ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: angel011 on 12-07-2017, 08:35:44
I da li ti ozbiljno smatraš da autori ne samo da ne treba da budu plaćeni, nego još treba oni da plaćaju izdavaču (odnosno, kako si to rekao, učestvuju u finansiranju magazina), pa se sad hvališ time da, eto, autori ni dinar nisu platili da bi magazin izašao?  :o

Заинтригиран овим уписом и финансијским преслишавањем које је одрадила Анђелка, решио сам да отворим ову тему.

Да парафразирам доктора Карајлића - " Паре, паре покрећу свет, политику и фантастику..."

Значи, без икакве зле намере - прво питања управо за Анђелку, а затим и за све остале ауторе:

1. Колико пара си од свог издавача добила за збирку прича?
2. Колико пара си добила за причу у Паладиновим Вампирицама?
3. Колико пара су добили аутори прича који су учествовали у некој од Паладинових "антологија"?
4. Колико пара су добили аутори чије су приче објављене у Политикином забавнику?
5. Колико пара су добили аутори прича из Емиторовог Лавкрафт специјала?
6. Колико пара су од издавача добили Торташи за своју штампану верзију Торте?
7. Колико пара су добили аутори прича из Знака Сагите?

Итд, итд., значи колико пара у данашње време добијају аутори хорор и фантастичних прича које се објављују у збиркама, часописима, фанзинима, а колико пара од издавача добијају за самосталне збирке или романе???

Унапред хвала свима на одговорима.

Angel nas je lepo opomenula da nema ničeg čudesnog u tome da izdavač stane iza autora kog će objaviti, moralno i finansijski. Slažem se da to ne treba isticati kao posebne zasluge izdavača, baš kao što ne mislim da su lektura i korektura deo slavne prošlosti i SFRJ mitologije. Rade to ljudi i danas. Nije pisac uvek sam svoj majstor. I nije nadnaravna pojava da se za književni, kao i za bilo koji drugi rad - plati.
Angel je u pravu, treba se podsetiti kako izgleda ispravni model, čak i u prilikama kada ne možemo da ga primenimo. To ne znači da ona svoje izjave mora krvlju potpisati i položiti nam račun o svakoj pari koju je za svoj trud primila.


Nisam protivnik piscima koji sami štampaju i prodaju svoje knjge. Nije svaki samizdat loša literatura, baš kao što ni ono što se izdašno plati nije obavezno delo nad delima. Suprotnih primera ima mnogo, previše.
Sa druge strane, tog se poduhvata ne bih sama prihvatila i uopšte mi nije teško da objasnim ovaj naoko paradoksalni stav.
Nemam previše pouzdanja u sebe kao pisca, smatram da sam sasvim nesposoban prodavac (kako da ja utrapim knjigu, kad to ne polazi za rukom ni iskusnijima i veštijima od mene?), ali zato veoma verujem u svoj čitalački sud.
Lako raspoznam šta valja, pa mi okolnost da je neko sam pravio knjižicu u tridesetak primeraka, umesto da mu je objavi ''Laguna'', nije presudna. Uopšte.


Poznato mi je da je ''sramnom'' ličnom finansiranju pribegao i moj voljeni Niče, na primer. Da li je pogrešio?
Izdavačima je već ''Zaratustra'' bio bulažnjenje teško obolelog čoveka. Ono što je došlo posle verovatno nisu hteli ni da pogledaju.
Negde sam naišla na podatak da mu je lovu za štampanje (tad je sigurno bilo skuplje) poklonio drug iz detinjstva, rukovođen uglavnom prijateljskom emocijom, da ne kažem sažaljenjem, ne verom u veličinu i neophodnost Ničeovih dela. Da li je taj čovek pogrešio?

Vidim da me je Kimura dobro razumela, no, za slučaj da se neko drugi zbunio: moj komentar Lajaniću upućen je zbog toga što mi je izgledalo kao da on smatra da je neverovatna zasluga to što je uveo lekturu i korekturu, i da je to što autorima nije uzeo pare da bi im objavio priče u magazinu nešto čime se vredi hvaliti. Ako sam pogrešno shvatila Lajanića, izvinjavam se.

E, sad, što se odgovora na pitanja tiče, neću davati uvid u svoj bankovni račun (privatnost podataka i tako to), no, honorar za zbirku priča sam uredno dobila prema ugovoru, i ništa nisam platila za objavljivanje te zbirke, pošto moj izdavač ne posluje po tom sistemu.

Quote from: T2 on 12-07-2017, 23:52:01
Итд, итд., значи колико пара у данашње време добијају аутори хорор и фантастичних прича које се објављују у збиркама, часописима, фанзинима, а колико пара од издавача добијају за самосталне збирке или романе???

Унапред хвала свима на одговорима.

Dobro pitanje, a odgovor se razlikuje od izdavača do izdavača, i od časopisa do časopisa.


Što se samostalnih zbirki i romana tiče, ako ne govorimo o "autor plaća sve troškove izdavanja" sistemu, neki izdavači kompenzuju autore u vidu određenog broja autorskih primeraka (obično je to 10% od ukupnog tiraža), a neki im periodično plaćaju 7% od prodaje. Pretpostavljam da postoje i oni koji ne plaćaju ništa, ali ih ne znam.


Što se objavljivanja u zbirkama, časopisima i fanzinima tiče (opet govorim o onima koji autorima ne traže pare da bi ih objavili), neki daju određeni broj autorskih primeraka (pomnoži taj broj sa brojem autora u zbirci/antologiji), neki isplaćuju honorar (Politikin zabavnik, recimo), a neki daju samo jedan autorski primerak. U principu, normalno je da autor dobije bar autorski primerak broja u kome mu je izašla priča.

Хвала и теби Кимура и теби Анђела на одговорима.

У суштини све што сте написале ми је добро познато и са свим што сте навеле се слажем.

Занимају ме ипак конкретније ствари, односно занима ме однос других издавача према ауторима.

Naletim jutros među artijama na svoj ugovor sa listom POLITIKA EKSPRES za objavljivanje romana ZEMLJA ZA DOBRE LJUDE u nastavcima iz 1986.g. Ukupno 162000 dinara. Koliko li je to u sadašnjim dinarima?

Našao sam podatak. Šlajfna, stranica, cca 1600 karaktera je vredelo 3,28$. Verovatno više u današnjim $. Da li biste pisali danas stranicu za te pare?

A što ne bi moglo?  :lol:


Inače, naveo si me da se prisetim: Novosadski DNEVNIK je osamdesetih godina prošlog veka plaćao uredno - i solidno, za to vreme. Pa sam  tako za HRIMA dobio honorar, sasvim okej, ali koji je bio otprilike trećina moje plate inžinjera početnika, u beogradskoj Elektronskoj industriji...
Što me je uverilo da se od samog pisanja neću leba najesti.

X-100 je toliko platio i meni. Ali, poenta je da naša kratka priča (sa Radionice), ako se objavi, vredi 10$. Odnosno, za srpski "prosečan" lični dohodak treba napisati i objaviti 50 priča. To znači da nas naši izdavači plaćaju tek neznatno manje. Ako je to 2000 strana godišnje, treba da pišeš kao dva Asimova. :?

1986. je krenula inflacija, pa nije isto da li si pare dobio u januaru ili decembru (oko 50% razlike).
U dolarima bi ti to bilo oko 350-400 tadašnjih dolara.
Prosecna plata za naucnoistrazivacku delatnost za 1986. je bila oko 100.000 dinara, tako da bi to bilo
negde 1-1,5 tvoja plata, koja verovatno nije bila mala.
A tada se za te pare moglo dosta kupiti, pogotovu kod nas, ali i u svetu.
Tako, da ako bi trebalo da to prevedem na današnje pare kod nas, rekao bih da bi to bilo
oko 80-100.000 dinara.
PS: nakon tvog posta gde si dao vrednost u USD. Ameri računaju da je vrednost inflacije 1986-2017 2,2, tj. tadašnja šlajfna bi vredela 740 dinara, što odgovara
mojoj proceni...

U, jebote! Koji ste vi truli kapitalisti bili!

QuoteNovosadski DNEVNIK je osamdesetih godina prošlog veka plaćao uredno - i solidno, za to vreme. Pa sam  tako za HRIMA dobio honorar, sasvim okej, ali koji je bio otprilike trećina moje plate inžinjera početnika, u beogradskoj Elektronskoj industriji...

Te 1986-1987 su upravo godine kada su kola polako krenula nizbrdo. Sve do negde 1985. inflacija je bila podnošljiva, a baš tada, kada sam ja počinjao da radim (1987), polako je sve pošlo naopako. Do mene bi svi inženjeri koji bi se zaposlili dobili stan relativno brzo. Za mene šipak.


Na primer, dok sam studirao, povremeno sam pisao i objavljivao fotografije u Omladinskim novinama (kasnije NON-u) i honorari za te tekstove su u početku bili zaista (za mene kao studenta) impresivni. Već 1986-1987 su pare koje su išle ka izdavačkoj delatnost smanjene, tako da više nisam imao toliki interes da objavljujem. To se poklapa sa vašim zapažanjima.

Biti objavljen (u ovim okolnostima besparice, hiperprodukcije i malog govornog područja ) je sasvim dovoljna, čak pristojna nagrada.
Ne moram da trtljam o tome da se piše iz potrebe i ljubavi, to je već prežvakano. Svi kuvamo iz potrebe (pojedini to čine sa ljubavlju) pa ne otvaramo restorane. Nema toliko gladnih usta koje bi da plate veštinu šnicle. 

Mislim da je full time writer samo mit rođen iz želje da se živi od onoga što se voli i mislim da nema pisca i naročito pisca u pokušaju koji ne mašta o tome.
Ipak, ne živimo samo u teškim ekonomskim vremenima u kojima se na jednu novu proda deset polovnih knjiga, nego i vremenima tranzicije. Tehnologija je učinila svoje. Večina knjiga je mufte preko neta, ili košta neku beznačajnu svoticu.

I molim lepo, kada je (u idelanim uslovima) to pisac imao pravo prvenstva prilikom kidanja plena? Dođe zadnji, kao hijena, da oglođe neku kost.

Od samizdata i lične prodaje može se uzeti neki cvonjak (taman za spomenutu šniclu i nove patike) i to je to. Ali, treba uložiti neki kintu. Reskirati je pravi izraz.

QuoteU, jebote! Koji ste vi truli kapitalisti bili!

Pa posle Ti-to, nije valj'o...  :)


Utorkom, mi studentarija (čas' izuzecima) posle sastanaka "Komarčića" u Braći Stamenković, svaki put u kafanu na ćevape ili ribu (ako je bio "Bled").

Mićo, položio sam iste matematike kao i ti. Plus, ja sam Cincarin, a ti ne znaš kolika mi je bila plata. Te godine sam već imao dvadeset godina radnog staža. No, istini za volju, lepo je bilo kad se slože i tih 162000. Kao premija na Kentaki derbiju. Ni tada nisam očekivao da živim od pisanja, ali sam skromno verovao da bih mogao da kompenzujem onih 30% koliko sam računao da će mi penzija biti manja od plate.

Uh, već si imao 20-godina staža!
Delovao si mi mlađe...  :)
Onda je to verovatno bilo pola plate...

Iskreno govoreći, ja sam pare od svojih pisanija svega tri puta video i od toga jednom kao nadoknadu za učešće na promociji. Ono što sam dobio za priče je manje od Mićinog proračuna.

Što se mojih objavljenih knjiga tiče sve u svemu sam dobio nekih tristotinjak knjiga raznih autora koje sam prodao za deseti deo onoga što mi je zaračunato, dakle, pitanje je da li sam uopšte i video tu šniclu i patike koje je Džek spomenuo. Pare? E to bogami još nijesam inkasirao.


Prema tome - zavidim staroj gardi i to ne baš malo.

Džeče,
Ovo nije pitanje teških ekonomskih vremena ili posledica napretka informacionih tehnologija.
Ovo je globalni problem obezvređivanja intelektualnog rada za račun profita krupnog kapitala.
Sve što važi za nas važi i za razvijene zemlje, samo što je zamagljeno razmerom.

Da vidimo, od 2012 kada sam ponovo počeo da pišem posle pauze od 1999, zaradio sam oko 6.000 evra. S tim da za roman nisam dobio ništa novca nego deo od 1/3 tiraža, koji nisam prodavao (nešto sam poklonio, nešto spalio). U to ne ulaze honorari za reprize radio drama i priče na radiju. Sve uredno, sve preko računa sa odbijenim porezima. I doprinosima.
Do 1999 uredno sam isplaćen (sem za dve- tri drame i reprize koje ne računam jer je to pojela inflacija) ali ne bih mogao sad da se prisetim cifri.

Ako nije tajna, možeš li da nam malo detaljnije prikažeš za koju vrstu tekstova si dobio novac i koji su izvori?
Čista znatiželja...

Nije: dramski tekstovi za pozorište i radio drama. Preciznije, to su nagrade novčane, zato sam i znao zbir. Iza svake stoji država: Ministarstvo kulture (bilo naše bilo druge države) i RTS. Dramski tekstovi su uredno objavljeni, kao knjiga ili u časopima koji se bave pozorištem iza kojih, opet stoje univerziteti i država.
Mali kuriozitet: na FDU u Makedoniji predmet doktorske disertacije bila je moja drama, tačnije određni odnosi međuzavisnosti u drami toj i toj i mogući rediteljsi pristupi. Branjeno pred Slobodanom Unkovskim, ako neko zna ko je on.
Sve to nije SF. Ranije sam to pisao i išlo je kao radio drame, neke priče su objavljene, ali od tog leba nema. Sad samo meinstrim i da država stoji iza toga.
Pripovetke  sam objavio ( ove godine 4) ali u časopsima čisto književnog karaktera, bez honorara.
Za tebe Mićo, zanimljivost, u jednoj od drama je Milutin Milanković lik.
Nikad nisam ni plaćao za objavljivanje niti išta objavio a da sam platio.
Roman nisam prodavao, jer da sam akviziter - nisam. Ne umem to.
Promocije na kojima sam učesnik kao recezent romana ne naplaćujem.

6000$ nije za bacanje, ali nije ni za život.
Što kaže scallop, da se popuni po koja rupa u budžetu...
Ali verovatno nema cenu osećaj kada znaš da je neko proveo par godina života analizirajući nešto što si napisao, a da drugi smatraju da to ima toliko smisla da mu na bazi toga otvore akademsku karijeru. Ja bih bio veoma ponosan.

Ma, imam ja otklon prema tome. Sujetu sam pojeo s prvom radio dramom kada sam je čuo. Reditelj izbacio pola, isekao kraj, glumci promašili intonaciju itd.
Za pozorište je druga priča. Na premijeru nisam hteo da idem, nego sam gledao tek petu izvedbu kada su se malko uigrali a već je bilo prošlo dve godine od dobijanja nagrade kad je postavljeno (posle nekoliko odlaganja i traženja reditelja: te trebalo Egon Savin, te ovaj, onaj, te Bradić) i najzad kada je postavljena 2014 godine ( i igra i sad), napravili su dobar posao. Čak se na pojedinim prikazivanjima unose dodatne stolice.
Međutim, već sam i zaboravio da sam to ja napisao, te kada sam gledao, kao da gledam nešto tuđe, mada nije mnogo štrihovano.
Meni je sve to kao da se dešava nekom drugom. Retko se hvatam penkala, i to moram sebe da silim, tako da suštinski ono što napišem se i objavi. Moje je da napišem i pošaljem i šta mu Bog da. To više sa mnom veze nikakve nema. Prosto, zaboravim na to.
Zato mi je i ta disertacija u Makedoniji samo zanimljivost.

Quote from: ALEKSIJE D. on 28-09-2017, 14:13:23
Nikad nisam ni plaćao za objavljivanje niti išta objavio a da sam platio.

Nisi? A zar ima i takvih koji plaćaju?

Aleksije nam pokazuje da se može zaraditi i izvan fantastike. Međutim, tema je vezana za kintu i fantastiku.

...a Stipan, po običaju, ima mišljenje i kada ga nema.. 😁

..scallope, očekuj PP ovih dana; a vezano upravo za kintu i fantastiku. Nadam se da ćeš mi, ovoga puta, odgovoriti.

Hm. O eventualnoj mogućnosti života od pisanja fantastike danas bi možda u Srbiji mogli najpozvanije da nam govore ZŽ, deksa ili Aleksandar Tešić. Ja za ostale ne znam... Možda Uroš Petrović?

Deksa jedini živi od pisanja. I od toga što je istoričar i glavni mejnstrim pisac u Srbiji. I jutros nam je to objašnjavao na TV.
Evo izjave jednog drugog, od sinoć:


Ovde nema para od pisanja sigurno. To radimo samo iz ljubavi prema pisanoj reći i da sebi olakšamo kad to izbacimo iz sebe.

Quote from: Hiperhik on 28-09-2017, 16:12:33

..scallope, očekuj PP ovih dana; a vezano upravo za kintu i fantastiku. Nadam se da ćeš mi, ovoga puta, odgovoriti.

Dok se ti nakaniš, kvočka će izleći piliće, a i ja ću prodati toliko izreklamirani UNAZAD.

Треба поставити и друго питање - могу ли издавачи од продаје жанровских издања да макар поврате уложено???

Sad ću o izdavačima da brinem?

Quote from: scallop on 28-09-2017, 17:52:02
Dok se ti nakaniš, kvočka će izleći piliće, a i ja ću prodati toliko izreklamirani UNAZAD.

Vidi ovako, scallope - ja, prosečno, nisam u Beogradu nekih dvestotinak dana godišnje; dakle - ne radi se o nakanjivanju.


Dalje, pre oho-ho meseci sam ti poslao PP u kome sam jasno naveo da želim da kupim tvoju knjigu (knjige, zapravo), i lepo pitao kako/kada/gde ti odgovara da se nađemo, ali si blagoizvoleo da mi ne poruku - ne odgovoriš.


E, sad - ako ćeš da meriš ko je od nas dvojice veći namćor, be my guest, neće tvoja knjiga biti prva koju nisam pročitao.


A ako ti je, pak, stalo da tvoju knjigu (knjige) (kupim i) pročitam - moj inbox ti je na raspolaganju.


Hvala.

Quote from: scallop on 28-09-2017, 17:59:19
Sad ću o izdavačima da brinem?

Наравно.
Не можеш само своју страну да гледаш и да тражиш 3 долара по страници.
Ево сада проста рачуница неисплативости.
Нек цена по страници рукописа буде 2,5 евра.
Нека текст буде на 300 страница, то је 750 евра у старту које писац добије од издавача.
Нека издавач плати уредника, лектора и коректора, то је бар још толико.
Значи 1500 евра, а да издавач није ни омирисао припрему и штампу.
Да би повратио само тих 1500 унапред уложених евра, он мора да прода 150 књига, ако је њихова цена 10 евра.
А ти си продао, како кажеш само 20 примерака последњег романа до сада .
Исплати ли се онда издавачу да те плаћа по страници рукописа?

Da ne tražim pogodnije mesto, odgovoriću ovde.
Hiperhik, ja sam odgovorio svima koji su knjigu tražili. I tebi bar jednom. Jesam nikakav izdavač, ali računam da sam dobar pisac.
Nevolja je da sam pokretljiv jedva više od spomenika Dimitriju Tucoviću. Neka bude primer da se sa Šarcem natežem skoro pet meseci, on u kolicima pa ne može uz stepenice, ja mogu ali sam na ulici klimav ko pijandura sa sandukom piva u sebi.
Tako, svako malo neko dogura do moje kuće, a mi smo dobri domaćini, pa sve ispadne dobro. Ne živim Bogu iza nogu, saobraćaj je dobar. Jedino do mene ima 57 stepenika. Imam sve moje knjige koje bi te mogle zanimati, jedino sam kratak za GRBOVNIK i SVA VUČJA DECA.
To važi i za ostale kojima je važna moja posveta.

Quote from: Аксентије Новаковић on 28-09-2017, 18:18:34

Quote from: scallop on 28-09-2017, 17:59:19
Sad ću o izdavačima da brinem?

Исплати ли се онда издавачу да те плаћа по страници рукописа?

Jel ti to kao izdavač ili za izdavača?
Naravno da se izdavaču ne isplati. Ne isplati mu se ni da me ne plati. Isplati mu se da mu platim. E, ja sam odustao od torture izdavača.
I NEMOJTE MENE DA UČITE MATEMATICI!

Ovaj, nisi mi odgovorio, ili mi nije stigao odgovor, a naravno da mi nije problem da dođem gde god tebi odgovara.
Ali, da ne zatrpavamo topik - javiću ti se za nekoiko dana, da dogovorimo detalje.

Još jedared - hvala.

Quote from: scallop on 28-09-2017, 18:38:25
Jel ti to kao izdavač ili za izdavača?
Naravno da se izdavaču ne isplati. Ne isplati mu se ni da me ne plati. Isplati mu se da mu platim. E, ja sam odustao od torture izdavača.
I NEMOJTE MENE DA UČITE MATEMATICI!

Ја то као неко коме је јасна економска ситуација у данашњој Србији, и као неко коме је јасно колико наши жанровски писци могу да продају својих књига.

Сад, као неко коме су и неке друге ствари више него јасне:

- Писац не треба да плаћа за објављивање.
То је прво и основно до чега сваки писац мора да држи.

Да би све било коректно, постоје две варијанте.

Прва варијанта:
- Издавач плаћа писца по страници рукописа
- Писац добија и одређени део од продаје сваког примерка своје књиге

Друга варијанта:
- Издавач плаћа писца по страници рукописа
- Након тога, издавач од писца откупљује ауторска права на то дело на 5, 10, 15, 20 година.
Писац по слову уговора добија новац од продаје ауторксих права одмах, а издавач у временском периоду у ком је откупио ауторска права од писца може да са тим делом ради шта хоће (да га издаје, реиздаје, штампа додатне тираже, да га уопште не изда, или пак да ауторска права на то дело прода неком већем издавачу).
Писац може, ако је у уговору наведено, да има бонусе од сваког новог штампаног тиража, или проценат у случају ако издавач прода откупљена ауторска права неком већем издавачу.

И ове две варијанте би биле једине фер, али јасно је да су обе утопија.
Прва варијанта је већ објашњена у мом претходном посту, а друга је још неостварљивија - ако би издавач откупио ауторска права од писца, био би обавезан да му одмах исплати пар хиљада евра на име тих права.
То је свакако немогуће данас у Србији.
Слажем се да некад треба ризиковати, ризик ствара капитал, али ризикујући најчешће пропадају мали капитали, па би издавач који би се одлучио за другу варијанту - банкротирао у старту.

Такође, из економске тачке гледишта је неупоредиво време СФРЈ са данашњим временом.
Писац Дејан Ђорђевић је 1988. године објавио свој хорор роман Проклетство у самиздат варијанти.
Тираж је био 3000 примерака!
Ехеј, 3000 жанровских самиздат примерака!
Данас тиражи издавача варирају од 100-300-500-1000, а 1988. године је писац сам себи могао да изда роман у 3000 комада!
Неупоредива времена.

Aksentije, ovo je dobra tema i postavio si važna pitanja.

Odgovoriću ti na pitanje o štampanoj Torti - naš inicijalni dogovr nije podrazumevao finansijsku nadoknadu, već primerke. Iskreno, mislim da je ovaj dogovor bio u redu jer je od starta tako definisano, ni u jednom trenutku ništa nije ostalo nedorečeno i naposletku - izdavač je u potpunosti snosio sve troškove.

Uvek kada pričam o problemima koji prate objave, ne propustim da naglasim da osim pisaca ni izdavači nisu u zavidnoj poziciji. Naprotiv. Imao sam prilike da nekoliko godina radim kao knjižar i shvatim koliko je hrabrosti i ludosti danas potrebno da se finansijski stane iza dela domaćeg autora (ovde prvenstveno mislim na sve osim dva najveća domaća izdavača).

Stvar je vrlo prosta - knjiga je proizvod koji ne odoleva vremenu, naročito ako ga putem distributera ili direktno pustiš po knjižarama. Zarobio si lovu u npr. 300 primeraka. To si podelio knjižarama, i čekaš lovu. A knjižare ili to gurnu negde u ćošak, ili prodaju pa ne odjave knjigu - jer i one kubure sa milion problema. Pa ti na kraju pojma nemaš gde je šta i ko je tu šta prodao. Pa tražiš da ti vrate, pa drž ne daj...a knjige se habaju..muka je to.

Sa druge strane imaš autora koji je nezadovoljan - opet sa pravom.

Moju samostalnu zbirku priča sam platio, opet po dogovoru. Tiraž piše u impresumu, nikada nisam izbrojao, ali trebalo bi da sam sufinansirao. Nikada nisam dobio honorar.

Mislim da je ovo složen problem za koji se ne može kriviti jedna strana. Tržište postoji, način na koji se knjige prodaju, a naročito u manjim nišama, treba inovirati. Mene zanima koliko bi adekvatno realizovana facebook oglasna kampanja, sa budžetom od 100 eura, donela konverzija/naručivanja. Segmentaciju fandoma ne treba posmatrati kao manu, već kao šansu.

Hidden, nisi nam rekao ništa što nismo znali. Posebno koliko je složen problem. Samo, ja bih počeo da ga rešavam sa strane odakle mogu da počnem. Od pisca. Nekako mi nije prihvatljivo da pisci zloupotrebljavaju sve učesnike u procesu stvaranja jedne knjige. Spisak se ne sastoji od izdavača i pisca. O, ima mnogo učesnika u tom nizu.

Quote from: hidden on 28-09-2017, 21:53:47
Aksentije, ovo je dobra tema i postavio si važna pitanja.

Odgovoriću ti na pitanje o štampanoj Torti - naš inicijalni dogovr nije podrazumevao finansijsku nadoknadu, već primerke. Iskreno, mislim da je ovaj dogovor bio u redu jer je od starta tako definisano, ni u jednom trenutku ništa nije ostalo nedorečeno i naposletku - izdavač je u potpunosti snosio sve troškove.

То је једини коректан дил у данашњим условима.
Издавач сноси трошкове, и даје аутору (или ауторима) одређени број примерака, максимално до 50 посто тиража.
Остатак да пласира, прода, поврати трошкове, и ако може нешто да набаци преко тога.

Иначе, остао сам затечен једним податком, који је на некој трибини изнео Бобан, о броју књига које се објаве на годишњем нивоу у Србији.
То је огромна бројка, па ко бре уопште штампа и издаје све те књиге???
Или, малопре пролазим поред једне трафике, и видим књигу о покојном глумцу Смокију.
Човек се још није ни оладио како треба, а већ је одштампана његова биографија и дистрибуирана по трафикама .
И шта човек да закључи из тога, него да је та његова биографија била већ спремна, и само се чекало да човек умре па да је штампају и објаве.

Да се вратим на жанровска издања из нама ближег периода, а да су везана за мање издаваче, или самиздат издања.
Највеће тираже је остварио Бобан, са свјим издањима из Фантастичне библиотеке.
Након њега су ту Стипан и Лајанић са Сам испод шљиве, и Гул са романом Наживо.
Кад сагледам ствари, испада да би издавач истовремено требало да поседује и своју дигиталну штампарију.
Управо због тога је Бобан у предности - како мислим, он издања не мора одмах да одштанца у великом тиражу, већ може, мало по мало, да доштанцава по потреби.

Quote from: scallop on 28-09-2017, 23:13:35
Hidden, nisi nam rekao ništa što nismo znali. Posebno koliko je složen problem. Samo, ja bih počeo da ga rešavam sa strane odakle mogu da počnem. Od pisca. Nekako mi nije prihvatljivo da pisci zloupotrebljavaju sve učesnike u procesu stvaranja jedne knjige. Spisak se ne sastoji od izdavača i pisca. O, ima mnogo učesnika u tom nizu.

Nisam ni na trenutak pomislio da stavljam krivicu na pisce, samo pokušavam da kažem da medalja ima dve strane. Danas pisac svakako može da počne da rešava problem, tako što će sam da proda svoj proizvod. Potpuno legitimno.

A da ja vama opričam kako je to išlo?
In principio erat izdavač. Tamo negde daleko, na kraju povoca - pisac.
Kako je izdavač bio glavni, oko njega su se okupljali urednici. Prva zloupotreba se sastojala od uredničkog dila - ja tebi ti meni. Najbolji pisci su bili urednici. Negde. Ali nisu objavljivali u svojoj kući. Naravno, oni koji nisu bili urednici, a bili su pisci, pokušavali su da se udvore izdavaču ili nekom od urednika. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.
Samo ću navesti sledeću udicu na parangalu, pa se odmorite.
U nekom trenutku su knjižari dokonali da izdavač zavisi od njih, pa su rabati naglo počeli da rastu. Sećam se i kad su bili oko 30%, a sad ne smem ni da pomislim. Košta posebno izlog, vidljivo mesto, poluvidljivo mesto... Naravno, izdavači su odgovorili otvaranjem svojih knjižara. I manji izdavači su pokušali da otvore svoje knjižare, ali su veliki izdavači organizovali lance knjižara. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.


Nastavak u sledećem broju.

Slabo ti je ovo navođenje, ali odoh na odmor :-)

Uzeo sam iz obesti da preslusam tvoje radio drame, aleksije, i alal ti vera, odslusao sam dve i fenomenalne su. Ako su te platili, svaki si dinar zasluzio. Scaka cast!

Ah... Stižemo najzad i do osetljivijih tema...

Skordisk, hvala.
Platili su. Jednu je pojela inflacija...

Quote from: Scordisk on 29-09-2017, 02:11:27
Uzeo sam iz obesti da preslusam tvoje radio drame, aleksije, i alal ti vera, odslusao sam dve i fenomenalne su. Ako su te platili, svaki si dinar zasluzio. Scaka cast!

Dadni neki link il tako nešto.

Quote from: Scordisk on 29-09-2017, 02:11:27
Uzeo sam iz obesti da preslusam tvoje radio drame, aleksije, i alal ti vera, odslusao sam dve i fenomenalne su. Ako su te platili, svaki si dinar zasluzio. Scaka cast!

Poslušaj 171 obavezno

дабре, неки линак...?

https://youtu.be/x_EJNGce3ww

Ovo shvatite kao jedan medij gde možete i zaraditi neku paru. Samo pođete od toga da pričate slepcu. Pošaljete tekst redakciji, ako valja, uzeće ga, ako ne neće se javiti. Ne treba veza ni da bilo koga moljakate (ja to nisam radio). Jedino honorar čekate 4-6 meseci. Ali, par stotina evra nije za bacanje...

e, da, skrivenu, tu sam preslušao, i eugenov kofer. treću nisam našao, ali ove dve su baš dobre

Quote from: Scordisk on 29-09-2017, 12:28:15
e, da, skrivenu, tu sam preslušao, i eugenov kofer. treću nisam našao, ali ove dve su baš dobre

moja omiljena - "Kandilo u rozarijumu"

vraga, gde to da nađem? :D

Quote from: Scordisk on 29-09-2017, 13:00:53
vraga, gde to da nađem? :D

zamoli aleksija. ja sam je i čitala i gledala. :)

aleksije, molim!  xcheers

Quote from: ALEKSIJE D. on 29-09-2017, 11:57:50
Ovo shvatite kao jedan medij gde možete i zaraditi neku paru. Samo pođete od toga da pričate slepcu. Pošaljete tekst redakciji, ako valja, uzeće ga, ako ne neće se javiti. Ne treba veza ni da bilo koga moljakate (ja to nisam radio). Jedino honorar čekate 4-6 meseci. Ali, par stotina evra nije za bacanje...

Свака част за радио-драме.
Нисам знао да су твоје.

Једно питање - можеш ли да даш неки савет писцима како да прераде свој текст (причу, приповетку) да буде адекватна за радио-драму?

Quote from: scallop on 28-09-2017, 23:47:44
A da ja vama opričam kako je to išlo?
In principio erat izdavač. Tamo negde daleko, na kraju povoca - pisac.
Kako je izdavač bio glavni, oko njega su se okupljali urednici. Prva zloupotreba se sastojala od uredničkog dila - ja tebi ti meni. Najbolji pisci su bili urednici. Negde. Ali nisu objavljivali u svojoj kući. Naravno, oni koji nisu bili urednici, a bili su pisci, pokušavali su da se udvore izdavaču ili nekom od urednika. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.
Samo ću navesti sledeću udicu na parangalu, pa se odmorite.
U nekom trenutku su knjižari dokonali da izdavač zavisi od njih, pa su rabati naglo počeli da rastu. Sećam se i kad su bili oko 30%, a sad ne smem ni da pomislim. Košta posebno izlog, vidljivo mesto, poluvidljivo mesto... Naravno, izdavači su odgovorili otvaranjem svojih knjižara. I manji izdavači su pokušali da otvore svoje knjižare, ali su veliki izdavači organizovali lance knjižara. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.


Nastavak u sledećem broju.

Пошто се стање са књижарама неће променити, имаш ли неки конкретан предлог шта и како даље?

Quote from: Аксентије Новаковић on 29-09-2017, 16:44:29

Quote from: ALEKSIJE D. on 29-09-2017, 11:57:50
Ovo shvatite kao jedan medij gde možete i zaraditi neku paru. Samo pođete od toga da pričate slepcu. Pošaljete tekst redakciji, ako valja, uzeće ga, ako ne neće se javiti. Ne treba veza ni da bilo koga moljakate (ja to nisam radio). Jedino honorar čekate 4-6 meseci. Ali, par stotina evra nije za bacanje...

Свака част за радио-драме.
Нисам знао да су твоје.

Једно питање - можеш ли да даш неки савет писцима како да прераде свој текст (причу, приповетку) да буде адекватна за радио-драму?

Quote from: pokojni Steva on 29-09-2017, 20:13:30

Quote from: Аксентије Новаковић on 29-09-2017, 16:44:29

Quote from: ALEKSIJE D. on 29-09-2017, 11:57:50
Ovo shvatite kao jedan medij gde možete i zaraditi neku paru. Samo pođete od toga da pričate slepcu. Pošaljete tekst redakciji, ako valja, uzeće ga, ako ne neće se javiti. Ne treba veza ni da bilo koga moljakate (ja to nisam radio). Jedino honorar čekate 4-6 meseci. Ali, par stotina evra nije za bacanje...

Свака част за радио-драме.
Нисам знао да су твоје.

Једно питање - можеш ли да даш неки савет писцима како да прераде свој текст (причу, приповетку) да буде адекватна за радио-драму?

Мислио сам на нешто конкретније око прераде већ постојећих текстова, али хвала у сваком случају.

Za ta kurs moraće poseban topik...
Nisam prerađivao, već su raćene kao radio drame, bez prethodno napisane priče. Suština je u dijalogu, broju likova, rasporedu radnje itd.

Kurs? Šta se to događa? Svi bi da brzopotezno postanu milioneri?

Otišli smo o oftopik. Mogao bi Boban da sve ovo obriše što se ne odnosi na temu. Ne prebaci-obriše.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5741.0

Oftopik je jedna od draži ovog foruma, Aleksije, a ovaj tvoj je još i korisan! Dao si uputstva, pa ko bi da se u drami okuša - neka izvoli.

Quote from: ALEKSIJE D. on 30-09-2017, 08:08:58
Za ta kurs moraće poseban topik...
Nisam prerađivao, već su raćene kao radio drame, bez prethodno napisane priče. Suština je u dijalogu, broju likova, rasporedu radnje itd.

xjap

Нешто морам да истерам из себе.


На овом форуму људи су способни за свакојаке обрачуне, али не и са собом. Други пут имам ситуацију да тражим само да се питање мени постави јавно и нема шансе да то питање буде постављено. Бре, имате сијасет одговора али ћете пре црћи него да питате.

Питање је постављено у петак.

Quote from: Аксентије Новаковић on 29-09-2017, 16:58:26

Quote from: scallop on 28-09-2017, 23:47:44
A da ja vama opričam kako je to išlo?
In principio erat izdavač. Tamo negde daleko, na kraju povoca - pisac.
Kako je izdavač bio glavni, oko njega su se okupljali urednici. Prva zloupotreba se sastojala od uredničkog dila - ja tebi ti meni. Najbolji pisci su bili urednici. Negde. Ali nisu objavljivali u svojoj kući. Naravno, oni koji nisu bili urednici, a bili su pisci, pokušavali su da se udvore izdavaču ili nekom od urednika. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.
Samo ću navesti sledeću udicu na parangalu, pa se odmorite.
U nekom trenutku su knjižari dokonali da izdavač zavisi od njih, pa su rabati naglo počeli da rastu. Sećam se i kad su bili oko 30%, a sad ne smem ni da pomislim. Košta posebno izlog, vidljivo mesto, poluvidljivo mesto... Naravno, izdavači su odgovorili otvaranjem svojih knjižara. I manji izdavači su pokušali da otvore svoje knjižare, ali su veliki izdavači organizovali lance knjižara. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.


Nastavak u sledećem broju.

Пошто се стање са књижарама неће променити, имаш ли неки конкретан предлог шта и како даље?

Pa nismo ludi da pitamo od najvećeg mrguda na forumu. Oma dobijemo po ušima...

Quote from: hidden on 28-09-2017, 21:53:47
Mene zanima koliko bi adekvatno realizovana facebook oglasna kampanja, sa budžetom od 100 eura, donela konverzija/naručivanja.

I mene.

Čekao sam, ali pošto niko nije odgovorio, mogao bih i ja nešto o tome.

Kad smo krenuli sa kampanjom za "Sam ispod šljive", Laza mi reče da je uložio na FB kampanju nešto dolara. Nisam siguran o kojoj sumi se radilo, ali moj mi nos govori da je uloženo manje - više oko pedesetak eura. Pretpostavljam da je deo para otišao i na druga mesta, ali okvirno mislim da je toliko love plasirano u reklamnu kampanju.

Rezultat je sledeći:

Knjiga je izdata krajem 2013-te u tiražu od 1000 primeraka. Danas postoji još stotinjak neprodatih primeraka. Da li je to dobro ili loše?

Procenite sami.

Da ne bude naknadnih govorkanja: Laza mi je moj deo pošteno isplatio nedugo pošto je knjiga objavljena. Doduše, odradili smo to kao kompenzaciju, ali ja sam pristao na takav dogovor, pa tu nema ničeg spornog.

Znači, nisi video kako Lazi izlazi kinta iz ruku?

to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Quote from: Boban on 01-10-2017, 12:54:15
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Saglasan.

Tekst je o nečem sasvim drugom, ali savršeno se uklapa u našu književnu scenu.

Zablude i mitovi na koje smo svi naseli   by Jovana Miljanovic (https://jovanamiljanovic.com/author/jovana-miljanovic/) Thursday, September 28, 2017  Današnji gost na blogu je Katarina Petrović, inženjer prehrambene tehnologije, koja se nakon osnovnih akademskih studija na Institutu za tehnologiju i biohemiju, specijalizovala u oblasti biohemijskog inženjerstva. Znanje je dalje usaršavala u okviru master studija iz oblasti tehnološke mikrobiologije.
Svako ko je ikada posetio njen blog Istine vs. zablude (https://istinevszablude.wordpress.com/) video je da se zalaže za govor činjenica i naučnih dokaza, a ne mitova i zabluda. Njen blog je pisan rečnikom koje svako može da razume i u tome je između ostalog njegova vrednost. On je koristan izvor informacija o hrani koju svakodnevno konzumiramo, alternativnim metodama koje su naučno raskrinkane zablude i još mnogo čemu zanimljivom i edukativnom.
(https://jovanamiljanovic.com/wp-content/uploads/2017/09/candle-171731_1920-1080x720.jpg)
Danas, više nego ikada, davimo se u moru informacija, od kojih su većina potpuno naučno nedokazane. Postoje veganski, paleo, hrono, ajurveda klanovi i sve smo dalje od suštine, a forma je sve samo ne onakva kakva bi trebalo da bude. Većina autora tih tekstova nije pročitalo ni proučilo nikakva naučna istraživanja, nemaju nikakve relevantne podatke kojima mogu da opravdaju to o čemu pišu, ali to ih ne sprečava da kreiraju bombastične naslove, baš poput žute štampe. Ne shvataju koliko time prave konfuziju u glavama ljudi koji ne znaju dovoljno da se navigiraju u moru informacija kojima su bombardovani. Da ne govorim o ljudima koju su bolesni ili imaju nekoga dragog ko je bolestan i spremni su da kupe sve, zarad bajke o magičnom izlečenju. I sama sam bila jedno od tih ljudi i Katarinin blog za mene je bio slamka spasa kada sam u jednom trenutku osetila da ludim od previše informacija i da više nisam mogla da razaznam šta je istina, a šta mit.
Nadam se da ćete uživati u ovom tekstu koliko sam i ja čitajući Katarinine odgovore.
Zašto su mitovi glasniji od činjenica i naučnih dokaza u svakodnevnom životu?
Postoji više razloga.
Prvi: mediji nas bombarduju raznim besmislicama.
Vi nemate novinare istraživače, nemate naučne novinare, nemate obrazovane urednike koji od novinara traže temeljno, nepristrasno, objektivno izveštavanje.
Većina novinara pokazuje neznanje kada treba pisati o visokospecijalizovanim oblastima, ne želi da uči, a voli da ima svoje mišljenje.
Oni često prepisuju agencijske vesti, i to rade na loš način, ispoljavaju indiferentnost prema činjenicama, upadaju u emocinalnu zamku prenošenja lažnih ,,činjenica" koje oni smatraju privlačnim, ispunjavajući svakodnevno normu senzaciolističkog delovanja. Umesto da se trude da konsultuju referentne radove ili da direktno istražuju, oni često podležu plasiranju fikcija koje smatraju ključnim argumentima. Dakle, oni postaju ravnodušni prema kriterijumima validnih dokaza, ne stavljaju akcenat na značajne, kontrolisane, ponovljive naučne eksperimente, već prednost daju neproverenim sadržajima, svedočenju pojedinaca, glasinama i sumnjivim anegdotama. Istinska naučna literatura se zanemaruje ili pogrešno tumači. Na taj način dobijate začaran krug jedne jalove retorike, propagande i pogrešnog predstavljanja podataka.
Da biste se profesionalno bavili izveštavanjem o nauci, neophodno je da umete da razlikujete istinu od laži, mit od činjenice, a da biste to uradili, potrebno je da znate nešto više o samoj nauci. Poznavanje nauke ne znači jednostavno poznavanje naučnih činjenica. To znači razumevanje prirode nauke —  kriterijuma dokaza, dizajna eksperimenata, merenja mogućnosti, testiranja hipoteza, uspostavljanja teorija, mnogih aspekata naučnih metoda koje omogućavaju donošenje pouzdanih zaključaka.
Drugi razlog: lažni autoriteti koji podrivaju poverenje ljudi u već ustanovljene činjenice.
Vi imate osobe koje su stekle najviši stepen formalnog obrazovanja, a promovišu pseudonauku. Imate profesore koji egzistiraju na fakultetima, a svakodnevno plasiraju dezinformacije. Imate lekare koji propagiraju nadrilekarsvo, i to u okviru institucija koje bi trebalo da budu stub utemeljenih naučnih dokaza. Takođe, uznemirijuću količinu pseudonauke generišu pojedinci, dobro obučeni u jednom polju nauke koji se u nekom trenutku života okrenu drugoj sferi istraživanja u kojoj su potpuno neobrazovani, neobavešteni i neiskusni. S tim u vezi, nije čudno što postoje istoričari koji negiraju evoluciju, ekonomisti puni predrasuda o genetičkom inženjeringu, hemičari koji ocrnjuju aditive, psihoanalitičari koji falsifikuju istoriju. Neki od njih su profesori univerziteta. Izgleda da takvi nisu u dodiru sa novim naučnim istraživanjima, i ne samo to, oni apriori odbacuju stare, već testirane hipoteze. Ukoliko bi se, sve što dolazi od takvih, propustilo kroz precizan naučni filter, pokazalo bi se da je kod njih puno elementarnih grešaka, neznanja, logičkih propusta, pogrešnih tumačenja i izmišljotina.
Visokoškolsko obrazovanje nam ne daje pravo na subjektivnu validaciju.
U nauci nema kalkulacija, emocionalnih apela, pristrasnosti.
Nauka je vrhunac intelektualnog integriteta, pravičnosti i racionalnosti. Nauka se oslanja i insistira na testiranju i analitičkom razmišljanju čime se mogućnost greške svodi na minimum, s tim da ukoliko do greške i dođe, nauka ne izbegava suočavanje sa činjenicama. Stoga joj lažni promoteri, dakle, lažni autoriteti, priređuju mnogo štete u javnosti.
Treći razlog: izostanak kritičkog mišljenja.
Kritičko mišljenje je osnova za proučavanje bilo kog fenomena. Da bismo ispravno razmišljali o bilo kojoj pojavi, moramo imati sposobnosti da neke stvari razumemo i kritički sagledamo. Zato je vrlo važno ovu premisu uvrstiti u svaku ideju i lekciju, u okviru nastavnog plana i programa. Nažalost, to se ne radi.
Kritika je i neophodan i sastavni deo naučnog procesa. Svako ko je podneo rad za objavljivanje u naučnom časopisu, bio je meta takve kritike. To je primarni mehanizam kojim se standardi održavaju unutar nauke, a takođe i važan izvor samoregulativnog karaktera nauke.
Znanje nije ograničeno, već oslobađajuće. Što se više zna, lakše se dolazi do novih informacija. Znanje, uz sposobnost kritičkog razmišljanja, pruža intelektualne alate koji se primenjuju u procesu otkrivanja i tumačenja stvari na osnovu logike i dokaza. Takođe, znanje o onome što je već poznato, pomaže u proceni pouzdanosti novih ideja.
Ako su naučnici tokom proteklih vekova razvili protokole za izvođenje visokokvalitetnih pouzdanih eksperimenata i procenu ishoda takvih eksperimenata, pa i metode ponavljanja rezultata u potrazi za nedostacima, ne možemo mi primeniti selektivnu obradu podataka i sekvencionirano uzeti samo ono što nam se dopada.
S druge strane, ne možemo očekivati gotovo uvek prisustvo savršenih čitalaca. Neki od njih neće biti adekvatno edukovani, neki neće razviti sposobnost kritičkog mišljenja, neki će biti omeđeni kulturnim konvencijama, zavedeni, obmanuti pogrešnim uverenjima... Zato je vrlo važna spona koja se ostvaruje između naučnika i publike. U širem smislu, svrha uspostavljanja pravilne komunikacije između onih koji se bave naučnim istraživanjima i šireg auditorijma je jednostavno izražavanje složenog koncepta uz korišćenje precizne terminologije. Kolokvijalno izražavanje nema tu preciznost koja je neophodna da bi se nedvosmisleno prenelo značenje rezultata.
Četvrti: drevna ljudska navika verovanja u magiju, čarobnjaštvo, čaroliju zasnovanog na lažnoj analogiji, lažnim uzročnim vezama, mudrosti starijih, ,,fantastičnim" teorijama koje su u suprotnosti sa onim što je poznato o prirodi, univerzumu.
Kombinacija istorijskih okolnosti i veliki upliv vere motivisali su proboj pseudonauke. Napredak u nauci, ma koliko se sada brzo odvijao, ne može da potre provincijalni korpus verovanja. Mnogi i dalje negiraju kontradikcije između naučnih i verskih istina. Ukoliko se vratimo u prošlost, videćemo da je svaka nauka ,,razvila" pseudonauku: medicina akupunkturu i homeopatiju; astronomija astrologiju; psihologija parapsihologiju; hemija alhemiju. Put odbacivanja alternativnih lažnih tvrdnji i usvajanja rigorozno utvrđenih, naučnih, relevantnih dokaza od strane prosečnih čitalaca — postaje sve kompleksniji.
Od koje zablude ti se posebno diže kosa na glavi?
Uh, ima puno iritirajućih zabluda, počevši od onih opasnih koje ugožavaju zdravlje pojedinaca, preko vrlo upornih, ustaljenih i popularnih, do onih manje štetnih:
— rak je gljivica i može se izlečiti sodom bikarbonom;
— ćelije raka se mogu uništiti primenom Gersonove i Brojsove dijete;
— vakcine izazivaju autizam;
— homeopatija leči;
— MMS se može koristiti za lečenje različitih bolesti;
— akupunktura radi;
— kvantna medicina uspešno dijagnostikuje bolesti;
— telo se primenom ceđenih sokova može detoksikovati;
— kiropraktika tretiranjem određenih mesta na telu otklanja bolesti;
— tradicionalna kineska medicina deluje;
— ajurveda pomaže bolesnim ljudima;
— kanabis otklanja kancer;
— sirova ishrana je jedina ispravna;
— alkalna dijeta ima naučne osnove;
— veganstvo je zdravo;
— biljke sa egzotičnih destinacija jačaju imunitet;
— organska hrana je bolja od hrane iz konvencionalnog uzgoja;
— genetički modifikovana hrana je otrov;
— aditivi su zlo;
— amigdalin leči rak;
— srebrna voda čisti organizam;
— Zemlja je ravna ploča;
— HAARP je uzrok klimatskih promena;
— Chemtrails truju stanovništvo;
— depopulacija;
— religije;
— astrologija;
I ne samo navedeno, i ne nužno ovim redom.
Odakle da počne pojedinac koji nema stručno znanje poput tebe, a želi najbolje za svoju porodicu i sebe?
Najsigurniji način da otkrijete laž je da znate što više o nekoj stvari, ili u ovom slučaju — o nauci. Zato je važno razotkriti sve odredbe pseudonauke, demaskirati verovanje koje neopravdano traži legitimitet, odbaciti netačna, zastarela, nepotpuna ili preterano pojednostavljena izlaganja naučnih ideja i uspostaviti kriterijume istine u naučnoj metodologiji.
Ne postoji pojednostavljeni test koji bi svakom pojedincu nedvosmisleno ukazao na razlike između nauke i pseudonauke.
Nauka je proces u kome svaki princip mora biti testiran na osnovu postojećeg znanja i dokaza, a koji ostaje podložan preispitivanju ili odbacivanju u bilo kom trenutku. Naučna objašnjenja moraju biti uspostavljena u jasnim i preciznim uslovima.
Pseudonaučni koncepti imaju tendenciju da se oblikuju od strane pojedinačnih ličnosti koje nisu u kontaktu sa naukom. Pseudonaučna objašnjenja su često nejasna i često se pozivaju na naučne pojmove u sumnjivim kontekstima.
Nauka je kumulativna, nove tvrdnje se često nadovezuju na starije tvrdnje. U tom smislu, naučnici se pozivaju na ranija istraživanja, a kada to učine, uobičajeno navode referencu na objavljene informacije. Na taj način, čitalac može proveriti tvrdnje naučnika i sam proceniti koliko je pouzdan i da li zaista podržava tvrdnje. Dakle, istinska nauka mora pošteno tretirati sve održive hipoteze, dajući prednost samo onima koje logika čini jednostavnim i pouzdanim. Pseudonauka, pre svega, pokazuje jasnu pristrasnost protiv nepoželjnih hipoteza i neprekidnu lojalnost željenim hipotezama.
Jedan od osnovnih razloga psihološke privlačnosti pseudonauke jeste da ona pruža lak odgovor na složen problem.
Ukratko: sve što zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, verovatno je laž. Ne nasedajte!
https://jovanamiljanovic.com/2017/09/zablude-i-mitovi/

Za mene ništa novo. Osim dela rečenice:


koja se nakon osnovnih akademskih studija na Institutu za tehnologiju i biohemiju

Quote from: Boban on 01-10-2017, 12:54:15
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Кад неко прочита најизвиканије новије домаће наслове, попут Ивер, Кишни пси или Човек који је убио Теслу, одмах изгуби веру у домаће ауторе.
Тачније, запита се: ако ови "велики" аутори пишу ове будалаштине које издаје Лагуна, како ли тек пишу они "мали" аутори који нису под Лагуниним окриљем?

Quote from: Boban on 01-10-2017, 13:19:54Današnji gost na blogu je Katarina Petrović, inženjer prehrambene tehnologije

Госпођа је инжињер прехрамбене технологије, али јој то не смета да се представља и као стручњак за акупунктуру, ајурведу, тхц и повезаност вакцина са повећањем броја оболеле деце од аутизма.
Свака јој част, само нек настави, смеши јој се Нобел.
:D
А да веганство није здраво, то немој да објашњава не-веганима, него нека то рецимо објасни маси спортиста вегетаријанаца, који су освајали олимпијске медаље.  :lol:

Quote from: scallop on 01-10-2017, 12:58:29

Quote from: Boban on 01-10-2017, 12:54:15
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Saglasan.

E jebiga... Ko me i tero da se ispovedam...

Kad svi znate sve o svemu, zašto jedan inženjer prehrambene tehnologije ne bi znao bar toliko? Boban je postovao tekst sa bloga da pokaže koliko je internet auditorijum podložan svim mogućim i nemogućim prevarama.

Pa u fantastici se zapravo i radi o mogućim i nemogućim prevarama. Ili možda nije tako?

Quote from: Stipan on 01-10-2017, 17:10:43
Pa u fantastici se zapravo i radi o mogućim i nemogućim prevarama. Ili možda nije tako?

O mogućim, na nemoguće se odnosio Bobanov stav.

Quote from: scallop on 01-10-2017, 17:09:05
Kad svi znate sve o svemu, zašto jedan inženjer prehrambene tehnologije ne bi znao bar toliko? Boban je postovao tekst sa bloga da pokaže koliko je internet auditorijum podložan svim mogućim i nemogućim prevarama.

Неке ствари знам и из личног живота, а о неким стварима више верујем имунологу и вирусологу Тодору Јовановићу, него некој надриинжињерки која од толике своје стручности пише блогове...

Он додаје да је управо средство против рубеоле посебно опасна компонента ММР, јер може да изазове аутизам.

,,Још је давне 1988. године британски медицински часопис ,,Ланцет" објавио је истраживање где је откривено да ММР вакцина може да представља узрок аутизма. Наиме, при реакцији на ММР вакцину, тело детета производи антитела која нападају мозак и разлажу мијелин. Мијелин облаже нервна влакна и служи као изолација, па захваљујући томе нервни сигнали могу да пролазе кроз тело. Ниједно од деце која нису оболела аутизма није испољило производњу антитела, која представљају знак необичне реакције на вакцину против малих богиња", наводи наш еминентни вирусолог и имунолог Тодор Јовановић.

С њим се слаже и доктор Бранислав Несторовић са Универзитетске дечје клинике, који каже да је питање везе аутизма и ММР вакцине деценијска дебата.

,,Она се у Енглеској завршила тако што родитељи сами бирају које ће вакцине дете примити, јер је комисија Министарства здравља утврдила да постоји веза вакцине и аутизма, али није могла да установи каква је та веза. Такође, аутизам је пре обавезне вакцинације био непозната болест, односно јављао се у односу један наспрам 10.000 деце. Интересантно је да деца Амиша у САД, која се не вакцинишу, не обољевају од аутизма", истиче Несторовић и додаје да ММР и не штити од болести, јер имунитет траје око седам година, а Америка је прошле године имала велику епидемију морбила, иако спроводи обавезну вакцинацију.

Quote
Ne postoji virus malih boginja! Nauka je pet decenija obmanjivala čovečanstvo!

Ne postoji virus malih boginja! Nauka je pet decenija obmanjivala čovečanstvo!
Vakcina protiv morbila (komponenta MMR vakcine) donela više štete nego koristi!
Prestižni berlinski Institut "Robert Koch", zanemeo!

"Prof.dr.Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam.
Dr Mankertz je priznala da " virus malih boginja" sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije ,,celih boginja", ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine.
Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena.
U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate. "

Savezni sud je odlučio: konačno smo dobili proces ,,Male boginje"!

Savezni sud Nemačke je odlučio a civilni senat Saveznog suda potvrdio presudu Vrhovnog suda, donesenu u Štutgartu 16.02.2016. "Ne moram da isplatim 100 000€ koje sam ponudio onom ko mi da naučni dokaz da postoji navodni virus malih boginja. Uz to, tužilac je dužan da snosi troškove suđenja.", objasnio je dr Stefan Lanka, nemački biolog i virusolog koji je proveo više godina u sudskom sporu sa autoritetima dokazujući svoje tvrdnje.

U sudskom procesu učestvovalo je 5 stručnjaka koji su pregledali naučne rezultate. Svih 5 stručnjaka na čelu sa dr Andreasom Podbjelskim su jednoglasno utvrdili da, ni jedna od 6, na suđenju priloženih publikacija, ne donosi naučni dokaz o postojanju virusa malih boginja.

Genetski opovrgnuta tvrdnja egzistencije.

Na suđenju su priloženi rezultati o istrazi tzv. genetskog otiska prsta navodnog virusa boginja.
Dve priznate laboratorije, među njima najveći i vodeći genetski institut, neovisno jedni o drugim došli su do identičnih rezultata.
Rezultati su dokazali da su, svih 6 publikacija u procesu "malih boginja" bile pogrešne, kao i da svi virusolozi kada je reč o boginjama, do dana današnjeg bili u krivu.
Pogrešno su protumačili normalne sastavne delove jedne ćelije za sastavni deo navodnog virusa boginja. Na osnovu te greške su tokom decenije, koliko je trajao jedan koncenzus, normalni ćelijski sastavni deo predstavljali kao sastavni deo navodnog virusa boginja. Autori i svi drugi učesnici 6 publikacija nisu primetili ovu grešku jer bi povredili fundamentalnu naučnu obavezu, ,,lege artis"-internacionalna definicija po kojoj nauka radi. Oni nisu sprovodili nikakve kontrolne eksperimente. Izvršenjem kontrolnih eksperimenata bi zaštitili i autore i čovečanstvo ove značajne greške.

Ta greška je postala osnova za verovanje u postojanje svih virusa kao uzročnika bolesti!

Sudski veštak, dr Podbielski, je na zahtev suda potvrdio da ni jedan autor nije sproveo kontrolne eksperimente. Vrhovni sud u Štutgartu je 16.02.2016 opozvao pogrešno donešenu optužbu sa prve instance, povukao tužbu i pritom se pozvao na centralnu izjavu dr Podbielskog u vezi 6 publikacija. Tužitelj je pokušao žalbom saveznom sudu da pokrene novi slučaj na vrhovnom sudu. Kao obrazloženje je izložio svoju subjektivnu i faktički pogrešnu percepciju o samom toku suđenja u Štutgartu, kao i tvrdnju da naše oznake i nazivi o faktima boginja predstavljaju opasnost po opšte zdravlje ljudi. Ta tvrdnja tužitelja je jasnim rečima suda odbačena. Time je savezni sud potvrdio presudu vrhovnog suda, od 16.02.2016.

Zaključci

Šest publikacija dostavljenih u procesu su glavne publikacije za proces ,,male boginje". Pošto je dokazano da pored ovih šest publikacija ne postoji ni jedna publikacija kojom je nauka pokušala dokazati postojanje virusa boginja, sve nacionalne i međunarodne izjave vezane za infektivnost boginja, korist i efektivnost vakcine protiv boginja, su povučene s pravnim osnovom. Prof. dr Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam. Dr.Mankertz je priznala da "virus malih boginja" sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije ,,celih boginja", ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine. Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena. U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate.
Hvala na lojalnosti i solidarnosti svima koji su ovu pobedu procesu "male boginje" učinili mogućom.

Vaš dr Stefan Lanka i Wissenschaft-Plus Team.

Izvor: Der BRD-Schwindel

Br akta: BGH Aktenzeichen ZR I 62/16

http://vakcinainfo.org/2017/01/20/ne-postoji-virus-malih-boginja-potvrdio-savezni-sud-nemacke-nauka-je-pet-decenija-obmanjivala-covecanstvo/

Quote from: Stipan on 01-10-2017, 17:06:30

Quote from: scallop on 01-10-2017, 12:58:29

Quote from: Boban on 01-10-2017, 12:54:15
to i jeste problem, reklamiraju se i prodaju budalaštine, onda ljudi izgube veru u domaće autore i prestanu da kupuju.

Saglasan.

E jebiga... Ko me i tero da se ispovedam...

Ако си се исповедио Стипане.
Сам, испод шљиве је одличан роман, за који је и доктор Зоран Живковић написао следеће:
Роман Сам, испод шљиве тандема Јанић-Шарчевић убедљиво показује зашто су у потпуној заблуди сви који сматрају да је време научне фантастике неповратно минуло. СФ жанр и те како има још шта да каже, овога пута на српском изворнику...
Кад то каже доктор који је утврдио да је СФ мртав, онда знаш да си написао ремек-дело, мастерпис.

Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?

Quote from: scallop on 01-10-2017, 17:28:00
Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?

Чек, чек, скалопе, па ако је швабски суд донео пресуду, немамо шта више да причамо на тему малих богиња.

ЕДИТ:
У свету данашње медицине постоје јајаре у служби фармакомафије, и постоје храбри доктори који износе истину.

Канабис је сам по себи безвредан у лечењу рака, то јесте лепо написала, али је опет обманула јавност, јер није рекла потпуну истину: канабис уље лечи рак, а не лечи рак дување канабиса.
Узгред, у Италији сам правио и канабисово уље, тако да добро знам шта причам.

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 17:27:44
[
Кад то каже доктор који је утврдио да је СФ мртав, онда знаш да си написао ремек-дело, мастерпис.

I ništa ti nije sumnjivo?

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 17:29:42

Quote from: scallop on 01-10-2017, 17:28:00
Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?

Чек, чек, Скалопе, па ако је швабски суд донео пресуду, немамо шта више да причамо на тему малих богиња.

Alo, imaš na forumu Lillit pa pitaj nju o čemu se radi.

Quote from: scallop on 01-10-2017, 17:30:41

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 17:27:44
[
Кад то каже доктор који је утврдио да је СФ мртав, онда знаш да си написао ремек-дело, мастерпис.

I ništa ti nije sumnjivo?

Зашто би ми било сумњиво?
Погледај и сам сва она писанија о освајању нових галаксија, одисеја и слично, све је то потпуно безвредно.
Једино што у СФ-у вреде су дистопије, и очигледно да је то препознао и доктор Живковић, па се зато похвално изразио о роману  Сам, испод шљиве.

Quote from: scallop on 01-10-2017, 17:33:21

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 17:29:42

Quote from: scallop on 01-10-2017, 17:28:00
Nadam se da ne čitaš ono šta linkuješ. Link ili blog tekst koji proglasiš glupošću podjednako je bezvredan. Postoji na spisku i izjava o bezvrednosti kanabisa. Moji podaci iz 1994. govore suprotno. Ko je u pravu?

Чек, чек, Скалопе, па ако је швабски суд донео пресуду, немамо шта више да причамо на тему малих богиња.

Alo, imaš na forumu Lillit pa pitaj nju o čemu se radi.

Ало, њој да верујем?
Да сам на самрти, али на самрти - не бих њој дао да ме лечи.
Практикујем искључиво алтернативну медицину и биоенергију.

Quote from: scallop on 30-09-2017, 23:17:45
Нешто морам да истерам из себе.


На овом форуму људи су способни за свакојаке обрачуне, али не и са собом. Други пут имам ситуацију да тражим само да се питање мени постави јавно и нема шансе да то питање буде постављено. Бре, имате сијасет одговора али ћете пре црћи него да питате.

Трећи пут постављам питање.

Quote from: Аксентије Новаковић on 29-09-2017, 16:58:26

Quote from: scallop on 28-09-2017, 23:47:44
A da ja vama opričam kako je to išlo?
In principio erat izdavač. Tamo negde daleko, na kraju povoca - pisac.
Kako je izdavač bio glavni, oko njega su se okupljali urednici. Prva zloupotreba se sastojala od uredničkog dila - ja tebi ti meni. Najbolji pisci su bili urednici. Negde. Ali nisu objavljivali u svojoj kući. Naravno, oni koji nisu bili urednici, a bili su pisci, pokušavali su da se udvore izdavaču ili nekom od urednika. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.
Samo ću navesti sledeću udicu na parangalu, pa se odmorite.
U nekom trenutku su knjižari dokonali da izdavač zavisi od njih, pa su rabati naglo počeli da rastu. Sećam se i kad su bili oko 30%, a sad ne smem ni da pomislim. Košta posebno izlog, vidljivo mesto, poluvidljivo mesto... Naravno, izdavači su odgovorili otvaranjem svojih knjižara. I manji izdavači su pokušali da otvore svoje knjižare, ali su veliki izdavači organizovali lance knjižara. Mogao bih da vam dam primere, ali onda bi predugo trajalo.


Nastavak u sledećem broju.

Пошто се стање са књижарама неће променити, имаш ли неки конкретан предлог шта и како даље?

Aksentije, Boban će reći da sam sujetan, ustvari, ja sam prepotentan, ali sa boljim argumrentima od bilo koga od vas. Na silu se ne može. Gde sam obavešteniji pokušavam da obavestim, gde znam manje umem da prepoznam i da pitam. Ti nemaš ništa od toga, osim samopouzdanja, a na njemu se nećeš nigde odvesti. Evo, ako Boban napiše da ne znam ja ću se složiti. Izazivam!

Quote from: scallop on 01-10-2017, 17:46:22
Aksentije, Boban će reći da sam sujetan, ustvari, ja sam prepotentan, ali sa boljim argumrentima od bilo koga od vas. Na silu se ne može. Gde sam obavešteniji pokušavam da obavestim, gde znam manje umem da prepoznam i da pitam. Ti nemaš ništa od toga, osim samopouzdanja, a na njemu se nećeš nigde odvesti. Evo, ako Boban napiše da ne znam ja ću se složiti. Izazivam!

Аргумент попут "немој да верујеш немачком савезном суду и његовој пресуди, него питај Лилит" није никакав аргумент.

Koliko vredi argument da je dr Zoran Živković izjavio o smrti SF-a ono šta je izjavio, a posle izjavio o Stipanovoj knjizi ono šta vi stavljate na korice? Bezvredno je i jedno i drugo. Dr. Zoran Živković i dalje zdušno prisustvuje promocijama naučne fantastike, a Stipanova knjiga nema veze sa njom. Nemojte više da mi brukate SF sa pričom o čistom SF-u.

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 17:56:08

Аргумент попут "немој да верујеш немачком савезном суду и његовој пресуди, него питај Лилит" није никакав аргумент.

Nemački savezni sud je pravni organ, a Lillit je vrhunski molekularni biolog. Ne moram da budem sa njom u dobrim odnosima da bih znao šta jeste, a šta nije. To je naziv ove teme, zar ne?

Quote from: scallop on 01-10-2017, 18:05:08
Koliko vredi argument da je dr Zoran Živković izjavio o smrti SF-a ono šta je izjavio, a posle izjavio o Stipanovoj knjizi ono šta vi stavljate na korice? Bezvredno je i jedno i drugo. Dr. Zoran Živković i dalje zdušno prisustvuje promocijama naučne fantastike, a Stipanova knjiga nema veze sa njom. Nemojte više da mi brukate SF sa pričom o čistom SF-u.

Е ово је занимљиво.
Професионалци су својим делима убедили доктора Живковића да је СФ мртав.
А онда се појави Стипан и својим делом убеди доктора Живковића да за СФ ипак има наде.
То говори о Стипану и његовом СФ ремек-делу.
Толико о томе.

Hahhah! Stipanova knjiga je nanovo tema No. 1. na Sagiti.
To je jedino bitno. Sve ostalo je bezvredno i nebitno.

Quote from: scallop on 01-10-2017, 18:10:00

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 17:56:08

Аргумент попут "немој да верујеш немачком савезном суду и његовој пресуди, него питај Лилит" није никакав аргумент.

Nemački savezni sud je pravni organ, a Lillit je vrhunski molekularni biolog. Ne moram da budem sa njom u dobrim odnosima da bih znao šta jeste, a šta nije. To je naziv ove teme, zar ne?

Тема шта јесте, а шта није је једна друга тема, а ово је тема кинта и фантастика.

Али ако смо се овде већ дотакли приче о вакцинама, богињама и аутизму, онда те питам:
Ко је и због чега водио спор пред  немачким Врховним судом, а затим и пред савезним судом?

Прочитај текст који сам поставио, па ћеш видети ко је водио спор.
Али одмах да ти кажем, спор нису водили паори, него врхунски стручњаци, доктори и биолози.

Лилит ако жели да прича на ову тему, нека се прво жали на ову пресуду, па ако успе да својим научним радовима обори пресуду - е тек онда могу њу да питам нешто о томе.
До тада, њене приче немају никакво упориште, превазиђене су, и више ћу веровати биологу и вирусологу, доктору Стефану Ланки и његовим колегама.

Укратко, да поновим.

"Prof.dr.Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam.
Dr Mankertz je priznala da " virus malih boginja" sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije ,,celih boginja", ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine.
Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena.
U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate. "

Savezni sud je odlučio: konačno smo dobili proces ,,Male boginje"!

Savezni sud Nemačke je odlučio a civilni senat Saveznog suda potvrdio presudu Vrhovnog suda, donesenu u Štutgartu 16.02.2016. "Ne moram da isplatim 100 000€ koje sam ponudio onom ko mi da naučni dokaz da postoji navodni virus malih boginja. Uz to, tužilac je dužan da snosi troškove suđenja.", objasnio je dr Stefan Lanka, nemački biolog i virusolog koji je proveo više godina u sudskom sporu sa autoritetima dokazujući svoje tvrdnje.

U sudskom procesu učestvovalo je 5 stručnjaka koji su pregledali naučne rezultate. Svih 5 stručnjaka na čelu sa dr Andreasom Podbjelskim su jednoglasno utvrdili da, ni jedna od 6, na suđenju priloženih publikacija, ne donosi naučni dokaz o postojanju virusa malih boginja.

pokret za anti-vakcinisanje je jedna od boljih ideja dvadeset i prvog veka, i svim srcem ga podržavam. bedak samo što je šteta već načinjena, pa su ovi vakcinisani, ali treba tom pokretu dati prostora, i upozoriti simpatizere: nikako nemojte vakcinisati sopstvenu decu, nikako. lečite stomačni tifus bademom i buksnom, to je prava stvar

inače, kad smo već krenuli u oftopik, podsetio me je bobanov članak na onaj istorijski momenat kada je Petar Pustinjak izložio milion seljaka iz Francuske da oslobađaju Hristov grob, pa kada su ovi papani stigli u svetu zemlju, romejski car im je rekao: nemojte slučajno na turke, sačekajte da dođemo sa pravom vojskom. Petar Pusatinjak, kao i ovi naši stručnjaci, rekao je da su oni pod zaštitom  Hrista i da neće da čekaju neke glupe velmože da dođu i da im naturaju svoje mišljenje. zagazili su duboko u tursku teritoriju, i bili poklani kao svinje kod Kivetota. Šta hoću da kažem? Pa, priroda sve reguliše sama, samo joj treba dati vremena

Quote from: Scordisk on 01-10-2017, 19:14:57
pokret za anti-vakcinisanje je jedna od boljih ideja dvadeset i prvog veka, i svim srcem ga podržavam. bedak samo što je šteta već načinjena, pa su ovi vakcinisani, ali treba tom pokretu dati prostora, i upozoriti simpatizere: nikako nemojte vakcinisati sopstvenu decu, nikako. lečite stomačni tifus bademom i buksnom, to je prava stvar

inače, kad smo već krenuli u oftopik, podsetio me je bobanov članak na onaj istorijski momenat kada je Petar Pustinjak izložio milion seljaka iz Francuske da oslobađaju Hristov grob, pa kada su ovi papani stigli u svetu zemlju, romejski car im je rekao: nemojte slučajno na turke, sačekajte da dođemo sa pravom vojskom. Petar Pusatinjak, kao i ovi naši stručnjaci, rekao je da su oni pod zaštitom  Hrista i da neće da čekaju neke glupe velmože da dođu i da im naturaju svoje mišljenje. zagazili su duboko u tursku teritoriju, i bili poklani kao svinje kod Kivetota. Šta hoću da kažem? Pa, priroda sve reguliše sama, samo joj treba dati vremena

Сарказмом се не побијају научна достигнућа и радови вирусолога и биолога, доктора Стефана Ланке.

Quote from: scallop on 01-10-2017, 18:05:08
Koliko vredi argument da je dr Zoran Živković izjavio o smrti SF-a ono šta je izjavio, a posle izjavio o Stipanovoj knjizi ono šta vi stavljate na korice? Bezvredno je i jedno i drugo. Dr. Zoran Živković i dalje zdušno prisustvuje promocijama naučne fantastike, a Stipanova knjiga nema veze sa njom. Nemojte više da mi brukate SF sa pričom o čistom SF-u.

U stvari, Stipanova knjiga itekako ima veze sa naučnom fantastikom i to sa njenom najtežom podvrstom; vremenskim putovanjem. Mnogi veliki su se upravo na toj temi okliznuli, pa ako sam im se pridružio, bože moj, i to se dešava. Ono što sam hteo reći u toj knjizi je problem sa Evrpeizacijom Srbije. Ako to samo Živković vidi, onda ja tu više ništa nemam da dodam.

E jebte se kritičari i polemičari...

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 19:20:57
Сарказмом се не побијају научна достигнућа и радови вирусолога и биолога, доктора Стефана Ланке.

kao što rekoh, i nije mi namera da nešto pobijam. zdušno se zalažem da doktor Stefan Lanke dopre do što većeg broja ljudi  :lol:

Quote from: Scordisk on 01-10-2017, 19:32:07

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 19:20:57
Сарказмом се не побијају научна достигнућа и радови вирусолога и биолога, доктора Стефана Ланке.

kao što rekoh, i nije mi namera da nešto pobijam. zdušno se zalažem da doktor Stefan Lanke dopre do što većeg broja ljudi  :lol:

"Prof.dr.Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam.
Dr Mankertz je priznala da " virus malih boginja" sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije ,,celih boginja", ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine.

Quote...Zwar zweifeln die Richter nicht daran, dass es das Masernvirus gibt. Aber: In der Auslobung war eindeutig von einer Arbeit die Rede, die Existenz und Größe beweisen sollte. Eine Arbeit, die beides enthielt, legte Bardens aber nicht vor. Er reichte sechs ein, die jeweils Teile der Auslobung bestätigten."

Später erklärten die Kollegen: ,,Die Richter haben in ihrer einstimmigen Entscheidung nicht darüber geurteilt, ob das Masernvirus existiert. Sie haben lediglich geprüft, ob Bardens' die Kriterien der Auslobung erfüllt hat."...

Impfgegner gewinnt 100.000-Euro-Streit um Masern (https://www.welt.de/gesundheit/article152309220/Impfgegner-gewinnt-100-000-Euro-Streit-um-Masern.html)

Quote from: scallop on 01-10-2017, 18:10:00
Nemački savezni sud je pravni organ...

razmatrali su jesu li uruceni radovi ispunili sve postavljene kriterije, pravno.
uz dokaz da virus postoji, nije ponudjen promjer (jedan od za isplatu nagrade trazenih kriterija). to je sud zakljucio, te naglasio da se ne sumnja u postojanje virusa.

Prof. Dr. Annette Mankertz - Weder harmlos noch Kinderkrankheit (https://www.pharmazeutische-zeitung.de/index.php?id=58543)

vidim dotakli ste se i ovog:
Interview mit Prof. Dr. Dr. Podbielski (http://www.muslim-markt.de/interview/2017/podbielski.htm)

Quote...MM: Sehr geehrter Prof. Podbielski, sie waren Gutachter im so genannten Masern-Prozess beim Landgericht Ravensburg, in dem ein Mikrobiologe demjenigen 100.000 Euro zahlen wollte, der die Existenz von Masern-Viren in einer Publikation nachweist. Als ein Medizinstudent nach Vorlage entsprechender Veröffentlichungen das Geld versuchte einzuklagen, kam es zum Prozess. Nach einer Berufung vor dem OLG Stuttgart und einer abgewehrten Revision vor dem BGH muss der Angeklagte nicht zahlen; gibt es denn keine Masern-Viren?

Prof. Podbielski: Das Landesgericht sah durch die Vorlage von sechs Fachartikeln die Existenz von Masernviren als hinreichend erwiesen an. In den folgenden Prozessen ging es dann um semantische Spitzfindigkeiten – der Beklagte hatte initial die Belohnung für einen Artikel ausgelobt, der Kläger hatte aber sechs angebracht. Tatsächlich gibt es weit mehr als 10.000 Fachartikel zum Thema Masernvirus von Wissenschaftlern aus aller Welt – allein hier zu glauben, diese hätten sich alle über Jahrzehnte hinweg verschworen um die Welt zu belügen, belegt wenig Realitätssinn. Das Masernvirus ist in seiner genomischen Struktur komplett aufgeklärt, wenn man wollte könnte man es synthetisch im Reagenzglas herstellen. Für jeden ernsthaften Experten ist allein dies ein unumstößlicher Beweis...

"...u procesu radilo se je o semantickim igrarijama. na temu istrazivanja doticnog virusa postoji vise od 10 tisuca strucnih clanaka znanstvenika iz cijelog svijeta. sama pomisao da su se svi tokom nekoliko desetljeca urotili u laganju svijeta svjedoci o niskoj svijesti za realno..."

to kaze covjek kojeg sumnjivi mediji izvrcu u korist argumentacije kako virus ne postoji. on je sudio kao vjestak, kaze da je jedan od argumenata kontra isplate nagrade bio i sto je uruceno sest radova koji dokazuju virus, dok je sve trebalo pisati u jednom. :roll:

I to nešto rešava u problemu da je pisac fantastike na dnu lanca izdavačke ishrane?

mislim da sam ja ovim zakljucio oftopik, ne pokrenuo, te mozete nastaviti o pitanju koje ti lezi na srcu.

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 18:16:36
Е ово је занимљиво.
Професионалци су својим делима убедили доктора Живковића да је СФ мртав.
А онда се појави Стипан и својим делом убеди доктора Живковића да за СФ ипак има наде.
То говори о Стипану и његовом СФ ремек-делу.
Толико о томе.

Ne baljezgaj. ZŽ jedva da je i pogledao Stpanovu knjigu, dobio je pare da je pohvali.

I tvoje drndanje Stipana je podjednako oftopic. Tebe i mene je ZŽ otkačio za SF, a Stipana vinuo u zvezde. Ko zna, možda mi i ne znamo šta je SF. Posebno otkao je crk'o? :?

jednom sam upoznao covjeka koji u regalu imao stipanov roman. kazem ja, oho, pa ti citas fantastiku?! lijepo.
a ovaj me gleda zbunjeno i odmahuje: ne, ne, citam uglavnom trilogiju.

koju knjigu? :D

Quote from: Boban on 01-10-2017, 21:35:10

Quote from: Аксентије Новаковић on 01-10-2017, 18:16:36
Е ово је занимљиво.
Професионалци су својим делима убедили доктора Живковића да је СФ мртав.
А онда се појави Стипан и својим делом убеди доктора Живковића да за СФ ипак има наде.
То говори о Стипану и његовом СФ ремек-делу.
Толико о томе.

Ne baljezgaj. ZŽ jedva da je i pogledao Stpanovu knjigu, dobio je pare da je pohvali.

Мора да је Стипан подмитио и неподмитљивог доктора Гула, који за Тропикану рече:

Quote from: Ghoul on 10-11-2014, 02:59:42
dakle, sve mogu da shvatim, pa čak i to da jednu od boljih priča u HAARPU potpisuje loony, ali to da je jednu od najboljih napisao STIPAN, to je čak i meni potpuno neverovatno!
ipak, tako stoje stvari, sviđalo se to nekome ili ne.

Zapravo - za Stipana svi koji su izvan sagitaškog depoa kažu da piše fenomenalno, izvanredno i neponovljivo. Osim toga, nije da mi je naročito bitno, ali radi omladine koja čita ovaj topik reći ću i ovo:
ZŽ nije dobio ni dinara za ono što je napisao o "Šljivi", to je više nego sigurno.
Ko ne veruje, može da ga pita.

Zašto misliš da ima onih koji ga nisu pitali... on nikada nije pročitao tu knjigu. On nema pojma da ti postojiš niti kako pišeš.

Aha... Naravno, naravno...

I verovatno je dodao i to kako često dobija ogromne sume da bi opisivao pojave o kojima pojma nema...

Nećeš verovati koliko se to puta dogodilo za ovih 40 godina koliko ga znam...
Ti si kao pisac bezvredan na način koji obični ljudi nisu u stanju da pojme i to ne može promeniti nikakav i ničiji hvalospev.

Jutros sam pozvan da na FB lajkujem stranu Zorana Petrovića i njegovu najavu novoh hita PRAZNIK ZVERI na Sajmu knjiga ove godine. Lajkovao sam. Pristojan čovek. Pisci iz domaće epske fantastike deluju razumno.

Quote from: scallop on 02-10-2017, 09:28:14
Pisci iz domaće epske fantastike deluju razumno.

Eto koliko razuma postoji čim se malo odmakneš od Sagite...

Quote from: Scordisk on 02-10-2017, 01:48:21
koju knjigu? :D

ne sjecam se vise, ne bih citao stipana ni da mi plate, pa opus bas i nije prisutan. ne razumijem sta vrijednog moze reci i smisliti covjek koji izgleda i ponasa se kao da ga na dnevnoj bazi provlace kroz septicku jamu.

Koji evro manje u kasi izdavača... Ništa strašno...

Ako nekoga zanima usporedba sa stanjem na američanskom tržištu, tamo se kratki radovi plaćaju 1-2 C po reči i to se smatra honorarom za profesionalne pisce, dok oni drugi dobijaju manje. Prosečan tiraž mesečnika je oko 1500 komada, od čega se većina proda pretplatnicima, recimo dve trećine, dok se ostatak vuče i po nekoliko godina i obično prodaje na akcijama & popustima.

Kod romana je manje-više ista priča kao kod nas. Autor dobija 7-8% od prodajne cene, ali avansno, za prvi tiraž. Ako se nekim čudom roman proda preko prvog tiraža, pisac se isplaćuje kvartalno ili godišnje, u zavisnosti od ugovora. Ono što kod nas neme jeste agencijska provizija, koju autor plaća od svog honorara. Često se dešava da čak i popularni pisci preko avansa dobijaju tek po nekoliko centi po prodatom primerku. Mark Lorens povremeno vrlo otvoreno piše o tome.

Što se našeg tržišta tiče, uzevši u obzir prosečnu cenu romana fantastike (i nefantastike) domaćeg pisca, autor u proseku dobija pola evra po prodatoj knjizi.

Quote from: Nightflier on 04-10-2017, 19:51:57

Što se našeg tržišta tiče, uzevši u obzir prosečnu cenu romana fantastike (i nefantastike) domaćeg pisca, autor u proseku dobija pola evra po prodatoj knjizi.

Toliko. Za UNAZAD sam već zaradio za tri litre šljivovice. xdrinka

Eh, ali koje šljivovice? Domaće, "Žute ose", "Stare sokolove"? Nestabilna je to valuta. :)

Enivej, 2010. u Srbiji se godišnje objavljivalo oko 5000 novih naslova domaćih autora, prema podacima koje je prikupila norveška centralna biblioteka. Došli su kod nas da istraže kako to da mi toliko pišemo i da pokušaju da preuzmu naša iskustva, jer se tada kod njih objavljivalo oko 1000 domaćih naslova godišnje, a prevedene književnosti petostruko toliko i to su smatrali lošim. Eto,  ima i Srbija čemu da poduči Jevropu :D

Quote from: Nightflier on 04-10-2017, 20:13:45
Eh, ali koje šljivovice? Domaće, "Žute ose", "Stare sokolove"? Nestabilna je to valuta. :)

Enivej, 2010. u Srbiji se godišnje objavljivalo oko 5000 novih naslova domaćih autora, prema podacima koje je prikupila norveška centralna biblioteka. Došli su kod nas da istraže kako to da mi toliko pišemo i da pokušaju da preuzmu naša iskustva, jer se tada kod njih objavljivalo oko 1000 domaćih naslova godišnje, a prevedene književnosti petostruko toliko i to su smatrali lošim. Eto,  ima i Srbija čemu da poduči Jevropu :D

Nightflieru, još nestabilnija je naplata prodatog.

Ehhh... tell me about it. Kada sam dostigao 10k evra u neisplaćenim honorarima za prevode, prestao sam da ih sabiram :) A ima i neisplaćenih za priče i pesme, ali to je već druga priča.

To je jedina priča. Siguran sam da domaći pisci ne računaju na bogaćenje. Ali računaju na malo poštovanja.


Sa druge strane, Norvežana ima manje, a verujem da nemaju izreku "Besposlen Laponac i irvase krsti."

Domaći pisci i poštovanje? Ajde pričaj mi još malo o tome.

Svi valjda računaju na poštovanje. Pisci dele poštovanje ili nepoštovanje prema društvu u kojem stvaraju. Drugačije biti ni ne može.

E, sad - kakvo je društvo, takvi su mu i pisci, ili makar popularni pisci. Ako neko proda 30-50k primeraka godišnje, a svake ili svake druge godine ima novu knjigu, njemu ili njoj ne smeta to što ta knjiga u buđelar donosi pola evra.

Quote from: Nightflier on 04-10-2017, 20:56:38
Svi valjda računaju na poštovanje. Pisci dele poštovanje ili nepoštovanje prema društvu u kojem stvaraju. Drugačije biti ni ne može.

E, sad - kakvo je društvo, takvi su mu i pisci, ili makar popularni pisci. Ako neko proda 30-50k primeraka godišnje, a svake ili svake druge godine ima novu knjigu, njemu ili njoj ne smeta to što ta knjiga u buđelar donosi pola evra.

Obično meni napišu da ne razumeju šta pišem kad neće da razumeju, ali još udaram glavom o zid  :x  pokušavajući da razumem šta si napisao. Objasnićeš mi, zar ne?

Složili smo se svi da nema kinte u fantastici ?

Quote from: varvarin on 04-10-2017, 21:54:12
Složili smo se svi da nema kinte u fantastici ?

Nije je bilo naročito ni kad smo počinjali. Ali smo bili gazele, a ne ovce.

QuoteEto,  ima i Srbija čemu da poduči Jevropu

Oduvek mi se činilo da Norvežani ne znaju šta rade.


A i što bi znali kad imaju naftu.  :(

Hteo sam da kažem da svi elementi/članovi jednog društva žele da budu poštovani, ne samo pisci i da svi dele sudbinu društva u kojem žive. To rekavši, moj je utisak da svi mi koji se bavimo kvartarnim delatnostima zapravo prolazimo najgore, jer su to delatnosti koje najpre stradaju u raspodeli kolača.

Quote from: Mica Milovanovic on 04-10-2017, 23:30:50

QuoteEto,  ima i Srbija čemu da poduči Jevropu

Oduvek mi se činilo da Norvežani ne znaju šta rade.


A i što bi znali kad imaju naftu.  :(

Hm, možda ne znaju, ali nordijski krimić je postao svetski fenomen i vrlo uspešan izvozni proizvod. Možda samo žele da povećaju proizvodnju tog proizvoda ili da se prošire na druge žanrove :) Ili je to makar tako bilo pre sada već prilično godina.

Quote from: Nightflier on 05-10-2017, 11:50:25
Hteo sam da kažem da svi elementi/članovi jednog društva žele da budu poštovani, ne samo pisci i da svi dele sudbinu društva u kojem žive. To rekavši, moj je utisak da svi mi koji se bavimo kvartarnim delatnostima zapravo prolazimo najgore, jer su to delatnosti koje najpre stradaju u raspodeli kolača.

Nemam ja problem da me pasu, već što me gaze.

Imao problem, nemao problem - bojim se da ti izađe na isto. Mislim, svima nama.

Nije isto. Isključim sve predatore, pa šta nikne niklo je. Kad nema zalivanja dobra je i kišica.

A kad nema kiše, dobar je i grad?

Quote from: Nightflier on 05-10-2017, 12:46:03
A kad nema kiše, dobar je i grad?

Zato ispaljujem rakete. Ja sam pisao priču "Leteći tanjiri sleću u Lajkovac".

Ne znam baš kakve veze ima Lajkovac s parama, pa ni s letećim tanjirima, ali drago mi je što si dokazao da ZŽ greši. Dobro, veliki posao na tom dokazivanju je on odradio lično & personalno, ali svejedno.

Pa, ja na ovoj temi pišem sebe radi, a ne znam koga radi ti pišeš.

E, jbg, Radmilo, kakvo ti je to pitanje? Pišem zarad unutrašnjo-međunarodne masonsko-iluminatske zavere, koja za cilj ima zatiranje srpske fantastike i kulture u celini.

Pomislio sam i ja da se zajebavaš.
Na ovoj temi smo prošli kroz izdavače i one koji se uz njih šlepuju, kao i kroz knjižarska rešenja. Ostalo je dosta toga dok ne stignemo do zlodela pisaca. O tome, kad učesnici diskursa budu spremni. Ja znam gde sam stao.

Zlodela pisaca? Zainteresovao si me....

Izgleda da nisi primetio da nemam podršku. Mora da većina vidi pisce kao krivce.

Naprotiv. Moju podršku imaš u mnogo čemu, samo što si toliko rasejan da to i ne primećuješ.

opcenito, van toga sto se niste okupili oko jednog izdavaca, dapace, cak neslozni tipa "dva zzidova tri misljenja", i taj jedan izdavac koji imao potencijal, mislim na sagitu (i klub), ne cijeni (u smislu maloprodajne cijene) dovoljno knjigu.
mase prosto nema i tesko ce je i biti.
plus, zivimo u vremenima kad nesto sto nije skupo prosto nije vrijedno (ni zanimljivo, pozude vrijedno).
i sad to zbrojite i stavite u relaciju nedavno izaslog istorijata sf-a za 400 dinara. to se ne prodaje po 400 dinara, vec po dvije do tri tisuce.
i onda kupac potpuno drugacije gleda na knjigu, van sadrzajnog.
primjer, ja sam rado dao novac iznos kojeg ne smijem ni spominjati za sljedece dvije knjige, tvrdi uvez, zastitni omot, necitane, iz pocetka sedamdesetih, tiskane u neobicnom formatu ljubicastom tintom:
tri stigmate i iskliznuce, pkd.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F171005%2Fhm9y9h8w.jpg&hash=c38b19634ea42e8ad64fea4abbea1daf2ca2ff66)

i sad se mogu pohvaliti. da kostale 400 dinara, bile bi manje zanimljive. :lol:

Imam potrebu da prerazglabanje sklonim sa SOKOLARA. Lazovićeva zbirka nije nije ni meta ni osnov problema srpske fantastike. Sve napisano je i tačno i netačno. Tačno je da je domaće tržište postalo premalo za sve koji pišu i veruju da to rade dobro. Tačno je da postoji lakoća objavljivanja, ali je netačno da je lakoća presudna. Lako je objaviti knjigu koja neće biti kupovana, a još je gore ni čitana. Nedavno sam prisustvovao delu razgovora sa mladim domaćim piscem fantastike koji je rekao da ne želi ništa više nego priliku kakvu je imao Dexa. Oseća li se šta nedostaje na domaćem tržištu fantastike? Nemojte da me sad podsećate na Hari Potera, slučaj Roulendsove nema nikakve veze sa našim tržištem. Moguće je da američko tržište takođe počiva na monopolu, ali mi živimo na našem tržištu. Naš monopol je gori jer dobra knjiga nema nikakvu šansu, Boban je dao dobar primer kakve su šanse da SOKOLAR bude uopšte dostupan. Knjižarski rabat ga isključuje.


Hajde, 200 € je suma o kojoj se govori kao minimum za marketing. Čudo može da se napravi na fejsbuku? Moguće, ali da se umesto dvesta knjiga proda tristapedeset. Većina naših knjiga ni to ne može da istrpi. Koliko košta da se knjiga ili autor pojave na TV ili u ozbiljnim novinama. Imali biste višak prstiju da nabrojite. Kod nas monopol postoji i u nastupu na medijima. Zamislite, za sve ove godine pozvali su me na samo jednu TV, u Novoj Pazovi, i ja sam još iznenađen i zahvalan. Vi što tek maštate o spisateljskom uspehu zamislite svoje šanse kad su moje bile takve. Ja svesno prihvatam ličnu odgovornost jer se nikad nisam potrudio da se ubaštram kod nekog izdavača, uredništva ili književnih kritičara, ako ste za to sposobni, samo navalite.


Na kraju, o blogovima. Meni je i Angel 011 merodavna. Ona čita i komentariše sve aktuelno. U Prerazmišljavanju dominira strana literatura i domaći dobrano mrtvi pisci. Uvek je bilo tako, teško je bez vremenske i teritorijalne distance. Tako je Lazovićeva trojka pravo dostignuće.

Ajde... Ti se nisi potrudio? I šta bi postigao?

Boban, Gul i ja smo odbijeni kod Lagune. Ne znam za ostale, ali meni su odgovorili da je knjiga dobro napisana ali nije komercijalna.

Jebiga... Prodaja je car tržišta. Sve ostalo je magla i doba sumraka.

Ponekad je uteha ne nuditi se. Kažu da je odbijena žena gora od prevarene. Važi i za muškiće. Budite komercijalni pa ćete biti nacionalni. :shock:

Quote from: scallop on 20-12-2017, 13:52:16
Ponekad je uteha ne nuditi se. Kažu da je odbijena žena gora od prevarene. Važi i za muškiće. Budite komercijalni pa ćete biti nacionalni. :shock:

Dok mi ovde vodimo naše male ratove tamo izvan zabrana knjige se prodaju.

To je prava istina, dopalo se to nama ili ne.

Quote from: Stipan on 20-12-2017, 14:15:23

Dok mi ovde vodimo naše male ratove tamo izvan zabrana knjige se prodaju.

To je prava istina, dopalo se to nama ili ne.

Znam. Ja svako malo prodam poneki UNAZAD. Dođu ljudi kod mene, pa se i ispričamo. Vama koji stignete do vrata velikih izdavača beskrajno zavidim.

err, malo sam zatrpan poslom, ali me vuče diskusija ođe. probaću jednom u životu da budem kratak.

kada sam govorio o fb promociji, nisam mislio na pojedinačne knjige, nego na izdavače.

koliko sam ja video što se tiče samizdata, stvar je tu jasna: ako hoćeš bez neke infrastrukture da prodaješ knjige, valja ti da obijaš svakakve manifestacije, da organizuješ samostalno promocije, guraš se i ovde i onde, i pre svega, da ideš van beograda. ko, naprimer, u smederevu može da dođe do tvoje knjige ako si samizdat ili si sa nekim izdavačem koji služi samo kao štamparija, a eventualno baci par primeraka u delfi? dakle, ko političari kada love kapilarne glasove, tako i samizdat mora da juri čitaoce (ako hožće da dopre do publike). razumem, doduše, da to neko neće, mrzi ga, nije u mogućnosti, i to je sasvim u redu.

ipak, najbolji primer za to je knjiga "bantustan", fenomenalan putopis koji su samostalno izdala trojica likova koji vode "klub putnika". ta knjiga ni po sadržaju, ni po dizajnu ni po ilustracijama ne zaostaje za bilo kojom knjigom izdatom u brendiranoj izdavačkoj kući i jeste jedan sasvim pristojan literarni uradak koji čovek može bez blama da tutne u biblioteku, ali su svejedno pisci-izdavači morali sve sami da organizuju, i da se besomučno reklamiraju da bi doprli do publike, da putuju širom domovine i nude knjige. imali su neku infrastrukturu pre toga, ali čisto na internet osnovama. rasprodali su na kraju dva ili tri tiraža, da li su nešto zaradili to ne znam, ali svakako su postigli šta su hteli: da se njihov putopis čita i da se o njemu priča u "regionu" (gorozomornog li izraza), kao i da pokriju troškove. pare sumnjam da su akumulirali, ali to danas možda i nije moguće tako lako uraditi, i stvar je sekundarne prirode.

a ono što sam ja mislio na fb i ouopšte internet promociju, govorim iz pozicije čitaoca i, što bi konsultantske firme rekle, "konzumenta". druga stvar je sa izdavaćkim kućama. izdavač ne pravi kontekst za jednu ili dve knjige, nego za čitav svoj katalog. Ako on ima čiztaoca za, štajaznam, "sokolara", imaće i čitaoce koji bi rado takođe kupili i jakšića, anđelkovića, sarajiliju, jer je to jedna ista ciljna grupa.  ali prvo taj kontekst mora da se napravi, valja ga graditi i negovati redovno, kao baštu: prvo da privučeš što više ljudi, drugo, da održavaš publici pažnju, redovno nudiš nova ili stara izdanja, budeš prisutan onlajn i oflajn, stalno. ako te mrzi, platš nekoga dsa zto radi umesto tebe.
ako  meni  izdavač stalno iskače na fejsbuk zidu sa novim, sočnim izdanjima, ako me privoli  da kliknem na njegov sajt i vidim šta sve ima, vremenom me zainteresuje za svoja izdanja, ja ću i samostalno da dođem da pogledam šta sve nudi. onda ću verovatno i da kupim nešto. a ako se sporadično pojavljuje, ja ću lako da ga zaboravim. i tuom smislu je fb idealan, jer je najjeftiniji, svi ga koriste i najlakše se dopire do ljudi (ko još gleda tv i vidi reklamu za knjigu i kaže e to oću).

takođe, dobra stvar je ako izdavač ima pregledan sajt, i još okači prvih dvadeset stranica na sajt, da ne kupujem napamet (knjiga je ko cipela, neka ti odgovara, neka ne, nećeš bez probanja da kupuješ)

e, a za prerazmišljavanje, ima tu svačega, i dosta domaćih pisaca. samo je i njen blog nepregledan, pa treba nekako do toga doći, i prokopati između tekstova

Lepo si to sročio, ali ponekad treba viknuti i - hop! Zamisli da imaš 75 godina i da treba sam da trkaš naokolo ne bi li neko čuo za tvoju knjigu.Spadam u one koji su uvek imali više poverenja u male, nego u velike izdavače. To je moja greška i spreman sam da je platim. U Beogradu sam imao jednu promociju za sedam meseci postojanja knjige, pa i nju nevoljno od organizatora. Naravno, prodam ja knjige jer jesam ime koje se teško zanemaruje. I sve zato što sam se pobunio u ime pisaca koji dolaze i ne vide svoju šansu. Pobunio sam se ja i pre 33. godine prvom objavljenom pričom MOZAIK OD STO KOCKICA u Siriusu. Taki mi je adet. Nemam promociju u Novom Sadu, da o Kostolcu, Negotinu ili nekim drugim mestima ne govorim. Neću, valjda, da im se nudim?


Sa druge strane, možda si prevideo da sam tvoju priču RIBARI DUŠA video kao četvrtu u sklopu domaćih priča o Baš-Čeliku, ali neko nije. Jednostavno, i kad me prolašavaju najgorim i dalje se vodi računa šta mislim o nečijem pisanju. Treba li da se nudim Prerazmišljavanju? Ne mogu, prilično me košta izdavanje UNAZAD. I Angel 011 ju je platila iako mi je bilo muka da joj uzmem pare, jer je izuzetno cenim. Ja sam vrlo zadovoljan i komentarima arheologa, pravnika i arhitekata. Od domaćih književnih kritičara ionako nikada nismo imali fajde. Tako je otkako su nas smestili u trivijalnu književnost iako se mejnstrim sad ufuljava u istu.

Какви фејсбуци, какво подмазивање тртица дебелим гускама...

Направите лепо Купиндо налоге и на тај начин можете да продајете своје књиге.

Quote from: scallop on 20-12-2017, 15:24:37
...Treba li da se nudim Prerazmišljavanju? Ne mogu, prilično me košta izdavanje UNAZAD. I Angel 011 ju je platila iako mi je bilo muka da joj uzmem pare, jer je izuzetno cenim. Ja sam vrlo zadovoljan i komentarima arheologa, pravnika i arhitekata. Od domaćih književnih kritičara ionako nikada nismo imali fajde. Tako je otkako su nas smestili u trivijalnu književnost iako se mejnstrim sad ufuljava u istu.

Samo da dodam: 
Za  "Prerazmišljavanje"   treba da priložiš jednu kinjigu, i ona će biti... analizirana. Sva OK, ne boli ništa, dok ne dobiješ  ocenu.
Za ostalo se slažem sve, posebno za ufuljavanje u trivijalni književnost.

Quote from: Аксентије Новаковић on 20-12-2017, 15:31:31
Направите лепо Купиндо налоге и на тај начин можете да продајете своје књиге.

Da... Kupindo lepo funkcioniše. Tu sam prodao bar dvadesetak svojih knjiga.

Quote from: Stipan on 20-12-2017, 17:35:57

Quote from: Аксентије Новаковић on 20-12-2017, 15:31:31
Направите лепо Купиндо налоге и на тај начин можете да продајете своје књиге.

Da... Kupindo lepo funkcioniše. Tu sam prodao bar dvadesetak svojih knjiga.

Тај сајт, између осталог, томе и служи.
Па неће ваљда писци да крену на тур де Сербија, са све књигама у торбама, и да ко Јеховини сведоци куцају од врата до врата: - Добар дан, ја сам тај и тај, а ово су моје књиге...

Quote from: scallop on 20-12-2017, 15:24:37
Treba li da se nudim Prerazmišljavanju?

Наравно да не.
Зашто би уопште било који писац (који држи до себе) јурио за неким блогером, и теслимио своју књигу у замену за анализу исте?
Занима те књига, оћеш да пишеш анализу - изволи купи, па пиши до миле воље.

Quote from: varvarin on 20-12-2017, 17:22:19
Sva OK, ne boli ništa, dok ne dobiješ  ocenu.

Дошло је задње време, чим се писци плаше како ће да их оцени нека апсолвенткиња...
Мислим свака част девојчици, али ако писци дрхте због "оштрог апсолвентског пера" особе која фантастику чита кад јој је неко утеслими, онда могу да претпоставим да писци масте конопац и проверавају греду кад њихова дела дођу у руке магистара и доктора који су своје постстудије базирали на фантастици-хорору.

Ja jako dobro razumem pisce. Kad godinama čekaš da ti neko objavi knjigu, kad si neplaćen ili plaćen 1€ po prodatoj knjizi (tako bar govore oni "uspešni") i kad si medijski neprepoznatljiv, onda je svaki napisan komentar dragocen. On je jedina nadoknada za uložen trud. Recimo, ja sam uredno, samo nekoliko dana pre puta u SAD otišao na Lazovićevu promociju, kupio svoj primerak i prošetao ga kroz pola Amerike čitajući u svakom slobodnom trenutku. Moja obaveza je bila da o knjizi napišem komentar i moguće je da sam bio prvi. Zato mislim da je i komentar Prerazmišljavanja značajan. Drugo pitanje je zašto je intezivnost jednog bloga toliko bitnija od mog komentara, valjda se i moje iskustvo sa domaćom fantastikom računa? A čini mi se da sam i dovoljno obrazovan.

Ajde da se vratimo sedam godina unazad. Ko su bre ove ludakinje koje stvaraju karijeru preko ljudi koji već imaju kakvo-takvo ime?
Sećaš li se Radmilo naših razgovora uz jutarnju kafu u vreme dok sam bio niko i ništa? Kad si ti meni tražio knjigu ili išta drugo?
E, to su bila vremena. Ovo što se ovde progurava je najobičnije sranje.

i ta laguna jede ono što se ne jede... toliko sranja krenu objavljivati pa ništa
jel ti njihovi menadžeri dobiju otkaz kada izaberu npr. bujoldičin serijal o milesu koji je u hrvatskoj hit a u srbiji očiti promašaj jer izdaše samo 4 knjige... i to krenu od najgore

ili kada ne objave neku knjigu čiji se tiraž rasproda kod drugog izdavača...

koji levati... ali jbg ide im prodaja vidim da se širi... izgleda na ženama i babama da uspijevaju... te manijacima koji čitaju 156 nastavaka fantastičnih brljotina od 16000 stranica

Quote from: Stipan on 20-12-2017, 17:35:57

Quote from: Аксентије Новаковић on 20-12-2017, 15:31:31
Направите лепо Купиндо налоге и на тај начин можете да продајете своје књиге.

Da... Kupindo lepo funkcioniše. Tu sam prodao bar dvadesetak svojih knjiga.

jbg

uvijek zaboravim koja je to knjiga

1. Zbirka poezije ,,Na tragu svetlosti", ,, Argus", 2013
2. Roman ,,Sam, ispod šljive" sa Lazarom Janićem, Argus, 2013
3. Roman ,,Kaurinova kletva", Argus, 2014
4. Zbirka priča ,,Dolazak tame", Nera, 2014
5. Roman ,,Kolevkine hronike" sa Darkom Savićem, ,, Argus", 2016
6. Zbirka poezije ,,Mehanika žrtvenog obreda", ,, Amazon", 2016
7. Zbirka priča ,,Viva la revolución"(2017 ) ,, Argus", 2017
8. Roman ,,Dan posle kraja" sa Lazarom Janićem, Argus, 2017

Quote from: scallop on 20-12-2017, 15:24:37Treba li da se nudim Prerazmišljavanju? Ne mogu, prilično me košta izdavanje UNAZAD.

Nije neuobičajena praksa da blogeri koji pišu o knjigama dobiju primerak od izdavača (naročito "tamo negde", gde se na to gleda kao na dobar marketinški potez, jer se za male pare dobije prikaz na čitanom blogu). Ili, ako je samizdat u pitanju, od pisca.

Naravno, na izdavaču/piscu je da odluči hoće li to učiniti, ili neće.

Blogeri su kurton. Samo budale ulaze u dil sa njima.

Quote from: Stipan on 20-12-2017, 20:07:41

Sećaš li se Radmilo naših razgovora uz jutarnju kafu u vreme dok sam bio niko i ništa?

Malo ko kod mene nije bio na čašici razgovora. Niko nije otišao prazan jer sam ja lajavi krelac. Jedino Šarac nije mogao uz stepenice, pa sam ja morao do Novog Beograda. Tako će da bude i nadalje.

Quote from: Black swan on 20-12-2017, 20:19:42
i ta laguna jede ono što se ne jede... toliko sranja krenu objavljivati pa ništa
jel ti njihovi menadžeri dobiju otkaz kada izaberu npr. bujoldičin serijal o milesu koji je u hrvatskoj hit a u srbiji očiti promašaj jer izdaše samo 4 knjige... i to krenu od najgore

ili kada ne objave neku knjigu čiji se tiraž rasproda kod drugog izdavača...

koji levati... ali jbg ide im prodaja vidim da se širi... izgleda na ženama i babama da uspijevaju... te manijacima koji čitaju 156 nastavaka fantastičnih brljotina od 16000 stranica

pa mogu sebi da priušte i eksperimente, probaju razne serijale, pa ako ne ide - samo ih obustave (a fanovi onda padnu u fras). pri tom nije slučajnost da su svi ovde probali da se uvale kod njih - jer ipak nije isto prodavati stvari iz gepeka i muntati babe preko kupinda, a da s druge strane imaš ozbiljnu marketinšku mašineriju iza sebe, šta god ova dva klepetala lupala okolo

Molim da kad se pominju "svi ovde" mene izostave.

i mislio sam na ove što su se javili i na one što se nisu javili, al su svejedno spomenuti. ipak, ne vidim šta je loše da čovek koji napiše nešto, prvo ode kod najorganizvoanije korporacije da vidi ima li prođu tamo, ili ide kod manjeg izdavača. nekako, takve su okolnosti. nego, htedoh nešto pametno da dodam na ovu konverzaciju pre nego što su krenuli da mažu guzice, ali mi je mozak stao od arbajtovanja, a i pogubih se

Погубио си се и бунцаш, мешаш неке бабе, мунтање истих и Купиндо, као и Лагуну и самиздат ауторе...
По твом бунцању самиздат аутори морају да се гурају лево и десно по Србији, или да подмазују Цукербергову тртицу по фејсу, и још се питаш се како ће другачије неко у Смедереву купити неко самиздат издање?
Просто.
https://www.kupindo.com/Knjige/Beletristika/Horor/artikli/3045

Umete li vi, na ZS, ponekad da budete jednostavno - pristojni?

Svi bi nešto pametno da dodaju, manje ili više uspešno.

Moram priznati da gospodin iz Niške Banje ima najbolji marketing
nekako mi je sve to fukoovski :D okupio je ekipu oko bloga... do blokiranja ovdje bio je imao najjači guerila marketing...

s druge strane npr Živković ima najgoru stranicu... nikakav feedbek samo šalje informacije da je u gornjoj gnojnici knjiga imala predstavljanje te u srednjoj mauritaniji da je prevedena... morao sam se isključiti s mailnig liste zbog levata..al je on ime pa prodaje samo po sebi

Boban sve to radi na osobnoj razini i prilično dobro ide... a i ovaj forum i sajt dobro stoje što se tiče pregleda i posjeta...

svi morate naći svoje mjesto u marketinškom svijetu :)

Quote from: Stipan on 20-12-2017, 13:40:35
Boban, Gul i ja smo odbijeni kod Lagune. Ne znam za ostale, ali meni su odgovorili da je knjiga dobro napisana ali nije komercijalna.
Jebiga... Prodaja je car tržišta. Sve ostalo je magla i doba sumraka.

Може писац да напише не знам какво добро дело, али ако оно није комерцијално - писац неће ући у Лагуну.
Чак ни Лагунини аутори под уговором не издају сва своја дела за Лагуну, јер им фали комерцијалност.
Ево пример - Скробоња је Лагунин аутор, али је своју последњу збирку Покладе издао за своју издавачку кућу Паладин, а не за Лагуну.
Зашто?
Зато што није комерцијална.
Обрнути пример - други Лагунин аутор, Декса, је издао и збирку Кишни пси за Лагуну.
И сад, нема везе што је та збирка крш, што свако разуман у причама може да пронађе масу глупости итд, она је комерцијална, и то је превагнуло над квалитетом.
Значи, или си комерцијалан или ниси, све остало је мање битно.

Quote from: Black swan on 21-12-2017, 11:28:00
ovaj forum i sajt dobro stoje što se tiče pregleda i posjeta...

svi morate naći svoje mjesto u marketinškom svijetu.

Dok se Ghoul i Živković bave sopstvenom promocijom, ovaj forum je zapustio svoju osnovnu namenu. Internet pokazatelji ukazuju da se bavi razmenom i prodajom stripova, kompjuterskim igrama i raznim političikm baljezgarijama. Čim se skrene ka fantastici upadamo u lokalne besmislene obračune. O marketingu da i ne govorimo.


Aksentije, ne bih mešao komercijalno sa literarnim. Komercijalno se montira, a literarno može da bude dobro samo ako je samosvojno. Uzgred, ako si dokon, možeš li da mi nabrojiš koliko domaćih pisaca trenutno arče takozvanu epsku fantastiku. Imam utisak da će se urušiti sopstvenom brojnošću.

Quote from: scallop on 21-12-2017, 12:12:32
Komercijalno se montira, a literarno može da bude dobro samo ako je samosvojno.

e, pa to, upravo o tome se radi. s tim što jedno ne isključuje drugo. pitanje je samo ko će da montira, da li zna da montira, i još bolje, da li zna kopme je namenjeno to što je montirano. mnoge komercijalne stvari i nisu loše, niti moraju nužno da budu.

a meni se sviđa gulov marketing, ima šmeka i štiha. ako ništa drugo, zna kome se obraća, ima ciljanu grupu i pravi sebi svoj kontekst, što uopšte nije glupa stvar. nisam, doduše, čitao njegove knjige, ali sam bio naveden da kupim stvari od orfelina, i u principu, nisam se razočarao.

Scordisk, jednom će ti se desiti da shvatiš da još neko ima pojma o marketingu. Ovako ne idemo nigde, a ja bih želeo da se pomaknemo.

ne da verujem, nego sam svedok da ima mnogo (možda i previše) ljudi koji znaju o marketingu mnogo više nego ja. ja znam samo onoliko koliko sam primoran da vidim, a kao i svi ostali, primoran sam poprilično da ga gledam.

ako maknemo priču, onda treba da se vratimo tamo gde je i počela:

-  na forumu se već duže vreme čuju pritužbe, konkretno oko časopisa znaka sagite, kako je teško, pa gotovo i nemoguće probiti se do šire publike, i kako su ljudi strahovito nezainteresovani. slično se čuje i u uvodnicima jubika i neam pojma, još pojedinačnih slučajeva, ali se mahom vrti oko ovog foruma.

- ja na to odgovorim samo da, kada je internet marketing u pitanju, znak sagite i everest medija i čudna knjižara ili kako god se već zove taj dragi ali gusarski broj koji negde plovi, se i nije baš ubio od, naprimer, fejsbuk marketinga, koji je najjeftinije i najlakše rešenje. koliko se cimanje na drugim poljima radi promocije dešava - neam pojma, ali kažem šta vidim.

- na to si ti, skalope, dodao da je sve to u redu, ali ti ne mereš prodati knjigu širem krugu ljudi, ali ti i ne pada na pamet da se sada u ovim godinama cimaš ljude za rukav, što je po meni, sasvim u redu. ni ja u svojim godinama ne bih cimao ljude za rukav, pre svega jer to deluje kao neviđena smaračina i maltretiranje.

- tu upadnu stipan i aksentije da klepeću neke nebuloze. mrzi me da komentarišem.

e sad, đe tu može priča da ide, pa ja neam pojma. šta da ti kažem: držiš sobni gerila marketing, i bar piješ sa svojim čitaocima, pa ne vidim u čemu je problem, čoveku valja biti zadovoljan i onim što ima. nije to ni toliko loše, kada pogledaš.

e da. a przmršljvnj. ja bih njoj poslao knjigu da je imam, ne zbog marketinga, nego zato što je gospojica odličan čitač, promućurna je, i daje mahom objektivne ocene, anomandera je pročitala na keca. sve ono što su mu ljudi govorili na radionici, ona je lepo sažela, i bila je pravedna u oceni. zanima me kako će varvarin da prođe, pošto mislim da prerazmišljavanje nije blagonaklono prema patrijarhatu  :evil:

a bobanu, jebga, valja samo poručiti da je ona gospođica što radi na njegovom štandu jedno mnogo prijatnije, finije  i komunikativnije stvorenje nego on, pa neka njoj da da vodi fejsbuk gerila marketing, i neka je pošteno plati :D (i neka promeni korice za bredberija, pobogu)

e da. pišite ljudi mač i magiju, vidite da se to prodaje. svi koje ja znam od mlađih, ako nešpto čitaju, čitaju epsku fantastiku, lagunine stare i nove zavete od trista tomova. zato je i to tako popularno da se piše. doduše, nisam overio skoro ni jedan novi, domaći epsko'fantastični roman, osim kosingasa koji je pristojno štivo. čekam neki apsolutni hit (moraće jednog dana da se pojavi), samo da nema "drevno zlo koje se budi" na zadnjim koricama

Mnogo je uvek nedovoljno. Kad god se raspišeš računaj da si promašio. Internet je prostor koji te stalno spopliče. Fakat je da ne radimo ono šta je potrebno. Da se nismo složili oko GOLIH GLASOVA i oni bi poginuli. Jednostavno, energija se ulaže tamo gde je neproduktivna. Ako me mrzovolja savlada imaćete definitivno - ništa. Dok ne pukne domaći EF, a već ga se i Laguna odrekla. Ili ćemo braniti domaće pisanje ili ga neće biti.

Koja gomila nebuloza... K'o da je u apstinencijalnoj krizi.

Quote from: scallop on 21-12-2017, 15:26:27
Mnogo je uvek nedovoljno.

e to :D

zaboravih da kažem, od svog nezadovoljstva, ti si dobio baš dosta komentara na roman ovde na forumu, i ovakvih i onakvih, kao što to uvek biva, i tri sasvim poštena prikaza na autostoperskom vodiču. ti si, bre, s količinom uloženih resursa, utrostručio marketing, a još nisi zadovoljan :D:D:D

a epska ko epska, i to se piše, i pišu domaći. to je trend, to i postapokalipsa, a sutra će opet biti tvrdokorni sf ili nešto treće. nemojmo sada nešto braniti, to kod nas istorijski uvek znači da moramo nekome da zavrnemo šiju

Quote from: scallop on 21-12-2017, 12:12:32
Aksentije, ne bih mešao komercijalno sa literarnim. Komercijalno se montira, a literarno može da bude dobro samo ako je samosvojno. Uzgred, ako si dokon, možeš li da mi nabrojiš koliko domaćih pisaca trenutno arče takozvanu epsku fantastiku. Imam utisak da će se urušiti sopstvenom brojnošću.

Они који се у издавачкој кући нешто питају - воде се тиме да продају 20.000 примерака нечег што штампају.
И зато нпр. Покладе нису објављене у Лагуни, јер нема теорије да се продају ни у 1000, а камоли 20.000 примерака.

Епску фантастику не читам, то је штиво за децу и незреле особе.

Међутим, тренутно је она популарна, и тренутно она има прођу, али не треба заборавити период када је СФ био популаран више него сада епска фантастика, и када су се СФ романи могли куповати на трафикама.
Тада није био комерцијалан хорор, па Ђорђевић своје Проклетство издаје као самиздат, јер је вероватно било процењено да нема силе да се прода у 40.000 примерака, као што су се тада продавали СФ романи.

Quote from: Stipan on 21-12-2017, 16:44:31
Koja gomila nebuloza... K'o da je u apstinencijalnoj krizi.

Бунцање.
Прво напише ово:

Quote
koliko sam ja video što se tiče samizdata, stvar je tu jasna: ako hoćeš bez neke infrastrukture da prodaješ knjige, valja ti da obijaš svakakve manifestacije, da organizuješ samostalno promocije, guraš se i ovde i onde, i pre svega, da ideš van beograda. ko, naprimer, u smederevu može da dođe do tvoje knjige ako si samizdat

А онда кад добије одговор да на своје тешке небулозе и бунцања, он крене да клевеће и да бунца на најјаче о некаквом мунтању баба.
Далабу, одавно прочитана далабу.

Quote from: Divlje srce on 05-03-2017, 17:13:33
Čemu ga poticati, da se sramoti još više, jer sada je očito vidno potresen.
Pazi, kao, voli negativne komentare, ali kada primi takav, odma krene insinuirati i buncati.
Ne može se konstruktivno raspravljati sa nezrelim ljudima.

Ništa neobično za nafiksane magarce.

s vas dvojicom, svaka tema ode uvek u istom pravcu:

(https://mrtvivilajet.files.wordpress.com/2017/12/24301282_10214620710573674_1386867010258525177_n.jpg)

ostavljam vas nasamo, dobro se nasapunjajte  xyxy

Opet se skupilo društvance u tvojoj jazbini?

"Апсолвенстко оштро перо":

U vreme pisanja ovog teksta, ..... ..... ima četrdesetak godina, izgleda kao da ima dvadesetak

xrofl

Quote from: Scordisk on 21-12-2017, 15:13:08

- tu upadnu stipan i aksentije da klepeću neke nebuloze. mrzi me da komentarišem.

A lepo sam zamolio da budete pristojni.

Quote from: Stipan on 20-12-2017, 20:23:42
1. Zbirka poezije ,,Na tragu svetlosti", ,, Argus", 2013
2. Roman ,,Sam, ispod šljive" sa Lazarom Janićem, Argus, 2013
3. Roman ,,Kaurinova kletva", Argus, 2014
4. Zbirka priča ,,Dolazak tame", Nera, 2014
5. Roman ,,Kolevkine hronike" sa Darkom Savićem, ,, Argus", 2016
6. Zbirka poezije ,,Mehanika žrtvenog obreda", ,, Amazon", 2016
7. Zbirka priča ,,Viva la revolución"(2017 ) ,, Argus", 2017
8. Roman ,,Dan posle kraja" sa Lazarom Janićem, Argus, 2017

čuo za većinu ali nisam mogao povezati s nikom na forumu

Nisi povezivao isključivo zbog moje urođene skromnosti i kulturnog ophođenja prema članovima foruma.

Quote from: Scordisk on 21-12-2017, 15:13:08


e da. pišite ljudi mač i magiju, vidite da se to prodaje. svi koje ja znam od mlađih, ako nešpto čitaju, čitaju epsku fantastiku, lagunine stare i nove zavete od trista tomova. zato je i to tako popularno da se piše. doduše, nisam overio skoro ni jedan novi, domaći epsko'fantastični roman, osim kosingasa koji je pristojno štivo. čekam neki apsolutni hit (moraće jednog dana da se pojavi), samo da nema "drevno zlo koje se budi" na zadnjim koricama

Trendovi dolaže i prolaze - sada već zastrašujuće brzo. Može ti se dogoditi da i ne završiš svoju ''mač i magija priču'', a da više ne bude ono što se prodaje.
Pretpostavljam da dobar pisac može da piše i ljubić i krimić i pornić, ali da li je  to ono što želimo?
Uostalom, ni ti nisi overio nijedan domaći EF roman.

Quote from: scallop on 20-12-2017, 21:58:02
Molim da kad se pominju "svi ovde" mene izostave.

Takođe i mene.
Moje mišljenje je da se pokušaj prvo ponudi "ukućanima" a tek onda, ako bude odbijen, ode na komercionalnu štraftu. Čisto da se ne baci.

Napisao roman, ponudio ga kući koja me je prva objavila a ne objavljuje više pa onda srodnoj i strpljivo čekam odgovor. Sve po redu kako dolikuje. Pred sam kraj, Laguna. Komercijala, a na kraju - elektrika izdanje.

Ako me odbiju, odbiće me sa razlogom koji čuči u mom (ne)umeću i to je ono što bi trebalo da se ceni. Samoizdavanje mi nije opcija, tu nema potvrde ni motivacije. Sem u nekim ekstremnim slučajevima a za te slučajeve je potrebno poznato ime sa kvalitetnim radovima. Znam hiljadu lepših načina da se slupaju ti evri. Biti pisac se ne kupuje nego se zaslužuje.

Pare od pisanja, ovde? Hahahah, biće dovoljno deset evra da se zaliju autorski primerci a ne mora ni to. Tu ću da budem samizdat u podrumu pića. Više sam potrošio zalivajući u etapama pisanje romana :)

Razumem i te tri u jedan ponude izdavača - plati, pošalji, primi paket tiraža. Tovari kriza i ne misli da vadi, naročito u žanrovskoj literaturi. 

Slažem se u svemu sa Džekom, neprihvatljiva mi je samo jedna rečenica:

Quote from: Džek on 22-12-2017, 13:02:54


Ako me odbiju, odbiće me sa razlogom koji čuči u mom (ne)umeću i to je ono što bi trebalo da se ceni.

Odbiće te, ako te odbiju, iz sijaset drugih razloga. Otvori malo knjige koje nisu odbili.
Ne bih da zvučim kao Boban, ali reci pošteno - da li je to zaista dobro, bolje od onoga što ti radiš?


Samuzdat nije bruka i sramota, ima svoj princip i to ne samo u izuzetnim okolnostima.

U stvari, najbolja kombinacija je imati svog izdavača. Tako nema niti nedoumica, niti nesporazuma. Vremenom se upoznate, pa je dovoljno par reči da bi sve funkcionisalo na obostrano zadovoljstvo.

Quote from: Kimura on 22-12-2017, 13:42:12
Slažem se u svemu sa Džekom, neprihvatljiva mi je samo jedna rečenica:

Quote from: Džek on 22-12-2017, 13:02:54


Ako me odbiju, odbiće me sa razlogom koji čuči u mom (ne)umeću i to je ono što bi trebalo da se ceni.

Odbiće te, ako te odbiju, iz sijaset drugih razloga. Otvori malo knjige koje nisu odbili.
Ne bih da zvučim kao Boban, ali reci pošteno - da li je to zaista dobro, bolje od onoga što ti radiš?


Samuzdat nije bruka i sramota, ima svoj princip i to ne samo u izuzetnim okolnostima.

Nisam napisao roman da bih imao napisan roman nego što me je pukla cela priča iznenada i bez najave tako da mislim da je bolje od onoga što inače radim, a i vratio sam se starim i proverenim temama.

Ne, ne mislim da je samizdat bruka i sramota; naposletku, svako odlučuje o svom putu. Govorio sam o sebi i mom putu, onome šta bi mene motivisalo i potvrdilo. Mislim da svi imamo neku nesigurnost koja nam brljavi motivaciju.   

Па и самостално објављивање романа-збирке у електронској верзији је такође самиздат?

Jeste i kao takvo se besplatno distribuira. Ako pokušaj ne valja, neće biti štete po čitaoce i izdavačku kuću.

Samizdat nije ni moj put. Možeš da budeš sam svoj majstor, da radiš sve osim štampanja i to veoma dobro, ali to nije neko rešenje. Ne moram imati odštampanu knjigu da bi mi prijatelji čitali ono što sam napisala. Kako god okreneš, dolazimo do prodaje, a prodaja zahteva sasvim drugačije sposobnosti nego proizvodnja.


Nesigurnost ostaje čaki kada ti najcenjeniji izdavač objavi knjigu. I neće da prođe. Nikada. Pogledaj ovdašnje ''stare'' pisce kako se uznemire kad im neko kudi čedo koje su mnogi već hvalii i prehvalili.

Quote from: Džek on 22-12-2017, 14:02:53
Jeste i kao takvo se besplatno distribuira. Ako pokušaj ne valja, neće biti štete po čitaoce i izdavačku kuću.

Pa da.

Opet sam nerazumljiv i to ću pripisati sebi.
Nesigurnost, moja da naglasim, se manifestuje uvek i uvek pitanjem - jel' priča dobra, jesu li mi karakteri verodostojni, je l' ima to smisla i znam da može bolje samo kako?

A prodaja... hm, mali krug prijatelja nije rešenje.

Quote from: Džek on 22-12-2017, 14:02:53
Jeste i kao takvo se besplatno distribuira. Ako pokušaj ne valja, neće biti štete po čitaoce i izdavačku kuću.

Да, а и сам си навео да је то последња опција.
Него, да ли си можда размишљао о следећој ситуацији: роман објавиш у електронској верзији, и након тога читаоци дају позитивне критике, и искажу жељу да имају штампано издање?
Шта је онда паметно да се уради?
Одштампати мањи (или већи, свеједно) број примерака за читаоце или оставити ствари какве јесу?

Pa, šta? Ovde je pokrenut razgovor na temu ima li kinte za fantastiku ili ne. Odgovor je jasan - nema. Niz razgovora sa "uspešnijim" piscima domaće fantastike ima jasno ishodište da para nema. Trebalo bi da pisac proda 6000 knjiga godišnje da bi zaradio prosečnu srpsku platu. Kad stignemo do te tačke preostaje motivacija pisca. Ako se ona svede na ulagivanje tržištu najverovatnije da nemamo dobrog pisca. Osim zbirke priča GOLI GLASOVI, za godinu dana čitanja nisam dobio ništa. Ako želimo dobru fantastiku svejedno je da li je izdavač Laguna ili samizdat. Problem je što mali izdavači nasedaju na priču velikih izdavača. Jednostavno, što negde napisao Cornelius, ni najbolji pisac u Francuskoj nije uspešan dok ne dobije Gonkurovu nagradu.


Ako ćemo da nastavimo sa ovom temom, onda je osnov uverenje pisca da je DOBRO napisao svoju knjigu. Priča o marketingu  nema veze sa pisanjem.

Znači, nema života od pisanja. Ostaje da utvrdimo ima li života bez pisanja? :lol:

Данас нема леба ни од мотике, а камоли од фантастике.
Наравно, то не значи да треба баталити и мотику и фантастику.  ;)

Da para nema u pisanju je nedvojbeno. Jedina opcija kako bi se ta priča prevazišla je probiti se u Vulkan ili Lagunu. Ja za to rešenja nemam. Ima li iko drugi?
Međutim, postoji ovde druga, mnogo važnija stvar. Koliko god se mi ovde kavžili (što se posebno odnosi na Radioničare), svi bismo uginuli da ne pišemo.
Ajde da vidimo šta je najbolje šta sa tim možemo učiniti?

morate pronaći insajdera u laguni
to je solucija

Onaj ko je krenuo u pisaniju radi para neka okači tu rabotu o klin a verujem da takvih nema.
Para ima, pa makar i onih spomenutih deset evra. Niko nam ne brani da prodamo autorske primerke umesto što ih velikodušno delimo. 

Prava tema je - koliko je realno da se plati autoru roman ili zbirka?

Moj kont je da su autorski primerci sasvim ok jer je iracionalno očekivati nešto više; opet ću spomenuti onu krizu što ne misli da vadi.

Ej, Džek, ti bi da nešto nažvrljaš, a da ne pročitaš prethodno napisano. Sve vreme se ovde piše da je kod nas tržište fantastike beznadežno malo, čak i za one koji misle da su "uspešni". Normalni honorar piscu od 10% prodatog tiraža je nenormalan, pa ako pišeš pišeš samo zbog onog šta te tera da pišeš. Udvaranje trendovima, komercijalnom, tržištu i šta ga ja znam je besmisleno.

Pa ne treba da se presipa taj očigledni zaključak. Pomirenost sa stanjem je beznačajno; pišemo zato što imamo potrebu. Sve ostalo je samo ukras na jelki.

Quote from: scallop on 23-12-2017, 01:03:17
Normalni honorar piscu od 10% prodatog tiraža je nenormalan, pa ako pišeš pišeš samo zbog onog šta te tera da pišeš.

U stvari, honorar po ugovoru je 20%, ali to baš ništa ne menja, utoliko pre što se i to isplaćuje u nekakvim knjigama, pa se silom prilika pretvaramo u knjižare umesto da se bavimo pisanjem. To je zatvoreni krug iz koga ne vidim izlaza.

Moj ugovor je 100%.  :| Ne zajebavaj ili će se otvoriti još gomila knjižara.