој игри. Дакле направим дружину од рецимо пет ликова 13. или 14. нивоа и ставим једног паћеника првог нивоа и док ови крљају монструиме, овај сакупља искуство и напредује много брже него да крећем из почетка прве игре и тамо грајндујем на првом нивоу са мизерним хит поенима.


8) Болтакова продавница оружја је опремљена још мизерније него у првој игри. Сад се ту налазе само апсолутно најслабији комади опреме, што значи да ћу било шта јаче морати да тражим у дубинама дунгеона. Надам се да ће ова игра бити издашнија по том питању од прве. Надао сам се да ћу од старта моћи да купим неки бијесан мач, макар и по језивој цијени, али ништа од тога.


9) Заборавих да споменем да сам са импортовањем ликова пренио и комплетан инвентар и новац, што ми је врло драго. Али новац очигледно не игра никакву улогу, јер код Болтака нема практично ништа да се купи. Једино можда за идентификовање предмета и депроклетствовање.


10) Читајући ривјуе игре ненамјерно сам покупио неколико спојлера, што ми је криво, али никако да се опаметим и одустанем од те праксе :-( У сваком случају, ова игра има свега шест нивоа, дакле четири мање од прве, али зато су сви нивои натоварени квестовима и не могу да се прескачу. Колико сам схватио, треба сакупити на сваком од тих нивоа по један кључни итем и онда их искористити на крају игре. Претпостављам и да ће сами нивои бити много загуљенији, како по питању монструма, тако и по питању замки.


11) А сада идем да исучем своје вјерно блокче и оловку и бацам се на мапирање првог нивоа!


12) Ах да... прича... треба пронаћ неки штап који је негдје нестао или тако нешто. Не могу да замислим нешто непотребније од приче у РПГ игри, тако да се нисам превише удубио у увод у мануалу.

Упс, Перо Зубац је ипак други ниво, заборавих да сам га повео у прво истраживање дунгеона синоћ.

Потпуно бизарна игра! Таман сам с гнушањем одбацио лоот на првом нивоу као потпуно безврjедан, кад одједном у инвентару откријем бијесно добар мач за који појма благог немам откуд ми ни гдје сам га покупио! Такође сам нашао и неки магични предмет који нико од мојих ликова не може да користи, тако да претпостављам да је за евил алигнмент (или за неку од специјалних класа које још немам у ростеру). У сваком случају, измапирао сам око пола првог нивоа и мислим да могу безбједно да констатујем да је први ниво безбједан за грајндовање јер монструми нису тешки, углавном су отприлике на нивоу деветог нивоа дунгеона из првог Визардрија (плус још неколико нових сличне или мање снаге), тако да не представљају проблем ако им се приступи опрезно. Једини пех који ми се десио је да је неки паук кркнуо мог јадног лопова Ц Аугустеа Дупина и срозао га за два искуствена нивоа, што ме је потакло да направим рокаду и поново ставим приеста на треће мјесто а тхиефа на четврто. Разлог је што тхиеф нема тако добар оклоп као приест и ако наставим овако, стално ће неко да му скида искуство. Већ сам престао да бројим колико пута су га овако стрефили у првој игри.


Пронашао сам централну локацију игре, налази се у центру првог нивоа, ту треба истоварити пет неких предмета, за које претпостављам да се налазе на преосталих пет нивоа. Степенице за други ниво још нисам нашао. У једном тренутку сам налетио на рупу и ту ми је чаробница издахнула, али успио сам да је резуректујем у храму. Коначно, сад док мапирам ниво идем са најјачом екипом, осим што је на мјесту патуљка Перо Зубац, који врло брзо напредује, већ је пети ниво. Пошто врло издашно приликом левеловања добија позитивне поене за карактеристике, не би ме чудило да успијем од њега да направим лорда. Овер анд оут за сада.

Хах, мислим да сам открио поријекло мистериозно појављујућих магичних предмета у мом инвентару! Наиме, неколико пута сам средио нешто што се зове "динк" и за то добио свега 23 искуствена поена (што је на нивоу најслабијих противника у ПРВОЈ игри). То ми је било необично, али слегао сам раменима и наставио даље, пошто ове игре свакако нису без својих мушица (рецимо у првом дијелу је +2 оружје много јефтиније од свог слабијег +1 каунтерпарта, а то је исправљено у овом наставку). Међутим, сад сам опет средио неког динка и одједном ми се код једног лика појави плус поред броја који означава здравље (што је у првој игри значило посједовање предмета који аутоматски хилује). Отворим инвентар, кад тамо неколико што познатих што непознатих магичних предмета! Ова игра је предивна!

Јухууу, још магичних предмета! Набавио сам неки бијесан оклоп који ем снижава АЦ, ем регенерише здравље! Каква предивна игра!

У сваком случају, по свој прилици завршио сам први ниво. Мапа је комплетна, осим неколико поља ту и тамо, али мислим да сам оне кључне локације нашао, наиме мјесто гдје треба да истоварим предмете, те пролаз на други ниво. До пролаза на други ниво долази се преко прве ствари у серијалу (не рачунајући тривијалне нађи-кључ-да-отвориш-врата) која би се могла назвати загонетком и преко првог босс фајта (опет, не рачунајући фамозни фиксирани окршај на четвртом нивоу прве игре, али ту су све противници који се срећу и у остатку игре). Загонетка је у томе да набасате на поље са којег је немогуће отићи (а прије тога вам игра да мистериозну поруку о некаквом оклопу што је "four steps ahead, but three steps away". То, заједно са немогућношћу одласка са сљедећег поља, навело је моје феноменалне логичке способности да препознају неопходност бацања малор магије (телепорт), те је срећа да сам је још имао у резерви. Тако сам се помјерио једно поље даље и онда набасао на први бос фајт. Слиједи слика.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F2j64eqd.png&hash=2134c074f4909aded2b805d6c461e34d75f39097)


Као што видите, мој први (битнији) противник је магични оклоп. Оклоп је отпоран на магије и има добар АЦ и непрегледну количину хит поена, али срећом не наноси велику штету својим ударцима, тако да борба није била претешка, иако је била много дуготрајнија од осталих борби у овој и претходној игри. Примијетићете на слици и да сам лопова поново пребацио на треће мјесто, као и да имам лорда у екипи. Ги Ру Форже је након дуготрајног грајндовања добио поен за виталност који му је недостајао, те сам га одмах пребацио у лорда, тако да сад поново има крш карактеристике, али зато је задржао већину магија и сада може да носи ратничко оружје и оклоп, а постоје ваљда и неки предмети које могу да користе искључиво лордови. Лопов је на трећем мјесту зато што сам нашао неки амулет који снижава АЦ (а успут и лијечи! какав добар амулет!), тако да је сада нешто безбједнији него раније.


Углавном, након борбе са оклопом у инвентару ми се створио некакав Код'с Армор, нисам сигуран је ли то једноставно предмет који сам покупио или се ради управо о оклопу с којим сам се борио, у сваком случају обогаћен сам за одличан предмет.

Мало сам истраживао други ниво у циљу прављења мапе истог и констатујем да је скоро дошло вријеме за спавање, па реко да још нешто мало прочитам прије одласка у кревет, а и залиха магија ми се солидно смањила, па реко да се брзински телепортујем назад на први ниво и да бјежим у дворац и завршавам данашњу играчку сесију. Но, у тренутку деконцентрације погрешно сам изабрао координате за телепортовање и одлетио изван дунгеона, што је довело до инстант (неповратне) смрти моје комплетне дружине. Осиромашени ростер можете да видите на сљедећој слици:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F314taic.png&hash=e139ce50bca62175903b49aad5a735056381499c)


Ко све фали лако можете да примијетите поређењем ове и претходне слике, дакле нема више мог убједљиво најбољег ратника, Билија тхе Кида (16. ниво!), нестао ми је и до сада једини лорд (јес' ми дуго трајо!) и, што ме највише боли, једина чаробница која је могла да баца малор магију. Без ње, наравно, нема одласка на други ниво, што значи да ми сад слиједи грајндовање на првом нивоу док не узгојим неку од преосталих чаробница на довољну јачину, што ће захтијевати неколико дана играња. Највише ме боли што за то вријеме нећу моћи ништа да измапирам, али шта да се ради. Каква предивна игра!


Наравно, превише пута сам раније остао без комплетне дружине да бих сада очајавао над њиховим судбинама (сјетићете се да сам у првој игри двапут тако надрљао од телепорта, додуше разлика је у томе што ми је тамо дошла главе телепорт-замка на коју нисам имао утицаја, а овде сам се сам убио). Ако ништа друго, барем би грајндовање требало да прође релативно безболно, пошто нема претешких противника, а можда ме динкови почасте још неким магичним предметом. Умјесто изгубљених душа креираћу у првом Визардрију неке нове мученике и пребацити их овамо на каљење, па ћу онда сутра поставити нови ростер.

Ево новог ростера. Грајндовање неће бити толико страшно, пошто противници доносе солидно икс пеа. Потрајаће неко вријеме, али не превише.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F2ijtd9w.png&hash=f5121bd56310d3e328dd71d4cfa54adf77708679)

Јасер Арафат је будућа звијезда овог тима. Имао је суманут број бонус поена приликом креирања, тако да сам му на самом старту све карактеристике ставио на 13, тако да је скоро сигурно да ће врло брзо, можда већ на четвртом или петом нивоу, да напредује довољно да могу да га свичујем у лорда. Наравно, нећу то радити одмах (ипак сам сад много искуснији) него ћу сачекати да дође до 13 нивоа и добије све пристовске магије, па тек онда (лорд те магије добија много спорије).

Почео сам да наилазим на предмете који имају опцију "инвоке" приликом опремања, тј. садрже неке специјалне моћи које можете да (пробате да) искористите, наравно на своју одговорност, пошто игра по традицији не даје никакве информације о предметима које имате. Јуче сам налетио на неколико каменчиће, неки Дамиен Стоне, неки Бларни Стоне и још један. Авантуриста какав већ јесам, инвоуковао сам одмах сва три на различитим карактерима. Друга два нису имали никакав видљив ефекат, али Дамиен Стоне (требало је да наслутим) ми је инстантно убио чаробницу Кају Скоделарио без могућности резуректовања. Срећа да је била тек трећи или четврти ниво. Умјесто ње сада је ту Лариса Лариса.

Малоприје налетим на неки метаморпх ринг и видим да и он има инвоке. Авантуриста какав већ јесам, одмах тестирам прстен на Бенедикту Шеснаестом и водајаноу, дотични се моментално трансформише у лорда (!). Не могу рећи да сам претјерано задовољан оваквим развојем догађаја, зато што већ имам ликове које сам планирао да претворим у лордове, а Бенедикту су остале непромијењене карактеристике, ниво и магије, тако да ће протећи доооооста времена док научи неке нове магије (јер их лордови доста споро уче). Такође, за лорда је снага врло битна, а Бенедикт је по том питању солидан, али далеко од спектакуларног. Сад ће млађани Ате де Јонг морати одмах у ватру на мјесто бишопа.

Преименовао сам Линуса Ван Пелта у самураја. Дроп у статистикама је депресиван, али користиће ми још један сет магија ниског нивоа, а можда негдје набасам и на фамозни Мурамаса Блејд, који могу да носе само самураји.

Не сјећам се јесам ли раније причао о свичовању класа, можда чак и нисам, пошто раније нисам имао много прилике за то. Елем, свака раса има одређени минимум карактеристика, на који се приликом креирања лика додају бонус поени и онда се све то касније приликом левеловања још поправља (или квари, у случају ДОС верзије). Приликом промјене класе, све карактеристике се враћају на минимум, тако да мој Линус, који је као ратник имао снагу 17, сада има 8. Срећом, искуство је враћено на први ниво, тако да ће бити прилике да се карактеристике поправе кроз левеловање, али тешко да ће достићи претходне вриједности.

Након натчовјечанског напора и (по традицији) обилатог посезања за њалктхроугховима, хинтбооковима и другим илегалним помагалима, успио сам да завршим ULTIMA V: WARRIORS OF DESTINY. У питању је прилично фрустрирајућа мјешавина која се састоји отприлике од 95% најбоље игре свих времена у било ком жанру и 5% иритантних бубица које врло ефектно срозавају тај статус на "само" апсолутни класик и камен темељац жанра који нипошто не смије да се пропусти. Ех... Прво ћу о оном што ваља (а то је скоро све), а онда укратко о тим несретним бубицама које су све могле да се испеглају са једно десетак линија кода.


Ултима 5 је, као што знамо, други дио друге по реду Ултима трилогије под називом Аге оф Енлигхтенмент. Прва трилогија, Аге оф Даркнесс, састојала се од три релативно кратке игре у којима је Ричард Гериот углавном експериментисао са разноразним врстама механика и све се то стално мијењало и игре су веома варирале по квалитету - први и трећи дио су били средња жалост, док је други једна од најгорих игара које сам икад имао несрећу да покренем на свом компјутеру. Е онда је Гериот бацио поглед на хејт мејл (који је тада још увијек стизао у виду класичних пером написаних писама) у којем му се разјарени родитељи жале да масакрирање потпуно невиног цивилног становништва у циљу обтаиновања неопходних квест итема можда и није најпожељнија ствар за млађе узрасте, па је у четвртом дијелу имплементирао данас фамозни систем осам врлина и тежиште игре помјерио са елиминисања Великог Зла (и недужних цивила) на лично духовно уздизање. Много битније од тога, Ултима ИВ је донијела много пријатније играчко искуство, не због приче, већ због одличне имплементације опен њорлд концепта, о чему све већ можете да прочитате на Википедији.


А онда је дошло вријеме за пети дио и Лорд Бритисх, увијек жељан што већег приближавања савршенству, убацио је још гомилу унапређења о којима можете да читате у сљедећим редовима:


Прво и најбитније - оно што је била рак рана буквално сваке Ултима игре су борбе. Из дубине душе сам мрзио сваки рандом енцоунтер, јер то је значило бескрајно дуго, споро и неудобно прегањање са непријатељима, немогућност позиционирања својих ликова и извођења одговарајућих напада и разне томе сличне ствари. Претјерано је рећи да су борбе у петом дијелу занимљиве, али са задовољством могу да кажем да барем нису смртно досадне. Разлог је, пазите сад добро, што коначно (дакле, наглашавам, у ПЕТОМ дијелу серијала, не рачунајући "нулти" дио, Акалабетх) имамо могућност да нападамо УКОСО (!!!). У претходним играма непријатељи су могли да вас гађају укосо, али ви нисте могли њих тако да нападате, тако да је већина борби пролазила у томе да вам пола екипе вата зјале јер не можете да их позиционирате да неког дохвате. Овде је могуће не само то, већ и далекометна оружја можете да бацате у било ком смјеру (наравно, ако не постоји нека физичка препрека). Мојој срећи није било краја кад сам открио (или прочитао на нету, не сјећам се више) да вам се магична сјекира враћа након што је баците на непријатеља, тако да је то постало моје омиљено оружје од самог почетка игре.


Друга ствар, лоотовање је значајно унапријеђено. Интересантно је да је оно у претходним играма најбоље било имплементирано у најгорој игри (двојци), јер тамо сте имали симпатичан систем да плијен који налазите зависи од типа непријатеља којег сте средили. Ако савладате рецимо пацова, добијете једно велико ништа, али ако средите лопове или пирате, солидна је вјероватноћа да ћете код њих наћи врло корисне лоцкпицкове и друге корисне итеме. У осталим играма постојали су итеми које никако нисте могли да добијете борбом и морали сте да дајете бруку пара за њих у градовима, ако уопште нађете гдје имају да се купе. У петом дијелу непријатељи изгледа имају неку "хијерархију" - инсекти, слијепи мишеви и слична створења не остављају ништа, пацови понекад оставе нешто пара (врло реалистично), тролови паре, кључеве, бакље и сл., код неких јачих непријатеља можете поред свега тога још да добијете и врло корисне дијаманте за мапирање, а код оних најгрђих (змајева и сл.) ем што добијете већу количину новца, ем поред свих ових итема можете да набасате и на напитке и скролове за убитачне чаролије (они су ми спасили живот у посљедњем дунгеону, јер нисам имао ниједног довољно јаког лика да може да баца чаролије осмог нивоа). Није баш реалистично као у двојци, али мноооого згодније за играње. Генерално, стицање пара на почетку је доста споро и скоро све ћете морати да трошите на састојке за магију за противотров, јер ће вас стално сатирати проклети пацови и змије. Зато је пожељно што прије се докопати магичне сјекире и других далекометних оружја.


Трећа ствар, ово је прва Ултима игра за коју може да се каже да има одличну причу. Наиме, Лорд Бритисх је нестао у некаквој експедицији, на његово мјесто засјео је некакав Блацктхорн који влада гвозденом руком, али он је заправо океј лик али ум су му помрачили извјесни Схадоњлордси, настали из остатака разбијеног Мондаиновог дијаманта (видјети Ултима 1). Оно што ви као главни лик треба да урадите јесте да сакупите екипу, посјетите олтаре познате нам из четвртог дијела да бисте набуџили карактеристике (и добили шифру за посљедњи дунгеон), пронађете начин да упропастите Схадоњлордсе, пронађете четири предмета Лорда Бритисха и онда се запутите у финални дунгеон да бисте га ослободили. Неког "главног негативца" нема - пошто сам сигуран да ову игру неће више играти нико ко је већ није играо, могу да кажем да уопште нећете имати дуел са Блацктхорном (осим ако вас увати док извршавате квест у његовом дворцу, али ни тад нема борбе, већ вас стрпа у затвор и побије вам сапутнике). Посљедњи дунгеон је чисто истраживачки и противници су вам чудовишта која сте већ сретали. За извршавање сваког појединачног сегмента авантуре мораћете доооообро да се помучите и све што успијете самостално да урадите доноси велико задовољство. Малецка дигресија на овом мјесту - ово је мислим прва Ултима коју сам завршио само уз помоћ рјешења, без коришћења цхеатова. Разлог је тај што цхеатови не постоје, тако да сам морао да се злопатим са комбиновањем биљака и састављањем магија, али на крају се испоставило да ми то заправо уопште не смета. Буквално око сваке магије морате мало да се потрудите, што вам опет пружа веће задовољство при игрању, нпр. кад баците дубок сан на непријатеље и онда их измасакрирате на мртво име, знате да је то било уз помоћ магије коју сте сами саставили.

Четврта ствар, имплементација опен њорлд концепта је апсолутни ЊОЊ. Знамо да је овај серијал мајка и отац таквог типа игара, али ово је превише озбиљна игра да би вам се квест маркери магично уцртавали на већ датој мапи сваки пут кад вам неки лик нешто каже. Носирее, Лорд Бритисх се на то грохотом смије. Овде ћете понекад добијати тачне локације неких предмета/људи (мада често и кад знате тачну локацију, она буде тешко доступна), али врло често ћете добити само оквирне информације о пребивалишту предмета / човјека и онда изволите ломатајте се около и истражујте. Не сјећам се кад сам видио игру која у оволикој мјери награђује радозналост и педантност. На страну што је без тога немогуће уопште и доћи до краја, али стално ћете наилазити на неке тајне пролазе, скривене дворце, колибе и сл. и сви они крију или неко добро оружје или неког лика са врло корисним информацијама. Игра има главне и споредне квестове, али споредни квестови нису нешто типа "скини фармеру мачку са дрвета", већ су увијек везани за врло корисне предмете или магије и добро уклопљени у лоре игре. Рецимо, сазнаћете за моћне стаклене мачеве који се налазе у некој планини након што се слупао аирсхип који их је преносио, а знамо да су се аирсхипови појављивали у претходним играма. Или нпр. неки планови некаквог брода уз помоћ којих можете да убрзате свој брод, а то је познати прод ХМС Цапе који се такође појављивао раније. Онда ћете открити да постоји нешто што се зове Ресистанце, очигледно организација отпора према Блацктхорну и ако се помучите и откријете њихову шифру, то ће вам знатно олакшати добијање информација од људи. Кад смо већ код овога, да споменем и прави сценаристички бисер - ако ЈОШ боље истражујете, открићете да постоји и група која подржава Блацктхорна и зове се Оппрессион :-)


Пета ствар, игра наставља са сјајним системом дијалога из претходне игре. И даље приликом разговора ручно куцате теме о којима бисте да разговарате, а повремено и други ликови вама постављају питања и на њих треба да одговорите такође ручно куцајући ријечи. Све је ово суштински доста једноставно, само пратите шта ликови причају и куцате ријечи које су већ споменули, али опет је осјећај и диван и много ближи правом разговору него данас модерно кликтање на понуђене дијалошке опције. Кад вас неко пита "ко те послао?" или "откуд то знаш?", а ви одговорите исправно, то је један диван моменат.


Шесто, сада и оне најјаче реагенсе (нигхтсхаде и мандраке роот), као и брод, можете фино да купите у продавници и нема потребе да се ломатате по којекаквим мочварама да бисте их нашли (реагенсе) или да гањате пирате по обали (брод). Скупи су ко ђаво и опција бесплатног проналажења из претходне игре и даље постоји, али ако вам се то не да, онда лијепо грајндујете и купите све што вам треба. У почетку изгледа да непријатељи остављају јако мало пара и да јако тешко стичете богатство, али на крају се то доста убрза и буквално нећете знати шта да радите с парама.


Седмо, кад смо већ код опен њорлда, свијет је оживљен и графички и концептуално. Сада рецимо кад станете на поље са столицом или креветом, игра ће вас приказати како сједите (или лежите у кревету), ако станете пред огледало, у њему ће да се појави ваш одраз и тако даље. Све је то наравно врло рудиментарно, и даље сви продавачи и стражари и остали изгледају потпуно исто, али опет је јако симпатично. Концептуално оживљавање концепта састоји се у двије ствари: Прво, сваки Схадоњлорд одговара једној негацији некаквог принципа из претходне игре (Хатред, Цоњардице, Фалсехоод вс. Лове, Цоураге, Трутх). Ти Схадоњлорди се шетају међу градовима и кад је неки у граду у који управо уђете, онда се становништво према вама понаша у складу са Схадоњлордом који је присутан. Нпр., ако је у питању Схадоњлорд кукавичлука, сви ће да бјеже од вас :-) Друга ствар је имплементирање циклуса дана и ноћи. У игри имате сат и кад падне ноћ, градови се затварају (не можете да уђете ни да изађете, осим уз помоћ повремених тајних пролаза), људи иду да спавају и сл. Такође, ликови нису фиксирани на својим мјестима, већ шетају около и баве се својим пословима. Опет, све је ово рудиментарно, али не знам да ли има игра прије ове у којој је тако нешто имплементирано. С једне стране, ово је супер за имерзију, али с друге зна помало да иритира, јер нема ништа горе него кад измлаћени и отровани дођете до града и само желите да се баците у кревет у оближњој гостионици, а оно пала ноћ и град замандаљен. Или кад дођете да купите оружје, а продавач отишао да спава.


Осмо, игра, као и претходни дио, има сјајан мануал, који ем је информативан и занимљив за читање, ем без њега не може да се игра јер служи као нека врста заштите од копирања. У мануалу ћете наћи описе (скоро) свих магија (неке од њих којих у мануалу нема наћи ћете код споредних ликова, ако тражите на правом мјесту), свих мјеста, лијепо препричану причу претходне четири игре, затим композицију коју треба да одсвирате на харпсихорду да бисте добили један кључни предмет, информације о чудовиштима и оружјима и сл. и све ово није ту тек онако, мануал (као и игру) треба густирати пажљиво и концентрисано јер често садржи врло суптилне и корисне хинтове. Посебна посластица је дневник Лорда Бритисха који описује путању којом се његова експедиција кретала прије нестанка и коју треба да пратите по упутству да бисте добили битан квест итем. Ово је игра у којој једном руком управљате ликом, другом листате мануал, трећом цртате мапу итд. Знам да то данас мало ко може да толерише, али за нас мало маторије ово је врло духовно испуњујуће искуство. Кад је о мапи ријеч, игра има релативно мало промјена у односу на четврти дио, тако да сам ја буквално искористио претходну мапу. Сви градови и (скоро) сви дунгеони су на истом мјесту, има само неколико додатних локација.


Од мана игре које су ми поквариле срећу издвојио бих, као прво, слаб систем напредовања. Напредовање је вррррррррррррррло споро, игра даје врло мало искуствених поена за борбе, а за квестове их не даје уопште. Све ово подразумијева непотребно голему количину грајнда. Друга ствар, непријатељи су једноставно превише жилави - колико год бијесно оружје да имате, увијек ћете морати добро да се напатите чак и за сређивање обичних слијепих мишева. Не кажем да ћете доћи у опасност да вас побију, али потрошићете доста времена на њих. Фрустрирајуће је да мач због којег сте обишли пола континента не може да укока слијепог миша у једном потезу. Генерално, рекао бих да овде има само једно изузетно корисно оружје (магична сјекира). Јаче непријатеље ионако је немогуће средити без обилне количине магија виших нивоа. Изузетак је стаклени мач, који сваког противника укока при првом додиру, али то је мач за једнократну употребу - он се распада након ударца. Коначно, оно најбитније, хинтови које дају ликови у игри често нису довољно јасни и често појма благог нисам имао шта да радим. Нпр. није ми пало на памет да наредба "пусх" може да се користи и на стубовима у дунгеонима и на њиховим зидовима, а то је неопходно за напредак у посљедњем дунгеону. Или како се свира харпсихорд. Или како се користи Лорд Бритисхов амулет. Или рецимо хинт од неког лика да се нешто налази у том-и-том дунгеону, али се заправо налази у Ундерњорлду испод тог дунгеона, значи пређете дунгеон, изађете на други излаз и онда треба даље да истражујете. Или рецимо како да знам да је нека дебела роза линија енергетско поље које треба да диспелујем? Истина, могуће је да ја нисам пажљиво читао, али мој је утисак да је игра мало нефер у овом сегменту.


За крај да опишем двије борбе које сам имао синоћ, а које су ми нарочито прирасле срцу. У каснијим дијеловима игре имају створења која се зову монгбатс (мануал их уопште не спомиње). У питању су изузетно гадни гадови, који се појављују у огромним групама и буквално су непобједиви. Због тога сам сваки пут бјежао кад се сретнем с њима. Е сад, у једној фази играња дођем у ситуацију да ми је преостало једино да комплетну дружину пошаљем у смрт (кад погинете, враћа вам се максимално здравље и поново крећете из дворца Лорда Бритисха, по цијену губитка неколико искуствених поена, а мени је то требало јер сам заглавио у Ундерњорлду без магичног тепиха). И онда набасам на монгбатсе и одлучим да се побијем с њима и часно погинем. И наравно појави се гомила од њих 20-30 комада и наравно одмах ми побију скоро комплетну дружину, међутим онда се деси нешто интересантно - наиме како су ми ликови са мелее оружјем били напријед, њихова тијела су направила баријеру у неком уском пролазу, а иза тога су остала два лика са магичним сјекирама. Испоставило се да глупи монгбатси не могу да пређу преко препрека на путу, а такође и немају далекометне нападе, тако да су могли само у ужасу да посматрају како их моји слабашни преостали ликови масакрирају магичним сјекирама. И тако сам на крају са два лика средио огромну групу монгбатса и био сам толико одушевљен да сам им показао средњи прст. Друга борба коју бих споменуо је посљедња борба у игри - ту је гомила монгбатса и даемона, врло зезнути противници. Међутим, сакривени су иза магичне баријере. Ја сам (пратећи наравно њалктхроугх) диспеловао баријеру, али само један уски дио. Након што сам успио да побијем два или три непријатеља, сандуци који су остали иза њих су у потпуности препријечили пут осталим непријатељима, тако да су опет на сцену ступили моји ликови са магичним сјекирама и измасакрирали комплетан бестијаријум, а да нисам добио ни огреботину. Не знам да ли је ово баг у игри или планирани феатуре, све у свему, било је врло забавно.

Закључак на крају - Ултима В је вансеријски добра игра, само се треба помирити да ћете морати повремено да користите њалктхроугх. Волио бих да гријешим, али ово би могла да буде и посљедња Ултима која ми се свиђа. Видим да је шести дио потпуно промијенио графику, нема више оних симпатичних квадратастих сличица, већ је у питању "реалистичан" поглед из птичје перспективе са правим ликовима, а поред тога изгледа да нема више тастатурних команди, већ да се игра мишем и кликће на неке иконице. Живи били па видјели, Ултима ВИ ће свакако доћи на ред за играње и добити своју шансу.

Напредовање у Визардрију 2 је и даље врло споро, морам да грајндујем да бих добио чаробницу 13. нивоа да бих добио телепорт магију, то ће трајати бар још мјесец дана. Сљедећи РПГ који ћу да нападнем (нажалост, паралелно са Визардријем 2) биће највјероватније Бард'с Тале!

Ovo je veliko uživanje čitati.

Apropo pitanja da li je neka igra pre ove imala NPC-jeve koji imaju neke dnevne cikluse, nisam baš autoritet na ovu temu ali osim ako to nije bilo u nekom roguelike naslovu iz prve polovine osamdesetih a da ja toga nisam svestan, mislim da je ovo prvca implementacija te mehanike u kompjuterskom RPGu.

Фала лијепо и на подршци и на информацији! :-) Изгледа да су Ултима игре по много чему биле прве у РПГ свијету. Моћан играч бијаше тај Лорд Бритиш.

Ставио сам да се инсталира Тхе Бард'с Тале трилогија, ремастеровано издање. Искушење је било прејако :-( Тако ће да се деси оно што нисам планирао нити желио, а то је да истовремено играм два дунгеон црањлера, али шта да се ради. С друге стране, тренутна фаза играња Визардрија 2 одузима свега 5-10 минута дневно и нула умног напора, тако да неће бити неке претјеране колизије. Скоро сам сигуран да ћу први Бард'с Тале завршити прије него што уопште успијем да се докопам трећег нивоа у Визардрију 2.

Као што је познато, овај ремастер је побрао бројне комплименте и заиста сјајно изгледа, врло ријетко ми тако зацакле очи при погледу на неку игру као што је то било кад сам видио привју ове трилогије. У односу на оригиналну игру, поред безначајних ствари као што је уљепшана графика и додати женски ликови, ту се налазе и бројне олакшице, нпр. смањивање грајндовања, аутомапа и сл. Од свега овога планирам да користим само аутомапу. Такође, оригинал је, као и већина РПГ-ова старе школе, игра у којој се апсолутно не исплати ни почињати без пажљиво прочитаног и проученог упутства, док ремастер уопште не садржи никакву форму мануала. То значи да су све информације некако инкорпорисали у саму игру, живо ме занима како су то извели. Бићете обавјештавани редовно, а са играњем почињем или сутра или прекосутра.

Игра скинута, инсталирана, покренута и заљубио сам се у њу буквално на првом екрану. Све олакшице сам поискључивао осим аутомапирања, а и око тога сам почео да се двоумим :-)

Ово је апсолутно феноменално. Сви квалитети старе игре задржани, удобност повећана 500 пута. Савршенство.

Питам се, поред овако феноменалног ремастера Бард'с Тејла, зашто неко уопште покушава данас да направи РПГ игру?

Ha, ja sam jutro igrao normalan Bard's Tale i automapa bi svakako bila korisna stvar  :lol:

О, шта те је навело на такав корак? :-)

Бај д веј, прескроловао сам посљедњих неколико својих постова и нисам сигуран колико сам био прецизан у изражавању, па да појасним - дакле, све похвално што кажем о Бард'с Тале Ремастеру односи се искључиво на његов Legacy Mode, тј. на уљепшану и дотјерану стару игру (могуће је, наравно, укључити и разноразне олакшице као што је нпр. произвољно снимање позиције или смањење броја искуствених поена неопходних за левеловање, али сигуран сам да ће сваки прави играч са гађењем да гледа на такве бласфемије). Сам ремастер с друге стране је практично потпуно нова игра, у којој је значајно промијењена механика и прилагођена модерним временима, тако да ћу то МОЖДА некад да одиграм, али свакако је далеко од врха листе приоритета.

Pa, delimično tvoj entuzijazam i moje prisećanje da nikada nisam kupio remastere a da originale imam jer sam ih dobio uz BTIV, a delom igranje Disco Elysium koji je na sasvim drugom kraju RPG spektra a da ipak i sam spada u CRPG tradiciju koju su Bard's Tale igre uspostavile pa sam onda želeo da osetim taj neki kontrast u realnom vremenu. Dobro se Bard's Tale drži i posle toliko godina ali sam čudesno lenj da crtam mapu, naravno.

Нисам одавно извјештавао о другом Визардрију. Сјетићемо се да смо се растали након што ми је дружина са чаробницом 13. нивоа доживјела ТПК, а другу чаробницу нисам имао (а чаробница тог нивоа ми је потребна због телепорт магије, која је неопходна за пролазак до другог нивоа). Онда сам током протеклих мјесеци ударнички грајндовао и коначно прије неколико дана успио да одгојим чаробницу са телепорт магијом.

Одмах сам отрчао на други ниво и успјешно покупио све покојнике, довео их код дивних свештеника у храм и они су их успјешно све резуректовали. Нарочито је битно (видјећемо врло брзо зашто) што је претходна чаробница 13. нивоа (Луси Ван Пелт) преживјела ово оживљавање.

Океј, онда сам наравно кренуо у излете на други ниво и довршавање његовог мапирања и онда сам јуче успио да пронађем "крај" нивоа (тј. бос фајт), мада још увијек нисам ни изблиза измапирао комплетан ниво. Подсјетићемо се да у овој игри треба ваљда да сакупите 6 магичних комада борбене опреме и онда их ваљда негдје однесете (не сјећам се тачно, јер сам почео да играм ову игру прије сто година). По један магични комад се налази на сваком од шест нивоа игре. На првом нивоу сам се борио са магичним оклопом, који није био претјерано опак противник. Имао је здравља ко манијак и био отпоран на магије, али његови напади нису наносили много штете, а није био отпоран на мелее ударце, тако да сам га средио без већих проблема, мада је борба дуго трајала. Океј, то је рекапитулација претходних постова.

Шта се десило на другом нивоу? Противник је ту један магични штит. Прво на улазу у просторију у којој се он налази треба одговорити на неку загонетку (чије рјешење, нећете вјеровати, гласи "штит"), а онда нас чека борба са тим магичним штитом. Он се показао као нешто тврђи противник од магичног оклопа. Наиме, отпоран је на магије и на мелее ударце, његови ударци одузимају скоро комплетно здравље (што ће рећи један или највише два потеза и члан моје дружине је мртав), а такође је немогуће побјећи из борбе с њим. Па како сам га онда дођавола савладао? питате се ви. Пааааа... никако, нажалост. Прецизније, сатрао ме је ко дијете звечку, а да га нисам ни огребао. Један члан дружине (вјерни ратник 12. нивоа, Русс Баллард) је изгубљен, док лешеви осталих леже у просторији са магичним штитом. Наравно, нема сад ићи по њих, јер ме опет чека смрт од штита. Оно што морам да урадим је да поново (сада врло пажљиво) прочитам загонетку на вратима, да видим има ли у њој можда неки хинт како се борити против штита (нешто се сјећам да се спомињало да му гвожђе (или можда жељезо? шта оно би "ирон"?) прави огреботине) и да, у потрази за поменутим хинтом, измапирам остатак нивоа.

Е, ту на сцену ступа моја стара чаробница Луси Ван Пелт. Да је она упокојена, сада опет не бих имао телепорт магију, не бих могао да идем на други ниво и морао бих опет неколико мјесеци да грајндујем на првом. Туга.

Oooops, pogrešan topik. Izvinjavam se drugu Harvesteru.

Позивамо друга Неомеђеног да се не стиди и да нас информише о свом напретку кроз легендарни класик EYE OF THE BEHOLDER!

Ovo je poziv koji se ne odbija.


Žao mi je što sam utanjio sa pisanjem u poslednje vreme, ali nekako imam manje vremena nego ikad da obasipam internet svojim glupostima.


Dakle, samo kratko predstavljanje ekipe, pošto za 15 minuta idem na daleke pute. EoB je klasičan real time dungeon crawler sa jednim sejvom, koji vam na početku dozvoljava da kreirate svoj tim od četvoro hrabrih avanturista koji će sići u kanalizaciju Waterdeepa u potrazi za izvorom zla koje je počelo da nasrće na drevni grad. Kasnije ćete timu moći da pridružite još dvoje (ne)srećnih avanturista koje ćete pronaći tokom putešestvija po Waterdeepovom podzemlju.


Za ovu priliku, odlučio sam se za gotovo čistu D&D klasiku. Družinu čine.


1. Patuljak Neomed - fajter, sikira, otporan na otrov, što je veoma važno za ovu igru jer mnoge karakonžule koje ćemo sretati na putu umeju da ga koriste. Dobra alternativa bi bio human paladin, ali kao što rekoh, ovog puta ćemo se držati tradicije.
2. Čelovek Vladimir - klerik. Bio sam u iskušenju da ga nazovem Đeni, ali čak i tami i samoći moje sobe to mi je zvučalo kao preveliko blamiranje. To bi bio prvi red mojih junoša, dvojac koji prihvata borbu prsa u prsa, prima i uzvraća udarce i s mrskim neprijateljima se gleda preko visoko podignutog bojnog štita. Za pozadinsko delovanje su zaduženi:
3. Elf Elrik - čarobnjak, teška artiljerija. Ako poživi dovoljno dugo da može da baci više od jednog fajerbola između dve dremke. A hoće, ne zvao se ja Lorimer.
4. Polušanka Petunija - multiklas klerika i lopova. Ovde smo, očigledno, odustali od tradicije  navaljivanje druga Zdravog Razuma, koji mi je neprestano džaveljao kako je na internetu našao podatak da su lopovi u EoB-u beskorisniji od kondoma u Solt Lejk Sitiju. Te da ako već moram da imam lopova, onda je bolje da ga miksujem sa nekom korisnom klasom. Pa sam tako procenio da, kako mi još jedan ratnik definitivno ne treba, a u D&D-u na duže staze je uvek važnije imati na raspolaganju dobre izvore healinga i buffova od ofanzvnih magija, tako da na kraju i nije bilo teško doneti odluku. 

Posto sam stigao kuci, prebrojao progutane reci i recenice koje sam zapoceo jednom mislju i zavrsio sasvim drugom, zakljucio sam da bi samoubistvo bilo prelak izlaz za mene i da je red da napisem nesto smisleno o igri.


EoTB je, u sustini, sarmantna ali prelaka igra, idealna ulaznica u svet dungeon crawlinga za mlade, entuzijasticne igrace koji u svojim RPGovima traze par desetina sati jeftine zabave, a ne uzrocnika visemesecnih frustracija i nasilja u porodici. Barem na prvih sest nivoa, koliko sam uspeo da predjem od ukupno dvanaest. Prosecnom igracu ce u potrazi za vratima koja vode nanize mnogo tezu prepreku predstavljati zagonetke koje su smislili developeri iz legendarnog Westwooda, od karakondzula iz D&D sveta koje su razbacali po tamnicama.


Mislim, okej, prva dva nivoa sluze za uhodavanje igraca i navikavanje na kontrole i tu zaista nisam ocekivao nikakav poseban izazov niti sam ga dobio. Stvari bi, prema manualu, trebalo da postanu ozbiljnije na trecem i cetvrtom nivou, kada u igru ulaze pauci koji napadaju otrovnim ugrizom i koje bi, teoretski, trebalo da izbegavam i napadam strelama i magijom. U praksi, za svakog nesrecnog arahnoida je bio dovoljan jedan udarac sikire druga Neomeda ili topuza kamarada Vladimira, a stvar je dodatno olaksalo to sto ne napadaju u grupama. Na cetvrtom nivou je svio svoje gnezdo i neki zli carobnjak koji je trebalo da predstavlja prvog bosa u igri. Pao je iz prve. Cak sam loadovao igru da proverim da nisam samo imao mnogo srece kada sam ga sredio bez problema, ali ni iz druge nije ostavio bolji utisak.


Na petici sam sretao za nijansu teze protivnike, ali nista sto bi me zabrinulo koliko zagonetka sa teleportima i polugama koja me je sacekala na kraju nivoa. Sad sam na sestom, i stvari ne postaju preterano teze. Videcemo...


Inace, malo me je zacudilo sto me je drug Harvester prozvao bas za EotB, buduci da momentalno paralelno sa njom igram znatno legendarniji stari naslov, Betrayal at Krondor. a onda sam bacio pogled na svoj profil i shvatio da je GOG registrovao da sam proveo oko pet sati u toj igri. Sto bi bilo otprilike tacno, kad bi taj broj pomnozili sa deset i dodali jos 13-14 casova otprilike. Svasta. Ali BaK je fenomenalan. Obavezna stanica za sve koji vole RPGove.


Inace broj dva, nije stara igra pa necu nadugacko i nasiroko o njoj, ali zavrsio sam Expeditions: Viking i ta igra ima jedan od najboljih sistema potezne borbe na koje sam naleteo u karijeri. Svi ljubitelji turn based pristupa fajtu moraju da ga probaju.

За Издају у Крондору постоје два разлога што нисам питао:
1) Мој друг пасионирани РПГ-ер ми је већ неколико пута хвалио ту игру као једну од најбољих ствари на свијету
2) Или ми ГОГ није пријавио играње те игре или сам га некако пропустио

Сада бих морао да нагласим да ме је овакав утисак о ЕотБ прилично осупнуо, јер сам био сигуран да се ради о врло тешкој игри. С друге стране, кад боље размислим, могуће да се то заправо односи на други дио трилогије. Као што сам (можда) писао раније, ја сам почео Дунгеон Мастер, али га нисам завршио. Прво, некако су ми нивои једноставно постали претешки што се тиче загонетки и мапирања, што је додатно отежано потребом да се мапирање обавља паралелно са (реал тиме) тучњавом са монструмима. Друго, борбени систем ме изузетно нервира и то је за мене дилбрејкер. Нервира ме кликтање на комад оружја да бих упутио ударац, нервира ме кулдаун тог истог оружја, нервира ме обигравање и скакутање око противника ко да сам неки балетан и стални покушаји да их клепам с бока. Па онда још ако ош да бациш магију, мораш да набадаш некакве слогове, итд., све је то мало превише за неког тако неспретног ко што сам ја.

Поента свега овога горе је, наравно, то што ЕотБ има идентично извођење као ДМ, па ме увијек занима како људи излазе на крај с њим. Поред тога, друже Неомеђени, морам да вас информишем о лошим вијестима, наиме овај извјештај је апсолутно сјајан, тако да их очекујемо на редовној и врло фреквентној бази :-)

Што се тиче Визардрија 2, прочитао сам поново ону загонетку и потпуно је бескорисна, али сам зато на другом дијелу нивоа набасао на неког мудраца, који ми је за мизерних сто хиљада еура дао врло "корисне" информације. Као и сви мудраци по свим авантуристичким играма, наравно, упркос томе што сам му дао паре за које може да се купи сасвим солидан стан, он није хтио да ми да лијепу и конкретну помоћ, него је морао да имитира Мерлина из Екскалибура (1981, р: Џон Бурман) и одбаљезга неке глупости чија је суштина, отприлике, да су ваљда неке магије промијениле функционисање у односу на прву игру. То до сада нисам примијетио, али ајд нек му буде. У том контексту је споменуо и махаман магију, међутим мени је већ раније пало на памет да пробам уз помоћ те магије да се изборим са оним тврдокорним штитом (подсјећања ради, та магија представља директну молбу боговима за помоћ. Ако услише молбу, можемо да бирамо неки од понуђених начина за помоћ. Колико сам видио у првој игри, ту су рецимо успављивање противника, затим њихово елиминисање, лијечење комплетне дружине, итд. Проблем са магијом је што може да је баци само чаробњак барем 13. нивоа и што се њеним кориштењем аутоматски губи ниво искуства. Не знам како ми није пало на памет да је бацим у својој првој борби са штитом, кад је ситуација већ постала критична). Дакле, ову посјету мудрацу можемо да посматрамо или као потпуни губитак времена и пара или (мало оптимистичније) као потврду моје слутње да моооооожда против штита треба да се користи махаман. Наравно, ја немам апсолутно никакву потврду да је та будала уопште говорила конкретно о дуелу са штитом, а не нешто онако генерално. Биће весело приликом сљедећег сукоба. Овде не може као у Ултими да се учита раније снимљена позиција. Нови ТПК би значио да поново немам ниједног чаробњака 13. нивоа и да ћу опет морати да грајндујем недељама док га излевелујем, а ни онда опет нећу знати шта даље. Због тога ћу тај сљедећи двобој са штитом да одложим док не истражим ниво до краја, можда налетим на још неки хинт.

Što se EotB-a tiče, kako bi to rekao jedan ortak - I am blushing.  :oops:


Mehaniku ste opisali do tančina, druže Harvestere. S tim što je bacanje magija u EotB nešto lakše, jer je dovoljno samo jednim klikom otići u meni za bacanje magija i drugim klikom odabrati željenu, koju onda mag automatski baca.


Za Wizardry 2 mogu samo da vam poželim mnogo sreće. I da vas uputim na ovu stranicu koju sam svojevremeno pronašao i na kojoj možete naći korisne savete, ako sve ostalo propadne:



https://www.tk421.net/wizardry/wiz2walk.shtml (https://www.tk421.net/wizardry/wiz2walk.shtml)

Океј, вријеме је да моје самоубилачке склоности поново малчице испливају на површину - идем у нови атак на штит прије него што истражим други ниво до краја. Већ сам написао да је отпоран на апсолутно све, тако да ми је једина нада махаман магија коју сам заборавио да искористим прошли пут. Ако то не успије, доживљавам још један ТПК и губим све преостале ликове 12. и 13. нивоа. Додуше, можда ћу намјерно уз чаробницу 13. нивоа да поведем слабије остале ликове, пошто се ионако уздам само у једну магију. У сваком случају, ако се деси ТПК, најбољи преостали чаробњак биће ми 10. или 11. ниво (зависи кога од њих сад поведем у бој), тако да ми опет слиједи неколико недеља/мјесеци грајндовања док не одгојим неког са телепорт магијом.

Међутим, забави ту није крај. Чак и да којим случајем побиједим штит уз помоћ махаман магије, ситуација и даље није блистава. Моја чаробница има на располагању само двије магије седмог нивоа. Једна је малор (телепорт), друга је махаман. Малор користим да бих уопште могао да дођем до другог нивоа, тако да након кориштења махамана, чак и у случају побједе, не могу директним телепортовањем да се вратим на први ниво пред улаз у дворац (и самим тим повратак на сигурно), него ћу морати да превалим прилично дуг и незгодан пут до степеница за први ниво, а онда такође прилично дуг и незгодан пут на првом нивоу од степеница па до улаза у дворац.

Океј, одлучио сам, водим у авантуру најјаче могуће ликове, требаће ми у случају евентуалне побједе (хахаха) и дугог и неизвјесног повратка кући. Дакле, у напад иду:

Јамие Феицк (људски ратник, 12 ниво)
Бенедицт XVI (елф, лорд, 13. ниво (планирао сам да га одгојим за квалитетног бишопа оријентисаног ка пристовским магијама, али непланирано се трансформисао у лорда неопрезном употребом неког магичног предмета, тако да је сад у првој линији))
Симон Њала (гномски приест, 13. ниво)
Вин Стон Смитх (хобит, лопов, 10. ниво)
Луси Ван Пелт (елфска чаробница, 13. ниво)
Антониа (такође елфска чаробница, 11. ниво)

Све у мени вришти да ово не радим, али џаба. Идемо!!!

Нећете вјеровати шта се десило!!!!!!! Успио сам да савладам магични штит!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!111111111

Што би рекла покојна Мира Марковић, овако је то било: Запутим се ја са горе поменутом дружином на други ниво и након неколико не претјерано тешких борби дођем до магичног штита. Јамие Феицк, Бенедикт 16. и Вин Стон Смитх су га одмах напали мелее оружјем, Симон Њала (замијенио сам му позицију са Вин Стоном, тако да Вин Стон трпи непријатељске нападе док Симон несметано баца магије) је бацио неку врло јаку магију високог нивоа за сакаћење противника, Луси Ван Пелт је бацила инфамозни махаман, а Антониа више реда ради неку јефтинију магију (мислим катино) за коју нисам ни очекивао да успије. Прије него што наставим даље са описом борбе, напоменућу да ситуација ипак није била онако црна како сам је описао у прошлом посту, јер сам заборавио на једну врло квалитетну пристовску магију коју никад до сада нисам користио, али одлична је да се има у резерви управо у оваквим ситуацијама (могла је да ми спаси живот приликом прошлог ТПК-а). Наиме, локтофеит је магија која, ако успије, комплетну дружину шаље моментално назад у дворац. Цијена је доста висока - губи се сва опрема и скоро сав новац. Али ипак није толико висока као губитак шест живота.

У сваком случају, магија Симона Њале наравно непријатеља није ни окрзнула, као ни Антонијина. Кад је дошао ред на Луси да баци махаман, моју главну наду, добио сам понуду од три боона: први сам заборавио, други је био телепортовање непријатеља, трећи подизање мртвих. Након краћег размишљања, одабрао сам ово телепортовање под 2, мада сам имао врло малу наду да ће то да успије. И заиста, непријатељ се само зацерекао на те моје патетичне покушаје. Међутим, десило се и нешто потпуно неочекивано чему не знам тачан узрок - наиме, мелее напади су откинули непријатељу неколико здравствених поена.

Након тога сам унеколико промијенио стратегију - наставио сам да млатим непријатеља мелее ударцима, али сада су се Симон Њала и (повремено) Бенедикт 16. концентрисали на бацање магија за враћање здравља члановима дружине, јер то ђубре од штита чак и здрављем врло добро поткованог ратника може да разбуца у два потеза. Успут је Симон бацио и бамату (магија која снижава АЦ члановима дружине, али нисам сигуран колико је штит био импресиониран тиме), док су чаробнице бацале своје магије у вјетар. Истини за вољу, маморлис, магија која повећава АЦ противнику, је МОЖДА имала неко дејство, али игра о успјешности те магије не даје никакав фидбек, тако да то не могу са сигурношћу да знам.

И тако, откидао сам непријатељу поене мало по мало, он је с друге стране мене млатио мало конкретније, тако да су се на крају упокојили Бенедикт 16. и Вин Стон Смит, али и штит је коначно поклекао и упокојио се, на моју велику радост. Одмах у просторији иза њега налазе се степенице за трећи ниво, али наравно тамо нисам ишао.

Епилог је да је сада Луси Ван Пелт враћена на 12. ниво, али то нема везе, пошто свакако не планирам у скорије вријеме поново да користим хаман и махаман, а надам се да ће и даље моћи да баца малор, тако да могу да покупим лешеве претходне дружине. Дивни свештеници у храму су вратили у живот Вин Стона Смита и Бенедикта, а остали чланови који су имали срећу да преживе борбу са штитом добили су гомилетину искуствених поена, што од штита што од неких еартх гианта које сам успут средио.

Све у свему, један, што би рекао Дејан Цукић, фантастичан дан, и то потпуно неочекивано. Буквално сам прије неколико минута одлучио да одмах пробам нови атак на штит, умјесто да даље истражујем други ниво.

To bre!!! Sad samo lagano i istraži drugi nivo do kraja pre nego što odeš na treći.

Врло сам незадовољан функционисањем ове игре. Из неког разлога, малор магија не може да ме однесе директно на други ниво. Не може чак ни да ме телепортује унутар другог нивоа. Може једино да ме телепортује по првом нивоу и назад са другог нивоа на први. Не морам ни да спомињем у коликој мјери ово компликује истраживање нивоа и прикупљање лешева покојних чланова дружине :-(

Prvi EoTB jer zavrsen. Moram reci da je deo igre koji se vrti oko zagonetki i istrazivanja ispao zaista dobar i da je on sasvim dovoljan razlog da se pazari i odigra igra. Borba je zaista dosadna i neinspirativna. Naslovni Beholder je u postenom fajtu verovatno tezak kao djavo, ali ako ste tokom lutanja po tamnicama imali volje i vremena da ucinite par usluga rezidentnim patuljcima, otkrice vam trik uz pomoc koga cete ga savladati da se ne oznojite.


Sve u svemu, nije lose, mislim da cu pokusati da predjem celu trilogiju, sada kad sam se navikao na mehaniku, umesto da se odmah vracam BaK-u, jer ne zelim da za 5-6 meseci ponovo uvezbavam obletanje oko protivnika u uzanim tamnicama.

Massive respect! I za prelazak igre i za upornost u borbi sa najgor protivnikom - mehanikom igranja.

Zaista, svaka čast i poštovanje na ovom predanom arheološkom podvižništvu.

Hvala na lepim recima drugari, ali tesko da sam ih dostojan. Ne bi bilo pravedno reci da je igranje EotB-a predstavljalo teret ili obavezu.


Nego, kad sam vec tu, da kazem koju rec i o druzini koja ce se suociti sa uzasima Darkmoonskog hrama. Imao sam mogucnost da prebacim u dvojku bilo koje cetvoro od 6 heroja s kojima sam zavrsio prvu igru. Prirodno, izbacio sam iz ekipe naknadno pridodate clanove, tako da trenutni roster cine:


Neomed - u medjuvremenu je postao ratnik 8 nivoa.
Vladimir - klerik 8 nivoa
Petunija - klerik/lopov 7/7
Elrik - mag 9 nivoa


Videcu kakve ce mi kompanjone igra ponuditi, rado bih ubacio medju ovo cetvoro jos jednog ratnika ili paladina. Za poslednje mesto nisam siguran, dvoumim se izmedju rendzera i jos jednog carobnjaka.


Inace, EotB 2 je napravio ogroman civilizacijski iskorak u odnosu na svog prethodnika - umesto jednog jedinog save slota koliko sam imao na raspolaganju u kecu, sada ih imam pet! Pet, drugovi! Ne moram da opisujem koliko olaksanje predstavlja cinjenica da pred silazak na svaki novi nivo sada mogu da napravim jedan hard sejv.

Друже Неомеђени, заборавих да питам - како се сналазите са прављењем мапе?

Ne snalazim se, koristim internet.  :oops:


Moja urođena nevoljnost da se latim crtanja bilo čega u kombinaciji sa borbenim sistemom koji često zahteva uzmicanje kroz hodnike i bežanje iza najbližeg ćoška dok se oružje ne aktivira uslovili su takav pristup. Znam, izneverio sam principe stare škole, ali i ja sam živ čovek sa gomilom slabosti i mana.  :cry:

Aha, eto nisam jedini! Sad ce mi biti malo lakse ako budem koristio mape s neta kad/ako budem igrao EotB i reprizirao DM. Zao mi je da se patim, ali mi je takodje zao da igre ne odigram.

Oficijelno sam zavrsio sa EotB fransizom. Hocu da kazem, zavrsio sam dvojku i trojku, deinstalirao ih i sada sam spreman da se vratim RPGovima koji se dice poteznom borbom. Ili barem pauzom.


Sve u svemu, nije bilo lose iskustvo. Druga igra je zaista najbolja u serijalu, logicna evolucija onoga sto je zapoceto u prvoj. Istrazivacki deo i zagonetke su zadrzali visok nivo, a borba je postala teza. Znatno teza. Tome su doprineli jaci protivnici koji znatno cesce pogadjaju svoju metu, ali i dizajn hodnika i prostorija naslovnog hrama, koji/koje su po pravilu uske i bez previse prostora za manevrisanje. Mislim da nikad necu zaboraviti nivo sa ledenim divovima koji su, usled dimenzija svoje tamnice, puzili kroz hodnike ka meni, neumoljivo se priblizavajuci i spremajuci za napad golom sakom koji pogadja celu druzinu, dok sam ja po pravilu panicno uzmicao unazad trazeci bilo kakav cosak za koji mogu da skrenem i dobijem par dragocenih sekundi potrebnih da mi se oruzje napuni.


Mane? Pa, pre svega, dvojka jedva da bi se mogla nazvati role play igrom. Mislim, moji likovi su se za 25 sati, koliko mi je trebalo da je predjem, levelovali ukupno jedan put. Jedan jedini put. Magije u borbi je i dalje gotovo nemoguce baciti, pod dva. I inventar je i dalje uzasan. Mislim da bi to bilo to.

Честитамо!!! ЕотБ дефинитивно важе за озбиљне игре и ово је још један вриједан трофеј наше мале али пробране РПГ групе :-)

Hvala druže Harvi.


Nadam se da ću brzo naći vremena da napišem reč ili dve i o trećoj igri, a onda bi trebalo da se vratim Krondoru.

У међувремену моја урођена радозналост удружена са брзоплетошћу спријечила ме је да послушам иначе врло разборит савјет колеге Неомеђеног да завршим са истраживањем другог нивоа прије преласка на трећи, те сам се одмах бацио на поменути трећи ниво. Ниво је помало напоран за мапирање, гомила вијугавих ходника а врло мало просторија, што самим тим значи и много мање "фиксираних" окршаја у поређењу са насумичним (разлика је што код ових првих поред новца можете да добијете и лоот, а код других само новац, који ми већ одавно не игра улогу). Ово је и први ниво у игри у којем се појављују телепорти на рубовима мапе, тако да сам чешће користио думапиц магију (која даје прецизне координате тренутног положаја дружине).

Али све то на страну, много битније је да сам данас потпуно неочекивано и случајно набасао на Магични Мач (!!!). Изненађење је било још веће кад је тај мач поклекнуо пред мојим нападима у року од свега три рунде, тако да је ово била до сада убједљиво најлакша босовска борба. Као посљедњи аматер, мач је пао на катино магију, тако да моји ратници нису имали проблема да му нанесу сву силу демиџа и отпреме га на онај свијет практично без борбе. Наравно, тај мач сад припада мени и једва чекам да видим како ће да се понаша у борби :-)

Неко разуман би сад након овога завршио са истраживањем трећег нивоа (остало ми је неоткривено око пола мапе), али ја ћу вјероватно већ сутра да се бацим на четврти.

Plasim se da cete se pre ili kasnije tako uvaliti u gadnu nevolju, druze Harvi. Ali sve dok vas sluzi sreca...

Sad sam se setio da sam obecao da cu ostaviti komentar poslednjeg beholdera, pa da se pobrinem za to, kad sam vec tu.

Treća igra je, po mom mišljenju, nezasluženo napljuvana. Jeste slabija od prve dve, ali ne toliko da zasluži odmahivanje rukom, žalobne uzdahe i plačljive pripovesti o nedostojnom kraju trilogije. Jeste prekratka, jesu developeri malo preterali sa brojem neprijatelja, zagonetke su malo slabije, neke mape su nepotrebno velikih dimenzija, ali. Ali.

Duh, kao i osnovni principi igranja na kojima su se zasnivala prva dva dela trilogije su i dalje tu. I stoje kano klisurine.

Opcija grupnog napada, pridodata u trojci, je umnogome olakšala fajt i ublažila bol koji uzrokuje pojavljivanje monstruma iza svakog prokletog ćoška.

Igra ima veliki broj lepo dizajniranih outdoor lokacija, što je u ono vreme bila povelika stvar.

Da, zaboravio sam da napomenem da sam u trojci odustao od korišćenja strela jer bi inače prelazak igre trajao duplo duže. Nakon borbe bi mi trebalo po nekoliko minuta da ih ponovo sakupim, a još ako bi me pritom ponovo našli neki monstrumi i otpočeo novi okršaj... Ali sam zato Petuniji dodelio D&D verziju Mjolnira i bilo je prezabavno gađati čudovišta čekićem koji se uvek vraća.

Sve u svemu - prva igra vrlo dobra, druga odlična, treća solidna. Mogao sam na mnogo gori način da utrošim svoje ne previše dragoceno vreme ovih dana.

Kad su u pitanju aktuelne vesti, u ovom momentu se vucem kroz sesto poglavlje Betrayal at Krondor i uporedo silazim u srediste Zemlje u orginalnom Diablu.

Quote from: neomedjeni on 11-04-2020, 13:00:20

Kad su u pitanju aktuelne vesti, u ovom momentu se vucem kroz sesto poglavlje Betrayal at Krondor i uporedo silazim u srediste Zemlje u orginalnom Diablu.

Drug Neomeđeni iz nekog razloga ne pominje da i uredno igra Baldur's Gate Enhanced Edition, ali to je valjda jer on tu igru nikada i ne prestaje da igra.

Nego, gledajući ovaj fantastični posao koji odrađuju drug Harvester i drug Neomeđeni igrajući prastare igre i dajući nimalo ironične, stručne prikaze njihovih kvaliteta i, eh, nekvaliteta, još jednom ću biti slobodan da se zahvalim svim umešanim što na Sagiti imamo ovako dobar sadržaj na igračkom forumu.

Safe space koji svima treba u ovim varljivim vremenima! <3

Quote from: Meho Krljic on 11-04-2020, 13:32:30

Quote from: neomedjeni on 11-04-2020, 13:00:20

Kad su u pitanju aktuelne vesti, u ovom momentu se vucem kroz sesto poglavlje Betrayal at Krondor i uporedo silazim u srediste Zemlje u orginalnom Diablu.

Drug Neomeđeni iz nekog razloga ne pominje da i uredno igra Baldur's Gate Enhanced Edition, ali to je valjda jer on tu igru nikada i ne prestaje da igra.

Istina.  :lol:


Nego, planirao sam da sa Diablom provedem vikend, a ispalo je da sam ga nakon tricavih 15 sati, pre par minuta, dovrsio. Prilicno antiklimakticno finale, bos je dotrcao do mene, ja taman rascistio neke helnajtove, pocesmo da se bijemo i - ne znam da li je trajalo desetak sekundi, pade on.


Tako da sad nemam pojma sta drugo da pocnem. Razmisljao sam o prvom Jedi Knightu, ali mozda ipak Vampire the Masquerade: Redemption. Citao sam neke kritike prema kojima Redemption jeste losija igra od Bloodlinesa, ali navodno ima odredjenog sarma.

Pa, ima, ali je znatno lošija. Bloodlines je ipak Troika a ovo Nihilistic Software koji su imali možda častan ali mnogo manje impresivan CV.

Tja, ocekivano, ali da probam. Bloodlines sam zavrsio dva puta. Mada nece biti cudno ako igrajuci Redemption pozelim da startuje bolju vampirsku igru.

Сишао сам на четврти ниво и почео са мапирањем, за сада су ивице мапе прилично отворене тј. лишене зидова, тј. у преводу кад прођете кроз један крај мапе манифестоваћете се на другом. Али од мапе су много занимљивији окршаји на које сам набасао. Први је био са орковским лордовима. Оркови, коболди и огри су потпуно безазлена створењца која се јављају на првом нивоу ПРВОГ Визардрија. Међутим, њихови лордови су други пар опанака. Огровски лордови се појављују већ на каснијим нивоима прве игре и знали су да ми праве много проблема раније. Има их и у другој игри. Незгодно је што могу да бацају магије, али сада су моји ликови већ толико напредни да скоро увијек имају први потез, тако да је лако катиновати и монтиновати лордове да не могу да бацају магије и онда их лагано поклати. Коболдски лордови се обилато појављују од првог нивоа друге игре и нису тешки противници, али су прилично жилави (имају доста ХП-а), тако да их је потребно прилично дуго млатити. Моје мишљење је да су искуствени поени који се добију за њих (а којих је релативно мало) врло непропорционални њиховој жилавости. Коначно, на четвртом нивоу ове друге игре први пут сам налетио на орковске лордове. Почетно испипавање снага показало је да знају жестоко да звекну (један је својим ударцем одузео мом присту 45 хеалтх поена, а моји јачи ликови су ту негдје око 70 или 80, што значи да тај момчић мог најјачег лика може да среди у два потеза, а оне слабије у једном). Међутим, неотпорни су на магије, тако да их је лако катиновати и онда премлатити. Борба је била брзо готова, тако да нисам открио могу ли да бацају магије. Међутим, за њих сам добио потпуно небулозну количину икс пеа (поређења ради, један коболдски лорд доноси око 200 поена, а један овај преко 5000).

Други меч је био са гомилом неких вампира и слијепих мишева и сличних караконџула које су се појавиле у 4 групе. Са вампирима сам се први пут срео на крају прве игре, у финалном окршају. Врло су незгодни, као што можете и да претпоставите, јер могу да бацају магије, а поред тога скидају нивое искуства успјешним ударцима. Слијепе мишеве нисам видио раније, тако да нисам знао шта од њих да очекујем. Због тога сам лорда, чаробницу и бишопа натјерао да баце своје манифо и катино магије да смрзну три групе непријатеља (ризичан потез, јер нисам знао да ли су ови подложни тим магијама), ратник је напао једну од група чисто реда ради, а главни дио посла обавио је прист, који је бацио маликто магију (једина магија уз тилтоваит и маканито која дејствује, и то прилично добро, на више од једне групе). Испоставило се да су вампири и шишмиши успјешно успавани, а маликто магија је одлично обавила посао, тако да сам у другој рунди поновио потпуно исту стратегију и сви су одапели. Истовремено сам и весео и забринут због ових силних нових непријатеља, бојим се да је само питање времена кад ће ме саставити неки јачи демони и отпремити у вјечна ловишта, али шта да се ради. Битно је да сада ТПК не би био толико трагичан, јер имам другу чаробницу која може да баца малор, тако да врло брзо и безбједно могу да пошаљем спасилачку мисију по лешеве.

Открио сам још и да могу да се телепортујем на сами крај трећег нивоа (!), иако ми то раније са другим нивоом није успијевало. Сад сам још збуњенији, али ми је врло драго због овог развоја ситуације, јер умјесто да базам кроз скоро комплетна два нивоа (други и трећи), могу једноставно да се телепортујем на крај трећег и одмах кренем у истраживање четвртог. И то ћу одмах сад да урадим, јер је на реду нова тура играња!

Ах, каква туга. Управо сам се телепортовао у камен. Хтио сам да одем на трећи ниво, на локацију са степеницама за четврти, међутим погрешно сам унио вертикалну координату (заборавио сам да се не налазим у дворцу него на првом нивоу, тако да је требало да идем два према доле а не три). Телепортовање у камен је горе од ТПК-а, јер се дружина неповратно губи. Много мањи проблем је што су ми два од три квест предмета била код чланова ове дружине, тако да ћу сада морати поново да пролазим кроз бос фајтове на другом и трећем нивоу - већи проблем је што су ми ово били најбољи ликови :-( Имао сам људског ратника 14. нивоа, лорда такође 14. нивоа, приста који је био 12. ниво (али само зато јер су сви непријатељи који скидају нивое имали пик на њега, па је до сада у каријери брат брату барем десет пута губио ниво), чаробницу 14. нивоа и бишопа такође 14. нивоа, једино је лопов био слабији, тек девети ниво. Тешко је описати какав је ово губитак, али што је најгоре није ми први пут - дружина која је прешла прву игру такође је неславно завршила каријеру мојим погрешним укуцавањем координата.
Одаћемо почаст погинулима. У питању су:

Јамие Феицк - човјек, ратник
Бенедицт ЏВИ - елф, лорд
Симон Нјала - гноме, приест
Салам Андер - хобит, лопов
Гиллиан - елф, чаробница
Алваро Рекоба - елф, бишоп

Сад ми слиједи гњаважа креирања шест нових ликова у првом Визардрију и онда њихово импортовање у другу игру. Туга и жалост. И туга.

Морам још да напоменем да је ово заиста злосрећна околност, јер чак ни погрешно уношење координата не гарантује смрт. Ја сам заправо отишао један ниво ниже него што сам планирао. Да се на локацији на коју сам покушао да се телепортујем налазило празно поље (а скоро сваки ниво састоји се скоро комплетно од празних поља), игра би ме само вратила назад. Али пошто је баш ту морао да се налази камен, онда сам се упокојио. Сурова игра.

У ствари, од свега овога највише ме брине борба са штитом на крају другог нивоа, њу нисам баш сасвим сигуран како сам добио и чињеница да поново морам да прођем кроз то није баш најпријатнија.

Moram da priznam da meni ovo zvuči kao maler zbog kog se igra deinstalira i instalira se Diablo da čovek malo odmori.  :( :( :(

Quote from: Meho Krljic on 12-04-2020, 23:21:16
Moram da priznam da meni ovo zvuči kao maler zbog kog se igra deinstalira i instalira se Diablo da čovek malo odmori.  :( :( :(

Ја сам у први мах помислио да почнем да варам са сејв скамовањем (овај емулатор неке опскурне јапанске машине изгледа има сејв стејт опцију), али сам одустао, барем тренутно. Али ако ОПЕТ изгубим чаробницу са телепорт магијом, онда дефинитивно прелазим на варање.

WTF, ti to igraš MSX verziju??? Ili nešto još egzotičnije? Zašto?

Ovu! https://en.wikipedia.org/wiki/PC-8800_series

To je jedina koju sam uspio da nadjem da ima udobno upravljanje a da nema bag sa levelovanjem kataktera.

Bedak, bas maler. Te stare Wizardry igre stvarno ne prestaju.

Aha, PC-8800, skinuo sam emulator pre nekoliko tjedana ali nisam stigao da se pozabavim igranjem.

Hoćeš da mi kažeš da su ove DOS verzije neigrive čak i za tvoj standard?


https://www.abandonwaredos.com/search.php?sr=wizardry&b=find (https://www.abandonwaredos.com/search.php?sr=wizardry&b=find)

То се односи само на прву игру, тј. на прве три (пошто се у другој и трећој импортују ликови). Четврта није везана за њих иако је енџин исти (управља се негативцем из прве игре и нема левеловања у класичном смислу ријечи, колико ми је познато), а од пете се серијал потпуно мијења, тако да је сасвим могуће да остали наставци лијепо функционишу. Треба пробати.

Мада, да се вратим на прву игру, она МОЖЕ да се пређе и у ДОС верзији (ЦРПГ Аддицт је то успио), али је то много теже јер је немогуће добити неке напредније класе ликова. С друге стране, не видим разлог да човјек трпи баг у левеловању кад се он већ не налази у оригиналној игри него само у ДОС верзији.

Aha jasno. Dobro, onda... eh... nastavi da se žrtvuješ za nas ostale.

Iscedio sam i sta se moglo iscediti i iz Vampire: The Masquerade - Redemption, pa da podelim utiske. Idemo po stavkama, dobro i lose:


Lose:


Ovo je hack&slash igra, sto bih nazvao zlocinom protiv covecnosti da se ne radi o vampirskoj tematici. Mislim, iskoristiti sistem koji je baziran na ideji tajnih operacija, suptilnosti i prikrivanja za udri me do zore igru je - pa, glupo. Nazovimo stvari pravim imenom.


Prizori urbanih lokacija vriste o nedovrsenosti i primetno je da su samo kostur na koji je trebalo nakalemiti povise stvari, ali ocigledno nije bilo prilike odnosno vremena odnosno para.


Redemption je linearan do bola. Prica samo baca igraca od jedne tamnice do druge, bez sajdkvestova, bez icega. Mozete u pauzi izmedju dva dungeona da posetite oruzara i trgovca ezotericnim predmetima i to je to.


Deo dijaloga, pre svega mislim na one izmedju dva lika oko kojih se vrti glavni zaplet igre je bolno los. Toliko da gotovo mozete da osetite transfer blama.


AI protivnika je manje vise grozan. Kada je njih 5 ili 6 koncentrisano u jednoj sobi, ukoliko vas recimo dvoje primete, samo oni ce krenuti u poteru za vama. Na taj nacin mozete lakse da ocistite vecinu zaguljenih cvorista u tamnicama.


Posto je ovo real time without pause, u fajtu mozete efektno da kontrolisete samo jednog lika od 4 pripadnika grupe, sto znatno umanjuje mogucnost taktiziranja i brzog odgovora na promene na bojistu.


Prva tamnica, napusteni rudnik, je grozno, ali najgroznije moguce dizajnirana, toliko da sam zbog nje umalo odustao od igre. Znacajan minus predstavlja sto nema automape niti bilo kakve mape, pa je tumaranje po dungeonima zbog toga ponekad frustrirajuce. Pre svega u prvom.


Dobro:


Okvirna prica zapravo nije toliko losa. Da se razumemo, daleko je ovo od bilo kakvih visina, ali me je interesovalo da ispratim sta ce biti do kraja, sto valjda pokazuje da je tu neko ipak znao sta radi.


Tu i tamo ima i zanimljivih dijaloga i likova. Panker Pink mi je u Redemptionu favorit. Par sjajnih komentara.


Tamnice su, osim prokazene prve, sasvim dobro dizajnirane i nemam na njih nikakvih posebnih zamerki, osim sto nisu mapirane. Vecinom su tematske, a u nekima sam naletao i na zagonetke koje je trebalo resiti da bi se nastavilo napredovanje dalje.


Borba je zadovoljavajuce teska. Resdemption nije igra u kojoj slazete desetine protivnika na gomile oko sebe, neprijatelji su vampiri razlicitih moci i vestina koje rado koriste na vama. Samo da je  AI malo bolji, bio bi ovo veliki plus.


Stotine, ali bukvalno stotine razlicitih vampirskih moci koje mozete da nadogradujete i formirate likove sa razlicitim prednostima i manama. Steta samo sto mnoge vestine koje su vam na raspolaganju imaju bolju primenu van bojnog polja i sto to nije iskorisceno. Svejedno, opojan je osecaj zalediti ogromnog monstruma usred napada dok se nadvija na vas, baciti na grupu zbijenih vampira vatrenu kisu ili se ubrzati sa celerityjem i juriti kroz hodnike poput Flasha sekuci macem i levo i desno.


Kad pomenuh mac, itemizacija u igri je prilicno dobro odradjena. Nema previse zaista mocnih itema, ali svaki put kad nadjete neki u skrivenoj sobi ili na telu palog neprijatelja zaigra vam srce od radosti jer ste upravo osvojili predmet koji ce umnogome pomoci tokom daljeg igranja.


Fin UI ciji dizajn se menja kada u igri preskocite jedno 800 godina i nadnjete se u onome sto je dvehiljadite bila sadasnost.


Sve u svemu, Redemption je igra s mnogo prednosti i mana i definitivno je ne bih preporucio svakome. Vece su sanse da cete u njoj uzivati ako se lozite na vampire i preferirate hack&slash igre u stilu, sta ja znam, Dungeon Siege serijala.

Eh... eto. Koga je sve ovo zaintrigiralo, da podsetimo da za par dana izlazi novi VTM naslov, koji je, doduše, vizuelna novela:

https://www.thesixthaxis.com/2020/04/15/vampire-the-masquerade-coteries-of-new-york-review/ (https://www.thesixthaxis.com/2020/04/15/vampire-the-masquerade-coteries-of-new-york-review/)

Успио сам да вратим изгубљене предмете!
Мало сам се прибојавао борбе са магичним штитом, али било је знатно лакше него што сам очекивао, док сам магичног мача средио буквално у два потеза, дакле најлакши бос фајт евер. Сад настављам са истраживањем четвртог нивоа. Видим да има неких незгодних телепортова који нису уочљиви на први поглед, па ћу морати мало више да пазим приликом мапирања.
Такође, десило ми се и да први пут откако сам почео да играм овај серијал прије 4 (!) године у екипи имам нинџу! У овој игри, за разлику од прве, постоји мноштво магичних предмета и међу њима има неких који мијењају класу лика, тако да сам сад једног од својих патуљака ниског нивоа трансформисао у нинџу. Нинџа је сличан монку из Бард'с Тале игара - не користи оружје и оклоп, армор клас и способност смртоносног критикал хита му расту са левеловањем. Биће занимљиво.

Пардон, армор клас наравно опада а не расте.

Bravo, mislio sam da će ti trebati znatno više vremena.

Јуче се навршило тачно годину дана откако сам почео да играм други Визардри! А већ сам прешао три нивоа!

Dok stigneš do sedmice to će vceć biti portovano na Google Stadiu  :lol:

Док ја стигнем до седмице, изумријеће и та Гугл Стадија и свијет који познајемо. Срећа да је фирма банкротирала, па нема више од седам дијелове (оне јапанске производе не рачунам).

Druze Murphy, nemojte da cinite nepravdu osmici, u pitanju je punokrvna reinkarnacija Wizardrija u modernom okruzenju, ali sa potpuno sacuvanim duhom igre i odgovarajucom tezinom. Za japanski anime Wizardry vec ne mogu nista da tvrdim, ali Wizardy 8 je fantasticna igra!

Igrao, potvrđujem tačnost svega što je rekao drug Berserker.


Osmica nije ništa lakša ni slabija od sedmice, čak je, paradoksalno, teža ako igrač importuje likove iz prethodnih igara. Igra ih spušta na neki peti level i odmah šalje na njih ozbiljnije živuljke.

Игноришите мој грозни лапсус, забројао сам се, наравно да је осмица аутентичан дио серијала.

Аух народе, да сте само могли да присуствујете овом епском окршају! Ово је био један од најнапетијих тренутака у мом вишегодишњем (!) стажу играња прва два Визардрија! Саћу све потанко да вам испричам.

Ако сте пратили моје претходне доживљаје, могли сте да примијетите да сам дошао до четвртог нивоа (с тим да сам сада много мање темељан него у првој игри, тако да чим нађем степенице за наредни ниво, које се углавном налазе иза окршаја са Главоњом на тренутном нивоу, батаљујем тренутни ниво и почињем са истраживањем сљедећег - тако сада имам већ неколико само половично измапираних нивоа и ко зна шта сам све пропустио). Такође сте могли да упратите да сам до сада сакупио магични оклоп, мач и штит, након директног окршаја са тим комадима опреме.

Дакле, већ неко вријеме мапирам четврти ниво, који је прилично уневентфул, све су отворени ходници, нема просторија, тако да нема ни фиксираних окршаја. Рандом окршаји на које налијећем су углавном или групе разних слијепих мишева (које углавном лако средим) или екипе састављене од групе од шест некаквих створења за која сам заборавио и како се зову и три групе по осам некаквих мушица, које су саме по себи релативно килаве, али зато (слично цреепинг цоинима из прве игре) дишу на дружину, што значи да сваком члану екипе скидају по два или три поена, без могућности одбране. Зато настојим да прво њих онеспособим, а то није лако, јер их има три групе, а за то вријеме они незгодни јачи противници којима сам заборавио име ме излемају за све паре - они наиме могу да окамене противника, и прилично су ефикасни у томе (а против окамењавања нема контра магије), тако да су моји сукоби с њима углавном завршавали тако што ми побију пола дружине па их онда на једвите јаде некако средим (након чега одмах бјежим у дворац на опоравак) или ми побију скоро комплетну дружину и онда са преживјелима побјегнем из сукоба и одмах бјежим у дворац на опоравак. До сада једноставно нисам имао успјешну борбу с тим гадовима, али то ће све да се промијени кад мој приест добије маликто магију (или чаробница тилтоваит, али ово са приестом ће прије да се деси).

Међутим, ова прича нема везе са тим противницима, јер се овог пута нису појавили. Дакле, истражујем ја тако тај четврти ниво и након проласка кроз прилично дуг и прилично једноличан дио мапе, набасам на неки ходник који одступа од до тада устаљене геометрије и уђем ту да видим шта има. При првом уласку налетио сам на горе поменуте гадове, па нисам стигао да истражим до краја, али сада се нису појавили и успио сам да зађем мало даље и набасам на прва врата на нивоу (!). Наравно, мој аларм се одмах активирао - први пут набасавам на врата, иза њих се сигурно не налази ништа тривијално, у екипи возим сиротог бишопа првог нивоа, дакле нисам у најјачем саставу, очигледно је да отварање врата није најпаметнији потез... лонг стори шорт, наравно отворим ја та врата, а иза њих...

МАГИЧНА КАЦИГА (!)

Врло лијепо, помислим ја, стигосмо до краја још једног нивоа. Помало се прибојавам сукоба, сјећајући се проблема које ми је својевремено нанио магични штит, али потајно се надам да би борба могла да прође као са магичним мачем, или барем са магичним оклопом. Моја екипа на првих пет мјеста има најјаче чланове - Кери Ливгрен и Перо Зубац су ратници 13 нивоа, Вин Стон Смит лопов 14-ог нивоа, Род Аргент приест дванаестог нивоа (замијенио сам му мјесто са лоповом да бих га заштитио од евентуалних смртоносних мелее напада непријатеља), Луси Ван Пелт чаробница тринаестог нивоа и коначно сироти Рубен Соса, фришко креирани бишоп првог нивоа. Прва рунда је изгледала овако: Са ратницима и лоповом није било много дилеме, њима сам задао наредбе да жвајзну непријатеља својим мачовима. Приест је бацио одбрамбену магију смањивања АЦ-а комплетне дружине, чаробница је бацила морлис (повећава непријатељев АЦ), док сам млађаном бишопу, чисто да не сједи беспослен, не очекујући апсолутно ништа, рекао да баци катино (контам, ко зна, можда је та кацига паћеник који ће да падне на тај јефтини трик). Кренуло је добро - сви ратници су упутили успјешне ударце и одузели приличну количину енергије непријатељу, што ме је врло обрадовало и ту сам помислио да ће борба бити брзо готова (и била је, али не онако како сам очекивао), приест је бацио своју магију, чаробница своју, бишоп своју (коју је кацига наравно изигнорисала), а онда је на сцену ступила кацига и ту ме је дочекало релативно непријатно изненађење - испоставило се, наиме, да она посједује прилично солидне магијске способности, тако да ми је бацило ни мање ни више него TILTOWAIT (!) и моментално послала 5/6 моје дружине у вјечна ловишта.

Преостао је само Перо Зубац, са енергијом на самом крају, што је значило да је сљедећи потез бити или не бити. Ако кацига наступи прва, или ако Перо не успије да је убије сљедећим ударцем, борба је готова, што са собом повлачи неколико прилично непријатних посљедица:
1) Доживљавам ТПК, што даље изазива сљедеће врло непријатне "потпосљедице":
1а) Остајем без једине чаробнице која може да баца телепорт магију, што значи да ми поново сљедује јаааааааааааако дуг период одгајања сљедеће чаробнице
1б) Неизвјесно је чије ће тијело остати на располагању да се евентуално накнадно покупи, а ко ће заувијек да нестане
1ц) Чак и тијела која остану читава налазе се на врло незгодном мјесту - нећу моћи да их покупим прије него што се поново обрачунам са лудом кацигом која баца тилтоњаит, што ми се никако не ради.
2) Губим све магичне предмете које сам сакупио од другог нивоа па надаље, што имплицира поновну каснију борбу са магичним штитом, магичним мачем и дреадед магичном кацигом, наравно кад довољно изграјндујем сљедећу групу ликова, што би могло да траје... па, јако дуго.

Нису ми све ове мисли баш у том тренутку прошле кроз главу (тек сам их касније посложио), али био сам свјестан да од сљедећег Периног ударца зависи заиста много. И ло анд бехолд, Перо је успио да упути први ударац и успио је још једном прилично јако да жвајзне кацигу и пошаље је у обливион (тј. у мој инвентар), што је, одмах након тријумфа над Вердном и преласка прве игре, мој најсвјетлији тренутак у овом серијалу. Споредно је што је за овај окршај добио суманутих 80 и кусур хиљада искуствених поена (што је довољно да лика првог нивоа инстант претвори у десети!) зато што су остали чланови дружине умрли, па су сви поени припали њему.

Наравно, прича је далеко од готове. Перо је сам на четвртом нивоу, енергија при крају (мада се полако допуњује захваљујући магичном амулету који носи), нема бацања магија, тако да је неопходно да се пјешке врати у дворац. Срећа у несрећи је што од локације борбе с кацигом до степеница за трећи ниво има врло згодна пречица, а показало се и да је срећа што на овом нивоу нема фиксираних окршаја, тако да сам некако успио да се догегам до трећег нивоа.

Још једна срећа у несрећи је што се на трећем нивоу, релативно близу степеница, налази телепорт за дворац! Несрећа у срећи је што се прије тог телепорта налази фиксирани окршај, који углавном буде са гомилом лопова седмог нивоа, што је окршај који је за комплетну екипу потпуно тривијалан, али за усамљеног ратника баш и није, јер лопови знају да одузму доста поена својим ударцима. И тако дођем ја до врата и контам да ли да уђем или да још мало лутам около и чекам да ми се допуни енергија, а онда сконтам шта ако ме дочека неки незгодни рандом енцоунтер и загинем насред ходника, никад нећу себи опростити што нисам кренуо директно према телепорту. И тако, удахнем ја дубоко, отворим врата, кад тамо кад међутим - умјесто лопова које сам очекивао, сачека ме шест нинџи осмог нивоа (!). И ово је релативно једноставан окршај за цијелу екипу, али нинџе имају врло опасан критикал хит који моментално усмрћује без обзира на расположиво здравље, тако да уопште није неуобичајено да неко од чланова екипе поги, вене у сусрету с њима.

Видим ја одмах да је ђаво однио шалу и да ту немам шта да тражим и у првом кругу умјесто напада кликнем ја лијепо на "рун", јер као што знамо часно повлачење је боље него нечасан пораз. Међутим, оћеш ђавола. Бјекство не успије, већина нинџи промаши, али понеко и закачи мог Перу, али срећом не однесе му много енергије (у овом тренутку још имам довољно да истрпим неколико њихових удараца, али срце ми трепери од бојазни због критикал хита који ми виси над главом). Од сљедећег потеза кренем на све или ништа, јер ако већ морам да погинем, боље да буде у борби прса у прса него у покушају бјежања. Нападнем ја непријатеље, примим нешто мало штете, али нинџа страда од једног мог ударца. Сљедећи круг исто. Да скратим причу, како срећом нинџе немају много енергије, а Перо је прилично напредан ратник који успут носи и једно од најбољих оружја у цијелој игри, у наредних шест кругова храбри Перо је успио да по једним потезом смакне свих шест нинџи и тако себи (и лешевима својих другова) обезбиједи пут до телепорта до дворца. Кад сам стигао до дворца осјетио сам олакшање какво ученик у средњој школи осјети кад се контролни помјери за сљедећу седмицу.

Одмах сам пожурио до храма, гдје су добри свештеници за заиста мизерну своту новца успјели да врате у живот све ликове осим злосрећног бишопа првог нивоа, тако да сам се вратио у прву игру, креирао новог бишопа и убацио га у другу игру и његово ватрено крштење ће да буде сутра.

Сад сам у малој недоумици како даље да поступам. Сваки дио магичног оклопа који сам до сада сакупио доноси огромне користи у борби, тако да је сасвим здраворазумски да ову тешко стечену кацигу додијелим неком од ратника да је носи у борби. С друге стране, у случају не дај Боже опет некаквог ТПК-а, изгубио бих кацигу, што би значило да опет морам да се борим с њом, а то је нешто што бих ако је икако могуће да избјегнем. Тако разматрам могућност да можда кацигу ставим на сигурно мјесто, код неког лика који не иде у борбу и тако се обезбиједим што се тиче те врло незгодне борбе. Тренутно стварно немам појма шта да радим.

Успут се и питам какве ли ме још гадости очекују на посљедња два нивоа. А ево и за вас који сте издржали до овог мјеста једне занимљиве теме за размишљање. Наиме, до сада смо сакупили магичну кацигу, магични штит, магични оклоп и магични мач. Шта мислите који би могли да буду преостали магични комади оклопа/оружја које треба да сакупим? (без вирења у Гугл!). Мени апсолутно ништа не пада на памет, осим евентуално магичних чизама. Ах да, можда магичне чизме и магичне рукавице. Само се надам да нико од њих неће бацати магије, јер има да раним некога.

Druže Harvestere, vaše Wizardry priče ulepšaju jutro ko što Liv Tajler ulepša ekran TV aparata. Udrite dalje!!!

Ovo je stvarno nešto od čega čovek dobije volju za životom  :|

zaista sjajno štivo  :lol:  što se pitanja tiče, primetiću da možda ima mesta i za magične pantalone.

Имам још новости. Не онако драматичних као синоћ, али интересантне су.
Наиме, пети ниво је симпатичан и релативно једноставан за мапирање, али као и трећи и четврти скоро је потпуно лишен просторија, тако да сам отприлике петину нивоа измапирао а да нисам налетио ни на једног непријатеља. Дакле, мој млађани бишоп није био у прилици да на том нивоу стиче искуство. А онда ми се одједном десила ствар од које сам претрнуо - идем до краја неког ходника, нигдје около врата ни ништа, кад одједном оп! - пропаднем кроз некакав цхуте и нађем се на шестом нивоу (!) усред врло мрачног мрака. Овакви цхутеови нам нису непознати, један такав примјерак је у првој игри представљао једини пролаз до десетог нивоа. Авај, овај шести ниво поред начина прилаза дијели још једну незгодну ствар са десетим из Визардрија 1 - магија за очитавање координата не функционише. Кад сам то открио, био сам врло незадовољан и пало ми је на памет накратко да бацим насумице телепорт, али то очигледно не би било баш блиско здравој памети јер, прво, постоји (велика) могућност да ни та магија не функционише и тако да останем без телепорта, а такође постоји могућност ако и функционише да се телепортујем у камен и да тако све оде у три лијепе. Зато сам одлучио да не паничим, већ да се мало промувам насумице около, бар да пробам да изађем из мрака, па онда да видимо шта и како даље. Кад не лези враже, током тог свог врзмања около налетим усред мрака на степенице за пети ниво (!)

Одмах се попнем степеницама и нађем у минијатурној просторији 1 са 1, као што су углавном и остале просторије са степеницама на претходним нивоима. Али шта ово значи? Пошто сваке степенице за сљедећи ниво чува по један комад зачараног оклопа, то значи да се један од њих налазио одмах у просторији поред мене, такорећи сам му зашао иза леђа. Требало је само да прођем кроз сусједна врата и откријем његов идентитет! Наравно, нисам то урадио, већ сам се моментално телепортовао до дворца, али сада знам гдје се налази излаз, мада га је гњаважа наћи, јер ћу опет морати да пропадам кроз цхуте и спотичем се кроз мрак (мислим да не постоји други прилаз, јер се степенице налазе у дијелу нивоа који је окружен зидом са свих страна. Наравно, могло би се прићи телепортом, али како имам само два телепорта на располагању, та варијанта отпада.

Такође, дошло је до промјене у дружини. Мој приест Род Аргент зарадио је довољно поена да се левелује на 13. ниво (је!) и добио је много жељену маликто магију, тако да сам му моментално свичовао класу на бишопа (као што сам и планирао још кад сам га креирао), тако да ће сада да добија и чаробњачке магије. Наравно, ово има цијену, све карактеристике су му се срозале на минимум, вратио се на први ниво и остарио је пет година (питам се како ли је он остарио пет година а остали нису), али све је то мање значајно у односу на стратешке могућности које овим добијам. Наиме, кад директно креирате бишопа, он добија и чаробњачке и свештеничке магије, али доста спорије и од чаробњака и од свештеника, тако да има и једно и друго, а није претјерано добар ни у чему од тога (због тога бишопе углавном користим за терорисање противника катином и идентификацију предмета). Али када имате овако врло напредног свештеника и свичујете му класу, њему остају свештеничке магије које је научио, а почеће да добија и чаробњачке. Што значи кад њега помјерим на бишопа, а на упражњену свештеничку позицију ставим неког другог солидно развијеног приста, бићу напросто натоварен дефанзивним магијама (али и неким врло добрим офанзивним). Исто тако планирам да направим и чаробњачки оријентисаног бишопа тако што ћу једног од чаробњака сачекати да узнапредује до 13. нивоа (и ако Бог да добије и малор и тилтоваит, мада ако буде и само једна од тих магија, злата је вриједна) и онда му свичовати класу.

Наравно, сад је потребно мало грајндовања, а други ниво је једини добар за то, тако да сљедеће новости очекујте за неколико дана. Чим мој нови бишоп и прист мало узнапредују по нивоима (најбољи приест ми је сад тек 11. ниво), идемо у напад на магичне... рукавице? чизме? панталоне? Тхе трутх ис оут тхере!

Stavljam moje pare na čizme. Bez virenja u gugli, razume se.

Само да вас информишем да ћу умјесто разумног грајндовања одмах да кренем у неразумну самоубилачку мисију атака на мистериозно парче одјеће на петом нивоу. Иако је мој новосвичовани бишоп тек први ниво, има одличне магије из свог пристовског периода. Прист који умјесто њега иде на мјесто приста није спектакуларан, али је солидан (11. ниво) и послужиће да врати мало енергије борцима на првој линији, ако то уопште буде имало смисла у френетичној борби. Пожелите ми срећу.

Можда ипак нећу одмах. Управо сам изгубио свог најбољег људског ратника, Керија Ливгрена. Начин је био прилично глуп - приликом стављања опреме игра ме је питала да ли желим да искористим специјалне способности некаквог амулета и ја сам изабрао "да". Апарентли, то не смије да се ради више од једном, иначе вам игра уништи лика. Није оно да га убије па да свештеници у храму могу да га резуректују, него га буквално избрише. Најс. Сад морам да креирам новог ратника првог нивоа и да прегледам шта све имам у ростеру и има ли смисла сада напасти пети ниво.

Мој нови људски ратник зове се Францис Монкман. Надајмо се да ће бити боље среће од Керија Ливгрена, слава му.

Quote from: Tex Murphy on 14-05-2020, 21:51:30
Можда ипак нећу одмах. Управо сам изгубио свог најбољег људског ратника, Керија Ливгрена. Начин је био прилично глуп - приликом стављања опреме игра ме је питала да ли желим да искористим специјалне способности некаквог амулета и ја сам изабрао "да". Апарентли, то не смије да се ради више од једном, иначе вам игра уништи лика. Није оно да га убије па да свештеници у храму могу да га резуректују, него га буквално избрише. Најс. Сад морам да креирам новог ратника првог нивоа и да прегледам шта све имам у ростеру и има ли смисла сада напасти пети ниво.

Auh. Kad imate pehove, onda su baš jedinstveni, druže Harvestere. Slava Keriju Livgrenu.

Невоља никад не долази сама. Одлучио сам ипак да не нападам пети ниво него да мало грајндујем на другом и повео сам Френсиса Монкмана, Перу Зупца, Робертсона (то је прист), Вин Стона Смита, Луси Ван Пелт и Јована Павла ИИ, бишопа. Мислио сам да је то безбједна опција, али набасам на некакве нилске коње који дишу на непријатеље (али откидају по типа 10-15 поена у једном даху) и по невољи су добили први потез, тако да је након њиховог дисања жив преостао једино, погађате, Перо Зубац (напомињем да од магичних предмета имам мач и штит, док је оклоп код Линуса Ван Пелта, а кацига је остала код бишопа Анхела ди Марије). Нажалост, дружина је управо прије сукоба прошла кроз једносмјерна врата, тако да је до степеница за први ниво требало прећи кроз читав онај дио нивоа који иначе користим за грајндовање. Када процијеним да је противник лакши, онда се борим, а кад процијеним да немам шансу, онда сам давао петама вјетра, а нападале су ме свакакве сподобе које не бих могао ни да сањам да савладам у овако осакаћемом издању (нпр. 6 пристова седмог нивоа и 5 ратника десетог). У неколико наврата бјекство није успјело из прве, али јесте из друге, тако да сам се надобијао удараца да ми је остало врло мало енергије, сва срећа што сам имао амулет који враћа енергију. Као да све ово није доста, приликом једне борбе саставиле су ме неке носорог-бубе, које су ме и отровале. Лудачком срећом, отров је дјеловао спорије него што амулет враћа енергију, тако да сам наставио да оздрављам, додуше спорије. Укратко, успио сам некако на једвите јаде да се докопам дворца и онда сам у храму успјешно резуректовао све чланове дружине (у ДОС верзији ово би се десило апсолутно никад). Одавно сам већ престао да бројим колико пута је Перо Зубац сам спасио комплетну дружину. Жив био сто година.

Нећете вјеровати шта ми се десило! Доживио сам ТПК!!!!
Кренуо сам наиме у нешто измијењеној екипи на пети ниво (Линус Ван Пелт - самурај, Перо Зубац - ратник, Робертсон - свештеник, Вин Стон Смит - лопов, Луси Ван Пелт - чаробница и Род Аргент - бишоп), у намјери да продрем кроз ону рупу на шести и онда назад на пети и да се обрачунам са главоњом на том нивоу. Међутим, игра је наслутила моје планове и одмах је на мене послала потпуно непобједиву екипу од 3 греатер демона и... па, већ ово је сасвим довољно да уништи било коју дружину прије него што стигнете да кажете "ах" (не знам јесам ли већ споменуо раније, Визардри игре нису баш познате по савршеном балансу), али чисто за сваки случај ту је било још 9 лессер демона и гомила некаквих пристова и нинџи или чега ли већ што сам позаборављао. На почетку сам одмах све снаге сконцентрисао на ову тројицу јачих демона, али ништа није помогло и док дланом о длан, сви чланови дружине су ми помрли осим Линуса Ван Пелта и Пере Зупца. У нормалним околностима оваква ситуација није никаква трагедија, као што сте видјели слично ми се дешава скоро сваки дан. Међутим, по несрећи сам забасао у дио петог нивоа иза једносмјерних врата, дакле нисам могао да се вратим до степеница за четврти, а моја једина чаробница је била упокојена, тако да сам очајнички покушавао да нађем пипајући около некакав пролаз до почетка нивоа и спасоносних степеница.

Што би рекли Индекси - десило се обратно (пјесма Угасила је пламен). Наиме, пропао сам кроз некакву рупу на шести ниво (!), у мрак. Опет сам пипао насумице у нади да ће да ме стрефи нека суманута срећа и да набасам на неки пролаз, али јок, наишао сам опет на неке прејаке противнике и побили су ме комплетно. Наравно, у ретроспективи, ово бауљање около је било катастрофална грешка. Требало је да останем на петом нивоу и онда изграјндујем нову чаробницу са телепорт магијом и онда бих лако покупио све чланове дружине и вјероватно их све успјешно оживио у храму. Овако, појма немам гдје се њихова тијела налазе и да ли је тамо уопште могућ приступ помоћу телепорта, тако да је њихова судбина неизвјесна. Не морам ни да спомињем колики је ово сетбек.

Што се предмета тиче, срећом кацига је остала код Анхела ди Марије, а сачувао сам мислим чак и штит, тако да од босс борби треба да обавим само оклоп и мач, а то су прилично лаке борбе, тако да је највећи проблем грајндовање... замало да кажем чаробнице, али суштински вјероватно комплетне нове екипе, јер велико је питање да ли ћу бити у могућности да вратим тијела погинулих бораца.

МЕЂУТИМ... примијетићете да се нисам расплакао од муке и деинсталирао игру! Зашто? Зато што ми је синоћ поново пала на памет једна идејица коју сам имао још ранијих дана. Тада сам је одбацио, али сада ћу дефинитивно да пробам да је спроведем у дјело. Ако успије, то би могао да буде малчице ризичан али врло ефикасан и брз метод грајндовања. О чему се тачно ради рећи ћу вам у сљедећем посту, кад видим да ли ће уопште да функционише. Није у питању никакво варање, али јесте помало неконвенционално коришћење буквално јединог феатуреа игре који бар донекле иде у корист играча. На модерне теорије о плејер-центричном дизајну Визардри се презриво смије. Овај серијал не само да нема намјеру да на било који начин помаже играчу, он га интензивно мрзи и због тога је ово (ако успије, наравно) сасвим легитиман метод контраудара. Стеј ћунд!

Reći da Harvester pati za našu zabavu i da je on martir koji na sebe prima sve naše grehe je preslabo.

Што би рекао Јов - добро смо примали а зло зар нећемо примати?
Нећу вам затајити да сам управо малоприје захваљујући административној грешци изгубио све магичне предмете које сам освојио, тако да ме поново чекају СВЕ борбе са главоњама. Јеј!

izdrži, harvi! seti se one stare narodne, bolje časno pobediti nego nečasno izgubiti ili kako već ide...

Изгубио сам и јединог нинџу којег сам имао у ростеру. Али ово није превелики проблем, у овој верзији напредовање по нивоима је нормално, па може да се креира нинџа, а имају и неки магични предмети који ту трансформацију врше аутоматски.

Овај топик одавно није апдејтован, али сад имамо један предиван повод да га бампујемо. Малоприје сам, након изразито депресивних 940 и кусур сати, успио да пређем проклети EPYX ROGUE. Оно за шта сам, због младалачке самоувјерености, мислио да ће да потраје евентуално неколико недеља, развукло се на поменути број сати и неколико година играња. Ту бед. Као што сам раније писао, у овој игри неопходно је да вам се потрефи лудачка срећа, како са погодним лоотом, тако и са распоредом и понашањем непријатеља, плус да одиграте партију савршено (енд ај мин САВРШЕНО) концентрисани, јер прва и најмања грешка значи нови надгробни споменик. Иако не могу да се пожалим на предмете које сам добијао током претходних стотина и хиљада партија, и те како могу да се пожалим на своје играње, јер сам врло често губио живот због чисте брзоплетости. Из ко зна којег разлога, данас то није био случај, напротив, ако смијем сам да кажем, одиграо сам апсолутно фантастично и мој менаџмент релативно немногобројним корисним штаповима и скроловима био је једноставно беспријекоран. Кажем, дакле, да нисам имао превише корисних штапова и скролова, али игра ме је изузетно почастила кад је ријеч о прстеновима (добио сам два убједљиво најбоља прстена - слоњ дигестион + стеалтх, а поред тога и +2 адд стренгтх), као и напицима за снагу, тако да сам врло брзо постао сумануто јак и могао сам чак и са неким јачим непријатељима да се обрачунам без коришћења корисних предмета. Такође, имао сам лудачку срећу у једном енкаунтеру с медузом, кад ме је збунила а нисам имао гдје да побјегнем (кад сте збуњени, ваши ударци лете у насумичном смјеру, тако да се смањује вјероватноћа да погодите непријатеља). Имао сам тад срећу да је РНГ већи дио мојих удараца упутио према медузи, па сам успио да је пошаљем у вјечна ловишта. Такође сам имао лудачку срећу да се само једном десило да ме спопадну два непријатеља сприједа и отпозади истовремено (да простите), а у том тренутку сам имао скрол који рјешава такве ситуације. Све у свему, са овим чудом је готово и ако ми још неко препоручи неки роглајк, анатема да буде!

Ahaha, čestitke. Trebalo bi neku plaketu da dodeljujemo, makar o Novoj godini.

Druže Harvi, klanjam vam se do poda!!!!

Нисам се одавно јављао овде (а и на форуму генерално), јербо сам сад у неким кофол битним пословима, па имам нешто мање времена за играње него што бих волио. У сваком случају, успио сам данас да завршим други ВИЗАРДРИ, поново након цирка четири године играња и бесконачно много фрустрирајућих погибија, што од монструма што од телепортовања на погрешно мјесто.

Овај свечани догађај покварен је врло тужном чињеницом да сам морао да погледам рјешење неке загонетке на крају игре. С једне стране, добро је да сам видио то рјешење (технички, нисам га експлицитно тражио, само сам хтио да видим да ли је још неко имао проблема са том загонетком) јер га не бих погодио ни за три милиона година. И сад кад знам рјешење (које је иначе једнако поднаслову игре), загонетка ми и даље изгледа потпуно лишено смисла. С друге стране, осим управо тог једног ривјуера, малобројни остали који уопште коментаришу ту загонетку спомињу како је рјешење "очигледно", што свакако не доприноси много мом самопоуздању.

Шести (и посљедњи) ниво ове игре је помало специфичан у односу на остале, као и на комплетну прву игру. Наиме, у упутству је наведено да магија за свјетло уједно открива и тајне пролазе и то је заиста тако у комплетној првој игри и пет нивоа ове друге, а онда напрасно престаје да важи на шестом нивоу, тако да морате буквало да лупате у зидове да бисте нашли тајне пролазе. Изузимајући то, као и чињеницу да посљедњи ниво овде нема финални босовски окршај, дотични (наиме посљедњи ниво) је сличан посљедњем нивоу прве игре по томе што су монструми неупоредиво тежи него на претходним нивоима, тако да су погибије никад лакше, али такође и број искуствених поена који се добијају није уопште занемарљив. Ин фацт, једном кад пробијете одређену границу и набавите неке предмете (првенствено магични мач и рукавице које могу да бацају најјачу магију у игри, тилтоњаит), постаћете практично непобједиви, осим у врло ријетким непријатељским конфигурацијама. Међутим, кад довољно узнапредујете, онда вам и бјежање углавном успијева, тако да је вјероватноћа ТПК-а углавном врло малена. Боље и да не причам колико сумануто јаке ликове сам направио.

Све ово је иначе омогућено тиме што сам играо ПЦ-88 и што сам негдје прочитао да виталити омогућује боље добијање хит поена приликом левеловања (што се иначе, наравно, не спомиње у упутству). Због тога, као и због познатог бага у ПЦ верзији, одлучио сам да поново пробам са овом, свјестан да нема више варања са програмом за мапирање и да ћу морати да се вратим на оловку и папир, што ми није тешко пало, јер сам се досјетио нешто ефикаснијег и мање напорног метода цртања. Углавном, кад сам креирао ликове, најчешће сам статистике неопходне за одређену класу (нпр. снага 11 за ратника, интелигенција 11 за чаробњака, итд.) постављао на допуштени минимум, а скоро све остале бонус поене трошио на виталност. Ово је стварно функционисало, јер су ликови добијали ХП као луди, а такође су се и остале карактеристике разумно повећавале, тако да сам на крају имао бар два лика са свим максималним статистикама. Не сјећам се да ли сам писао раније, као одређени трејд-оф због свих ових "олакшица" (читај: нормалности) у односу на ПЦ верзију, у овој верзији је мноооого теже доћи до магичних предмета и бољег оружја.

МЕЂУТИМ... посљедња реченица нотвитстендинг... како сам паралелно са двојком играо и кеца (због креирања и почетног левеловања ликова) (и успут га и поново прешао прије неки дан, иако ми то није био примарни циљ), десило се да сам у кецу пронашао фамозни Мурамаса Блејд, што је иначе најбоље оружје у тој игри. Да би се значај овог догађаја ставио у перспективу, ја сам кеца почео да играм 2016. и то играње је трајало све до сада, уз повремене прекиде. За тих цирка осам година, ово је ПРВИ пут да сам нашао мурамаса блејд. Е сад, ако ме питате по чему је то оружје толико значајно и зашто је најбоље, немам благог појма. Јер буквално у првој експедицији са новим оружјем у првом сукобу доживим ТПК и ратник који је носио то оружје нестане у дубинама дунгеона и самим тим оружје оде у вјетар. Да није смијешно, било би... не знам ни ја шта. Ваља напоменути и да сам у двојци нашао најбољи оклоп, тзв. Гарб оф Лордс. Мислим да и он постоји у првој игри, тако да се може рећи да ми је и за њега требало осам година. Он је још жив, али буквално нисам уопште стигао да га тестирам, јер сам се пребацио на другу екипу и са њом завршио игру. Можда пробам некад касније, чисто да видим.

Kakvo slavlje za svakog iskrenog retro gejmera  :| :| :|

Nadamo se da će ozbiljni poslovi da ipak malo dopuste još ovakvih pustolovina.

Quote from: Meho Krljic on 09-05-2024, 17:43:42
Kakvo slavlje za svakog iskrenog retro gejmera  :| :| :|

Nadamo se da će ozbiljni poslovi da ipak malo dopuste još ovakvih pustolovina.

Надам се и ја! :-) Срећом, рок за "озбиљне послове" је тамо негдје до октобра, били успјешни или неуспјешни, а онда се враћам на старо, мада би наравно много боље било да буду успјешни, у ком случају ћемо заједно да прославимо!

Tad da se božezdravlje zaigra i rimejk prvog Wizardryja (https://store.steampowered.com/app/2518960/Wizardry_Proving_Grounds_of_the_Mad_Overlord/) ako izađe iz Early Accessa...

Одлучио сам да се вратим једном старом познанику с којим сам се растао у... па, нећу рећи да смо имали неку жестоку свађу, али рецимо да нам је пријатељство једноставно изблиједило након неког времена. У питању је ДУНГЕОН МАСТЕР. Не знам зашто, али нешто ме је већ дуже вријеме ту копкало и звоцало ми да није у реду да ми се у играчкој каријери ова игра води као непређена. Ја сам раније одустао од ње јер ми је била превелика гњаважа да правим мапу и у исто вријеме се гњавим са џиновским црвима. Једна од варијанти је била да користим Грид Цартограпхер, који би значајно олакшао прављење мапе, али то је отпало из техничких околности. Наиме, Грид Цартограпхер ради само са ДОС верзијом, а експанзија Цхаос Стрикес Бацк не постоји за ДОС, тако да у њу не бих могао да импортујем карактере из ДС. Због тога сам принуђен да покренем верзију за Амигу преко ЊинУАЕ и да мапу правим сам на папиру, како Бог заповиједа. Видјећемо да ли ћу успјети сада кад сам старији и стрпљивији. Оно што је одмах почело да ми иде на живце су ужасне контроле за које не знам да ли могу да се промијене. Кретање напријед, назад, лијево и десно је помоћу курсорских стрелица, али ротирање је помоћу делетеа и пгдн, који су (бар код мене) довољно удаљени да управљање једном руком буде немогуће, тако да могу једино да користим лијеву руку за кретање, а миша за ротирање, што је подношљиво кад је само кретање у питању, али кад дође до борбе правиће велике проблеме. У ДОС верзији је ово тристо пута боље, 1, 2, 3 и 5 за кретање, 4 и 6 за ротирање и све једноставно и природно пада под руку. Али добро, Амига је то, ваљда се подразумијева да контроле буду ужасне.

Hm, ovde pišpe da se za rotiranje mogu koristiti i  tasteri 4 i 6 na numeričkoj tastaturi a za kretanje takođe 1,2, 3 i 5:

http://dmweb.free.fr/?q=node/627

Delete i PgDn su jedan do drugog na numeričkoj tastaturi...

Jedno ispod drugog kod mene, a to i nije zgodno...

Vi ko da nikad niste pomerali nešto Spektrumovom tastaturom...

Bilo je mučno!

Занемарите горњи коментар, испоставило се да сам мало блесаво одабрао инпут у емулатору. Кад се то постави како треба, сасвим се лијепо управља нумеричким тастерима. Сада тестирам паралелно играње и прављење мапе у Грид Цартограпхеру, јесте мало гњаважа стално свичовати из игре у програм и обрнуто, али ипак је предност у односу на папир очигледна. Ако буде среће и здравља, покушаћу да поставим на ЈуТјуб своје играње.

Pravi letnji sadržaj  :lol:

Прешао сам први ниво! Јееее! Заправо, први ниво је релативно једноставан и прешао сам га прије неколико дана без мапе, али онда сам детаљно мапирао све и из неколико покушаја успио да направим пролаз довољно прихватљив за ЈуТјуб, који можете да видите у сљедећем видеу: https://youtu.be/csGcgYcB89Q

Први противници у игри су неке мумије и нешто налик на дрвеће, нису тешки, али борбени систем није баш најудобнији. Како нема тастатурних скраћеница, потребно је кликтати мишем на иконице са оружјем да би се извршили напади. Магије се склапају помоћу предефинисаних слогова, а скролови за њих су разасути по дунгеону. На овом првом нивоу није било потребе за бацање борбених магија (нити их имамо), али кад се та потреба појави, цијеним да ће то бити епска неудобност.

Иначе, у Дунгеон Мастеру, за разлику од већине сличних игара, искуствени поени се не добијају за побједе у борбама или ријешене квестове (којих вјероватно и нема у овој игри), већ за понављање неке радње, нпр. кад довољан број пута баците неку магију, успјешно или неуспјешно, повећаће вам се приест или визард ниво. И тако даље и тако даље. Први ниво нам, иначе, даје снеак пеак ствари које ће касније да услиједе у вјероватно много већој мјери, телепорти, лажни зидови и сл. Колико се сјећам из свог давнашњег играња, навигација је прилично комплексна на каснијим нивоима.

Други ниво пређен. Ово већ сад постаје прилично загуљено, гомиле камења су врло иритантан и жилав противник. Претпостављам да је најбоље рокнути их отров магијом у тренутку кад отворе уста, али то је врло тешко исправно темпирати. Због тога сам погинуо много пута и било је потребно много сати да се све ово сними, исијече и монтира да бар личи на нешто.

https://youtu.be/wTePWFO81pA

Quote from: Tex Murphy on 15-08-2024, 19:15:46
Ово већ сад постаје прилично загуљено, гомиле камења су врло иритантан и жилав противник.

Dobro, to je realnost življenja u BiH, ali kakva je igra? :lol:

Перин је обрадио најновији РПГ на другом топику, а ја сам се прије неколико недеља прихватио нешто старије игре, а то је Визардри трећи дио. За сада нисам далеко одмакао са истраживањем, јер сам претпостављао да ће игра бити једнако немилосрдна као и први дио кад је ријеч о почетку играња и био сам у праву. Ликови првог нивоа гину као снопље, тако да се за сада искључиво задржавам на једној локацији са енкаунтерима коју сам до сада пронашао и послије сваког енкаунтера бегам до дворца на допуну енергије и магија и резуректовање (за сада углавном успјешно) упокојених чланова. Иначе, у овој игри нема креирања ликова него морате да их импортујете из неке од претходне двије игре, што доводи до оправдане дилеме по питању тога да ли је ово посебна игра или само некакав додатни садржај за већ постојећу (на крају крајева, прави назив игре је Визардри: Трећи сценарио), али то је већ само терминолошка дилема па се нећемо бавити њоме. Елем, дакле, морате да импортујете ликове из претходних игара, али игра те ликове моментално ресетује на први ниво и одузима им сво здравље и магије, што је поприлично кретенски потез ако мене питате. Колико сам примијетио, ликови који су у првим играма имали боље статистике имаће их и након ресета, али и ту долази до смањивања. Упутство каже да неке способности импортованих ликова остају запамћене, али нисам примијетио на шта се то односи. На примјер, магије се добијају потпуно истим темпом као у првој игри.

Колико сам видио из ривјуова (не из упутства, у коме се то не спомиње), ово је први Визардри у коме алигнмент игра једну од кључних улога, наиме на неке нивое може да уђе само екипа са добрим алигнментом, на неке само она са лошим, а на неке само потпуно неутрална. Ово значи да треба импортовати товар ликова различитих алигнмента. То даље намеће очигледан проблем екипама са неутралним алигнментом, јер ни приест ни бисхоп ни лорд не могу да буду неутрални по дефаулту, што значи да сте аутоматски лишени свештеничких магија, што ће рећи, између осталог, и магија за лијечење. Једино рјешење за ово је проналажење неких магичних артефаката којима се мијења класа независно од алигнмента. Такви артефакти су постојали у прве двије игре, за надати се да их има и овде.

Коначно, оно што се такође види на самом почетку јесте да коначно имамо добро опремљену продавницу. У прве двије игре продавнице су садржале само неке рудиментарне комаде оружја и оклопа које врло брзо прерастете и ви и монструми, а за сваки напреднији комад оружја, оклопа или магије морали сте да се завучете на неки од виших нивоа и надате се да ће неки од монструма да дропне квалитетан лоот. Овде у продавници одмах има ГОМИЛА суперјаког оружја и разноразних магијских предмета од којих су се неки појављивали у првим играма, а за неке појма немам шта представљају. Љепота свега тога је што су ти предмети ужасно скупи, а у почетним борбама добијате врло мало пара, тако да на почетку нема наде за њихову куповину, али с друге стране коначно имате мотивацију да зарадите већу количину пара. То је то што сам за сада похватао, јавим се кад се деси штогод занимљиво.

Da, tek sa Wizardry IV dobijaš da kreiraš nove likove, treći deo su zaista tretirali kao neki, ajde ne DLC ali kao direktan nastavak i iterativno unapređenje. Izdrži, Harv, ti igraš ove igre da mi ostali ne bismo morali.

Нажалост, то је заправо тек са петим дијелом. Четврти дио је инфамозни Return of Werdna, она фамозна игра у којој управљамо негативцем из прве игре а сукобљавамо се са херојима са покварених дискета које су играчи слали Сир-Тецху  :!: Мени је за сада просјек 4 године за једну Визардри игру, дакле ако ово буде готово прије 2028., сматраћу то успјехом  :lol:

A, da, da, tačno, pomešao ja u glavi. Pakao.

Ма добро, ту четврту игру углавном сви сматрају за црну овцу, чак је и Роберт Сиротек изјавио код Мета Бартона да је њено издавање у том облику било грешка.

Али, авај, то упркос свему ипак јесте четврта игра у серијалу и мој ОЦД ми неће дозволити да је прескочим :-(

To je tvoj križ koji nosiš umesto svih nas  :lol:

Evo malog dvosatnog priloga za Harvijevu ludografiju

Evolution of All Early 90's Graphic Adventure Games - Every Notable Adventure Game from 1990 to 1993 (https://youtu.be/tst8rJL9Jhg)

Аух, ово је баш дуго, али сјајно изгледа!