Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka

[дејан]

следећи пут да носиш холи гренејд!

[Tex Murphy]

Данашњи силазак у дунгеон у Визардрију био је замало фаталан за нашу чаробницу Ванду. Наиме, повео сам Будимира, Ротоа, Керема Гонлума, Крадка, Ванду и Вилфридсона (дакле, осим људског ратника, мање-више најјача екипа коју тренутно могу да саставим), с тим да је Будимир, као нови колачић, био гурнут на четврту позицију, да не би трпио ударе непријатеља док је још млад и са малим бројем хит поена (иако је врло добро опремљен, јер је преузео оружје и оклоп покојног Митра). Дакле, дошло је до ријетке ситуације да лопов (Крадко) учествује у борбама. Већ у првој просторији набасали смо на групу од шест самураја с којима сам мислио да ћемо се лако обрачунати, међутим један од њих је бацио тако ефикасан катино да је успавао читаву моју екипу осим Керема Гонлума и Ванде. Онда је већ у сљедећој рунди један од њих рокнуо Ванду и убио је на мјесту. Остатак екипе је без већих проблема окончао борбу (пошто су се у међувремену неки од њих пробудили), али наравно морали смо одмах да се вратимо у дворац јер без чаробнице се не може.
Срећом, добри свештеници у храму су из другог покушаја и уз скромну новчану надокнаду од 6000 дуката успјели да поврате Ванду у живот, што нам је веома драго.

[Tex Murphy]

Поново су нас сачекали медвједодлаци и ворпал банији, али смо успјели да их средимо без већих проблема, ако изузмемо што је већ у првој рунди међед клепио Керема Гонлума и отровао га и парализовао. Срећом, успјели смо да завршимо ту борбу релативно брзо и да се вратимо у дворац прије него што се десило најгоре.

[Tex Murphy]

Што се тиче Ултиме 4, видим да је изузетно нахваљена на све стране, али мени је ово скоро потпуно неигриво Покушаћу да образложим вечерас.

[Meho Krljic]

Dobro, nahvaljena jer je bila nešto do tada neviđeno, naravno da je danas to ekstremno arhaično na svim nivoima.

[Tex Murphy]

Е, овако, дакле пробаћу укратко да образложим што се тиче Ултиме, да не испаднем неправедан без објашњења. Дакле, оно што је углавном нахваљено код Ултиме 4 јесте тај заокрет са крљања негативаца ка нечему, у недостатку боље ријечи, напреднијем. Тј. у томе да је циљ игре морално усавршавање сопственог лика, умјесто да се среди дежурна бештија на коју је тог дана био ред да терорише невино краљевство. Ово наравно не повлачи недостатак борбе у игри - ње има исто као и раније, уз цавеат да сад монструми скоро увијек када их довољно повриједите почну да бјеже, што вам даје избор или да их рокнете или да их пустите. Ако их рокнете, добијате искуство, али то вам одузима поене за саосјећање или тако неку од оних осам врлина. Дакле, напредовање је спорије, али бар на почетку ми то није изгледало као неки велики проблем. Друга иновација, коју сам већ раније споменуо, јесте "избор" класе, који није директан, него се дешава одговорима на неколико питања која вам поставља нека циганка. Трећа иновација, која заслужује апсолутне похвале, јесте систем дијалога, који се обавља куцањем кључних ријечи, што мислим да је врло напредно не само за оно вријеме већ и за садашње (обратити пажњу да, очигледно, не изједначавам напредност са једноставношћу). Умјесто да дијалози буду или непостојећи, или унапријед одређени ликом с којим причате и да само треба да прокликћете кроз њих, као у старијим играма, или да вам се нуди избор реченица које можете да кажете, као у новим, овде дијалози, и самим тим напредак у игри, зависе од тога колико информација имате и како их користите. То колико информација имате ВИ као играч може да буде различито од онога колико информација има лик којим управљате (под различито подразумијевам "мање"). Да бисте то избјегли, треба ревносно записивати битне ствари на папир. Ово је за мене велики плус ове игре.

Три су ствари које ми кваре срећу. Заправо двије. Двије и по. Не знам тачно. У суштини се своде на сљедеће: Свијет игре је ОГРОМАН. А Ултима игре по традицији су врло тешке кад је мапирање околине у питању, и ова није изузетак. Прецизније, у Ултими можете да мапирате дунгеоне, али спољашњи свијет не, осим ако сте потпуни лудак који је спреман да одвоји на то неколико стотина сати и при томе има папир на квадратиће дужине и ширине неколико метара. У ранијим играма могли сте бар мало себи да олакшате уз помоћ дијаманата који дају какав-такав приказ околине и ваше позиције (који је врло далеко од савршеног, али бољи је него никакав), или у Ултими 3 уз помоћ врло лијепе мапе коју сте могли да одштампате и у којој сналажење није било толики проблем, тако да сте могли да уцртате позиције градова и дунгеона на које набасате, као и локације телепортова. Али, као и у претходним играма, простор за игру је релативно мален и видите свега неколико поља око свог лика. Ако још упаднете у неку мрачну шуметину, то се претвара у роуглајк мрачну собу (тм) у којој видите само осам околних поља. Јасно је колики је проблем пронаћи нешто у оваквим шуметинама. Додајте томе да вас стално салијећу монструми. Борбе нису тешке, бар на почетку, али постају напорне и одузимају вријеме. Даље, кретање је отежано иновацијом у вези са конфигурацијом терена. Сада вам све што није равна пољана даје пенал на брзину кретања. Кад сте у мрачној шуметини (која је најспорија након планине), морате по неколико пута да кликнете стрелицу да бисте узнапредовали за једно поље. Да и не спомињем разноразне мочваре са отровним испарењима која вас отрују (!) и онда можете да одапнете а да и не примијетите. Као и у претходној игри, постоје телепорти, али њихово проналажење је ствар чисте среће.

Још једна ствар која ме је обесхрабрила и прије него што сам почео са њом да се обрачунавам су магије. Оно чиме је дискретно запријећено у упутству Ултиме 3 овде је спроведено у дјело. Наиме, у упутству претходне игре уз опис сваке магије пише који су састојци неопходни за њено прављење. Међутим, ово је постојало само као фазон - никаквих састојака у самој игри није било. Међутим, у четворци стварно не можете да бацате магије док не направите смјесу за њих, што значи спојити неке састојке које морате или да купите или да пронађете. Не могу ни да замислим (заправо могу, зато сам донекле и изгубио жељу да ово даље играм) каква је гњаважа кад стално морате да се спотичете о комбиновање састојака да бисте бацили најобичнију магију.

Везано за оно раније (сналажење у огромном свијету), заборавио сам да кажем да је лоповски гилд из претходних игара углавном испарио са лица земље и постоје тек неке непровјерене гласине о томе како он МОЖДА постоји на неком од забачених неистражених острва. То значи да можете да се поздравите са куповином кључева, бакљи и дијаманата, самим тим са било каквом помоћи око сналажења у околини. Бар док не нађете лоповски гилд. Очигледно, за то вам треба брод, а ја сам успио само једном да набасам на неке пирате којима сам планирао да отмем брод, али ме је таман у том тренутку напала нека змијурина, а док сам ја средио змијурину, пирати су отишли. И онда послије тога никако нисам могао да нађем брод.

Да не гријешим душу, нећу да кажем да је ово лоша игра, далеко од тога. Она изгледа довољно интригантно да немам жељу да је бацим у смеће, већ само да себи некако олакшам посао, нпр. помоћу неких читова или проналажењем мапа околине. Јасно је да старе игре нису удобне као нове и да је то нешто са чим се у старту треба помирити (мада је исто тако истина да "удобност" не значи по дефиницији и квалитет), само чини се да постоје различите врсте "неудобности" и да различити играчи на њих различито реагују. Мени на примјер није био апсолутно никакав проблем да потрошим мноштво сати мапирајући нивое у Визардрију. Он д контрари, то је есенцијални састојак игре у коме сам уживао. Оно као да на неки начин прављењем мапе себи "купујете" додатне регионе игре, као да сте ријешили неку загонетку. С друге стране, исти тај посао мапирања у Дунгеон Мастеру ме је толико доводио до лудила да никад нисам завршио игру (разлог је тај што је игра реал тиме и човјек је ријетко имао довољно мира да се посвети мапирању). У Ултими огромност свијета и неопходност да имате лудачку срећу да пронађете неке кључне ствари за мене представљају ону "непожељну" врсту неудобности.

Кад је о варању ријеч, инсталирао сам некакву крековану верзију за Ц64 која нуди разне погодности (бесконачне дијаманте, бакље и сл., а мислим чак и магије, тако да нема потребе за гњаважом око миксања састојака), али још нисам провалио како да конфигуришем емулатор да нормално играм, јер се подешавања џојстика сукобљавају са играњем преко тастатуре.

[Tex Murphy]

У Визадрију се понекад, мада изузетно ријетко, деси и нешто слично оном што се у нормалним играма подразумијева кад се левелујете:



Неко вријеме нисам постављао слику ростера карактера. Промјене су се углавном сводиле на левеловање појединих ликова, које иначе настојим да ротирам кроз различите екипе, тако да постигнем да имам гомилу људи приближно сличног нивоа, да не плачем превише кад ми комплетна дружина изгине. Врло брзо ће доћи ред на брисање још неких од ових изгубљених ликова, првенствено једног од патуљачких ратника (јер тренутно имам само једног живог патуљачког ратника) и једног лопова. У међувремену, ево како сада то све изгледа.



У одређеној тангенти споменућу да сам сад много заинтригиран оним Даркест Дунгеоном, пошто колико ми се чини из описа, он функционише на сличан фазон као Визардри, па и то долази у обзир за игру којом ћу да "пресијечем" (привремено, наравно) ово ретровање кад склопим нову конфигурацију.

[Meho Krljic]

Pa, da, ima sličnosti jer i u Darkest Dungeon moraš da rotiraš timove ako misliš da ikud stigneš. E, sad, Darkest Dungeon je pritom i roguelike, odnosno ozbiljno se oslanja na proceduralno generisanje svega i svačega...

[Tex Murphy]

Pa, da, ima sličnosti jer i u Darkest Dungeon moraš da rotiraš timove ako misliš da ikud stigneš. E, sad, Darkest Dungeon je pritom i roguelike, odnosno ozbiljno se oslanja na proceduralno generisanje svega i svačega...

Звучи кул, тј. као потпуна ноћна мора за цасуал гејмера

[Meho Krljic]

Mora, mora. Plus i sama tematika je takva da zbog susreta sa raznim lavkraftovskim hororima, članovi tvojih družina polako silaze s uma i moraju da idu na odmor, pa zato moraš da ih rotiraš.

[Berserker]

Darkest dungeon je odlican, ali jedini DLC Crimson Court je popio dosta losih kritika na racun toga da je ucinio vanila verziju igre neigrivom i dosta poremetio balans klasa, obezvredio iteme, a samu igru ucinio preteskom ali na totalno nefer nacin, za razliku od originalne igre u kojoj pametnom strategijom koliko toliko mozete da anulirate gomile izazova sa kojima se suocavate. Razmisljao sam skoro da ga repriziram, ali posteno ne bih instalirao Crimson Court vec bih igrao ponovo Vanila verziju u tom slucaju.

[Father Jape]

Meni je i vanila verzija bila frustrirajuće teška... ili je frustrirajuća bila kombinacija težine i sporosti. Ovo drugo su ispravili Radiant Modeom (ja sam igrao pre tog dodatka), ali i dalje imam gorak ukus u ustima, pa čekam još pre nego što se igri vratim (uskoro izlazi novi DLC).

[Tex Murphy]

Десило се нешто неочекивано, што ће мало да одложи моје батаљење Ултиме ИВ. А то су двије ствари!
Прво да напоменем да сам синоћ и данас вријеме углавном трошио роварећи по нету и тражећи мапе и рјешења која ће ми помоћи у преласку игре, али све што сам нашао изгледало ми је некако компликовано и застрашујуће. И у свом том листању кроз разне њалктхроугхове успио сам некако да не сазнам ниједну битнију информацију, осим мантре за неки олтар и да на неком мјесту треба да се искористи некакав магични кључ.
Е сад, шта се дакле десило? Покренем ја малоприје игру чисто да мало процуњам около без икаквих обавеза и ло анд бехолд, одједном ме нападне пиратски брод! Средим ја те пирате и преузмем им брод и већ ту се много обрадујем, јер је са бродом све лакше. Онда тако спичим својим бродићем на неку потпуно насумичну страну и мало путујем и набасам право на Буццанеер'с Ден, мјесто гдје своје мјесто има лоповски гуилд! Можете замислити моје одушевљење! Кад се још успут испоставило да су магични дијаманти и остали предмети много јефтинији него у претходној игри, мојој срећи није било краја. Бродић плус магични дијамант плус мало сејв скаминга чини чуда (сејв скаминг је иначе искључиво због уштеде времена -умјесто да се потроше дијаманти, па да се зарађују паре кроз борбе па да се онда купују нови дијаманти и сл., једноставно искористиш дијаманте да добијеш оријентацију о дијелу мапе у којем се тренутно налазиш, онда ресторујеш, одеш на неку другу страну и поновиш то исто и тако даље). Сад ипак нећу баталити игру нити ћу даље роварити по рјешењима, него ћу да пробам мало да се оријентишем гдје се шта налази и онда да почнем са озбиљнијим играњем. Иначе, добио сам и једног сајдкика, тако да сад нисам усамљен у базању по овом огромном свијету.

[Tex Murphy]

Много језива ствар се десила у Визардрију. Толико језива да још дрхтим док пишем о њој. Ако бих рекао да то што се десило није нимало језиво, лагао бих.

Углавном, поведем ја данашњу екипу (Хан Соло, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Саоирсе и Вилфридсон) на трећи ниво у грајндинг. Као што се види, то је углавном најјача екипа, осим Саоирсе која је ту да стекне мало искуства. По невољи, набасам на врло незгодни тим од 5 самураја трећег нивоа + три групе од по 7 цреепинг цоина. Пошто су ме изненадили, имали су први потез, а код крипинг коина је то повод за моментално хватање за главу и чупање косе. Њихов први налет је одувао Саоирсе у обливион, док је осталима здравље било девастирано. Онда сам пробао да прегрупишем преостале снаге (Саоирсе није била претјерано јак лик, али имала је неколико катино магија које би добро дошле у овој борби), па сам Керема Гонлума запослио да баци манифо (смрзавање) на једну групу новчића, Вилфридсон катино на другу, а да Хан Соло и Рото атакују самураје и пробају што прије да их елиминишу, јер иако то нису претјерано јаки самураји (трећи ниво), имају катино магију која може да успава комплетну дружину. Можда се питате ако су ти самураји толико незгодни, зашто их ког ђавола нисам атаковао свим средствима, укључујући Керема Гонлума и Вилфридсона. Нажалост, један од разлога што се Визардри сматра класиком данџн кролинга је сигурно и то што човјек ријетко може да буде паметан и да има сигурну стратегију за све нападачке екипе. Да сам напао самураје, уз неки неутралан РНГ они би били одувани (или онеспособљени) доста брзо, али зато би ми крипинг коини својим дисањем начисто упропастили комплетну дружину. Због тога у оваквим ситуацијама (осим наравно ако имам чаробњака или чаробницу са маканито магијом, у којем случају су овакве борбе тривијалне) обично идем на то да онеспособим што је могуће више крипинг коина, па се онда док су они успавани позабавим самурајима. Елем, моји вајни ратници су се показили прилично неефикасно у борби са самурајима, један од њих је успио да ми кркне катино и успава комплетну дружину осим Ротоа и Керема Гонлума (дакле укључујући и Вилфридсона, што ми је доступност магија свело на минимум). Рото је наставио неуспјешно да се млати са самурајима, док је Керем опет покушао са манифом да мало ублажи налете крипинг коина, но неколико рунди и још коју самурајску катино магију касније бојно поље је било натоварено лешевима моје комплетне дружине (осим Ротоа). Али барем сам успио да побијем самураје и колико-толико им се осветим. Е сад, Рото је остао сам против неких петнаестак крипинг коина, са 5 хит поена, што значи да би већ у сљедећој рунди извјесно био мртав, тако да сам одлучио да је часно повлачење боље него нечасан пораз и дао петама вјетра. Напомена: Сигурно се питате зашто дођавола ово нисам урадио раније. Одговор је да бјежање није увијек успјешно. Ако не успијете да побјегнете, губите потез, што је против оваквих противника знак за неминован тотал парти кил. Зато сам се борио све док није било 100% сигурно да ће ТПК да се деси ако ми бјежање не успије. Срећом, Ротоу је из неког разлога успјело и започела је неизвјесна авантура повратка на површину. Ова игра је нарочито злобна и пакосна и у оваквим ситуацијама обожава да вам пошаље рандом енцоунтер негдје у ходницима који ће да вам елиминише и преосталог члана дружине, али овог пута је одлучила да ме поштеди, тако да је Рото успио да се докопа дворца са тијелима својих покојних другова. Онда смо отишли до храма и нећете вјеровати, дивни свештеници су за мизерну новчану надокнаду успјели да ми поврате СВЕ погинуле ликове (!). Дакле, нисам добио много искуствених поена (осим нешто мало за неке глодаре које сам средио прије описаних авантура), али барем су сви опет живи и здрави.

[Tex Murphy]

Успут, иако Визардри није баш атрактивна игра за гледање, ова борба са самурајима и крипинг коинима је била много занимљива и мислим да би одлично изгледала у неком ЈуТјуб видеу.

[Meho Krljic]

Ali koliko je to trajalo? Zvuči kao celvovečernji film maltene ili bar dobra epizoda jedne serije.

[Tex Murphy]

Пффффф, тешко је рећи, али мислим да је било бар 15-20 минута.

[Meho Krljic]

A, dobro, to je prihvatljiva dužina za nekakvo JuTjub prikazivanje, pa još uz komentarisanje.

[Tex Murphy]

Ултима ИВ не само да није неигрива - по свој прилици у питању је заправо СЈАЈНА (!!?!?!?!?!?!?!?) игра којој због своје брзоплетости нисам приступио на прави начин. Сад сам успио мало да се уходам, што уз помоћ суптилних хинтова из њалктхроугха (али свега неколико њих - остала је гомила тога за самостално истраживање), што уз помоћ пажљивог читања упутства, и могу рећи да постаје прилично забавно. Нашао сам продавницу састојака за чаролије и њихово миксовање није онолика ноћна мора колико ми се чинило на први поглед. Такође, разне забачене дунгеоне није тешко наћи уз мало труда и квалитетне употребе дијаманата за мапирање. Разговарање са ликовима је и даље забавно и баш је лијеп осјећај кад успијете неком лику да поставите право питање (или му дате прави одговор) и он вас награди неком врло корисном информацијом. Замјерка коју имам иде на комплетирање екипе. Наиме, поједини ликови ће вам се придружити ако их то директно питате. Значи да бисте саставили екипу, морате буквално сваког с ким причате да питате да вам се придружи.  То само по себи и није толики проблем, али јесте то што неки за које (из рјешења) знам да би требало да нам се придруже то одбијају. Заправо, чак ни то није ТОЛИКИ проблем као то што приликом одбијања дају потпуно исти (генерички) одговор као и други небитни НПЦ-ови који ионако нису опција за придруживање. Ја претпостављам да треба да испуним неке услове (нпр. можда да имам одређени ниво) да би ми се неки од тих ликова придружили, али нигдје не постоји апсолутно никаква информација о томе. То у пракси значи да након што урадим било шта, морам да обиђем комплетан свијет и попричам поново са свима, да видим да ли сам случајно урадио управо оно што неком од ликова окида окидач па да пређе у моју екипу.

[Tex Murphy]

Успио сам да дођем до олтара правде и да медитирам на њему три циклуса (за прилазак олтару потребна је одговарајућа руна, а за медитирање мантра - ову мантру нисам сам провалио, већ сам је сазнао из рјешења, мада је одговор врло смислен). Имао сам визију која ми је рекла да не убијам створења која нису зла, чак и ако хоће да ме поједу! Срећом, у мануалу је јасно наглашено која створења су зла а која нису.

Успут сам још мало вршљао около и пописивао куда води која капија и мислим да сам већ покрио солидан број градова. Дунгеоне још нисам нашао, али доћи ће и то на ред.

Иначе, управо ми се десило нешто врло симпатично. Упркос свом хроничном недостатку маште пробао сам једну необичну ствар (а то је једна од оних због којих стално морам да гледам у рјешења и нервирам се) и успјело је! Наиме, у једном од градова налази се неки велики анкх око ког се налазе неки људи. Један од ликова у граду каже "the ankh knows of the rune". Очигледно, тај анкх је имао неке везе са том руном, али нисам знао тачно какве, те сам пробао да претражим сва поља око анкха и да поразговарам са околним људима, али ништа није успијевало. И онда ми одједном, ни сам не знам зашто, сине да попричам са самим анкхом (!) и заиста анкх је прилично разговорљив, тако да сам сазнао гдје да тражим руну

Одлична, одлична игра Ултима ИВ.

[Meho Krljic]

Ултима ИВ не само да није неигрива - по свој прилици у питању је заправо СЈАЈНА (!!?!?!?!?!?!?!?) игра

Одлична, одлична игра Ултима ИВ.

Da oće neko reizdanje da naprave danas, pa da ovo budu blurbovi. 

[Tex Murphy]

У Визардрију се десило у међувремену још неколико левеловања (и ниједна смрт?!), између осталог патуљак Рото је достигао девети ниво, исти који имају два изгубљена/побијена патуљачка ратника Шериф Коњевић и Синан Сакић. Одлучио сам да избришем једног од њих и креирам новог патуљачког ратника, да може да одмијена Ротоа у случају неочекиване смрти. Избор за брисање је пао на Синана Сакића из разлога што се, под 1, налази у прилично недоступном дијелу дунгеона за који ми треба телепорт магија, коју овим темпом тешко да ћу добити прије 2030. године, а под 2, Синан Сакић код себе има неке много добре предмете којих би желио да се докопам, тако да ћу пробати да дођем до његовог тијела кад ми дружина довољно ојача. Нови патуљак зове се Тхаин, по покојном басисти Уриах Хеепа. Иначе, Будимир је лијепо узнапредовао, 6. је ниво и има снагу 18 (максимум), што га чини већ сада мојим најбољим ратником. Бар кад су у питању тренутно живи и расположиви, иначе је наравно убједљиво најбољи Рејнор.

[Tex Murphy]

Иначе, данас су у борбу ишли Будимир, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Саоирсе и Алиса. Пут кроз тамницу био је врло успјешан, имали смо неколико лијепих борби (доминирали су глодари и којоти), тако да смо сакупили фину количину икспириенс поена.

[Meho Krljic]

Kradko je baš poživeo. Samo da mu se ne desi nešto u poslednjem činu, u pitanju je favorit publike!!!!!!!!1

[neomedjeni]

Dozvoljava li prvi Wizardry promenu profesije, Harvi? Na osnovu ovo malo iskustva sa šesticom, došao sam do zaključka (do koga su pre mene došle brojne mudrije glave), da je menjanje profesije u Wizardryju superiorna taktika za njegov prelazak. Nakon dve promene svaki lik postane pravi pravcati ratnik-čarobnjak sa širokim dijapazonom raspoloživih magija.

[дејан]

обрисати лика који се зове синан сакић, под било којим околностима, је својеврсна бласфемија због које ћеш провести бар неко време у играчком паклу (заједно са људима који играју РТС игре гејпедом на ПЦу)

[Tex Murphy]

Dozvoljava li prvi Wizardry promenu profesije, Harvi?

У теорији да. У пракси - јок. Да би се остварила било каква корисна промјена класе, тј. да се узме нека од квалитетних дуалних класа, потребно је имати потпуно сумануте карактеристике, а то је у овој верзији игре практично немогуће постићи, због бизарног система левеловања, који сам нешто раније приказао скриншотом. Потребно је прво чекати да ти игра приликом креирања лика да огроман број бонус поена, а онда још и имати луду срећу приликом сваког левеловања, плус још да ти лик поживи довољно да дође до неког деветог или десетог нивоа, када би (по неким мојим прорачунима) могао да има довољно поена да се прешалта. У ових годину и по играња мени ниједном није успјело.

[Tex Murphy]

обрисати лика који се зове синан сакић, под било којим околностима, је својеврсна бласфемија због које ћеш провести бар неко време у играчком паклу (заједно са људима који играју РТС игре гејпедом на ПЦу)

[Tex Murphy]

Овог пута у рат сам повео Будимира, новог колачића Тхаина (наравно, по традицији сам га склонио на неборбену позицију, док мало не порасте), Керема Гонлума, Крадка, Ванду и Вилфридсона. И ко би рекао, набасам поново на самураје и крипинг коине! Међутим, овог пута су добили крваву освету за оно од прошли пут. Прво ме је РНГ погледао и додијелио ми бесплатан први потез, мада се то додуше свело само на једног убијеног самураја (пошто у бесплатном првом потезу нема бацања магија). Али у другој рунди сам опет имао среће и добио шансу да бацим неколико магија прије него што су ме самураји успавали и крипинг коини почели да дишу по мојој екипи. Између осталог, Ванда сада има маканито магију, што је значило да је партија била готова одмах у другој рунди, прије него што су гадови добили прилику и да проговоре, јер маканито је много лијепа магија која уништава све живо (што има мање од 40 хит поена). Тако смо из овог окршаја изашли буквално неокрзнути и са доста икспириенс поена, па је Тхаин одмах узнапредовао. Будимир је такође "узнапредовао", али је при левеловању изгубио поен за снагу, што ме је веома изнервирало, мада је и даље наш најбољи људски борац. Тхаин има максималну снагу и доста брзо ће да буде бољи патуљачки ратник од Ротоа. Ако буде среће и здравља, па се докопам десетог нивоа и успијем да донесем Рејнорово тијело, можда успијем да га резуректујем и онда кад направим убитачни тандем Рејнор - Тхаин, па има крви Вилотићке да им се напијем!

[Tex Murphy]

Тренутни ростер, након још неколико дана лаганог напредовања. За који дан ћу да сакупим најбољу екипу и идем у напад на четврти ниво (ТМ).

[Tex Murphy]

Пошто ми оно проклето "пресс ЕНТЕР" стално заклања Ванду, да нагласим да она тренутно има девети ниво и (што је битније) маканито магију, тако да је углавном спремна за босс фигхт на четвртом нивоу, који би требало да нам донесе кључ за лифт и пролаз на ниже нивое.

[neomedjeni]

Bogami, Dino Merlin i Miloš Bojanić dokazali da bez starca nema udarca.

[Tex Murphy]

Океј, вријеме је да се коначно направи неки брејктру у овом Визардрију. Ево екипе која ће покушати да савлада зезнуту стоку на четвртом нивоу и докопа се блуе риббона који представља кључ за лифт за доње нивое. Као што је познато, Визардри је тако моћно дизајниран да се на нивоима од петог од осмог не налази апсолутно ништа, тако да ћемо након докопавања кључа за лифт моментално почети са силасцима на девети ниво и грајндовањем тамо. Ово је прилично брзоплето, пошто још немам ниједног лика који је пребацио десети ниво, ал шта да се ради. Никад до сада нисам био стрпљив, па није ред ни под старост да почнем.

П.С. Нажалост, остаћете без слике, јер је глупи Тајнипик фејловао. У екипи су Хан Соло, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Алиса и Ванда.

[Meho Krljic]

остаћете без слике, јер је глупи Тајнипик фејловао

Čak i ja sam prešao na Imgur.

[Tex Murphy]

Глупи Тајнипик ми не да да аплоудујем слике. Елем, борба је прошла добро, али не без проблема. Сукобио сам се са сљедећим противницима:

2 ратника седмог нивоа
2 чаробњака непознатог нивоа (али прилично високог, судећи по магијама које су бацали, рекао бих седмог или осмог)
2 хигх приеста
1 нинџа

Знао сам да је есенцијално што прије онеспособити магијске ликове, тако да је Керем Гонлум ишао на мелее напад умјесто да баци бамату магију (која нам побољшава оклоп), као што то најчешће радим у борбама. Такође, присуство нинџе је било врло опасно. Послао сам Хана Солоа и Ротоа да атакују хигх приестове, у нади да ће их убити у првој рунди (хинт: нису). Керем Гонлум је, ако се сјећам, напао чаробњаке, што је ин хиндсигхт био прилично лош потез и могао сам да урадим милион бољих ствари с њим. Алиса је бацила катино (успављивање), мислим на чаробњаке, док је Ванда требало да баци маканито и тако поубија већину непријатеља. На почетку је изгледало да је кренуло добро, пошто су Хан Соло и Рото задали неколико удараца приестовима, а Алиса је успјела да успава чаробњаке. Нинџи сам, уз ризик, допустио постојање у првој рунди и он је клепио неког из дружине, али га није убио. И таман кад сам помислио да ће борба да буде готова за милисекунду (у моју корист), таман прије него што је дошао ред на Ванду да баци маканито и напије им се свима крви, један од гадних свештеника је бацио бади магију и убио Ванду на мјесту. Растужен овим губитком, али одлучан да губитак најбоље чаробнице не утиче на моју побједу, наставио сам да млатим приестове Хан Солоом и Ротоом, док је Керем Гонлум бацио монтино магију на чаробњаке и тако их утишао и онемогућио им бацање магија на неколико рунди (оно што је, наравно, требало да урадим у првој рунди јесте да пробам да бацим монтино на пристове). Алиса је бацила катино на нинџу и спријечила га да даље прави штету. Ратнике сам игнорисао. Они су клепили неке од ликова неколико пута, приестови су опет одбили да умру и успут бацили неколико бадиалма магија, којима су Ротоа довели на руб смрти, али онда су већ послије тога почели да подлијежу ударцима мојих ратника. Алиса је у сљедећим рундама бацала солидно јаку офанзивну магију лахалито на приестове и чаробњаке, а такође је и Керем Гонлум, некарактеристично за њега, напао чаробњаке врло гадном офанзивном магијом литокан. Не сјећам се тачно ко је био егзекутор, али у међувремену је и успавани нинџа упокојен прије него што је стигао да направи већу штету. На крају је остао обрачун са двојицом ратника, које смо константно игнорисали, и то је прошло без већих проблема. Само сам се бојао да неко од њих не клепи Ротоа и пошаље га у вјечна ловишта (јер је имао само 2 хит поена), па сам рекао Керему Гонлуму да га мало излијечи диос магијом. Све у свему, ратници су убрзо били готови и добили смо лијеп плијен - род оф фламе (који ћемо да продамо Болтаку и зарадимо нешто новца), неки напитак који треба да идентификујемо, те ринг оф деатх! (са све узвичником), који, ако га наш бишоп успјешно идентификује, може да се прода Болтаку за вупинг 250 хиљада дуката, што рјешава финансијске проблеме до краја игре.

Много лијепа ствар десила се при повратку у дворац, наиме дивни свештеници су успјели да резуректују Ванду, тако да смо у борби прошли практично неокрњени, једино што је Ванда остала ускраћена за икспириенс поене од ове тешке борбе, али то је занемарљиво.

[Tex Murphy]

Како се активира тај имгур?

[Meho Krljic]

https://imgur.com/upload

[Tex Murphy]

Данас сам имао први силазак на девети ниво након јучерашњег маестралног тријумфа на четвртом нивоу (говорим о Визардрију, наравно). Прошло је сасвим солидно. Повео сам Хана Солоа, Тхаина, Керема Гонлума, Крадка, Ванду и Вилфридсона и добио без већих проблема неколико борби, а онда сам се мудро суздржао од даљег забадања носа по околини и вратио се у дворац да се мало левелујем. То ће тако да траје наредних неколико дана, док барем једну дружину не изграјндујем да може да покуша да поврати тијела Рејнора и Дине Мерлина. То ће бити отприлике кад ми ратници и бар једна чаробница буду десетог нивоа, мрско ми је да чекам више.

Што се тиче Ултиме, већ неколико дана помало напредујем сваки дан. Сакупио сам све мантре и све руне осим једне (мантре и руне су неопходне за посјете олтарима код којих се медитира и добијају хинтови), а чека ме још и јурцање по дунгеонима и сакупљање некаквог разнобојног камења. Али прво ћу да обавим све код олтара, па се онда бацам на дунгеоне. Иако су борбе за сада углавном релативно лагане, чак и са тежим противницима, игра итселф се може назвати прилично тешком, због повремено врло зезнутих и закукуљених и замумуљених хинтова. С друге стране, прија ми за сада тај осјећај константног лаганог напредовања и испуњавања гомиле ситнијих задатака, плус још што сам почео помало и да се играм са магијама и сад дефинитивно више игри не замјерам потребу за миксовањем реаген(а?)са за магије. И та потрага за састојцима даје пријатну дозу изазова, у смислу да вам магије нису доступне на изволте чим достигнете одређени ниво. Борбе су нажалост и даље лоу поинт игре и надам се да су урадили нешто по том питању у петом дијелу. Све остало у игри је одлично.

[mac]

A šta ako je taj Vizardri isprogramiran da te neminovno razbuca kao zvečku ako ti ekipa nije propisno izlevelovana pre završnice igre? Šta ako igra vara?

[Tex Murphy]

A šta ako je taj Vizardri isprogramiran da te neminovno razbuca kao zvečku ako ti ekipa nije propisno izlevelovana pre završnice igre? Šta ako igra vara?

Паааааааааааааа... сазнаћемо врло брзо

[Tex Murphy]

Много тужан дан данас у Визардрију. Сахранили смо чаробницу Ванду, а Будимир је драинован за два левела. Његово драиновање није велики проблем и ти левели би се брзо надокнадили, али Вандина смрт је веома тежак губитак и то нас доста уназађује. То нам је била најбоља чаробница, девети ниво, не тако далеко од десетог. Сад нам је главна узданица за магије Алиса, која је тек осми ниво. Што значи да ће још потрајати док не одгајимо довољно јаку чаробницу за сусрет са Вердном.

Шта се десило? Данашња дружина у саставу Будимир, Тхаин, Керем Гонлум, Крадко, Ванда и Тртимир кренула је по обичају на девети ниво и задесило се да смо тамо након једне доста лаке почетне борбе (иако је у њој било пет нигхтсталкера, који су прилично гадни ако им се да прилика да се размахну) набасали на четири лајфстилера. Заправо то су биле четири групе од по једног лајфтилера. Они који играју нормалне игре логично ће се запитати па у чему је ког клинца разлика - једна група од четири или четири групе од једног, зар то није исто? Па, није у овој игри. Велики број магија (укључујући већину оних најбољих) имају дејство на појединачне групе непријатеља а не на појединце (или, глуво било, све непријатеље одједном). Дакле, када би у питању била једна група непријатеља, Тртимир би могао рецимо да баци катино, а Ванда неку жешћу офанзивну магију, или можда и она катино или нешто слично. Са четири појединачна непријатеља, катино дјелује само на једног непријатеља, као и већина осталих магија. У сваком случају, испоставило се да је стока прилично отпорна на магије, а поред тога и они имају своје магије, укључујући молито, који је нешто слабији од махалита, али довољно јак да из двије туре побије све магијске карактере у нашој дружини (јер наравно они имају најмање хит поена). Тако су ми врло брзо загинули Ванда и Тртимир, без већег утицаја на ток партије. Ратници су се мало мучили, али са мелее борбом није било већих проблема (иако је она трајала довољно дуго да издахну Ванда и Тртимир). Поред тога, лајфстилер успјешним критикал хитовима скидају ДВА искуствена нивоа погођеном несрећнику, тако да се може десити да у дунгеон пошаљете Жан-Клода Ван Дама, а вратите се са Робом Шнајдером. Добро, грајндовање између шестог и осмог нивоа није толико, али рецимо да имате лика тринаестог нивоа кога лајфстилер врати на једанаести, то је већ ситуација у којој је оправдано узимање психијатријских лијекова.

У сваком случају, вратили смо се у дворац и одмах отишли у храм на покушај резуректовања. Први покушај и код Ванде и код Тртимира био је неуспјешан, док је у другом Тртимир враћен у живот, али код Ванде ни то није успјело, тако да је заувијек изгубљена. Умјесто ње креирана је нова чаробница Драгица, али Ванда ће живјети у нашим срцима све док играмо ову игру.

[milan]

RIP Vanda, Slava joj!
I hvala bogu da je Kradko preziveo.

[mac]

Već par godina igraš Vizardri, ali u pokušaju da ga brzo završiš izbegavaš grajndovanje na kasnijim nivoima. Možda je sad dobar trenutak da promeniš strategiju.

[Tex Murphy]

Ако је јучерашњи дан био тужан, а шта тек рећи за данашњи? Доживио сам ТПК и то такав да ће зујати уши сваком ко чује. Послао сам, наиме, екипу у саставу Хан Соло, Рото, Керем Гонлум, Крадко, Саоирсе и Алиса на девети ниво. Прве двије борбе су биле против неких тролова и некаквих огре лордова, које сам неутралисао без проблема, јер сам знао да су једино опасни са магијама, па сам им одмах бацио одговарајуће противмагије. Међутим, у сљедећој тури сам налетио на апсолутно морбидну екипу у саставу од 7 чаробњака, 5 wyverna и 5 спирита. За чаробњаке знамо да знају да бацају добре магије, али то исто могу и спирити, а поред тога су и врло отпорни на моје магије, а њзверни сами по себи нису толико опасни (мада њихови мелее напади откидају доста поена), бар у поређењу с овим осталима. Иако сам изненадио непријатеље и имао први потез, одмах сам видио да нема љеба од те борбе (чак и да имам право на бацање магије у том првом, заправо "нултом, потезу, чак и ако бих успио да катиноујем чаробњаке, остао би проблем спирита, који би ме касније демолирали), тако да сам одмах покушао да побјегнем. Али то није успјело, тако да је дошло до борбе. Чаробњаци су одмах почели да бацају масовне уништавајуће магије, којима су ми прво убили Саоирсе и Алису, а онда врло брзо послије тога подлегли су и остали.
Тијела Хана Солоа и Алисе су заувијек изгубљена (рип), док су остали "само" мртви и чекају некога да их однесе у дворац и покуша да резуректује. Али ја више немам ниједну чаробницу високог нивоа, тако да морам да направим лика тог типа и грајндујем га (тј. њу) кроз трећи ниво. Имам Вилфридсона, који је бишоп осмог нивоа, али он може да баца само рудиментарне магије. Шлаг на торти је чињеница да су ми сви кључеви (укључујући и плаву траку за лифт) код Крадка, тако да ме поново чека фамозна борба на четвртом нивоу.

Сад ми ваља креирати нову чаробницу и новог лопова, али то ћу кад ме прође туга.

Мече, нисам сигуран шта подразумијеваш под "u pokušaju da ga brzo završiš izbegavaš grajndovanje na kasnijim nivoima". Напротив, ја увијек настојим да што прије дођем до каснијих нивоа (тј. деветог, који је претпосљедњи) и да тамо грајндујем. Оно што наизглед изгледа логично је да би требало више да грајндујем на нижим нивоима, па да дођем јачи на девети ниво, али ту је проблем у небалансираности игре (или, можда вјероватније, у екстремном садизму дизајнера). Слаби противници су слаби, били они на трећем или деветом нивоу. Јаки противници су јаки. Мислим ЈАКИ. Повремено и непобједиви. Против овакве екипе на коју сам налетио једноставно нема лијека. Чак и да имам све ликове тринаестог нивоа и чаробнице које могу да бацају све најбоље магије, могао бих да побиједим само теоретски, ако би ми се РНГ смиловао и дао потезе мојим чаробницама самом почетку рунде. А то је врло мало вјероватно, јер ја имам двије чаробнице, а непријатеља је било преко 15. Једноставно, ко хоће да игра овакве игре (а постоји и стручни термин за такве људе, почиње са "м") мора да буде спреман да ће сваких неколико мјесеци наићи на борбу коју је немогуће добити, упркос било каквом грајндовању.

[mac]

Mislio sam na kasnijim nivoima tvojih likova. Računam da za svaku jačinu likova postoji mesto gde mogu da grajnduju do letnji dan u podne.

[Tex Murphy]

Па да, има. Заправо, трећи и девети ниво дунгеона су сасвим довољни да покрију све јачине ликова (уз ризике које сам навео). Али већ напредовање преко 11. (искуственог) нивоа огољава недостатке игре. Визардри, наиме, једноставно није претјерано разноврстан. Након што завршиш са мапирањем, остаје ти само борба. А колико год борбе биле фантастичне, то ипак није нешто што би човјек могао да ради типа два или три сата у комаду. А за напредовање на вишим нивоима (12. и 13.) потребне су сигурно барем десетине играчких сати, ако не и стотине.

Бај д веј, поново сам почео да купим мотивацију за играње Ултиме 4. Уз све неоспорне квалитете те игре, помало ме иритира што ми 95% времена пролази у покушајима да пронађем локацију на коју бих да одем. Од осталих пет посто већина су борбе које су вјероватно најгоре у историји компјутерских игара и ко није пожелио да користи цхеатове за њих, тај је истински суперхерој. Оно што би, дакле, требало да је суштина ове игре (и што је одлично урађено), наиме рјешавање проблема, комуникација са ликовима, истраживање (под чим не подразумијевам бесциљно насумично ломатање по неприступачним предјелима ооооооооооооооооооооооооооооооооооооооогромног свијета у нади да ћете случајно набасати баш на дунгеон који тражите, за што је вјероватноћа равна добитку на бингу) и сл., то на крају испада да заузима врло мали дио играчког искуства. Али имајући у виду којом брзином ми се мијењају ставови и мишљења, можда се већ сутра све промијени.

[Tex Murphy]

Ооооооооооооокеј, можда сам био малчице неправедан према Ултими. Ипак се мора признати, а то сам ја начисто сметнуо с ума, да у пакету с игром долази мапа свијета, додуше са врло мало уцртаних локација, али су зато наведена имена региона, тако да кад неко спомене Спиритвуд или Дееп Форест или тако нешто нема потребе да се чешем по глави и нервирам, већ само консултујем мапу. Дакле слиједи ипак колико-толико самостална играчка сесија, само да негдје одштампам мапу.

[Tex Murphy]

Јао јао, па изгледа да су на овој дивној мапи уцртане локације мјесечевих капија!

[Tex Murphy]

Ово у потпуности мијења моју перцепцију игре. Не знам како се нисам раније сјетио да користим мапу, имајући у виду како сам је дивно користио у Ултими 3.

[Meho Krljic]

   To je jer igraš više igara odjednom.