ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sve priče su ovde, 12 ukupno. (jednu priču sam prevideo u prvom trenutku, poslatu meni kao poruka na forumu) Dakle ovo je kompletan spisak.

01 — ZAVET  (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-01.pdf)   glasova 6 — autor ALEKSIJE
02 — TO CRVENO!  glasova 5 — VERONIKA SANTO (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-02.pdf)
03 — OČEV DAR  glasova 9 — saturnica (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-03.pdf)
04 — Piknik iznad varošice  glasova 4 —  Džek (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-04.pdf)
05 — Odjeci duše  glasova 0 — Linkin (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-05.pdf)
06 — BUDI MI ZDRAVO!  glasova 6 — Steva (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-06.pdf)
07 — SUŠA NAŠA NASUŠNA (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-07.pdf)   glasova  (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-07.pdf)1 — Olivera Simić  (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-07.pdf)
08 — Moskitos  glasova 1 — 11 (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-08.pdf)
09 — VID   glasova  5 — D. (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-09.pdf)
10 — Poslednji   glasova  0 — Marečko Đerđ (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-10.pdf)
11 — Jedan i jedinstven!   glasova 1 — Nevidljivi (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-11.pdf)
12 — Dugo konačište   glasova  1 — Bata (http://www.znaksagite.com/D/2019/61/61-12.pdf)


Svako ko hoće da glasa treba da odabere TRI priča bez redosleda koje smatra da su najbolje i njihove brojeve da pošalje kao privatnu poruku na glasanje2019 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=14). Ili meni na mejl znaksagite@yahoo.com, ako neko baš neće da se registruje na forum, a želeo bi da priloži svoje mišljenje.
Uzimaće se u obzir samo ona glasanja koja sadrže TRI pomenute priče.

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: POSLEDNJI ZANATLIJA
Čitanje i glasanje traje do ponedeljka u podne. Do tada bez ikakvih komentara na priče.

Zbir poena sam dodao uz imena priča, a glasalo je 13 ljudi.
Evo kako:

11 — 3 6 9
lilit —2 3 9
Linkin —1 2 6
Savajat Erp —3 4 6
Pizzobato —2 3 11
Džek —6 8 9
D —1 4 6
saturnica —1 9 12
Kimura —2 3 7
Biki — 3 6 9
Steva —1 3 4
Olivera Simić (mejlom - ima i priču) —1 3 4
Haralampasamp (mejlom, nemam pojma ko je, ali bio je tu i prošli kurg) —1 2 3

gle, rok istekao.
Idem nešto da pošaljem na poštu, pa kad se vratim, sabiram i kačim rezultate.

A vi možete početi da komentarišete, možda će biti zanimljivo bez da se zna koja je priča koliko osvojila.

Prica Zavet ima neke od elementa koji su bili potrebni ali je nekako s' pocetka ugasila svaki nagovestaj dobro napisane price. Samim tim sto je autor u prvoj recenici naveo da je svestenik poslednji na svetu nije ostalo mnogo citaocu da sazna, nikakvo iznenadjenje, nikakva pretpostavka. Svestenstvo ne spada u zanat. Mozda je autor hteo da bude poseban na ovaj nacin, meni licno je izgledalo kao lenjost da se istrazi malo o postojecim ili izumirucim zanatima te da se prica sastavi na osnovu cinjenica.

Samo kratko sad, da iskoristim priliku, sledi detaljniji komentar: Zavet je priča koja me je odmah kupila. Glasala za nju. Ima manjkavosti, ali autor zna da pripoveda i priči udahne emociju i živost. Plus - odabir motiva je inteligentan. Autor je promislio o psihologiji lika, povezao uzroke i posledice, odabrao da ne piše o površnim fantazijama i uspeo da temu poveže sa SF-om. Lepo.

Pricu To crveno nisam razumela. Svidela mi se ideja o slikaru koji koristi tehniku encausto ali sve ostalo mi je nekako konfuzno. Ko je sad taj mali Puto?

Za pricu Ocev dar sam glasala. To je ujedno i jedina prica koja me je iskreno dotakla. Od prve recenice vidi se da je u pitanju pravi pisac (https://www.znaksagite.com/diskusije/Smileys/znaksagite/icon_smile.gif). Autor nas isprva navodi da pomislimo da je poslednji zanatlija cistac cipela, ali se vec u sledecem pasusu naslucuje kroz divne opise da ovaj naizgled prosecni cistac cipela ima nesvakidasnji dar koji se moze posmatrati kao zanat. Divna prica, napisana tako da se citajuci je osecas ispunjeno, a ne prevareno.

Piknik iznad varosice dosta podseca na jednu od prica iz predhodnih radionica. Vec je "vedjena" /procitana samo su se malo izmenili likovi i dodale druzbene mreze (https://www.znaksagite.com/diskusije/Smileys/znaksagite/icon_smile.gif).     

Ja glasala za Piknik jer je pismena i atmosferična. Autor zna zanat (pun intended, :)). No, treba ozbiljno shvatiti Bikinu primedbu o "većviđenosti".

Za Budi mi zdravo sam glasala bas zbog te atmosfericnosti :)

Treca prica za koju sam glasala je VID. Prica je tragikomicna i vrlo moguce nesto sto ce se desiti u buducnosti. VID Vestacka Inteligencija Detektivi lol, kakva genijalnost! Glas za duhovitost (https://www.znaksagite.com/diskusije/Smileys/znaksagite/icon_smile.gif)

Biki, nismo se tako dogovorili.

Susa nasa nasusna kao film Evan Almighty, nekako mi je promasena tema.

Moskitos mi je dosao isto kao i To crveno. Nista nisam razumela. Poslednji ima veze sa temom samo zbog reci poslednji. Inace nigde veze (https://www.znaksagite.com/diskusije/file:///C:%5CUsers%5CUSER%5CAppData%5CLocal%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_image001.gif)
Jedan i jedinstven mi je od samog pocetka neprijatan. Nemam nista protiv erotike i pisanja o najstarijem zanatu ali kada se to napise valjano i sa ukusom a ne kao naslovnica neke zute stampe. Sorry, not sorry.
I na kraju Dugo konaciste, sta drugo reci nego grehota je ovako skrnaviti Maratonce.

Toliko od mene za ovaj krug (https://www.znaksagite.com/diskusije/file:///C:%5CUsers%5CUSER%5CAppData%5CLocal%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_image001.gif)

Tja, ovo sa 011 je prosto previše otkrivajuće, ako je hint... angel, ti li si?  :lol:

Nije 011 nego 11. ja sam pogrešio.

Gle, zbunila sam protivnike. He he.

Dapače, без икакве dvojbe, највише су ме dojmile приче број 2 и број 3...

...нисам учествовао, нисам гласао, нећу ни коментарисати, али прича број 2 одскаче квалитетом, иако има пар мана укључујући и лош наслов...

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 11-02-2019, 22:04:41
Dapače, без икакве dvojbe, највише су ме dojmile приче број 2 и број 3...

...нисам учествовао, нисам гласао, нећу ни коментарисати, али прича број 2 одскаче квалитетом, иако има пар мана укључујући и лош наслов...

A ko je Puto?!

Mislim, znam ko je ali koja je njegova svrha u prici, nista ne razumem. Sta on tu radi?

Verovatno grešim, ali... Ne znam otkud mi osećaj da je neko u priči imitirao hrvatski jezik.

Jeste. I grešio je, ali mu se oprašta zato što je priča fina.

Sad kad vidiš a ono batica napisao tu priču.

Nešto mi se javlja da je to ipak ona "glupost" što je D. poslala.

Ja sam se u ovom krugu sakrila, ali ne u crveno.

Treba to dati nekome ko vlada hrvatskim da dotera.

Quote from: Kimura on 11-02-2019, 22:56:17
Treba to dati nekome ko vlada hrvatskim da dotera.

Na primer Bobanu  :!:

Da prevede na jugoslovenski.  :!:

pobjeda!!!

Boban može slobodno da zatvori radionicu 8-)

Lažeš. Biki je glasala za Očev dar, a rekao si da se tako niste dogovorili.  :lol:

Quote from: Onaj Linkin on 11-02-2019, 23:12:22
Lažeš. Biki je glasala za Očev dar, a rekao si da se tako niste dogovorili.  :lol:

Nismo se Bata i ja nista dogovarali, nego je on verovatno usnio san o tu nekakvom dogovoru :)

Ma batica nije ni poslao priču.

Meni je interesantno/simpaticno to sto smo 11, Tesla i ja za 3 6 9 ;)

Quote from: Biki on 11-02-2019, 22:12:08
Mislim, znam ko je ali koja je njegova svrha u prici, nista ne razumem. Sta on tu radi?

Ради то што ради и не ради то што не ради... откуд знам Бики, питаћемо ауторицу...

... број 2 је сигурно Плутончица...

... не постоји хрватски језик, односно постоји само кроз чакавски, чакавци су Хрвати, кајкавци су Словенци, штокавци су Срби... приче два и три осим што су најбоље, писане су на штокавици, дакле на српском...

...остаје да видимо ко се крије иза тројке...

Bogami, ima okej priča u ovom krugu ako čitamo njihov potencijal.

Quote from: Biki on 11-02-2019, 23:15:11
Nismo se Bata i ja nista dogovarali, nego je on verovatno usnio san o tu nekakvom dogovoru :)

Rekla si da ćeš glasati za najbolje priče. Od tog obećanja je prošlo godinu dana.

bato, prestani da smaraš... niti umeš da pišeš, niti da kritikuješ, niti da se družiš, niti da se svađaš... etalon beskorisnosti na svim zamislivim nivoima.

opusti se B. Šta ti smeta što sam pobjedio

gdje si ti, na sredini tabele? 8-)

Quote from: Pizzobatto on 11-02-2019, 23:31:06

Quote from: Biki on 11-02-2019, 23:15:11
Nismo se Bata i ja nista dogovarali, nego je on verovatno usnio san o tu nekakvom dogovoru :)

Rekla si da ćeš glasati za najbolje priče. Od tog obećanja je prošlo godinu dana.

Ne secam se 😂

Neka, pusti baticu, B, on bi da se druži.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-02-2019, 23:43:52
Neka, pusti baticu, B, on bi da se druži.

Bata bi da Boban objavi ko je pisao price ali nece direktno da pita

nisam glasao, ali to crveno i očev dar su mi najbolje priče.

Šest priča je dobilo skoro 90% glasova (35 od 39).
Nikada raspored glasanja nije bio ovako jasno podeljen.
Naravno, odskočila je priča koja je dobila 9 od 12 glasova.
Na kraju krajeva, ipak izgleda da pismenost nadjačava ono drugo...

Zavet
Rekla bih, majstorski napisana priča. Priča koja je savršeno odradila zadatak. Ima sve, glavu i rep, a i tako fino ugrađenu mračnu atmosferu. Dijalozi teku besprijekorno. Inače, nisam sklona pričama koje se dotiču biblijskih motiva, ali je ovo tako dobro napravljeno, i tek nas ona kiša na kraju, a koja traje ravno četrdeset dana, podsjeća na dobro poznatu temu. Tako da bih svima koji posežu za pričama iz Biblije preporučila da pogledaju kako se to radi, a da ne postane naporno jer je već viđeno. Fina mi je i završnica u kojoj se, za razliku od priče iz Biblije, duga nad nebom nije pojavila.

Vid
Ova mi se priča najviše svidjela. Ima dobru dinamiku, napetost koja te drži do kraja prikovanom uz se, što nerijetko nije slučaj s pričama, ma koliko god da bile kratke i ograničene brojem  karaktera. Ono što je meni pomalo zasmetano u njoj je kraj. Tu mi se čini da je pisac na silu išao kratiti priču. Znači, on je inspektor i dolazi na mjesto zločina, ali on namjesto da se kreće poznatim terenom kao profesionalac,  švrlja mjestom zločina kao najobičniji luzer i nema pojma da je umjetna inteligencija preuzela nadzor na daljinu i da je zapravo njegova uloga u tom poslu sasvim nevažna. Valjda bi ga netko obavijestio da njegove usluge više nisu potrebne? Ili ne bi? Ne znam. Dalje, scena s mobitelom u lokvi krvi ima neku funkciju ili nema? Da se pokaže da je smotan i star, ili je u pitanju nešto drugo?  Detalj zapravo podsjeća na jedan drugi detalj iz stare Hrundijeve priču gdje inspektor cipelom namjerno kontaminira mjesto zločina, pa me sada u ovoj priči zanima čemu ta informacija koja govori samo o šeprtljavosti ili je u pitanju nešto drugo?

Dugo konačište
Ne mogu objasniti zašto sam ovoj priči dala bod, zapravo mogu, ali tek nakon što imena budu objavljena. Tako da sam se, birajući kome dati taj treći bod, odlučila za ovu. A mogla sam i neku drugu, nebitno je. I sad, kad sam joj već dala bod, da nešto o njoj i kažem u dvije tri riječi.
Ne mogu reći da priča nema neku dozu šarmantnosti, duhovitosti. Meni je to fino teklo. A Miljanino frfljanje bilo uhu ugodno i zabavno. Ali, na tome sve staje. Na zabavnim elementima. Nemam pojma kako je ovdje uopće ispoštovan zadatak. Na koji način se ovdje očituje zanat koji odumire? Osim toga završnica priče je sasvim nejasna i pomalo razočaravajuća. Mislim da je pisac mogao i bolje jer ovo nije nepismen uradak, već kao da je nedostajalo ideje kako da se priča dovede do kraja.

Da, Zavet je čak i mene, ovako potpuno otpornu na religijsko-verske motive, dirnuo. Pre svega zbog suptilnog hinta da neko tamo gore ipak postoji i da se oseća zanemareno. :) Interesantno.

Piknik iznad varošice
Zapravo sam se dugo kolebala, da li ipak ovoj priči dati bod. Vjerojatno i jest zaslužila više od one zadnje kojoj sam dala, ali nešto me konstantno u njoj smetalo. Nešto mi nije išlo s logikom u njoj, ili je samo u pitanju bila moja logika koja me kočila da ovu priču vidim onako kako drugi jesu. Evo o čemu se radi.
Meni se čini da je četrdeset godina nakon nestanke struje zapravo jedan relativno kratak vremenski period da bi baš sve tako palo u zaborav i svelo se tek na prepričavanje jednog jedinog čovjek. Zar nitko nije ostao osim njega? Kako to? Moralo bi ih još biti. Meni je nekako bilo teško to predočiti, ali jednako tako i tu pomamu ljudi za pričama o nečemu što oni kao ljudi rođeni u mrak ni u snu ne bi mogli sebi predočiti. Kako nekome opisati društvene mreže i internet ako nemaju nikakve predodžbe o tome? To je kao da bušmanu opisuješ svrhu mobitela. Isto tako, nategnut mi je kraj. Odjednom, gle čuda, stiže struja. I svi napuštaju starca, hrle u grad da si otvore instagram profil ili fejsbuk, iako zaprvao ne znaju ni što je fen, ni frižider, ni radio. Ovo mi je bila točka totalne neuvjerljivosti. Čak i kada bi struja nakon poduljeg vremenskog praznog hoda i došla, zar ne bi dolazila u komadima, pomalo? Po hitnosti i prioritetu. I zar bi bio moguć momentalan pristup svim ljepotama virtuale? Oko toga sam se plela. Ali, moguće da samo previše mudrujem, tražim dlaku u jajetu,  i da uopće nisam u pravu. Priča ima divnu atmosferu, i stil pripovijedanja teče bez greške.

Quote from: Boban on 12-02-2019, 04:04:12
Šest priča je dobilo skoro 90% glasova (35 od 39).
Nikada raspored glasanja nije bio ovako jasno podeljen.
Naravno, odskočila je priča koja je dobila 9 od 12 glasova.
Na kraju krajeva, ipak izgleda da pismenost nadjačava ono drugo...

Зато је потребно усвојити мој предлог о две приче по аутору, једна СФ и једна не-СФ... увек је у предности онај ко не пише СФ, јер има две или три непознате мање за решавање у једначини званој "како углавити смислену причу на (пре)ограниченом словном простору"... довољна је занатска вештина писања, мало патетике - мудровања - емоције...

...раздвојити воду и вино...

...започети дискусију о томе какав је начин бодовања и коментарисања најбољи... сажети коментаре, али тежити да они буду корисни...

...СФ тему задавати, као што сам рекао, по концепту, или по поджанру (тврди СФ, епска фантастика, хорор, алтернативна историја...)...

ZAVET - Po meni bravurozno napisana priča, najbolja u ovom krugu, priča koja je između redova višestruko duža i kompleksnija negoli ona ispisana. Karakterizacija sveštenika je sa puno detalja data kroz njegov pasivni i zastranjeni odnos sa visokotehnološkom antiutopijom koja ga je pregazila i na kraju okončala njegovu jadnu fizičku egzistenciju slučajnim ubistvom, što je zapravo jedini način da se umre, nakon što je prirodna smrt pobeđena. Obrt na kraju je neočekivan, duhovit i na pravoj noti. Smrt sveštenika je u suštini smrt našeg sveta, kakvog ga danas poznajemo, kome je i Bog okrenuo leđa i lukavo čeka da i poslednji sveštenik umre, a crkva bude zatrta, pa da opali sa čudima u bezbrižnom spokoju da neće biti zloupotrebljena za zlo ljudi.

Мени је Завет била добра прича, али ме је одбила првом реченицом: "Последњи свештеник на свету...", па, мсм, стварно, може ли се више нацртати о чему се ради? Можда то није била намера аутора, али испада као да се у старту, за сваки случај да ако неком из текста не буде јасно, наглашава испуњење задатка...О, црвено! ми је такође била занимљива, али ту ме је опет одбила задња реченица, а из истог разлога као и у претходној причи - појашњавање шта се у ствари десило без имало суптилности, чисто у случају да неко није сконтао да је слика преузела сликара. :)

Kod Brehtovog metoda imaš da se na početku kaže o čemu se radi kako bi se kod gledaoca stvorio osećaj objektivnosti a ne subjektivnog pristupa delu.
Ovde je problem da li je sf sam sebi cilj, da li iz običnog izvući ugraditi ili nakalemiti sf, ili je to metod da se nešto drugo kaže. U tom smislu treba shvatiti i Zavet - metod. U priči kojaje postavljena u startu kao sf jedini način da se izvede hint jeste da se ide u fantastiku i priča upotrebi kao metafora o religiji. Šta ti regligija nudi? Večni život. A ako ga imaš, religija ti ne treba- ali šta ako čovek kao biće greši? Ako to za sobom vuče totalnu amoralonost (slučajno ubistvo kao posledica bezobzirnosti)? Itd. Biki je ovo čitala bukvalno, onako kako se sf ne čita. Barem tako izgleda.

Ali ko je gde insistirao da priče treba da budu SF?
Ja tražim "pomeraj od realnosti u bilo kom smeru": neki oblik SF&F... 70% svetske književnosti napisane do XX veka spada u to, a u ovom veku verovatno 90%.
Današnja književnost je totalna džambalaja žanrova i tek bi insistiranje na pojedinim žanrovima napravilo nerešive probleme.
Dakle, nemojte da vam moranje SF-a bude izgovor za bilo šta.

Pitanje koje sam postavio ne tiče se radionice niti date teme. Više je poslužilo kao razlog da postavim problem shvatanja sf, fantastike, fatnazija, epske fantastike ili horora, jer se zgodno namestilo. Dakle, metod ili samo sebi svrha? 
Tačno je da nisi uslovio niti sam to rekao.

Ta i metod može da bude samom sebi svrha.

Larpurlartizam (od francuskog l'art pour l'art - umetnost radi umetnosti) je estetska teorija koja drži da umetnost nema nikakvu društvenu ili moralnu funkciju, i da je jedini cilj umetničkog dela da bude lepo. Ova teorija osporava didaktička i utilitaristička gledišta na umetnost, prisutna još od antičkih vremena, u Horacijevom učenju o lepom i korisnom.
To je ono što ti tvrdiš na drugi način ili ja to tako tumačim.

Pa da, ali ovde ne pričamo o estetici, već o metodu ili žanru kao cilju/svrsi pisanja? SF kao žanr ima svoje metode, jedno ne isključuje drugo niti je larpurlartizam ako se trudimo da priča bude u žanru...

Žanr (franc. Genre — ,,podvrsta") raspodela je specifičnih oblika umetnosti po kriterijumma relevantne forme (npr, filmski žanr, muzički žanr ili književni žanr). U svim područjima umetnosti žanrovi su, međutim, nejasne kategorije bez fiksne granice. Mnoga dela prelaze granice žanrova i koriste kombinacije.
Dakle, ovde je u pitanju forma da bi se nešto defilnisalo kao žanr.
A moje pitanje je gde je tu umetnost? Podleže li ona žanru ili ga koristi radi iskazivanja viđenja sveta? Po meni je sve što ovaj forum zatupa samo metod umetničkog izražavanja, tj. subjetivnog viđenja sveta ili nekog problema ako će baš da se inisistira na preciznosti.
Većina ovih pričaje samo lepo napisana. Čitljivija nego u prošlom krugu ali na žalost autori su bili više opsednuti kako će nešto zvbučati nego šta će kazati. tu bih izuzeo Očev dar i Crveno. Očev dar jer ima književnu potku i stalno prisutno fantastično koje tek na kraju ispliva a Crveno zbog načina pripovedanja.

Aleksije, moj odgovor je obuhvatao i sve iznad tebe koji su opalili kuknjavu po SF-u.
Inače, pozivanje na metodologiju pisaca prve polovine XX veka i posebno onih pre njih u današnje vreme je prilično irelevantno. Današnji čitalac o svetu zna milion puta više nego onaj pre 100 godina, ako je čitalac mlad, odgledao je bar 10000 jutjub scena iz celog sveta, naprosto, savremena poetika književnosti ima drugačija pravila.
Za današnjeg čitaoca najgore je kada mu na početku najaviš o čemu ćeš pisati (to je u XIX veku maltene bio obavezni standard) i posebno kada mu na kraju nadugačko objašnjavaš šta se u stvari desilo... to je bre nerviralo i kod Hičkoka.
Dakle, bez obzira što smo stari i iz drugog vremena, moramo ići ukorak sa ovim što nas okružuje... ili ćemo biti obeleženi kao beznadežni starci.

Meni se, ipak, čini obrnuto: autori su više pazili šta i kako pišu, nego da li pišu žanr. SF je potpuno zanemaren u ovom krugu, a i inače.

Hajde, baš, da odredimo koliko priča u krugu ispunjava stroge uslove žanra?

Bobane u pravu si, postmodernaje došla po svojei zbrisla, naizgled sve. Ali, postmoderna ima svoj uzor u i7 veku. O tome bi se dalo pričati ali to zahteva poseban topik.
Nego, poslušajmo D.

TO CRVENO - Glasao sam za ovu priču jer nije bilo ničeg boljeg. Slabija mi je bar za dva koplja od Zaveta, ali ne i po majstorskog ređanju slika, pripovedanju i uvlačenje čitaoca u radnju. Dosta je sve odmereno sa puno ukusa i stila, i za to plusić. U suštini ovde imamo Pavićevo "Vizantijsko plavo" ukršteno sa mekšom varijantom pričica Klajva Barkera, u kojoj su senobiti antički lepe devojke i anđelčići, u nekakav blagi mejnstrim horor podnošljiv za većinu. I to je to. Zanatski vešto izvedeno, ali ništa novo ni specijalno.

Quote from: Savajat Erp on 12-02-2019, 11:26:32
Мени је Завет била добра прича, али ме је одбила првом реченицом: "Последњи свештеник на свету...", па, мсм, стварно, може ли се више нацртати о чему се ради? Можда то није била намера аутора, али испада као да се у старту, за сваки случај да ако неком из текста не буде јасно, наглашава испуњење задатка...О, црвено! ми је такође била занимљива, али ту ме је опет одбила задња реченица, а из истог разлога као и у претходној причи - појашњавање шта се у ствари десило без имало суптилности, чисто у случају да неко није сконтао да је слика преузела сликара. :)

isti utisak, mada sam glasao za Crveno

ne znam šta je čiji kriterijum, ne znam tačno ni šta znači da je neko pismen ili dume da piše, jer malo mi je to kao jel ovo pisao novinar kao reportažu ili je književni uradak

u nekom trenutku to crtanje radnje mi skroz pada u drugi plan i po tome ne sudim o priči. Tu se vjerovatno ne slažem sa većinom, jer se gura u prvi plan neko lepo pisanije, pa makar se pisalo o pražnjenju nozdrva u maramicu

ako bih tražio neku glupu riječ o tome šta gledam u pričama onda bi to bila worldbuilding, a tu su mi hrišćanske priče zaškripale, pogotovo druga, ona o brodograditelju, jer je bukvalno koristila ime biblijskog junaka

zašto, to samo pisac zna, nije moglo bez imena da prođe

možda bih i glasao da nije toliko insistirao da naglasi odakle potiče priča, a da pritom to nije nikakva dekonstrukcija događaja nego ista ta biblijska pripovjest u novom ruhu, u stvari jedino što su dodali bilo bi ciklično shvatanje istorije, a to bolje da nisu dodavali

da ne lupam dalje :lol:

Quote from: Boban on 12-02-2019, 12:55:51
Aleksije, moj odgovor je obuhvatao i sve iznad tebe koji su opalili kuknjavu po SF-u.
Inače, pozivanje na metodologiju pisaca prve polovine XX veka i posebno onih pre njih u današnje vreme je prilično irelevantno. Današnji čitalac o svetu zna milion puta više nego onaj pre 100 godina, ako je čitalac mlad, odgledao je bar 10000 jutjub scena iz celog sveta, naprosto, savremena poetika književnosti ima drugačija pravila.
Za današnjeg čitaoca najgore je kada mu na početku najaviš o čemu ćeš pisati (to je u XIX veku maltene bio obavezni standard) i posebno kada mu na kraju nadugačko objašnjavaš šta se u stvari desilo... to je bre nerviralo i kod Hičkoka.
Dakle, bez obzira što smo stari i iz drugog vremena, moramo ići ukorak sa ovim što nas okružuje... ili ćemo biti obeleženi kao beznadežni starci.

znači ti si glasao za mene? 8-)

Quote from: ALEKSIJE D. on 12-02-2019, 12:41:25
sve što ovaj forum zatupa samo metod umetničkog izražavanja, tj. subjektivnog viđenja sveta ili nekog problema

ako pod ovim misliš na ono što ja mislim, složio bih se

ali na šta misliš? 8-)

Forum se bavi sa fantastikom, naučnom fantastikom, hororom, epskom i svim što ima veze sa tim.
Sve pobrojano  u duhu posmoderne književnosti shvatam kao metod ili bolje rečeno, formu, oblike koje koji sa odgovarajućim sadržajem izražavaju ideje i viđenje stvarnosti kroz prizmu koju čini iskustvo i shvatanje pojedinca. To je ono što primenjujem u svom pisanju, ne gledajući da li mi odgovara ono što je u trendu ili ono što idejea i forma u Aristotelovom viđenju ta dva odnosa, zahtevaju.
Na to sam mislio, a ti?

Očev dar – ne sporim da je priča lepo napisana i sasvim zaslužno pokupila tolike bodove, ali nisam joj mogao dati glas jer mi se tokom celog čitanja nešto gubilo, kao da jurim zeca koji je uvek iza mene. Drugačije ne umem da objasnim, moguće je da mi nit sentimentalnosti koja se pruža kroz celu priču opasno zasmetala, jednostavno ne ide u moju šolju čaja. Pročitao sam je dva puta celu i nekoliko puta samo delove, ne bih li dokučio šta je u pitanju i da me se ne razume pogrešno,  uživao sam u kompoziciji reči i rečenica. U osnovi, kad bi me neko pitao – da li bi voleo ovako da pišeš – odgovorio bih – ne, ne ide to uz moju viziju pisanja. 

Zavet – ova mi je mnogo ,,bliža" ali me je odbila prvom rečenicom i gomilanjem informacija do granice prepričavanja a to gomilanje se moglo elegantno izbeći tako da samo 6k karaktera nije opravdanje. Zasmetalo mi je i ponašanje sveštenika, kao da nije naučio da se kloni nevolja, dakle, u mom buku, neuverljiv karakter.

Ček, ja sam razumeo da se sveštenik molio za novi potop, ultimativnu nevolju. Mensečini da ti to pokušavaš neuverljivo da prikriješ autorstvo.

To crveno – čini mi se da autor stavlja opis same tehnike slikanja ispred priče sa željom da upravo time zgrabi čitaoca i to mi je zasmetalo. Mislim da bi bilo mnogo efektivnije da je poznavanje tehnike podrazumevano; svaki autor ima moje apsolutno poverenje i samim tim ako je nešto nejasno ili nepoznato, guglam da shvatim i razumem. Još mi se čini da ima bespotrebnih informacija, nebitnih za priču. Uprkos tim neravninama, čitanje priče mi je bilo zadovoljstvo.

OČEV DAR - Za ovu priču sam se dvomio da li da glasam ali i pored toga što je očigledno sjajno napisano sve što mi je u priči TO CRVENO bilo zasmetalo (mejnstrimovanje, previše očigledan kraj, patetisanje) kao da je u ovoj priči odvrnuto do daske i jednostvno mi se nije dalo, našao sam neku treću. Ne znam, možda je problem u meni da na radionici kojoj je tema fantastika kad nego gleda ljudima u noge on po defaultu mora biti vidovit. I onda dođem do kraja priče i iznenadim se da je to zapravo trebalo da bude preokret. Fak. Zasmetao mi je i ceo onaj deo priče sa obućarom koji usvaja dete nepoznate žene, patetika i mejnstrimovanje preko svake mere. Okej, kapiram da je u 6000 slova teško napraviti da takve stvari izgledaju iole uverljivo, smisleno i ne previše hvatanje na jeftine emocije, ali mnogo to sve pokvari. Bar meni.

Quote from: mac on 12-02-2019, 14:11:03
Ček, ja sam razumeo da se sveštenik molio za novi potop, ultimativnu nevolju. Mensečini da ti to pokušavaš neuverljivo da prikriješ autorstvo.

Ako si se obratio meni, ne, grešiš. Ne prikrivam ništa, mislim da je večini jasno koja je moja.
Opaska o neuverljivosti karaktera se odnosi na odnos ka bitangama.

Budi mi zdravo – ovoj priči sam udenuo glas, kupila me nakon prvih rečenica. Lepo osmišljena, fino pripovedana, skroz bajkovita a seting i atmosfera kao da mi je mračna prostorija čije fragmente osvetljavam lampom i kako je pomerim tako se prethodni izgubi. Meni je ovo odlično i beše mi prvi izbor.   

Mac, kako ti bukvalno shvataš stvari. Kad nestane poslednjeg čoveka, onog sa verom koji se zavetovao, ni Bog nema razloga da se pridržava svog zaveta.

To nije opisano u priči. Čitalac mora to da zna da bi razumeo priču.

Znači, mora se da se nacrta i ispriča, i ti samo to prihvatiš tako kako je? Čemu onda čitanje? Čemu neko predznanje, opšta kultura?
A, bre, Bato i ti gukni neku. Dosta mi je više da pričam o tvojoj priči.

Quote from: Boban on 12-02-2019, 12:55:51

Za današnjeg čitaoca najgore je kada mu na početku najaviš o čemu ćeš pisati
Dakle, bez obzira što smo stari i iz drugog vremena, moramo ići ukorak sa ovim
Za današnjeg čitaoca najgore je kada mu na početku najaviš o čemu ćeš pisati (to je u XIX veku maltene bio obavezni standard) i posebno kada mu na kraju nadugačko objašnjavaš šta se u stvari desilo... to je bre nerviralo i kod Hičkoka.
Dakle, bez obzira što smo stari i iz drugog vremena, moramo ići ukorak sa ovim što nas okružuje... ili ćemo biti obeleženi kao beznadežni starci.

Nije bas tako Bobane, godine nisu toliko u pitanju. Ni Sekspir nije poceo svoje delo sa: Romeo i Julija su izvrsili samoubistvo, nego
"Kor.
Dvije kuće, obje čašćene i slavne.
U svoj Veroni, gdje se radnja zbiva.
Zapodjenuše borbu s mržnje dance.
Što mnogoj krvi strašnoj bješe"

kojoj mojoj priči, pobjedničkoj? 8-)

ma ja sam shvatio "subjektivno viđenje" kao nešto tipa suprotno od objektivnog i univerzalnog

npr, mi ne znam zašto je sad to baš crveno, ono znači samo nekom specifičnom ukusu, al šta znači generalnoj publici

da bi bilo univerzalno i prevazišlo neki svoj fetiš, mora čitalac da se zapita ne šta je crveno samo po sebi, no da shvati sam odnos lika prema crvenom, jer svako ima neko svoje crveno

brljavim, al npr tu me Zavet odbija, jer ja ne vidim odnos, vidim konstantno udubljavanje u sveštenika, ali ja s tim ne mogu da se identifikujem

Quote from: Biki on 12-02-2019, 14:49:51
Nije bas tako Bobane, godine nisu toliko u pitanju. Ni Sekspir nije poceo svoje delo sa: Romeo i Julija su izvrsili samoubistvo, nego
"Kor.
Dvije kuće, obje čašćene i slavne.
U svoj Veroni, gdje se radnja zbiva.
Zapodjenuše borbu s mržnje dance.
Što mnogoj krvi strašnoj bješe"

i zato si glasala za priču koja počinje sa trista budi mi zdravo? 8-)

Bata komunjara...

Quote from: ALEKSIJE D. on 12-02-2019, 14:52:45
Bata komunjara...

xrofl

Quote from: Pizzobatto on 12-02-2019, 14:51:22

Quote from: Biki on 12-02-2019, 14:49:51
Nije bas tako Bobane, godine nisu toliko u pitanju. Ni Sekspir nije poceo svoje delo sa: Romeo i Julija su izvrsili samoubistvo, nego
"Kor.
Dvije kuće, obje čašćene i slavne.
U svoj Veroni, gdje se radnja zbiva.
Zapodjenuše borbu s mržnje dance.
Što mnogoj krvi strašnoj bješe"

i zato si glasala za priču koja počinje sa trista budi mi zdravo? 8)

Bato, seriously!? Prica Budi mi zdravo ne nagovestava tim Budi mi zdravo nista na pocetku, cak sta vise predstavlja misteriju od samog pocetka. Mi tek na kraju price shvatamo znacenje recenice  Budi mi zdravo.

eto odličnog primjera, da je neko zajahao sveštenika priča bi bila mnogo kvalitetnija! 8-)

Biki, nisam to sugerisao nego da bi Šekspir u tom slučaju pisao nešto ovako


"Kor.
Dvije kuće, u Veroni
U veroni, dvije kuće
gdje se radnja zbiva
Dvije kuće, Kor, u Veroni
Radnja zbiva u dvije kuće
U Veroni, Kor i prva i druga kuća"

EDIT
da ne nerviram pisca, to je dobra priča al jest malo smorila na početku

i Zavet i Budi mi zdravo su mi bili u opticaju za glasanje

ipak sam dao glas žigolu jer sam morao podržati milomirmarićevski grandšou pristup SF-u

😂 ok Bato evo na engleskom
"Two households, both alike in dignity, In fair Verona, where we lay our scene, From ancient grudge break to new mutiny, Where civil blood makes civil hands unclean."

ZAVET

Mislim da mi u priči jedino smetaju roboti. U duhu onog što svako malo pominjem, jeste ovo Sagita ali čemu silovanje sa odrednicama koje bi pojasnile da je autor pravoveran? Nepotreban je i onaj DNK, to je kad autor trči korak unapred, da bi zadovoljio publiku. Nema zašto, sve je lepo posloženo kako je. Bilo bi fantastično i da se priča događala u srednjem veku. Možda bi time dobila još pomalo na jezovitosti...

OČEV DAR

Pobednička. Nisam siguran da je i meni, to jest, sve manje je. Jesam glasao, verovatno bih i opet. Nebitno. Ako se ispostavi da autor zaista jeste Hrvat, onda bi mogao da se zapita i obrati u ordinaciju kod doktora Bobana, da mu objasni neke stvari. Ako nije te odabrane nacije, geg mu je, šta znam... Mlak, u najboljem. Jer, čemu to? Da bi mu pecali dal' je redovno govance ili je možda čak redoviti drek? Priču sam iščitao bez problema i bez da sam se mnogo nervirao, vidim njen potencijal i zato glas.

PIKNIK IZNAD VAROŠICE

Priča iz, po meni, jasno označene tri trećine. U prvoj, odličan početak. Baš volim takve, špageti vestern uvode. I onda, krenem da plivam kroz priču, osmatram, iščekujem... Druga trećina – neki dijalozi, uvode se likovi u priču, padaju mi po glavi... Treća trećina, šaltam kanale na TVu ovlaš čitajući. Hoću reći, usput sam izgubio interesovanje da vidim šta će biti dalje. Film mi se prekinuo. Ređaju se slike koje meni nikako da ispričaju priču. Nepovezano, to bi valjda bio moj osećaj. Ali korektno napisano. Opet nagrađujem potencijal.

Da se glasalo sa bodovima, to bi bio redosled.

TO CRVENO!

(po meni najlošija priča kruga)
Šta bre ,,boja fesa boja dresa"?! Vazda sam navijao za Želju...
Kad god iko pokuša da me išta edukuju kroz svoju priču, kao glup sam, nepažljiv u najmanjem, ja pobenavim sasvim. Otkud potreba da se nekom nešto objasni? Otkud hrabrosti? Kao, čitao sam neku pametnu knjigu, svidelo mi se naučeno pa hajde sad da se svi oduševimo...
Nebitno to, što ja ne podnosim, nego... Priča je bukvalno prošla kroz multipraktik da joj se više ne raspoznaju delovi tela. Prilično žalosno.

VID

(priča koja bi dobila moj glas da je usfalilo)
,, Mobilni je zazvonio taman kada sam šutnuo Vida u dupe, a on izgubio ravnotežu i počeo da pada sa Ajfelove kule. ,,O revoar, mesje!"
Nemam lepe reči.
Priča kao priča, pa šta znam, može se pročitati, to joj ne sporim ali ipak ne vidim jaču potrebu za njenim postojanjem.



Da spustim volume na da se možemo jasnije čuti – krug daleko bolji od prošlog, sa pričama koje polako ulaze u ,,ritam" kvalitetnijeg jednomesečnog pisanja.

Još kad bi našli načina da odstranimo ove zunzare što su i pored vaskolikog sagitaškog đubrišta našle da se predstavljaju zdrvo jako pametnim baš ovde. Sevap da bude...

Quote from: Biki on 12-02-2019, 16:13:06
😂 ok Bato evo na engleskom
"Two households, both alike in dignity, In fair Verona, where we lay our scene, From ancient grudge break to new mutiny, Where civil blood makes civil hands unclean."

tubiornatubi hejdudadej!

zar ne vidiš kako je to moćan uvod, otvara trista stvari, misim kako familija istovremeno može biti slavna, čašćena, zadojena mržnjom, natopljena krvlju? Šekspir udara odma, nema zavlačenja.



ajd da spomenem još jednu priču, koja je donekle bila u opticaju a i vidim da je dosta glasova dobila, mada nije ništa više od simpatične. Gotovo da je završila kad je trebala da počne. Pisac nas je dobro vukao za nos, stilski sasvim dobro, da bi na kraju otkrio ništa dosad neviđeno.

Priča me nije iznenadila ni pogodila ni na jednom nivou, iako je pisac vrlo spretan.

Generalno joj nedostaje ono što i drugima mogu zamjeriti, malo više truda u pogledu približavanja tog svijeta čitaocu. Čak ima i blagu kontradikciju, da npr ne može objasniti odakle toliki zločini u zemlji koja ima Vidove koji na daljinu mogu svašta da urade, to jest, tehnologije nisu napredovale ni u čemu drugome, samo u forenzici?

Tolko od mene, sem ako neko ne naruči još jednu bajnu kritiku 8-)

Na drugo citanje Zavet je prilicno dobra prica. Da je umesto "Poslednji sveštenik na svetu prineo je zrtvu:dvesta grama tamjana na plehanom tanjiru" recimo bilo sledece:" Hodao je polako, dok mu se mantija vukla po utabanoj stazi na djubristu prinoseci svoju poslednju zrtvu: dvesta grama tamjana na plehanom tanjiru. U suvom, vrelom popodnevnom vazduhu nad njim za trenutak je zastao dron, skenirao ga i nastavio da leti dalje nezainteresovan."
Kad bi autor na kraju price objasnio da je to poslednji svestenik prica bi bila daleko bolja.

Nikoga nisam prepoznala u krugu, a omašila sam i Stevu, što je, praktično, nemoguće.

Detaljni komentari od petka.

Inače, priče su zaista solidne i pismene. Čak i sa iskrenom i mudrom emocijom. Promišljene. Lepo.

Quote from: Pizzobatto on 12-02-2019, 13:31:27

ne znam šta je čiji kriterijum, ne znam tačno ni šta znači da je neko pismen ili dume da piše, jer malo mi je to kao jel ovo pisao novinar kao reportažu ili je književni uradak

to je zato što nisi čito pravi put i stranputice u pisanju od dragiše živkovića. 8-)

al sam zato čito pisanje i razlika od žaka deride! 8-)

QuoteDerrida otvara prostor onom heterogenom a tradicionalnoj metafizici identiteta alternira potragu za diferencijom i ustanovljuje glasovitu strategiju dekonstrukcije koju sam prakticira kao "rad na dekonstruk-ciji klasičnih filozofskih tekstova". U polemici sa tradicionalnim/ metafizičkim izricanjem identiteta i totaliteta koje je uvijek vezano za ontološki modus prezencije, Derrida pravi radikalan pomak ka diferirajućem pismu kao iskustvu traga i razlike. Nasuprot idealističkoj diskriminaciji pisma kao "toposa otuđenja" mišljenja - on dodjeljuje pismu status nesvodivog fakticiteta i radi na njegovoj neukidivoj pokretljivosti koja se ne zamrzava u metafizičkom izricanju prezencije. "Pisanje i razlika" (1967) predstavlja polivalentan polemički dijalog sa suvremenicima i njihovim misaonim matricama. Polemički partneri su: Levi-Strauss, Foucault, Levinas, Artaud, Paul de Man... Početna nit vodilja Derridinih rasprava je otpor strukturalističkoj ideji zatvorenih struktura nasuprot koje on promovira ideju (vremenske) otvorenosti i povijesnosti koja se opire totaliziranju. Njegov pojam "differance" - markira iskustvo mišljenja koje se opire konačnom fiksiranju, odnosno označava odgodu i odgađanje kao modalitete nikad okončanog procesa razlikovanja. U razgovoru sa Levinasom Derrida raspravlja o iskustvu Drugog, sa Artaudom i Battaillesom o "teatru užasa" na iskustvu holokausta, a sa Freudom i Lacanom o aporijama psihoanalize...

mani se ovih mudrijaških knjiga i uzmi živkovića u šake. 8-)

Quote from: Ksenija Atanasijević on 12-02-2019, 21:19:04
Nikoga nisam prepoznala u krugu, a omašila sam i Stevu, što je, praktično, nemoguće.

Praktično... Priznajem. I to je počelo da mi ide na nervne završetke. To cvilenje gudala u visokom, iskreno, to hoće da umori više mene nego onog što ima da pročita. Rekoh ranije, počeo sam da se osećam potpuno komotno na tom proplanku, žvaćkam travku i zavaljen promatram svet oko sebe. Imao sam u planu za nijansu jače prskanje maskirnim bojama, ali mi se nije dalo. Meni "inspiracija" dolazi isključivo kad je predamnom papir potpuno beo, bez ikakvog plana ili ne dao bog, konstrukcije. Za ovaj krug sam imao "u planu" dijalog, bez obzira na temu, od početka do kraja, što naravno nije ni malo originalno, niti bi bilo samo dijalog, ali me je privlačilo. Samo interakcija dvoje ljudi za astalom. I jbg, kad se word otvorio, i sva ona belina, i tako to, odvuče svojim tokom.
Svojevremeno sam pisao po diktatu stonog kalendara. Mislim čak 5-6 radionica. Bio je baš lep, slikovit. Pejsaži, tu i tamo, ali uglavnom. Ima tome previše godina, ali je bilo tako. "Visibabe u sopstvenom dunstu", jedan od mojih pokušaja da se narugam SFu, do tad mi je isti već jako dosadio. Kao Pank, to ne možeš slušati ceo život, dosadi konačno to vazda isto "cigla-malter-cigla-malter". Iskreno, žao mi je i što  nisam nastavio epopeju intergalaktičkog inspektora, s vremena na vreme sam se koristio njime, kao kad mu je onomad njegov nemezis podvalio wonderbaum jelkicu s mirisom koja instantno pretvara njuškala u morža, debelog i tupog morža. Hoću reći, tačnije - ponoviću, Sagita jeste fantastični forum, što nikako ne znači da biste sebi mogli dozvoliti manjak mašte. Samo zato jer ste tu, jer je ranionica ovde. Čim pročitam, da priča tako počinje, kako je junak stao na platformu broj bezveze, i da su se okolo njega rojili svemirski bezveze brodovi... To je bezveze i mrtvorođeno će biti. Uglavnom. Isto kao i epska naklapanja. Isto kao i umiranje u lepim rečenicama. Sve je to šablon, letve na ogradi kojima se vuku linije da bi išle odavde ka tamo. Bez svoje svrhe i bez ikakve naznake životnosti. Mora se pre pisanja otresti rukama, kad već glava nije pametna neka je barem ruke ne slušaju.
Ne uzeti me da ja sad tu vama nešto popujem. Ne dao bog! Jer, ja sam niko i ništa, samo mali miš koji odbija da igra po pravilima. Ne zato jer tako treba, nego jer se tako lakše pokaže ko ume a ko baš nikako. Ja samo akcentujem da se ipak priča ne može odvojiti od autora. To je jedno. Ko sebi ne postavi poslovičnu lestvicu jako visoko, pa, neće dospeti da preskoči ni onu najnižu. Vremenom.
Nije tu do pitanja da li umeš ili ne, nego da li dovoljno proveravaš sebe, da li sumnjaš dovoljno. U svoje, ono napisano. Ja ovu radionicu cenim jer mi je više od nekoliko puta polomila noge. Sve četiiri. Kad god bih se bahatio, stradao je po neki ud. I, tako je trebalo da bude, jer tako mora.

Sve ovo kuckam jer ima ovde ljudi koji se isto osećaju previše dobro na nekom svom "proplanku". Umislili su da je objavljivanje tamo ili onamo zdravo jako pa bitno. Da im pruža priliku da... Pruža im onu stvar, produženu. Pruža im stagnaciju, vremenom i nazadovanje.
Ja volim da "vičem" jer sam iskren. Pokušavam tako i da pišem. Ako biste mi oprostili u oba slučaja.

Znam da sam već dosadan, probaću da sažmem sve ovo gornje u jedno - probajte da se menjate, kao odgovor na stalno pitanje - da li je moglo bolje. Barem malo, ponizite se pred sobom.

Podržavam, a nemam ni šta da dodam.

Ta i napisah nešto potpuno nesvojstveno sebi. Glupost, kao što rekoh, ali mi je tako prijalo da se igram.

 xtwinkle

daj bre imena Bobane, vidiš da ionako ništa ne pišu

bar da vidim ko je ko 8-)

Ne stižem da komentarišem. Pisaću do objavljivanja sledećih priča, natenane.

ovaj Boban totalno lud, možda se pretvorio u T2

tako da je moja priča 12


očigledno namjerno postavljen zadnji, da se ljudi umore i ne glasaju kako treba!  8-)

U tom slučaju mi je drago da sam ti dala bod kako sam i obećala. 🙂

QuoteU tom slučaju mi je drago da sam ti dala bod kako sam i obećala.

Ma ne shvataj to tako ozbiljno. Svakom se desi da pogreši...  :)

Mića samo hoće da pročitam njegovu priču o nekom komunističkom suncu 8-)

remek ste propustili da podržite, remek!

Quote from: saturnica on 16-02-2019, 22:26:49
U tom slučaju mi je drago da sam ti dala bod kako sam i obećala. 🙂

ostaje pitanje ko mi je dao bod, saturnica ili linkin? 8-)

Kao Ed Wood SF književnosti postaću cijenjen mnogo decenija kasnije.

Quote from: Mica Milovanovic on 17-02-2019, 00:38:15

QuoteU tom slučaju mi je drago da sam ti dala bod kako sam i obećala.

Ma ne shvataj to tako ozbiljno.

Necu. Pa ja i ne vjerujem u sistem glasanja. Vjerujem u dobru pricu ma kakvo god mjesto ona zauzela na rang listi.

Quote from: Pizzobatto on 17-02-2019, 00:56:16

Quote from: saturnica on 16-02-2019, 22:26:49
U tom slučaju mi je drago da sam ti dala bod kako sam i obećala. 🙂

ostaje pitanje ko mi je dao bod, saturnica ili linkin? 8-)

Kad iz pozicije saturnice pocnem na sva usta hvaliti True detectiv, znat ces da su stvari izmakle kontroli...

1. ZAVET

Glasala sam za ovu priču jer je nežna. :)

Prvo što pada na pamet okorelim čitaocima SF-a (a batica je dobro istu stvar primetio i u priči VID, sa onim pitanjem o začudnosti tolikog broja ubistava u naprednoj zajednici) je pitanje postojanja đubrišta i svrhe robota đubretara u zajednici koja je očito toliko napredna da je možda sposobna i na 100% reciklažu? Takvi detalji, koji nisu primarni predmet priče, ali odaju svet koji kreiramo i atmosferu u kojoj se odvija fabula, su bitni i, neretko, na njima pada cela priča. Ne i ovog puta, srećom, jer možemo da zamislimo kako ljudima rešavanje problema zagađenja ili jednostavno nije bilo bitno (što je teško jer ipak su napravili robote đubretare) ili da se robot bavi recikliranjem, ali da tehnologija ne uspeva da reciklira onoliko đubreta koliko ljudi stvore. Checked - idemo dalje.

Ono što me je privuklo priči je hint sveta u kojem postoje smrtni i besmrtni ljudi. Zainteresovala me je ta mogućnost i svi problemi i sukobi koji bi mogli da nastanu iz takve situacije. Zabrana religije i uskraćivanje privilegija sveštenicima je takođe interesantna tema. Dobra postavka - checked.

Nejasno je urađen motiv dečaka da sveštenika gađaju kamenjem. Okej, očito su sveštenici izgubili privilegije i poštovanje, ali opet - taj motiv za gađanje kamenjem je bitan i to je najslabija tačka priče. Ubistvo je zaplet, a mi nemamo motiv za ubistvo. Bezveze.

Kraj je vrlo dobar i gore pomenutu nežnost pronašla sam u činjenici da nebo oplakuje smrt poslednjeg sveštenika i da tehnologija ne može da učini ništa tim povodom. Vrlo suptilan hint da opisani svet nije sve što postoji, da su ljudi ipak pogrešili, da ipak imaju još mnogo toga da otkrivaju i saznaju i da su to shvatili (ako su) tek, kako to sa čovečanstvom obično biva, nakon greške posle koje nema povratka.

Mense čini da je priča trebalo da se završi na rečenici u kojoj se pominje dužina trajanja kiše (tj. bez poslednje rečenice). Poslednja rečenica je višak i doslovno crtanje događaja. Nema potrebe, tretirajmo čitaoce kao bića sposobna za kapiranje bazičnih odnosa i pojava.

Iako je priča bila u opasnosti da zapadne u prepričavanje, nekim čudom to se nije desilo. Dinamici priče pomaže kombinacija sa dijalozima.

Za priču sam glasala jer je SF i jer ima potencijal da se razvije u nešto smislenije i komplikovanije.

2. TO CRVENO!

Ova priča je, u teoriji, dobra, a manjka joj praksa.  :lol: Šta ovo, u stvari, znači? Znači da priča ima originalnu postavku (do određene mere, tj. do samog kraja koji je stereotipan i besmislen), ali je rešenje za rasplet na nivou onog "a onda se protagonista probudio, a sve što mu se dešavalo je bio samo san". Naime, ogradiću se, opet, na svoje mišljenje, naravno, ne tvrdim da je ovo što zameram priči aksiom, ali ne zanimaju me više prelaka ili neobjašnjiva rešenja za priče ako nemaju svrhu, poruku ili smisao. Neko će reći da ni kraj prethodne priče (ZAVET) nije razjašnjen i biće u pravu, ali samo delimično - kraj nije objašnjen (u smislu: zašto se desilo to što se desilo), ali je jasna poruka (kao što je opisah u komentaru na priču).

Ova priča prilično vešto prolazi sve nužne korake u pisanju kratke priče: započinje puškom koja je postavljena na zid i tek treba da opali (i ne propušta da opali kasnije, što je pohvalno), ne zanemaruje lepotu jezika i opisa, odlično se koristi (manipuliše) slikarskim terminima i praksom i nežno vodi čitaoca do kraja.

Jasno je da je pisac (spisateljica) već vešt u spisateljskom zanatu i tu nema mnogo šta da se doda ili komentariše, osim - svaka čast, drago mi je da među nama ima više veštih zanatlija, od kojih je ovaj među najboljima. :)

Ipak, priča pada na kraju. Kraj je toliko puta prežavakan u istoriji književnosti da je jednostavno izgubio i smisao i poruku. Štaviše, kraj bih okarakterisala kao arhaičan, demode, zastareli, out of date, štagod. Nekada je, možda, bio novum da umetnik postane deo svog dela, ili da oživi svoje delo ili da ga, čak, živi, ali danas je to baš stereotipan kraj, a u ovoj priči nema ni funkciju. Zašto je kraj takav kakav jeste? Pa šta kada se desio, zašto bi čitaoca to bilo briga? Opsesivni umetnik postao je jedno sa svojim delom, čudna mi čuda, pa šta?

Priča ostavlja utisak nedostajanja dela kognitivne slagalice, a to je, u mojoj proceni kvaliteta priča, prilično velika greška. Mislim da je Aleksije pokrenuo priču o larpurlartizmu možda baš i zbog ove priče. Priča je lepa, ali joj je lepota cilj i svrha. Može, ako se radi o arhitekturi, slikarstvu ili muzici. Nekako manje šljaka kada je u pitanju književnost, a možda još i manje kada je u pitanju žanr.

Edit: da ne zaboravim - nije me ubedio ni highlight priče o tome da ne treba vraćati prošlost, te očev zabran autoru da slika iz tog motiva. Jednostavno je neuverljivo i prelako rešenje za zabran.

Bato, ako je tvoja dvanaesta priča upravo je pročitah. I odmah da ti kažem deluje kao tvoja; satira, inspirisana Maratoncima i (ili) možda Nušićem, sve u svemu uklapa se u tvoj profil :) ali zašto nas nisi iznenadio nekom hororičnom pričom ili nečim što nije tvoja svakodnevnica, možda da izađeš malo iz svoje komforne zone i iznenadiš i samog sebe.
Što se tiče same priče nije loša ali kraj ne razumem. Sviđa mi se karakterizacija sekretaice koja je ostvarena sa tom govornom manom, pravi način da se izgradi lik. Šteta je što je to ujedno i jedini izgrađeni lik u priči, ostali su samo glasovi koji nešto pričaju okolo. Sviđa mi se na koji si način prikazao društvene prilike u priči, lepo odrađeno i moštovito. Sve u svemu, radujem se sledećoj tvojoj priči :)

pa ja sam napisao 5-6 priča na radionici do sada, većina nije komična, al ajde, sudbina mi je klovnovska!

naravno, ja se i ne smatram piscem, al eto padne mi nešto pa napišem

što se kraja priče tiče, to vjerovatno i jest slaba tačka, jer čim je sekretarica jedina prepoznata kao izgrađen lik, onda sam previše dobrološe sakrio ko je Danilo i ćale mu

apropo onog s drugog topika, Maratonci svakako nisu preuzeti kao stil niti bih to moga kopirati

Kovačević je kritikovao socijalistički režim kroz firmu Topalovića, ovo je samo apdejtovano za neku blisku budućnost

3. OČEV DAR

Još jedna priča kojoj je lepota svrha postojanja. Aleksije je bio u pravu kada je pokrenuo temu. Da li fokusiranost na lepotu ispisa isključuje poruku i smisao priče? Da li je moguće da žanrovska priča bude lepa i smislena? U tom smislu, možda Hrundi nudi pravo rešenje za radionicu: ispisati dve priče, pa ih uporediti. Možda ćemo onda zaista shvatiti u čemu je problem i zašto lepe priče vrdaju što se žanra i smislenosti tiče.

Na prvu loptu, priča mi je imala previše prepričavanja da bih za nju glasala.

Na drugu mi je imala previše pretencioznosti; narodski rečeno - proseravanja  :lol: (sve sa mirisima i zvukovima koje odaju cipele).

U trećoj rundi mi je zasmetalo prelako rešenje (izgleda da smo našli zajedničku, slabu, tačku lepim ispisima?) u pogledu interesovanja za ženu (jeste, tolike godine ne podiže pogled, a onda, neobjašnjivo, podiže pogled baš prema njoj).

Četvrta runda me je definitivno opredelila - deo sa sinom je zbrzan i možda je nešto trebalo da znači za priču, ali ne znači ništa i tu cela priča, na planu smisla postojanja, pada.

Opet, neću komentarisati veštinu pisanja, ona je dovedena skoro do savršenstva, ali sam se kod čitanja ove priče već zapitala: nismo li otišli u drugu krajnost? Nije li nas Bobanovo zvocanje o tome da nam je bitno samo šta, a ne i kako, prevelo na drugu stranu ulice i poremetilo nam balans? Takmičimo li se sada u tome kako ili u tome šta i zašto je jedno počelo da isključuje drugo?

Elem, priča me nije dirnula. Ja sam sucker za emociju, i zato me nije lako prevariti, fejk emociju retko ne prepoznam. A ova priča mi deluje fejk, pre svega jer se nije pozabavila vezom između čistača i žene, već ju je ostavila na nivou skice grubo iscrtane ugljenom.

U ovoj priči vidim i taj problem psihološke izgradnje likova: priča je potpuno zanemarila svoje junake. Okej, imamo čistača, tu je prepričano kako on vidi svoj posao i u kratkim crtama su iznesene činjenice iz njegovog života; tu je žena o kojoj, poslovično, ne znamo ništa osim da je objekat žudnje protagoniste i služi samo i isključivo da bi ostavila sina i sina o kojem ne znamo ništa. Fejl.

Priča nije zanemarila zanat kao temu i to je pohvalno. Pohvalan je i inteligentan i izbor zanata. Realno, taj zanat je već izumro i svi smo zaboravili na njega, a nekad je igrao veliku ulogu, pa i našao svoje mesto u istoriji.

Ova i prethodna priča su, po strukturi i narativu, vrlo slične: opredeljene za savršene i neobične opise, pismene, ali nežive, hladne, dvodimenzionalne, skiciranih emocija i psihologije junaka i sa završecima koji nemaju ama baš nikakav smisao ni poruku, pa čak ni emociju.

Kao što rekoh, ja znam da među nama ima odličnih spisateljskih zanatlija, to me više ne fascinira toliko (ali mi je uvek drago, kao što rekoh:)), ali vreme je da se pređe na viši nivo. Okej, opismenjavali smo se u rundi jedan. Izbacivali smo prideve, šumove i pazili na interpunkciju. U rundi dva smo obratili pažnju na strukturu priče, zaplet, rasplet, pančlajn. U rundi tri smo sve to spojili u smislenu celinu i uvežbali smo zanat. I tu smo se zaglavili, ma koliko neki mislili da je radionica dostigla plafon. Nije radionica, već smo mi dostigli plafon i nikako da ga probijemo do runde četiri - uverljivosti svetova, junaka, emocije, veza, odnosa i uklapanja svih elemenata pisanja i žanra i ličnih motiva za pisanje, pojedinačnih karaktera i osobina ličnosti, prethodnih znanja i ličnih interesovanja u veliku sliku i smislenu celinu u okviru opšte književnosti i uticaja na događanja, čitaoce i svet uopšte.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 18-02-2019, 00:41:15
3. OČEV DAR

U tom smislu, možda Hrundi nudi pravo rešenje za radionicu: ispisati dve priče, pa ih uporediti. Možda ćemo onda zaista shvatiti u čemu je problem i zašto lepe priče vrdaju što se žanra i smislenosti tiče.

Jebaću ja Hrundiju sve po spisku!

Uzgred, komentari su ti smisleni, kritični i - korisni, komentarišeš priče a ne - sebe.

OČEV DAR ima samo jedan jedini nedostatak, a to je upotreba motiva (prepoznavanje čoveka po cipeli) koji je dosta rabljen.


Inače, priča nema ni trun prepričavanja u onom nepoželjnom smislu koji je karakterističan za nespretne izvedbe. Naprotiv. Pripovedanje poslušno prati emociju, a koliko je ta emocija ubedljiva - e, to je subjektivno i zavisi od čitalačkih očekivanja. Meni stoji. Nigde ne vidim proseravanje.


Junaci su predstavljeni upravo onako kako kratka priča zahteva: u jednom potezu, lako i tačno onoliko koliko poruka koju nam autor šalje zahteva. Priča jeste o ljubavi, ali ne o ljubavi između muškarca i žene, tako da taj odnos ostaje u senci. Zaista mi nije nedostajalo da se o još štogod kaže o ljubavi između skromnog, u sebe zatvorenog čoveka sa dna društvene lestvice i nemirne, prezahtevne žene. Meni se bar čini da razumem šta je on mogao videti u njenim crvenim cipelicama, a još jasnije je šta je ona pronašla u njemu. Rastanak je priprodan i očekivan rasplet tog, ne naročito interesantnog odnosa.


Ali čistačeva ljubav prema detetu, koja je zapravo tema priče - e, to je već nešto drugo. Na kraju saznajemo kako je bezgranična (verujem da je zato ova priča dirnula mnoge) jer čistač čini ono što je za čoveka najteže. Pušta voljeno biće na slobodu, bez reči protivljenja ili prekora. Prihvata da njegovo čedo u životu sledi majčin, a ne očev dar.

Dobro, danas ću detaljnije argumentovati svoje tvrdnje (uz citate iz priče). Inače, sve tvrdnje treba argumentovati, inače se svode na lični upis u priču i lične afinitete. Ima tu štošta što može i objektivno da se analizira.

D.
Počneš komentirati moju priču i startaš s riječi proseravanje? I želiš da ja nakon toga i dalje vjerujem kako si zadržala objektivan stav? Nije da ti ne znaš i takva povremeno biti, ali samo kada se uspiješ udaljiti od osobe i krenuti od priče. Gledaj, točno znam što te spopalo, ali ću mišljenje ipak zadržati za sebe.
Ono što ti zoveš proseravanjem, ja zovem građenjem atmosfere. Da se rodiš još jednom, nećeš me dostići u tome. Tvoje su priče u principu bez atmosfere. Onda kada je i gradiš, u tome sasvim ne uspijevaš. Ali bože moj, ne mora priča ni imati atmosferu da bi bila dobra. Mogla sam i ja kišicu koja pada U Brižu, nazvati kišno proseravanje, pa nisam.
Emocije. Pogledaj dobro što o emocijama na moju priču kaže Linkin. Ni on mi nije dao bod i priču je iskritizirao sasvim korektno. Između toga da u mojoj priči ima viška emocija, i da su one priču moguće dotukle i otjerale u patetiku, gle čuda, u tvom viđenju one nedostaju. Odnosno tebe nije dotaklo. Moguće. Postoje ljudi koje ja nazivam emocionalnim invalidima. To su oni koji ne znaju ljubavne ni prijateljske veze zadržati dulje od 5 minuta. To je nešto što te nijedna knjiga ne može naučiti, samo stvaran život. Ti ljudi ne znaju emociju ugraditi ni u vlastitu priču, a potom je ni pronaći u tuđoj jer im je ista xyz.
Da zaključim, moja priča nema baš nikakav smisao ni svrhu postojanja? Stoji kao glupa misica na vrhu svijeta? Jesi li svjesna koliko si bezobrazna? Koliko si bahata u vrijeđanju moje inteligencije kao autorice priče?  Pretpostavljam da jesi. Što ti je bio cilj, to si i postigla. Kažeš, vrijeme je da se prijeđe na viši nivo? Pa prijeđi ga onda. Što čekaš? Dokaži mi i pokaži, jer ja sam uvijek spremna učiti od boljih, pa bila to i ti. Primjerom, ne teoretskim laprdanjem kako bi to trebalo izgledati. Primjerom na vlastitim pričama. Za sada imaš U Brižu, gdje ti glavni junak šeće potpuni lišen svake logike i smisla kroz priču. Što si napravila u ovom krugu, tek ćemo vidjeti. Uzalud se unaprijed braniš, štitiš svoje kržljavo čedo, da si ga stvorila na brzinu, da je pun mana i nedostataka. Jer inače, da ti se samo dalo vremena, ti bi valjda iznjedrila genijalnost kakvu sagita još nije vidjela.
Znaš što je najtragičnije kod tebe? Što nisi sposobna većinu stvari koju spočitavaš drugima, primijeniti na vlastitim tekstovima. To je zato jer previše posvećuješ pažnje drugima, baviš se drugima, namjesto sobom. Možda zato jer osjećaš vlastiti limit, ali zato ogroman potencijal u pljuvanju ostatka ekipe. Možda zato jer osjećaš da si s pričama i idejama dosegla plafon i dalje od toga ne ide, ali ti zato pljuvačka još uvijek ima beskonačan domet. Pazi da ti ne prijeđe u patologiju. To bavljenje drugima, vađenje crijeva i živaca u literarnim minijaturama od 6000 karaktera. Nemoj da ti život prođe u tome, da ljudi pomisle da ne znaš ništa drugo raditi nego se vrhunski proseravati po drugima.

Lol, pročitah samo prvi deo komentara, nemam vremena. Stigoh do dela da neću graditi atmosferu kao ti i da se rodim još jednom. :D Nisam znala da je ovo tvoja priča i komentarisala sam isključivo priču, kao i uvek, autori me ne interesuju. No, čim sam naišla na ovako sujetnu (samo)odbranu, dobro je što sam je iskomentarisala baš kako jesam. Priča nema smisla, stereotipna je, odlično napisana. To je sve. Ako želiš, argumentovaću detaljnije.

Eh, pobednička ne bi bila pobednička da se ne opljune. Ovde je to tradicija.


Nego, povratih se da pročitam Linkinov komentar. Lepo je okrpio obe priče za koje sam glasala, OČEV DAR i TO CRVENO i to zbog ''mejnstrimašenja''! Pitanje za sve: da li vam smeta ova karakteristika? Da li je uopšte razumete? Ovde, inače, veoma često dobro prolaze priče koje nisu čista fantastika, pa i u jednoj ''Anomaliji'' je, čini mi se, najviše glasova dobila mejnstrim priča. Nije li to malo neobično?

Opljunuti pobedničke priče je velika usluga autorima.

Mislila sam da smo prevazišli klinačke trzavice na kritike, sve u fazonu "ti nikada nećeš pisati kao ja" (hahaha, sorry mnogo mi je smešno), ali eto i petog plafona koji treba da probijemo.

Sigurno nećemo napredovati tako što će nam svi hvaliti priču, pogotovo ako je manjkava. A ova (pobednička) jeste.

Novih autora ispod minimuma, stara trvenja sve iznova, najglasniji su opet oni koji ili ne učestvuju pričom ili su u nivou kvaliteta statističke greške... Ja se umorio za dva kruga. Zahvalio bih vam se na vremenu. Imate mahanje  xyxy

Bogami, i meni se ogadi posle ovog saturnicinog izliva ega i otrova. Lol

D. nisi u pravu. saturnica piše na vrlo visokom nivou i, ma koliko tebi to bilo čudno, ne zaslužuje izrugivanje koje nad njom sprovodiš.
Okačio sam i imena, priče koliko-toliko pismenih ljudi su odskočile.

Pisanje je kao olimpijska norma... nema određeni broj mesta, nego svako ko ispuni određene uslove ide, pa iz jedne zemlje može biti jedan ili petnaest u istoj disciplini.
Nema potrebe da se unižava saturnica jer time niko drugi neće postati bolji. Treba učiti od saturnice... evo, u najnovijem Znaku sagite objavio sam njenu horor priču koju domaći "bardovi" horora mogu samo da sanjaju da će ikada napisati.

i ne ponašajte se kao razmažene šmizle, čim vam nešto nije po volji, durite se i odlazite. Gde ćete? Gde ima boljeg izazova nego ovde?
Ako ja ne mogu da se durim i odem, ne možete ni vi...

Saturnica može samo da mi se zahvali na komentaru. Komentare prilagođavam kvalitetu priča-što kvalitetnija priča, to stroži komentar. Saturnica može da bude samo polaskana (da nije otrovno sujetna, vrlo ružna osobina).
Što se izrugivanja tiče, pročitaj(te) komentare opet i ne umišljajte da ste Andrići i Selimovići. Pohvalila sam saturnicino pisanje. Sad, što joj nije dosta hvale, to je već njen problem.
Takođe, smešni su ti lični ispadi na relativno objektivne komentare. Nemate 5 nego 50 godina. Iz nadobudnih samoodbrana izbija samo lična nesigurnost. Grow up i stisnite dupe. Skinuli ste gaće.

Saturnice, čestitam na prvoj poziciji, divna priča ovaj krug, odlično izgrađena atmosfera bez ikakve sumnje,  ubedljivi likovi, mogao sam zamisliti svakog od njih i to su dobre strane priče.
Ne sviđa mi radnja. Priči bi bolje pristajao naslov Život i smrt poslednjeg obućara, jer to je ono o čemu si pisala i ne čudi me što te Linkin iskritikovao zbog patetike jer si se opasno približila nekoj priči iz ženskih časopisa koje čita moja mama.

Zači nema sukoba interesa, nema konflikta nego upravo suprotno, obostrani interes obućara i mlade kurtizane i to u trenutku kada se stvara zaplet. Sukob interesa postoji tek na kraju priče (koji mi se jako dopao) kada sin odlazi uprkos očevom nastojanju da ga zadrži uz sebe. I tu nije jasno stavljeno do znanja da ga otac želi uz sebe nego se prepušta sudbini onako blago, bez ikakve borbe za onog koga voli dok je ranije bio spreman da se bori za lepu neznanku.
Dakle problem i sa motivacijom likova.

Tvoje pisanje je dakle besprekorno, građenje atmosfere i likova takođe odlično, ono na čemu trebaš poraditi je zaplet, obratiti pažnju na motivaciju da ne dođe do nekog nelogičnog ponašanja aktera tokom priče  i možda dijalozi, jer iako ih gotovo i nema ovdje ono što ima nije mi dovoljno ubedljivo


Da dodam samo da sam glasao da bi od mene dobila glas sasvim sigurno.

Gle šta si napravio od saturnice, Bobane, neumerenom i neobjektivnom hvalom. Žena misli da je reinkarnacija Andrića, jebote. Pa još i vređa na nivou izuzetno niskih strasti i prostakluka, sve umislivši da je bolja od drugih (na to ne odgovaram, karma rešava sve umišljene egocentrike efikasnije nego moji odgovori na uvrede). Šta nas briga što ti hvalom braniš svoje saradnike? Časopis drži dalje od radionice i budi objektivan. Priča je prelepo napisana, ali površna i fejk, bez poruke i smisla. Proseravanje je termin koji je svojevremeno od mene dobio i Hrundi (a čini mi se i Steva). Deal with it.

Nisam mogla da pretpostavim ko je pisao CRVENO, čak mi se na trenutak učinilo da je neko, nedovoljno pažljiv, prevodio priču na hrvatski -  to zbog izvesnih nedoslednosti (na jednom mestu imamo reč ''unutarnji'', a onda se pojavljuje i ''unutrašnji'').
Bilo kako bilo, to je priča koja mi je ostavila najjači utisak. Teško ju je porediti sa OČEVIM DAROM, koja je dobra na sasvim drugi način. U istoj meri mi se dopala i priča o poslednjem brodograditelju, dakle izjednačeno. Dobro je što nema rangiranja. Čudi me što SUŠA NASUŠNA, budući tehnički korektna priča, nije bolje prošla na glasanju. Ipak se ovde mnogo postupa prema dopadanju.
Nadam se da rezultat neće obeshrabriti novu učesnicu.

ali ona je velika i bez moje hvale. Dobila je neku veliku državnu nagradu, knjiga joj se nalazi u svakoj knjižari,tražena je, dala je desetine intervjua, hvalili su je i nahvalili svi odreda i poneko prekoredno. Ona je formiran, dobar pisac, to je suština...

A priče sa ovih radionica idu u Znak sagite, pa dosad je objavljeno oko 70 njih za poslednjih pet godina. Malo li je?

bokte D, promašila si vasionu s tom kritikom

ja sam Očev dar shvatio kao recimo Heseovog Sidartu, a ti bi i to nazvala proseravanjem, jednu crticu o životu kojoj zamjeraš psihološku neizgrađenost, jesi sigurna što pričaš. Mislim da uopšte nisi dokučila nivo arhetipova ovdje.

dal se u detaljima može kritikovati, ko će ga znati, time se rijetko bavim, ni ne kažem da je savršena

samo bih napomenuo, kad je već započela neka rasrpava u kojoj se potpuno neispravno razdvajaju pisanje i idejnu stvaralaštvo, gdje se sugeriše da dobrom piscu samo treba dobra ideja i sve će biti super - upravo u tom nerazumijevanju da to nisu dvije različite stvari (no jedna) krije se u stvari tvoj kritički promašaj

mojne tako, mislim pogle što ti je mac poklonio prošli put, linkovao trejler za film Yesterday, bukvalno devastirajuća kritika Briža i dosljedni pokazatelj zašto pisanje i ideja nisu odvojene, kao što se ovdje propagira.

Misim, pazi ideju za Yesterday, pojela je kompletan Briž. Kontaš li to. Očev dar vjerovatno može biti kritikovan na sto načina, ali pazi koji si način izabrala: da zamjeriš Yesterday što nije Briž. Pa kako to, sestro :)

jasno je da D. nije uspela da se otkontroliše oko saturnice, ali to su zaista jadne stvari.

Ali mi ovde diskutujemo konkretne priče, a ne nečije nagrade.

Mene je teško šokirati, ali sam šokirana saturnicinim ponašanjem. Velika spisateljica? Sa takvim malogađanskim karakterom - nikad. Ako se pita zašto, neka opet pročita uvrede koje je smislila u odbrani svoje veličine.

ma pročitaj ti prvo kakvim si đonom krenula na nju...

Ponavljam, nisam imala pojma ko je pisao Očev dar. Tu je i indrik kao jako dobar pisac na hrvatskom jeziku. Uopšte ne primećujem jezik.

Dakle, ne serite svi kolektivno. Komentar je objektivan, imam pravo na njega. Ogradila sam se na svoje mišljenje.

Zanimljivo je kako vam svima prihvatljivo saturnicino prostačko ponašanje, a komentar je objektivno pristojan i argumentovan. To mi govori da ste sujetna bagra kojoj trebaju još godine da se izdigne iz balkanske malograđanštine. To je šesti plafon. Imam nadu da će se desiti jednom. Za sto godina. :)

Bilo bi lepo kad bismo bili pristojni i uvažavali ne samo mišljenje, već i osećanja sagovornika. Ako su Japanci moglu da usvoje Kawaii kulturu možemo valjda i mi da se malo više poštujemo. Nije ispravno verovanje da nije moguće biti strog i pravedan bez tvrdih i nemilosrdnih izraza. Možeš istovremeno biti i strog i milosrdan. Čak i umiljat.


A trejler nisam postavio kao kritiku neke priče, nego me samo podsetilo na temu. A pritom, imam teoriju da Boban dolazi do ideja, ne tako što smisli ideju "ni iz čega", nego tako što vidi nešto pre drugih, trejler, sinposis za novu knjigu, pa to apstrahuje na nivo ideje. U ovom slučaju Boban je nekako znao za zaplet filma Yesterday pre nas ovde, i došao do "ideje" za radionicu. J'Accuse...!

Vodila sam računa o osećanjima autora. Rekla sam "pretencioznost", narodski rečeno "proseravanje". Ne bih trepnula da je neko to napisao o mojoj priči zato što se često, zaista i proseravam.

Napravite odmak od svojih priča, prestanite da se shvatate tako ozbiljno. Ja sam pisala o priči, ne o autoru. Kako je ikad prihvatljivo da autor odgovori ličnim uvredama na kritiku priče? Smarate provincijskim kompleksima. Rešite to, pa da se družimo.

nisam komentarisao ničije ponašanje, govorio sam samo o priči, mislim sasvim objektivno, jer pojma nemam ko je šta napisao i svakome sam davao i oduzimao bodove kako koji mjesec

Quote from: mac on 18-02-2019, 15:41:54
Bilo bi lepo kad bismo bili pristojni i uvažavali ne samo mišljenje, već i osećanja sagovornika. Ako su Japanci moglu da usvoje Kawaii kulturu možemo valjda i mi da se malo više poštujemo. Nije ispravno verovanje da nije moguće biti strog i pravedan bez tvrdih i nemilosrdnih izraza. Možeš istovremeno biti i strog i milosrdan. Čak i umiljat.


A trejler nisam postavio kao kritiku neke priče, nego me samo podsetilo na temu. A pritom, imam teoriju da Boban dolazi do ideja, ne tako što smisli ideju "ni iz čega", nego tako što vidi nešto pre drugih, trejler, sinposis za novu knjigu, pa to apstrahuje na nivo ideje. U ovom slučaju Boban je nekako znao za zaplet filma Yesterday pre nas ovde, i došao do "ideje" za radionicu. J'Accuse...!

mac je kritikovo D! 8-)

Quote from: Ned on 18-02-2019, 15:02:27
Saturnice, čestitam na prvoj poziciji, divna priča ovaj krug, odlično izgrađena atmosfera bez ikakve sumnje,  ubedljivi likovi, mogao sam zamisliti svakog od njih i to su dobre strane priče...

cestitke i od mene saturnici. ovo je savrseni meki sf ciji protagonisti otvaraju pogled u dubinu ljudskog uma, gdje se ispreplicu logika, razum i ona granica koju istrazuje sf.
sadrzajno, prica je za odrasle, razumijevanje iziskuje odredjeno zivotno iskustvo i osjecaj za obrasce koje obradjuje meki sf.

Bravo saturnice 👏

saturnica je po meni dvostuka pobednica ovog kruga: spisateljski, snagom svoje priče i nad licemerjem pojedinaca ove radionice, snagom svoje ličnosti.

Čestitka za obe pobede.  :|

Saturnici čestitka. Vidi Zosko! Povampirio se!

Ljudovi, hvala... :)

Quote from: ALEKSIJE D. on 18-02-2019, 16:21:18
... Vidi Zosko! Povampirio se!

samo u pojavnom smislu, nista po mekom sf-u!
elem, u tom duhu jos jedna pozitivna kritika:

tvoj zavet
prica koja mi u ovom krugu najvise lezi. tehnikalije, naracija, tok - fantazija. trabunj.
pojedine recenice u rangu remek-djela (deca su sedela... klinci... najmladji medju njima, moglo mu je biti tek 160-170 godina, dobaci).
ovo je haiku. tu je u sazetoj formi pkd, tu je futurologija u smislu tvrdog sf-a, tehnoloski napredak, tu je pentateuh, tu se navodi na promisljanje gdje (globalno) kronoloski svrstati pricu, tu se poteze numerologija.
gdje me je potpuno dobila: tematski. kanonska postavka.

imamo svijet (prosli ili buduci) determiniran krajnjim stadijem sinistrizma i posljednjeg zanatliju, apokalipticni kraj, krajnji i konacni, ultimativni. za ljubitelje sf-a i drevnih predanja, poslastica, otvara bezbroj promisljanja u kojem god kontekstu.

Sve psihopate nagrnule na radionicu.

Iskomentarisaću ceo ovaj krug, i onda doviđenja.

Btw, zanimljivo je kako je bila tišina dok nisam iskomentarisala priče. Nemoguće je da vas pokreće samo inat prema meni. Mene ne nerviraju pohvale saturnicinoj priči, naprotiv. Nervira me ta destruktivna i malograđanska navika da se javite samo kada je neki sukob u pitanju.

Inače, ne pada mi na pamet da obitavam na istom mestu na kojem i zosko. Prepuštam mu komentarisanje priča.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 18-02-2019, 17:43:36
Btw, zanimljivo je kako je bila tišina dok nisam iskomentarisala priče. Nemoguće je da vas pokreće samo inat prema meni. Mene ne nerviraju pohvale saturnicinoj priči, naprotiv. Nervira me ta destruktivna i malograđanska navika da se javite samo kada je neki sukob u pitanju.

Inače, ne pada mi na pamet da obitavam na istom mestu na kojem i zosko. Prepuštam mu komentarisanje priča.

Ja sam svoje misljenje o pricama ostavila jos u ponedeljak. Daleko da je moje dragoceno vreme koje sam provela citajuci svih 12 prica i pisuci komentare tisina.

4. PIKNIK IZNAD VAROŠICE

Za ovu priču sam glasala jer je najbolja priča kruga. Štaviše, u pitanju je jedna od najboljih priča radionice ever, a, uz mala proširenja, jer joj je pomalo tesno, spremna je i za objavljivanje. Glasala sam za nju i zato što je odličan SF. Kao što reče onaj što više brine o časopisu i o čepljenju autorima, nego o radionici - ovo je SF okruženje, ceni se priča u žanru.

Zašto je ova priča toliko dobra? Radi se o sjajnoj pozadini priče, koja je, iako nagovešetna tek u par rečenica, pažljivo osmišljena i neprimetno, zajedno sa glavnim motivom priče, uklopljena u funkcionišuću celinu.

Ne bih opet potezala razglabanje o važnosti osmišljavanja detalja sveta u kojem se priča odvija - svi već znamo da je bitno da, osim fabule, funkcioniše i svet u kojem se fabula odvija. Možda taj svet neće zasijati punom snagom, možda i nećete imati priliku da ga predstavite u svoj njegovoj genijalnosti koju ste ponosno osmislili, ali ti detalji sveta koji se uvezuju u fabulu, čine potku priče i bez tog sveta nema ni priče.

Kakva je potka ove priče? Pa, lako nam je da zamislimo postapokaliptični svet i to iz samo nekoliko hintova. Jedan od njih je način na koji glavni junak "zarađuje" za život. To je, ujedno, i highlight priče, a tako se priča i završava - svetlo pozornice vraća se na čoveka, sitnu tačku u celom tom haosu rata svemirskih razmera, i na njegovu brigu o pukoj egzistenciji i domišljatost da je sebi obezbedi.

Kontrast između arhaičnosti postavke i futurističkog SF motiva (nekog rata za struju koji besni u pozadini i koji je pretpostavka za fabulu i razlog okupljanja protagonista) je jedno od najsnažnijih alata pripovedanja, ako se njime dobro barata. A ovaj autor to radi odlično jer futuristički motiv uvodi postepeno u priču i dozira nam taman onoliko informacija koliko nam treba. Mislim, meni je taj momenat - ovaj starac (starica) bih mogla da budem ja za 40 godina - ostavio zatečenu. To se traži od priče! Da grize, da ujede, da zapanji, šokira i uvede novum. Ovde je novum jasan - svet je nazadovao zbog nekakvog rata sa bićima iz druge dimenzije i sve ono što mi sada, baš u ovom trenutku (a baratanje sadašnjošću u funkciji budućnosti je drugi odličan alat SF-a jer je sadašnjost čitaocima poznata i lako im je da se zamisle u ulozi protagoniste) poznajemo i uzimamo zdravo za gotovo, neko tamo, za ko zna koliko godina, prepričava kao povesnu priču iz prošlosti. Dakle, autor je vreme zaustavio u tački iz koje čitalac čita priču i tako svoje pisanije preneo na viši nivo: konačno je neko ispričao priču u kojoj se čitalac ne pita: a što bi ovo mene trebalo da zanima? Mislim, zanima nas - alo, vreme je stalo sada, ovde i sve što poznajemo nekome je priča o slavnim, prošlim vremenima! Bum! :)

Ovo je priča koja odaje pravu emociju i u njoj je i osećam. Naime, često na radionici viđamo nekakve odnose među ljudima, i mnogi od njih su neobjašnjivi, jer su ljubav, privrženost i prijateljstvo, jelte, nešto što se, po mnogima, događa samo od sebe i zato ne treba da objašnjavamo nastanak tih emocija. Đoka. To su površne emocije. Neko nam se dopao jer u njemu/njoj vidimo sebe, divimo se sebi, veličamo sebe. Zaista duboka povezanost između ljudi dešava se kada su oni u stanju da vide druge, bez da u njihove duše sebično upisuju sebe i svoja očekivanja. Kada ljudi jedni drugima obezbeđuju slobodu delanja i mišljenja. Kada, jednostavno, u druge ne upisuju svoje mane i demone i samo i jednostavno vole život, ljude i svet oko sebe bez pretpostavki da tamo neko odmah želi da ih povredi.

Odnos među ljudima u ovoj priči je tako lagan (easygoing). Tu su ljudi upućeni jedni na druge, stiskaju se zajedno, održavaju veze onim iskonskim sredstvom koje je i održalo ljude i njihovu kulturu na okupu - prenošenjem priča iz zajedničke prošlosti i, čak i nesvesnim, uzajamnim ohrabrivanjem. Meni je taj momenat dirljiv. Ljudi sede oko vatre, povređeni, osakaćeni, desetkovani, na toj usamljenoj planeti, napadnutoj nepravedno i surovo, i hrabre jedni druge. Zbijaju redove, unazađeni vekovima, a spremni da opet počnu iz početka.

Teško je ovakvu emociju utkati u SF priču, otud je ovo jedna od najboljih žanrovskih priča radionice ikad.

Kao što rekoh, priči je tesno. Čak i počinje na ivici prepričavanja, tako da izgradnja sveta i atmosfere nije bez svojih problema. Mnogo toga je ipak stisnuto na malom prostoru. Srećom, priču seku dijalozi i to baš na pravim mestima i spasavaju je od propadanja u ambis prepričavanja starčevih pokreta, misli i dela.

Autor je savladao zanat i na putu je ka probijanju sledećeg plafona. Jedini u ovom krugu (pomalo me boli želudac dok ovo pišem i priznajem). Taj sledeći plafon čini alegorija, jer priča može i tako da se čita. Starac je metafora za čovečanstvo koje preživljava i vraća se sa osmehom na licu. Staro i ranjeno, ali se ponovo vraća kući/svojoj planeti i počinje iznova.

E, onda kada je jedan nivo priče alegoričan, tada smo probili četvrti plafon.

Što se mene tiče, najbolja priča ovog autora u celokupnom njegovom opusu.

Odoh da izlečim želudac od grčenja. :)

5. ODJECI DUŠE

Ovu priču nisam pročitala do kraja. Nisam je razumela, psihodelična je i ne mogu da se smaram sa komentarisanjem, osim ako autor to izričito ne poželi. Sećam se nekakve dobre ideje o detektivima koji istražuju otisak duše ili se varam, ali ništa osim toga nisam skontala. Sorry.

Možda joj se vratim kasnije, ako budem imala vremena.

Dragi autori, potrudite se da priču pišete za svoju publiku, a ne za sebe. Egocentrizam je glavna mana ove priče.

Mala digresija pre nego što nastavim komentarisanje: moram da izjavim da me je saturnica dosta povredila. Verovali ili ne, blaženog pojma nisam imala ko je pisao priču. Bilo je nekoliko priča na hrvatskom jeziku i nisam se bavila odmeravanjem autora. Čak mi se pričinilo i da je crvena priča na prvom mestu, a ne Očev dar.

Za pisanje dugih komentara potreban je fokus, i fokusiram se na to, pa mi često izmiču detalji poput broja bodova ili autora.

U prošlom krugu je saturnica isto bila visoko plasirana (ili se varam?), dobila je isto objektivan komentar od mene. Tada mi niko, pa ni ona, nije zamerio subjektivnost i pljuvanje (zašto bih sada imala motiv da je ispljujem, ako to nisam imala ni u prvom krugu?). Razmislite malo pre nego što pustite sujetu sa lanca. Kako da poverujem u duboke emocije u vašoj priči kada ne umete da prepoznate tuđe motive i pročitate ono što zaista piše?

Saturnica je zauvek izgubila bitan deo mog poštovanja prema njoj, a zamolila bih vas da imate poverenja u bar relativnu objektivnost mog komentarisanja. Kada osetim da neću biti bar većinom vremena objektivna ili bar konstruktivna, ne napišem komentar. Nemam ja račun da unizim vaša čeda.

bože što drobiš više... čak i da je svako ovdje imao neki emocionalni upliv ovdje, ja npr nisam jer si realno promašila kritiku, ali čak i da je svako imao - zašto se koncentrišeš samo na to? Tebi su upućene i objektivne kritike, pa ih sada vješto izbjegavaš i brbljaš ko jeste ko nije psiho. aj odmori malo

i realno, smatram Džeka dobrim piscem inače, ali ovdje je učestalo na početku "papavao"* bespotrebno, i ne znam kako se to može nazvati najboljom pričom


* nekoliko rečenica konstantno sadrže pa. Prva tri pasusa: Pa ustaje, pa je, pa kruži, pa skida, pa srez.

Kasnije se popravlja, priča je dobra al zbog papavanja ne mož' na vrh

već rekoh da je Steva imo isto neko zaribavanje na početku, mada je efekat ponavljanja bio drugačiji na mene no na Biki

i to je to

6. BUDI MI ZDRAVO!

Ja, izgleda, prepoznajem Stevu čak i kada ga ne prepoznajem.  :)

Stevo, šta ti, još uvek, radiš ovde (mislim, među nama, ovakvima)? Davno si ti prevazišao radionicu (ovakvu kakva je sada) i sada tvoje priče, svakako, pripadaju ovde, ali kao model za učenje i šargarepa koju jurimo. Ja u tome vidim korist od tvog prisustva na radionici. Svakako si odavno spreman za roman. Čak imam i falsifikovano sećanje na neki tvoj roman, koliko ti je to imanentno negde u mojim mislima.

E, ovo je najosećajnija priča kuga. Po iskrenosti i autentičnosti prevazilazi i prethodnu. U stvari, emocija ljubavi joj je svrha i cilj, a ja takvu svrhu priče priznajem i radujem joj se. Od Steve učiti kako se slika ljubavna veza među ljudima, čak i kada drugo u dvojini nije neposredno prisutno i obitava samo u sećanjima junakinje.

A, reći ću vam koje rečenice su, tačno, nabijene osećanjima. Žala, pre svega.

Evo:

QuoteEh, njen Lepi Jovica. Bio je on i Najjači čovek na planeti, bio je i
Čovek đule pa su ga ispaljivali a on bi vazda sletao baš pored nje, i
njene postelje. Bio je on svašta nešto, ali ponajviše i jedino njen.

Nemoj da je neko slučajno pogrešio pa pomislio da je ovo izjava sveznajućeg pripovedača. Ovo je čisto osećanje junakinje. Njena misao.  Suština ljubavnog osećanja opisana u tri rečenice. I još nešto - nemoj da je neko pogrešio i u ovim rečenicama pročitao Jovicinu ljubav prema junakinji. Iako tako izgleda, nije on stvarno bio njen koliko ga je ona smatrala svojim. Divan mi je ovaj pasus.

Tu se ljubav nije samo neobjašnjivo i zgodno "desila" da bi priča imala opravdanje za postojanje. Nije samo maska za priču. Ova junakinja sanja/seća se svoje ljubavi i seća se svog Jovice i kako je nekad bio njen i kako joj je, najposle, slomio srce. Dopada mi se perspektiva žene - ovde žena nije samo objekat muške žudnje. Ovde je žena subjekat ljubavi, usamljenosti, žala, hrabrosti i, najposle, jakog karaktera, tako tipičnog isključivo za žene.

Kako se opisuje duboka emotivna veza među ljudima? Evo, ovako:

QuotePrisetila se kako su se u Pešti prejeli nekakvog gulaša da ih je posle
stomak boleo još nedelju dana, sve do one bečke šnicle, u Beču. Delili su je u zalogajima, grizli je u vazduhu sve dok im se usne nisu
sjedinile kroz prezle i krtinu. U Parizu, tamo se Jovica zdravo jako
napio, i ona je bila spremna da mu sve oprosti ali on nije hteo njoj.
Reko joj je jasno – da njemu treba zdrava žena a ne jalova krava, i da
ne želi da postane poslednji Lepi Jovica, čovek od svih cirkuskih zanata.

Nema tu idealizacija, nema neobjašnjivih emocija, ljubavnih mistifikacija, pa proseravanja o iznenadnim osećanjima poverenja i iracionalnim odlukama . Jeli su gulaš, pa su možda imali proliv od njega, pa su delili šniclu u Beču, pa se posvađali u Parizu. To je životan, iskren, prizemljen i stvaran odnos između dva ljubavnika. I vidite, tu je tačno pogođena i autentičnost ženske sudbine: oprostila bi ona (identifikujem se sa njom :)), ali ne bi on i to nešto na šta ona nema uticaja. Štoono kažu: I really felt that. :)

Obratite pažnju na dukat i svraku i simboliku koju nose. Dukat je simbol za hrabrost da se odluči i protivno osećanju ljubavi, a svraka je simbol devojčicinog karaktera. Izranjavana i prkosna, ali dobrodušna, jaka i zaštitnički nastrojena. Svraka je devojčicin animus.

Priča se završava spuštanjem zavese, jer zatvaranje niskih grana među kojima nestaju baka i svraka predstavlja baš to - kraj jedne predstave, ljubavi, života. Poslednja scena je i simbol smrti junakinje. Sad, ako sam se nekad identifikovala sa nekom ljubavnom pričom sa radionice, a i inače, to je ova priča o devojčici sa neobičnim darom, koja završava u cirkusu, tamo se zaljubljuje, tamo joj slamaju srce, vraća se u prirodu i tamo umire.

Čak i da ima mane, ja sam ovom pričom toliko opijena da ih ne razaznajem.

Stevina priča je alegorija ljubavi.

Ne treba zanemariti i njen autentično feministički aspekat.

Steva je odavno probio plafon, njega više i ne računam u obične radioničare. I ova priča je spremna za objavljivanje.

U ovom krugu su čak dva autora prevazišla sebe. I onda svirate da se radionica ponavlja i da vam ne služi više ničemu.

Ma nemoj.

QuoteSedi starina ispred svoje kolibe na brdu iznad gradića, šara prutom po pesku i seća se dobrih vremena. Popio bi malo kafe ali ga
mrzi da loži pa ustaje da namesti suncobran i mršti se. Juče do ova
doba zaustaviše se dve zaprege pa je pripovedanjem zaradio komad
hleba, upola toliko slanine, tuce krompira i kutiju orasnica Otanjilo
nešto zadnjih dana.
Diže pogled na raskrsnicu, čini mu se klaparanje kopita po asfaltu. Zagleda duž puta što vodi do varoši pa kruži nebom kao jastreb.

Quote from: Pizzobatto on 18-02-2019, 21:26:38

* nekoliko rečenica konstantno sadrže pa. Prva tri pasusa: Pa ustaje, pa je, pa kruži, pa skida, pa srez.

Kasnije se popravlja, priča je dobra al zbog papavanja ne mož' na vrh

Batice, dozvoli da te podsetim da o zanatu pisanja nemaš pojma. Svakako možeš da komentarišeš kao čitalac, ali tvoje stilske primedbe su smešne i neuke. Evo, naučiću te nešto, da ne lupetaš naokolo ubuduće: u citiranom pasusu sam boldovala tri "pa" koje si "zamerio" i zbog kojih priča "ne može na vrh" (lol). U prvoj rečenici koja sadrži "pa", prisustvo te rečce je opravdano. Junaka mrzi da uradi nešto, pa radi nešto drugo. Prisustvo iste rečce je opravdano i u trećem primeru: junak radi nešto, pa potom radi nešto drugo. Eventualno je moglo da se izbaci drugo "pa", ali to je toliko far stretched da je jednostavno smešno, pogotovo ako u obzir uzmemo razmak između rečca, tj. činjenice da se ne ponavljaju uvek u uzastopnim rečenicama.

Načuo si nešto osluškivanjem ili polučitanjem komentara, pa sada skakućeš naokolo kao neki stručnjak, a u stvari si svakome, ko zapravo ima pojma o veštini pisanja, smešan.

Pri tom sam rekla da je priča na ivici da zapadne u prepričavanje. Šta misliš, na šta sam mislila? :/  Smore. 

Ali je zanimljivo kako je saturnica opljunula moju priču u ovom krugu na neviđeno, a ono ispalo da joj se najviše svidjela u ovom krugu. Lol.
Rekoh ja da karma uvek odradi svoje.

Pobogu, jesi ti luda ili šta?

Quote from: Pizzobatto on 18-02-2019, 21:26:38
Tebi su upućene i objektivne kritike, pa ih sada vješto izbjegavaš

dakle, sigurno ne ove kritike o papavanju
one mogu biti kakve god oćeš, baš mene briga dal će neko naći opravdanje za pa, jer ovaj quote gore se ne odnosi na to

al ajde, radi šta oćeš, tek mi sada pada na pamet da se bliži deseta godina tvog upornog ignorisanja onoga što ti ne odgovara

mora se nekad i odustati, zar ne

O čemu pričaš, batice? U jednom od svojih komentara na tuđu priču, pomenula sam tvoju zamerku na moju priču kao validnu i ispravnu.

Smore.   xuss

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 18-02-2019, 08:54:21
Uzgred, komentari su ti smisleni, kritični i - korisni, komentarišeš priče a ne - sebe.

I ovo mi je jedino priznanje koje mi je bitno. Hvala, Darko.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 18-02-2019, 23:07:30
O čemu pričaš, batice? U jednom od svojih komentara na tuđu priču, pomenula sam tvoju zamerku na moju priču kao validnu i ispravnu.

Smore.   xuss

što naravno ne mijenja da uporno ignorišeš ono što ti ne odgovara :lol:

sad možeš nastavit s pms avanturama o karmi, zen budizmu i ostalom mambo džambou :lol:

Pokušavam da ignorišem tebe celog, dok ne preteraš. Onda te potapšem po obrazu da te smirim, pa nastavim da te ignorišem. :)

Dobro, hoće li neko da prokomentariše Bobanovo objavljivanje autora na prvoj strani, ili ćete samo da se preganjate?

Mene je najviše oduševilo koja je Stevina priča, nakon što je izašao iz svog uobičajenog stila. I još sam ponovo glasao za nju. Bravo.

Drugo prijatno iznenađenje gospođa Veronika Santo.

joj, smiješna si ko bioskop

reko sam da ignorišeš ono što ti ne odgovara, kako je to tvoj malecni mozgić skonto da se odnosi na mene? :lol:

Pa tako što mi ti ne odgovaraš. :)

D. imaš 23 posta danas , a dan još traje, dok Bata ima 9 od toga 7 na radionici.
Broj postova ne znači mnogo, ali zar ne vidiš da ti svi zameraju preoštar komentar na priču koja nije dobila glasove samo od četvoro računajući i tebe.
Nemoj posle da bude da te svi maltretiramo i da hoćemo ne znam šta...

Bata, Linkin i zosko su lešinari koji su se okupili na ovoj umirućoj radionici. Ne hrani trolove svojim nekontrolisanim izlivima svega i svačega.

Ti još o komentaru na saturnicinu priču? Kako me ne maltretiraš? Give it a rest. Ne mislim da je komentar preoštar i zabole me što se primadona nadrndala. Dakle, ako uporedimo stevinu i njenu priču, ona za njim, na emotivnom planu, zaostaje svemirsku godinu provedenu u vazduplohovu.

Okej, završila sam komentarisanje za danas. Laku noć.

Edit: bogami, ovaj krug nije umirući. Naprotiv. Videćemo da li će to biti sledeći. Od saturnice očekujem iskrenu emociju umesto patetike.

Quote from: Boban on 18-02-2019, 23:31:32
Bata, Linkin i zosko su lešinari koji su se okupili na ovoj umirućoj radionici. Ne hrani trolove svojim nekontrolisanim izlivima svega i svačega.

bobane, hajde da se nesto dogovorimo: pazi, ja nemam 15 godina da me se proziva lesinarom. posebno ne na topiku gdje ignoriram ispade razne, na koje bih mogao reagirati u stilu da proizvedem tri suicida. mozes li ti mene zaobici sa dijeljenjem epiteta ili da se osjecam komotnim uzvratiti tebi u istoj mjeri? ili da se opet pozdravimo? izjasni se, pa idemo dalje kako god.

Pozdravite se opet.

Quote from: zosko on 18-02-2019, 23:40:33

Quote from: Boban on 18-02-2019, 23:31:32
Bata, Linkin i zosko su lešinari koji su se okupili na ovoj umirućoj radionici. Ne hrani trolove svojim nekontrolisanim izlivima svega i svačega.

bobane, hajde da se nesto dogovorimo: pazi, ja nemam 15 godina da me se proziva lesinarom. posebno ne na topiku gdje ignoriram ispade razne, na koje bih mogao reagirati u stilu da proizvedem tri suicida. mozes li ti mene zaobici sa dijeljenjem epiteta ili da se osjecam komotnim uzvratiti tebi u istoj mjeri? ili da se opet pozdravimo? izjasni se, pa idemo dalje kako god.

Nemaš 15 godina ali ti treba seal of approval velikog tatice, inače ne znaš samostalno da funkcionišeš? :evil:

Opusti se zosko, Boban je takav kakav je i tu pomoći nema. Ne vredi da ga pritiskaš, a šta misli ionako je nebitno dogod te ne banuje. 8-)

haha, pa jel to opet dan mrmota? :lol:

prvo je obećala nakon prve radionice da će pauzirati drugu. Onda je prije sat vremena rekla da napušta sve i neće je biti na trećoj. Eo sad obrnuto haha

al da, ne zna se ko je luđi, D ili B ili T

D, sestro neuračunljiva, dobila si od recimo saturnice kritiku, umjesto toga si kao klasična Mileva izasrala razne karme i emocionalne povrede, samo nisi odgovorila na ključne kritike. To radiš stalno, ako ti neko ne odgovara ili odgovara mojne pet postova o osobi da pišeš, pogotovo ako će biti od one klasične ženetinske vrste :lol:

da rezimiramo: bato i Sendmene, ne znate da pišete, nikada nećete naučiti, vaši saveti su više posledica vaše želje da opstanete ovde nego što vas priče i komentarisanje, te boljitak radionice interesuje... smanjite svoje prisustvo na 2-3 posta dnevno u okviru radionice i to bez provokacija. Još bolje bez postova na Radionici.

zosko nije klinac ali je ovde došao samo iz jednog razloga i ja taj razlog znam iako mi niko nije rekao, te i zoska pozivam da se igra na nekom drugom mestu ovog foruma, a ne na radionici koju pokušavam da oživim, ustalim i uozbiljim.
Daklem, hoću da se smanji trtljanje, trkeljisanje i netrpeljivost na Radionici i oko nje. Imate dole Politiku i Društvo, ja tamo ne zalazim, davite se u smeću i krvi, ne zanima me.

D. je takva kakva je, što reče starac Vujadin, nisam odao dok ste mi lomili ruke i noge koje su me toliko puta spasle i toliko turaka pobile, zar očekujete da ću sada za oči varljive da popustim. Zbog D. je otišlo sve što je moglo odavde. I ko zna koliko će još da ode. Takav je ona sastojak. Dobre strane su okovane, oklopljene i zatrnavljene lošim. Malo ko uopšte ima želje, volje i snage da se bakće oko toga. Nemam ni ja, ali kao što rekoh već pre neki dan: Blago gostima, oni mogu da odu kad hoće.

Quote from: Boban on 19-02-2019, 00:48:51
zosko nije klinac ali je ovde došao samo iz jednog razloga i ja taj razlog znam iako mi niko nije rekao, te i zoska pozivam da se igra na nekom drugom mestu ovog foruma, a ne na radionici koju pokušavam da oživim, ustalim i uozbiljim.
Daklem, hoću da se smanji trtljanje, trkeljisanje i netrpeljivost na Radionici i oko nje. Imate dole Politiku i Društvo, ja tamo ne zalazim, davite se u smeću i krvi, ne zanima me.

odlicno. ja ti se lijepo zahvaljujem na odgovoru.

Quote
5. ODJECI DUŠE

Ovu priču nisam pročitala do kraja. Nisam je razumela, psihodelična je i ne mogu da se smaram sa komentarisanjem, osim ako autor to izričito ne poželi. Sećam se nekakve dobre ideje o detektivima koji istražuju otisak duše ili se varam, ali ništa osim toga nisam skontala. Sorry.

Možda joj se vratim kasnije, ako budem imala vremena.

Dragi autori, potrudite se da priču pišete za svoju publiku, a ne za sebe. Egocentrizam je glavna mana ove priče.

Autoru ne trebaju komentari ako se neko smara s njima, niti bi ikad poželeo da se bilo ko smara sa bilo čim. To mu nekako deluje nehumano, a život je ionako prekratak.

A ako radioničarima trebaju dodatna pojašnjena u pitanju je druga priča s istim glavnim likom prezentovana na ovom mestu.

Prva je bila na radionici 54.

vidim ja Bobane da si i ti lud. Za početak, sendmen i d su tvoji. Apsolutno tvoji. Ko zna kakve mafijaške veze imaš s oboje. Jer treba to tako nazvati, ko zna koji interes imaš da ih držiš i zvaću ga mafijaškim.

A mene da ne uguravaš konstantno u tu posranu grupu. Neću da budem član mafije.

P.S. Uskoro mi izlazi članak u knjizi jednog španskog izdavača, i to jebena SF&F oblast. Što bi se reklo, to da sam stručan za narativnu analizu je potvrđeno i u zemlji i inostranstvu. Samo neki sagitaški nesrećnici i nesrećnice konstantno šilje kurac na Bati. Ne znam koliko puta misliš da će ponovljena glupost postati istina.

Što se mene tiče, odradi ti sa tvojom mafijom kompletnu radionicu. Čak si i u ovom postu elegantno propustio da naglasiš da tvoja mafijaška mezimica pojma nema što priča. Ne, kod tebe drugi ne znaju a ona i dalje zna, samo je malo teže držat pod kontrolom. Dokle bre toliko slepačko bulažnjenje. Žena pojma nema šta je nalupetala. I onda je vrištala čitavu stranu da možda ljudi ne pročitaju.

daj bre tu gomilu gluposti da prekopiram pa ću samog sebe da ispratim

Quote from: Ksenija Atanasijević on 18-02-2019, 00:41:15
3. OČEV DAR

Još jedna priča kojoj je lepota svrha postojanja. Aleksije je bio u pravu kada je pokrenuo temu. Da li fokusiranost na lepotu ispisa isključuje poruku i smisao priče? Da li je moguće da žanrovska priča bude lepa i smislena? U tom smislu, možda Hrundi nudi pravo rešenje za radionicu: ispisati dve priče, pa ih uporediti. Možda ćemo onda zaista shvatiti u čemu je problem i zašto lepe priče vrdaju što se žanra i smislenosti tiče.

Na prvu loptu, priča mi je imala previše prepričavanja da bih za nju glasala.

Na drugu mi je imala previše pretencioznosti; narodski rečeno - proseravanja  :lol: (sve sa mirisima i zvukovima koje odaju cipele).

U trećoj rundi mi je zasmetalo prelako rešenje (izgleda da smo našli zajedničku, slabu, tačku lepim ispisima?) u pogledu interesovanja za ženu (jeste, tolike godine ne podiže pogled, a onda, neobjašnjivo, podiže pogled baš prema njoj).

Četvrta runda me je definitivno opredelila - deo sa sinom je zbrzan i možda je nešto trebalo da znači za priču, ali ne znači ništa i tu cela priča, na planu smisla postojanja, pada.

Opet, neću komentarisati veštinu pisanja, ona je dovedena skoro do savršenstva, ali sam se kod čitanja ove priče već zapitala: nismo li otišli u drugu krajnost? Nije li nas Bobanovo zvocanje o tome da nam je bitno samo šta, a ne i kako, prevelo na drugu stranu ulice i poremetilo nam balans? Takmičimo li se sada u tome kako ili u tome šta i zašto je jedno počelo da isključuje drugo?

Elem, priča me nije dirnula. Ja sam sucker za emociju, i zato me nije lako prevariti, fejk emociju retko ne prepoznam. A ova priča mi deluje fejk, pre svega jer se nije pozabavila vezom između čistača i žene, već ju je ostavila na nivou skice grubo iscrtane ugljenom.

U ovoj priči vidim i taj problem psihološke izgradnje likova: priča je potpuno zanemarila svoje junake. Okej, imamo čistača, tu je prepričano kako on vidi svoj posao i u kratkim crtama su iznesene činjenice iz njegovog života; tu je žena o kojoj, poslovično, ne znamo ništa osim da je objekat žudnje protagoniste i služi samo i isključivo da bi ostavila sina i sina o kojem ne znamo ništa. Fejl.

Priča nije zanemarila zanat kao temu i to je pohvalno. Pohvalan je i inteligentan i izbor zanata. Realno, taj zanat je već izumro i svi smo zaboravili na njega, a nekad je igrao veliku ulogu, pa i našao svoje mesto u istoriji.

Ova i prethodna priča su, po strukturi i narativu, vrlo slične: opredeljene za savršene i neobične opise, pismene, ali nežive, hladne, dvodimenzionalne, skiciranih emocija i psihologije junaka i sa završecima koji nemaju ama baš nikakav smisao ni poruku, pa čak ni emociju.

Kao što rekoh, ja znam da među nama ima odličnih spisateljskih zanatlija, to me više ne fascinira toliko (ali mi je uvek drago, kao što rekoh:)), ali vreme je da se pređe na viši nivo. Okej, opismenjavali smo se u rundi jedan. Izbacivali smo prideve, šumove i pazili na interpunkciju. U rundi dva smo obratili pažnju na strukturu priče, zaplet, rasplet, pančlajn. U rundi tri smo sve to spojili u smislenu celinu i uvežbali smo zanat. I tu smo se zaglavili, ma koliko neki mislili da je radionica dostigla plafon. Nije radionica, već smo mi dostigli plafon i nikako da ga probijemo do runde četiri - uverljivosti svetova, junaka, emocije, veza, odnosa i uklapanja svih elemenata pisanja i žanra i ličnih motiva za pisanje, pojedinačnih karaktera i osobina ličnosti, prethodnih znanja i ličnih interesovanja u veliku sliku i smislenu celinu u okviru opšte književnosti i uticaja na događanja, čitaoce i svet uopšte.

vrhunac sagitaškog ekspertskog komentara, cijenim

od trenutka kada sam zatražio da oladite, vas trojica ste napravili gomilu postova.
da li ja pričam mongolski pa me ne razumete?
šta sad ti, bato, dokazuješ? da je D. prohisterisala na saturničinu priču? pa to smo joj svi rekli i zamerili. sad ćeš celu noć da drndaš o tome?

umijem ja i sam da čitam. npr kad pročitam da sam sasvim nesposoban da komentarišem dok se članici mafije tek omaklo, al inače joj bolje ide, samo izuzetak koji potvrđuje pravilo, onda se iz malog mozga sjetim rečce pa

http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2450/fekete.postapalice.pdf?sequence=1&isAllowed=y

što bi reko Egon Fekete - "Poštapalice: elementi jezičkog šunda"

al dođe članica mafije i postručnjava sve redom

toliko, sve u svemu, jadan Džek je nagrabusio ni kriv ni dužan i da mi ne zamjeri, jer bila je mala opaska koju bolesna žena mora da pretvori u čudo neko

QuoteP.S. Uskoro mi izlazi članak u knjizi jednog španskog izdavača, i to jebena SF&F oblast.

Kakve ovo veze ima sa književnom radionicom? Idi smaraj svog bezveznog izdavača, ako uopšte postoji, i utuli ovde ako nemaš ništa da kažeš o pričama.

Quote from: Boban on 19-02-2019, 01:28:04da je D. prohisterisala na saturničinu priču? pa to smo joj svi rekli i zamerili. sad ćeš celu noć da drndaš o tome?

Drndaću ja celu noć o tome. Priča mi se jednostavno nije dopala u celosti, posebno u konkurenciji druge dve priče koje imaju sve što ova nema i imam pravo na to. Nisam prohisterisala, prestanite da me napadate jer sam iznela svoje mišljenje o priči i analizirajte priče ozbiljno i posvećeno ili se uklonite sa teme.

objavi curo kod albanskog izdavača pa se javi

Nebitan si ovde i ti i tvoje objave. Ovo je književna radionica. Ovde pišemo priče i analiziramo ih. Prestani da se namećeš. Ovo mesto ne postoji da bi se ti nametao nekakvim svojim tekstovima. Sve što umeš pokazao si u bezveznoj priči koju si poslao. To je jedino što ovde predstavlja tebe i tvoje veštine, tj. nepostojanje veština.

Svoju priču sam napisala za 20 minuta i prošla prilično dobro. Toliko o razlici između tebe i mene i toliko o veštinama pisanja.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 19-02-2019, 01:54:24analiziramo ih

kod albanskog makar

Quote from: Ksenija Atanasijević on 19-02-2019, 01:54:24
Sve što umeš pokazao si u bezveznoj priči koju si poslao.

Quote from: Boban on 19-02-2019, 00:48:51
da rezimiramo: bato i Sendmene, ne znate da pišete, nikada nećete naučiti, vaši saveti su više posledica vaše želje da opstanete ovde nego što vas priče i komentarisanje, te boljitak radionice interesuje... smanjite svoje prisustvo na 2-3 posta dnevno u okviru radionice i to bez provokacija. Još bolje bez postova na Radionici.

U pravu si, nisam zainteresovan za boljitak radionice, ali ne nešto posebito ni za opstanak na istoj, zainteresovan sam najviše da budem objavljen u tvom časopisu.

Inače, rekao si 2-3 dnevno neposredno posle ponoći, ovaj je drugi... poštujem ono što kažeš, ali bukvalno...

Linkine, imaš li da napišeš nešto o pričama iz ovog kruga radionice? Ako nemaš, utuli sa trolovanjem.

Quote from: Onaj Linkin on 19-02-2019, 02:07:02
U pravu si, nisam zainteresovan za boljitak radionice, ali ne nešto posebito ni za opstanak na istoj, zainteresovan sam najviše da budem objavljen u tvom časopisu.

Ako će objavljivanje da proizvede da te se rešim, ajde da to obavimo po kratkom postupku.
Bato, oćeš i ti takav dogovor?
Objavim vam priče u ZS i vi se više nikad ne pojavite na Radionici ni u svojstvu posmatrača?

Ne, samo ako je zasluženo. :)

Inače, da me se zauvek rešiš trebaće ti zatvaranje sajta, ili prelazak u večna lovišta... nebitno koga...  xfrog

znači, neću doživeti...

Nudi im i da ih poljubiš u dupe, možda uspe. :/

Nego, volela bih da dobijem odgovor na pitanje koliko ste se puta zaljubili (u ovoj priči, u stvari, instant zavoleli) u nekoga, a da su vam se prvo dopale njegove/njene noge? Znate li nekog takvog?

Koliko puta ste na kompliment koji dobijate od nepoznate osobe odgovorili sa ozbiljnom ponudom da uradite SVE na svetu za tu osobu? Izgleda li vam to kao realna ili čak zdrava ponuda?

Koliko puta vam je neko koga ste videli samo jednom ostavio svoju bebu? Koliko ste puta videli da je osoba koja ostavlja svoju bebu srećna i lunja svetom, bezrazložno čisteći cipele?

Sve su ovo događaji i emocije koje su meni nadrealne. Nisu mi moguće, osim u psihijatrijskih slučajeva, kada sam već primorana da potpuno iskreno objasnim činjenicu da u saturnicinoj priči vidim "proseravanja" i fejk emociju.

Jednostavno nisam mogla da se povežem sa tim odnosima, nemam takva iskustva u životu i ne poznajem nikoga ko ih ima. Ti odnosi mi nisu uverljivi i ovde su samo i isključivo u funkciji lepote ispisa, inače su gotovo nemogući, a ako se iza njih i kriju dublji i uverljivi razlozi i pojašnjenja, mi za njih nismo saznali.

A objasnila sam koje priče vidim kao uverljive i gde vidim iskrenu emociju, nije da nisam detaljno argumentovala svoje (ne)sviđanje.

Saturnica je jaka spisateljica. Vrlo dobro poznaje dinamiku i ritam pisanja. Piše virtuozno, ali ja tu, često ne pronalazim uverljive razloge i motivaciju junaka. Sad, njoj se moje priče često sviđaju (razlog manje da je hejtujem), pa razlika u našim prirodama otpada kao razlog mog kritikovanja tog aspekta njenih priča. Nisam još dokučila šta je u pitanju, ali nisam ni pročitala njen roman, za koji kažu da je pobrao lovorike baš zbog emocije i dobro postavljenog odnosa između dečaka i majke (ako se ne varam). Ja te dobre odnose često ne vidim u njenim pričama. Vidim prelepu, sjajnu ljušturu i ponekad glimpse neke iskrene emocije, ali je ona, nažalost, često zanemarena na račun samoprezentovanja. Sad, kada bih opet sebi dala pravo na mišljenje :/, nakon onog njenog sujetnog ispada, rekla bih da onda i nije čudo što se ta sujeta vidi i u njenim pričama i to kao ispraznost.

Mense čini da sam joj, slučajno, učinila uslugu, a ne nagrdila. Ipak, pozivam se na svoje pravo na argumentovano mišljenje i kritiku. A ja se jedina ovde potrudim da zapravo iznesem argument za svoj stav.

Tko o čemu ti o meni. Dokle?

Da zaključimo. Ne valja mi priča. Emocije nula. Nerealno je da muškarac podiže sam dijete. Neistinito i nemoguće je da žene ponekad polažu djecu kao kukavičja jaja u tuđa gnijezda. Vidiš, ja nisam kao ti priču sklepala u 5 do podne. Zato je valjda tvoja dobra, zbog munjevite brzine stvaranja. Ja sam se pripremala i čitala. Zato valjda moja ne valja, zbog otezanja i premišljanja. Ali čuj, ne bi vjerovala što sam sve saznala o čistačima cipela i o tome koliko su oni u biti dobri psiholozi upravo zbog velike komunikacije s ljudima na frekventnim mjestima grada, ja sam upravo taj element pretvorila u fantastiku. Što si ti saznala ili već unaprijed znala o detektiranju nesreća na daljinu? Kako bi bilo kad bih ja sad omalovažila taj segment fantastike i pred svima ti ovdje rekla da pričaš gluposti i da je to smiješno i nemoguće?

I još nešto, drugi put kad me budeš uspoređivala sa Stevom ili bilo kim drugim, ja ću tebe s Hrundijem. Može? Uzet ću ti mjeru, usporediti ću, npr, onaj mobitel koji je detektivu pao u lokvu krvi, i reći ti da po suptilnosti, inteligenciji i snazi emocija, nikada nećeš doseći taj nivo pripovijedanja. Ma koliko god se trudila udaljenost će i dalje ostati mjerena u astronomskim jedinicama.
Što se tiče tvoje priče u ovom krugu. Da glasala sam za nju. Da, priča je dobra. Zar da sada niske strasti uvedem u ovaj razgovor i krenem s riganjem otrova samo zato jer iza nje stojiš ti? To bi se u krajnjem slučaju kosilo s mojim karakterom. Taj nivo ljigavosti ostavit ću tebi. Ono s čim ti imaš problem u ovoj priči isti je problem nakalemljen U Brižu. Pa da ponovim, jer ti očito ne slušaš što ja imam za reći jer misliš ako čovjek ne napiše doktorsku disertaciju za priču od 6000 karaktera, nije ništa rekao. Nelogično je da čovjek poželi imati vječnu slavu, a onda se u toj slavi kreće kao izgubljen i sramežljiv momak koji se radije ne bi naslikavao s fanovima. U priči VID, imam nejasno definiran karakter inspektora, za kojeg ne znamo je li se sam doveo u tu situaciju, svojom traljavošću i nesposobnošću, ili mu mlađi i sposobniji samo smještaju. Ti se tu nisam sasvim odlučila, odnosno u brzini stvaranja svog djela, taj si faktor zanemarila. Jebiga, ne možeš baš sve u pet minuta...

Ja o tebi jer si me napala na ličnoj osnovi i jer me optužuju da te gazim.

Nikada nisam tvrdila da umem da pišem. Rekla sam da se veštine čitaoca i pisca razlikuju. Takođe, mani ti proricanja o tome šta ću da dostignem, a šta neću. To ne možeš da znaš, samo da uporno ponavljaš, tešeći se, valjda, šta li. Pitanje je i da li si ti dostigla to što spočitavaš meni. Ja isto mislim da nisi.

Primila sam k znanju tvoje kritike na moju priču i nemam odgovor ni primedbe. Tako si ih ti videla i moguće je i da si, objektivno, u pravu. Imaš pravo na viđenje, svakako. Zato priče i služe, svako ih različito čita.

Mene, iskreno, beskrajno razočaravaju tvoji odgovori. Baš su mi nedostojanstveni. Opet-to je samo moj utisak i moja percepcija tebe.

Elem, uopšte nisam rekla da muškarci ne mogu da podižu decu, niti da žene ne ostavljaju svoju decu, niti da čistači cipela nisu dobri psiholozi. Rekla sam da je priča u potpunosti izostavila motivaciju (i osećanja) junaka da zavoli na prvi pogled na cipele, da ponudi sve na svetu na prvi dodir cipela i kompliment i motivaciju junakinje da, vesela, ostavi dete neznancu. To sam rekla. I to je objektivna činjenica.

Imam pravo da mi se ne dopadne tvoja priča jer je bulšitovanje emocije.

imaš pravo da izneseš svoj sud, ali ne da ga zatim ponavljaš u beskraj u svakoj prilici.
Radiš isto što si uvek radila: smaraš nas beskrajnim iscrpljivanjem oko jedne te iste stvari.
Realno, Sendmen radi isto to, on je osoba koja ne ume da promeni mišljenje, u stanju je uporno, uprkos realnosti i svim činjenicama da nastavlja da gura svoju ideju.
Ima vas tako nekih s kojima se ne može razumno dogovarati...

Quote from: Boban on 19-02-2019, 11:59:36
Realno, Sendmen radi isto to, on je osoba koja ne ume da promeni mišljenje, u stanju je uporno, uprkos realnosti i svim činjenicama da nastavlja da gura svoju ideju.
Ima vas tako nekih s kojima se ne može razumno dogovarati...

Realno, ranije je bila neka potpuno druga priča i ti si se umesto da sve smoriš Sendmenom i Gejmanom odučio da sve smoriš gulovima, Lavkraftom i drugim hororima.

I to je ok. Čak ti ni ne zameram. Ma koliko to tebi bilo čudno. Nismo ni izbliza slične osobe da bi mogao da dokučiš kako ja razmišljam. I pored sve empatije koju kao dobar pisac poseduješ.

Vidiš, meni je sve ovo dosta teže nego tebi. Kad neko napravi izbor, to je odluka, a ne greška koja se može ispraviti. A neko ko stavlja istu tu osobu pred isti izbor mora da ima ludi optimizam i veru da će se iste stvari sa istim ljudima odvijati drugačije. A ne potpuno isto.

Verovatno sam mator i nedostaje mi što se novi frontovi u ovim godinama teže otvaraju, a ovi na kojima pobeđujem su mi dosadni i bez pravih izazova... a kad je i krajnji cilj, pa i bio bitan, a ne putovanje samo po sebi? Nema veće kletve nego da ti se sve želje ispune...

Vas dvoje kao Alien vs. Predator, ko god da pobedi, mi gubimo...

Linkin da otvori temu za svoja kukumavčenja, ovo je književna radionica.

Elem, ne guram svoju ideju, već branim pravo na svoje argumentovano mišljenje, a da me ne optužuju da je zlonamerno. Nije.

Htedoh da iskomentarišem priču nove učesnice, ona je sledeća, ali sam jako umorna, a sledeća prilika će biti tek za vikend. Sigurno ću iskomentarisati, no worries.

Немој само да паметујеш много... новум... и тако то... ко си бре ти да користиш такве речи...  :mrgreen:

Омашио сам сатурницу-плутончицу, мислио сам да је њена прича број 2, без обзира, остаје чињеница да сатурница-плутончица добар писац, њена прича ми је, као што рекох, одмах иза приче број 2, која је таква каква јесте и чији квалитети и виша емоциноналност (кад се већ о емоцијама много прича у овом кругу), очигледно нису могли лако уочити од васколиког сагиташког пучанства, делом због извесних мана у причи, а делом због докраја неразвијанеог сензибилног апарата код већинског ВСП.

vidim i Hrundi neće da bude član mafije :lol:

Ma Hrundi je sucker za lepe ispise, pa upisuje emociju iz svog velikog emotivnog iskustva. Lol Hrundi je u safe zoni, ne kaže koje su mane priče. Samo sam ja idiot kom se pričinilo da će kritika nekome nešto da znači.

Vidite, ne bih insistirala toliko da ne poznajem sebe i da ne znam da nisam imala ni zlonamernu primisao dok sam komentarisala. Možda sam pogrešila jer sam napisala previše hladnu analizu i nisam vodila dovoljno računa o autorovim osećanjima. Ipak, ni to ne opravdava uvrede koje sam dobila.

Odlične su ti analize, kao što rekoh ranije...

...za novum i pametovanje znaćeš da šta se odnosi ako si dobila pp...onaj mali zeleni treba da predstavlja neki sarkazam majku mu...

...ne komantarišem jer nisam učestvovao...

...i nemoj da se jediš... :)

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 20-02-2019, 17:10:03
i nemoj da se jediš

trudim se, zaista!

Dobila sam pp i shvatila sam sarkazam, Hrundi. Ne brini, ja tebe ne čitam pogrešno.

niđe vremena, pa ne stigoh da prokomentarišem zašto sam glasala za 2, 3 i 9.  biće prilike u sledećem krugu.

saturnice,
tvoja mi je najviše prijala, puno toga si dočarala u (samo) 6000 karaktera. čestitke na pobedi.  xsmlove2


a i zosko došao i već otišao. :mrgreen:  :lol:


sagito da te nema, valjalo bi te izmisliti.

Moraću u sledećem krugu da opljunem nekog mladog i novog autora, da ga promovišem malo tako što će svi belosvetski malograđani da se jave da ga/je podrže meni u inat. Lol.

Čast izuzecima, starim radioničarima i, zapravo piscima, a ne forumskim lelemudima (Hrundiju, Stevi, Džeku, kimuri i drugima koji su tu zbog pisanja).

Pozdrav iz Frankfurta.

ma da, ljudi su znali da će ti najviše nauditi tako što će prepoznati saturničinu priču i glasati za nju.
Na stranu to da je većini ovde smisao života da ti patiš...

Na nekom sam prilično non-bullshit talent management treningu ovih dana i baš shvatih da ova radionica trenira, između ostalih faktora learning agility-ja, i self-awareness agility, odnosno - prorađuje i sujetu i prijemčivost na feedback, jer, po pravilu, nefleksibilni i sujetni ljudi teško da mogu da napreduju ili da se uopšte smatraju potencijalom (po visokim kriterijumima za potencijal u opisanoj metodologiji).  :lol:

Ja lepo kažem da vam činim uslugu. Ispade još da uopšte i nije bitno kakav utisak sam napisala (makar i bio zlonameran, a nije), već reakcija na napisano. Naravno, na svakome je da prouči svoju reakciju na svet (sujeta, inat, vređanje itd.) više nego moje reakcije na njega i moju motivaciju za reakciju. Najposle, to je odlika razvijenih ličnosti.

tvoja postavka ima samo jedno slabo mesto: nisi autoritet da bi tvoje reči doživljavali kao konačne sudove pred kojima treba da se klanjamo.
Na tvoje komentare oko bilo čega najviše utiče trenutno raspoloženje prema nekoj osobi. Ili trajno, svejedno. Meni lično si uputila ciklično mnogo lepih i mnogo ružnih stvari i nemoj sada da pokušavaš to da objasniš uzvišenom objektivnošću.

treca prica koja bi dobila moj glas, poslije zaveta i ocevog dara je vid.

dok zavet savrseno obradjuje kanonsku postavku, na sto sam slab, ocev dar bavi se mekim sf-om, pri cemu se saturnica jos jednom dokazala kao autor koji se profilirao odabirom postavke koja obuhvaca najdublje emocije, pri cemu medju protagoniste vrlo vjesto ubacuje najranjiviji sloj drustva, t.j. djecu.

vid igra na slicnu emociju, tek za nijansu slabije, uglavnom po odabiru karaktera. dok saturnica odabire lik djeteta kao nositelja, triger emocije, pri cemu se lako identificiramo, d u svojim pricama kroz izbor protagoniste interseksualca bira manje intenzivnu postavku.
u ovom konkretnom slucaju imamo ineterseksualnog protagonistu, dvospolca, koji pri pojavnom odabire muski karakter, te po odmaku price prikazuje misaoni proces koji razvija interseksualna osoba spram prirodno po spolu jasno definirane osobe.

znaci imamo transvestita koji u ovom slucaju odabire musku pojavnost, sto kroz profesiju policajca dodatno naglasava, te istovremeno dobijamo uvid u svu patnju koju prolazi zbog prirodnog manjka. zavist "jer vid opet dobio ribu", zavist jer vid bolji, zavist i patnja koje se projiciraju iz dvospolnog.

prica bi po rangu emotivnosti bila u ravni sa saturnicinom, tek se danasnje drustvo jos uvijek teze identificira sa problematikom transvestita, bilo da dvospolac pri travestiji odabire ulogu prenaglasenog muskarca, primjerice kroz odabir profesije, bilo prenaglasene zene, primjerice kroz feminizam, no problematikom oko lika djeteta. i tu je d, narativno slicnih sposobnosti, izabrala tezi put no saturnica. nase nesavrseno drustvo prosto se teze identificira sa problematikom transvesetita.

Zosko, jesi li čitao Levu ruku tame?

Quote from: Ksenija Atanasijević on 21-02-2019, 06:42:23
Na nekom sam prilično non-bullshit talent management treningu ovih dana i baš shvatih da ova radionica trenira, između ostalih faktora learning agility-ja, i self-awareness agility, odnosno - prorađuje i sujetu i prijemčivost na feedback, jer, po pravilu, nefleksibilni i sujetni ljudi teško da mogu da napreduju ili da se uopšte smatraju potencijalom (po visokim kriterijumima za potencijal u opisanoj metodologiji).  [emoji38]

Ja lepo kažem da vam činim uslugu. Ispade još da uopšte i nije bitno kakav utisak sam napisala (makar i bio zlonameran, a nije), već reakcija na napisano. Naravno, na svakome je da prouči svoju reakciju na svet (sujeta, inat, vređanje itd.) više nego moje reakcije na njega i moju motivaciju za reakciju. Najposle, to je odlika razvijenih ličnosti.

Neoliberalno kursadžijstvo

Quote from: Boban on 21-02-2019, 12:02:06
Zosko, jesi li čitao Levu ruku tame?

da, pod naslovom zimska planeta, negdje u osamdesetima u sklopu skolske lektire, kao i kingovog fornita, pri razmatranju je li popularna literatura trivijalna ili ima kakvu vrijednost.

Quote from: Pizzobatto on 21-02-2019, 12:57:08
Neoliberalno kursadžijstvo

Kad su došli po neoliberale nisam se bunio, jer nisam znao da smo svi pomalo neoliberali.

Quote from: zosko on 21-02-2019, 11:22:51
treca prica koja bi dobila moj glas, poslije zaveta i ocevog dara je vid.

dok zavet savrseno obradjuje kanonsku postavku, na sto sam slab, ocev dar bavi se mekim sf-om, pri cemu se saturnica jos jednom dokazala kao autor koji se profilirao odabirom postavke koja obuhvaca najdublje emocije, pri cemu medju protagoniste vrlo vjesto ubacuje najranjiviji sloj drustva, t.j. djecu.

vid igra na slicnu emociju, tek za nijansu slabije, uglavnom po odabiru karaktera. dok saturnica odabire lik djeteta kao nositelja, triger emocije, pri cemu se lako identificiramo, d u svojim pricama kroz izbor protagoniste interseksualca bira manje intenzivnu postavku.
u ovom konkretnom slucaju imamo ineterseksualnog protagonistu, dvospolca, koji pri pojavnom odabire muski karakter, te po odmaku price prikazuje misaoni proces koji razvija interseksualna osoba spram prirodno po spolu jasno definirane osobe.

znaci imamo transvestita koji u ovom slucaju odabire musku pojavnost, sto kroz profesiju policajca dodatno naglasava, te istovremeno dobijamo uvid u svu patnju koju prolazi zbog prirodnog manjka. zavist "jer vid opet dobio ribu", zavist jer vid bolji, zavist i patnja koje se projiciraju iz dvospolnog.

prica bi po rangu emotivnosti bila u ravni sa saturnicinom, tek se danasnje drustvo jos uvijek teze identificira sa problematikom transvestita, bilo da dvospolac pri travestiji odabire ulogu prenaglasenog muskarca, primjerice kroz odabir profesije, bilo prenaglasene zene, primjerice kroz feminizam, no problematikom oko lika djeteta. i tu je d, narativno slicnih sposobnosti, izabrala tezi put no saturnica. nase nesavrseno drustvo prosto se teze identificira sa problematikom transvesetita.

zosko, ova tvoja kritika mi je podjednako bizarna kao, recimo, beba Ane Brnabić, tj. spoj prikaza najranjivijeg i prikaza LGBT.

Quote from: Boban on 21-02-2019, 11:14:06
tvoja postavka ima samo jedno slabo mesto: nisi autoritet da bi tvoje reči doživljavali kao konačne sudove pred kojima treba da se klanjamo.
Na tvoje komentare oko bilo čega najviše utiče trenutno raspoloženje prema nekoj osobi. Ili trajno, svejedno. Meni lično si uputila ciklično mnogo lepih i mnogo ružnih stvari i nemoj sada da pokušavaš to da objasniš uzvišenom objektivnošću.

Ja bih volela da je ovo tačno, jer onda ne bih morala da se krljam po forumu, što umara i vas i mene.

Da nisam smatrana autoritetom, svakoga bi bolela repna kost za moje analize, a ja bih blaženo projurila radionicom i završila isključivo na komentarisanju priča. Ili ti misliš da je meni prijatno kada vidim da sam nekoga povredila? Saturnica je, svakako, povređena, zato joj i nisam odgovorila na uvrede. Krivo mi je što je povređena, ali ja sam preispitala svoje motive i ne, zaista sam analizirala priču bez ijedne primisli na njegog autora.

Mislim da ti, u stvari, upisuješ sebe u mene, Bobane. Ima dana kada sam subjektivna, osvetnički nastrojena i otrovna. Ovo nije bio taj dan.

I ne znam gde vidite sve te emocije, uključujući i moju priču? Bavila sam se posledicama razvoja tehnologije na psihu čoveka, ali sam emotivne posledice tek dotakla i to na nivou parodije.

Quote from: mac on 21-02-2019, 14:23:51

Quote from: Pizzobatto on 21-02-2019, 12:57:08
Neoliberalno kursadžijstvo

Kad su došli po neoliberale nisam se bunio, jer nisam znao da smo svi pomalo neoliberali.

Macove neoliberalne vickalice! Jesmo li onda svi pomalo i nacisti?

Koliko puta treba da ti se kaže da je ovo tema za postove u vezi sa radionicom?

Moj post je u vezi s radionicom koliko i tvoj.

Liječi narcisoidnost, šizoidnost i manije veličine negdje drugdje.

Zaobiđi radionicu, trtljaj tamo niže. Ovde samo in an unlikely event ako pomisliš da imaš nešto pametno da kažeš i to u vezi sa pričama.

Koliko se sjećam, objasnio sam ti par stvari, npr da emociju ne bi u priči prepoznala da ti šamarčinu opali, a moglo bi se dodati da ne razumiješ ni druge regionalne identitete, jer seljanka može u frankfurt al selo u vugla ostaje... Ili da napomenem da si se maestralno izblamirala za rečcu pa.

Sve u svemu, albanski izdavač čeka.

Ne znam, evo, Boban će ti reći koliko je pametno to što si napisao, ako se uopšte drži svojih reči i obećanja. Naime, tebi je, Batice, ogranicen broj irelevantnih postova ovde.

Ne znam, evo slušam lažnu feministkinju koja čeka mušku potvrdu, ili moli za nju kojekude privatno, kao i uvijek.

Boban nek radi šta hoće, al tolku blamažu za rečcu pa ne može da popravi. Niti može da opovrgne sve ostalo.

Gušiš ljude svojom bolešću, curo.

Bato, poslat si na jednodnevni odmor.
Nebitno ko je u pravu, ko je prvi počeo, ko eskalirao.
Sledeći put ideš na dva dana i tako redom. Sećaš se ovoga?
Neću da te vidim na Radionici bez zaista dobrog razloga.

7. SUŠA NAŠA NASUŠNA

Ovo je jedna zaokružena priča. Ima uvod u svet, sve sa prilično slikovitim opisom tog sveta, zaplet (odbijanje junaka da učini kako se od njega traži iz neke nejasne ideje koja se, lagano kroz priču, razotkriva) i rasplet, te jasan i nedvosmislen kraj. Mnogim pričama, pogotovo kod početnika (ne kažem da je autorka početnica) nedostaje ovaj kvalitet (zaokruženost celine), te mi se čini da početnici prvo sebi treba da postave ovaj uslov kada uče da pišu - napisati celovitu priču koja sadrži sve elemente kratke priče, sa jasnom tačkom na kraju. To je okej u ovoj priči, dobra osnova za dalje.

Najviše me je dojmio početak. Iako prepun prideva, ostavlja efektan utisak i jednim potezom pera slika em korporativni i zagađeni svet, em tip religije, koja se, oko korporacije i eksploatatorskog sistema, očito, razvila. Dobro korišćenje reči "hram", ona daje ton celoj priči i usmerava čitaoca na dalja događanja (takozvani hint):

QuoteCrvenkastosivo obzorje presecali su dimnjaci pogona. Iza njih, hram
Korporacije od metala i stakla odolevao je nasrtajima razgoropađenog Sunca.

Sad, uobičajeno je da rečenica počne subjektom, a ne objektom, zar ne? :) Dimnjaci pogona presecali su crvenkasto-sivo obzorje (kombinacije boja pišu se sa crticom).

Mudro je osmišljena ta slika hrama od dimnjaka korporacije. Efektno i uverljivo. Tu, negde, lepo se čita i očito zagađenje i sumorna atmosfera, kroz nezdravu boja neba i jakog sunca. Baš efektan uvod, uvlači u priču, postavlja očekivanja i mami na čitanje. Tako treba.

Mudar je i način na koji je autorka odabrala da oslika nedostatak vode. Primetiti da nam to nije rekla, nije prepričala, već nam je ispripovedala kroz opis hrane.

No, tu se negde, otprilike, pripovedanje završava i počinje prepričavanje i to kroz, začudno, dijalog, između junaka i njegovog poslodavca. Naime, dijalog nije mnogo spontan i vidi se napor da autorka objasni što više od priče i zapleta kroz dijalog. To, inače, rade i junaci u, pogotovo, američkim sitkomima: pričaju sa publikom i objašnjavaju publici (pa još i ponavljaju i potcrtavaju poente i gegove naknadnim pojašnjenjem za one sa jeftinijim ulaznicama), a ne sa sagovornikom u seriji. To je mehanizam koji nesvesno primamo iz takvih serija i filmova, a ne valja. Daću primer:

Quote,,Ma šta mi napriča! Tvoje zanimanje?" odbrusio je Gazda. ,,Kao
da nisi svestan u kakvoj se situaciji nalazi čovečanstvo."
,,Svestan sam."
,,Vala, ne bih rekao" Gazda je sklopio šake ispred lica. ,,Dobro
razmisli, čoveče. Nudim ti priliku da preživiš. U ovo vreme kada se i
braća kolju za bilo kakav posao, ti odbijaš da promeniš struku. Ima
dve godine kako su reke presušile, a mora se pretvorila u jezerca."

Boldovane rečenice su enciklopedijski primer pojašnjenja događanja publici. Ljudi u realnom životu teško da razgovaraju ovako, a ako i razgovaraju, ne koriste se rečenicama koje zvuče kao vesti kopirane iz tv dnevnika. Ovde bi trebalo odabrati neki drugi metod predstavljanja masakrirane prirode čitaocu. Nikako ovako direktno kroz dijalog junaka jer zvuči izveštačeno i forsirano.

Nije ni čudno što taj dijalog, onda, kulminira ovako:

Quote,,Da, da", uzvratio je odmahnuvši rukom. ,,U ovim atmosferskim
uslovima putovanja u svemir nisu moguća. Radi se na rekonstrukciji biosfere, voda je u visokom deficitu, moj kadar je višak i..."
,,Tako je", nervozno ga prekinu pretpostavljeni.

Dakle, autorka se toliko upinjala da se objasni čitaocima, pa je zato poslodavcu pričala ono što ovaj već zna, do te mere da ju je i on nervozno prekinuo?  :mrgreen: Upecala si se u sopstvenu zamku i to priznala kroz reakciju poslodavca. Lol.

Muči se taj dijalog sa, tu i tamo, okej momentima, poput onog sukoba različitih viđenja sveta. Naime, sučeljavanje različitih viđenja istog stanja stvari u protagonista je dobar metod da čitalac razvije stav o tome šta se dešava u priči, a da mu to nije direktno rečeno/prepričano.

Pronađoh i jednu nelogičnost koja narušava uverljivost osmišljenog postapokaliptičnog sveta:

QuoteIspred zgrade Korporacije uobičajena vreva optakala je grad.
Najglasnije se čuo govor uličnog proroka, koji je sa klupe štedro delio
misli okupljenim sledbenicima. Klicali su mu povremeno prekidajući govor parolama zabranjenim širom Zemljine kugle.

Ptanje za autorku: da li misliš da bi ovaj prorok dugo držao svoj govor, a ljudi uzvikivali parole tako slobodno i neskriveno, i to ispred zgrade korporacije, da je to zabranjeno na celoj planeti? Razumem pokušaj da oslika stanje stvari i činjenica da je religija u klasičnom smislu, izgleda, zabranjena, da je zabranjena vera, da su ljudi potlačeni i mučeni zabranama, ali kada je već tako, onda sigurno nemaš ljudi koji, nekažnjeno i nesputano, slobodno propovedaju i po ulici viču zabranjene parole i misli.

U kratkoj priči svaka reč mora da ima funkciju i da bude deo pažljivo osmišljene celine. Meni je, na primer, zasmetao sledeći deo, koji visi kao slepo crevce pasusa:

QuoteUzvratio je osmeh, ali prorok više
nije gledao u njega.

Zašto je bitno to što prorok više nije gledao u njega? Da li se to kasnije vraća u priči kao bitan deo slagalice? Ja nisam uočila tako nešto i smatram da je ova rečenica jednostavno šum koji ometa dinamiku i tok priče. Moj mozak očekuje da svaki događaj ima neke veze sa pričom i odmah se pita zašto se nešto desilo. Ovde nisam dobila odgovor do kraja priče, što znači da je u pitanju smetnja za logiku fabule.

Sad, priča ima sve više problema kako se približava kraju. Mislim, koji bi poslodavac menjao biznis strategiju i proizvodnju zbog iznenadne kiše? Koji bi odmah zvao na izgradnju brodova nakon što je palo malo kišice (zapamtiti: samo protagonista ZNA o kakvoj se kiši radi, poslodavac to ne zna i nema motivaciju da zove protagonistu da se vrati na posao). Ovde priča pada na svojoj unutrašnjoj logici - više ništa nema logike. I okej, ako vera ne mora da ima logiku, MORA da je ima ponašanje poslodavca, a svet MORA da nastavi da funkcioniše po pravilima uspostavljenim na početku priče, bar dok isti taj svet ne dobije dovoljno uverljivih razloga da menja pravila. A ovaj svet, sa nekoliko kapi kiše, to nije dobio.

Već jednom rekoh negde - uvek je tricky obrađivati svepoznate (religijske) motive. Za to treba biti odličan pisac, sa sjajnom imaginacijom i veštinama, inače priča ispada naivna i površna.

Elem, prilično pismena priča, dobar osećaj za celinu i fabulu, loš odabir teme, pohvalan pokušaj da se odgovori na temu, SF momenat rovit, odličan naslov, nepotrebno i nevešto objašnjavanje čitaocu kakav je svet u kom se priča događa i hrabra odluka da se učestvuje u radionici i u relativno jakoj konkurenciji. Bravo! :)

Podržaću priču SUŠA NAŠA NASUŠNA. Prethodni komentar je mizogin.

8. MOSKITOS


Priča je pitka i nežna, ispis je mek i tih, nenametljiv. Priča kao da teče istim (melodijskim) tokom sve vreme, nije da smeta, jer je melodija prilagođena ispisu, a možda bi trebalo da ima izlete u više tonove (tj. neku dramu, kao što je ima prethodna priča)?

Jasno je da zaplet leži u pronalaženju komaraca kao jedinih čuvara sećanja na ljude i veoma mi se dopada to rešenje i ceo cinizam takvog rešenja, ali ne vidim šta je tačno priča uradila sa tim? Šta je junak uradio sa tim saznanjem? Uhvatio par komaraca i odveo na ispitivanja? Ako je to ispitivanje i dovelo do nekih rezultata i iznenađujućeg raspleta, ja to ne vidim. Okej, junaku smeta zujanje, čuje ga na psihosomatskoj osnovi, ali šta sa tim? Šta je poruka? Da su komarci dosadni? :) Da će zemlja nestati? Ako će nestati zbog komaraca, ja to nisam shvatila, samo naslutila. :) Hoću reći, zaplet priče i, pogotovo, njen rasplet, su mi nejasni.

Uglavnom, priča bi trebalo da ima neki smisao postojanja. Setimo se da će čitalac uvek da se pita: šta se ovo mene tiče? Zašto bih ja pročitao ovu priču? Šta mi ova priča znači?

Sve u svemu, mislim da se 11 trenutno fokusira na vežbanje ispisa i to joj lepo ide, a da je, zbog toga, malo zanemarila elemente kratke priče (uvod, zaplet, rasplet, pančlajn). Ostavila bih je njenim vežbanjima i ne bih kritikovala ili hvalila mnogo dok ne pronađe balans i put i ne stabilizuje stil.

Svakako je pohvalno to što se uopšte usudila da eksperimentiše, proba, piše SF (uvek sam slaba na autore/ke koji zapravo uvedu SF momenat u priču i zato ova priča ima moje simpatije).

Eh, da, ja u Suši našoj nasušnoj htedoh da pohvalim i osećaj za dramu. Lol. Najs.

Quote from: scallop on 23-02-2019, 15:00:26
Podržaću priču SUŠA NAŠA NASUŠNA. Prethodni komentar je mizogin.

Već je dovoljno jadno to što autor ove priče nije imao hrabrosti da nastupi pod svojim pravim imenom, plus to što mu praktično niko nije dao bod... zaista bih voleo da vidim argumentovanu pohvalu.

Pa ja sam je argumentovano pohvalila. :mrgreen: I argumentovano iskritikovala, doduše.  8-) Ako autor nije hteo da napiše ime, ispoštujmo to, B.

Mislim da nije u redu da se o pričama raspravlja na nivou ''podržavam'' i ''voleo bih da vidim argumentovanu pohvalu'', a da se posle nekoj D. zamera nesportsko ponašanje.


Ja sam glasala za SUŠU, jedina. Dala sam glas, a da nisam poznala autora - ispade zato što je to novi učesnik.


Skrivanje pod tuđim imenom je kukavičluk.


Priča je korektna, bolja od većine u ovom krugu. Nije dirljiva kao OČEV DAR niti poteže neke tajanstvene niti na nesvesnom nivou poput CRVENOG, ali ju je sročio čovek koji ume da napiše priču, to uopšte nije sporno.

Bogami, ne bih ja baš to nazvala umećem da se napiše priča. Autor(ka?) savakako ima šlifa za kapiranje elemenata kratke priče, to je, u priči, ispoštovano, ali zato sve ostalo škripi.

Pa to ''kapiranje elemenata kratke priče'' jedino može da bude predmet razmatranja na Radionici, ostalo autor mora sam...

Procenjujem da je 10. priča neka nameravana, ali nezabavna sprdnja sa temom, pa prelazim na 11.

11. JEDAN I JEDINSTVENI

Lol, ovo je jedna zabavna priča. :) Ima i feminističkih elemenata. Lajk. Ima i SF. Zaokružena je, nepretenciozna, završava se neočekivanim zezom. Mislim, ovo je lako štivo, namenjeno zabavi, ne bih ja ozbiljno ni prolazila kroz priču komentarisanjem, jer ni priča ne shvata sebe ozbiljno, što prija očima, na kraju krajeva i na kraju kruga. :) Hvala Nevidljivom.

Toliko od mene za ovaj krug, vidimo se u sledećem.  xyxy

Sad guglam, ako je Đerđ Marečko proveren autor i nije neko od starih i blokiranih članova foruma, komentarisaću i njegovu priču?

Svakako nemam baš mnogo toga dobrog da kažem o njoj. Ne razumem svrhu njenog postojanja, ne razumem njenu logiku (i sa stanovišta postupka protagoniste i njegove motivacije i sa stanovišta sveta iz priče - da li taj svet uopšte postoji? Kako postoji ako je raznesen? Šta od njega uopšte postoji?). Da ne pominjemo laganje čitaoca kao način se da se na silu dođe do pančlajna. Nekako mi infantilno deluje ova priča, iako se čini pismena (koliko se sećam).

Ćao svima!  ;)

Pre svega, najiskrenije se zahvaljujem Kseniji Atanasijević na iscrpnom i iskrenom osvrtu na moju priču. Mogla bih sada da se pravdam kako sam imala malo vremena za pisanje, pa ću to i učiniti!  :!:

Početak pravdanja -

Naime, u tamo neki petak sam od jednog člana ovog foruma čula da se održava nekakva radionica, sutradan pogledala forum i našla temu, a u nedelju napisala priču, misleći da sam zakasnila. Na sreću organizator pomera rok i ja stižem da u ponedeljak, nekoliko minuta pre ponoći, pošaljem pričicu uz tekst:
"Poštovanje, šaljem svoju priču "Suša naša nasušna" od 5.999 slovnih znakova
u dva-tri minuta do ponoći, pre nego što mi se magična kočija pretvori u bundevicu! :)
Srdačno, Olja"

-   Kraj pravdanja

E, sad, ruku na srce, i da sam imala mnogo više vremena, verovatno bih napravila većinu istih grešaka koje su primećene i izdvojene i ja vam se, Ksenija, još jednom zahvaljujem na trudu. Sa ponekom primedbom sam delimično saglasna, ali sam uglavnom sasvim saglasna sa velikim delom onoga što ste napisali.
Postoje samo dve stavke oko kojih se NIKAKO ne slažem, a to su:

1.   Neutralna postavka Subjekat – Predikat – Objekat jeste uobičajena, ali daleko od toga da je nepravilno napisati rečenicu koristeći neku drugu kombinaciju. Korišćenje postavke Objekat – Predikat – Subjekat, može, recimo, služiti da bi se taj subjekat istakao, u slučaju da postoji nastavak rečenice. U ovom slučaju, doduše, nastavka nema, ali je nepobitno to da je postavljanjem subjekta na kraj rečenice on doveden u direktnu vezu sa početkom rečenice koja sledi, pa samim tim možemo reći da postoji stilska opravdanost upotrebe takvog rasporeda službe reči. Crvenkastosivo obzorje presecali su dimnjaci pogona. Iza njih, hram Korporacije od metala i stakla odolevao je nasrtajima razgoropađenog Sunca.

2.   Ovde će se verujem naći raznovrsna tumačenja i razmišljanja, jer je stvar, u najmanju ruku škakljiva, ali je valjda red da iz ovih radionica naučimo nešto novo, pa makar to bilo i od novog člana.  ;)
Elem, ako je verovati Pravopisu srpskoga jezika (Jerković, Pižurica, Pešikan) ili Rečniku jezičkih nedoumica (Ivan Klajn), kombinacija boja piše se sa crticom isključivo onda kada postoji jasna vizuelna, odnosno granična distinkcija između boja. Partizan ima crno-bele dresove, a Zvezda crveno-bele. Na dresovima su jasno definisane crna i bela, odnosno crvena i bela boja. Sa druge strane nećemo reći da je fotografija crno-bela jer bi na taj način anulirali postojanje sivih prelaznih tonova između crne i bele, pa je stoga jedino ispravno reći CRNOBELA fotografija. Isto važi i za stari televizor koji smo našli na tavanu. Kada budemo pisali o njemu, nikako nećemo reći da je to crno-beli, već CRNOBELI televizor.
U konkretnom slučaju koji ste izdvojili, obzorje nikako neće biti crvenkasto-sivo, već CRVENKASTOSIVO, jer na taj način čitaocu stavljamo do znanja da pred sobom ima fine prelazne nijanse između crvene i sive boje, a nikako nebo koje je kao sportski dres išpartano crvenim i sivim trakama.
Dakle, da rezimiramo lekciju:
Pridevi koji označavaju svetlije ili tamnije nijanse, tamnoplavo, svetlocrveno, zagasitozeleno, uvek se pišu spojeno.
Sa crticom se pišu vizuelno jasno odvojene boje. Primer su fudbalski dresovi Partizana i Zvezde, crno-beli i crveno-beli.
Bez crtice tj. spojeno pišu se složeni pridevi koji označavaju prelazne nijanse, dakle bez jasno odvojenih granica – zlatnosivi pesak, plavozelena pučina, crvenkastosivo obzorje.

Za finale ovog posta još jednom bih pohvalila Kseniju Atanasijević na opsežnim komentarima za sve priče u ovom krugu. Takođe, sve čestitke dami Saturnici čija je priča, po mom mišljenju, zaista bila najkvalitetnija! I naravno ogromno hvala i gospodi Kimura na glasu i Scallop-u na podršci! LOVE za sve navedene!  xremyb

Jedini, moram reći ružan i gotovo bezobrazan, momenat, koji nisam mogla da ne primetim je komentar gosn. Bobana: ,,Već je dovoljno jadno to što autor ove priče nije imao hrabrosti da nastupi pod svojim pravim imenom, plus to što mu praktično niko nije dao bod... zaista bih voleo da vidim argumentovanu pohvalu."
Čemu ovakva hostilnost i izliv frustracije, a ujedno otrovan i paranoičan komentar, zaista mi nije jasno... Čak i da mi ime zaista nije Olivera Simić, iako mail sa koga sam vam se obratila kaže da jeste, i da sam vam, zapravo, najgori neprijatelj ili neprijateljica, stvarno nije lepo da se tako obraćate novom članu. Čini mi se, Bobane, da su vam potrebne lekcije iz lepog ponašanja.

Lep pozdrav!  ;)

Molim. I drugi put. :)

Dobro nam došla.

P.S.
Boban se nešto isparanoisao, lepo si primetila. Istovremeno, želi da privuče talentovane ljude na sajt. Loool

Baučice, jutro. Obožavam poduke iz gramatike.  :|

Toga nikad dovoljno.

Sretno sa sagitom i sagitašima.

Voliš poduke, osim kada ih dajem ja. :)

Draga D, svaki odnos s ljudima donosi sa sobom neku vrst poduke. Sviđalo se to nama ili ne. Na ovom mjestu naročito. 🙂

ova poduka je 8x osmišljenija nego priča koju brani...

I samo delimično tačna, tj. nategnuta. Ali ja volim fajterke. :)

Quote from: Boban on 22-03-2019, 18:51:01
ova poduka je 8x osmišljenija nego priča koju brani...

I jesi nevaspitan.

D. u čemu se tačno ogleda moja nevaspitanost? Nije valjda u tome što nisam lakoveran? Ili što mislim sopstvenom glavom? Ili što govorim ono u šta verujem?

U optuživanju bez (prezentovanja) dokaza?

sad odjednom moja reč nije dovoljna?

А што се ви упорно враћате на исто? Време ће показати све што не знамо.
Надам се да смо у Ољи добили новог писца и редовног учесника на Радионици, а не још једну свађалицу и сплеткароша каквих овде има превише. Послата прича представља писца, пост озго ово друго. Видећемо шта ће надвладати.

Quote from: Kimura on 23-03-2019, 11:58:10
прича представља писца, пост ово друго. Видећемо шта ће надвладати.

Kimura definisala ZS.

Quote from: Kimura on 23-03-2019, 11:58:10
А што се ви упорно враћате на исто? Време ће показати све што не знамо.

Autoru priče je trebalo više od mesec dana da smisli odgovor. Mi smo već zaboravili da je ta priča postojala. I onda iscrpljivanje na branjenju nečega što je opštepoznato i što zaista samo totalni nepismenjakovići ne razumeju, a nemoć da se relativizuje ijedna konkretna primedba. Klasična zamena teza gde neko ko zapravo nema šta da kaže, zasipa količinom izgovorenog i napisanog da bi stvorio drugačiju sliku od one koja je jasno vidljiva i nedvosmislena.

Možda je samo jako mlada.

Quote from: Boban on 23-03-2019, 11:04:44
sad odjednom moja reč nije dovoljna?

Dopusti i drugima da misle svojom glavom i da ne budu lakoverni. :)

Quote from: Kimura on 23-03-2019, 11:58:10
а не још једну свађалицу и сплеткароша каквих овде има превише.

Prihvatiću kritiku, samo ako priznaš da si i ti jedna (svađalica i spletkaroš). Lol

Nisam tebe kritikovala (osim ako nisi posala Oljin post  xfrog ), ali ću te pohvaliti za samokritičnost.
Lično ne volim da se svađam, prednost dajem zezanju i prijateljskom ćaskanju, a spletke ne pravim nigde, pa ni ovde.

Eh, da sam ja poslala Oljin post, Boban bi već davno prosuo gomilu uvreda na moj račun i banovao bi me po 50.000. put, jer on vređa i banuje samo mene. :)

Quote from: Ksenija Atanasijević on 23-03-2019, 19:44:20
Eh, da sam ja poslala Oljin post, Boban bi već davno prosuo gomilu uvreda na moj račun i banovao bi me po 50.000. put, jer on vređa i banuje samo mene. :)

Eto, još si i ponosna na taj brutalan tretman. 🙂

Samo rekoh činjenicu, osećanja ponosa ni u tragovima. :)

Quote from: Boban on 23-03-2019, 12:34:13
Autoru priče je trebalo više od mesec dana da smisli odgovor. Mi smo već zaboravili da je ta priča postojala. I onda iscrpljivanje na branjenju nečega što je opštepoznato i što zaista samo totalni nepismenjakovići ne razumeju, a nemoć da se relativizuje ijedna konkretna primedba. Klasična zamena teza gde neko ko zapravo nema šta da kaže, zasipa količinom izgovorenog i napisanog da bi stvorio drugačiju sliku od one koja je jasno vidljiva i nedvosmislena.

Moram, Bobane, da ignorišem tovare otrova i jeda što se prelivaju sa ivica vašeg ega i zagađuju književnu okolinu, a kojima ispisujete ovakve bljuvotine i besmislice. Zato ću se pozabaviti isključivo čistom neistinom koju namećete.
Zamena teza upravo je ono što vi radite.
Na moj sasvim pristojan post, gde se zahvaljujem na komentarima i čestitam pobednici, a u isto vreme prihvatam kritike/primedbe i slažem se sa njima u velikoj meri, vi uporno ponavljate da ja svoju priču branim na sve moguće načine i stvarate potencijalnim čitaocima LAŽNU sliku. Ništa ja nisam branila niti se pravdala, već sam se, kao što sam već navela, u SAMO DVA slučaja usprotivila gramatičkim komentarima. Dakle, ukratko:
1. Postavka rečenice subjekat - predikat - objekat NIJE obavezna i ako je služba reči u rečenici drugačije postavljena to NIJE greška.
2. NE PIŠE SE crvenkasto-sivo nebo, kako je tvrdila Ksenija Atanasijević već se piše onako kako sam objasnila. Naravno, može i sa crticom, ali samo teoretski, ako je dotično nebo proizvedeno u zaista posebnim, čak laboratorijskim, atmosferskim uslovima.  :)

I TO JE SVE... Nikakva odbrana priče nije u pitanju ili ne znam ni ja šta... Ovo je jednostavno pojašnjenje nekih gramatičkih nedoumica.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 23-02-2019, 14:45:04
Dimnjaci pogona presecali su crvenkasto-sivo obzorje (kombinacije boja pišu se sa crticom).

Vi tvrdite da je moj komentar na ovo zasipanje nečim opštepoznatim što zaista samo totalni nepismenjakovići ne razumeju ? Pa, dragi gospodine, zašto onda niste vi, kao oličenje pismenosti i uzor vašim članovima, istupili prvi i rekli da Ksenijina tvrdnja nije tačna? Ili ste, zapravo, etiketu totalnog nepismenjakovića dodelili Kseniji? Ili možda sebi? Sigurna sam da niste... Ali ste zato kada sam ja to pojasnila, brže-bolje moju gramatičku poduku etiketirali kao BRANJENJE PRIČE!  xrofl ZAMENA TEZA? Naravno, ali sa vaše strane...

Negativna stavka mog prethodnog posta, samo je jedna i ovde ću je ponoviti - Čini mi se, Bobane, da su vam potrebne lekcije iz lepog ponašanja. Ako sam zbog toga etiketirana kao svađalica i spletkaroš, kako mi se učinilo, neka sam. I dalje stojim iza toga...  ;)

Lep pozdrav! ;-)

vidi, mogu ja da budem i gori, a naravno da ćeš da ignorišeš moje viđenje tvojih pokušaja pisanja jer su razotkrivajuće negativna a da podržavaš debiloide kojima zastaje dah...

Plotun novih bljuvotina, Bobane? Ccc... Mojih pokušaja pisanja? Ne znam na šta mislite jer niste dali nijedan komentar na moju priču.

A možete biti gori u čemu? Svojim gramatičkim propustima?  :!:

Vidim da se hostilnost nastavlja, a počeli ste i da mi se obraćate na Ti, tako da stvarno ne znam šta bih vam više rekla...  xtwak

Ova tri reda si pisao tačno 22 minuta... ja kao vrhovni alhemičar ovog foruma mogu to da vidim, kao i IP sa koga postiraš koji je identičan kao neka druga prepiska na drugom mestu.
Dakle, nemoj mene da zamajavaš svojim identitetom i ostalim stvarima. Zapravo, jasno je zašto ja nemam više prijatelja i podržavalaca, ali iskrenost u mom univerzumu nema cenu.

IP se menja i može da se poklopi sa nekim ranijim koji si video negde, zavisno od provajdera i drugih okolnosti.
Šokirana sam tvojim pogubljenim ponašanjem. Izgubio si svaki kompas, prestani da maltretiraš devojku.

Na kraju, zašto je bitno tvoje mišljenje o tome ko se krije iza persone Bauk, čak i da jeste taj na kog misliš? Pristojno komunicira, za razliku od tebe.

Nemaš pojma...