ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

iako već postoje tepisi sa temom domaćih filmova, ipak bih otvorio ajne diskusioni hastal na kom bismo pričali šta smo domaće gledali i kako nam se dopalo.
lijepo je i da se postuju neki analitični tekstovi o yu filmu, ako ih na netu ima.

ARMIN (2007), scenario i režija: Ognjen Sviličić

(Pošto ste vi ođe većinom drugari i nikom nećete reći, evo, premijerno za vas, neko je prekucao kritiku iz REZ magazina za novi film Ognjena Sviličića, koji smo Kripl i ja gledali u Vrnjačkoj Banji.)

"Ibro (Emir Hadžihafisbegović) i njegov sin Armin (Armin Omerović Muhedin) putuju u Zagreb iz njihovog malog mesta u Bosni na audiciju za dečju ulogu u stranom filmu koji se bavi nedavnim ratom. (...) Kada audicija konačno počne, Armina odbijaju jer je prestar. Ibro se ne predaje i nagovara članove filmske ekipe da čuju kako Armin svira harmoniku ["Razvali Halida", kaže Ibro kad Armin pita šta da svira, i Armin razvali Bešlićevu "U meni jesen je"]. Kada se pojavi pred kamerom, Armin iznenada dobija epileptičan napad. Potpuno neočekivano, reditelj filma mu daje drugačiju ponudu..."

Ne, nije to ponuda kakvu su zamislili originalniji i ciničniji čitaoci ovog festivalskog "sinopsisa". Radi se o ponudi koju moram razotkriti, po cenu da nekom pokvarim uživanje u filmu: reditelj, verovatno Nemac (ili možda koproducent Sviličićevog filma), želi da snimi dokumentarni film o Arminovoj epilepsiji, koja je, kako strane filmadžije pretpostavljaju, prouzrokovana ratom. Ibro i Armin odbijaju taj predlog, i vraćaju se kući: nisu dobili uloge, ali su sačuvali ponos.

Sve bi to bilo u redu da ova "topla ljudska priča", svedene dramaturgije, ispričana minimalističkim filmskim i DV sredstvima, ne nosi, u mehu harmonike, istu odliku koju kritikuje, i na taj način poništava poentu koju pokušava da napravi.

Eksploatišući tematiku i simboliku nesumnjive Žrtve koju je Bosna i Hercegovina podnela u ratu, i pakujući sentimentalnu, preteranu, i time lažnu verziju bosanskog jada "za strance", autori Armina dovode sebe u poziciju kinematografije "Trećeg sveta" u kojoj film na prostoru ex Jugoslavije nema potreba da bude. Takođe sebi na vrat stavljaju i probleme filma Trećeg sveta, odavno apostrofirane u filmu Picking on the People Luisa Ospine i eseju "Ka kritičkoj teoriji filma Trećeg sveta" Teshomea H. Gabriela, to jest i ukratko: pakuju patetiku za izvoz, rasprodaju bol i sevdah "klasnom miru" Zapada željnom katarze doživljene kroz tragediju Drugih.

Osim kod političkih, Sviličićevo ostvarenje želi da nametne istu, za kritičare nelagodnu formulu i kod tumačenja njegovih stilskih opredeljenja, i umesto hepi-enda ponudi nam epi-end koji se ne može dovesti u pitanje. Nažalost filma Armin, bolji deo kinematografije u regionu odavno ne izgleda tako rudimentarno, i ovaj privid svesne montaže praznih kadrova, tobožnjeg "siromašnog filma" i trećesvetovske "poetike tišine" nema u sebi ni stava, ni hrabrosti, niti autorske drskosti i iskrenosti da bi ostavio nekog dubljeg traga.

(Sada, sve je to mnogo bolje rekao Željko Luketić u svojoj kritici koja se moe naći na sajtu radija 101.)

ARMIN, Ognjen Sviličić

Pošast političke korektnosti proširila se i tamo gdje je najmanje očekujemo. Ta boljetica suvremenog filma nije rezervirana samo za CEO sastanke hollywoodskih glavešina, nego i za noviju bosansku kinematografiju, koprodukcijsku miljenicu fondova i financijera. Ljubav je obostrana i neskrivena, konzumira se na radost festivala, publike i na ovacije naviknutih filmaša. Lijepo je to suglasje, ta fina usklađenost i razmjena intelektualnih dobara kojom jedna strana možda isplaćuje svoje stare grijehe, a druga načelno nema ništa protiv takve razmjene. Međutim, čak i u izdvojenim sitacijama gdje je sve džaba, osjeti se taj novi samonametnuti motivski arhetip: Bosanac i njegova čista duša, lik moralne ispravnosti i tužne pozadine, lik koji ne griješi, ili ako to učini onda je sam taj čin argumentiran ljudskošću i mitskim duhom. Tužna sudba garnirana humornom jednostavnošću i životne dvojbe koje se rješavaju mirnim uzmakom, ali uz zadržavanje bazičnog individualnog ponosa.

Velike riječi i doista vrijedne humane karakteristike. No, stvar se počinje samoreplicirati, postaje unificirani, razumljivi stereotip. "Armin" Ognjena Sviličića također ga koristi, jer u novijem bosanskom filmu, u što valja ubrojiti i hrvatske produkcije koje se tematski bave bošnjačkim duhom, nema lošeg Bosanca, on nikad nije negativac. Romantična bosanska duša, balkanski sklona samosažalijevanju, ali iskonski dobra i neokaljana zapadnjačkim porocima, slavi svoju dobrotu čak i u obiteljskim odnosima. Nametljiv otac Emir Hadžihafizbegović i vjerojatno od epilepsije bolestan sin Armin Omerović, prema kojemu je film i nazvan, u simptomima ponašanja bili bi ona mračnija strana "Male Miss Amerike". Roditelj koju želju potomka forsira u svoju opsesiju nije baš ugodna stvar, klincima je najčešće neugodno, a trapavi starci uporni su u dokazivanju svijetu kako je baš njihov potomak upravo onaj koji treba uspjeti. Uplitanje bolesti malca još je jedan pomak prema driblanju emocija gledatelja, a spomenuta dobra bosanska duša završni, čvrsti obruč. Zapad, koji je uvjetno negativac u ovoj priči, može samo sjesti i plakati.

Sviličić u svemu većim dijelom zna što radi, ipak, dio mu odlazi tamo gdje možda i nije htio ići. On kao autor vjerojatno i jest iskreno priklonjen klišeju neokaljanog bosanskog duha, no koristi ga baš za ono za što kritizira Zapad. U predugom trajanju i ponekad zaista predugim sekvencama kojima dominira šutnja, "Armin" kao film ne štedi u karikiranju onih koji Bosance iskorištavaju. Tako će malca, koji je otputovao u Zagreb na audiciju za njemački film, na kraju filmaši htjeti ne zato što dobro glumi, pjeva ili svira, nego zato što je Bosanac i zato što njegovu osobnu tragediju žele za svoj, tko zna koji po redu dokumentarac o stradanjima u ratnoj Bosni. Ovo možda i jest naličje jedne istine o populizmu i beskupuloznosti Zapada koji zna da su takvi potresni dokumentarci "in", ali s druge strane, Sviličić se ne libi prikazati svoje Bosance u drugoj vrsti populizma. Dostojanstvo im je mogao sačuvati tako da ih ne stavi u WC u kojemu se Hadžihafizbegović čudi sušilu za ruke, ili u McDonalds u kojemu se ovaj divi "kako je tu sve uređeno i čisto, kao u apoteci". Borba tih klišeja izgleda dosta sračunato, čemu ne koristi ni bezprašinski zagrebački hotel u kojemu ekipa filmaša gostuje, jer, niti Bosanci jedu u prljavim restoranima da im McDonalds bude uzor čistoće, niti su zagrebački hoteli baš tako aseptični i čisti. Istina je negdje na sredini, ali to bi onda Sviličiću pokvarilo film, ili tako razloženoj istini ne bi aplaudirala publika na Berlinaleu.

Na onoj sasvim filmskoj strani, "Armin" je solidno režiran komorni naslov kojemu rejting podižu talentirani glumci. Zanimljiva je i njegova svojevrsna pozicija spin-off filma koji je nastao iz pozadine "Puta lubenica", naslova u kojemu je Armin Omerović debitirao, a kojemu je Sviličić bio scenarist. No, nažalost, od milja zvani "doktor za scenarije", koji je spašavao Tomislava Radića i Branka Schmidta, sam je pokleknuo pred eksploatacijom onoga što izrijekom ne voli. Što očito potpada pod onu kako doktori, koliko god dobri bili, često zaborave liječiti - sebe.

Željko Luketić

Naravno, kad bih ja, bez obaveze prema javnoj reči, napisao šta mislim o Arminu, kritika bi postala daleko povoljnija po film.

Prvo, ima sjajna scena u kojoj se mali Armin, već svestan da nije dobio ulogu u filmu, ostavivši oca u kafani, vraća u svoju sobu. U liftu, koji se često pojavljuje, onako, kadriran najobičnije moguće, i uvek sa putnicima koji ćute, kao lajt-motiv i simbol da život ide gore-dole, i da ljudi ne razgovaraju jedni s drugima, dakle, Armin u liftu sreće atraktivnu plavušu, Njemicu, valjda asistentkinju reditelja, u svakom slučaju, jednu od ključnih osoba za biranje uloge. Ona je – pijana. Šminka joj je razmazana. Gleda Armin u nju, gleda ona u Armina. Izađu iz lifta, a Njemica... Posrne. (Simbolika je jasna – Njemica je moralno posrnula, jer je pijančila u nepoznatom gradu i ko zna s kim se privatavala.) Armin je prihvati i otključa joj vrata. Ona gleda mlađanog, maloletnog Armina, i taman smo Kripl i ja ustali u bioskopskim sedištima zamislivši porno rasplet filma... Šipak. Samo ga pomazi po obrazu.

Da je porno rasplet bio realna opcija vidi se u sledećem kadru, u kom Armin leže u svoj krevet, ukrade cigaretu iz očeve torbe, i zadovoljno je zapali. Što kaže naš narod, najbolja je posle seksa. E, cela ova opisana scena je sjajna zato što kontrastira nevinog Armina i dobrano zabludelu Njemicu, tj. ostvaruje poentu filma u sukobu pokvarenog Zapada i čiste, naivne Bosne, i tanano nam sugeriše da je upravo ovde prelomna tačka Arminovog coming-of-agea, njegovog odrastanja u zabrucalog muškarčića.  

Drugo ludilo je čist bosanski Džarmuš. Arminov otac pokušava da jednoga Nemca filmadžiju kupi da Armin glumi u filmu, da ima protekciju, je l, i to na klasično balkanski način, veoma popularan u mom selu: da odvede Nemca na pivo i tamo se s njim sprijatelji, časti ga, a kad se kleti Švabo ne dosjeti – udri po protekciji, hvali svoga sina.
I sad, otac i Švabo pričaju. Otac pokazuje slike iz novčanika, veli: moja familija, a Nemac nešto u stilu: da, da, imo sam i ja porodicu. Koje je to sranje. Ostavila me kurva i odvela decu. A Arminov će babo: ,,Pa ja, jest, porodica je najvažnija u životu". Pure Džarmuš gold. Onako, situacija koju treba što više eksploatisati u jugo-filmu. Pokazuje mere nesporazuma između, say, naših filmadžija i svecke kinematografije.

I treća sjajna, a već apostrofirana scena, jeste ta čuvena emocionalna histerija, takoreći kulminacija, koja se dogodi kad Armin najzad zasvira harmoniku. Mislim, ta pojava Bešlićeve pesme iznebuha, odjedared Halidijada usred filma, pa još njih dvojica pevaju, otac i sin, onako, zaneseno, kao, više ih ni ne zanima ni film, ni njihov jad, ni što su jedva skrpili pare da odu u Zagreb na audiciju, ni što su ih odbili, već su totalno u sevdahu, u Halidu, u njima jesen je, i oni pevaju, kad – jedna dirka ne svira. Propuh, što kažu armonikaši. U toj sceni se vidi kako na Balkanu, Ubosni, nikog stvarno ne interesuju te Zapadne zajebancije, slava, uspeh, džet-set, nego, brale, kad zapjevaš Halida – jebo i Nemce i kinematografiju. Bešlić je naš, naša duša, naša muka, naša umetnost. To je ono što nam treba. Kupite nam, Nemci, armonike bez propuha, i jebte filmove. Halid – to smo svi mi.

I zato što uočava tu činjenicu, Armin je mnogo vredniji film no što ovi kritičari u svom seciranju hoće da vide.

Mislim da bi taj film loše djelovao na moje zdravlje.

Quote from: "Zika Kisobranac"Ne, nije to ponuda kakvu su zamislili originalniji i ciničniji čitaoci ovog festivalskog "sinopsisa".

damn!  :cry:  :x  :x

moram reći da je ovo treće, žikino, čitanje KARMINA daleko najpronicljivije; luketić je dobar, čak šta više - jedino je prekucavanje one boze iz REZA malko izlišno, budući da je očito prepisano od luketića.

PARTIZANSKA ESKADRILA
režija: Hajrudin Krvavac
scenario: Đorđe Lebović, MIljenko Smoje

review by Crippled Avenger

Podsetio sam se PARTIZANSKE ESKADRILE Hajrudina Krvavca, kojom se u suštini zaključuje opus našeg najortodoksnijeg akcionog reditelja, Ako bi se za Žiku Mitrovića moglo reći da je bio Don Siegel jugoslovenskog filma, za Hajrudina Krvavca bi se moglo reći da je bio Brian G. Hutton.

Krvavčev striktno akcioni rollercoaster pristup WW2 filmu u PARTIZANSKOJ ESKADRILI ulazi u arhaičnost i krizu. S jedne strane, sam Krvavac se reciklira u filmu pošto pravi pastiš svojih motiva - running against the clock diverzije iz MOSTA, napada na protivničke aerodrome iz DIVERZANATA, rad ilegale iz VALTERA. U ovoj fazi svoje karijere, Krvavac nije uspeo da taj pastiš učini iole koherentnim, i zato je PARTIZANSKA ESKADRILA pre svega epizodičan film koji slabo drži pažnju u svom nimalo nežnom trajanju. VHS rip koji sam ja gledao traje 114 minuta, a vidno nedostaju određeni delovi, dok IMDB navodi da jugoslovenski cut filma trahje 130 minuta dok je za izvoz napravljena kraća verzija.

Kad je reč o svetskim okvirima, PARTIZANSKA ESKADRILA je već bila žestoko zastareo film. Naime, izašla je 1979. godine, deset godina posle svog internacionalnog pandana BATTLE OF BRITAIN Guy Hamiltona, a nije izgledala ništa naprednije od njega. Krvavčev rukopis je u ovom trenutku i formalno već bio prevaziđen.

Ako tome dodamo da su specijalni efekti rađeni u Čehoslovačkoj, u Barandovu, pošto su oni imali razvijeniju tradiciju fantastike na filmu nego mi, slobodno se može reći da jugoslovenska kinematografije već u tom trenutku nije bila spremna za delo ovakvog zamaha, i da je bila prilagođena za neku drugu poetiku.

Kao i u svakom filmu velikog autora, i u PARTIZANSKOJ ESKADRILI možemo naći zanimljive stvari. Recimo, kada vodeničareva unuka kreće u partizane, deda je ne upozorava na metke, Nemce i sl. - samo joj kaže, "Čuvaj obraz". Priceless.

Ili, recimo, dog fight kada Nemci jure Smokija u klisuri, on navuče Nemca da se ukuca u stenu kao Will Smith vanzemaljca u INDEPENDENCE DAYu. To je jedan od lepih standarda WW2 filmova o avionima.

Zatim, imamo barem tri situacije u kojima pilotov partner biva ranjen ili ubijen, i tu su evidentno Krvavac, Lebović i Smoje malo preterali i ponavljaju se.

A opet imamo i saharinski slow motion u kome Radoš Bajić i Suada Avdić trče jedno prema drugom. Suadu u partizanskoj uniformi, pokosi rafal iz nemačkog aviona, i ona u tom trenutu nastavlja da trči prema radošu ali ovog puta u seoskoj nošnji. Ovde je hajrudin napravio jedno žestoko stilsko gaženje, koje je posle spoofovano milijardu puta u američkom filmu, međutim, lepo je podsetiti se na vreme kada su reditelji na ovim prostorima actually pokušavali da vladaju stilom.

što se podele tiče, imamo nekoliko klasičnih postavki - Smokija & Batu, koji međutim nastupaju odvojeno i nisu tandem u borbi; zatim Faruka Begolija i Bekima Fehmiua koji neizbežno jesu tandem; zatim Radoša Bajića u fazi dok je bio mlad, lep i visok momak; Zlatu Petković kao partizansku radistkinju koja ima simpatije za Bekima i nastavlja svoje wet dream oblikovanje revolucije čiji je osnov u POVRATKU OTPISANIH.

Freaky Nazi pilota igra Radko Polič, u prvoj od svojih brojnih Nazi uloga. Ipak, Polič ga ne karikira previše i u ovom filmu ponajmanje ima Krvavčevih tradicionalnih masakriranja Nemaca kojima je inače bio sklon i po čemu je jako sličan Brianu G. Huttonu (setimo se WHERE EAGLES DARE).

Kad je reč o istorijskoj utemeljenosti, PARTIZANSKA ESKADRILA je apsolutno neautentična i nema nikakve veze sa stvarnim razvojem RV i PVO. kad je reč o tehničkoj preciznosti, film je takođe potpuno netačan. za razliku od Guy hamiltona čiji BATTLE OF BRITAIN stremi tehničkoj autentičnosti, Krvavac nije imao podršku dovoljno ambicioznih producenata ne bi li iznajmio španske Me-109 i sl. tako da se u PARTIZANSKOJ ESKADRILI leti na svemu i svačemu.

Pozicija PARTIZANSKE ESKADRILE u istoriji WW2 letačkog filma vrlo je zaniljiva pošto se Krvavac nije tačno odlučio da li je ovo lovački film tipa BATTLE OF BRITAIN gde se sve bazira na dogfightovima i bombarderskog filma tipa DAM BUSTERS koji je više guys on a mission tip filma. Krvavac meša ove tipove filma i mislim dato nije dobro pošto lišava svoje junake jasnih taktičkih ciljeva usled čega je i publici teško da prati.

Kada se sve sumira, PARTIZANSKA ESKADRILA je u hardverskom smislu bitan film u istoriji naših WW2 akcijaša. Iako anahron i smušen, ovo je film velikog reditelja koji u sebi donosi egzotičnost i ekskluzivnost letačkog filma u kinematografiji u kojoj 30 godine posle ovoga ne umeju da snime dvoje ljudi kako razgovaraju. Za sećanje su svakako scene napada dvokrilca na voz i krađa aviona sa aerodroma koju izvode Žare i Dalibor (Ljubiša Samardžić i Radoš Bajić). sasvim dovoljno kad se podvuče crta.

* * / * * * *

Iskoristio sam reprizu remek-dela Žike Mitrovića НОЖ da se malo podsetim ovog velikog filma i da ga privolim na kasetu.

Svaki put kada gledam ovaj film, otkrijem nešto novo i još se snažnije ubedim u ogroman značaj ovog pojedinačnog ostvarenja za našu kinematografiju.

NOŽ je u postavci klasičan whodunit. Izašao je 1967. godine, i zanimljivo je da izuzev whodunit elementa nema nikakvih drugih žanrovskih zahvata a nešto suspense scena na samom licu mesta u tri-četiri navrata apsolutno spadaju u asortiman whodunita.

Mitrović ne pokušava da iskorači van tog koncepta, ali ga na neke druge načine prilagođava sebi i Srbiji.

Pre svega, iako je film čist whodunit, sa blagom stilizacijom, pre svega izraženom u likovima policajaca i vrlo čistog urbanog miljea, Mitrović u najboljoj tradiciji žanra koristi ubistvo kao primer pucanja jednog socijalnog čira iz koga se izlivaju brojne frustracije društva.

U prikazu tih stvari, Mitrović je jako hrabar i subverzivan. Hrabrost se vidi u rešenju sa home moviejem u kome imamo razvratne žurke popularnog pevača, na kojima se vidi promiskuitet, pa čak i striptiz koji izvode pratilje rukovodilaca. Ovaj Mitrovićev home movie u kontekstu 1967. spada u red edgy rešenja na svetskom nivou.

Subverzija je evidentna na nivou vrlo provokativnog detalja kada direktor diskografske kuće odlazi na razgovor kod inspektora i kaže im da je čuo kako su oni otkrili mračnu stranu nekada besprekorne zvezde. Oni ga upitaju otkud on zna za to, a direktor im kaže sda je nekada radio za policiju, da ima i dalje svoje kontakte tamo gore. Kada ga inspektori optuže da je on sve vreme znao za pevačevo ponašanje a da je u koječemu i sam učestvovao, direktor kaže da je on o svemu obaveštavao one gore ali da je društvo iz nekog razlog imalo interes da pevaču to oprosti, ali da će sada možda morati i da se distancira.

U ovoj razmeni, Mitrović vrlo hrabro prikazuje jasnu spregu Službe državne bezbednosti sa srpskim show businessom, prikazuje svet u kome se ljudi šalju iz policije u druge sfere sistema kako bi potkazivali, i kako Služba za svoje interese rado toleriše nemoral.

NOŽ je vešto scenaristički postavljen. Mitrović postavlja seriju osumnjičenih, a susopense gradi time što inspektori jako puno energije troše na osumnjičene koji imaju eksplicitan motiv i neobično se ponašaju, ali je publici jasno da oni nisu ubice. Sam ubica je logično postavljen, ne može se reći da se baš lako pogodi ko je, ali će lutanja inspektora biti dovoljan generator suspensa i za one koji odmah provale.

Zanimljiv je efektan spoj inspektorske oštroumnosti i forenzičara koji često bivaju zanemareni u whodunitu. U ovom konkretnom slučaju oni imaju značajan uticaj na rasplet slučaja.

Ono što je najvažnije u filmu NOŽ a što naši autori posle Mitrovića retko postižu jeste da je Beograd sa jednim ovakvim krimi-zapletom deluje uverljivo. Nažalost, Beograd 1967. je jedno građanski emancipovano mesto za život za razliku od današnjeg i postoje neke institucije poput policije i zakona koje imaju veći autoritet nego danas, pa sama ta izvesnost funkcionisanja sistema daje žanru određenu uverljivost.

Mitrovićeva egzekucija teksta je energična. NOŽ je policijski procedural, nije akcioni film, ali Mitrović mu daje odličan tempo i rado oslobađa kameru kada to situacija zahteva.

U svakom slučaju, NOŽ spada među retka remek-dela našeg filma. Ukoliko ga neko ima u nekom digitalnom obliku, rado bih se dokopao kopije.

* * * * / * * * *

Rerunovi na Pinku su poslužili kao podsetnik na još jedan klasik Žike Mitrovića - UBISTVO NA SVIREP I PODMUKAO NAČIN I IZ NISKIH POBUDA, krimić iz 1970. u kome Mitrović nastavlja svoju estetiku srpskog krimića.

Anatomija ovog filma je potpuno drugačija od NOŽA i moglo bi se reći da je reč o nešto slabijem filmu od ovog spotless remek-dela, međutim ipak ovaj film nije ništa manje zanimljiv.

Pre svega, ovi filmovi se anatomski razlikuju po tome što je NOŽ crno-beli a UBISTVO NA SVIREP I PODMUKAO NAČIN I IZ NISKIH POBUDA u boji, što naravno potpuno menja pristup filmu i ubacuje ga neposredno u arenu sa savremenim filmovima tog tipa, za razliku od blage arhaiziranosti fakture u NOŽU.

U tom kontekstu, a imajući u vidu raspadnute kopije sa kojiih se naši filmovi telekiniraju i puštaju, reč je o filmu koji jako malo zaostaje za tadašnjim kinematografskim tokovima. UBISTVO... jeste nešto iza tadašnjeg Holivuda, ali je sasvim u ravni francuskog policijskog filma.

U formalnom smislu, ponovo je reč o zanimljivom scenariju u kome se kombinuju prospektivni i retrospektivni pristupi pripovedanju s tim što pored direktnih svedočenja koja se aktiviraju kao fleš-bekovi postoje i vrlo uspeli i sugestivni fleš-bekovi proistekli iz gestova i situacija koji spajaju dve radnje kao deja vu.

Milje u kome se film dešava je takođe zanimljiv. Žika odustaje od policajaca kao glavnih protagonista i u centar pažnje smešta novinara koji paralelno sa policijom istražuje ubistvo poznatog beogradskog ginekologa (čemu će se kao temi kasnije vratiti Miki Stamenković, Žikin redovni pomoćnik režije, u NEKOJ DRUGOJ ŽENI). Film se, takođe, ne bavi toliko samom whodunit misterijom, koliko koristi kriminalističku priču da bi se preorijentisao na liniju francuskog političkog filma u kome se matrice žanrovskog filma, poput melodrame ili krimića koriste kao podsticaj za polemičku dramu.

Slično je i u UBISTVU... gde se priča o ubistvu amoralnog i razvratnog, i najverovatnije biseksualnog ginekologa (vrlo zanimljiv prikaz gej miljea, vrlo homomaskulin što je redak pristup) koristi kao ulaz u svet kontrolisanih medija, trome policije, sudstva svedenog na nivo cirkusa, ilegalnih abortusa, podzemnog kockanja, samačkog života i svingeraja, kao i prvih oportunih pokušaja kapitalističke organizacije.

Recimo, jedan od motiva je unovčavanje polise za životno osiguranje, što sugeriše o uređenosti društva. Danas je takav motiv u našem filmu gotovo nezamisliv.

Zanimljivo je koliko Žika Mitrović, oduvek etiketiran kao režimski reditelj, zapravo vrlo zdravo kritikuje titoističke institucije i to na najzdraviji način, iz drugog plana, kroz žanrovski film.

Sinoć sam ritualno pogledao BALKANSKA PRAVILA u pokušaju da konačno shvatim o čemu se u tom filmu zapravo radi.

To je umetnički čin za koji se zagrevam već godinama i konačno sam ga obavio.

Gledajući vrlo fokusirano i sa solidnim poznavanjem istorije i rada naših bezbednosnih službi, uspeo sam da dokučim o čemu ovaj film zapravo govori. Naravno, investirana koncentracija je nešto što apsolutno prevazilazi fokus koji čovek treba da ima gledajući film, kao što i moje predznanje prevazilazi ono koje prosečan srpski a još manje strani gledalac može da ima.

Ukratko, postigao sam nemoguće.

Međutim, postigavši nemoguće, shvatio sam još da su BALKANSKA PRAVILA jedan iz korpusa najbitnijih filmova za razumevanje celokupne srpske nesreće. Naime, u opvom filmu, koji bi se ukratko mogao definisati kao neo-barokni (neo u kontekstu talasa francuskog filma koji su predvodili Beineix, Besson i Carax) psihodelični udbaški kič, Bajić pokušava da uđe u samu srž deluzije šta su Milošević i njegovi saigrači, neizlečivo fascinirani fetišizacijom službi bezbednosti zapravo mislili o sebi.

Oni su sebe, a o tome ovaj film neposredno svedoči, doživljavali kao neku vrstu prljavog temelja Srpstva koji će svojim mahinacijama, ubijanjem i opštim kriminalom s jedne strane i pomaganjem Crkve, nadri-konzervativizmom i nacionalizmom s druge strane učiniti da se srpskom narodu više ne dese tragedije iz prošlosti.

Taj hipepatetični krcunovski fetiš prljanja ruku radi svetle sudbine naroda snažno postoji u ovom bizarnom filmu.

Uostalom sam Krcun je u ovom filmu fetišizovan kroz pojavu Bate Živojinovića koji ga igra kao junaka većeg od života.

Rečju, BALKANSKA PRAVILA su pokušaj mistifikacije i kanonizacije Službe državne bezbednosti i objašnjavanja zašto je ona temelj našeg društva.

Ono što je naročito zanimljivo jeste taj artistički pristup fetišizaciji Službe koji u stranom filmu snimljenom u slične svrhe, zapravo ne postoji. Dok se strani film koji pokušava da podseti na nesumnjivi značaj službi bezbednosti u opstanku jednog društva snima u stilskim okvirima šund-kinematografije, u najboljem smislu te reči, BALKANSKA PRAVILA su osmišljena kao freska, kao delo koje će svoje svedočanstvo uobličiti u jednu trajnu umetničku vrednost.

Finansijeri filma, među kojima je nesumnjivo i Služba državne bezbednosti, su, po ko zna koji put odigrali na pogrešnu kartu, odabravši pogrešnog reditelja i scenaristu i naročito glumca, a tu mislim na Branislava Lečića, pokazavši da nisu sposbni da snime ni film o sebi a kamoli da brinu o bezbednosti zemlje i srpskim interesima.

Iako sam još pre nekog vremena pogledao BALADU O SVIREPOM Radivoja Lole Đukića, courtesy of Pliss, nešto duže sam razmišljao kako prići ovom filmu.

Gledao sam ga kao klinac na televiziji, i nisam ga upamtio kao nešto neverovatno i inspirativno, najpre zato što je tada ponuda koja je uspevala da se nametne bila negde potpuno sihrona sa onim što je ozbiljan strani filnm.

Naravno, već negde od kraja šezdesetih se Holivud odvojio od ostatka sveta, i ne možemo govoriti o nekakvoj ravnopravnosti, međutim mali jugoslovenski film je nekada bio apsolutno u ravni malog američkog filma.

Prvi utisak koji imam kada gledam BALADU O SVIREPOM je potresna istina da ovakav film danas praktično ne možemo da snimimo u Srbiji. Umesto da su stvari napredovale, ovakav film je nezamisliv u našoj kinematografiji. To jest, tehnički gledano, možda bi i mogao da bude snimljen, to jest sigurno bi mogao, ali prvo niko ne bi uložio dovoljno novca koliko je potrebno da se sagradi scenografija kuće glavnog junaka, niti da se ode na zavejanu planinu da se snima, a da je to priča ovog tipa & pretenzije.

Drugo, a to je još važnije, u Srbiji ne postoje mentalni kapaciteti da se uradi ovako ozbiljan film. Godine uništavanja i drobljenja svesti su dovele do toga, da autori više ne mogu da razmišljaju u kategorijama koje bi konkoktovale ovakav projekat, ne bi imali dovoljno ozbiljne hglumce za takav zadatak, ne bi imali publiku koja bi iscrpljene autore ponovo napunila energijom kroz neku reakciju.

Prosto, u Srbiji je nemoguće snimiti ozbiljan film.

U tom kontekstu BALADA O SVIREPOM, ukrštanje bergmanovske poetike sa NOBom i spojem surovosti i teatralnosti planinskog života, deluje kao neko neviđeno dostignuće neke superiorne civilizacije na čijim ostacima mi živimo, i ne možemo da je dostignemo (u taj pesmistični skup ljudi koji bazaju po tim ruševinama nesumnjivo ubrajam i sebe).

Dakle, ako apstrahujemo tu all-aropund superiornost i izdignutost filma, reč je o efektnom, svednom, vrlo solidnom filmu svete, sa pojednostavljenim psihološkim prilazom, ali dovoljno antičkih dramskih mehanizama da se provede 80 uzbudljivih minuta.

Lola Đukić nije veliki stilista, međutim, vrlo pismeno je ispričao ovu priču, kroz nenametljiv rediteljski postupak u kome surova priroda, zanimljiva scenografija i i uzbudljivi ljudi dominiraju nad izborom planova i rezova.

U svakom slučaju BALADA O SVIREPOM je jedan solidan, ozbiljan film, smatran potpuno autsajderskim u svoje vreme, koji je za naše vreme potpuno nedostižan.

* * * / * * * *

Posla radi sam se podsetio OKUPACIJE U 26 SLIKA Lordana Zafranovića, i slično BALADI O SVIREPOM, reč je o filmu iz jedne ozbiljne kinematografije.

S jedne strane, ovaj film označava vrhunac Lordanove uspešne formule za kojom je dosta dugo tragao. Njegov uspon u suštini kreće kada je provalo da treba da napravi svoj teme iz revolucionarne prošlosti sa naglašenim erotizmom i malo katoličke simbolike. Od tog časa kreće njegov zlatni period na koji se dosta dugo čekalo.

Lordan je u Pragu važio za najtalantovanijeg iz jugoslovenske studentske kolonije, navodno je bio toliko cenjen na FAMU da nikada nije naučio češki već su profsori učili srpski da bi komunicirali sa njim. Međutim, trebalo je da snimi jekoliko filmova dok nije došao do svog kanona.

Prema OKUPACIJI imam dosta rezervi, međutim, ono što se mora istaći na početku to je da je taj film takođe produkt jedne ozbiljne kinematografije, koja je bila sposobna da radi ozbiljan rip-off ozbiljnog evropskog art-house filma. U konkretnom slučaju OKUPACIJE, Lordan je najviše ripovao Viscontija, a zatim i Fellinija, i da tog rip-off Fellinija nije bilo, film bi bio znatno bolji.

U svim scenama lišenim fellinijevske mediteranske histerije, Zafranović vešto gradi atmosferu jednog sveta koji truli i koji suštinski ne ume da odgovori na dileme koje se pred njega postavljaju u političkom smislu.

Još je zanimljivije kako jedan tako anesteziran plot ipak uspeva da izgura do kraja u kome se sve relativno zaokružuje.

Dubrovačke lokacije su takođe potpuno neverovatne i povećavaju ocenu filma.

Međutim, ključni adut filma, jeste zaista ingeniozna scena ustaškog masakra u autobusu. Reč je o jednoj od most menacing scena u istoriji naše kinematografije, iz koje bi i naši moderni reditelji mogli svašta da nauče. Koliko god da je gore u njoj tehnološki slabo realizovan, toliko su atmosfera i sama priroda nasilja i dan-danas sveži. Lordan zaista vešto kadrira tu scenu, spajajući karaktrene nijanse sa postupcima prilikom maskara, tako da nasilje prositiče iz lika, a sve je rađeno sa minilamnim brojem rezova što ceo set-piece čini realističnijim i bolnijim.

Ova scena je dovoljan razlog da OKUPACIJA bude obavezan deo kolekcije svakog ljubitelja filmskog nasilja.

Kada se uzmu u obzir mesto i vreme nastanka filma, i malo mu oproste fellinijevski freakshow izleti (koji su doduše verovatno bili i razlog zašto je u jednom momntu OKUPACIJA bila najgledaniji film u istoriji SFRJ) ocena izađe na

* * * / * * * *

Pogledao sam KLOPKU Srdana Golubovića i moram priznati da sam otišao da ga gledam sa žarkom željom da mi se iole dopadne.

Naime, čini mi se da je KLOPKA film koji je na neki poseban način odabran da bude ovogodišnji DOBAR SRPSKI FILM, kao što su prošle godine bili SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO. Oni su strateški bili odabrani da budu javno plasirani kao razlog zašto treba da o(p)stane ovo stanje i kao biva kako sve nije izgubljeno i mrtvo.

Ove sezone je to Srdanov sophomore film, koji u sebe, još dodatno ima utkanu sterilnost Srdanovog lika & dela, gde je on praktično nezameren ni sa kim, relativno filmski pismen, ozbiljan i ambiciozan momak, čiji (naravno, ne preteran) uspeh, strateški svima odgovara.

E sad, nažalost, film ne isporučuje čak ni za mediokritetske potrebe ove lakirovke, započete mesecima pre filma, plasirane kako sa strane Tucka, tako i sa brojnih "internih" projekcija sa kojih su stizali samo znaci zadovoljstva i egzaltacije iako niko "relevantan" ili bar "zajeban" nije bio pripušten u montažu, zatim sa pripovestima iz Berlina koje su u našim medijima iracionalno napumpane. Za vreme berlinskog festivala apsolutno nije bilo relevantnih kritika koje su na bilo koji način izražavale egzaltaciju povodom filma. Film je možda solidno prošao u okvirima svog programa ali prosto morate se staviti u kontekst i programa i publike koja ga je gledala. To je ipak sporedni program na kome se ceo dan prikazuju neki sporedni filmovi. Uostalom o dometu ovog filma najbolje govori neka zvaničnica berlinskog festivala koja je sad gost FESTa i koja je rekla kako filmovi poput KLOPKE pokazuju da će se iz Srbije "možda nekad", kao u The Cure pesmi MAYBE SOMEDAY, naći neki film i u zvaničnom programu.

Dakle, nemojmo se zajebavati. KLOPKA je sranje, za koje smo mi primorani da poverujemo kako je second coming, iako to nije čak i za srpske okvire. I SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO su ma koliko užasni znatno zanimljiviji i bolji filmovi.

Dakle, nisam čitao roman ali verujem da nije filmičan. Ne znam zašto je uopšte ovaj roman i ekranizovan, osim iz koristoljublja spram pisca, budući da ne nudi ama baš ništa originalno, što se ne bi moglo potpisati i scenaristinim imenom.

Kako znam da nije filmičan? Pa, možda po tome što scenario nije filmičan. Naravno, Srđan Koljević jeste moj arhinemezis, i to možda umanjuje kredibilitet mog komentara, ali ovim scenarijem je ponovo pokazao da nema talenta. A opet s druge strane, to smo znali i pre, i ne može se naprasno postati talentovan. Doduše, ovaj scenario je pisao sa svojom suprugom Melinom, koja je zanimljiva žena, pa sam pomislio da će ona blagotvorno delovati na Srđana ali nije.

E sad, zašto uopšte uzeti Srđana? Na osnovu kog Koljevićevog teksta je Srdan uopšte mogao pomisliti da ovaj upropastitelj srpskog filma ume da piše? na osnovu KAŽI ZAŠTO ME OSTAVI, SIVOG KAMIONA CRVENE BOJE ili pak adaptacije Valjarevića u NORMALNIM LJUDIMA? Golubović jeste doduše u svom debiju overio Đorđa Milosavljevića, Koljevića koji operiše sa tzv. "žanrovske" strane i u tom smislu uništava naš film, dok je Kolčjević pak više ruski tip pisca, dakle on je i pripovedač i prorok i istoričar, i filozof, ako treba.

Pored toga, sada je Koljević go-to guy pošto su ga Nemci zavoleli tako da je on sad prčkao i po scenariju Stefana Arsenijevića. Ukoliko hoćeš fondacijski keš, Kolja je srpski Paul Haggis.

Well, Kolja took us for a ride. Prvo, u ovom filmu uopšte ne znamo u kom pravcu oni hoće da nas vode. Naime, šta je tema filma? Bolest deteta? Problem kako naći 26 000 evra za operaciju? Da li ubiti čoveka kako bi spasao dete? To što mu nisi platili kad je ubio čoveka? To što će mu pomoći žena ubijenog čoveka? To su sve teme ovog filma. Na sreću dete na kraju preživi, ali film nažalost umire u teškim mukama, i čini mi se da je 26 000 trebalo dati dobrom scnaristi.

Sve ove teme koje sam naveo, one su DAKLE, sve odreda zastupljene u filmu. O da. Mi prvo polazimo iz situacije kada je dete zdravo. Pa pratimo razvoj bolesti. Pa gledamo kako traže pare na raznim (mada ne i svim) mestima. Pa gledamo dilemu. Mi pola filma čekamo ubistvo. E onda se ubistvo desi. E onda lik ima malo sam svoje dileme. Pa ga onda zajebu za keš. Pa se onda žrtvina žena (koju smo u najboljoj tradicije dekadentnog Siniše Pavića već upoznali kao ljupku komšinicu) ponudi da pomogne. Pa onda on nađe naručioce. Pa onda tako sve po redu.

U svakom slučaju, film smatra da treba da obuhvati SVE ove teme. E sad, okej, to je možda dobar skorsezijanski pristup, ali ne. Najveći broj scena spadaju u Srdanovu "Zašto ćutiš?" dramaturgiju. dakle sve su ove teme na stolu, ali junaci pretežno ćute i puše i pričaju o tako nekim nesaznatljivim stvarima iz arsenala gde si bio, šta si radio, zašto ćutiš. A onda važne plotpoint izbambusaju u montažnoj sekvenci, pa se vratimo u ćutanje. Glogman is in the house and he fuckin' rules the screen.

E sad, naravno Koljević je kao Radiohead. Taman misliš ne može da te iznenadi. Kao, sve smo videli, sve smo čuli. Ali onda ti on naiđe iz potpuno neočekivanog ugla i zada opak aperkat. Glogovac izgovara replike tipa, "Ja sam nikakav otac, ja ne mogu da pomognem svom detetu..." pa onda sve te soc-replike, Mladen Nelević igra građevinskog radnika u gunju koji se raspituje o privatizaciji, Natašu Ninković cimaju ohola bogata deca u školi, lekar i Glogovac kao jadni predstavnici srednje klase voze "reno 4", kao na tom nivou se bonduju, ...

Kao us against them. Inače, potpuno licemeran pristup temi, ako uzmemo da film radi hip reditelj reklama za banke i ostale vidove otimanja para od naroda i sin jedne od najuglednijih srpskih porodica sa velikim kontaktima i vezama. Sad oni nas uče, kako je teško biti srednja klasa.

Dakle, film je besramno loše napisan. zatim je besramno sporo glumljen, sa nepodnošljivom teskobom filmske glume koju isporučuju Glogovac i Nataša Ninković. Dete je BTW antipatično do koske i potpuno j pogrešan izbor. Glogman i Nataša su uzeli ova materijal i odlučili da razgibaju svoje glumačke mišiće. Sagoreli su u ovim ulogama.

Svakako najkkretenskija scena između njih dvoje je scena kada joj Glogovc ispriča šta se sve desilo. Mi smo to već videli, naravno. Ali ona ne zna. E sad, u američkom filmu ta scena se radi tako što on počne, a mi onda odemu u eksterijer, snimimo ih kroz prozor, vidime neku karakterističnu reakciju junaka na bolnu istinu i zatim se vratimo, u elipsi, kada je sve gotovo. Ne kod Srdana. on zna bolje od američkih reditelja. On će prikazati jednu scenu koju nikada ne vidimo. On će prevazići formu. Glogman sve ispriča, Glogman deliveruje. Nataša Ninković na to reaguje pateći u krupnom planu, Dreyere pojedi svoja muda, i forma je prevaziđena. Ali, Srdane, druže, te scene se u američkom filmu ne vide ne zato što oni nešto kriju od nas, nego zato što su nepotrebne.

Ili epizoda, Glogmanu dokurči i on lomi stvari po kući. Naravno, šta bi drugo. kad je frka dobijaš poriv da bacaš nameštaj po kući, šta bi drugo. Glogman čak i pusti suzu, onu mušku najtežu. A u paralelnoj montaži, mali potpuno ničim izazvano pobegne iz bolnice. Dođe kući. Glogman popriča sa malim, izhendluje celu stvar. Glogman je in control kad treba. Ujutru dolazi Nataša Ninković iz fazona "Jel mali tu?'" Tu je mali. Vrate ga u bolnicu. Zašto je mali begao iz bolnice? Ne znamo. Šta će nam ta scena? Da bi mali odradio rutinu, "Sve je to zbog mene..." Hm. Kolja, skoncentriši se.

Miki manojlović nudi ubistvo Glogmanu u hotelu "Moskva". hilarious dijalozi. Miki između ostalog kaže, 2računam na vašu diskreciju i u slučaju da odbijete ponudu." Tipa, "molim vas, ako ne budete ubili za mne, nadam se da nikom nećete pričati." jeste, to baš tako može.

I uopšte, otkud ta varijanta da se za ozbiljan hit bira čovek koji nije specijalista. Okej, Miki je skorman čovek, grebe sa dna. kapiram. Ali ipak, teško će high class krimosa ubiti neki civil. Miki valjda računa da je Glogman zapamtio kako se hendluje "tetka" kad je učio u vojsci. Očekivao sam repliku da će Glog izgooriti, "Ovo je CZ-57, 7,62 milimtara, najmoćniji pištolj proizveden kod nas. sada se sigurno pitaš koliko sam metaka ispalio pošto čitavih devet staje u šaržer (plus jedan u cev). Koliko sam iskoristio kad sam ubio tvog poslovnog partnera i koliko sam sada ispalio osam ili devet metaka. ja ni sam ne znam. malo sam se zabrojao u ovoj gužvi. Misliš li da imaš sreće'?"

Srdanova režija je daleko ispod očekivanja. Na B92, Gavrilo priča gluposti, to što on piše uopšte ne postoji u filmu. Kakav crni Tony Scott, kakvi crni vešti dramaturški trikovi, kakva najava mračnog trilera, flm je rađen kao bosanski Hallmark, vrlo svedeno, vidi se šta rade, vidi se ko priča. u jednom momentu sam se prenuo i rekao drugu, "Ej, u ovoj sceni Srdan režira... " Drug me umiri, "Nije, nego stavili kameru u kola..."

Film je urađen pismeno, u tom smislu da nije urađen usmeno, ali tu o nekom reditljskom pregnuću ne možemo da pričamo. Uopšte, nema tu žanra nikakvog. Ovaj film nema žanrovske elemente. ovo je srpski pseudo-realizam, sa ubistvom, scenom u policiji, praćenjem i tim nekim stvarima, ali to nije žanr. Ovaj film ne pokušava da manipuliše našim emocijama na tom nivou. Ovaj film pokušava da ispriča jednu realističku priču, mada e zna tačno koju, i u stvari nam je nepriča već pušta Glogu i Nataši da se izživljavaju, a Srdan i Koljević su možda imali neku deluziju da ćemo sad svi da se usremo od sreće što ima scena praćenja kolima.

U svakom slučaju KLOPKA je jako slab, i što je još važnije naporan film, koji ne dobacuje do evropskog standarda o kome se priča.

Juče sam pogledao KAKO POSTATI HEROJ Mladena Matičevića.

Ovaj film je uglavnom sniman u vreme dok smo Mladen i ja još govorili tako da sam poprilično upoznat sa događajima koji su u filmu prilično verno prikazani, i to mi je naravno pružilo posebno uživanje.

Film je izuzetno zanimljiv pošto govori o jednom nesvakidašnjem procesu, o čoveku koji u 40 godina odlučuje da istrči maraton, i da se od 120kg težine svede na meru u kojoj će tu ideju moći da realizuje.

Usput nailazi na osporavanja u svojoj okolini, kao i na okolnosti koje ga u tome sprečavaju.

Najmanje zanimljiv deo filma su pomalo izveštačeni sukobi sa kumom Goranom Terzićem i drugom Aleksandrom Srećkovićem Kuburom u kojima zapravo nema istinske drame niti istinskog osporavanja, i koji su poprilično artificijelni. Inače, u prvobitnoj varijanti sam i ja imao predviđeno mesto u filmu kao lik koje je podržavao Mladena u istrčavanju maratona a i kao neko ko je u tom momentu trčao vlastiti maraton prohodavanja posle preloma kolena.

Međutim, sam Mladen je apsolutna zvezda i njegov lični napor i podvig su izuzetno filmični.

U svakom slučaju, KAKO POSTATI HEROJ je najbolje dugometražno parče koje je iznedrio naš film do ovog momenta u 2007. Obavezno ga pogledajte.

crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 3858

Posted: Sun Mar 11, 2007 10:36 pm    Post subject:    

--------------------------------------------------------------------------------

Pogledao sam KIČMU, courtesy of Plissken.

Ovaj kultni film Vlatka Gilića sam neuspešno pokušavao da gledam u nekoliko navrata ali me je uprkos skromnih 86 minuta trajanja uvek prebrzo iscrpljivao. Međutim, evo, sada sam uspeo da ga izguram do kraja.

Reč je o jednom nesumnjivo zanimljivom filmu snimljenom u SFRJ u kome možemo prepoznati mnoge zablude naših filmmejkera, koje se doduše najviše ispoljavaju u teoriji i studentskim filmovima a nešto ređe i u igranoj produkciji, što uopšte nije dobro pošto se u golemom delu igrane produkcije ispoljavaju neke gore i još štetnije zablude.

Gilić ovde snima film koji izgleda kao wet dream studenta prve godine FDU kome je data kamera u ruke. S jedne strane, tu su duge tuišine, pripovedanje pogledima i radnjama ljudi, puno ljudskih sudbina datih u tim dugim i kao naizgled suptilnim tišinama, tako neki zanimljivi kadrovi stepeništa koje je student oduvek sanjao da snimi, priča koja je na razmeđi filma i književnosti, bola i ništavila gde student naravno uvek pogrešno bira ništavilo, potraga za filmom kakav nikad nije snimljen, davanje lekcije svim svetskim rediteljima, politička metafora, metafora kao profesija, metafora umesto priče, saznanje eda će se uvek čitati šta je pisac hteo da kaže pa u jednom trenutku zbog toga pisac zanemi, i sl.

KIČMA je dakle jedno naporno i pretenciozno sviranje kurcu, koje je zanimljivo pošto je neka vrsta iskoraka iz pastoralne anegdotske kinematografije koja je dotle postojala. Iz KIČME se mogu pročitati koreni rada Srdana Golubovića čiji je Gilić guru i koji je negde Gilićev autizam prepoznao kao poetiku jedinu vrednu beleženja filmskom trakom u pauzama snimanja spotova za Zdravka Čolića, ili ukratko jedno dosadno nadmudrivanje sa gledaocem koje je značajno u našim okolnostima pošto su podilaženja gledaocu kod nas još strašnija.

A o snazi naše kinematografije govori to što je KIČMA u suštini KROJEČEVA TAJNA s tim što KROJAČEVA TAJNA znatno bednije izgleda jer je i kinematografija bednija, ali to je otprilike to.

* * / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Back to top        


Ghoul



Joined: 12 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 9891
Location: Lager Niš
Posted: Sun Mar 11, 2007 11:26 pm    Post subject:    

--------------------------------------------------------------------------------

ne bih bio tako strog prema ovom filmu: zapravo, ovo je jedan od retkih slučajeva u kojima se trudim da čašu vidim kao polu-PUNU.
ovaj film je kao brat od srpske tetke kronenbergovog SHIVERSA, a i nastao je u skoro isto vreme.
dok kronenberg svoj bio-horor artikuliše uz pomoć žanra, gilić beži u drugu krajnost i artizam koji, zaista, može da nekome deluje kao jalov, ali ubeđen sam da uopšte nije isprazan već samo pomalo (mestimično) trapav, i svakako nije epigonski kao kod KROJAČA (gde je ejpovanje linča zaista tragikomično).
iskrenost emocije, originalnost vizure, vizuelna kultura, gusto-opresivna atmosfera i muda da se ovako nešto pokuša (i čak uspe!) u tadašnjoj sfrj meni su fascinantni, i ja se u knjizi U BRDIMA, HORORI pretežno pozitivno izražavam o ovom filmu.

inače, svi koji ga gledaju na divxu, gledaju ga courtesy of ghoul (nabavio VHS) & marduk (tehnički to u divx prebacio).
_________________
OH, YOU GOD OF JUSTICE!

Back to top        


ginger toxiqo 2 gafotas



Joined: 30 Jun 2005
Last Visit: 21 Sep 2007
Posts: 2046
Location: somewhere across forever
Posted: Sun Mar 11, 2007 11:35 pm    Post subject:    

--------------------------------------------------------------------------------

...ja sam KIČMU pogledao u 2 navrata- krajem osamdesetih i, potpuno zaboravivši na to, ponovo pre 5 godina...

...in a nutshelll, i za domaće pojmove, retko beslovesno, nefilmično mrsomuđenje, dosadno do krajnjih granica moje izdržljivosti a odgledao sam, recimo, ŽRTVE ZAHVALNE/MAGMA ĆILIBARA Karolja Vičeka, NIŠTA NIJE KAO NA FILMU/MEMO Miloša Jovanovića, JEVREJI DOLAZE Prvoslava Marića( my personal fave u ovoj kategoriji)...and lived to tell about them...
_________________
"Will you stop fingerfucking every dream with chicken-shit details?"

Back to top        


crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 3858

Posted: Mon Mar 12, 2007 12:10 am    Post subject:    

--------------------------------------------------------------------------------

Razumem tvoj pozitivan odnos prema ovom filmu Ghoule ali reći ću ti samo jednu stvar, ovo je VHS rip filma snimljenog na 35mm. data mu je posebna patina kako tehnikom snimanja tako i nekim pijetetom koji osećaš prema VHS ripu. Da su isti ovi kadrovi kristalno čisti i očuvani i snimani HDom ili Digi Betom kao što se danas filmovi snimaju, videlo bi se koliko je to idejno inferioran i naivan film. Kad kažem naivan mislim uglavnom u negativnom smislu pošto Gilić pledira na akademsko obrazovanje.

Ovaj film prvo nije bio-horor, on je neka ideološka priča o nepodnošlljivosti života ovde koja se kao oseća psihosomatski. Iliti, udario narodu komunizam na živce.

Artizam koji ovde vidimo nije hjalov. On je pregnantan na nivou srednjpškolske poezije koja je divna zato što istovremeno ne znači ništa i znači sv. Ali, Gilić je dokon srednjoškolac on je umesto pesme posvećene drugarici iz klupe napisao ep posvećen celom svetu, sa ideološkom dubinom koju je Mehmet definisao kao nemanje znanja i posedovanje mišljenja o svemu.

Uostalom, on je u konceptu nedosledan, u određenim momentima smelo iskoračuje iz soc-solitera, kao preuzetog iz Balaševićeve pesme, u izvesne bizarne subkulturne deonice kao što je recimo bajkerska sahrana.

Ono što međutim Gilić u energetskom smislu unosi, to je ta nepatvorena dokumentaristička radoznalost da snima neke radnje sve dok ih potpuno ne obesmisli, sve dok ih ne uneseš u sebe, ne izalaliziraš i ne ispljuneš nazad, a praznina ti se vidi čim film traje jedva 86 minuta a sve je snimljeno do tačke jebene nepodnošljivosti.

Kad je reč o KROJAČU, uzmi u obzir sve niže obrazovanje koje ljudi imaju u ovoj zemlji. ma koliko paradoksalno zvučalo, sa dolaskom novih generacija, kinematografiju preuzima generacija polupismenih fah-idiota (u koje slobodno ubrajam i sebe, nisam izuzetak), i videćeš da je KROJAČ dosledno preslikavanje KIČME u nove okolnosti.
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Back to top        


Ghoul



Joined: 12 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 9891
Location: Lager Niš
Posted: Mon Mar 12, 2007 10:24 am    Post subject:    

--------------------------------------------------------------------------------

KIČMA možda jeste previše otvorena za tumačenje, možda ne daje dovoljno konkretnih satiričnih žaoka ka žrtvama konkretnijim od 'čovečanstva uopšte', 'čoveka kao vrste', 'društva uopšte' itsl. ali baš zato mi je čudno što insistiraš na nekakvoj socijalnoj kritici i komunizmu i tadašnjoj sfrj kao o izvorima gađenja, kojega u tom filmu sigurno ima.
ne misliš li da prebrzo zapadaš u zamku koju od tebe ipak ne bih očekivao, da pri čitanju jednog nadrealnog, fantastičnog pisma prebrzo pribegavaš političkom čitanju, IAKO TI SAM FILM NE DAJE DOVOLJNO OSLONCA ZA TAKO NEŠTO?
jer, ako je KIČMA trebalo da iskaže gnušanje nad socrealističkim paklom tadašnje sfrj, zašto onda ni 'jedan grad' nije, prosto, beograd? još bitnije (ako misliš da je to zbog straha od cenzora) – zašto su svi ambijenti, od te višespratnice i celog naselja, pa do svega ostalog, uključujući i bolnicu, tako STERILNI, ČISTI, NEPREPOZNATLJIVI, NE-SRPSKI? kakav crni 'soc-soliter'? ja u srbiji još ne videh onako čist, nov, osvetljen soliter koji kao da je iz nekog toronta prebačen ovde! zašto se ne insistira na prljavštini, oljuštenim zidovima, pukotinama, memli i ostalim rekvizitima? zašto KIČMA izgleda kao jedini srpski film meni poznat (sem radivojevićevog TESTAMENTA) koji uopšte ne izgleda kao da je snimljen u srbiji, koji nema nijedan kadar tog srpskog trasha i krsha i uobičajene soc-bede i čemera? zašto tu čak ni kafana nije kafana u koju bi toma zdravković svratio, to nije 'život je lep' kafana, nego nekakva stilizovana, setna, maltene prijatna kafana?...
ukratko, kao poseban kvalitet filma ja vidim baš to što nije vulgarno satiričan, i što ne daje za pravo tvom tumačenju: 'zgadio se ljudima socijalizam!'
gilićev je, rekao bih, antropološki pesimizam, a ne socijalistički. javlja mi se da je tako i na osnovu opisa njegovih kratkih filmova (koje još ne videh!). njegova opsesija telesnošću, organskim nivoom bivstva, starenjem i smrtnošću nikako mi nije poveziva sa 'u, jebem ti ovaj komunizam!' sentimentom. uostalom, zamisli kako bi marković snimio isti ovaj film: krematorijum bi kod nejga verovatno bio još jedna metafora za nefunkcionalni društveni aparat, dok je kod gilića to poprište za susret sa univerzalnim arhetipom smrti i propadanja koje traju od praiskona, od starih civilizacija na koje se poziva onaj čuvar...
_________________
OH, YOU GOD OF JUSTICE!

Back to top        


crippled_avenger



Joined: 09 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 3858

Posted: Mon Mar 12, 2007 3:41 pm    Post subject:    

--------------------------------------------------------------------------------

Prvo, pismo nije nadrealno niti fantastično, film je smešten u neku budućnost samo rečima, inače sve što vidimo je sadašnjost, i sve je u okviru jasnog realizma gde se izvesni nedefinisani elementi kao što je SMRAD, mogu smatrati fantastikom, ali su u suštini politika. To je smrad gasova, smrad leševa, i to ne u organskom smislu već u smislu društva nastalog na leševima, a to je titoističko društvo, to je ta rodna gruda kojoj se Gilić vraća u nedostatku filmičnijih tema.

Besmisleno je verovati da Gilićev film gopvori o nepodnošljivom telesnom bivstvu čovka. Naprotiv, on govori o društvenom pritisku, SMRADU, koji pritiska čoveka i izaziva psihosomatske poremećaje.

Grad nije prosto Beograd kao što su imaginarna mesta inače deo fantastike iza Gvozdene zavese, zato što se Gilić bavi domanovićevskim diskursom, zato što u socijalističkom Beogradu ljudi ne prde i ne trunu, oni trunu tamo negde, oni lude tamo negde, što jako liči na Beograd.

Što se solitera tiče, ja sam viđao, pa i danas viđam takve solitere, i ti soliteri su tada bili kudikamo noviji nego sada, i ne bi se moglo reći da su nešto čistiji nego inače u našem filmu. Oni prosto izgledaju vrlo realistićno. Bolničke okolnosti su takođe daleko od sterilnih, seti se recimo dijaloga na prijavnici. Bolnice su krcate ljudi sa aktivnostima, birokratija sa temom "obaveza leša" je nepodnošljiva, a neki pregledi se vrše u čistim ambijentima baš zato što se tako vrše i u stvarnosti.

Kafana upravo jeste kafana za Tomu Zdravkovića. U kafani ne peva Toma jer je fuilm delimično, kao i Srdanov pakovan za strano tržište. U kafani sedi i bulazni pijana Renata Ulmanski i Bata Bubuleja nešto tripuje i moli da mu se kupi piće, nego su Renata i Bubuleja krupno slikani pa se ne vidi čitav ambijent. Ipak, njih dvoje su kvintesencijalni soc likovi. Kafana je totalno soc samo dok to soc nije imalo kontrast u kafićima nego je bilo vitalno i only game in town.

Kad je reč o pozivanju na praiskonsko, ono je deklarativno, Gilić vlada praiskonskim samo na rečima ali ne i u delima, ne i u radnjama i slikama.

Što se Gorana tiče, on je barem imao muda da svoje alegorije poput VARIOLE VERE snimi tako da se dešavaju u Beogradu.
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mrkoye i ja smo veceras pogledali film MATURANTI - PAZI STA RADIS Milana Jelica za potrebe researcha, i moram reci da se radi o ostvarenju izuzetne pop-kulturne relevantnosti.

S jedne strane imamo ceo McLarenov getting away with it koncept. Dakle, cinjenica da su ljudi snimili film, i da im nije bio zabranjen dalji rad u kinematografiji je poprilican uspeh.

Ako imamo u vidu da su cak i strucni i vrlo profesionalno potvrdjeni saradnici poput DPa Bote Nikolica ili kompozitora Zorana Simjanovica, u ovom filmu pruzili ispod svog minimuma, moglo bi se reci da je rec o zescem javasluku.

Montazer Vuksan Lukovac, inace legenda nase kinematografije, i covek koji je zasluzan sto su srpski filmovi bili relativno gledljivi, koji je ipak uspevao da sklopi smislene skupove kadrova koje su snimali ljudi koji nisu znali apsolutno nista o filmu i reziji, ovde nije imao posla, posto je Milan Jelic, inace dramaturg po struci i klasic Dusana Kovacevica, i jedna od bitnih ikona Novog talasa, sve resavao kroz mizankadrove. mrkoye smatra da to nisu mizan kadrovi, ali sta su onda? sta su ako mizan nisu?

Pa moglo bi se reci da je Jelkica na ekonomican nacin koristio traku i snagu ljudi iz sektora kamere te ih nije terao da je previse pomeraju. Barem ne vise od onoga sto je prenosenje sa jedne lokacije na drugu.

Mnogi mladi reditelji grese kada prekadriraju komediju, ali Jelkica je ovu podkadrirao.

Kad je rec o scenariju koji je Jelkica napisao zajedno sa Predragom Perisicem, koji je zajedno sa njim bio alumnus serijala NA ODREDJENO VREME, zanimljivo da je Perisic posle ovoga postao profesor. Kako ga nije bio strah da ce neko od studenata nabaviti VHS? Mada, iz primera otaku znamo da je studente strah da li ce Perisic doci do njihovog scenarija posto je sklon da im ripuje ideje.

Scenario je by the numbers izuzev u situacijama kada je potpuno dementan. Naime, iako govori o maturantim, film ima i bizaran subplot sa sefom kucnog saveta koji izvodi vojne vezbe i forsira stanovnike svoje zgrade da pobede na nekom takmicenju, sto nema apsolutno nikakve veze sa pricom filma, izuzev sto je sef kucnog saveta otac glavne junakinje.

Dijalozi su cheesy ali nisu liseni bogate konotativnosti. Recimo, zanimljiv je devojke sa sela koja radi u prodavnici duvana u hotelu, koji je inace pretty obviously sniman u nekoj zabiti u Srbiji a glumi Beograd.

Devojka sa sela je zavrsila frizersku skolu i dosla je u Beograd misleci da ce tu lakse naci posao. Medjutim, pronasla je nesto drugo. Nju u hotelu napadaju razvratni clanovi kolektiva, i kako ona sama kaze, `sa njom hoce da legnu od kuvara do direktora`. U jednom trenutku ona optuzuje sefa sale da je ucenjuje gubljenjem posla ukoliko ne ode u sobu sa njim. Medjutim, sef sale to odlucno demantuje i nimalo nije postidjen. Posto ce devojka sa sela samo par scena kasnije reci najistinitiju ikada izrcenu u srpskom filmu a koja glasi, `Pricamo vec pola sata, a jos uvek nisi pedlozio ONO`, mogli bi pretpostaviti da simpaticna seljanka ima neku vrstu seksualne disfunkcije, i samim tim dovodimo u pitanje istinitost njenog iskaza o saradnicima.

S druge strane, kada glavna junakinja biva privedena u generic motelsku sobu, ona kaze, `Nikada nisam bila u ovako otmenom hotelu...` da bi ubrzo potom radi lakse defloracije momak sa odusevljenjem govorio o `starom dobrom MISONARCU`.

Naravno, kljucna scena u filmu je scena u 80s disko klubu, a ja sam sucker za scene u 80s disko klubovima, narocito u srpskom filmu. Tu imamo profesora koji kaze da je dosao ne bi li `sacovao sove`, ne bi li samo pola sata filma kasnije sa maturske veceri otisao sa svojom omiljenom ucenicom, opravdavsi se sofizmom da mu ona vise nije podredjena. Od podredjene do podvedene samo je par slova, a ovaj lik, kao profesor knjizevnosti, to najbolje zna.

MATURANTI je jedini film u kome mozemo videti Smokija kako divlje djuska uz MOZDA, MOZDA Lakih Pingvina koji to naizgled izvode uzivo. Od Lakih Pingvina u filmu mozemo cuti jos i remek-delo SIZIKU i nesto minorniji klasik DEVOJKA IZ SVEMIRA, a da ih sve vreme inace najavljuje Minimaks.

Narocito je lepo videti clana politickog saveta LDPa pred defloraciju, dakle izmedju trenutka kada je onakva kakvu ju je majka rodila i trenutka kada vise nece biti sasvim takva. Ne, Miloshe, nije u pitanju Latinka Perovic.

Naravno, radi se o Oliveri Jezini, koja je u ovm filmu zanosna kao i uvek, i obnazena kao i uvek, i sa onim divnim pogledom koji pokazuje da samo ceka da se obnazi kao i uvek, i kojim je gledala Buleta Goncica kada mu je ponudila olaksanje u vidu oralnog seksa u filmu Mise Radivojevica ZIVETI KAO SAV NORMALAN SVET. U ovom filmu olaksanja ipak nema, kraj je tuzan, a Olivera ga igra za sve pare, sa suncem koje izlazi na istoku, pored provincijskog motela, ...

Pored Oluivere i Lakih Pingvina, u filmu igra i Tasko Nacic koji ima par scena u kojima sparinguje sa Gidrom.

Ipak, ultimativni 80s sleaze je Milan Strljic, u ulozi pohotnog profesora knjizevnosti koji navaljuje na ucenicu koju igra nista manje pohotna Maja Sabljic.

Nesto drugaciji vid pohote pruza Gidsra Bojanic u ultimativnoj incest sleaze sceni kada juri pistoljem mladica osumnjicenog da je pokusao da mu razdevici kcer, koga golim grudima zaustavi Ljubisa samardzic i tda Gidra izgovfori besmrtni incest innuendo, `Ljudi, razumite me, meni je zena umrla, nisam mislio nista lose!` Naravno da nisi, momcino, iako si otac imas svoje potrebe, i zato te autori ne osudjuju!

Blagu subverziju Perisic i Jelic pokazuju kroz soft provokacije partije, ismevanje clanstva u partiji i aktivizma, kao i kroz uvodjenje diskursa koji ima izvesnu nostalgicnu crtu prema predratnoj Srbiji.

Kada se podvuce crta, Perisicev kljucni problem u opusu je uvek bio to sto je zeleo da uvede red i erudiciju u socijalisticki slapstick Sinise Pavica. Medjutim, on nije shvatao da taj svet ako se uredi gubi na svojoj magiji. Medjutim, Perke je ovde at his raunchiest, on i Jelkica ocigledno pokusavaju da se prisljamce na proto-gross-out talas teen komedija iz Amerike.

U svakom slucaju, ovo ostvarenje zasluzuje punu paznju, i kako to mrkoye kaze, treba ga preporuciti ljudima koji su spremni da gledaju izmedju kadrova.

* * / * * * *

Podsetio sam se remek-dela MOST Hajrudina Krvavca, courtesy of mrkoye.

Ovaj film sam upamtio kao jedan od najboljih jugoslovenskih filmova, kada sam ga gledao još kao dete.

Sad kad sam ga opet pogledao, ostajem pri tom stavu.

Ne samo da imamo odličnu Krvavčevu egzekuciju, lakoću izlaganja, jasno oslonjenu na žanr i ubedljivo interpretaciju svih pravih klišea ratnog filma, već je film obogaćen zaista izuzetnim scenarijem i odličnom glumom mimo superherojskog dua Bata Živojinović-Boris Dvornik.

Pre svega film ima odličan scenario Predraga Golubodića, našeg reditelja i inače Srdanovog oca, i Đorđa lebovića čuvenog dramskog pisca. Izuzetno je zanimljivo dopisivanje između Borislava Pekića i Đorđa Lebovića u zbirci Pekićevih pisama u kojima otkrivanmo da je pisanje za Krvavca bilo najkomercijalniji deo Lebovićevog stvaralaštva.

Scenario je vrlo inteligentno i moderno postavljen, za ono doba, a naročito za jugoslovenski film, u kome bi i danas, dobrih 40 godina posle ovog filma, ovakav scenario među boljima.

Pored odlične karakterizacije i obilja preokreta, ovaj scenario donosi i barem jednu antologijski napisanu scenu a to je zarovbljavanje diverzanata od strane SSovaca kod skloništa.

To je zaista izuzetno postavljena scena, odlično napisana i odlično odglumljena. Takođe, potraga za izdajnikom u redovima diverzanata i ceo whodunit oko nje je odlično postavljen.

O moralnoj dilemi inženjera koji je sagradio most, da i ne govorim. Ne samo da inženjer nije spreman da žrtvuje svoje delo radi višeg cilja, nego ta dilema uopšte nije plakatski tretirana, pisci i glumci su stvorili autentično razumevanje za ovog čoveka.

I uopšte, film je partizanski ali je lišen ideologije, likovi se oslovljavaju sa "gospodine" i praktično da nema poneke retke petokrake ne bi se ni znalo, kom pravcu otpora okupatoru pripadaju diverzanti.

Kad je reč o Krvavčevoj režiji, imajmo na umu da je ovo film iz 1969. godine, i da apsolutno korespondira sa tadašnjim WW2 filmom. U to vreme još uvek nastaju comic book WW2 filmovi poput WHERE EAGLES DARE, i MOST aposlutno može da mu stane uz rame. Od uticaja na MOST definitivno bih podvukao remek-delo Žike Mitrovića BRAT DOKTORA HOMERA koje je izašao godinu dana ranije, a iz koga je Šiba preuzeo dizajn Bate Živojinovića.

Film je najpre odlično režiran u psihološkom smislu, karakteri zaista postoje i kada se njihova situacija zakomplikuje, Šiba odlično vodi te junake. Samo u retkim momentima, glumci gube svoj kontinuitet i to se najčešće dešava Brisu Dvorniku koji prilično brzo zaboravi smrt svog pomoćnika Bambina.

U tom smislu je scena Bambinove smrti baš paradigmatična, pošto je njen sadržaj apsolutno materijal za zuckerovsku parodiju ali Šiba uspeva da play it straight. Kada Bambina okruže Nemci i kada Bata naredi Dvorniku da ne sme da dozvoli da ga uhvate živog. Dvornik koji baca dinamit uz povik "Ne boj se, Bambino!" spada u sam vrh najemotivnijih tačaka jugoslovenskog filma.

Što se akcionog dela tiče, set-piece u močvari koji uključuje Bambinovu smrt je izvanredan kao i showdown na mostu.

Šibi se svakako mora pripisati i superiorna scena streljanja diverzanata kada padnu SSovcima u ruke koja spada među antologijske scene jugoslovenskog filma.

Film ima nekoliko izuzetnih, antologijskih glumačkih ostvarenja. Naravno, Batu Živojinovića i Borisa Dvornika koji su leading men u ovom tipu filma ne treba posebno isticati. Mnogo je značajnija rola Bore Begovića u ulozi likvidatora Tihog, specijalistu za borbu nožem, koji igra ovu ulogu sa pravim vestern underplayom, nešto kao Dean Martin u RIO BRAVO. Druga antoogijska rola je Relja Bašić u ulozi Sove, iskusnog obaveštajca koji unosi specifičnu Dr Spock energiju u sve i predstavlja intelektualni centar filma. Konačno, tu je Sloboidan Cica perović u ulozi inženjera, mirnog apoltičnog, nesnalažljivog čoveka, koji ne želi da gleda kako most, njegovo životne deo, biva srušen.

Skor Bojana Adamiča je posebna priča. Ceo skor je baziran na temi partiaznske pesme "Bella Ciao" koja je naravno nama mladima najpoznatija po obradi KUD Idijota. Poerd a capella verzije koju pevaju Boris Dvornik i njegov pomoćnik, Adamič nam nudi i nekoliko simfonijskih aranžmana ove teme i zaista ju je odlično varirao u raznim štimunzima. U svakom slučaju skor za MOST je izuzetan a upotrebe ove teme je ingeniozna.

Preporučujem da kupite legalno DVD izdanje koje je izbacio Delta Video. Nema nikakvih dodataka izuzev izbora scena, ali film je u pristojnom stanju i što je najvažnije sinhron je.

* * * * / * * * *

Pogledao sam ponovo i DIVERZANTE Hajrudina Krvavca, courtesy of mrkoye, ali ne stigoh da se upišem na tu temu.

DIVERZANTI su prototip Šibinog akcijaša, slabiji od MOSTa ali se tačno vidi template po kome će nastati ovo remek-delo.

Sve se dešava jako efikasno, film traje jedva 80ak minuta, priča se brzo izlaže. Odmah se uspostavlja vrlo jasan time-line šta diverzanti treba da urade, i iako je scenario manje znakovit nego u MOSTu podjednako je efikasan, i ima nekoliko odlično konstruisanih situacija.

Film je crno-beli i sasvim može da stoji uz rame nekim Siegelom recimo iz crno-bele faze.

Jedino što Krvavac ne može da reši to je postizanje pune emotivnosti u cheesy momentima za razliku od recimo Bambinove smrti u MOSTu i tu DIVERZANTI ne prelaze rampu.

Takođe, Šiba je guru za over-the.-top bodycounte Nemaca u našem WW2 filmu. I u DIVERZANTIMA, on se prema tome odnosi krajnje negližozno, i Smoki i bata masovno ubijaju Nemce, čak vrlo često s leđa, bez ikakve griže savesti.

Međutim, taj hibris već u MOSTu biva kažnjen kada Bambinu prilikom killing spreeja nestane metaka.

U svakom slučaju DIVERZANTI su bitan film u opštem kontinuitetu Krvavčeve akcione poetike. Ne samo zbog guys on a mission momenta, već i zato što se kroz misiju uništenja aerodroma anticpira PARTIZANSKA ESKADRILA.

Pliss, žao mi je što nisam gledao MOST na velikom ekranu. Fotka Ognjena Milićevića je tu odlična, naročito u deonici na samom mostu koje treba da se čuveju gledaoci sa strahom od visine.

Inače ime pirosa u DIVERZANTIMA i MOSTU je Islam! Sjajno ime za pirosa!

Pogledao sam ZAVET Emira Kusturice, courtesy of Bjela.

Već sam Mehu poslao poruku, a to i ovom oprilikom mogu da potvrdim da ZAVET ponajviše liči na Mehov intervju sa Radošem Bajićem i koncept serije LEPO SELO LEPO GORI A BABA SE ČEŠLJA NOŽEM.

Meni lično je ZAVET najzanimljiviji Kustin film pošto izgleda kao mešavina BORATa i INSPECTOR GADGETa sa određenom dozom nasilnosti čiji je stilski reprezent recimo Jan Kounen. Sad, naravno, morate imati na umu da je sve ovo jako rudimentarno realizovano, i da je to sve ipak Kusta, ali sa druge strane, ovo zaista jeste neka vrsta bizarnog naivnog rollercoaster filma, nešto kao TRUE LIES za Bosance, i upravo ta oslonjenost na američke žanrovske idiome u spoju su freakshowom daje film neki naročit bizaran kvalitet.

ZAVET je s druge strane snažan auralni šok, slike i zvuci koje nam ruža nisu za svaki stomak, i potpuno mi je jasno zašto je strana kritika otpisala ZAVET kao primer Kustine dekadencije. Međutim, meni je sada tek kad je postao tako dekadentan, Kusta postao zanimljiv.

Ovo je film u kome dečak od dvanaest godina klještima štroji Mikija Manojlovića, u kome Ljiljana Blagojević u sub-AMERICAN PIE ključu igra MILF fetiš, u kome Stribora Kusturicu koriste kao balvan koji se ruši zid bordela, gde ima scena u kojoj Stribor pregrize cev pištolja insertiranog u suta a zatim čoveku čiji je pištolj pregrisao gura ručnu bombu u usta i detonira ga, film u kome čoveka nabiju na vulkanizersku cev za punjenje guma, pune ga kiseonikom dok se ne naduje i ne počne da divlje leti po radnji.

ZAVET otud balansira između Kounena, Miikea i Abdulaha Sidrana, i za mene predstavlja daleko najzanimljiviji Emirov film i jedno od intrigantnijih gledalačkih iskustava u ovoj sezoni.

* * * / * * * *

Pogledao sam HADERSFILD Ivana Živkovića.

Film je nesnosan. Ne znam kako se ovo moglo dopasti Ghoulu da bi izguralo dvojku pošto je reč o dostojnom nasledniku NORMALNIH LJUDI.

HADERSFILD u najboljoj tradiciji NORMALNIH LJUDI, filmski krajnje nepismeno pokušava da zabeleži pozorišnu predstavu bez ikakve formalne invencije na bilo kom polju.

Fotografija Vladana Pavića je bazirana na mešavinama svetlosti i tame, licima koja su pola u mraku, pola u senci, i čini se da HADERSFILD ne bi mnogo odmakao od nivoa Olegovog SUTRA UJUTRU da nije te advertajzing estetike koja se provlači kroz fotku. Pavićeva kamera se ne cima kao Čolakovićeva u SUTRA UJUTRU, ali ne mogu reći da se iza njegove slike krije neki ozbiljan koncept izuzev da sve bude spakovano kao artikulisan film, čija čistoća čini da sve ode malo u pravcu fetišizacije socijale.

Međutim, Živkovićevo kadriranje je kardinalno. On uspeva da pogreši u situaciji kada tekst, toliko teatralan, ne nudi pravo na grešku. Živković krajnje nemarno hendluje smene planova i vrlo često ničim izazvano iz razmene krupnih kontraplanova ode u neki širi plan, potpuno neobjašnjivo i bez opravdanja, sugerišući da junake neko posmatra, samo ne znam ko.

U sceni u parku, recimo, Živković toliko nasilno ode u širi plan da mi se čini kao da je u širem planu odradio prilično intimnu deonicu razgovora za koju nema razloga da bude tako slikana.

Od Živkovićevih nemotivisanih širokih planova, u filmu ophrvanom krupnim, naročito se ističe potpuno ničim izazvano snimanje dveju devojaka iz daljine, pored škole, u kome one ne kažu aposlutno ništa važno za film i ta scena je pored heavy handed režije i za sam zaplet poptuno redundantna.

Široki plan nam uskraćuje i mogućnost da shvatimo šta je devojčica "bacila niz rijeku" sa mosta. Ja pretpostavljam da je to video traka sa seksom svojih roditelja, no možda Ghoul i Žika Kišobranac imaju neku drugu teoriju?

Zatim, fleševi sa likom neke devojke u masi ljudi? Je li to Šušljikova izh+gubljena ljubav? Ko je ta osoba? Uašto se ona javlja u fleševima?

Kako možemo da imamo scenu sna na kraju filma kada prethodno nismo uspostavili oniričku atmosferu? Kako može ta scena sna da vodi u besramni, neuračunljivi hepiend a da se za autora i dalje kaže da ima ukusa, i da mu se odmah ne oduzme diploma FDU?

Ipak, to sve je zaobilaženje oko glavnog problema ovog filma a to je gluma. Šušljik, Glogovac i Ćetković su troglavi auralni udar na civilizovanog čoveka, nesaglediva tortura za svakoga ko shvata da je ključ filmske glume underplay.

Propraćeni tekstom koji je teatralan, scenama koje su pune jasno postavljenih dramaturških skela koje nisu uklonjene posle izrade teksta, ovi velikani najmračnijih godina naše kinematografije su konačno odlučili da nam se najebu majke.

U vlastitoj produkciji su konačno snimili film u kome mogu da urade sve ono što nisu uspeli u KROJAČEVOJ TAJNI, KLOPCI i ZONI ZAMFIROVOJ, HADERSFILD je njihov HOT FUZZ, uloga po kojoj žele da ostanu upamćeni, neznajući da bi većinu njihovih najradije zaboravili.

Film o tranziciji su snimili ljudi koje ne znaju apsolutno ništa. Formalno neznanje je ispraćeno piotpuno ličnom ispraznošću. Živković i Pavić su se zaustavili na pokušaju da svemu daju neku vrstu zanatske ekspertize koja za ovu vrstu soula nije važna, a tekst i glumci su uspeli da razotkriju svoju ispraznost čak i onima koji najbenevolentnije žele da se poprave da ih zanimaju "problemi tranzicije".

Očigledno je reč o klasičnom primeru eksploatacije tuđe nesreće koji možda i ima neku kontemplativnost u pozorištu, mada kontemplacija je uvek gledaočeva a ne autorova, a na filmu pokazuje svoju nisku hranljivost.

Potpuno je suluda ta pobednička atmosfera koja je stvorena oko filma i koja još uvek traje čak i posle prikazivanja posle koga bi ljudima trebalo da bude jasno o kakvom je smeću reč.

* 1/2 / * * * *

Pogledao sam AGIJA I EMU i vreme je za polemiku sa Ghoulčinom.

Pre svega, don't believe the hype!

AGI I EMA je raritetan i zanimljiv film, ali ne bih rekao da je nešto čemu bih se opet rado podvrgao, a strancima bih ga pokazivao samo kao blef pošto zbog svoje sveukupne fakture ume da bude critic proof.

Ghoul je uporedio Stefana Lazarevića sa mnom u TITO I JA. Iako nemam sujetu prema vezanu za tu ulogu, ona je uostalom više zasluga Gorana Markovića nego mene, Zoran i Agi su potpuno neuporedivi. Naime, Zoran je punokrvni dramski lik. Zoran je psihološki utemeljen lik koji ima niz dramskih scena i sparinguje sa ozbiljnim likovima.

Mali Stefan pak je vizuelno slatko dete koje nema naročitu ekspresivnost pred kamerama. Njegove emocij esu dominantno iskazane kroz voiceovcere, ponovo znatno slabije od voiceovera u TITO I JA.

TITO I JA i Zoran, dakle, po svojoj ozbiljnosti daleko nadmašuju ovaj blef i zaista sam zapanjen da Ghoulu ovakvo poređenje uopšte padne na pamet.

AGI I EMA je najpre dosadan film koji nije za decu, ali nije ni za odrasle. Naime, roman je više bio namenjen deci no odraslima, ali pošto nema jasnu fabulu pretvorio se u film za odrasle.

Čak ni neizbežna igra reči sa ault movie mu ne izmiče pošto se čitanje iz vizure seksualnosti samo nameće.AGI I EMA svakako u ovim iskvarenim danima nose određenu vrstu seksulane energije. Naime, svođenje filma na isključivu poentu kako ljudi u punoj snazi isključuju decu i stare pa se oni prepoznaju i ujedinjuju, što bi nominalno mogla biti društveno prihvatljiva poruka filma, oet u sebi nosi znakovitost susreta predpubertetskog dećaka i postklimakterične starice.

Svaka nevinost u čitanju AGIJA I EME je nestaa kada se projekat odrodio od dece.

Ghoul je pominjao kako film deluje kao strani i to je donekle istina. AGI I EMA liči na neki vešto urađen skandinavski film. Predrag Bambić je još jednom pokazao kako zaista sjajno vlada zanatom i kako je šteta što ne radi više van Miletovih produkcija.

Aljkavost u pristupu scenariju i bleferska pretencioznost dovode do toga da AGI I EMA bude kao neka sterilisana, impotentna varijantna Gilliamovog TIDELANDa kojoj je značaj veštački pridat usled jednoličnosti i niskog nivoa ostatka produkcije.

Inače, ja volim TIDELAND a to da za AGIJA I EMU ipak nisam imao dovoljno strpljenja ipak dosta govori o tome šta vas čeka na ovom filmu koji je nemoguće ceniti ali ga na nekom nivou morate poštovati.

* * / * * * *

Kada ilegalci iz "Mlade Bosne" u filmu BELLE EPOQUE kažu da ne treba ubiti cara, pošto je na samrti, da treba udariti na vitalniji organ, upitao sam Žiku Kišobranca, "Aha, znači neće ubiti Franz Ferdinanda već Arctic Monkeyse?"

BELLE EPOQUE je bezmalo dvoipočasovni vlažni san srpskog reditelja - pretenciozna istorijska rekonstrukcija sa solidnom dozom filmofilskih posveta, erotike i raznih mračnih urota.

I što je najvažnije, Nikola Stojanović je radio u uslovima u kojima je mogao biti i zadovoljan egzekucijom i uslovima koji su mu obezbeđeni, tako da će za dogledno vreme BELLE EPOQUE i ostati san srpskih reditelja.

E sad, snovi srpskih reditelja lako umeju da se pretvore u gledaočev košmar. BELLE EPOQUE nije baš takav ali svakako jeste dekadentan film o dekadentnom dobu snimljen u dekadentno vreme.

BELLE EPOQUE je krajnje eklektičan film na tragu ekstravaganci Lordana Zafranovića. U neku ruku je sličan OKUPACIJI U 26 SLIKA po atmosferi, s tim što pokriva duži istorijski period, ima plošnije karaktere i iste uticaje koje ima Zafranović koristi na, za nijansu, drugačiji način.

Naime, BELLE EPOQUE je slično OKUPACIJI U 26 SLIKA baziran na Viscontiju, međutim, tu aproprijaciju Stojanović radi sterilnije od Lordana, pošto je Nikola više intelektualac a Lordan je više instinktivac.

I upravo u tom nedostatku instinktivnosti, čiste čulnosti, BELLE EPOQUE ne uspeva da zaživi kao koherentna celina.

Međutim, na nivou čistih senzacija, BELLE EPOQUE ima sporadično zanimljivih trenutaka, pre svega zato što Stojanović sporadično pokušava da režira, što se uglavnom retko sreće u našem filmu danas.

na planu kultur-fetišizma film nosi hrpu zadovoljstva. Recimo, Mute igra Gavrila Principa i pritom je badly dubbed. It can't get cooler than that.

U svakom slučaju BELLE EPOQUE stoji kao podsetnik na vreme kada je Jugoslavija u kadrovskom i tehničkom smislu mogla da snimi ozbiljan film. I to ne samo spektakl već i film jednog bezmalo marginalnog reditelja, kao što je Nikola Stojanović, koji nije bio reditelj superstar u SFRJ.

Pitanje da li je film zaslužio pobedu u Novom Sadu ipak ostaje. BELLE EPOQUE nesumnjivo jeste sniman na filmskoj traci i ima priču velikog zamaha, i zato bi imao potencijal za nagradu, da ipak nije film od pre 17 godina, usled čega je ipak trebalo da bude van konkurencije.

No, pošto je pobedio kao potpuni underdog, nije štetno za srpski film što je tako snažno ošamaren kroz pobedu starog filma čime se i bukvalno pokazalo da su najbolji filmovi kinematografije koja nema budućnost, oni filmovi koji su snimljeni u dalekoj prošlosti.

* * 1/2 / * * * *

Pogledao sam PEŠČANIK Sabolča Tolnaija. Da je film kao forma mozda pre stotinak godina pošao nekim drugim putem u svojoj evoluciji, onda bi PEŠČANIK u tom nekom drugačijem svetu bio bolji film. Međutim, film nije pošao tim putem i samim tim, sem izvesnog poštovanja, teško da išta dobro mogu da kazem o ovom ostvarenju.

Na mikroplnu se moze govoriti o solidnom Tolnaijevom rediteljskom rukopisu, pa čak se i u globalu moze reći da on pristojno mehanički vodi ovaj film.

Međutim, na planu dramaturgije ili bilo kog drugog pokušaja da se to što gledamo sklopi u celinu, Tolnai potpuno promašuje. On se ni ne trudi da gledaocu išta bude jasno ili da na bilo koji način učestvuje u toj priči. Jako dobri poznavaoci Kišove proze (ja ne spadam među njih ali Kiša sam prilično podorobno čitao) kazu da su uspeli da prepoznaju izvesne detalje u filmu ili da ih povezu, ali što se mene tiče, film baš zato izneverava Kiša, pošto je njegovu prozu upravo moguće čitati bez naročitog predznanja.

Iako ta besprizorna hermetičnost u svojoj drskosti, pa čak da kazem i ekskluzivnosti svakako zasluzuje poštovanje, PEŠČANIK spada u onu vrstu filmova prema kojima ne mogu da imam razumevanje, a to su filmovi koji se razumeju tek iz petog gledanja i nisu jasni ukoliko detaljno ne oznaješ neku drugu oblast. Ja volim da gledam filmove po više puta, ali verujem isključivo u snimanje flmova koji su dobri i jasni na prvo gledanje, a svako sledeće treba da sluzi za utvrđivanje gradiva.

* 1/2 / * * * *

U sklopu istraživanja za kapitalni projekat Žike Kišobranca pogledao sam film SB ZATVARA KRUG Miomira Mikija Stamenkovića, courtesy of Kunac.

Reč je o filmu iz 1974. godine, i jednom od retkih eksplicitnih prikazivanja Službe državne bezbednosti na našem filmu. Iako je reč o apsolutno režimskom filmu, upravo je ta politička inhibiranost nešto što mu daje posebnu političku relevantnost pošto se iz matrice onoga što ostaje neizrečeno zapravo prepoznaje sve ono što režim želi da sakrije.

U tom smislu zapravo o jednom društvu mnogo više govore režimski filmovi nego politički angažovani filmovi.

Kada je reč o samom estetskom dometu SB ZATVARA KRUG, taj film je već u svoje vreme 1974. godine bio vrlo arhaičan. U to vreme Žika Mitrović je već u dekadenciji sa UŽIČKOM REPUBLIKOM, to je tada već žešći papa kino, a Miki je drugorazredni predstavnik tog papa kina u tom trenutku. Za razliku od Žike koji je autentičan autor, Mikijev pristup žanru je na nivou naivne replike.

Međutim, ono što je važno to je da upravo upotreba žanrovske matrice čini da SB ZATVARA KRUG bude neobično pitak film, sa solidno postavljenom misterijom i zapletom u kome se pojavi i po nekoliko solidnih preokreta. Ipak, sama egzekucija svega toga je prilično tanka, tako da svi odnosi koji se postave u scenariju u samom filmu nisu do kraja eksploatisani. Inače, zanimljivo je da su scenario pored Mikija pisali i Dušan Perković, čuveni direktor Centar Filma, možda i najveći producent u istoriji jugoslovenskog filma, i Dragan Marković koji je radio OTPISANE, takođe kompetentan žanrovski rad. Perković je inače uživao u pisanju krimića a kažu da je često i ripovao ideje mladih scenarista koji su mu donosili scenarije za krimiće.

Velika je šteta što se nije produžila ta tradicija krimića i špijunskog filma pošto ovaj film pokazuje koliko je to vitalna matrica i koliko pomaže filma.

E sad, kad je reč o kulturfetišizmu, SB ZATVARA KRUG je suviše sveden da bi bio materijal za AUSTIN POWERS ali ima svojih draži tarantinovskog kalibra. Faruk Begoli igra agenta SB koji se zove Stipe. Josif Tatić u najboljim danima igra njegovog kolegu Paju. A Voja Mirić igra njihovog zabrinutog šefa, koji čak u jednom trenutku ulazi u blag konflikt sa Stipom pošto mu ne da da odmah privede osumnjičene.

Što se negativaca tiče, to je još zanimljivija priča. Naime, terorističku ćeliju vodi Felba, specijalizovan za uloge starih seljaka u našim filmovima, čovek sa šajkačom zašivenom za teme. Tim još čini Duško Tadić, inače toliko specijalizovan za uloge milicajaca u našim filmovima da su na snimanju jednog filma mislili da nosi uniformu sa sobom na snimanje; Lane Gutović u najboljim danima, mlad i lep.

Njihova ideologija je mutna. Na početku filma u jednoj jako brzo montiranoj sceni koja se prepliće sa dokumentanim snimcima hidroelektrane na kojoj s sprema sabotaža, vidimo da se sreću noću u nekoj bogataškoj kući u inostranstvu i da se diverzant dovozi crnim "mercedesom", međutim, isto tako svi govore srpski.

Od njihovih inostranih kontakata, znamo još i da pod prismotrom imaju ljude u emigraciji. Film doduše implicira da za ljude nema razloge da budu u emigraciji. Štaviše, lik Dušice Žegarac koji ucenjuju ocem u emigraciji kaže da je nagovarala oca da se vrati ali da on nije hteo pošto je tamo dobio državljanstvo.

U jednom trenutku Duško Tadić objašnjava operativcu iz inostrantsva da nije lako napraviti akcije, "da je sada ceo narod vojska i policija". A opet Felba, kaže Radetu Markoviću, "naš cilj je da podrivamo ovaj sistem." Ali, opet ne znamo u čijem interesu. No, film dobacuje i do današnjih okolnosti pošto Felba u jednoj sledećoj sceni kaže "da će pare stizati dok god ova zemlja bude imala neprijatelje". Tako je, Felba. To i ja kažem.

Dakle, s jedne strane, Miki je konstruisao zaverenike kao tipične hitchcockovske McGuffine, ali sa druge strane ostali su dovoljno apstraktni kako bio održali jugoslovenski koncept nesvrstanosti koji ima apstraktnog neprijatelja.

Inače, u vojnim doktrinama SFRJ ipak se dominantno pripremala odbrana od NATOa. "Mercedes" i kuća sugerišu da napad ipak dolazi sa Zapada.

Međutim, iako govore srpski, zaverenici nisu nominalno ni četnici ni ustaše.

Ono što je naročito zanimljivo to je da se kao sredstvo ucene protiv grupa naučnika koristi njihova izdaja u logoru Mathauzen. Dakle, film sugeriše kako će nas mračne tajne iz NOBa jednog dana dovesti u iskušenje. Isto tako, postavlja se pitanje, kako su operativci-zaverenici saznali za to. da li je to neka naci priča?

Inače, kad smo već kod Hitcha, Miki ima autentičan feel za suspense. Iako se ne može reći da previše vešto vodi film, ima par monenata u kojima uspeva da rediteljski napravi obrise ozbiljno koncipirane scene, a takođe ima i nekih vrlo italo zumova, naročito na Dušicu Žegarac.

U svakom slučaju, SB ZATVARA KRUG je intrigantan film i pravi primer zašto treba ponovo pročešljatinašu filmsku baštinu.

* * / * * * *

pa, imali smo već 1 topik o dobrim srpskim filmovima, SRPSKO, A... DOBRO!, ovde:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=3640&highlight=srpsko%2C++dobro

evo nekih postova otuda:

Sat Nov 11, 2006 12:12 pm    Post subject: SRPSKO, A... DOBRO!     
ghoul:

Pogledah pre par dana film koji mi je povratio veru, ako ne u budućnost, a ono bar u prošlost srpskog filma.
Radi se o naslovu BALADA O SVIREPOM... (1971) na koji mi je pažnju skrenuo Plissken. Jest da nisam neki naročit znalac srpskog filma, ali mislio sam da barem teoretski imam neku predstavu o tome šta tu vredi gledati a šta ne. Ovaj naslov mi je došao niotkuda: nikad čuo, a sve i da jesam, sam pogled na ime režisera bio bi dovoljan da me odvrati.

Elem, film je režirao Radivoje 'Lola' Djukic. Da, ONAJ. POZORISTE U KUCI, itd.

Bejah skeptičan, ali pošto je Pliss insistirao, rekoh da mu pružim šansu.

WOW, ovo je stvarno vredelo para koje dadoh/smo derikoži koji ga je jedini imao na lageru!

Radi se o filmu osvete, urađenom izvanredno dobro, rekao bih čak – svetski! Pravi pravcat žanrovski film, sasvim po strani od ideologija i stilova i pristupa koji su u to vreme dominirali našim filmom! Scenario je toliko dobar da nisam mogao da verujem šta slušam: srpski film sa nadahnutim, pametnim, čak quotabilnim replikama! Gluma je perfektna: Ljuba Tadić kao Vuk Samotnjak usred snegom zavejane planinčine (u Crnoj Gori, ali svi glumci i autorska ekipa su iz Srbije) ima savršeno odmereni spoj rezigniranosti, tiho-tinjajućeg besa i prekog zlopogleda onda kad ga isprovociraju. On je tipični lik iz ovog pod-žanra: čovek koji se odrekao nasilja, ali koga sticaj okolnosti PRIMORA da za njim posegne ne bi li odbranio neku svetinju... I ostatak glumišta je vrlo dobar, a posebno Rade Marković kao specijalista za uloge ljigavaca i crva (vidi VARIOLU VERU, itd.). Jagoda Kaloper je takođe pristojna, i slobodno ogoljava skoro sve svoje čari, uključujući i gusto busenje ispod mišica (ah, te 70te!)...
Scenografija je ingeniozna: Ljubina tvrđava u planini je remek delo domaće scenografije, nisam mogao očima da verujem da je neko tako nešto dobro a) zamislio i b) napravio i c) učinio ubedljivim, živim.
Lokacije su lik za sebe: ovo je ZAISTA snimano u planinčinama usred zime, nema laži ni prevare: to brojne scene čini tim fascinantnijim i logistički nepojmljivim čak i sa današnjom tehnikom i tehnologijom. Priroda je prelepa ali i zlokobno surova: ovo nije neko brdašce odmah izvan grada nego planinčugetine i klisurine usred ciče zime: božanstveno!
Muzika oscilira između vanredno dobre (na momente čak podseća na Goldsmithov skor iz OMENA po svojoj upotrebi horova) i iritirajuće (korišćenje nekakvog cijukanja i cviljenja koje se graniči sa komičnim).

Likovi i njihove interakcije su zaista vrh vrhova, situacije su napete i nepredvidive, po prvi put posle duuuugo vremena nađoh se kako gledajući tamo neki SRPSKI film zapravo simpatišem junaka, navijam i brinem za njega, radujem se i tugujem s njim... Ne pamtim kada sam to zadnji put osetio gledajući nešto 'domaće'...

Scena (flešbeka) u kojoj Ljuba zatekne svoju ženu sa ljubavnikom, i posebno njegova reakcija na to toliko je genijalna da neću da je spojlujem, ko zna, možda još neko na neki način uđe u trag ovom masterpisu: ali reći ću ovo: video sam milion tih generičkih scena sa prevarenim muževima – nijedan još nije bio OVOLIKI FRAJER u svojoj reakciji na kurvu. A malo bi ko i mogao da u tome bude ubedljiv kao 1 & only LJUBA.

Takođe, njegova osveta na kraju, kad nasilje kulminira, izvedena je na sasvim netipičan, iznenađujuće surov način – možda malo prebrzo za moj ukus, ali svakako je memorabilno i unikatno, ne samo u srpskim okvirima no i šire. Naročito ako se ima na umu da je ovo nastalo PRE 'STRAW DOGS'!

Ukratko, ovo je jedan od vrlo uskog kruga srpskih filmova koje bih rado titlovao na engleski i s ponosom prikazivao nekome sa strane.

Ocena: 3+


ghoul
...
Inače, odgledah, opet courtesy of Plissken, i Kadijin PRAZNIK, naizgled o četnicima i američkim pilotima, a zapravo o neozbiljnosti i neodgovornosti i autodestruktivnosti ovog naroda: s jedne strane nesposobne, sujetne, autoritarne vođe, s druge strane rulja poput stoke, uvek spremna za dobar podsmeh, linč ili 'praznovanje' (orgijašenje), i jedni i drugi razjedinjeni, razvejani na snežno-blatnoj vetrometini...
film ima izvesne tehničke sirovosti (pre svega u sinhronizaciji zvuka, dijaloga, itsl.) ali ponegde i režijski nije baš upeglan – ipak, u pitanju je vrlo dobro režiran odličan scenario sa sasvim solidnom (u proseku), tj mestimično odličnom glumom (Burduš, D. Felba).


...

žika kaže:
sto se "praznika" tice, za mene je to apsolutno remek-delo srpske kinematografije, i mada se slazem oko nekih tehnickih mana (da, taj zvuk, ali to je mana mnogih YU filmova), mislim da u srcetu kadijinog prvenca lezi cvrsta i gotovo anticka dramaturska osnova. takodje, osim "izmestene", i za to doba, prilicno nekonvencionalne ratne price, i politicke konotacije koju je ghoul primetio, taj film ima i skoro eksplicitno religioznu/pagansku pozadinu, mitoloski, arhetipski podtekst o zajednici, nasilju, i obozavanju mracnog boga (Manola, lokalni koljac, kog izvanredno glumi Dusan Janicijevic). Manola ima slicnosti sa likom Maksima, kog tumaci Mija Aleksic u Popovicevom "Covek iz hrastove sume", ali koliko je samo Kadijevicev junak, upravo zbog svesne reference na slovensku/pagansku mitologiju, kompleksniji, ubedljiviji, osmisljeniji, i bolje odglumljen.
takodje ima i briljantnih scena, poput one kad bata zivojinovic, major, ali nedicevac, dolazi da se kurci pred cetnicima, a oni mu vele da on moze biri major na drugome mestu, i prosto ga umlate.
scena klanja dvojice neduznih nedicevaca je mozda, za mene koji se nisam nesto nagledao srpskih filmova, sem mejnstrima, najbolja scena nasilja u YU kinematografiji. a gotovo nista nije prikazano, nema krvoprolica, nema zafranovicevog naturalizma, niks, samo cista anticka katarza.
ili zavrsna scena, kad nemci dolaze da vide navodna tela americkih pilota, koje je glavni cetnik podmetnuo ne bi li zaradio poen kod svaba, ali svabe su vec zarobile dvojicu pravih pilota, i nemac samo pogleda u zaklane klince i kaze: "sharaden".
apsolutno se slazem, "praznik" je sigurno u prvih deset srpskih filmova.
(inace, ja sam ga gledao 5 puta, ako nekog bas zanima, on se dobro fura.)


...
ghoul:
vidiš, žiko, slažem se u načelu glede PRAZNIKA, ali – uz ogradu da sam film tek nabavio i tek jednom odgledao – meni je lik Manola bio nedorađen, nejasan: od samog uvoda (koji je maltene hororični foreshadowing, kad se konji poplaše od njega) pa sve do scene koju apostrofiraš, meni nije bilo jasno KO JE, JEBOGA, TAJ BAJA?
istovremeno izdvojen od ostalih, i kao da je - povlašćen? boje ga se, a donose mu hranu da jede, sam, van opštenarodne gozbe.
falio mi je neki hint, maaalkice jasniji, glede njegovog mesta u poretku socijalne strukture: sve do tog eliptičnog klanja nije mi bilo jasno da li je on neko ko se gadi ostalih, ili neko koga se ostali gade (i zašto?)!
dobro, stvari postaju 'jasnije' posle toga, ali... falilo mi je tu malo mesa (i to ne u zafranovićevskom smislu reči!)...

usput (kolikogod da nam misli naizgled vrludaju) – dušan janićijević je JOŠ JEZIVIJI u kadijevićevom već pomenutom ŠTIĆENIKU, gde takođe ima samo par rečenica dijaloga, i uglavnom ima da igra telom, licem, pogledom, dok proganja svog 'štićenika' sve do crnog usuda.

jedna stvar koju bih naglasio kao poseban kadijin kvalitet jeste to što on radi lokalno, ali misli globalno! i bez prenaglašenih metafora.
recimo, način na koji su srbi u tom selu raslojeni: iako je selo 'četničko', nisu svi podjednako za njih, štaviše, jedan seljak ima konje koji se poplaše čim vide bradu i kokardu! da ne govorimo o sasvim realno prikazanoj sceni kada niko od seljaka neće da da zapregu, uprkos komandi (zamenika) starešine sela... ili genijalno prikazan srpski ponos/inat, i njihove ponekad teško odredive granice: više inat, kad burduš odbija da preda pilote bati zveri; više ponos, kad seljak ne jebe živu silu u vidu činova i ratnih rana tog istog bate, oficira, i spremno primi metak u lice...

a tek ta genijalna kontextualizacija, kada seljake i njinu vlast vidiš (retko, sporadično, ali tim upečatljivije) očima 'stranih posmatrača' – prvo amera, a kasnije švaba. sjajna je scena koju si već pomenuo, kad švabe maltene kažu (između redova): 'ma idite dođavola svi, nemam vremena ni volje da se IGRAM sa gomilom nezrele dečurlije; zgaziću vas kasnije.'
ili pretposlednja scena, kad rulja i ne sasluša komandanta i njegov 'važan' govor sa stola, utopljen u orgiju vikanja da se ubije onaj kod koga su do juče na slavi bili.
ili poslednja, u kojoj se grupica cigana bukvalno sprda sa ozbiljnošću prethodnih događaja i sve pretvara u karneval (odnosno, potcrtava da je i sve do tada zapravo bio jedan tipičan srpski karneval)!

da, uz sve moje (pretežno tehničke) zamerke, ovo je ODLIČAN film, a ako se ne varam, on i prema nekim zvaničnim anketama i listama spada među top-10 srpskih filmova (ima li neko link ili saznanje o tome koji su ostalih 9 ?)


i kad već pričamo o skrajnutim ovdašnjim remek-delima, ili barem vanredno netipičnim, i nezasluženo odbrim filmovima, šta kažete na gilićevu KIČMU?

ja sam ga nedavno sa VHSa prebacio u divx, pa se može očekivati njegova skorašnja cirkulacija podzemljem srpske piraterije, baš kao i još jednog (malo mutnijeg) bisera, kadijine DEVIČANSKE SVIRKE, takođe prebačene sa brutalno-retkog VHS-a u opštenarodni divx...


plissken:
Meni je BALADA fascinantna. Pri prvom gledanju me je prvenstveno odusevila nenadjebivo genijalnom atmosferom, dok sam se pri repriziranju jos vise odusevio fenomenalnim likovima. To je jednostavno film koji se mora osetiti vise puta.

Kadijin PRAZNIK je izuzetno impresivan, genijalan, i uglavnom sam saglasan sa stvarima koje su recene. DEVICANSKA SVIRKA me je odusevila atmosferom i tehnickom egzekucijom. Recimo da je rame uz rame sa STICENIKOM, koga sam gledao pre nekoliko godina na RTS-u.

Za KICMU je retko ko cuo. Ja sam upoznao svega dva coveka (including Ghoul) koji su za taj film culi, ili su ga gledali. Sticajem okolnosti, od Ghoulchine sam ga kasnije nabavio, i u njemu iskreno uzivao. Epizoda sa manijakalnim Milutinom Butkovicem je neprevazidjena.



milan, o gilićevim kratkim:
Pazi, Ghoule, to su filmovi za tebe... Dan Vise je doku u nekoj banji gde se neki poluzivi matori ljudi mazu nekim blatom, lece i to... Odnosno, prica o tome koliko ljudi ne mogu da se pomire sa krajem i na svaki nacin pokusavaju da produze svoj zivot, bar za jos dan... Fenomenalno snimljeno i rezirano - sa svim tim blizusmrti telesima koje ceka neumitni kraj.
In Continuo je jedan od retkih filmova koji je u meni izazvao nagon za povracanjem - pri tom, u njemu se ne vidi nista eksplicitno odvratno. Film je snimljen u nekoj kafileriji ili vec neceme slicnom, u kojoj se grupa ljudi koji tamo rade priprema da kolje zivotinje. Ta njihova priprema, taj uzasni prostor sa belim plocicama, ti ljudi koji ostre nozeve... Onda sledi klanje - koje se ne vidi, samo krv koja prsti na sve strane i onda... uh, ne bih da prepricam ceo film, ali ovo je film koji nikada necu zaboraviti. Pri tom, zivotinje se ne vide ni u jednom jedinom kadru / samo krv.

Žika i ja smo odlućili da ovde organizujemo svenarodni topik a da polako na blogspot.comu napravimo i blog na kome bi postovali sve domaće kritike koje nam padnu šaka, naravmp pd kredibilinih ljudi.

Pozvani ste da učestvujete.

a koja je svrha toga ako je već SAJT u pripremi?

Zašto ne bi imali topik na kome postoji sve i može da se diskutuje?

sajt će biti mega kapri ozbiljan, a ovde možemo da se zajebavamo... što se tiče blogspota, kada sajt bude gotov - stavićemo link. neka bude na dva mesta, vaj nat.
što više tekstova na netu - to bolje, zar ne?

iz istog razloga iz koga ste osetili potrebu da textove, prikaze i komentare, RASUTE PO RAZLIČITIM TOPICIMA na ovom forumu sakupite na JEDNO MESTO – i ja osećam potrebu da SVI TEXTOVI  I DISKUSIJE budu na JEDNOM mestu (SAJT!), umesto da se rasplinjavaju ovde-onde po forumima i blogovima i šumama i gorama sajberspejsa; znači, the way I see it, čini mi se mudrije i praktičnije SVE na JEDNOM mestu (sajt + forum), a da LINKOVI (i poneki textić kao mamac) – budu SVUDA, all over the net!!!!
ako iscrpemo šta imamo da kažemo na ove teme OVDE, na sagiti (gde smo već i imali nekoliko topika na slične teme), pa onda na još jednom novom blogu, pa na dimitrijevom blogu, pa ne znam gde sve ne, kad dođemo do sajta (I FORUMA KOJI ĆE UZ NJEGA IĆI, NE?) ostaće nam tamo neki mrljavi, zakržljali topici sa par postova, gde ćemo samo da kačimo linkove ka mestima gde smo ranije već naklapali o datoj temi, što mislim da nije dobro po taj sajt i forum U NASTAJANJU.

Braćo moja napaćena.

Ja sam uploadovao prvi batch svojih kritika na http://srpskifilm.blogspot.com/

Pošaljite mi svoje kritike srpskih i jugoslovenskih filmova na mail i one će se naći tu...

E sad, ja bih voleo da posle, ali ne znam još uvek kada, jer ne umem to da radim, napravimo pravi sajt. Međutim, dok to ne rešimo, ova varijanta sakupljanja na blogspotu deluje najoptimalnije.

Quote from: "crippled_avenger"Braćo moja napaćena.

Ja sam uploadovao prvi batch svojih kritika na http://srpskifilm.blogspot.com/

Pošaljite mi svoje kritike srpskih i jugoslovenskih filmova na mail i one će se naći tu...

E sad, ja bih voleo da posle, ali ne znam još uvek kada, jer ne umem to da radim, napravimo pravi sajt. Međutim, dok to ne rešimo, ova varijanta sakupljanja na blogspotu deluje najoptimalnije.

Ja mogu da ti pomognem oko tehnicke strane vezane za postavljanje sajta, jer mi je to inace posao kojim se trenutno bavim. Samo javi ako treba neka pomoc.

Pa pazi nama u suštini ne treba ništa posebno. Treba nam sajt koji ima neki user-friendly interface da mi možemo sami da ga držimo na netu.

Kada je reč o tipu sajta, to jest o onome što je nama potrebno, mislim da je potrebno nešto što će biti user friendly posetiocima pošto je naš fokus ipak Srbija, dakle ništa iživljavanja koja ne mogu Srbi da otvore...

Death Wish je već poslao svoje kritike za srpskifilm.blogspot.com, otaku, Miloshe?

Quote from: "crippled_avenger"Pa pazi nama u suštini ne treba ništa posebno. Treba nam sajt koji ima neki user-friendly interface da mi možemo sami da ga držimo na netu.

Kada je reč o tipu sajta, to jest o onome što je nama potrebno, mislim da je potrebno nešto što će biti user friendly posetiocima pošto je naš fokus ipak Srbija, dakle ništa iživljavanja koja ne mogu Srbi da otvore...

Svakako. Za taj slucaj bi bilo idealno instalirati neki Content Management System koji bi omogucio jednostavno odrzavanje i izmene. Posto imam iskustva upravo sa takvim tipom sajtova ako te zanimaju detalji posalji PM pa da nastavimo tamo bez da smaramo ostale na forumu.

otaku je pridodala svoje kritike na http://srpskifilm.blogspot.com/

overite ih sve na jednom mestu...

PROMENI ME ,
režija: Milan Karadžić, scenario: Stevan Koprivica

Bio sam hrabar i pogledao i treću produkciju filmskog odeljka Pinka, recimo, komediju naravi PROMENI ME u režiji Milana Karadžića. Slična je prethodnim dvema ( MI NISMO ANĐELI 2 i ANĐELI 3) po tome što i na dobronamernijeg gledaoca ne ostavlja utisak filma. Dok je Dragojevićev uradak, ,,aproprijacija" Dragotijevog remek-dela, u suštini bio predimenzionirano-multiplicirana product placement ekstravaganca (mada i PROMENI ME tome parira kroz uporno insistiranja lika Nede Arnerić da putuju na krstarenje preko ,,Jolly Tours"-a, a nešto kasnije sledi scena upravo u toj agenciji!!!), ANĐELI 3 studentska vežba koja je nekim čudom dobacila do celovečernjeg filma a koja je pokušavala da vizuelno-auditivnu agresivnost u cilju prikrivanja praznine sadržaja poturi kao (post-moderni) šarm, PROMENI ME, najlošiji od ova tri, se doima kao komprimovana verzija serije. I to loše serije. Pitanje kako je ovako mršav, bled i bezuman koncept uspeo da prođe sve, kakve-takve, ali, ipak postojeće filtere Pink korporacije. Kanda je jedino objašnjenje dokazana poslovna umešnost dua Koprivica- Karadžić. A i potreba Željka Mitrovića da se, pa makar i prečicom quicky produkcije shvaćene na ovdašnji način, etablira i kao filmski producent.

PROMENI ME je uvredljivo, poražavajuće i , za sve osim za kompletiste, mazohiste i recenzente, nepotrebno gledalačko iskustvo. To samo po sebi ne bi predstavljalo bitan i nov problem jer svačaega smo se poslednjih godina nagledali u Srbijici, ali, za razliku od APORIJE, ŽURKE i/ili KROJAČEVE TAJNE koje sagorevaju i hrabro ginu u svom sumanutom i jalovom arthouse zanosu, ovo je nepojnmljivo kukavički proizvod. Kako se teško može govoriti o suptilnoj eklektici kada je ovaj naslov u pitanju, sasvim je sigurno da je ovde reč o kukavičluku koji tera na prepisivanje i o dubokom uverenju da je srpska publika toliko regresirala da joj se sve, baš sve može proturiti. Koprivica i Karadžić ovde kreću štrpajući od, sa današnje tačke gledišta, superiorne poetike Predraga Perišića koji se upinjao da uprizori i diskretno urbanizuje preovlađujući soc-realistički čemer (i u tome je u izvesnoj meri i uspevao kroz RAD/MOJ TATA/RAZVOD NA ODREĐENO VREME ,a prevashodno kroz NIJE LAKO SA MUŠKARCIMA), potim zalaze na teritoriju Siniše Pavića, oponašajući njegovu potrebu da sve likove umreži a završavajući garnirajući taj već teško svarljivi mish-mash romantizovanjem stvarnosti po ugledu na zahvate viđene u Aćinovoj JELENI ili LISICAMA Gorrčina Stojanovića, gde su svi junaci ekonomski relaksirani, Dorćol je zbilja Manhatten... pa im samo ostaje da se zavrte na austenovskoj ljubavnoj vrtešci i posvete pitanjima iz karnalne sfere. Mima Karadžić, sirotinja je nevidljiva i , dakle, nepostojeća ovde još više iritantniji no inače, je prestonički zubar (naravno, crnogorskog porekla i varljive ijekavice kako već i priliči pravim kukavicama) koji , ponukan razvodima i preljubničkim uspesima svojih priljatelja, u samo nekoliko dana (spacijalno-temporalna neusaglašenost tek je jedna u dugom nizu boljki ovg flopa) shvata da ga krštenica stiže, te se pirlita, provodi sa mnogo mlađom pacijentkinjom, operiše uši...Ovde se scene, lišene vidljive uzročno-posledične veze, nižu u tom, čini se, beskrajnom slobodnom padu ka estetsko-značajskom dnu sa kog se i krenulo. Na nivou takve priče sve je podređeno i žrtvovano poimanju sveta karakterističnom za loše TV stvaraoce – svi likovi su povezani i vazda su spremni da u svakom trenutku ispovrnu (nimalo duhovitu, zahtevnu i/ili vrcavu) šalu, puno je lobovanja i prvoloptaških rešenja u vođenju priče (recimo, u jutarnjim satima, zubar doživi manju saobraćajnu nezgodu greškom devojke kojoj nekoliko časova potom supruga istog tog zubara u bestidno loše postavljenoj sceni slučajhno polomi zub, tako da ova pohita po besplatnu stomatološku uslugu istom tom zubaru sa početka ovog primera), ekstremno dijaloški nastrojene scene su usnimljene statično, bez oneobičavanja (ako se izuzme par uglova snimanja, tipčnih za porno-uratke) i, čini se, iz prvog pokušaja....Osim toga, tekst je gnusno pojednostavljen pun čudnih gay podtonova (zubar i njegov prijatelj, plastični hirurg, pričaju o ,,ki-ta-ma"), pun replika za pocrveneti se i najprizemnijeg, a ovde i potom cenzurisanog humora ( npr. Mira Banjac u ulozi prekaljene komunistkinje i novopečene vernice, nakon što joj Mimim asistent ubrizga injekciju za smirenje i poruči joj da ,,kulira" izgovara sledeće ,,ej-kuliram" sa potisnutim, ali čujnim ,,a" između ili pokušaj Miminog asistenta, da go, do pasa, ofarba kosu takođe golog do pasa i pognutog Mime koji prekine policajac, inače još jedan redovni posetilac ordinacije, koji poentira rekavši asistentu :"A, ti, dečko, da si dobro oprao ruke!"), jedna, recimo, željeno smešna situacija smenjuje drugu u čvrstom uverenju da se kroz upornost i tupavo udarništvo u krajnjem skoru da izmamiti koji osmeh od publike. Sveopšti kukavičluk očitava se i na manje bitnim i manje upadljivim planovima- poput izbora muzike u scenama koje bi, u skučenom prostoru i sa dvadesetak statista orkestriranih kretnji, valjda trebalo da gledaocima iz regiona dočaraju ludi noćni život u srpskoj prestonici, tako da umesto nečega iz repertoara Grand produkcije, čujemo bajate, blede hitiće grupe Luna (frakcije okupljene oko Čede Čvorka, naravno) i Tijane Dapčević. To dokazuje tezu da PROMENI ME pokušava da, prateći analogiju sa Pinkovom ponudom, očara malobrojne gledaoce na pravdi Boga zamrle franšize IDEALNE VEZE, u isto vreme namigujući društvu koje svoje probleme rešava u Agenciji za SIS. Potpuno legitimna težnja autora, ali, kao i sve ostalo u vezi sa PROMENI ME, traljavo, fušerski i ziheraški sprovedeno.

PROMENI ME je jedan u sve dužem nizu srbijanskih filmova kojima će mala gledanost biti blaga kazna i koji će popuniti rupu u Pinkovom novogodišnjem programu, a iole umnijima i verziranijima među konzumentima ovog nus-proizvoda ostaje žal što na kraju u film nisu upali Yuzna i Bernsen i naučili barabe pameti.

ginger toxiqo 2 gafotas

...ogromno hvala na pomoći u preusmeravanju i još veće izvinjenje zbog  prvobitnog previda u odabiru topica/habitata za ovaj osvrt...

ma daaaaj, štas izvinjavaš, to se ja samo ložim da popunjavam i ovaj topik, da mi ne propadne ideja...
btw, ovaj osvrt na Promeni me ti je odličan. dobro si opisao kako film izgleda, i stvarno je ta papazjanija Karadžić-Koprivica ispod svakih kriterijuma kada se posmatra ozbiljnim očima.
ali meni je film toliko van pameti i dostojanstva, da sam se samo čudio, smejao i pljeskao u bioskopu. zaista ne bih mogao da budem odmeren i ovako argumentovano isječem sve uzduž i popreko. bravo.

pre svega, ovo nije rivju da se meri s gornjim textovima, no forumaška zbirka nabacanih impresija, for what it's worth.

naime, pogledah posle dugo vremena BANOVIĆ STRAHINJU, ili tačnije THE FALCON, pošto se radi o verziji dabovanoj (sasvim podnošljivo) na engleski.

najgora stvar je što BS nit smrdi nit miriše, i najveći mu je greh što uzima jednu od naših najlepših pesama i od nje pravi jedan mlakonjav film, u kome se srpski seting i bekgraund previše apstrahuju i sve se svodi na jednu 'univerzalnu' priču koja uopšte ne mora da bude srpska. čudno li je, kad se radi o koprodukciji srbija-hrvatska-nemačka, u kojoj režira hrvat a srpskog junaka igra franko nero?

šta ne valja?
ne valja kako je BS prikazan.
pre svega, nero je copina, i potpuno je bezličan i neubedljiv i kao junak uopšte, a posebno – kao junak 's dušom i srcem'.
pored toga, scenario mu ne daje da POKAŽE da je jedan od najvećih srpskih junaka, jer
1. prvo glupavo ostavi dom nebranjen (dobro, ajde, dešava se)
2. onda jedinog zarobljenog turčina pusti živog (OK, to je kao strategija da ga puste pa da ga prate, samo što ovaj sjebe pratioce)
3. onda ide da moli tasta jug bogdana za pomoć, pri čemu on ispada smušen i nikakav (umesto da se potencira kolike su svinje ovi što mu pomoć ne daju)
4. onda pusti da ga turci jadno zarobe, i to BEZ BORBE, ulove ga u mrežu ko krme...
5. onda taj junak takav, u mreži, uvezan ko salama, stigne na konju među svoje, ponižen
6. onda izmoli da mu se da 15 zlikovaca i kriminalaca iz zatvora, s kojima krene na turke
7. u borbi s turcima ošine s konja par statista, ali JOŠ UVEK NIŠTA VIŠE NITI BOLJE OD BANDITA S KOJIMA JE KRENUO U BORBU
8. i tek u finalnoj borbi, s alijom, nešto kao pokaže znanje i umenje (mada u jednom bezveznom kadru, iako dešnjak, s konjem se na turčina zaleti svojom levom, nenaoružanom stranom!)

dakle, načini snimanja njegovog su banalni, loši, uopšte nema ENTRANCE kakav priliči junaku, no ga prvi put vidimo u konjušnici – kojom prilikom uopšte ne reaguje dok njegove sluge ismevaju i šutiraju bogalja-prosjaka (posle se ispostavi da je bogalj lažnjak i uhoda, ali u tom trenu BS to nije mogao znati).
pored toga, nije adekvatno uvedena njegova velika strast prema anđi, koja će kasnije da ga natera u boj protiv svih živih, dakle banalno je i srednjački uvedena jedna larger than life priča., i previše toga se od nas očekuje da prihvatimo zato što nam to neko kaže, umesto da se to nešto – pokaže, i jasno, filmski, vidi.

gledao sam neki osrednji vhs rip, pa ne bih mnogo o kvalitetu fotografije, ali frejming (i režija) su u par slučajeva slabi, npr u nekim važnim situacijama koje zahtevaju krupni plan sve je rešeno u totalu, tako da u čak 2 slučaja (večera kod BS, ručak kod jug bogdana) kamera s leđa snima onoga ko govori za stolom; takođe, na kraju, kada BS ispunjava zavet i na kolac nabija odsečenu turčinovu glavu i zabada je u svoje razrušeno dvorište, to je prikazano negde u dubini kadra, u mraku takoreći, bez adekvatnog apostrofiranja.
scene borbe su uobičajeni slabo-ubedljivi i slabo uvežbani haos, ali ja to u našem filmu nikad nisam ni video urađeno kako valja (mislim na borbu sabljama, kopljima, sa konjima itd. a ne na partizanske okršaje!)

sanja vejnović kao anđa je, moram priznati, prijatno iznenađenje: ljupka, slatka i čista, ubedljiva kao ženče za koje vredi pljunuti na sve zakone i običaje, a ima i full-frontal golu scenu, dakle, tu nemam većih zamerki.

gaga nikolić je vrlo dobar kao turčin alija (koga u eng. verziji sve vreme zovu aliDŽa!), a i šerbedžija je memorabilan kao uhoda koja završi na kolcu. zadivljujuća je jedna scena u kojoj u jednom kadru, bez pomoći montaže i statista izvede prilično impresivan stant za glumca nj. ranga: baci se s prvog sprata u kola sa senom, pa s njih skoči na odmorište stepenica, pa sa njih preko ograde preskoči do zemlje s visine od bar 2-3 m!

muzika je slaba, ne samo zato što nije srpska, nego što previše podseća na neku lirsku deonicu iz špageti vesterna, a uz to je repetitivna (jedna jedina tema sa manjim varijacijama kroz ceo film), i slabo potcrtava scene od kojih bi u nekima trebalo da izražava borbeni žar, drugde melanholiju, tugu i gubitak, drugde opet epiku... a sve varijacije na temu su jedna drugoj nalik!

završna borba sa alidžom (!) je OK, za naše standarde, a deo kad ostave konje i krenu jedan na drugog mačevima je čak i prilično dobar (ako ne računamo to što se u par kadrova na leđima boraca jasno vidi reflektorom ocrtana silueta nekog čoveka, verovatno snimatelja).

pravi klimaks, u crkvi, kada BS odbije da oslepi ne/vernu ljubu i umesto toga je povede sa sobom –usput pljunuvši i na tasta-vlastelina i na popove koji mu prete paklom – ovde nema pravu težinu jer nero deluje kao da ga boli patka za sve, inscenacija nije dovoljno dramska, a dijalog ni približno nema lepotu+snagu koju imaju stihovi pesme:
Šure moje, devet Jugovića!
Što se, braćo, danas obrukaste?
Na koga ste nože potrgnuli?
Kad ste, braćo, vi taki junaci,
Kamo noži, kamo vaše sablje,
Te ne biste sa mnom na Kosovu.
Da činite s Turcima junaštvo,
Desite se mene u nevolji?
Ne dam vašu sestru poharčiti,
Bez vas bih je mogao stopiti,
Al' ću stopit' svu tazbinu moju,
Nemam s kime ladno piti vino;
No sam ljubi mojoj poklonio.

ništa od ove divote nije na film preneseno, i prema njemu se, eventualno, može biti umereno blagonaklon samo ako se gleda nevezano za pesmu, u kom slučaju se može proglasiti slabo-ka-osrednjim, dok je kao adaptacija pesme samo i jedino – LOŠ.

inače, za zbornik o autsajderima srpskog filma koji priređujem zajedno sa žikom k, naručio sam da mi se napiše text o liku srpskog junaka u BS i u kadijinom ČUDU (prema pesmi BOLANI DOJČIN); naravno, kadijin tretman teme je apsolutno genijalan i savršeno prikladan, sa 100% pogođenim tretmanom lika BD, glumljenog i snimanog baš kako treba!

Čekaj, jel beše u BS ima ona najdivnija replika u istoriji našeg filma, "Hašiša, gospodaru, daj mi srk hašiša..."

jeste, tu je! :!:

SAN O RUŽI
režija: Zoran Tadić scenario: Zoran Tadić & Pavao Pavličić

Pogledao sam SAN O RUŽI Zorana Tadića. Ovaj film sam prethodno upoznao tako što sam u Biblioteci FDU našao scenario u odeljku sa scenarijima za jugoslovenske filmove i pročitao ga, znajući da mi film verovatno neće uskoro doći pod ruku.

I to se ispostavilo kao tačno, pošto sam u međuvremenu praktično zaboravio scenario, tako da nije bilo nekih naročitih spoilera kada sam gledao film.

U ovom filmu maltene možemo naći sve dobre namere i stranputice koje krase jugoslovenski krimić.

Naime, Zoran Tadić i Pavao Pavličić su poznati po tome što su u RITMU ZLOČINA uspeli da stvore zaista evropski relevantan triler, i u svom celokupnom opusu su držali liniju vrlo zanimljive interpretacije krimića.

Međutim, upravo je SAN O RUŽI potvrda da ni oni nisu sve vreme išli pravom linijom i da su i oni umeli da zalutaju.

Ono gde su ponajviše u SNU O RUŽI pogrešili jeste pokušaj da priču situiraju što ubedljivije u jugoslovenske okolnosti. Naime, oni su u ovom filmu hteli da pobegnu od pavlilčićevog magijskog realizma u totalni naturalizam i film je smešten u auralno nepodnošljivom crnotalasovskom univerzumu koji se graniči sa bihnerovskim dimenzijama socijalnog užasa. Rade Šerbedžija, at his slowest, igra radnika-livca, koji često kad se vraća kući zastane ispred mesare i divi se ruži od telećeg buta, što je i naslov filma. To je već lobovanje, ne zato što ne mislim da u SFRJ nije bilo gladnih, ali sam ipak siguran da ni u jednom momentu nije bio baš takav all-around dread margine, osim možda u danima kada se izvorni Crni talas dešavao. Kako ovaj film datira iz 1986. a sniman je 1985. pre bih rekao da je reč o stvaranju slike SFRJ kao svojevrsne tamnice naroda, i u svom pokušaju da bude autentičan i da junak bude naturalistički motivisan na svoj čin, zapravo liči više na neki poljski ili čak možda britanski film, u svakom slučaju na neki milje gde su klasne i proleterske okolnosti izraženije nego u SFRJ.

U svakom slučaju zaplet je vrlo jednostavan, livac nailazi na gangsterski obračun, vrlo realistički objašnjen kasnije i vezan za neke mahinacije sa sanitarnom inspekcijom, i uzima novac koji je bio u kesi kod jednog od leševa. To je sve video Fabijan Šovagović.

Znam da zvuči posprdno kad to tako opišem ali stvarno je tako i urađeno, Šer krade kesu, a onda dug kadar u kome vidimo, i valjano utvrdimo da ga je Fabjan video. A Fabijan igra mesara. Mesar ubrzo počinje da nabacuje livcu da zna šta je on uradio, naravno vrlo dikretno, a livac se pravi lud.

Novac bi pak livcu rešio sve probleme koje žena nemilosrdno nabacuje ali on ne želi da ga načne. Ubrzo se ispostavlja da za novcem traga grupa gangstera koji se sastaju o obližnjoj krčmi.

Tadić i Pavličić nepotrebno uvode subplot o kasapinovoj kćeri koja se zabavlja sa livčevimdrugom, koji ne služi ni za šta drugo do da nam livčev drug izogovara tazbinu i objasni neke od kasapinovih aktivnosti.

Zatim, sam krimi zaplet u sebi nosi ogromnu naturalističku tenziju koja se ni na koji način ne olakšava kroz mehanizam krimića pošto krimi deo zapleta ne nosi snažne događaje i preokrete.

Sve se završava katarzičnim obračunom livca i gangstera koji nas ostavlja u vrlo nejasnoj poziciji, koja ne priliči ni naturalizmu ni krimiću.

Paradoksalno, Tadić i Pavličić odlaze u nadrealno kroz pokušaj forsiranja naturalizma, a krimi zaplet degradiraju na nivo repetitivnog mehanizma bez ikakve ideološke ili pripovedačke funkcije.

Filmu se ne može osporiti snažna atmosferičnost koja se graniči sa fizičkim ugođajem. I ne može osporiti da j film specifičan curio unutar jedne predvidljive kinematografije, no istovremeno reč je o krajnje jalovom ostvarenju.

Alfi Kabiljo je uradio odličan synth skor koji korespondira sa skorovima iz osamdesetih.

U filmu se pojavljuju tadašnji reditelj a sada kolumnista Nacionala, Srećko Jurdana i poznati umetnik i takođe školovani reditelj Tom Gotovac a.k.a. Antonio Lauer.

* * / * * * *

BANOVIC STRAHINJA
rezija: Vatroslav Mimica scenario: Sasa Petrovic & Vatroslav Mimica
Drugi film kojim sam se počastio bio je BANOVIĆ STRAHINJA Vatroslava Mimice, courtesy of Ginger, na čije ponovno gledanje me je inspirisao Ghoul.

Ipak, moram priznati da mi je BANOVIĆ STRAHINJA ostao podjednako šupalj i slab kao i kada sam ga prvi put gledao.

Reč je o filmu u kome se najpre oseća da je reč o čisto producentskom projektu nastalom iz Mimičinog pokušaja da se izbori za status sličan Bulajićevom, i u tom cilju je uzeo značajnu pesmu iz narodne tradicije, kao što je Bulajić uzimao istorijske događaje, i iskoristio je za pravljenje filma koji bi mogao imati neku komercijalnu sudbinu na stranim tržištima. O Mimičinom kompleksu Bulajića u ovom filmu svedoči i angažovanje Franca nera koji je bio rado viđen gost u našim koprodukcijama o čemu uostalom svedoči i vanbračno dete koje je imao u Sloveniji.

Kao i većina međurepubličkih saradnji, čiji je catch bio u tome da se od dve republike SFRJ uzmu pare za film i tako skupi budžet za dva filma a snimi se jedan, što je bio i BANOVIĆ STRAHINJA, i ovde se iza svega krije čist poslovni hohštapleraj, pošto imajući u vidu input stranih producenata kroz glumačku podelu, vidimo da se Mimica zapravo nije bavio pokušajem da predstavi našu nacionalnu tradiciju. U produkcionom smislu su filmovi poput BANOVIĆ STRAHINJE zapravo bili neka vrsta anticipacije Eurimagesa, i inog fondacijskog filma koje je thirdworldizovao sve regionalne kinematografije.

E pa, eto kako je to počelo.

I što je najtragičnije od svega, ni posle ovog promašaja se nije odustalo od takvog koncepta već se praktično sve do SEOBA Saše Petrovića, a Saša je bio jedan od koscenarista ovog filma, radilo na sličan način i sa obaveznim stranim glumcima.

Kad je reč o Mimičinom stilskom prilazu, mislim da je Kurosawa svakako bio jedan od uzora, sudeći po tome kako se Mimičini junaci u ritama kreću i ponašaju, i kako su našminkani. Nažalost, minimalizam kome Mimica u stejdžovanju priče pribegava nema puno veze sa Kurosawinim postupkom već štaviše liči na prevaziđene marginalne naslove nemog filma, u kojima je nemost bila praćena nemuštošću.

Kroz tako rudimentaran stil, Mimica u suštini nije uspeo da plasira ni svoje čitanje priče i njegov film se istovremeno može tumačiti kao osuda klerikalizma i lažnog morala, avanturistički film i hrnika srednjevekovnog života, i ni u jednom od tih čitanja ovaj film ne zadovoljava.

Mimica prilično nevešto uspostavlja ravnotežu između niskomimetskog i visokomimetskog u ovom filmu, iako je prilično jasno kakav prilaz iziskuje epski milje iz koga ova pesma dolazi.

I upravo zato, ni ne ostaje previše prostora za podmsevanje što Django igra Strahinju a Goldfinger Jug Bogdana.

* 1/2 / * * * *

SWEET MOVIE
D. Makavejev
***          
3+

moram da priznam da sam veoma prijatno iznenađen ovim filmovima, i mislim da nije preterano reći da je sweet movie nalik nečemu što bi snimio mutant nastao iz veze johna watersa, a. jodorowskog i p.p. pazolinija.
budući da ovaj trio čine 2 gaya i 1 bisexualac, taj mutant je (bio) čak vrlo verovatan!
SM je zaista film svetskih razmera i relevantnosti, i to su mnogi u svetu već i prepoznali (vidi user comments i reviews na imdb-u!!!), a red je da se to postavi na svoje mesto i kod nas: u to ime, za zbornik o autsajderima srpskog filma, unajmio sam acu shock corridor radivojevića da napiše esej o šok-estetici kod makavejeva.
SM ima brojne istinski duhovite replike i scene koje su baš po mojoj volji (što znači da većini prosečnih gledalaca neće biti), više sam se i slađe smejao nego ijednoj komediji viđenoj posle borata, i beskrajno poštujem makovo oko za jaku sliku, za uprizorenje potentnog image-a.
druga je stvar to što je sve to u epizodičnoj strukturi i sa nekim irelevantnim/prevaziđenim političkim intencijama i preokupacijama.
veoma poštujem muda da se ovo napravi, i izuzetno mi je drago što ovako nešto postoji čak iako ne mogu reći da sam uživao u svakom trenu (ipak, bar 2/3 filma bih nazvao highly enjoyable). slike i scen iz njega opsedaju me i 2 dana nakon gledanja, i to je samo još jedan dokaz snage i važnosti tog filma.


MONTENEGRO
D. Makavejev
***          
3
ovo je već nešto konvencionalnije, ali ne mnogo manje zabavno. i ovde ima neverovatan broj istinski smešnih, laugh-out-loud prizora, replika, obrta – od kojih mnogi ne bi bili mogući bez IZVANREDNIH glumaca (isto važi i za SM).
iako se veći deo filma čini da će naravoučenije biti u stilu 'sve što neutaženoj zapadnjačkoj pizdi treba jeste malo razuzdanog, polupijanog, neopranog srpskog kurca', završni twist je sasvim drugačiji, i još bolji.
bora todorović je prosto rođen da igra švalere-muvatore-hohštaplere-prevarante koji su istovremeno simpatični i odvratni, i ovde ima jednu od svojih vrh-vrhova uloga.
vrlo prijatan film, iako se ne slažem sa većinom osnovnih ideja njegovog tvorca.
šta više, nakon ova 2, uzeo sam da repriziram i MISTERIJE ORGANIZMA, i mada mi je on najslabiji u ovom triju, to je takođe više nego respektabilan i hvale vredan film.

već sam se dao u poteru za KOKA-KOLA KIDOM i MANIFESTOM, koji mi po opisima zvuče kao podjednako zanimljivi.
gledo neko???

eh, niko stigo nije da štogod napiše o izuzetnom noiriš muviju POSLEDNJI KOLOSEK Žike Mitrovića i intrigantnoj OPERACIJI TICIJAN aka PORTRAIT IN TERROR Radosa Novakovica, koje smo sektaško sagitaški grupno gledali pre neko veče, ali dotle...

ODBAČEN, scenario i režija: Miša Radivojević

,,Hvala ti što si me sve ove godine čuvao od falsifikata", kaže Zakiju, svom dileru  skupih cigareta, kvalitetnog pića i filmova, glavni junak poslednjeg ostvarenja Miloša Miše Radivojevića. Zaki, međutim, priznaje da je i sam bio ,,falsifikat", da je ,,glumio Mandova", i scena dobija svoje katarzično razrešenje u kompoziciji koju Zaki svom prijatelju odsvira na harmonici. U underplayu dvojice vrhunskih glumaca može se pročitati dvostruko pomirenje. Najpre, to je pomirenje dugogodišnjih ,,prijatelja po usamljenosti" u vremenu koje ih je odbacilo jer nisu želeli da ga prihvate, a zatim i njihovo pomirenje sa tom odbačenošću. Dva čoveka koja su sav smisao pronalazili u estetskom fenomenu života, u hedonizmu i nepristajanju na laž, podvalu i bofl sveta koji je postao jeftin – priznaju jedan drugom da su izgubili.

(Osim toga, scena pokazuje kako se, kod ozbiljnih filmskih reditelja, usmeravaju glumci, koristi rediteljski ritam i dramski naboj, i naposletku – kako se na pravi način koristi harmonika.)

U tom odnosu dva dugogodišnja poznanika, koji su briljantno odigrali Svetozar Cvetković i Nenad Ćirić, leži ključ poetičkog pomeranja koje se desilo u Radivojevićevom autorskom svetu u periodu od devedesetih do danas.  Protagonisti njegovih poznih radova (Ni na nebu ni na zemlji, Buđenje iz mrtvih, Odbačen) doživljavaju veliki poraz, rušenje izolovanog sveta koji su gradili u otporu prema falsifikatima i konvencijama ,,većine", a njihov poraz je neizbežan zbog toga što postaju svesni da pokušaj stvaranja eskapističkog raja u kom se od Đubrišta i Raspadanja brani hedonizmom i aristokratijom duha - nije uspeo, već je samo povređivao druge i odlagao suočavanje sa Deponijom od koje su se sklanjali.

U tom smislu treba čitati i promenu glavnog glumca. Cinizam i žestina mladog Aleksandra Berčeka, koji je, uvek sa odmakom i ironijom, oživljavao likove nošene inhibiranom pobunom prema vladajućem poretku i konvencijama (malo)građanske sredine (Kvar, Dečko koji obećava), sada je zamenjena dendijevskom rezigniranošću i aristokratskom pojavom Svetozara Cvetkovića. Bitničke brade i duge kose, obučen kao nekakav moderni outlaw, kontrolisanog izraza, daleko smirenijeg od često prenaglašene glume u Buđenju iz mrtvih, Cvetković je najzad u savremeni srpski film doneo Lik, u ozbiljnom i znakovitom sukobu koji mora razrešiti svojom Odlukom, a ta odluka je zapravo, kako  je i sam Radivojević rekao, ,,odustajanje od života".

Može se reći da su razočarani intelektualci Radivojevićevih poslednjih filmova zapravo isti oni tipovi s početka, samo stariji, i u drugim okolnostima. Kada su, u rušilačkom oslobađanju sebe, rekli ljudima u svojoj okolini ono što su oduvek želeli da im kažu, i kada su u tom poduhvatu postali emocionalno prazni (čuveni  završni kadar Kvara, gde Aleksandar Berček saginje glavu ispred zadnjeg stakla beogradskog tramvaja), ti likovi su otišli u ilegalu i pokušali da izgrade privatni bunker sa vlastitim vrednostima. Međutim, njihovo povlačenje takođe se pokazalo kao destruktivno po njih i po druge (oni su usamljeni, razvedeni, u zavadi sa očevima, opterećeni grižom savesti zbog svog kukavičluka), a njihov sistem vrednosti postao je upadljivo izvan vremena u kom žive i čijoj promeni više ne mogu da se prilagode.

I mada preko neprilagođenosti svojih junaka daje komentar ,,tranzicije" srpskog društva, Radivojević ipak mnogo više duguje Pekinpou i njegovim likovima čije vreme je prošlo (naročito onima iz Ride the High Country i, naravno, Divlje horde), nego aktuelnom kinematografskom trendu. Dilema Radivojevićevog junaka u Odbačenom daleko je od prozaičnih muka likova iz recentnih domaćih filmova sa temom tranzicije, ona se tiče dubljih i težih pitanja promašenih života, laži i nesporazuma među ljudima,  izgubljene slobode i pogrešnih odluka koje se mogu ispraviti tek smrću (ili nakon smrti)... Sasvim pekinpoovski.

I po mnogo čemu drugom Radivojević je iznad kinematografije kojoj pripada, pokazujući svoje majstorstvo u radu sa glumcima i direktorom fotografije i upotrebivši sve ono čemu drugi reditelji nisu dorasli, ili čega ne mogu/neće da se sete: ozbiljnih ženskih likova, ili dostojanstva glumca, ili fotogeničnosti primorja... Najzad su u filmu na pravi način iskorišćeni zrela lepota i glumačko umeće Aleksandre Janković - ona glumi ženu drugog sistema (i u tome je perfektna), zavodljivu, ali odlučnu i autoritativnu direktoricu i one night ljubavnicu glavnog junaka. Igra zavođenja između nje i Cvetkovića podseća nas na onu zaboravljenu kinestetičnu odliku smislene erotike po kojoj su evropski art filmovi oduvek bili poznati. Kao kontrast scenama sa Jankovićevom, treba pomenuti da je Radivojević prikazao i holivudsku harizmu Mikija Krstovića (u ulozi negativca) - nažalost samo nagovestivši kvalitet ovog glumca koji još čeka da bude u ulozi većoj od života. Sugestivnost i dikcija Nenada Ćirića, ili potpuno izmenjena i ubedljiva Bojana Maljević u ulozi različitoj od svega što je do sada igrala, samo potvrđuju našu tezu.

Odbačen se odlikuje izvanrednom fotografijom Radoslava Vladića, koja prati luk junakove odluke i putanju njegovog ,,odustajanja", krećući se od svetlo-plave boje i staklenih površina na početku, preko mračnih ambijenata snoviđenja, simboličnih kaveza i hodnika, sve do toplih tonova Perasta i primorja, koji skoro, a isto se može reći i za Beograd, nisu izgledali tako dobro kao kod Radivojevića i Vladića.

Zbog svega pomenutog, kao i dobro vođene priče (ponegde možda opterećene nedovoljno iskorišćenim, ili čak suvišnim elementima fantastike), Odbačen Miše Radivojevića je pošten i značajan niskobudžetni art-house u opusu velikog reditelja, pravo uživanje za gledaoca koji na filmu ceni intelektualnost, autentičnu viziju, autorsku oštrinu i provokativnost.

Ja sam napisao, ali rukom u svoj rokovnik i treba da prekucam, stay tuned...

ŽIKO, ODLIČAN TEXT!
JEL OVO ZA 'REZ'?

jeste za CUT, hvala... ali sad kad ga čitam kriplovim očima stvarno mi deluje previše emotivno.  
još sam napravio omašku, i sad mi to ne da mira... zašto ne proveram imena glumaca na imdb, jebem ti život?

POSLEDNJI KOLOSEK
režija Žika Mitrović scenario Žika Mitrović & Slavko Janevski
Podsetio sam se POSLEDNJEG KOLOSEKA Žike Mitrovića, courtesy of Žika Kišobranac. Ovaj zaboravljeni klasik pogledali smo u atmosferi jedne studijske projekcije, Kunac i Žika i ja i potpuno su nas obuzeli svi sentimenti koje čovek oseti kada se suoči sa nekim od klasika iz ovog perioda. Ovo je još jedan od filmova u kome Srbija deluje kao druga planeta u odnosu na ovo što danas nazivamo kinematografijom.

POSLEDNJI KOLOSEK je noir iz 1956. godine, snimljen bez ikakvog kompleksa, u potpunom sinhronitetu sa onim što je na tu temu isporučivao američki film tog doba. za razliku od današnjeg, na silu nametnutog istočnoevropskog tranzicionog prosedea, ovaj film, nastao u Trećoj Petoljetki, izgleda kao da je napravljen u kinematografiji koja je spremna da ispuni sve potrebe svoje kulture a ne da se kao današnja lakta ne bi li zauzela mesto u supermarketu trećesvetskih sadržaja.

POSLEDNJI KOLOSEK uporedo prati sudbinu bande železničara koja vrši krađe robe iz vagona i napore policijskih islednika da ih pronađu i uhapse.

Svoju noir koncepciju film crpi iz vrlo slojevite postavke karaktera koja nije crno-bela i što je još važnije razume i objašnjava njihovu potrebu da kradu u socijalizmu, iako pripadaju klasi koja bi po definiciji trebalo da vlada u takvom socijalizmu. Međutim, Žika iako često optuživan da je režimski reditelj u ovom filmu uopšte na robuje dogmama, i konstruiše svet u kome postoje i tenzije koje su karakteristične za filmove ovog profila.

Tu dolazimo do Fiskove interpretacije teorije pop kulture kao refleksije društvenih tenzija, i POSLEDNJI KOLOSEK čitan u skladu sa tom teorijom možemo posmatrati kao izrazito subverzivan film, subverzivan pre svega zato što je relaizovan u jednoj pop formi i nije eksplicitno političan, iako govori mnogo više od mnogih političnih filmova.

U stilskom smislu, Žika Mitrović vlada svim zahvatima koji čine ovaj žanr, od britkog dijaloga do muzičkih šlagvorta, koje isporučuje Bojan Adamič.

U svakom slučaju POSLEDNJI KOLOSEK je nepravedbno zapostavljen film koji otkriva postojanje jedne jako zdrave linije u našoj kinematografiji koja je u međuvremenu ugušena.

* * * / * * * *

VAŽNA OBAVIJEST!!!

VEČERAS NA TV CINEMANIA U 22 H IDE ODLIČAN SKRAJNUTI BISER SRPSKOG FILMA, 'BALADA O SVIREPOM', SA LJUBOM TADIĆEM KAO USAMLJENIM OSVETNIKOM!!!!

FILM JE VRLO, VRLO DOBAR, i biće prikazan u zborniku AUTSAJDERI SRPSKOG FILMA, NAJVEROVATNIJE BY MILOSH.

dakle, gledajte, snimajte, ko ima tv kartice i ostale džidža-midže neka ovo snimi kako valja, trenutno postojeći VHS rip nije baš najsavršeniji!

Da, stvarno, nek ga neko snimi, išao je prošlog vikenda na Sinemaniji isto i živ sam se pojeo što nisam nikom javio da ga snimi na hard.

gledao sam sa žikom ČAVKU by miša r. - prilično zanimljiv spoj art filma i dečjeg filma, koji počinje kao simpatična bizarnost (sonja savić kao PSIHOLOG! NEKA PREPIČKA KAO tetkica u školi!!!) a razvija se u prilično isforsiranu storiju o pedo gej epizodi koja načas uzdrma uštogljeni mir buržoaske heterosexualne 'normalnosti' sa napadno moralizatorskim i patetičnim naravoučenijem (već uviđam mišinu tendenciju da kroz dijaloge sasvim nepotrebno explicira ono što je osjećajem za mood i sliku već dovoljno jasno filmski iskazao: to mi je jedna od većih zamerki i za KVAR, koji nedavno pogledah sa radivojević jr-om).

deca su osrednja, neujednačeno glume, ali ne škripe previše; berček je kao i uvek i svuda car, i film prelepo izgleda. muzika je prilično ispod uobičajeno visokih mišinih standarda.

ocena: 2+


KVAR zahteva ozbiljniju analizu nego što sam trenutno u stanju, ali reći ću da je ovo već svakako reprezentativni i respektabilni film u kome mi pomalo smetaju samo 2 stvari: 1) pomenuta sklonost likova ka artikulisanoj refleksiji o svojim stanjima i emocijama i odnosima koji se bez problema smesta analiziraju kroz dijaloge, i 2) faličan mi je taj pristup da svoje 'autsajdere' miša pretežno definiše kroz ono što oni ne žele, šta mrze, čega se gnušaju, a da istovremeno vrlo malo ili nimalo ne kazuje šta oni ŽELE, i šta bi da rade sa slobodom kojoj teže. naravno, ovo je teško pitanje i na privatnom i na umetničkom planu, za svakoga od nas (dakle, ne samo sloboda OD ČEGA nego i sloboda ZA ŠTA) i ne očekujem od miše da mi sad na tacni servira recept za uspeh u životu u 6 lakih koraka, ali mi koncepcija tih njegovih likova mestimično zasmrdi po nekoj vrsti kukavičluka da ih do kraja osmisli/definiše, da im da neku motivaciju dublju od 'serem vam se na sve ovo, odo ja odavde'.
...
ipak, zbog kvaliteta koji su evidentni ovo ipak ima jaku i lepu trojku.


najzad, pogledah sa plisskenom OPASNI TRAG mikija stamenkovića (kurtesi of žika k.), najvećeg niškog reditelja.
avaj, iz onoga kako mi ga je aca r. opisivao (bazirano na davnašnjem gledanju) i kako ga je dimbo prikazao ovde na forumu, očekivao sam malkice više.
film je ipak suštinski - ćorak.

protraćio je šansu da bude zaista opresivno paranoično mučno zastrašujuć sa prikazom kosova prožetog iredentom u svim porama (iz tuđih opisa zamišljao sam atmosferu VARIOLE VERE koja se, ovog puta direktno i bez metafora, bavi bolešću u tom regionu, kancerom i boginjama koje se šire i opsedaju tkivo srbije itd.)
od VV ovde ima samo zaista genijalna naslovna tema z. simjanovića, baš onako zlokobna i jaka, sad ću da je capture-jem i vrtim na repeat, ima čak neki daleki carpenter vibe u sebi, ali to je to od atmosfere koju sam očekivao.
izolovani kadrovi imaju neki mikro-naboj (leš obešen među polutkama u hladnjači; krv koja s krova lifta kaplje na čaršave koje sobarica nosi; čitava scena borbe u vozu - koja se okonča musavo i mlitavo i bez pravog pay-offa, slično kao i eliptično rešeno ubistvo vladice m.) ali su stavljeni u kontext traljavo konstruisanog scenarija koji se navodno bavi VELIKOM pričom ilegalnog unošenja oružja za šiptare, a zapravo najveći deo vremena provodi u sasvim imbecilno motivisanom pod-zapletu koji se vrti oko vladice, koja dospeva na metu terorista zato što je jedan od njih proćaskao par rečenica u nekoj kafani i sad je ona opasnost po celu šiptarsku iredentu zbog toga, i svi planovi o revoluciji i ostalome ostaju na stand by dok se vladica ne eliminiše - pri čemu je njen lik možda najprazniji anti-lik u istoriji (umereno-zanimljivog) domaćeg filma.
čak smo, gledajući ovaj all-over-the-place film, rasplinut i promašen i misguided kakav jeste, pliss i ja došli na ideju da bi se od ovog materijala mogao napraviti GENIJALAN TREJLER, i ja ga i ovim putem podsećam-molim da to i učini, tj da uz onu genijalnu simketovu temu izmontira to malo kadrova u filmu koji valjaju, i da bar tako za našu privatnu zabavu iskonstruiše THE FILM THAT MIGHT/COULD HAVE BEEN!
ocena: 2-

meni je OPASAN TRAG ipak malo više legao od 2-, možda zbog miljea disko treš 80-ih, ali bih rekao da si debelo u pravu za ovo poslednje: on jeste značajan samo kao film koji je mogao postati dobar, paranoidan, sa značajnom temom i zlokobnom scenografijom. i naravno zbog fenomena iredentista i kosova s početka osamdesetih.

Bizarno. I ja sam juče "odgledao" Čavku. "Odgledao", kažem, jer sam deo filma više blejao unaokolo, a deo sam proveo gledajući u ekran umesto sam film. Dakle, nije mi držao pažnju. Deca su izuzetno iritirajuća, ne zna se ko je gori. Stekao sam utisak da su namerno kastovana tako da se razlikuju na prvi polupogled (jednan klinac je pegav, jedan skoro pa debeo, treći kao da je poluciganče), što ili ukazuje na očekivanje slabe pažnje kod publike ili je kasting namerno odrađen tako da bi se samo na osnovu onoga što sam izneo u zagradi moglo naslutiti kakav je ko kao lik. Slažem se sa ostalim što je napisao Ghoul, sa time znam da je samim korišćenjem reči "pedo" i "gej" već privukao pažnju nekim članovima foruma, a verujte... Čavka ne vredi sat i po. 2-.

PS Dao bih i manju ocenu, između ostalog zbog groznog patetisanja tokom rasprave o Čavkinom izbacivanju iz škole, ali ovo mu dođe kao dvojčica za trud. Ono kao... ima neku atmosferu i stariji glumci prilično ubedljivo izgovaraju često neubedljiv tekst.


Edit: ispravio sam nešto što sam napisao zbrda-zdola

Slobodan negić, riđi iz ČAVKE je sa Mosurovićem pisao skor za KONANA, pardon ČETVRTOG ČOVEKA...

pazi, te 'pedo' i 'gej' reference su više plod moje i žikine smorenosti u poslednjoj, posebno nategnutoj trećini filma, kada smo iz zajebancije počeli da re-konstruišemo šta se tu 'zapravo' dešava, jer je ono što se zaista (?) dešavalo postajalo sve apsurdnije i patetičnije.

ipak, ostajem pri svojoj oceni, jer miša ima svuda, pa i u ČAVKI, jednu osobenu atmosferu i smisao za zabavne detalje koji mi savršeno imponuju!

VUK SA PROKLETIJA
M. Stamenković
**(*)      
3-
izvanredan predložak i (uglavnom) mediokritetska izvedba.
ipak, utisak je preovlađujuće pozitivan.
film je zaista vredan kuriozitet: čitav je na albanskom, iako su ga pisali, režirali i u glavnim ulogama igrali pretežno autori iz uže srbije nealbanskog porekla. takođe, redak je primer pokušaja umetničke exploracije jednog regiona naše zemlje koji je oduvek bio skrajnut, zaboravljen i prepušten sebi, pa tako i u umetničkom smislu.
dakle, Prokletije. što je, slučajno, naziv mog novog spisanija, po svemu sudeći – romana.
razlog višeda budem zainteresovan (i blago subjektivan) u ocenjivanju ovog dela.

film govori o časnom i mega-poštovanom poglavici Vuku (ljuba tadić, savršen commanding presence & authority!) koji pokušava da održi mir u svom kraju u prokletijama, dok se (pretežno srpski) partizani bore sa italo okupatorima u II svetskom ratu a (pretežno) šiptarski izdajnici šuruju sa njima.
problemi nastaju kad se sa školovanja u italiji vrati momak (josif tatić iz vremena kad nije bio zadrigla podbula svinja nego sasvim vitak mladić) koji je vukov sin, ali dat na odgajanje/usvajanje šiptaru koji je sada italo-ulizica.
kome će se carstvu josif prikloniti? tim pre što ga na saradnju s partizanima navodi bivša nesuđena ljuba.
stvari su još zapetljanije, ali i ovo je dosta.
za razliku od kasnije pravljenog OPASNOG TRAGA, koji se rasplinjava kroz nebitnosti i koji sasvim pogrešno vodi svoju priču, VUK vrlo tečno i pregledno vodi kroz svoj nimalo jednostavan zaplet budući da su likovi i osnovni dramski sukob jasno predstavljeni i dosledno sprovedeni. takođe za razliku od TRAGA, ovde su u igri bolji glumci kojima scenario pruža nešto malo više prilike da stvore audience involvement, tako da priča poseduje ubedljivu (melo)dramsku dimenziju i emotivnu involviranost.

retko viđan seting i ikonografija u našem filmu (a i šire) sasvim je solidno uslikan i filmovan (b. ivatović, snimao većinu kadijinih filmova kada je petko bio zauzet), prokletije zaista fino figuriraju u svemu tome, odluka da se ovo radi na albanskom je takođe pun pogodak, što u spoju sa zaista zanimljivom pričom zaista čini vredan film.

sad, naravno da tu ima i neko 'ali'.
mikijeva režija je najčešće vrlo šićardžijska, štedljiva, linijom najmanjeg otpora, usnimi-i-beži.
konkretno, većina scena deluje kao da im fale kadrovi, odnosno: ako bi scena zahtevala recimo 12 kadrova, ona ih ima 7-8, ako bi zahtevala 3 minuta da se razigra kako valja, ona traje jedva 2 minuta, itsl. zbog toga trpi kako atmosfera i ritam, tako i odnosi između likova, koji dođu, kažu jedni drugima šta imaju i odu, sa vrlo malo mesta i vremena da se oseti i neki feeling između njih, da se odnosi i filmski a ne samo dijaloški ožive.
povremeno je ta užurbanost da se ide dalje tolika da se graniči s amaterizmom, kao u sceni koja se okončava krupnim planom tužnog lica žene preko koga kreće elegična muzička tema – samo da bi se ista NAGLO prekinula samo 3-4 sekunde kasnije i da bi se skočilo na sasvim drugačiju scenu.
otud neodoljiv utisak da neke kockice u ovom mozaiku nedostaju, te da je ovo pre SKICA za odličan film, nego li odličan film po sebi.
srce mi plače za činjenicom da ov najverovatnije nikada više neće moći da bude rimejkovano, i da se iz priče koja ima epske dimenzije dostojne narodne pesme izvuče maximum koji je miki samo načeo.

ipak, u kontextu half-assed kinematografije kakvu imamo, rekao bih da je VUK jedan (bar) natprosečan film.

COCA COLA KID
D. Makavejev
**(*)      
3-
sasvim pristojan i mjestimice vrhuzabavan film bio bi u svačijoj filmografiji, ali u makovoj je previše suzdržan i konvencionalan.
preokret koji doživi gl. lik na kraju nije ubedljivo dramaturški izveden/opravdan, što 'hepi-end' čini tim problematičnijim/proizvoljnijim, baš kao i finalni natpis filma (što je 'štos' koji daleko bolje i efektnije uspeva u poslednjem kadru MONTENEGRA).
erik roberts mi je oduvek bio antipatičan i odbojan, a ovde je zapravo iznenađujuće upečatljiv i dobar kao excentrični zastupnik koka-kole (tj. američkog imperijalizma) koji ne prihvata 'ne' kao odgovor. ima tu sjajnih replika (npr. 'we decide who needs our help!') i detalja (smehotresno je 'udvaranje' između grete skaki, koja mu se bukvalno nabacuje, i njega, koji je bukvalno konstantno odjebava), ali mi nekako poenta svega toga izmiče u II polovini filma koja se polagano raspada.


HAJKA
Ž. Pavlović
**(*)      
2+
rasplinut, neusredsređen film, dodatno oslabljen čudnim rediteljskim rešenjima (predugačka scena silovanja sa krupnim planom naopačke okrenutog lica silovane žene u kojoj nije jasno da li nam se sugeriše da ona tokom silovanja počinje da uživa u njemu, ili šta? pošto žika nije pekimpo, rekao bih da je ipak u pitanju samo slaba gluma/direction) i proizvoljnim rupama (četnici traže partizansku zemunicu, i ne pronađu je, i odu dalje, a ovi onda izađu iz nje i zapucaju po četnicima, i tako se razotkriju, što vodi do dalje borbe i pogibije većine njih...) i usiljenim situacijama (umalo silovana trudnica koja odmah potom rađa klinca) i pre-očiglednim dijalozima, poput završne replike: 'koje je doba?' (pita jedan partizan, hoteći da zna koliko je sati) a kolega mu odvraća – 'najgore. dvadeseti vek.'
ima solidnih uloga (pre svega paja vujisić, koga mogu da gledam kako igra bilo šta!) i protraćenih uloga (ljuba tadić ima jednu i po scenu i gine u 15om minutu!), ali nedostaje mi pravih likova i drame i emocije u svemu ovome.
cigani sa mečkom na kraju kao da su pozajmljeni od kadije (POHOD), ali sa daleko slabijim učinkom i smislom.
sve u svemu, prilično bledunjavo.


VRHOVI ZELENGORE
Z. Velimirović
**(*)      
2+
mesecima se već nakanjujem, i evo tek sad stigoh da pogledam ovaj horor klasik.
kao film, to je osrednje: počinje naglo, kao epizoda u seriji čije prethodne epizode već znamo, i završava se naglo, maltene s prekidom, samo što ne piše 'nastaviće se'. likovi su, u najboljem, skice i klišei (gidra – osvetnik pobijene porodice; ljubavnici-dezerteri; dobri i sposobni komandir bondarčuk; zli komandir među švabama, itd.) a neki se ne mogu nazvati čak ni skicama: recimo, bata životinja, iako je top-billed, i stavljen na plakat, zapravo ne znam čak ni IME da li ima u filmu, a kamo li da iza tog imena stoji neki karakter: on je, prosto, bata, koji je tu stavljen da čini ono što najbolje zna – da koka nemce koji mu na mitraljez izleću na buljuke, dakle, opšte mesto, nad-filmski 'lik' ubačen, slutim, iz pukih komercijalnih razloga.

jedini stvarno neobičan je lik homosexualca koga igra radoš bajić.
naravno, to se nigde u filmu tako ne kaže, ali molim vas:
1. on je UMETNIK. stalno crta drugove. he-llooo!
2. kukavica je (da ne kažem seka-persa), plaši se borbe i o njemu već kruže govorkanja, postaje predmet zazora i srama.
3. ima nežno bejbi fejs lišce, najčešće sa plačljivo tugaljivim izrazom.
4. ima nesređen, problematičan odnos sa autoritarnim ocem, komandirom, koji se boji da će ga sin obrukati, da ga nije dostojan...
šta još treba, da nosi narandžastu košulju i peva 'hello, sailor!?'

4 osobe su potpisane kao scenaristi, ali (baš zato) ovo je all over the place, i u suštini prilično rasplinuto i generički.

iz te naoko klasične partizanske klin-čorbe izdvajaju se - HOROR SCENE:
-švabe spaljuju zarobljenike, žive, vezane za drveće u šumi;
-tifusari u zlokobnim kabanicama ili ognuti ćebadima se polagano i sve bliže penju uzbrdo vukući se uz telefonski kabl (ovo je jedan od definišućih horor prizora mog detinjstva, iz davnih dana kada sam ovo prvi put gledo u DOZVOLITE DA SE OBRATIMO!)
-vrhunac bizarnosti: tifusari se hvataju u kolo i počinju sa nekom užasno jezivom usporenom igrom i pevanjem! uber scary!!!

pored horor scena, tu je i (nenamerno?) smešna situacija u kojoj:
-bata životinja uhvati švabu na pišanju
-ovaj diže ruke i kaže 'ne pucaj'
-bata shvati da je ovaj naš, tačnije nemac iz banata (folksdojčeri su baš grdno ocrnjeni u ovom filmu!)
-baci se na njega i počnu da se rvu (iako ga je imao na nišanu i uopšte nije morao da se upušta u rizičnu mano a mano borbu!!!)
-švaba ga savladava, pa ga bata momački grabi za međunožje (i to toliko ubedljivo i snažno da je MENE zabolelo samo gledajući!)
-onda zastanu, obojica zadihani, pa počnu da RAZGOVARAJU! bata ga pita čime se bavi, i ovaj kaže da je gostioničar ili tako nešto
-nakon kraćeg predaha i ćaskanja, oni NASTAVE DA SE VALJAJU I KRLJAJU, i tek onda bata sredi ovoga.
mislim da bi se čitav esej mogao napisati samo o ovoj sceni kao esencijalnoj za opis balkanskih bratoubilačkih ratova, ali sad nije ni mesto ni vreme, te zaključujem:
iako VZ nikako ne bih nazvao DOBRIM filmom, on je ipak gledanja itekako vredan i zanimljiv, krcat drugim bizarnostima koje me mrzi sad da nabrajam.

definitivno zanimljiv baja, taj velimirović: vidim mu u filmografiji naslov VREME LEOPARDA, o borbi mozambičkog naroda za oslobođenje, itd.
eh, zlatni dani srpskog filma!
:!:  :roll:

VREME LEOPARDA je ludilo, partizanski film o Mozambičkom oslobodilačkom ratu rađen kao neka vrsta pomoći SFRJ Mozambiku.

Zdravko je bio curious little fuck, francuski đak, koji je bio lud ali na nekom rudimentarnom nivou i talentovan, naročito na početku karijere...

Quote from: "Ghoul"
pored horor scena, tu je i (nenamerno?) smešna situacija u kojoj:
-bata životinja uhvati švabu na pišanju
-ovaj diže ruke i kaže 'ne pucaj'
-bata shvati da je ovaj naš, tačnije nemac iz banata (folksdojčeri su baš grdno ocrnjeni u ovom filmu!)
-baci se na njega i počnu da se rvu (iako ga je imao na nišanu i uopšte nije morao da se upušta u rizičnu mano a mano borbu!!!)
-švaba ga savladava, pa ga bata momački grabi za međunožje (i to toliko ubedljivo i snažno da je MENE zabolelo samo gledajući!)
-onda zastanu, obojica zadihani, pa počnu da RAZGOVARAJU! bata ga pita čime se bavi, i ovaj kaže da je gostioničar ili tako nešto
-nakon kraćeg predaha i ćaskanja, oni NASTAVE DA SE VALJAJU I KRLJAJU, i tek onda bata sredi ovoga.
mislim da bi se čitav esej mogao napisati samo o ovoj sceni kao esencijalnoj za opis balkanskih bratoubilačkih ratova, ali sad nije ni mesto ni vreme
i

oh, yeah, to mi liči da onaj crtani sa perom kojotom (tačnije, sa vukom ralfom), kad se on i onaj pas ovčar sukobljavaju čitav film, pa ker malo malo izudara peru/ralfa, a onda usred makljaže stanu, zapišti neko zvono, pištaljka, već sam i zaboravio, i onda njih dvojica sednu da ručaju, opet zapišti zvono, oni nastave da se peglaju.

i ja sam došao na ideju da je to jedna, tako da kažem, antiratna metafora koju je genijalni čak džons smislio. a vidiš, i velimirović se poslužio istim prosedeovima...

ne znam baš gde ovo da ubudžim, a ima neke veze sa temom...

Objavljene 'Filmske vrste i rodovi' Nikice Gilića

Stanje u hrvatskoj filmskoj kritici i filmologiji često je znalo biti kao i u hrvatskoj kinematografiji: promjenjivo. Nova generacija filmskih kritičara još se nije pojavila i smijenila staru gardu, a i u akademskom pisanju o filmu također nije pretjerano drukčije. Izdaje se vrlo malo pisanih radova, koji su izdavačima uglavnom nezanimljivi jer ne postižu visoke naklade. No, AGM se izdavanjem knjige Nikice Gilića «Filmske vrste i rodovi» trudi barem malo popraviti situaciju. Riječ je o preradi autorove doktorske disertacije za šire čitateljstvo, ali i za udžbeničku upotrebu. O knjizi su na promociji u kinu Tuškanac govorili Gilićevi kolege iz starije, ali i nadolazeće generacije, Hrvoje Turković i Bruno Kragić.

Hrvoje Turković naglasio je važnost estetike u Gilićevu promišljanju filma, što je značajno utjecalo i na njegov teorijski rad. U «Filmskim vrstama i rodovima» razmatraju se filmovi kao umjetnost, dakle igrani, dokumentarni i eksperimentalni. S obzirom da je ova knjiga izdana za široko tržište, postavlja se pitanje koliko je za prosječnog čitatelja prijemčiva terminologija i stil koji Gilić upotrebljava. Za Turkovića nema dvojbe kako je riječ o štivu koje svatko može razumjeti.

Bruno Kragić, Gilićev asistent i filmski teoretičar mlađe generacije, knjizi je svojeg prijatelja Nikice Gilića pristupio intimnije. Naglasio je kako su mnogi razgovori koje su njih dvojica vodili na kraju poslužili Giliću kao poticaj na određene primjere u «Filmskih vrstama i rodovima». Najzanimljivijim aspektom Gilićeva pristupa filmu, Kragić izdvaja autorovu širinu referenci, koja je potkrijepljena dugogodišnjim gledanjem filmova, te odličnim sjećanjem, koje seže i u najmanje deatlje. Nikica Gilić svoje motive za bavljenje filmom objašnjava očaranošću još od malih nogu, koja je s vremenom postala i znanstvena, što je dovelo do toga da ovaj predavač na anglistici Filozofskog fakulteta magistrira s filmološkom tezom 2003., a doktorat brani početkom ove godine. No, znanstveni aspekt je zapravo proizvod osobnog i Gilićeve «nemogućnosti da u sebi razdvoji film na teoretski i emotivni dio».

«Filmske vrste i rodovi» pristupaju teoretskim pitanjima na način koji omogućava svakome da se pobliže informira o filmu s jedne nove strane, što nije slučaj s nekim drugim objavljenim knjigama iz ovog područja, poput Turkovićeve «Teorije filma», ispunjene neprohodnim stručnim jezikom. Nedavno preminuli utemeljitelj filmologije na ovim prostorima Ante Peterlić predstavlja Giliću uzor zbog svoje razumljivosti. «Filmske vrste i rodovi», čini se, predstavljaju nešto novo u nakladničkoj ponudi, moguću drugu stranu novčića u odnosu na populističke naslove poput «Žutog titla». Zanimljivo je primjetiti kako dvije generacije toliko različito pristupaju istovjetnoj fascinaciji, s time da se kruti akademski pristup starijih sada okreće prema opuštenosti mlađih. Ali kao što pokazuje promocija, smjena generacija još se čeka.

BUBAŠINTER
režija Milan Jelić scenario Ljubiša Kozomara 6 Gordan Mihić

Sinoć smo se Žika i ja momački podsetili jednog definite curio filma, koji doduše ima prepoznat kultni status, i nije autsajderski i teorijski je do sad već bio dobrano emancipovan.

Reč je naravno o BUBAŠINTERU Milana Jelića, snimljenom 1971. godine, totalno bizarnom malom filmu koji meni, sa VRANAMA predstavlja velikog favorita iz senke u jednom pravcu koji u principu ne volim.

Međutim, za razliku od ostatka teškog, oporog, kafanskog, u suštini reakcionarnog i naivnog Crnog talasa, BUBAŠINTER je (kao i VRANE) jedno potpuno off the wall ostvarenje koje u stvari mnogo više duguje piscima poput Geneta ili Sallingera, nego ma kojoj od inkarnacija teških socijalnih priča, bolnih i neizrecivih.

Naime, dok ostatak Crnog talasa govori o nekim raznim huljama sa margine ili ljudima koji se ne snalaze u novim društvenim okolnostima ili dramatičnim istorijskim događajima, BUBAŠINTER govori o vitalnom, čak na neki način i živahnom beogradskom undergroundu koji je van sistema u svakom smislu, to su ljudi koji su izvan zakona, sistema, pa čak i ustaljenih seksualnih praksi.

I ono što je najvažnije od svega, ovaj film čak to ni ne eksploatiše već čini da jedna apsolutna neubičajenost odnosa, naročito za kontekst socijalističkog društva, bude predstavljena kao nešto sasvim normalno, čime ide u korak sa Fassbinderom i anticipira Almodovara.

Činjenica da je ovakav film uopšte snimljen u onom periodu čak i ne mora da govori o nekoj vrsti liberalnosti koja je postojala tada i koja je apsolutno prevazilazila sadašnju iako je tada kinematografija bila mnogo više subvencionirana od države nego danas. To se već podrazumeva, i to nije sporno. Ne samo da je postojao liberalizam, i ne samo da su zabrane u suštini podsticale autore, nego bi se moglo reći da su u društvu u dovoljnoj meri postojale ideje progresa koje su povremeno generisale verovatno autentičnu potrebu za preispitivanjem određenih pojava.

Međutim, meni je zanimljivije nešto drugo. Naime, ono što je ključ ovog filma to je unutrašnja oslobođenost samih autora, koja im je omogućila da se približe Fassbinderu ili Almodovaru.

Znajući ono što se snima vidimo da naši autori u principu nisu u sebi uspeli da prevaziđu neke prepreke koje su ovi pre 36 godina bili kadri da savladaju. A ne bih rekao da ni u domenu onoga šo je ostalo nesnimljeno imamo baš puno autora koji su zaista spremni na tako nešto, iako ih naravno u undergroundu ima više.

Ono što je takođe zanimljivo to je da upravo BUBAŠINTER čak i anticipira neke stvari u domenu pop filma, recimo strukturu porodice koji će isti scenarista prebaciti u VARLJIVO LETO i tretirati na mejsntrim način, i uopšte ceo taj coming of age momenat u našim filmovima nostalgije.

Dakle, u nekadašnjem filmskom ambijentu postojao je kapacitet prelivanja iz alternative u mejnstrim što čini svaku snažnu kinematografiju.

* * * * / * * * *

Inače, zanimljiv detalj, da je tip koji igra fudbalskog sudiju Čalića bio neki gastarbajter koji je kupio sebi ulogu, a na kraju se ispostavilo da uopšte nije loš u filmu.

dimbo, ne znam kako si uspeo da napišeš ovolika grdna slova a da ne kažeš NIŠTA.
tačnije, uopšte nije jasno o čemu ovde govoriš, KAKVIM tendencijama, KAKVOJ 'oslobođenosti' autora (od koga/čega, za šta...?), zašto 'bizarnom', KOJI je to 'vitalni anderground', KOJI su to tačno ljudi, u čemu se sastoji ta ' neubičajenost odnosa', koje su to ' neke prepreke' koje su ovi onomad prevazišli a danas ih se ne može itd itd.

ne shvati ovo lično: pročitaj još jednom text i zamisli da ga čita neko ko nije sinoć gledo taj film s tobom, pa razmisli kakvu će sliku o filmu da dobije, i koje će tačno razloge za maximalnu ocenu u tvom pisaniju za njega da nađe.

verovatno ste svi vec gledali, al ja tek pre neko vece odgledah  film "Karaula" i moram priznati da se meni to dopalo.
mislim, zanemaricu kraj koji kao da je izasao iz meksickih serija.
gluma mi je OK (cak mi ni sergej trifunovic mi nije smetao), svidelo mi se kako je prikazan taj vremenski period, a dopao mi se i glavni glumac.  :oops:

Da tvoje pitanje nije pokušaj započinjanja ličnog obračuna možda bih i pokušao da ti objasnim o čemu sam govorio u tekstu. Međutim, kad sam ga opet pročitao i utvrdio da je sasvim jasan, uopšte nemam nameru da pojašnjavam neke teze koje sam ovde izneo.

pa ok, ako sam ja jedini kome je ono gore mutno, konfuzno i nejasno-apstraktno-neodređeno, onda se verovatno radi o 'ličnom obračunu' :roll:

a ja samo lepo pitam, pošto sam film gledo u tolikoj praistoriji da ga se praktično i ne sećam. zato reference na 'neke probleme', 'andergraund', ova-ona opredeljenja i praxe itd. zaista ne mogu da povežem ni sa čim, niti na osnovu ovog osvrta imam ikakvu sliku u glavi o tome kakav je film, o čemu je, koji su tačno njegovi kvaliteti itd.

Nesumnjivo je da se radi o ličnom obračunu pošto si svoj post počeo uvredljivom konstatacijom o tome kako sam ispisao ogroman broj reči a ništa nisam rekao, da bi se na kraju, u tvom drugom postu, ispostavilo da ti u stvari želiš da ja prepričam konkretne situacije iz filma iz kojih proizilaze moji zaključci. A te dve stvari se ipak razlikuju.

Odgledah '7 i po'. Jako ravan filmu, što je za omnibus skoro pa uvreda. U pitanju je prosječnost sa par dobrih i duhovitih detalja. Film je mnogo bolji kad se prepriča, nego kad se odgleda. Gdje je to zaškripalo ne bi znao. Djeluje mi da je sve počelo od dobrih ideja, koje su porodile manje dobar scenario, i završile u prosječnom filmu. Gluma je, na momente, iznenađujuće dobra. Nekako je film (odnosno scenario) kriv: ne mogu da zamislim glumca koji bi uspio da izvuče groteskni lik umjetnika slikara. I Al Paćino bi izgledao debilno u toj ulozi. Šteta što se našim glumcima daju ovako bezvezne uloge, pa čak i ako su dobri, ne mogu da izgledaju dobro dok izgovaraju replike o tome kako prdnuti sa stilom.

Film je vrijedan gledanja upravo zato što da je odličan uvid u glumačke sposobnosti mladog i srednjeg glumačkog naraštaja. Prijatno me iznenadio Branko Vidaković kao pedofil u pokušaju. Početak te priče (razvrat) je odličan, kasnije se sve to pretvori u bezidejno ništa. Kičić, koji mi je išao na nerve prije ovog filma, je odlično odglumio Srđana Paunovića (čak sam ime zapamtio!). Doduše uloga mu je da sjedi i glupavo se smješka, ali leglo mu je izuzetno (ovo kažem bez zadnje namjere). Shvatio sam da od mlađeg naraštaja stvarno ne podnosim glumu Nenada Jezdića (prejedanje i prepijenje). On mi je uvjek bio suviše kulturan da bi glumio seljaka, i suviše seljak da bi glumio nekog kulturnog. To je, inače, daleko najslabija priča u omnibusu. Što se tiče Đurička, njega, kao i Cvijanovića, više ne doživljavam kao glumce, već kao tipske likove iz komšiluka. Jednostavno - Đuričko odlično glumi zgubidane, opuštene i neposredne likove, ali svaka emocija koja treba da uključi bijes, ljutnju ili bilo šta slično mu nekako ne leži. Volim kako glumi, ali djeluje mi da se doživotno vezao za jedan isti tip likova, te da će imati veliki problem ako ikad poželi da iznese ozbiljnu, dramsku ulogu. Srebroljublje ima par komičnih trenutaka, ali kraj (slično kao u priči o pedofilima), je totalno van pameti, i očigledno je uveden zbog ovog pola u sedmoj priči. Ta priča, Zavist, jedina je koju bi bez ograde nazvao odličnom. Dobar scenario, zaokružena priča i odličan dramski trenutak. Nije sve savršeno, te ono pola od sedam, kojem odgovara muzički i upečatljiv kraj, je bio primjetno isforsiran. Šteta što je dosta priča moralo da pati od nelogičnog i besmislenog kraja, kako bi se na silu osmislilo zadnjih deset sekundi filma. Sve u svemu, sedam i po bi bio mnogo bolji film da je bio samo sedam, da je sebe shvatio manje ozbiljno, ali i ovako je vrijedan jednog gledanja i neće vam biti dosadan. Na drugo gledanje bi to već bilo mučenje, jer loš scenario pri prvom gledanju iskupljuje jedino što ne znate twist, koji ima svaka priča, ali to jednostavno ne važi pri repeticiji. Pozdrav.

pogledah VRANE by mihić + kozomara.
ceo film se dešava u straćarama i udžericama i nagrđenim zgradama kao sa onog topika o 'urbanizaciji', a protagonisti su izgubljeni i besprizorni ništaci koji pokušavaju da prežive na ivici kriminala a često i s one strane zakona, ali su suviše glupi jadni i nesposobni da čak i u tome nešto konkretno ostvare.

ja zaista nisam neki fan tematizacije polu-čoveka (da se poslužim kadijinom terminologijom), i mada poštujem društveno-istorijski značaj ovog (i sličnih) filmova u kontextu tadašnje 'proleterske' sfrj, idolatrije tita i svetlek omunističke budućnosti, estetski posmatrano ne mogu baš da nađem previše kvaliteta ovde.

film, istina, JESTE umereno zabavan za gledanje i danas zbog svojih crnih i apsurdističkih i skoro-nihilističkih momenata, naročito zbog ciničnog i maltene mizantropskog pogleda na ljucku vrstu as shown in da movie. dakle postoje tu scene koje jesu zabavne - npr. kad 'šefica' bande bude naizgled ubijena, pa ostali krenu da u reku guraju kamionet (vrlo sličan onome iz HAUTE TENSION!) s njenim telom, a ona se usred toga probudi/prosvesti, i istetura se van i počne slepo da baulja okolo... rez, i ni pomena više o njoj... dok 20ak min. kasnije ne saznamo da je 'otišla u nemačku' i verovatno se neće ni vraćati! - ali mi celina nekako nije dovoljno ubedljivo profunkcionisala.

ocena: 2+ ili u posebno dobrom raspoloženju možda čak i 3-

pogledah DIVERZANTE h. krvavca.
lepa trojka kao ocena,
i tvrdnja koju bih ozbiljno branio pred svakim sudom u uređenim pravnim državama - da je ovo bolji film od precenjenog DIRTY DOZEN.
prosto me srce boli što je šibe bio musli i snimao za 'bosna-film', pa mi za dlaku ispada iz koncepta knjige o autsajderima SRPSKOG filma.

Tek kad vidiš MOST ima da se oduševiš!

repriziro sam VALTER BRANI SARAJEVO.
fin film, iako je scenario naivan i prorešetan rupama kao neki švaba koji se našao bati na nišanu.
pisaću detaljniji osvrt kad uzmognem, ali sad samo da pitam: KOJU je ulogu ovde igrao kusta?
zapazih mu ime na najavnoj špici, među sporednim ulogama, ali me kasnije poneo film pa sam zaboravio da vodim računa.
mora da je neki od onih ilegalaca?

Tokom nekih demonstracija ili tako nečeg na ulici se on nešto pojavi i čak nešto kaže, koliko se sećam...

Kao što je PARTIZANSKA ESKADRILA(omiljeni ratni film klinaca iz generacije 70ih) bio partizanski STAR WARS,tako je i MOST partizanska varijanta 12 žigosanih.Svakom ko kao klinac nije plakao kad je Bambino poginuo izlišno je objašnjavati koji od ova dva filma je bolji.
Valter je dogma sam po sebi.
To je jednostavno kult kome se klanja i koji ne trpi nikakvu kritiku niti poređenje.
Uostalom,kakav argument uopšte može da se potegne protiv najgledanijeg filma na svetu.
DIVERZANTI su mi godinama izmicali i pre neki mesec sam pokušao da ih konačno odgledam na Pinku ali sam se toliko smorio da sam odustao posle nekih pedeset minuta.Biće da je Šiba tu samo trenirao za predstojeće utakmice u Ligi šampiona.
Baj d vej,Osvetniče,recenzija MOSTA ti je uz kritiku Karanovićevog Sjaja u očima jedna od najboljih koju si napisao.

u VALTER BRANI SARAJEVO mi se posebno sviđa taj AIM TO PLEASE pristup, u najpoštenijem smislu reči, u smislu da film ISPORUČUJE, i to neštedimice, to zbog čega postoji, što inače vrlo retko biva, ne samo u našim filmovima.

dakle, volim što je nabudžen zapletom i pod-zapletima, akcijama, preokretima, komplikacijama, što je baš onako bogato filovan sa nekoliko vrsta filova, totalni crowdpleaser, tempiran baš kako treba da ljudi nemaju kad da trljaju glavu nad rupama i nelogičnostima i naivnostima, jer to glatko klizi zahuktalo i šareno i veliko...

sviđa mi se što je sarajevo junak ne samo deklarativno, na rečima, nego i iskorišćeno velikim bogatstvom raznolikih lokacija: sad, ne znam koliki je to kompliment što su film koji se dešava 1945. mogli bez ikakvog problema da snime skoro 30 godina kasnije, i da njegov najveći deo još uvek izgleda isto. u jednom trenu mi se učinilo da (tokom scene jurnjave auta i motora) vidim VRLO MODERNO-IZGLEDAJUĆI GRAFIT na jednom zidu, i to je sve.
na panorami grada se vidi nekoliko visočijih zgrada, ali otkud znam da li je takvih bilo ili moglo biti 1945?

ono što, iz današnje prespektive, deluje pomalo neobično je što se vrlo malo ili nimalo potencira nacionalnost junaka (deluje kao da su svi ovi anti-fašisti - srbi), i što čak ni famoznog sarajevskog naglaska nema skoro nimalo: osim što srpski glumci govore sa nekom blagom jekavicom, drugih intruzija sarajevizama ne primetih.

pošto sam ovo gledao na nekom relativno šugavom vhs ripu, pitam se kakav je današnji status tog filma u bosni, da li postoji na legalnom i kolko-tolko gledljivom dvd-u, da li ga bosanci (iz musli dela) puštaju na tv, gledaju, vole...? ili ga smatraju 'četničkom' propagandom koju je najbolje zaboraviti? da li je iko od bošnjačkih film. kritičara (if any) piso o krvavcu, koji je njegov (posthumni) status tamo?

Pazi, posthumni status Krvavca je uglavom pozitivan u Bosni pošto je on uvek smatran ocem savremenog bosanskog filma, i vrlo je zanimljivo da ga čak i generacija sadašnjih aktuelnih reditelja poput Pjera Žalice uzima za rodonačelnika iako njihovi filmovi nemaju ama baš nikakve veze sa genijevim opusom.

Od tog Valtera (koji "brani" Sarajevo, dabogda ga nikad ne odbranio) naprosto dobijam osip.

VEST:
501 FILMSKI REDITELJ

Iz štampe je pre nekoliko dana izašla knjiga 501 MOVIE DIRECTORS (501 FILMSKI REDITELJ) koju su objavili engleski izdavač Quintessence i američki Barrons.
Knjiga pokriva biografiju, filmografiju, istorijski i estetski značaj 501 najznačajnijeg filmskog reditelja prema izboru Steven Jay Schneider-a (Stiven Džej Šnajder). U ovom odabranom društvu našla su se samo dvojica naših reditelja: Emir Kusturica i Goran Marković. O Kusturici je pisao Nathaniel Carlson, filmski kritičar 'Fever Pitch' magazina, dok je odrednicu o Markoviću napisao Dejan Ognjanović, pisac i filmski kritičar iz Niša. Markovićev film VEĆ VIĐENO je jedini srpski film uvršten u 100 NAJBOLJIH EVROPSKIH HOROR FILMOVA (100 EUROPEAN HORROR FILMS) koju je Schneider priredio za Britanski Filmski Institut ranije ove godine, a Ognjanović je bio autor eseja o tom filmu.
Kao stručnjak za žanrovski i ekscentrični film i azijsku kinematografiju, Ognjanović je napisao i kratke eseje o rediteljima kao što su Alejandro Jodorowsky (Alehandro Jodorovski), Jan Švankmajer (Jan Švankmajer), Kaneto Shindo (Kaneto Šindo), Kim Ki Duk (Kim Ki Duk), Sogo Ishii (Sogo Iši) i James Whale (Džejms Vejl). Od reditelja iz bivših jugoslovenskih republika nijedan nije ušao u ovaj izbor. Među saradnicima, koje pretežno sačinjavaju kritičari sa engleskog govornog područja, pored Ognjanovića našao se još samo mladi crnogorski filmski kritičar Aleksandar Bečanović.
Iako bi se moglo diskutovati o odsustvu nekih imena koja su imala relevantan internacionalni opus (npr. Dušan Makavejev), prisusutvo naših reditelja i kritičara u ovom izdanju svakako je značajan korak u pravcu potpunijeg plasiranja baštine srpskog filma u internacionalne okvire.

Quote from: "Ghoul"(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg145.imageshack.us%2Fimg145%2F6075%2Fdirectorspt4.jpg&hash=03853faa04e52e1c3c1b92f27a181093a8e20865)

nekoliko kvaliteta ove knjige koji su nesporni (za sada, na prvi pogled):
1.   veoma dobar uvod, pregledan i koncizan: svaki autor je predstavljen uvodnim sažetkom suštine njegovog doprinosa filmu u par ključnih fraza – što se kasnije obrazlaže u textu. textovi su dužine 1, 2 i 3 strane, zavisno od procene značaja datog autora (pri čemu ih je najviše na 1 strani).
2.   autori su u knjizi poređani ne po zemljama iz kojih dolaze, niti po abecedi, nego po godinama rođenja. mada na prvi pogled to može da deluje nezgodno za brzo listanje i nalaženje, tu je index iemna koji to smesta rešava. ono što se dobija ovakvim redosledom je mogućnost uvida u to ko su bili savremenici, i koliko je ko uspeo da ostvari za manje-više isto vreme (naravno, nisu svi živeli jednako dugo). stavlja stvari u perspektivu daleko bolje nego neka konvencionalnija podela na zemlje, žanrove, po abecedi i sl.
3.   SVAKI reditelj je predstavljen odabranom filmografijom i FOTKOM: ovo potonje mi je zanimljivo jer tek sad shvatih koliko je velikih ili bar prilično poznatih imena za mene do sada bilo tek slova na papiru, imena koja imam u glavi nepovezana sa nekim licem, a lice govori MNOGO...
4.   na slučajan izbor vrlo sam zadovoljan textovima koje sam za sada pogledao.

VRANE
scenario & režija Gordan Mihić & Ljubiša Kozomara

Žika K. i ja smo u ponedeljak na našoj tradicionalnoj projekciji srpskih filmova gledali VRANE Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare.

Reč je o jednom od underrated klasika Crnog talasa i filmu koji uz BUBAŠINTERA predstavlja najprogresivniji segment Crnog talasa.

Slično kao i BUBAŠINTER, tako i VRANE anticipiraju Almodovara i njegovu neverovatnu sposbnost da nešto što je potpuno bizarno tretira kao najnormaniju stvar, bez ikakvog pojašnjavanja, moralne osude ili pozicioniranja nasuprot normalne okoline.

VRANE su naseljene pitoresknim gubitnicima, izopačenicima i kriminalcima i ponovo je reč o svetu u kome ne postoje društveno prihvatljivi tipovi, u kome su i sve državne ustanove prikazane u svom najpokvarenijem i najkarikaturalnijem izdanju.

Cica Perović suvereno vlada tim univerzumom u kome su sve premise uvrnute a svi razvoji događaja relativno logični u odnosu na tu premisu.

Osnovna razlika koja odvaja VRANE od besprekornog BUBAŠINTEROVOG dometa jeste gubitak koncentracije na samom kraju filma kada ova priča dobija prilično nezadovoljavajuće zaključenje, i po prvi put, sasvim mimo duha filma ulazi u neku vrstu moraliziranja.

No, sve dotle u filmu se graniči sa genijalnim, naravno u parametrima "naivne kinematografije" kojom su se Mihić i Kozomara bavili.

* * * / * * * *

MOST
H. Krvavac
***          
3+

vrlo dobar, skoro odličan film. svakako jači od DIVERZANATA ili VALTERA, u velikoj meri zahvaljujući najboljoj ekipi glumaca i zanimljivijim likovima no u ova 2.
-cica perović, prvorazredni (i nedovoljno opevani) velikan naše glume – one prave, neosetne, najubedljivije.
-bata, u naponu snage, kvintesencijalna srbenda, mada i ovde (kao i u DIVERZANTIMA) ima prilično tanku 'ulogu': njegov 'lik' je više pojava nego što je makar i skica karaktera.
-burduš, koji je takođe –ako me utisak ne vara- nedovoljno hvaljen kao dramski glumac jer je najpoznatiji kao komičar.
-Boro Begović, 100% ubedljiv kao zajebani baja, tough guy s kojim se nije zajebavati (posebno zanimljivo što je i takav jedan lik među PARTIZANIMA, a pre liči na četnika, ili bar nekog kriminalca)
-relja bašić, koji je prosto BOŽANSTVEN kao zlikovac: samo mi je krivo što ne igra USTAŠU, nego švabu. pitam se, da li je relja negde igrao ustašu? on za mene otelotvoruje taj princip uglađene, fine, lukave, skoro-intelektualne zloće i grozote pod maskom finoće i 'civilizacije'! zlikovac s manirima. šteta što nije (barem na filmu, ne znam za pozorište) igrao đavola!!!

odlični su i Wilhelm Koch-Hooge kao simpatično-zli nacista, višedimenzionalniji no obično u ovakvim filmovima, kao i Igor Galo, koji mada igra kliše i zapravo nema šta da glumi, moram da istaknem kao zadivljujuću njegovu spretnost da puca dok trči i trči dok puca, i to čini VRLO ubedljivo! zadivljen sam! čitava scena u močvari je fascinantna.

naravno da ima naivnosti i varanja (npr. cela ta fora sa načinom na koji ih uapse i zamalo pogube pa ih relja spase pa na kraju ispadne da je on izdajnik...), i naravno da je ovo u suštini tek veliki blek, ili komandant mark prenesen (nominalno!) u NOB, ali je to toliko pitko i umešno odrađeno da ne zameram.

scene akcije su rađene s guštom, vidi se da čovek to voli (i ume!) da snima, nije ih otaljao kao zeka u ČČ gde su urađene kao po kazni, zato što se mora.

posebno mi je zabavan lik arhitetke perovića, i njegov početni stav 'ma zabole me i za vaš rat i za vašu strategiju i za vaše planove, ne dam svoju lepoticu od mosta!' i hintovi njegovog buržujskog porekla i odmaka od partizana (ili barem, da su mu oni isti kurac ko i nemci, ni bolji ni gori – u početku).

voleo bih da je neko u nekom momentu verbalizovao prikriveni samopodrazumevajući detalj, to da SVI naši borci govore nemački toliko odlično, bez akcenta, da uspevaju da bez izuzetka zavaraju rođene švabe s kojima šprehuju: voleo bih da doznam kad su i gde su svi oni naučili nemački tako dobro!

sve u svemu, ovo je redak domaći film koji bih s najvećim zadovoljstvom gledao u društvu nekog amera, i to je glavni test koji ovaj film – PROLAZI!

Quote from: "Ghoul"VEST:
501 FILMSKI REDITELJ

Da neces mozda dobiti koju stotinu komada za dilovanje?

za dildovanje?

ne, ovo su OZBILJNI izdavači.
plaćaju parama, a ne knjigama.  :lol:

OPERACIJA BEOGRAD
režija & scenario Žika Mitrović
Ginger je prošao kroz prilične nevolje dok nam je obezbedio ovaj flick, međutim celo maltretiranje je vredelo pošto je reč o jednom od najboljih prikaza urbane gerile u našem filmu koji može stati uz rame sa OTPISANIMA i VALTEROM. Zanimljivo je da ovaj film nema veći cult following, možda je to naprosto zbog prilične izraubovanosti Beograda kao lokacije za stuntove ovog tipa.

Po zapletu OPERACIJA BEOGRAD je prilično slična VALTERu i reč je o špijunskoj intrigi koja mora da ima komandosko razrešenje. Oboren je avion u kome je bio sovjetski obaveštajac koji nosi neke esencijalne informacije pred konferenciju u Teheranu, zarobili su ga Nemci i partizani moraju ili da ga oslobode ili da ga ubiju.

Međutim, Nemci su svesni da je Rus prenosilac važnih informacija i oni spremaju svoju psihološku igru time što mu podmeću svoju operativku koja se pravi da radi za Engleze i tretiraju ga skopolaminom.

Konačno, sami Nemci su u rasulu, Italija je kapitularala i njeni oficiri rade za partizane, a glavnom SS lekaru se osladila okupacija u Beogradu pošto mu jedna la belva di SS obezbeđuje joz division zarobljenice za perverzne seksualne igrarije.

Dakle, Mitrović nas uvodi u jedan punokrvni, BLACK BOOKoidan univerzum, u kome se samo povremeno javljaju plakatski momenti, ali postoji ambivalencija na svim stranama, pa čak i među partizanima gde imamo još jedan lik mladog neobuzdanog, bezmalo monstruoznog mladog borca, igra ga Faruk Begolli, koji pokazuje sličan hibris kao Bambino u MOSTu.

Naročit fetiš za gledanje su Duško Bulajić i Aleksandar Gavrić kao pravi leading men u najboljoj tradiciji, team upovani na str5ani partizana, kojima još pomažu Faruk i Đuza Stojiljković, nasuprot Nemaca gde opakog SSovca igra Bata Živojinović a Zdravka Krstulović (nezaboravna upravo iz Žikinog DOKTORA HOMERA) igra infiltriranu operativku koja se lažno predstavlja zarobljenom Sovjetu.

Dakle, Žika dovodi teškašku podelu, pituje ih jedne protiv drugih, i koristi ih maksimalno.

U inscenacijama borbi jedino što je arhaično su prilično teatralni padovi pogođenih Nemaca ali praktično što se tiče kadriranja, dinamike i orijentacije u prostoru nema zamerki.

Žika pokazuje odličan location work. Noćni beograd izgleda impoznatno, kao pravi noir pakao sa zanimljivom arhitekturom koja inspiriše foul play. Žika stvara odličnu atmosferu i odlično gradi karaktere upravo kroz njihove moduse kretanja kroz okupirani Beograd.

Iz današnje vizure deluje potpuno nestvarno da i ovako ispod radara mogu da se nađu odlični akcioni filmovi iz vremena kada su naši reditelji umeli da naprave sebi modus koji opravdava stvaranje žanrovskog filma što danas ne postoji. OPERACIJA BEOGRAD je zaista naslov koji zaslužuje istinski hype u svakoj analizi ove tendencije u istoriji srpskog filma.

* * * / * * * *

KRALJEVSKI VOZ
režija Aleksandar Đorđević scenario Mihajlo Sekulić
Pogledali smo na našoj redovnoj projekciji ponedeljkom KRALJEVSKI VOZ Aleksandra Đorđevića.

Reč je o high concept WW2 filmu koji na hitchcockovski način govori o radu ilegalaca na železnici.

Film je iz 1981. godine i definitivno je malo arhaičan u odnosu na ono što su tadašnje tendencije u trileru. Međutim, Đorđević nudi koherentan, jasan rediteljski postupak koji je dosledan u svom old school duhu, i iako pripada šezdesetim, deluje prilično funkcionalno. Pa ipak, ovakav rad već u tom trenutku više pripada televiziji.

Đorđević je jedan od naših najpotcenjenijih reditelja, i šteta je što nije napravio nešto uspešniju karijeru na filmu, nego je završio kao Smokijev minion a kasnije je zarobio na televiziji. Uostalom, kad smo već kod televizije, Đorđevič je tamo i ostvario svoje most grundbreaking delo OTPISANI koje je u svoje vreme bilo na nivou svetskih trendova.

KRALJEVSKI VOZ je priča o železničaru koji posle neuspelog pickupa na ranžirnoj stanici u Beogradu mora sam da prenese poverljiva dokumenta vozom za Kraljevo. na tom putu sreće vrlo pitoresknu galeriju likova među kojima su slatka jevrejska devojka sa hrvatskim akcentom, razni ilegalci, kolaboracionisti, siledžije, kurve i sl.

Snalazeći se među njima, on mora da obavi zadatak. Da stvar bude napetija Specijalna Policija i Nemci znaju da je on u vozu.

Scenaristička struktura je vrlo solidna i vešto balansira između hronike okupirane Srbije i jasne žanrovske priče. Štaviše, u pojedinim momentima, scenario čak dobija izvesne žanrovske kvalitete kako u vešto postavljenim anticipacijama raznih detalja koji će spasiti junaka, tako i u uvođenju "železničara" koji treba da ukloni Smokija, što je stilsko rešenje par exellence. Šteta što se njihov finalni face-off ne desi na vozu ili barem u fazonu FROM RUSSIA WITH LOVE ali je isto tako vrhunski detalj to što Miki Krstović igra tog Smokijevog arch-nemesisa, i što je još važnije, to radi with gusto i bez karakterističnih preterivanja u prikazivanju srpskih kolaboracionista kojima su naši autori bili skloni.

U svakom slučaju, Kunac, Žika i ja smo se lepo proveli i ja mislim da će nas slabost prema WW2 filmu neizbežno odvesti ka oportunoj varijanti double billa MOST/ WHERE EAGLES DARE.

* * / * * * *

na legalnom dvd-u (vidi: trafike) izašao film PRE ISTINE kokana rakonjca, jedne od nedovoljno opevanih rediteljskih zvezda iz vremena kada se među rediteljima ove zemlje mogao naći i poneki OZBILJAN.

pogledao sam IZDAJNIKA kokana rakonjca.
pa, ne mogu reći da sam oduševljen.
vrlo je to površno i traljavo, i scenaristički, i režiserski.
zanimljivo kao pokušaj, i to je sve.
ni trenutka ne uspeva da pronikne u psihu čoveka koji je, nakon par šamara, od predanog 'druga' postao ubica svojih dojučerašnjih saboraca. kako je i zašto on pukao, kako i zašto nije ni pokušao da pobegne, makar u samoubistvo ako se ništa drugo nije moglo uraditi...? njegov prelazak na stranu okupatora, i saradnja sa njima nisu motivisani, njegovo ponašanje nakon toga je prosto – bezvezno, a kulminacija i okončanje – proizvoljni kao i većina onoga što je prethodilo tome. scene u kojima bata stojković mahnito trči ulicama takođe su krajnje proizvoljne: mnogo su smislenije (i tehnički bolje usnimljene) u filmu testament miše radivojevića, gde bata takođe iskazuje svoje trkačko umeće...
posebna stvar su anahronizmi rasejani kroz ceo film sa takvom nemarnošću da sam počeo da sumnjam da je to bilo namerno: naime, sve vreme se vide moderne (iz 60ih) višespratnice, iako se dešava u okupiranom beogradu; u jednoj od ključnih scena jasno se vide TV antene na krovu zgrade; u jednoj sekundi vidi se i fića na ulici.
pomislio sam: ovo mora da je namerno, možda kokan uopšte ne pravi film o nacistima, nego o komunistima, možda je poenta ovoga da kaže 'eto, ništa se nije promenilo; potkazivači i ubice i dalje vladaju!'
ali, ako mu je to bila poenta, vrlo je nedosledno, traljavo, neubedljivo izvedena.

sve u svemu, IZDAJNIK je film koji jeste donekle 'zanimljiv' fenomenološki, ali estetski je zaista ispodprosečan.
*(*)  2-

MALI VOJNICI
rezija Bahrudin Čengić scenario Mirko Kovač

Pogledao sam MALE VOJNIKE Bahrudina Bate Čengića i mogu reći da se radi o jednom od overlooked filmova.

Reč je o vrlo jednostavnom filmu koji je napisao Mirko Kovač u kome se kroz vrlo čistu, i denotativno nepretencioznu priču prelama

niz vrlo zanimljvih ideoloških pitanja i mudro se progovara o tada aktuelnim ideološkim okolnostima.

Postavka je krajnje jednostavna, gotovo prozaična. Mali Nemac iz Banata, čiji je otac bio nemački oficir ostaje siroče i krajem

rata ga prebacuju u sirotište u jednom katoličkom samostanu u Hercegovini. Tamo su uglavnom deca palih komunističkih boraca koji

su svi uglavnom poginuli na neke strašne načine i uprkos tome što mali Nemac prikriva svoje poreklo, druga deca ga ubrzo provale.

Vrlo je zanimljivo suptilno poigravanje lokacijama u filmu. Naime, dečak dolazi iz Banata, u hardcore Hercegovinu gde su se

dešavale najžešće borbe i najsvirepiji ustaški zločini i tu zatiče decu koja su, ne samo prisustvovala najstrašnijim sudbinama

svojih roditelja, več ima i dece koja su učestvovala u borbi. Dakle, dečak iz relativnog folksdojčerskog spokoja dolazi u samo

srce NOB tame, u kome se nalaze deca koja su u rasponu od traumatizovane, preko one zaklete na osvetu, do one koja misle da su

sazrela pošto su učestvovala u ratu.

Odrasli u suštini ni ne uspevaju da ih kontrolišu pošto deca između sebe dele traumu koja ih izdvaja i u suštini zahvaljujući toj

traumi odrasli ni nemaju na čemu da baziraju svoj autoritet. Ubrzo se deca transformišu u klasičan posleratni ratni, preki, sud i

žele osvetu, i u toj želji polako počinju da se okreću i protiv samih vaspitača, naročito kada shvate da brojčano mogu da ih

nadvladaju. I tu su neke od najzanimljivijih scena kada loženje na rat počne u deci da budi "ono najgore u ljudima".

S druge strane, svi odrasli prikazani van likova dvoje vaspitača su uništeni i promašeni ljudi. Otac jednog od siročića se

pojavljuje kao ratni veteran, alkoholičar koji je kolonista u Vojvodini, istoj onoj iz koje dolazi nemačko siroče, i očigledno je

da ni pobednici nemaju dovoljno zrelosti da naprave svet koji nije opterećen atavizmima. Deca s druge strane prihvataju te spoljne

faktore kao apsolutne autoritete pošto su prepuštena sama sebi. S druge strane, tu je lik lokalnog zanesenjaka i opsenara čije

priče na kraju uopšte nisu toliko sulude koliko deluju iz vizure dijalektičkog materijalizma, ali ga vaspitač po dužnosti izbacuje

iz njihove okoline.

Gluma dece je odlična i povremeno se bazira na imitaciji koja je jako funkcionalna u scenama ritualnog suđenja malom Nemcu. Klinci

su zaista uspeli da izgrade karaktere.

Čengićeva režija je vrlo vešta, pismena, uz odličnu upotrebu detalja i muzike koju potpisuje Bojan Adamič i ponovo je koncipira

kao ready made sa upotrebom znakovitih poznatih melodija koje su imale masovnu ideološku upotrebu.

MALI VOJNICI je uspeo da dogura do jedne od selekcija kanskog festivala.

Iako smo na sličnu temu imali niz filmova, od kojih su mnogi poput BATORU ROWIARU i mnogo bolji, Čengićef film uspeva da napravi

odličan istorijski benefit od istorijskog konteksta. To je nažalost nešto što bosanski film potom nikada nije dostigao.

* * * / * * * *

MOLJAC
režija Mića Milošević scenario Siniša Pavić, Ljubomir Radičević, Milan Živković, Dragan Aleksić
Podsetio sam se filma MOLJAC Miće Miloševića.

To je film posle koga je prekinut njegov nepogrešivi streak filmova koji su bivali najgledaniji u istoriji SFRJ, iako je baš ovak koncipiran kao one to rule them all.

Zamisao iza MOLJCA nije bila nezanimljiva. Mića je uzeo tada ekstremno popularnog Miodraga Andrića, poznatog po svom scenskom alter egu Ljuba Moljac, i napravio film o tome kako se ovaj komičar zamorio i kako želi da napusti svet estrade i da ponovo počnu da ga tretiraju kao čoveka a ne kao zvezdu.

To je vrlo zanimljiv motiv, na neki način opsesivno prisutan u stvarima koje su mi realizovane, na svoj način i u VELIKOJ BELOJ ZAVERI i u A3, i stoga mi je MOLJAC bio još zanimljiviji sada kada sam ga pogledao.

Naročito je zanimljvo to što je Ljuba Moljac bio neka vrsta srpskog Andy Kaufmana koga je estrada bukvalno koštala života pošto se među razlozima njegove iznenadne smrti stalno pominjala iscrpljenost. U tom smislu, MOLJAC je negde vrlo istinit film o njemu pošto se već u njemu govori o tome kako je Moljac iscrpljen.

Osnovni koncept uverljivowti postavljen je u tome što se čitav zaplet i središnji deo filma dešava u formi Moljčeve halucinacije, dok su početak i kraj, iako puni fikcije ipak postavljeni u dokumentarnom okviru jednog Moljčevog nastupa u Domu Sindikata. Međutim, taj halucinantni deo u sredini (kojim sam se paradoksalno i ja služio u biopicu o Knezu Pavlu) umesto da posluži kao postavka koja će izreći istinitiju i koncizniju istinu od one životne, biva potpuno protraćen na neki spoj pseudointelektualnog humora, soijalne kritike i gross outa.

I što je još najpogrešnije sve scene su smrtno dosadne i preduge tako da ni tih pokušaja humora čak i nema previše.

Međutim, ono što je najapsurdnije to je da u ovom filmu Mića Milošević koji je dotle po Siniši Paviću uradio LAF U SRCU i TESNU KOŽU kao školske primere socijalističkog slepstika, u ovom filmu u pojedinim fazama postaje izuzetno pretenciozan tako da se pored društvenih nepravdi bavi i ismevanjem svojih pretencioznih kolega filmskih reditelja (inače Mića je bio filmski kritičar) pa čak i nekim teorijskim iskazima o poziciji Ljube Moljca u okvirima subkulture. To sve samo zamućuje nameru filma koji kreće iz čiste estrade i pretvara se u film-esej na tom putu.

Naravno, uopšte ne treba ni na trenutak pomisliti da film po svojoj stilskoj zapuštenosti i niskim namerama ne pripada talasu 80s gross outa u jugoslovenskoj kinematografiji. Međutim, isto tako ne smeju se zanemariti ni pretenzije ni očigledni pokušaji kombinovanja stvarnosti i fikcije.

Šteta je što čak ni vrlo gliomazan ti pisaca u kome su bili Siniša Pavić, Dragan Aleksić, Jovan Marković, Ljuba Radičević i Milan Živković nije uspeo da osmisli više gegova i situacija.

Isto tako neobičan je silazak u beogradski underground u sceni posete klubu u kome Poslednja igra leptira svira čak dve pesme, u sceni kada mlada devojka vodi Moljca u provod. Osim showcasea za ovaj bend, ova scena nema apsolutno nikakvu svrhu, mada deluje kao istinski curio i prikazuje jedan vrlo zanimljiv retro ambijent.

U svakom slučaju, MOLJAC predstavlja izdisaj jedne ere jugoslovenskog komercijalnog filma.

* !/2 / * * * *

LJUBAVNI ŽIVOT BUDIMIRA TRAJKOVIĆA
režija Dejan Karaklajić scenario Predrag Perišić, Milan Jelić

Danas sam, kada se delirijum malo smirio, reprizirao LJUBAVNI ŽIVOT BUDIMIRA TRAJKOVIĆA Dejana Karaklajića,

Ovaj film spada u red coming of age filmova koje je pisao Milan Jelić, s tim što je ovde on samo saradnik na scenariju a prvopotpisani je Predrag Perišić. Međutim, u izvesnim segmentima se oseća Jelićev kink, koji nije uspela da uguši Perišićeva sterilnost.

U svakom slučaju, ovaj film je bio Perišićev callintg card i ovo je prvi film koji je osvojio nagradu za scenario na Festivalu filmskog scenariju u Vrnjačkoj Banji. Ako imamo u vidu da su te godine na festivalu učestvovali SPECIJALNO VAPITANJE i HAJKA, koji nisu dobili ništa, tj. nešto marginalno, mislim da to dovoljno govori o bizarnosti te odluke. Međutim, među filmskim radnicima postoji legenda da je Tito gledao ovaj film na Brionima i da je rekao da mu se dopada a onda je ta informacija počela da se širi i žiriji su pokušali da pokažu sličan ukus.

Kako god bilo, BUDIMIR je pre svega vrlo miscastovan film, pošto su dvoje glavnih mladih glumaca, esktremno antipatični, devojka (koju igra Marina Nemet, kasnije je postala glumica) je jako loše dubbovana, i teško je pratiti melodramu u kojoj su dvoje glavnih junaka prilično neuspeli.

Zatim, postoji još niz nelogičnosti u odnosima između likova i motivacijama koje proističu iz stilske neopredeljenosti da li je reč o populističkoj ili lirskoj komediji, ili pak možda o drami.

Te stilske dileme sa jasno javljaju i u glumi pa tako isti likovi imaju manire u rasponu od slapsticka do francuskog Novog talasa.

Karaklajićeva egzekucija je dakle vrlo nesigurna, iako je film karakterističan po dosta lucidno odabranim lokacijama.

BUDIMIR TRAJKOVIĆ je ušao u istoriju krajnje nezasluženo, maltene na bazi anegdote, iako spada međui slabije u vrlo potentnoj liniji coming of age filmova.

* * / * * * *

SLATKO OD SNOVA
režija Vladimir Živković
scenario Aleksandar Barišić & Srđan Dragojević

Sinoć smo se na redovnoj projekciji prisetili SLATKA OD SNOVA Vladimira Živkovića, courtesy of Žika.

Ovaj film je infamozan star vehicle Dragane Mirković koji je trebalo da bude njena varaijanta HAJDE DA SE VOLIMO, ali ga je omeo niz faktora među kojima su smrt producenta Rake Đokića, sankcije, rat, slom bioskopa.

Međutim, ovaj film je zaista zaslužio ozbiljnu rehabilitaciju pošto je reč o raritetnom skupu dobrih namera koje su nažalost uglavnom sve neispunjene i prokockane.

Pre svega, film ima televizijski look, nemalo zahvaljujući DPu Fatmiru Nušiju koji je poznat kao vrhunski TV snimatelj i saigrać Stanka Crnobrnje, koji se ipak nije nikada dokazao na filmu. Fotografija je elektronska, sa dosta apsurdnih najjednostavnijih televizijskih efekata u smislu bojenja slike i ambijenta, i više podseća na neki arhaični televizijski show nego na film. I upravo bi kao vrhunski televizijski show SLATKO OD SNOVA najbolje funkcionisalo, i imalo svoje mesto u DVD kolekcijama.

U tom smislu zaista je šteta što je ovaj projekat, sasvim urađen na televizijskom nivou uopšte došao u poziciju da se tretira kao film, i da se poredi sa kinematografskim ostvarenjima.

Pored fotografije, veliki tehnički problem filma je tretman ambijenata koji su konceptualno vrlo dobro izabrani, naročito Muzej vazduhoplovstva koji izgleda retrofutuiristički i imajući u vidu stare mladzne avione sa petokrakama koji stoje u njemu te neke stare helikoptere neuobičajenog dizajna, pomalo deluje kao skica nekog allanmooreovskog tretmana SFRJ i stvaranja neke vrste alternativne istorije.

Međutim, pored abismalnog kvaliteta slike, i prilično slabog kadriranja, film ima ogroman problem lošeg rada sa statistima kojih naprosto nema ili su slabo iskorišćeni tako da junaci egzistiraju u sablasno praznim ambijentima koji više pripadaju nekom filmu po Stanislavu Lemu nego veselom mjuziklu.

Rediteljski koncept, ukoliko se o nečemu takvom u ovom filmu uopšte može govoriti se više vrti oko pokušaja da se film pretvori u seriju spotova Dragane Mirković i tu napredovanje priče dosta gubi na razložnosti. Očigledno je da reditelju Vladimiru Živkoviću pričanja priče nije bilo primarna preokupacija, čemu su verovatno doprineli i potresi u produkciji koji su usledili posle smrti Rake Đokića.

Kad je o Raki reč, SLATKO OD SNOVA je vrlo lucidno producentski postavljen projekat. Naime, on je za scenariste odabrao tada dvojicu hip scenarista, Aleksandra Barišića koji je radio srednju priču u KAKO JE PROPAO ROKENROL i CRNI BOMBARDER i Srđana Dragojevića koji je tada bio senzacija posle MI NISMO ANĐELI.

I ispod naslaga Živkovićevog neznanja i Nušijeve fotografije, vidi se zanimljivo postavljen scenario.

Film je postavljen kao priča u uspehu mlade radnice u fast food restoranu smeštenom u bajkovitoj Srbiji koja pokušava da uspe u svetu dance popa, u kome dominira velika izdavačka kuća, koju vodi veliki neumoljivi mogul. Ona biva primećena od strane njegovog skauta dok se njena drugarica smuva sa tada najaktelnijom, ali već dekadentnom zvezdom. Njih dve postaju rivalke, mogul pokušava da preuzme pevačicu od skauta koji se u međuvremenu zaljubio u nju, i da joj potpuno promeni imidž ali pošto ona shvata da takav imidže ne bi bio njen auztentični izraz napušta šou biznis. Ipak, želja za pevanjem je jača i ona uz pomoć duha Elvisa Presleya ulazi u um mogula i nalazi u njemu dobrotu, koji potom budi na javi i sve se završava happy endom.

Priča filma koja je prilično nerazumljiva zapravo ima u sebi elemente koji su hteli da realizuju ovaj kratki sinopsis koji sam gore naveo i u kome ima sasvim dovoljno kvaliteta da SLATKO OD SNOVA bude zanimljiv, čak i intrihgantnan omladinski film. Međutim, neukost u realizaciji je samo fragmente ove priče dovela na ekran i njen efekat je izgubljen.

Neki od najpipavijih glumačkih segmenata poput duha Elvisa Presleya su naravno najgore glumljeni, recimo njega igra Manda, što je dodatno devalviralo ovu mitsku matricu koja će kasnije nešto uspešnije, ali na isti način i sa istom funkcijom biti korišćena u ČARLSTONU ZA OGNJENKU Uroša Stojanovića sa likom Baba Boginje.

Ono što je takođe zanimljivo to je muzički koncept filma. Naime, SLATKO OD SNOVA ne afirmiše Draganin kanonski izraz već se bavi promovisanjem njene, sada je jasno, neostvarene dance pop karijere na engleskom jeziku. Rambo Amadeus pak u filmu izvodi svoje numere koje su apsolutno u njegovom maniru bez ikakvih ustupaka. Reimagining Draganiniog lika u filmu izvodi HOROR REDITELJ koga igra Zoran Cvijanović i on je vodi u neke new wave vode bowievskog high concepta, mislim da je i te pesme pisao Rambo, tako da u filmu praktično ima najviše muzike Ramba Amadeusa, nešto generičkog euro beata i nimalo narodnjaka. U tom smislu, SLATKO OD SNOVA zaista nema veze sa afirmacijom turbo folka, izuzev minulog rada svoje glavne zvezde.

Čini se da je ovakav muzički kontekst filma možda i doprineo njegovom neuspehu pošto je bio presofisticiran za Draganine fanove.

Isto tako, iako zaplet nije realizovan na adekvatan način i priča nije ispričana, neke od koncepcija koje su scenaristi uveli u film daleko prevazilaze koncepciju i kvalitet scenarija za uobičajene pevačke vehicle filmove.

U svakom slučaju, iako SLATKO OD SNOVA nije film o koji je iko ogrešio dušu, reč je o bitnom detalju iz istorije naše pop kulture u kome se može naći štošta zanimljivo.

* * / * * * *

Pa OSNOVNU informaciju u vezi s tim filmom nisi spomenuo.

uh tek sad vidjeh ovaj topik

:?

vrijedi li gledati onaj neki Hartsfild ili kako već... dobih slučajno film pa reko da se ne smaram

gulo pito

a što se tiče partizanskih filmova u "muslimanskim" medijima... mogu reći da se puštaju non-stop... kako god to čudno zvučalo... razne partizanske serije... razni poznati ali i gomila meni nepoznatih partizanskih filmova skoro pa tjedno se puštaju na raznim stanicama... kako javnim servisima tako privatnim TV stanicama ili mrežama televizija koje u određeno vrijeme puste isti film pa nakon toga svaka svoj program...

elem samo da ponovo pogledam Brata doktora Homera  :lol:

Quote from: "Truba"gulo pito

gul piso u izveštaju iz novog sada, prošlog jula.
jaka dvojka.
slabo.

Pogledali smo MILOŠA BRANKOVIĆA Nebojše Radosavljevića na velikom ekranu i mogu reći da je to jedan vrlo dobar film što se retko sreće u našoj recentnoj produkciji.

Nažalost, film smo gledali pod utiskom svega što se dešavalo na mirnom protestu i potonjoj nemirnoj završnici tako da je to sigurno bio jedan faktor dekoncentracije.

No, MILOŠ BRANKOVIĆ je vrlo dobar film, srpska varijanta nečega što bi recimo radio Seijun Suzuku, Takashi Miike, ili u kontekstu srpske tradicije recimo Jovan Jovanović ili Miša Radivojević.

U stvari, ako bi se držali srpskih okvira najpre bih definisao MILOŠA BRANKOVIĆA kao film Jovana Jovanovića urađenog u tempu Miše Radivojevića. dakle, Jocina anarhičnost urađena sa Mišinom kontemplativnošću i logikom u zapletu i odnosima karaktera.

naravno, savremeno srpsko društvo je manje rigidnog od onog u kome je radio Joca pa je Jocin domet u tom smislu ekskluzivniji, ali paradoksalno, savremeni srpski film je rigidniji od onog iz Jocinog vremena tako da ako je Joca više odskakao u odnosu na ondašnje društvo, Radosavljević više odskače u odnosu na sadašnju kinematografiju.
Film bi se žanrovski mogao definisati kao alter-noir, na liniji već pomenutih Suzukija, Miiikea ili Boormanovog POINT BLANKa. Film govori o mladom beogradskom arhitekti koji živi okružen karakterističnim srpskim haosom, pokvarenim pedagozima, razularenim uličnim bandama, etabliranim kriminalcima, korumpiranom policijom, bahatim nevladinim organizacijama, rezigniranim umetnicima... On trpi čitavu seriju poniženja sve dok jednog dana ne sretne svog druga iz škole, gangstera srednjeg ranga koji mu daje da pričuva pištolj, i arhitekta počne da ga koristi...

Radosavljević vrlo korektno uspeva da balansira između pričanja urbane kriminalističke priče i intimne drame i angažovanog filma. I ono što je najvažnije, na oba koloseka uspeva da bude relevantan. Ako imamo u vidu da većina savremenih srpskih filmova pokušava da ima neku vrstu "intimne" relevantnosti i neku vrstu političke relevantnosti, MILOŠ BRANKOVIĆ je raritetan po tome što pokušava da bude konkretan i da najzad tu neku političku liniju koja je u našem filmu obično opšte mesto, a ovde ima konkretnu maltene imenom i prezimenom definisanu metu. i to je super, zato što najzad imamo politički film (posle BUĐENJA IZ MRTVIH) koji će verovatno uspeti da proizvede neku reakciju i ima profilisan stav.

Ono što je u tom stavu zanimljivo jeste da nije reč o nekom generic soft centrističkom pogledu na svet, već film nudi jedan izraz dendističke beogradske desnice koja nije imala puno manifestacije na filmu. MILOŠ BRANKOVIĆ je art house film tako da on neće uspeti da izleči problem potpunog odsustva desnog filma u zemlji u kojoj je desnica dominantna politička opcija ali film nudi osveženje u ideološkom smislu.


Film je snimljen na minimalnom budžetu za srpske uslove tipa SUTRA UJUTRO ili ODBAČEN. Međutim, na ekranu se vidi svaki dinar, i ovo je film iz tog miljea koji najbolje izgleda na nivou production valuesa, ima odličnu upotrebu velikog broja lokacija, koje se sveže, nisu ranije previše rabljene i film donosi jednu svežu likovnost.

Inscenacija je isto tako vrlo ubedljiva za naše uslove, rukopis je sličan rukopisu Miše Radivojevića, naravno sa nešto savremenijim konceptom kadriranja, dosta upotrebe steadycama koja svemu daje jednu svežinu u odnosu na standardne srpske produkcije u kojima se pokreti kamere obično baziraju na faru ili snimanju iz ruke.

Fotografija Miloša Kodema je odlična i vrlo zanimljiva u fakturi slike pošto film NIJE crno-beli ali nije ni u boji već se boja blago probija i sporadično biva akcentovana u određenim situacijama u kojima se pojavljuju krv, urin i sl. Mislim da je Kodemo posle ovog filma zaista DP to watch, naročito sa laganim prelaskom srpske kinematografije na HD. Naročito ga treba imati na umu za Novi srpski film koji je osuđen na HD.

Miloš Vlalukin u ovom filmu dobija svoju prvu glavnu ulogu i njoj je prilično dobar. Vlalukin odlično izgleda i ima filmski pristup glumi tako da ako bude više radio ispuniće pun potencijal koji je nagovestio u ovom filmu. Jovana Stipić u ovom filmu nudi svoju treću ulogu, i konačno imamo glumicu koja solidno glumi, odlično izgleda i ne preza od scena seksa, što je u našem glumištu još uvek problem. Nada Šargin je već standardno solidna kao i Nebojša Milovanović. Boris Komnenić pokazuje da je raspoložen za eksperimente i donosi nešto sasvim novo u odnosu na svoje ranije uloge. zanimljivo je da u svoja poslednja dva filma Komnenić igra pobornika nešto aletrnativnijih seksualnih praksi. Pera Božović je postavljen kao zvezda filma, u vintage ulozi policijskog inspektora koju on tradicionalno dobro radi.

Dakle, MILOŠ BRANKOVIĆ je film koji zaslužuje podršku i pažnju. Nadam se da će i mejnstrim kritika podeliti ovaj dobar utisak o filmu i što je još važnije da će imati plasman na festivalima.

* * * /  * * * *

pogledah miloša brankovića.
pih.
ko veruje u 'novi srpski film' - u zabludi je.
to moze da se turi na bilbord, ja potpisujem.

jel znate onu blesavu scenu u fulčijevom L'ALDILLA, kad u obdukcionoj sali iz čiste zajebancije prikače EEG na glavu istrulelog leša, for the hell of it? a onda flatline počne da mrda?

e, to je novi srpski film. ili barem MB.
povremeni trzaji u telu leša. apsurdni i besmisleni. bez poente. bez cilja. mlitavi i mlaki čak i kad su, kao, 'besni' i smeli i inovativni.

MB je šonja od lika, a film o njemu je flatline sa par trzaja simpatično bezobraznog, ali u ovom kontextu protraćenog trzanja ravne linije.

MB pati od standardne boljke skoro svakog novijeg srpskog filma: on ne zeli, ili ne ume, da ispriča JEDNU priču. ne, on hoće da nam ispriča 6 priča, ali tu zapravo nema 6 priča, nema supstance za toliko, nego je to 6 skica napabirčenih i nalepljenih jedna na drugu da bi to sve delovalo 'komplexnije' nego što jeste. znači, ovde imamo i zanr, i art, i društvenu kritiku, i angazman, i ideje, i exploataciju, i kritiku exploatacije i još koješta. ništa od toga meni ne funkcioniše - kolkogod se trudio da bude drugačiji, i MB ipak ostaje SRPSKI FILM u onom klasično lošem smislu te fraze. dijalozi veštački, situacije usiljene, shit happens zato što je tako scenaristi ćunulo a ne zato što ima smisla, osećaj za ritam je nikakav, pojavljuju se epizode i likovi koji ne sluze priči, ali sluze 'poruci' autora pa su zato ubačeni anyway, a svemu tome fali osnova onoga što očekujem od dobrog filma: NARRATIVE DRIVE!
fuck, oću da me film ZAVOZA, da me ubaci u svoj svet, da mu verujem, da se primim, da osetim nešto, da pomislim nešto, da se udubim u to... zar je to tako teško? zar je toliko teško usredsrediti se na jednu liniju, jednu naraciju, jedan narativni tok i očistiti ga od balasta nepotrebnih vrludanja? zar je taj anglosaxonski smisao za red i disciplinu i narativnu ekonomiju TOLIKO nedostizan našoj razbarušenoj barbarogenijalnoj slovenskoj duši?
izgleda da jeste.

pored svega gore navedenog, smetala mi je i ideologija filma, koja je vrlo transparentna, esencijalni deo 'poruke' koju se 'autor' upinje iz petnih zila da nam prenese.
koja je njegova poruka?
who the fuck is MB?
MB je arhitekta, mladi čovek koji bi samo da pošteno zaradi za zivot i sluzi bogu i narodu, koji se -kad zatekne svoj razjebani stan- najviše potrese kad vidi da su mu lopovi slomili IKONU (ćale mu bio pop, inače). MB je religiozan baja, ali to vidimo samo u sceni u kojoj tokom slave, dok pop blagosilja slavski kolač a familija ga okreće u krug, on ne moze da ga pipne svojim dotad već okrvavljenim prstima.
e, moj bato, idi gledaj OSTRVO da vidiš šta je film o veri, grehu, nadi i skupljenju! a ne ovo - kako mali đokica zamišlja 'veru'!

s druge strane, zlikovci u filmu su -kao i uvek u srpskom filmu, ako ne računamo kratku subverziju crnog talasa (vidi filmove sa milanom jelićem) - lezbejke, pederi i ateisti, koje nam sve u naše lepo pravoslavlje donosi ološ sa zapada preko svojih kuznih donacija. jebo te, ono što je kod steve u šejtanu bilo nebitna balavačka digresija (scena NGO sponsored predstave o toleranciji), ovde je sama srzh i smisao postojanja filma: 'gledajte šta nam rade ovi stranci! gledajte kako nam razoriše patrijarhat i familiju i krsnu slavu! doneše nam ateizam i kriminal i droge i kablovsku TV i ruske kurve i pedere i lezbače sa zhbunjem dlaka pod miškama.'

kako to u srpskom filmu obavezno biva, najgroznije (i istovremeno najsmešnije) smrti rezervisane su za pedere. boris komnenić, koji je u TT SINDROMU već bio kaznjen za gay orijentaciju ubodom u međunozje, ovde bude sprzhen u kadi kada mu fen za kosu upadne u vodu (od straha, dok kuka i cvili i zapomaze kao prava pičkica iz nekog skeča borisa bizetića). njegov sestrić, koji ga je ranije guzio, popuši cev pištolja koji mu raznese lubanju.

sve u svemu, ja rasizam i homofobiju i nacionalizam i tradicionalizam mogu da popijem kad su ispričani na zabavan način (kao npr BRAT 2): onda mogu da zatvorim oči (ili barem jedno oko) na groteskno preterivanje i stereotipove i karikature koje se prodaju kao 'pravo stanje stvari'.
ali MB, bez obzira da li ste naklonjeni DSSu ili LDPu ili radikalima - prosto je jedan dosadan, traljav, budalast, naivan, i nezanimljiv film.
odnosno, marginalno je zabavan kad vam neko PREPRIČA scene koje, u tom obliku, zvuče senzacionalistički zabavno.
ali kad vidite kako je to sve snimljeno, i čemu sluzi, shvatite da ima ponešto i u onome KAKO a ne samo ŠTA.

od mene - mlaka dvojka.

Ali bar ima golotinje, ako je verovati Crippletu.
Žalosno je što novi domaći filmovi u kojima ima golotinje ne nailaze na masovno oduševljenje.  :lol:

ne bi tako pričo kad bi znao kolko se zaista toga VIDI.
(hint: VRLO MALO i VRLO KRATKO - zaista ako zbog TOGA rešiš da gledaš OVO - mnogo ćeš se zajebati.)

Mislim da bi polako trebalo da počneš da se miriš sa određenim parametrima okolnosti u kojima živiš. Ne treba odustati od pokušaja da se one promene. Ali one se ne mogu menjati gledajući iz kule od bjelokosti.

U zemlji u kojoj se ODBAČEN smatra filmom, sa svim svojim traljavostima, i MILOŠ BRANKOVIĆ se ima smatrati filmom koji u najmanju ruku ima taj isti nivo. Ja znam da je to veliko snižavanje kriterijuma. I nisam srećan zbog toga, ali fuck it, tako je.

MILOŠ BRANKOVIĆ objektivno nije slabiji film od ODBAČENOG, meni je čak i dinamičniji i nudi više interesantnih detalja. Obviously it's not good enough. Verovatno, ali to je naša realnost.

ČARLSTON ZA OGNJENKU je film koji je pisan sedam godina, fizički sniman šest meseci i postproduciran dve godine i kada ga pogledaš, hm, imaš primedbe. I to vrlo ozbiljne primedbe, a OGNJENKA je u mnogim aspektima nedostižni i što je najtužnije neponovljivi maksimum naše kinematografije.

Ono fulčijevsko poređenje koje si napravio je u sadašnjem trenutku vrlo dobra definicija tih malih razlika koje čine da se film izdvoji.

U zemlji u kojoj niko, izuzev Dragojevića, u suštini, ne ume da snimi pismen film, gde je dakle tehnička spremnost reditelja i fascinacija time potpuno deplasirana - štaviše filmovi poput KLOPKE ili HADERSFILDA uprkos tom nekom glossu deluju jadno baš zato što pokušavaju da liče na film - ovakvi indie pokušaji ipak vraćaju veru u to da nešto može da se promeni.

Meni je lično MILOŠ BRANKOVIĆ, slagao se ili ne sa ideologijom, estetikom, prenatrpanim pričama, raznim naivnostima i sl. definitivno interesantniji od svega što smo skoro viđali u našim bioskopima. Ja znam da toga što je interesantno nema dovoljno da bi nadmašio Kim Ki Duka ili koga god, ali dođavola poštujem činjenicu da je film sposoban da se izdvoji u jednom miljeu koji kultiviše neinteresantne filmove.

Meni je MILOŠ BRANKOVIĆ zanimljiv film zbog toga što odavno nisam video srpski film koji mi ne budi snažnu potrebu da mu se podsmevam. Uprkos mogućnosti diskusije o tome da je film potpuno sranje. Ali, nemam potrebu da mu se podsmevam što je već nešto.

Konačno, kao što i sam znaš gledao sam gomilu Suzukija i Miikea, i slagao bih kad bih rekao da MILOŠ BRANKOVIĆ u pojedinim momentima ne dostiže neke njihove tačke. Objektivno gledano većina tih filmova su zanimljiviji kad se prepričavaju nego kad se gledaju.

Da se razumemo, ja sam formiran na esterici "remek-dela" i holivudskom filmu, dakle mene više nego išta nervira fušeraj bilo koje vrste, ali kad već ulazimo u domen traljavog filma, kome Miike pre svih ponosno pripada, kao recimo i Fassbinder pre njega, jedina stvar koja u tom domenu disvalifikuje MILOŠA BRANKOVIĆA može biti to što autor ne snima pet filmova godišnje ili što njegov film ne dostiže najbolji Miikeov ili Fassov film. Pa dobro, ali šta ih pa dostiže?

Pre neki dan sam gledao THE KINGDOM Peter Berga sa komentarima. I sad tu u nekoj sceni on komentariše kako ta scena možda nije bila jasna. Ne mogu da se setim koja je scena u pitanju, čini mi se da je nešto o pitanjima jurisdikcije raznih saudijskih policija i da je BILA JASNA kad sam gledao film. Ipak, Peter Berg je oko nje malko nesiguran, i onda pomislim da naša kinematografija ima najskuplji film u svojoj istoriji u kome UBPOK i INSAJDER zajedno ne mogu da dokuče šta se desilo na kraju filma, što je jedna od najvažnijih stvari u doživljaju filma.

Jebiga, to je naša kinematografija.

Plus imaj na umu, ovo je debitantski film za koji je normalno da bude pretenciozan i da pokušava da se pruži više nego što je realno dugačak.

ma sve ja to razumem i donekle poštujem, ali poenta je u ovome: moj napis je user-oriented a ne industry ili theory oriented.

znači, mene kao gledaoca uopšte ne treba da zanima kolko godina ima autor, koji mu je to film po redu, dal je imo para, dal je imo žensku, dal je išo u školu il je to snimo samouk, kojoj stranci pripada, ko mu je ćale, koje je muke imo da film napravi... mene kao gledaoca samo zanima jedno - dobar film.

MB nije dobar, i sa ovom vrstom 'razmišljanja' i pristupa rediteljevog ja sam sobodan da naslutim da -bar za moj groš- taj autor neće ni u naredna 3 filma napraviti nešto što bi meni baš onako prijalo. mada ću kurioziteta radi verovatno pogedati, ako snimi.

sad, ti ćeš reći: da, ali ako ga mi ne podržimo, ako ga ne hvalimo, ako ne teramo ljude didu u bioskop, on neće ni snimiti naredni film. i to na nekom nivou ima smisla. ali ja uprkos tome ne mogu da se nateram da za film za koji mislim da je slab napišem da je dobar ili vrlo dobar da bi ljudi išli da ga gledaju i onda psovali 'šta bre jede govna onaj ghoul, zar je ONO dobar film? nikad više neću da verujem njegovom sudu.'

znači, teoretski ja razumem zašto je MB tebi ok, ali shvati da i ja moram da kažem šta mislim, i samo to, pa makar i ne bio u pravu (ako takvo što kao objektivna istina u estetici postoji).

inače, ja ne verujem u teoriju evolucije mic po mic.
to možda oće tako u biologiji, ali ne u umetnosti.
srpskom filmu trebaju geniji i remek dela, a ne mediokriteti.
kako napraviti ove prve a zagušiti one druge?
pa, za prve nema recepta, oni se ne prave. oni dođu ili ne dođu, i to je to. dobre ili loše produkcione okolnosti, političke (ne)prilike, kurci palci, tamte vamte i ovo ono na njih nemaju bitniju ulogu. ko ima šta da kaže i to ume da pokaže, to će i učiniti, i u svom debi filmu. ko nema - vadiće se na budget, mlados, ludos, slobu, sankcije, nato, fondove, ateizam, lezbače i pedere i sve ostale od kojih pošten vernik ne može da dođe do uslova da snima svoje slavske ceremonije.

zbog toga zaista ne osećam da činim nešto nažao filmu time što ga kritikujem (na stranu minorni uticaj ovog formaškog napisa, koji će možda, MOŽDA, maximalno, da odvrati 6 ili 7 potencijalnih gledalaca).
mislim da doživljaju svakog filma, bila to ognjenka ili miloš, najviše škodi stvaranje pogrešnih, preteranih očekivanja.

eto, MB nije ubi bože loš film, gledljiv je, ima nešto bizarnosti (ali od tipa: kako mali pravoslavni đokica zamišlja bizarnost - dakle, kao gnusnu satansku tvorevinu koju on osuđuje iako o njoj zna samo iz viceva i karikatura, pa mu zato i SM izgleda tako banalno i jadno), ima sve ukupo 10ak sekundi golih sisa, i zato, s tim na umu, idite pa gledajte.

Ja gled'o iz razloga solidarnosti sa mladom srpskom scenom. Sto me nece spreciti da kazem da je Milos Brankovic neuspesan film.

4/10.

Posto je Ghoul fino pobrojao sta ne valja, ja cu da kazem sta valja:

- Pera Bozovic (jer one imbecilnosti od recenica samo on ume da izgovori tako da zvuce autenticno).
- Fotografija
- Zvuk

Pokusavam da se setim jos neceg pozitivnog, ali mi ne ide. Pretpostavljam da je Milos Vlalukin - inace solidan glumac - mogao nesto vise da ucini od Milosa Brankovica da je naslovni junak, kojeg tumaci, dobio vise prostora da iskaze svoje osobine pa da njegove reakcije ne lice na puki voluntarizam scenariste/rezisera. Za dva sata filma koji se zove Milos Brankovic, ja nisam saznao ko je zapravo taj Milos Brankovic. Sta njega cini likom? Sta njega izdvaja iz gomile? Zasto on ima IME I PREZIME? Zar ga izdvaja samo to sto mu je "pukao film" (u filmu se DOSLOVCE cuje to pucanje - za slucaj da gledalac nije shvatio sta je pisac hteo da kaze), pa je izvadio pistolj i krenuo u lov na krivce?  

Sto se ideologije tice...

Hocete da pljujete po nemoci liberalnog drustva pred najezdom kriminalaca i perverznjaka koji koriste rupe u sistemu tog istog drustva? Hocete da vidite ubedljivu pricu o pojedincu koji je postao nemilosrdni, psihotican utamanjivac zlikovaca kada je shvatio nalicje tog sistema i licemerje njegovih predstavnika?

Gledajte Prljavog Harija Dona Zigela.

Hocete da vidite ubedljiv domaci film na temu kako-jedan-truli-sistem-dovodi-pojedinca-do-pucanja-i-to-toliko-da-pocne-da-puca-iz-pistolja-i-ubija?

Gledajte Zivot je lep Bore Draskovica.

Sinoć smo Kunac i ja pogledali film CRNA MARIJA Milana Živkovća.

Reč je o prilično slabom, ali istovremeno vrlo uniktanom filmu za našu kinematografiju koji zbog nekih od svojih glumaca ima priličnu istorijsku vrednost.

Unikatnost ovog filma je u tome što govori o hemiji unutar rokenrol benda i fokusira se na tu temu, što ranije u našoj kinematografiji nije bio slučaj, i nije se dešavalo u toj meri. Doduše, iako je kasnije bilo filmova koji se bave radom rok bendova, retko koji film se isključlivo bavio time.

CRNA MARIJA je u tom smislu jedinstven slučaj. isto tako, moglo bi se reći da CRNA MARIJA spada u tu vrlo neobičnu liniju srpskih filmova o diskografskoj industriji među kojima se nalaze i NOŽ, ŠPIJUN NA ŠTIKLAMA, SLATKO OD SNOVA i A3, i u toj grupi spada u one koji idealizuju srpsku diskografsku industriju i čine da ona više liči na Ameriku nego SFRJ.

U ovom filmu imamo bend čiji vođa, već umoran i potrošen umire, i grupa mora da isporuči novi album, pritisnuta rokovima i unutrašnjim tenzijama. teško je reći koji bend je paralela ovoj grupi. Van Gogh tada nije postojao, možda bi paralela bilo Bijelo Dugme, recimo, mada više liči na neki imaginarni bend nastao po američkom filmskom uzoru. Sudbinu benda pratimo po priči izdavača koji objašnjavaju da su ranije radili za drugu kuću pa su onda prešli kod njih. Takav bidding war bi bio svojstven narodnjacima u SFRJ.

Ono što je muzički problem filma jeste slab skor Srđana Jula, sa kojim je još u vreme snimanja Milan Mladenović imao veliki problem. Otud on kao svoju pesmu svira obradu NOVCA U RUKAMA. Problem tog skora nije samo u problematičnom kvalitetu pesama već i u tome što iz pesama nije jasno kada je bend o kome govori film bio dobar, kada je propao, i kada se ponovo obnovio. Sve pesme zvuče vrlo slično, a nijedna ne nosi u sebi neki veći umetnički kredibilitet od prethodne.

Isto tako same scene snimanja albuma su prepune jednolične svirke koja očigledno nema veze sa pripovedanjem i izražavanjem karaktera kroz muziku.

Glumačka podela je naročito dekadentan segment filma. Naime, u glavnoj podeli, nema 10cm zdrave vene. Tu su Sonja Savić i Bane Vidaković koji zavide mrtvima, njima sličan Igor Pervić, zatim pokojni Milan Mladenović i Goran Čavajda-Čavke. Onako gadna pajdomanska ekipa.

Bane Vidaković je legitiman u ulozi upornog, u suštini dobroćudnog sleazy menadžera.

Milan Mladenović glumi loše, ali ima neku vrstu personalityja, tako da i on, doduše jedva dobija prelaznu ocenu.

Ipak, Sonja je negledljiva. To je stvarno strašno. Ko je nju proglasio sex simbolom, to zaista ne mogu da razumem. Očigledno je na srpskom filmu dovoljna volja da se skineš da bi postao sex simbol.

Inače, na konceru I ROKERI SU LJUDI koji ima humanitarni karakter, nastupa sarajevska grupa Valentino. To sve naravno daje filmu još više estetske i ideološke konfuzije u rokenrol aspektu.

Inače, prvobitno je Sonjinu ulogu trebalo da igra Jasmina Ranković. Međutim, nije htela da se skida te je sklonjena.

* 1/2 / * * * *

ČITULJA ZA ESKOBARA
režija & scenario Milorad Milinković

Pogledao sam ČITULJU ZA ESKOBARA.

Film je užasan na mnogo nivoa ali je zanimljiv za gledanje. Ne mogu da kažem da dostiže guilty pleasure razmere jer sam se ja jedva na prvo gledanje izborio sa filmom, ali definitivno će imati neku vrstu ekskluzivnosti u svakom sledećem pregledu kurioziteta srpske kinematografije.

Za razliku od MRTAV LADAN, RINGERAJE, POTERE ZA SREĆKOM i sličnih pokušaja, ovaj je barem po nečemu atipičan, mada je negde na toj liniji, give or take.

Ja sam oduvek, na neki način, imao soft spot za Debelog zato što smatram da je jedini problem njegovih filmova bio u tome što naprosto nisu dobri, što se za okolnosti naše kinematografije u kojoj nevolje većine naslova tek počinju time što nisu dobri.

Pokojni profesor Aca Đorđević, inače veliki reditelj i profesionalac, govorio je kako je za svakiog reditelja važno da ispuni tri kriterijuma da snima brzo, jeftino i dobro, s tim što na jednom filmu može da ispuni samo dva od ta tri kriterijuma. Kod Debelog je uvek bilo brzo i jeftino i time se može objasniti činjenica da je stigao do trećeg filma iako mu nijedan nije bio dobar. Međutim, i tu negde imam soft spot za njega, pošto je barem vrlo praktičan razlog kako dolazi do filmova. Uostalom MRTAV LADAN je bio veliki hit šta god ja mislio o njemu.

ESKOBAR je njegov najzanimljiviji film.

Pre svega zato što mislim da je Debeli ovim projektom nasamario producente pošto uopšte nije reč o komediji, čak ni o krimi komediji kako ga najavljuju. Ovo je film koji je prepun scena koje ne samo danisu smešne nego su po svojoj postavci i tragične a sam zaplet je isti takav.

Naime, zaplet govori o novobeogradskom dečaku gandiju, sinu brutalnog DBovca koji ga molestuje, koji polazi stranputicom delinkvencije usput zlostavljajući svog feminiziranog školskog druga Borka, koga će se potom roditelji odreći preko novina zbog feminiziranosti. Gandi postaje kriminalac, i ostaje sam pošto majka ubije oca i ode u zatvor, a Borko odlazi u Amsterdam i menja pol. Posle više od deset godina, novobeograđanin Borko se vraća u Srbiu u liku Hrvatice koja govori asinhrono, upoznaje se sa Gandijem i oni se smuvaju.

U isto vreme, Gandijeva banda ubija čoveka koji se zove Srpski Eskobar. Međutim, pre ubistva u novinama izlazi čitulja za Pabla Eksobara koju je iz zezanja dao par beogradskih stonera, čime se navlači cop heat na osumnjičene ubice pošto se policija uvredi što su najavili ubistvo preko novina. Iako je to naslov filma, ovaj zaplet praktično i nije tema filma sem zamajca za neke krimi sukobe.

Konačno, celu ovu priču sa neba priča Anđeo.

Film je neraskidivo i eksplicitno vezan za niz srpskih naslova, od MI NISMO ANĐELI, RANA, MALOG SVETA do KAD PORASTEM BIĆU KENGUR. Naravno, ti filmovi su imali neke svoje srane uzore ali je besmisleno povezivati ESKOBARA sa tim stranim uzorima kada postoje srpski filmovi koji su te reference eksplicitno koristili i assess to material je nedvosmislen. na neki način ESKOBAR je kao KILL BILL za poslednju deceniju našeg filma.

Plotline sa Anđelom je baš test inteligencije i nije mi jasno kako nije izbačen na nivou scenarija iili u post-produkciji kroz montažu i minoran rewrite sa još minornijim dosnimavanjem. Taj plotline zaista zasustavlja film, donosi besmislene uloge ljudi koje gledamo na televiziji svaki dan-Zijaha Sokolovića, Seke Sablić i Borisa Komnenića, i morao je da leti.

Međutim, taj plotline sa Anđelom ima jedan samoreferentni detalj. Naime, u tom plotlineu, Anđeo stalno kontemplira o tome kako u životu postoje slučajnosti itd. Svaka priča je bazirana na određenim sticajima okolnosti i kontemplacija o prirodi sticaja okolnosti u filmu, osim ukoliko film ne govori o nekoj seriji nesrećnih događaja je potpuno besmislena. U filmu kao što je ESKOBAR, takva kontemplacija je uvredljivo besmislena. No, imajući u vidu karakteristiku scenarija koje je ranije pisao Debeli u kojima slučajnost igra veliku ulogu u zapletu, člini se da ovaj plotline negde pokušava da rekapitulira tu fazu njegove karijere.

U tehničkom smislu, film prilično loše izgleda. Fotorgrafija pokušava da bude glossy bez pokrića, sa konstantnom preosvetljenošću svih scena koje filmu daju izgled neuspele reklame, i radnju čine tromom. Debelom zaista ne idu od ruke ti eksperimenti sa glamuroznom fotogafijom, videlo se to još u SREĆKU i čini mi se da mu je bolje pristajao prljaviji stil iz MRTAV LADAN.

Rekonstrukcija protoka vremena pošto film obiluje flešbekovima je takođe prilično sporna, pošto je ovo film smešten u svetu u kome ljudi pored toga što govore asinhrono uglavnom i ne stare, deca imaju neodredive godine i sl.

Jedan od detalja koji posebno nerviraju je to što se u filmu demoliraju i lome uglavnom domaća jeftina kola i to u dva navrata, tako da kad god se pojavi domaći auto znaš da će biti demoliran. Nije problem patriotske prirode već naprosto previše razotkriva niskobudžetnu prirodu filma. Uostalom u psihološkom smislu mnogo veći efekat ima lomljenje stranog auta. U tom smislu respekt za MILOŠA BRANKOVIĆA u kome se demolira SAAB (inače omiljeni auto srpskih reditelja-tokom devedesetih su ga vozili Srđan Dragojević i Emir Kusturica, često se koristi i u filmovima tipa DIŠI DUBOKO, JUG JUGOISTOK).

Gluma je mixed bag. Deca u flešbekovima su očajna. Tamara Garbajs izgleda "k'o avion" ali je njen tonski deo užasno slabo urašđen u postu tako da lik govori jako asinhrono. Njen glumački range je evidentno ograničen, ona manekenski raspolaže sa tri osnovna izraza lica, i još ima ograničenje što mora da glumi Beograđanku. rene Bitorajac je potpuno miscast, ovaj heavy duty Purger igra policajca Miletu  , i jedva govori u pokušaju da prikrije izvorni i doda neki imaginarni srpski naglasak. Ceo taj regionalni deo je prilično sporan naročito zato što mislim da neće doneti neki regionalni skor jer je film vrlo lokalan beogradski. Uostalom videli smo kako je kod nas prošao makedonski film KONTAKT u kome glumi najpopularniji srpski glumac, pa to publici nije značilo aposlutno ništa.

Vojin Ćetković je ono što smo mogli da očekujemo od njega sa dodatkom da njegov lik naizmenično govori normalno a u pojedinim scenama govori kao agresivni zeldi. To je nedopustiv previd.

Marko Živić je jedini uspeo da se izvuče dostojanstveno, simpatičnom ulogom klišetiziranog Ćetkovog freaky sidekicka.

Boris Milivojević i Miša Samolov rutinski igraju rutinske stonere čiji likovi su do te mere opšte mesto da se čini kao da se fabrički ugrađuju na traku u Sonyjevoj fabrici pre isporuke u Srbiju. Oni kao da su počeli da glume pre četiri godine u KENGURU i sad su se nekako dovukli do nas.

Čitava genderbending priča se svakako mora uzeti u obzir kada se budu pravile antologije o rodnim,queer i ostalim pitanjima u jugoslovenskom filmu, međutim, promena pola zapravo nije naročito tematizovana. Film je tretira kao big deal i veliki plot point ali na kraju nije ozbiljnije istražio to pitanje, osim kao gimmick u zapletu. Međutim zanimljivo je koliko se srpki film liberalizovao ove sezone po pitanjima seksualnosti a naročito seksualnih manjina. kada saberemo MILOŠA BRANKOVIĆA, ESKOBARA, NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, vidimo da su naši autori sa par decenija zakašnjenja počeli da otkrivaju draži preispitivanja seksualnosti na filmu.

Publika je došla u bioskop očekujući komediju i osim u tragovima, nije je dobila. Ipak postoje jedno tri-četiri mesta koja su dobila, meni nerazumljivu, esktatičnu reakciju publike. Stoga, očigledno je da je marketing uspeo da ubedi narod kako je reč o komediji i narod će ići u bioskop naštimovan na smeh. No, film to u suštini ne pruža.

Debeli je očigledno želeo da snimi svoje RANE, i u tom cilju zaista nije snimio komediju već mali niche film koji bi, da je ukrajinski, verovatno gledali prepodne na FESTu u programu EVROPA VAN EVROPE, a jedino u Srbiji, ovo dobija status totalnog mejnstrima.

* 1/2 / * * * *

POZORIŠNA VEZA
režija Milorad Laković scenario Momčilo Kovačević po feljtonu Živorada "Šilje" Mihajlovića
Ponovo sam danas pogledao POZORIŠNU VEZA Milorada Lakovića. Ovaj film sam gledao kao dete i slabo sam ga se sećao. Ginger ga je takođe gledao kao dete i on ga se sećao mnogo živopisnije.

U svakom slučaju, reč je o grooviest filmu snimljenom u SFRJ. Naime reč je o filmu sa jednim od grooviest scoreova ikada snimljenih za naš film. Napisao ga je Mića Marković koji je uostalom napisao i temu za OTPISANE. Ovaj score je potpuno na liniji Isaac Hayesovih i Curtis Mayfieldovih scoreova za blaxploitation, kao i scoreova koje je radio Lalo Schifrin u svojim najboljim danima. Odavno nisam zapazio neki tako upečatljiv score u jugoslovenskom filmu.

S druge strane, Lakovićeva režija je više na francuskoj liniji reditelja kao što je recimo Melville, dakle detaljno prikazani radni procesi prilikom pljačke, bez dijaloga, sa vrlo elaborariranim radnjama, bez straha od toga da se poneka radnja ponovi. Likovi su obučeni u pažljivo izabranu odeću, niko nije slučajno ušao obučen u kadar, sve je vrlo precizno dizajnirano. Ambijenti u kojima se radnja dešava su takođe vrlo pažljivo odabrani, junaci borave u kućama koje apsolutno odgovaraju njihovom socijalnom statusu, i u tom smislu, POZORIŠNA VEZA pored stila od Melvillea preuzima i metodičnost.

Isto tako, u filmu ima dosta fetišizma, naročito recimo prema automobilima pa tako junaci vozne novi "jaguar" i BMW, i kola dosta govore o junacima.

U dramaturškom smislu, scenario Momčila Kovačevića (kasnije poznatog kao Leon Kovke) dosta duguje feljtonu čuvenog Šilje Mihajlovića (inače oca Gordane Suše) koji je opisivao pljačku Narodnog pozorišta u Beogradu. Naime, struktura scenarija je više vezana za sam tok priče nego za filmski koncept tako da se u filmu zločinci uvode kao glavni junaci iako autor nema simpatije za njih i stvari na kraju bivaju tretirane pomalo klinički, pošto se istraga i njihovo bekstvo ne prepliću previše. Što se mene lično tiče, ja moram priznati da sam se hookovao za likove zločinaca, forma me je navela na to, ali nism siguran da li je to i stav filma. U svakom slučaju, priča se odvija solidnim tempom, i iako je klinički hladna čak i za melvilovske standarde pošto u suštini nema melvilovskog dualizma i konflikta, uspeva da bude uzbudljiva.

Uzbuđenje pre svega proističe iz sklapanja dokaza, tragova, reakcija kriminalaca, ali sigurno je da je moglo biti i veće da su istraga i bekstvo bilo još integrisaniji u radnji. Ipak, imajući u vidu da je film inspirisan istinitom pričom, iako su imena promenjena, u kontekstu ekranizacija istinitih krimi priča stoji sasvim dostojanstveno. Ovakvo raslojavanje dva zapleta se dešava i u boljim kućama, pogledajmo recimo slučaj Ridley Scottovog filma AMERICAN GANGSTER.

Na nivou scenarija, zanimljivo je pratiti dijaloge, ekonomisanje žargonom i psovkama, zatim novčane proporcije. Recimo, plen koji će uzeti u narodnom pozorištu je 500 miliona "starih dinara", kafa i voda u kafani koštaju 18 dinara, a prenoćište u sobi nekog privatnog stana 100 dinara.

Isto tako, prikaz beogradskog podzemlja je vrlo hrabar. Inspektor koga igra Miki Krstović se poznaje sa lopovom koga igra Voja Brajović, jedan od doušnika policije je notorni homoseksualac koji zavodi tvrde momke sa asfalta, kriminalci imaju kontakte u svim porama društva, a isto tako zanimljive su i niske strasti koje vladaju među ljudima.

U tom smislu film obiluje što dragovoljnim što prisilnim seksom, imamo dva prikaza grudi, od kojih je barem jedan bio sasvim eksploatacijski, bez opravdanja u priči.

Kad je reč o nasilju, prva likvidacija je urađena sa sve upotrebom slow motiona. Krv se proliva od svakog pogotka vatrenim oružjem i film ima vrlo pristojan body count od osam žrtavam između ostalog ima i snajperski hitac i "heklera" sa optičkim nišanom i intergisanim prigušivačem koji pogodi Cecu Bojković u dojku. Respect.

Glumačka podela je takva da su simpatičniji glumci u ulogama kriminalaca. Policajce predvodi Bata Živojinović a tu su još i Miki Krstović i Vladan Živković dok krimose igraju Voja Brajović, Rastislav Jović, Neda Arnerić i Boža Longa (koji izgleda kao da je upravo izašao iz SCARFACEa i to kažem u krajnje pozitivnom smislu). U principu, retko kada smo viđali naše glumce u jednom ovakvom formalističkom projektu, pa se oni u njemu krajnje promenljivo snalaze. Miki Krstović je odličan jer ovo je teren koji njemu najbolje odgovara, kao i Voja Brajović koji dobro razume underplay.

Uopšte članovi bande su u underplayu i bolje su ukapirali stil glume od policajaca među kojima Bata Živjinović nije uspeo da se odmakne od svoje tipične persone.

POZORIŠNA VEZA je film koji je u svoje vreme bio tretiran kao marginalan, i smatran je promašajem, tako da Laković potom nije radio igrani film a Kovke je završio u gutteru srpske populističke komedije. Međutim, gledano iz današnje vizure, POZORIŠPNA VEZA je film apsolutno vredan pažnje.

* * * / * * * *

SAVAMALA
režija Žika Mitrović scenario Žika Mitrović & Ana Marija Car

Žika Mitrović je u filmu SAVAMALA snimio jednu od obaveznih figura jugoslovenskog filma a to je film o sazrevanju, s tim što je njegov film imao i taj benefit da je Žika sazrevao u vreme u koje su smešteni mnogi evropski filmovi nostalgije, neki od njih epskih razmera.

Upravo je uspon fašizma u Evropi tema i epoha koja je inspirisala brojne klasike od Viscontija do Zafranovića, koji je četiri godine pre SAVAMALE imao OKUPACIJU U 26 SLIKA jedan od bigass klasika jugoslovenskog filma.

U tom smislu, SAVAMALA relativno kasno stiže u ciklus filmova tog tipa.

Isto tako, moglo bi se reći da je SAVAMALA možda i najslabiji od naslova tog tipa, pošto je očigledno da u njoj Žika Mitrović zbunjeno meandrira između žanrovske disciplinovanosti njegovih ranijih filmova i pokušaja da se nekim art sredstvima rekonstruiše atmosfera epohe.

I stoga, film obiluje dugim, neprekinutim kadrovima koji pak nemaju tu eleganciju italijanskih, a unutar tih kadrova je radnja vrlo dinamična kao kod Mitrovića inače, ljudi se sastaju, rastaju, dogovaraju i sl. Međutim, u tim dugim kadrovima, tako dinamična radnja deluje kao loše snimljen američki film, i stoga moglo bi se reći da SAVAMALA deluje kao tehnički najnekompetentniji Žikin film.

Ni u scenarističkom smislu, Žika ne uspeva da ostvari epski zamah koji je želeo. njegov film o odrastanju koji bi trebalo da pokriva duži period zapravo je smešten u raspon od najviše nedelju dana što je takođe proisteklo iz Žikine žanrovske disciplinovanosti gde je navikao da se opsiuje jedan slučaj, jedna akcija, jedna priča. Međutim, sama priča koja drži na okupu ceo film nije dovoljno jaka kao inače u njegovim žanrovskim projektima.

Stoga, SAVAMALA je jedan dosta problematičan film u zanatskom smislu.

Međutim, ono što mu daje izvesni kvalitet to je jedan dosta atipičan pogled na epohu, sa dosta neobičnih detalja vezanih za Žikinu autobiografiju. recimo, mi u filmu imamo glavnog junaka koji je Žikin alter ego i bavi se crtanjem stripova. Kako je i sama istorija srpskog stripa iz tog vremena dosta ekskluzivna tema, zanimljivo je što je Žika uspeo da je stavi u jedan po svemu ambiciozan film.

Zatim, u filmu ima dosta pokušaja erotike, koju je Žika doduše i ranije smeštao u oštar exploitation kontekst. Ovde erotika nije baš uspela iako ima golotinje.

Konačno, film ima bizaran politički kontekst. Na površini, film je sasvim na liniji, govori o radničkoj ilegalnoj borbi, komunistima, štrajkovima i sl. U tom smislu čak, zanimljivo je da je Žika snimio redak film koji detaljnije govori o socijalističkom segmentu revolucije, iako je on uglavnom bio okrivljen što je njegov rad u partizanskom filmu uglavnom emancipovao patriotski narodnooslobodilački, nacionalistički čak, segment revolucije.

Međutim, unutar toga, postoji bizaran subplot sa folksdojčerima koji imaju nemački Kulturbund, i noću u prostorijama Kulturbunda siluju Jevrejina Isaka koga igra Maro Brailo, fatso iz MATURANATA. To je jedan od onako dosta bizarnih detalja po kome gledaoci uglavnom pamte SAVAMALU. istovremeno, to je produžetak Žikinih beskompromisnih prikaza homoseksualizma koji datiraju još iz UBISTVA...

Nisam do kraja načisto koja je bila namera ovog rešenja. Moguće je da se tako nešto zaista desilo, ali ako nije onda se radi o dosta nametljivom, ali nesumnjivo zabavnom iskazivanju političkog stava.

Međutim, film je bio tretiran i kao TV serija, i kao TV serija je mnogo bolje funkcionisao i mogao bi se smatrati klasikom RTB.

U svakom slučaju, SAVAMALE je dragocen film, minoran unutar Žikinog opusa, ali važan za razumevanje milje u koji on dolazi a isto tako i važan za razumevanje njegove pozicije unutar kinematografije u kojoj su u tom trenutku vladali predstavnici praške škole i njegovog pokušaja da se snađe na njihovom terenu.

* * 1/2 / * * * *

Gled'o sam i ja Eskobara. Film je rdjav, ali za dve stvari mu skidam kapu. (1) Likovi se pamte i (2) Debeli je seo i osmislio linije radnje od pocetka do kraja. Ako izuzmem dramaturski nesuvislu i nepotrebnu okvirnu pricu sa Andjelom, Eskobar je na planu osmisljenosti radnje uspeliji od Carlstona. Avaj, dobra postavka radnje scenaristicki je razradjena levom nogom, a film koji traje 100 minuta meni je trajao 150. Debeli ponovo ne zna kad da zavrsi film (sto je najveca mana njegovog solidnog ostvarenja Mrtav ladan), i uz to nepotrebno razvlaci scene. I zasto je kljucni obrt otkriven tako rano? Okej, ipak je ovo komedija, ali ako se posle samo 30 minuta sazna vrlo posebno svojstvo glavnog junaka - promenjen pol - nema vise pravih iznenadjenja, i sve se dalje svodi na "kada ce, kako ce i da li ce drugi junaci da otrkiju perverznu tajnu". A Debeli ipak nije Kronenberg koji u M. Butterfly ucini potpuno istu stvar, s tim da "kada ce, kako ce i da li ce" pretvori u tragediju, u studiju slepila jednog do bezumlja zaljubljenog coveka, koji sve vreme spava sa  prerusenim muskarcem, verujuci da je to zena.

Sto se rezije tice - od ovog stilskog buchkurisha koji najvise lici na TV film moglo bi izrezati dvadesetak minuta posteno obavljenog posla. Opet, najsira srpska publika, naviknuta na paprikas "stil", nece imati problema s varenjem kao ja.

Na jednu dobru foru dodju cetiri jeftine.

Eskobar kod mene dobija istu ocenu kao Milos Brankovic (4/10), ali iz sasvim drugih razloga. Hocu li vec jednom da vidim noviji srpski film koji drzi vodu od pocetka do kraja?

Na Popboksu, Vladislava dade Eskobaru ocemu DEVET.

Kao da smo gledali razlicite filmove.

Elem, u novom broju Yellow Caba nalaze se moje kritike za filmove "Na lepom plavom Dunavu" i "Čitulja za Eskobara". Ukratko: "Dunav" je dobio 1 od 5, a "Eskobar" 2+ od 5 (zaokruženo na 3). Detaljnije: kupite časopis...

ŽIVETI KAO SAV NORMALAN SVET (1982)
još jedan film sa standardnim mišinim junakom: nadobudnim, nadrkanim 'genijem' koga niko ne shvata. okružen je snobovima, skorojevićima, šupljim ljudima, birokratama, primitivcima itd. a on je jedini Čovek među njima.
ne komunicira, ćutljiv je, ako se oglasi – kritikuje: dobro zna šta neće, ali ne zna baš šta hoće.
u tom protivljenju i lupanju glavom o zidove (od kojih je mnoge sam stvorio ili je barem svesno zaobišao vrata i prozore u njima) on se iscrpe, i završi jalovo-hermetički-nedorečeno-nezadovoljno.

goncić je mnogo bolji nego što bih očekivao, ali scenario mu ne daje zaokružen i jasan lik.
svi ostali su nebitne epizode sa još manje 'mesa'.
kad sam kod mesa, sonja savić, olivera ježina i goncić izdašno pokazuju svoje full frontale, ali mrljava vhs kopija od toga čini samo crne mrlje. golotinja, inače, narativno nije neophodna, ne služi nekoj meni dokučivoj svrsi sem da miša još jednom prkosno gurne prst u oči malograđanima koje će to šokirati (kao što je bilo kada je KVAR prikazan na tv, valjda paralelno sa prikazivanjem ovoga u bioskopima). to baš i nije neki izgovor i deluje detinjasto, nezrelo, kao i njegovi junaci.

bizarno je da za film koji govori o 'genijalnom' klaviristi muziku radi kornelije NA ELEKTRONICI: još bizarnije da se niko nije potrudio da pokreti koje glumci izvode na klavirskim dirkama bar malkice imaju neke veze s muzikom koju, kao, 'izvode'. to me nervira i u filmovima u kojima muzika nema tako veliku ulogu, a u ovome, gde je ključna, zaista iritira. u nekim kadrovima krupnih planova 'svirača' vidi se da ovi, ispod obzorja kamere, ne izvode NIKAKVE pokrete, već samo zamišljeno zure u daljinu, kao da kenjaju na wc šolji, dok se čuje muzika koju 'sviraju'.

narativno je to prilično zbrkano, sa detaljima uvedenim i smesta odbačenim a da nikuda ne vode: stanar 'plati' gazdaricu u naturi – i ništa; gazdarice više nema do kraja filma. njen sin-invalid pokazuje razumevanje i sapatnju s goncićem, ali ni između njih ne bude nikakav communion, exchange, čak ni razgovor, da se čovek pita zašto uopšte postoji taj lik u filmu. goncićev deda dođe naprasno u Bg rešen da održi govor na terazijama o izgubljenim tekovinama socijalizma: idućeg jutra prosto – nestane, bez traga. goncić istrči za njim, ali ga ne nađe. i ništa. kad posle ode kući, ni ne pomene dedu. o kome više ne čujemo ništa. da li je održao govor, da li ga je pregazio tramvaj, da li ga je uapsila udba? nemam pojma. nije bitno.
itd.

a sve se okonča niotkud izvučenom 'internacionalom', koja bi valjda trebalo da nas podseti na ono o čemu je deda hteo da priča. otkud odjednom ta tematika u poslednjih 15 minuta filma kad do tada nije bilo nikakve naznake političke pozadine goncićevih eskapada po žurkama Bg buržoazije (osim klasičnog sukoba: naivno i otvoreno seljače iz provincije 'gde je život zdrav i čist', nasuprot dekadentnoj, razvratnoj, bezosećajnoj beograckoj stoci...).

izrazito naivan, čak nenamerno (?) smešan u prikazu sukoba pojedinca protiv zajednice, film vrhunac svoje groteske doživljava pred krah u sceni sna u kome goncić na zakazani dvoboj sa profesorima i dekanom muzičkog faxa, nasred terazija, dolazi – u OKLOPU VITEZA!

bizarno je to, simpatično za videti na neki gonzo weirdo način, ali u suštini ipak bzvz!

film nije dosadan, ima izvesnu ljupkost i pitkost, i uprkos popriličnoj nedomišljenosti narativno-idejnog sklopa, može se pogledati.

ocena: 2+ / 3- (2+ mi deluje prestrogo, a 3- previše; dakle, na crti između.)

http://dobanevinosti.blogspot.com/2008/05/spot-iz-miloa-brankovia.html

DVOSTRUKI OBRUČ
režija Nikola Tanhofer
scenario Ivo Štivičić
Žika i ja smo juče komisijski pogledali film DVOSTRUKI OBRUČ Nikole Tanhofera.

Reč je o vrlo zanimljivom filmu iz NOBa koji bi se mogao podvesti pod žanr akcionog trilera. Scenario je napisao Ivo Štivičić čiji sam BRISANI PROSTOR nedavno gledao i mogu reći da je Ivo potpuno neočekivano pravi majstor pisanja akcijaša sa teroristčkim elementom. Naime, Iva znamo iz nekih potpuno drugihb konteksta.

DVOSTRUKI OBRUČ govori o bekstvu komunističkog ilegalca koji je na poternici u NDH. Na mestu sastanka u nekoj krčmi biva prepoznat i lokalne ustaše odlučuju da ge zarobe. Međutim, da bi to uradili potrebna im je pomoć ljudi koje zanima isključivo novac.

Ilegalca sa poternice igra Severin Bijelić koji uspeva da nas ubedi zbog čega je on toliko bitan i daje svom inače pasivno postavljenom liku izvesnu težinu. Partizane iz njegove ekipe igraju Bata Živojinović i Boris Dvornik u jednom od svojih ranijih partnershipa. Boris Dvornik je mlad i izgleda fenomenalno, daleko od karikature u koju će se kasnije pretvoriti.

Međutim, što se glumaca tiče, show krade jedan od mojih omiljenih ex-yu glumaca Bert Sotlar, slovenački Trintignant i Heston u jednom, jedan od najupečatljivijih villaina jugoslovenskog filma koji je igrao dosta, a opet nedovoljno da se iskoristi njegov fenomenalan izgled i disciplinovan underplay, podvučen slovenačkim izgovorom srpskohrvatskog jezika. Naravno, daleko je Sotlar od autsajdera jugoslovenskog filma. On je ipak igrao dosta i bio je priznat glumac, međutim danas je prilično zaboravljen a takav tip glumca je gotovo istrebljen iz naših regionalnih kinematografija.

Štivičićev scenario nije ništa epohalno, međutim nudi jednu zaista dobro postavljenu hostage situaciju, vrlo je kameran i iako se bavi već dosta puta rabljenom temom nije dosadan. Što se samog formalnog sklada tiče, čini mi se da ga remeti uvod u kome se relativno brz smenjuju lokacije da bi praktično druga dva čina bila smeštena na jednom mestu što remeti protok vremena. Isto tako backstory Dvornikovog lika je redundantan pošto ni u jednom momentu ne zaigra to što je on novopridruženi član ekipe. Međutim, ovo su sad sve primedbe koje su ma koliko važne u suštini samo unapređivanje jednog vrlo solidnog scenarija, nastalog 1963. godine što mu samo daje na kvalitetu, imajući u vidu uzore kojima je Štivičić tada raspolagao.

Tanhoferova režija je vrlo disciplinovana sa dosta dobrih pokreta kamere koji su još uvek bili dosta ekskluzivni u tadašnjem jugoslovenskom filmu. Direktor fotografije bio je najčuveniji jugoslovenski DP Tomislav Pinter i po ovom filmu je jasno kako je kasnije izrastao u velikog maga. Akcione situacije su mahom solidno urađene na nivou inscenacije iako u pojedinim slučajevima glumci nisu dorasli zadacima koje pred njih postavlja Tanhofer.

DVOSTRUKI OBRUČ je NOB triler vredan pažnje koji treba nabaviti za svoju kolekciju.

* * * / * * * *

SKUPLJAČI PERJA

repriziro sam ovog klasika samo da bih se (iznova) našao u čudu ZAŠTO je baš ovo po mnogima 'najbolji srpski film ikada'!!!
what's the big deal?

režirano je prilično slabo: u prvoj sceni uopšte nisam mogao da pohvatam ko je s koje strane u autu, ko na koja vrata ulazi/izlazi a gde je bekim u odnosu na to; osećaj za ritam unutar scene je apsolutno nepostojeći, mnoge odlično zamišljene (pa i odglumljene) scene se debilno prekidaju kao maljem. npr, čuveni bekimov dert u kafani, kad 'čaše lomi, ruke mu krvave' usnimljen je sa preteranim close-upom, zbog čega onda kamera mora da ga juri i nalazi po prostoriji dok se on kreće, što sve kvari ugođaj, da ne govorim o slaboj motivaciji za taj extremni čin, stavljen prerano u film, i bez ikakvog pay-offa.

takođe, lepa scena u kojoj on baca perje iz kamiona i ono se prosipa duž nekakvog vojvođanskog drvoreda – rešeno u samo DVA KADRA, dok trepneš = gotovo, iako je i tu postojao i emocionalni i vizuelni potencijal da se to mnogo bolje izmuze i učini upečatljivijim nego što jeste.

mnoge scene su izmontirane prilično proizvoljno, sa slabo vidljivom vezom između njih, i sa nikakvim osećajem za vreme i prostor između njih. neke su toliko debilno povezane da čovek pomisli da ovde mora da je radila ili cenzura ili neka vrlo trapava elipsa: npr, bekim krene da zavodi ženu pijanog ciganina dok ovaj drema u istoj sobi, a u kolevci je i njeno bolesno žgepče. on je muva prema krevetu. rez. (nema zatamnjenje ili nešto, nego najobičniji 'cap!' rez) -ona pokriva maramom mrtvo dete! čak i ako je poenta bila da je dete umrlo zbog greha majke i bekima, tj da se uspostavi direktan link između bekimovog orgazma i detetove smrti – to je moglo da se malkice suptilnije uradi.

u drugom primeru debilne montaže imamo: bekim je u kafani. odatle ode da traži nekog cigu. žena mu kaže da je u kafani. bekim ode u kafanu i nađe ga tamo. a sve to u cugu, iste večeri. pa jebaga, kolko je vremena prošlo otkad je bekim izašo iz k, otišo do cigine kuće (gde žena već zna da je ovaj u kafani) i vratio se da ga nađe u toj istoj kahvani?!

drugi problemi koje imam s ovim filmom: jebote, ne mogu da verujem da je neko toliki antitalenat da uzme OLIVERU KATARINU da mu igra sporednu i za priču maltene nebitnu pevaljku u kafani, a da mu fatalnu ženu zbog koje beki čaše lomi, pravi sranja a na kraju i ubije čoveka – igra tamo neka musava naturščik ciganka! pa 100 mu grobova, to je ko kad bi u klasičnom holivudu neko uzeo ritu hejvort da igra epizodnu kafansku pevaljku, a da mexikanska kafe-kuvarica iz studija bude unapređena u femme fatale! zato zaista počinjem pod stare dane da imam sve veće poštovanje prema holivudu. pa jebemu mater - valjda se zna šta jedna ženetina kao što je olivera može i sme da igra! da ne pričam o tome što su te pesme u kafani (zbog kojih film maltene postaje mjuzikl: svakih 10-15 min. po jedna!) prilično slabo motivisane, usporavaju film, nemaju veću dramsku ulogu, ili bar nemaju sve.

zatim, šta će mija aleksić (at his comic best) kao comic relief pop usred svega toga? pa oca mu očinjega, te scene s njim deluju ne kao da su iz nekog drugog filma, nego iz sasvim drugog ŽANRA! jesu zabavne po sebi, ali šta rade TU, TAKVE kakve su?! samo sam čekao kad će i čkalja da se pojavi kao crkvenjak! (uostalom, i rahela ferari kao opatica je smešna, protiv svoje krivice, retroaktivno – zbog svojih kasnijih uloga!)

od još suštinskijih zamerki: pitam se O ČEMU JE OVAJ FILM? je li ovo slice of life neorealistička priča iz života cigana, ili se tu krije još i neka dodatna simvolika i danta alegorija? pošto je film stilski rascepljen između ovoga, rekao bih: i jedno i drugo, samo traljavo zalepljeno.

naime, vrlo je napadna religijska ikonografija i simbolika. crkve, popovi, ikone, citat iz biblije kao moto filma, itd. u par slučajeva se guske porede sa anđelima. sad, da li je aca petrović stvarno teo, ili to ja profesionalno deformisan učitavam, sledeće: da je film o Palom čoveku koji anđele čerupa i njihovo perje preprodaje, dakle, koji je svaku veru i svetinju srozao u blato, pa zato i sam u njemu završava (kockar, preljubnik, beba-na-kurcu-ubica, itd)?
a ako je stvarno to teo, zašto je popa učinio komičnim a njegove  tiradu o tome kako se prozlio svet i sve otišlo u kurac – učinio grotesknim i zapravo hipokritičkim vajkanjem jednog pijanice? (PS: ako se ne varam, i aca je bio pijanica – ili je bar izgledao kao jedan!) traljavom dramaturgijom i režijom ova poenta (ako je to poenta) poprilično je izgubljena, zasenjena pored ostalog i nepotrebnim komičnim deonicama, i pesmom i igrom.

sve u svemu, film me nervira i zbog promovisanja te samosažaljive plačipičkaste slike cigana koji kukaju-pevaju pesme poput:
"Šta uradi majko...
ostavi me jadnika
Teško meni,
more majko...
Sahrani me...
Teško meni,
more majko...
Šta da radim jadnik...
Ne mogu da spavam sam..."
itd. itsl.

znači, 'ciganska je tuga pregolema' – a uzroci te tuge nalaze se u nekim maglovitim regionima usuda, fatuma, neznamnijačega, a nikako ne u njima samima i njihovom načinu života i eventualno široj društvenoj slici koja ga uslovljava. nema ništa patetičnije i mrskije od pijanice koji se budi mamuran, kuka 'jao, zašto sam to uradio, kuku majko teško meni...' a onda odma vata flašu i nastavlja da cuga...

znači, sociologija=ništa, psihologija=ništa, nego je sve to onaj mračni balkanski Id, iracionalno, nesvesno – što svakako znatno olakšava posao scenaristi, pošto likovi mogu da rade štagod mu ćune a on ne mora da se trudi da to obrazlaže. 'takvi smo mi, blesavi, čas pijemo, čas pucamo, čas slavimo, čas plačemo...'

nego, da ne ispadne iz sve ove kritike da mislim da je film loš;
ne, ova kritika je tu samo da naglasi da je ovo vrlo daleko od najboljeg srpskog filma ikada. (moja ocena: 3-)

ali, takav kakav je, SKUPLJAČI su kratak, brz, dinamičan, umereno zabavan film sa nekoliko moćno uslikanih prizora tome pintera, sa uglavnom protraćenom oliverom katarinom -ali ipak sjajnom onde gde se vidi (i čuje), i sa zaista svetskom pojavom i glumom bekima fehmiua! moram da naglasim: potpuni respect za bekima, sasvim zasluženo je postigao svoju međunarodnu karijeru, mada. rekao bih – čak i takva ona nije ONOLIKO velika i jaka koliko je on mogao i umeo da pruži! zaista svetska pojava prvog ranga!

Respect za rivju (dabogda stalno gledo osrednje filmove itd.), ali kakav si ti Srbin kad hvališ glumačke performanse jednog ŠIPTARA???  :?

Quote from: "Harvester"Respect za rivju (dabogda stalno gledo osrednje filmove itd.), ali kakav si ti Srbin kad hvališ glumačke performanse jednog ŠIPTARA???  :?

oženjen je srpkinjom.
to za mene ima težinu iskupljenja.

PS: a i inače, šiptari su dobri glumci. to su više puta dokazali.

Ajd dobro.

BIĆE SKORO PROPAS SVETA

ni boljeg naslova, ni glupljeg filma!
ovo mora da je 1 od najgorih domaćih filmova iz vremena kada su se kod nas još pravili i dobri filmovi - ja svakako ne pamtim da sam skoro gledo nešto srpsko, staro, a OVOLIKO LOŠE!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg145.imageshack.us%2Fimg145%2F3816%2Fbicekjve9.jpg&hash=952f4340a225425fcedccf2f52906f43ce0e68a7)

dakle, zaista zbrzan, nedomišljen i u svakom smislu jadan pokušaj da se brzo i oportunistički inkasira kredit od SKUPLJAČA PERJA: još više cigana, još više naive, još više narodne muzike, još više krupnih planova krezubih poluretardiranih naturščika, još više blata i krša i zapuštenih crkava i (jadno impliciranog) komunističkog zla.
što je posebno blasfemično, ova nekompetentna, sklepana, bezvezna orgija prostodušnosti, površnosti i šićardžijstva se usuđuje da se poziva na ZLE DUHOVE BY THE GREAT DOSTOJEVSKI!
o, aco, gde ti je rumen? (uostalom, od čoveka koji će par godina kasnije potpisati onu debilizaciju bulgakova ovo je sasvim očekivan učinak!)
ne samo što je osnovna 'potka' (prepisana iz neke banalne kratke novinske vesti u rubrici 'crna hronika') nesnošljivo trivijalna i jednodimenzionalna, nego 'autor' još oseća potrebu da nam je dodatno objasni kroz komentare u vidu cigana koji svojim bećarskim 'stihovima' verbalizuju očiglednosti.
dakle, odavde potiču koreni tog odvratnog ZLA koje je posle decenijama kužilo srpski film, ta opsesija ciganinam, naturščicima, blatom i bedom i lošim vinom i još gorom politikom – i tim debilnim muzičkim komentarima koji se provlače i kroz najbolje (KO TO TAMO PEVA) i kroz najgore (BEL EPOK) filmove do danas!
pu, jebem te aco, dabogda se prevrto po grobu do sudnjega dana, stoko netalentovana i praznoglava!
(btw: kakva je to svinja bila, pored ostalog, može se videti i na stranicama tirketovog CRNOG TALASA...)

ipak, i u najcrnjem govnetu može se naći poneko jestivo zrnce graška ili kukuruza, pa tako i ovde vredi istaći uvek-zabavnog miju alexića (koji mnogo manje štrči iz sveta filma nego što je to činio u SKUPLJAČIMA), kao i umereno-zabavnu pojavu gidre kao srušenog pilota-zaprašivača.
ani žirardo deluje kao ugovorna obaveza više nego pravi lik, mada joj kraj filma –na neshvatljivo infantilan i banalan način!- podaruje DEMONSKE DIMENZIJE; ali zabavilo me to što facom donekle podseća na cecu bojković, a ima jednu kratku scenu sa mlađanim gigom (bez brkova, ali zato u sexy ultracigerima)!

zaista bruka od 'filma' – postideo sam se na pomisao da je OVO slato u kan (i –naravno- bilo s indignacijom odbijeno)!

1+

repriziro sam LEPA SELA LEPO GORE posle mnogo dugo vremena.

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/FILMOVI-I-TV-/518-Odg-%C5%A1ta-sam-lepo-repriziro.html#518

pokušao sam da gledam DELIJE, ali nisam mogao.
nešto ovoliko izveštačeno i patetično i naivno i amatersko ne pamtim da sam nekad video, ovo je živi užas: bilo mi neprijatno zbog velikih glumaca (burduš, bata stojković, itd.) što učestvuju u ovako debilnim scenama, i taj osećaj nelagodnosti je prevladao, prosto sam se meškoljio u mestu i kolutao očima ne verujući šta gledam... te ugasih posle 20ak minuta.

ovo možda ima neku istorijsku, fenomenološku, političku ili tako neku vrednost, ali estetičku nema sigurno, i ovo je zaista NEPRIJATNO on so many levels.

jel gledo neko do kraja? šta velite?

Mogu uvijek da gledam Lepa sela, Bjelogrlić- to sam ja... i ne slažem se da je geg nešto sakrio, kraj je jak... to kao da kažeš da je Catch 22 nešto sakrio....

a mislim da kovačevićizam podsvjesno uništava srpsku naciju.... tu se iza gega u stvari krije nihilizam... dok Lepa sela daju ono što i treba da daju - katarzu.

P.S. ovo je inače istinita priča, naravno dramatizovana, bio sam u tom tunelu, nisam vidio drekavca....

Zna li neko kada će se Odbačen naći u dvd distribuciji?

Quote from: "Ghoul"repriziro sam LEPA SELA LEPO GORE posle mnogo dugo vremena.

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/FILMOVI-I-TV-/518-Odg-%C5%A1ta-sam-lepo-repriziro.html#518

Reprizirao sam i ja, posle mnogo vremena, sa vrlo slicnim impresijama. Reprizirao sam i RANE, i slobodno mogu da kazem: taj film jeste slabiji od LEPIH SELA, ali i dalje je poslednji zaista veliki film koji je proizvela srpska kinematografija. Uprkos ponegde problematicnom kastingu i sizofrenoj over-the-top podvojenosti na dramu i geg-komediju (sindrom zanrovskog paprikasa koji poodavno obogaljuje srpske filmove, a uporno se servira jer "publika to trazi") ovo je najostrija i najpostenija prica o sunovratu Srbije tokom devedesetih koja je u toj Srbiji ikada snimljena.

Quote from: "Kler_Vojant"Zna li neko kada će se Odbačen naći u dvd distribuciji?

Ja sam gledao ovo:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg502.imageshack.us%2Fimg502%2F7256%2Fbscap1782jx0.jpg&hash=f137fc9a119c66e5eef056f775b32805bcd17980)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg329.imageshack.us%2Fimg329%2F1032%2Fbscap1781yj5.jpg&hash=cbe9116a6f81730c343ea93a0c78b418f014b3f8)

I nije mi bilo lako...

U današnjem DANASU izlazi podlistak BETON.
U BETONU – besomučna pljuvačina 'filma' LJUBAV I DRUGI ZLOČINI S. Arsenijevića, by truly yours!

Prvi komentar od scenariste Koljevića: "Nisam očekivao špansku Inkviziciju!" :(

DA NE ČEKATE ONLAJN BETON, EVO GA RIVJU OVDE:

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/GHOULISH-WORKS/589-Odg-P-R-I-K-A-Z-E.html#589

Ovo ću da gledam za vikend...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.popboks.com%2Fimg%2Fvesti%2Fsijansos.jpg&hash=6013d7fac519c8673853128c211644e8afc638e6)[/img]

Ono u pozadini liči na Modiljanija.

u čijoj pozadini?

Cripp i ja smo zahvaljujući Gingerovoj ljubaznosti overili dugo traženi WIP flick Gordane Boškov: Žene u zatvoru - i nismo se razočarali. Naprotiv! Radi se o solidnoj socijalističkoj eksploataciji, koju će najbolje ilustrovati sledeći dijalog između Zlate Numanagić (Borka) i Snežane Savić (Caca) - koji se odigrava baš za vreme tuširanja kažnjenica:

Baba: Jao, deco... Jao, deco, da znate šta sam videla! Caca i Slavko... Dole u kotlarnici... Voziiiiii!
Ana: Caca? Mislila sam da se najzad smirila.
Borka: Droplja, pa da se smiri?
Dolazi Caca, peva: Kažu da si mangup, kažu da si vrag, e pa kad je tako – uđi mi u trag. Uđi mi, uđi mi...
Borka: Gde si bila?
Caca: Tucala sam se sa Slavkom. Šta je? 'Oćeš možda da nas cinkariš?
Borka: Nema kome. Misliš nekog briga s kim se ti tucaš?
Caca: Tucam se sa svima koji me hoće, a takvih ima mnogo. Možeš samo da mi zavidiš.
Borka: Uuuu, što bih ti zavidela? Nisam raščepulja kao ti. Ma, mogu bre da živim bez muških sto godina.
Caca: Pa, tebi to nije teško. Ja da sam muško, ja te ne bih poljubila ni preko devet ponjava.
Žaklina: Ha, ha, ha, ha...
Caca (nastavlja da peva): Kažu da si mangup, kažu da si vrag...
Borka: A bivšu načelnicu? Bi li nju poljubila?
Caca: Šta?
Borka: Šta – šta? Šta si zinula? Misliš ja ništa ne vidim, je l'?
Caca: Jebeš mi mater, slomiću te.
Borka: Auuu... Sva sam se naježila, da znaš. Eh, fuksetino jedna!
Caca: Đubre, majku ti jebem! Sad' ću ti jebem majku u pičku.

POČINJE TUČA!

Znači: film im sve što jedan WIP film treba da ima. Tu su scene tuširanja, tuče zatvorenica, drogiranje, cinkarenje, spletkarenje, lezbo vibe...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg231.imageshack.us%2Fimg231%2F4511%2Fbscap1784cy8.jpg&hash=6b989c18838cb48a03874e642abf8269a7d2f586)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg222.imageshack.us%2Fimg222%2F1875%2Fbscap1790sq0.jpg&hash=e1010231a39a3c903c2221ae1a81e717fda707a1)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg220.imageshack.us%2Fimg220%2F3369%2Fbscap1791ue2.jpg&hash=068d449b93055569778fbcd0fbc77499828401f0)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg230.imageshack.us%2Fimg230%2F7295%2Fbscap1789qh2.jpg&hash=4c91aa91f2f529b2807305d90aa18f46234c2bf9)

:!:

Wow, pojma nisam imao da je WiP žanr zastupljen i kod nas! A poslije kažu kako ne idemo u korak sa svijetom!

Razgolićuje li se Snežana Savić u tom filmu?

U ZATVORU
režija Gordana Boškov scenario Gordana Boškov i Đorđe Lebović
U ZATVORU Gordane Boškov je zanimljiv film, koji iako je nedopustivo slab, deluje zastrašujuće kompetentno gledano iz današnje vizure. Moram priznati da me takav utisak pomalo plaši pošto je Gordana Boškov oduvek slovila za diletanta čije ime je sinonim za nešto najgore u našoj kinematografiji.

Međutim, to najgore se promenilo, imamo novi Šijanov film i sl. i sada ZATVOR deluje kao nešto što nije baš toliko loše a nije najgore.

U ZATVORU je film koji pokušava da se bavi problemski pozabavi stanjem kaznionica u SFRJ kroz jedan vrlo jednostavan zaplet o bivšoj sudiji i pokušaju da osveži atmosferu u zatvopru za žene. Umesto straha, ona pokušava da stvori mir u zatvoru tako što će se razumeti sa štićenicama; umesto cinkarenja, ona želi da stvori poverenje; umesto zaveta ćutanja, ona želi da se sazna istina o svakom zločinu koji žene robijaju umesto nekog drugog.

Upravo zbog takve istrage, upravnmica biva frejmovana, optužena za primanje mita koje nij počinila i gurnuta u ambis povratka svom ranijem poroku-čašici.

Imajući u vidu da film obiluje karakternim vinjetama svake od zatvorenica, nekadašnje čuvarke koja je iz ljubomore ubila koleginicu; simpatične prostitutke; mlade narkomanke koja je spremna na sve za drogu; stare lopuže koja ne može da se kontroliše ni u zatvoru; i čedomorke, moglo bi se reći da ovaj film ima prilično razvijenu priču. Iako se to po kvalitetu dijaloga ne vidi, njih je pisao čuveni dramski pisac Đorđe Lebović. Ova količina zapleta, paralelnih radnji, intrige i sl. deluje kao domaći zadatak za savremen srpske scenarije koji su pravolinijski bez zanimljivih zapleta i sukoba među karakterima. Scenario obiluje klišeima, oni naravno ne funkcionišu pošto film nije exploitation pa da može da ih andoknadi na drugom polju. Međutim, vrsta klišea, i taj minimalni sadržaj koji je inherentan formi, deluje krajnje bogato u poređenju sa našim savremenim filmom.

Kad je o glumi reč, ZATVOR ima tu old school rutinu većine glumaca koji su manje-više podnošljivi. Elizabeta Đorevska potpuno promašuje u ulozi narkomanke i nevešto prikazuje stanja krize i drogiranosti; Dragomir Bojanić Gidra se grčvito bori sa svojom dramskom ulogom koja je u tom trenutku već bila iskorak iz rableovskog pakla u koji je upao sa Čalićem, ali mu nema spasa. Svi ostali su na svom nivou. Taj stabilni SFRJ nivo je takođe nedosegnut u domaćim filmovima koji se oslanjaju na glumce koji nisu stasali u zajedničkoj kinematografiji.

Ipak, poseban ugođaj je bizarna režija Gordane Boškov. Naime, Godana Boškov mahom režira sve vrlo strejt na nivou tadašnjih TV serija, da se vidi šta rade i da se vidi ko govori. Međutim, ona u svakoj sceni dodaje jedan bizaran, gotovo Italo detalj. Naime, na kraju svake scene, napravi nagli zum na junaka koji je na njenom kraju ostavljen sa nekom dilemom ili pozvan da na neki način odreaguje. Ovo je u suštini takođe televizijsko rešenje, karakteristično pre za kraj epizode nego za svaku scenu, ali ona ga koristi u maltene svakoj sceni tako da zumovi poprimaju svojstvo banalnog ali kudikamo konsekventnog rediteljskog koncepta.

Tako bizarno jeftin rediteljski touch u spoju sa temom ženskog zatvora daje filmu izvesnu aromu eksploatacije. I nominalno, ovaj film ima sve landmark explotationa, lažnu žensku emancipaciju, zatvorenice koje manipulišu seksom kako bi od čuvara saznale tajne, scenu pod tušem i sl. Ipak, nijedna od tih scena nije adekvatno akcentovana i postavljena kako bi bila tumačena kao osvepšćen exploitation i pre bih rekao da su to klišei.

Ovaj film vapi za dubbovanom verzijom u kojoj bi junaci govorili zanimljivije stvari i tada bi se možda približio kemp klasiku. Ovako ostaje samo zabrinjavajući znak kako je dno ranije bilo pliće nego danas.

* * / * * * *

Sneki se pojavljuje u jedinoj seks sceni, ona i čuvar u kotlarnici... A postoji i deo u kome jednu od WIP napadaju nemački ovčari - urađeno kao da je režirao pokojni William Girdler. Šteta što Gordana Boškov nije nagazila na eksploatacijske momente, mogla je postati srpska Roberta Findlay.

Računajte da mi neko od vas to nareže.

Meho, dobijaš ga na sledećem grindhouse samitu.

USIJANJE
režija Boro Drašković
scenario Mirko Kovač
Pogledao sam USIJANJE Bore Draškovića, courtesy of Leon.

USIJANJE je film iz 1979. godine koji izgleda kao da je snimljen pedesetih, i to u SFRJ. To je dosta loš znak. Potencijalno zanimljiv predložak Mirka Kovača, čuvenog književnika koji je ostvario izvanredan opus u jugoslovenskom filmu, potpuno je ispušten tako da na kraju sukob glavnih likova na kome se temelji ceo film postaje čak i nejasan, ali na svu sreću razumljiv pošto iz iskustva znamo da jugoslovenski film ovog žanra ne može imati srećan kraj.

A žanr je melodrama smeštana u period pre, za vreme i posle rata, u selo u kome se narod bavi gajenjem duvana. Pošto država nepovoljno plaća duvan, seljaci ga švercuju. U celoj priči glavnu ulogu (premda po screentimeu i kvalitetu rola jedva da se primećuju) imaju dva prijatelja koji se tokom tog perioda pomažu ali i zavade...

Predmet sukoba mi je ostao nejasan. Film imako pokriva dug period ima jako duge scene tako da u suštini nudi malo događaja. Uprkos svemu ipak, ima to jedno retko svojstvo u našem filmu da se stvari kreću od tačke A do tačke B.

Ipak, najveća je krivica na Bori Draškoviću koji je u potpunosti rediteljski ispustio priču tako da ni osnovni sukob nije uspeo da predoči. Njegova inscenacija je spora i arhaična a poseban kemp momenat je kada seljaci prkosno svi zajedno puše istu cigaretu , to je već straight to YouTube materijal iz vremena kada su se džointi jedino viđalo u cautionary filmovima.

Bizarna koincidencije je da sam u ovom filmu gledao i Gordanu Kosanović, našu čuvenu glumicu koja je preminula 1986. godine u 33. godine a da je to treći film od četiri poslednja domaća u kome ona glumi. Nažalost, ona nije uspela da ostvari veliku karijeru ali je svakako igrala u u upečatljivim naslovima a još je čuvenija po pozorišnim ulogama i radu sa nemačkim rediteljem Roberto Ciullijem, za koga se udala i odselila u Nemačku. U ovom filmu, ona igra dosta marginalizovanu ulogu, ali pruža sasvim korektan rad.

* 1/2 / * * * *

repriziro sam RANE u nadi da ću sad, 10ak god. pametniji, da vidim nešto što ranije nisam i zbog čega mi je film, kad je izašo, bio skroz truo.
avaj, izgleda da moja tadašnja ocena i dalje stoji: slabo je to.
to što treba da bude satirično – glupo je i na prvu loptu; to što treba da bude smešno – jadno je, a to što treba da bude, kao, tragično – prosto je glupo i u samoj koncepciji promašeno.
dramaturgije jedva da ima, gomila raskupusanih stranica nepotpunog scenarija usnimljenih kako-tako, epizode, gegovi, omaži i reference umesto priče, karikature umesto likova, raspojasana mizantropija koja nema muda da to zaista ogoljeno i bude nego se krije iza nekog kao angažmana, elementarne faze u priči zaobiđene na kvarno te stoga neubedljive (kako 2 klinca nikogovića uopšte postanu 'neko i nešto'?), a patetično-netragični kraj posledica je glupog nesporazuma a ne fatuma što ukida i poslednju pretenziju ka bilo kakvoj težini i drami i sve svodi na farsu koja nije ni smešna ni tužna ni značenjem nabijena nego prosto – tipično srpski smušena, neopredeljena, ni levo ni desno ni tamo ni vamo nego prosto mlitava i, stručnim jezikom rečeno, šućmurasta.

znam da možda nije u redu prema dragojeviću da ga gledam odma posle de palme, ali jebi ga, rođače, ako mu se to ne sviđa, pa, ko ga jebe, je li, rođaci, a? ha ha ha ha!

http://forum.yump3.org/yu-filmovi/zene-u-zatvoru-36489/

Hvala za link, transfer izgleda bolje od onog koji sam ja gledao:::

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi37.tinypic.com%2F34phy75.jpg&hash=82451c2b43d73173372953008aca14292aa85abd)

Gledao odavno, ali tek sad se nakanio da o tome nešto i napišem:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6798

fino.

mada je i 4/10 previše.

2,5/10 je otprilke TO.

Quote from: "Milosh"Gledao odavno, ali tek sad se nakanio da o tome nešto i napišem:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6798

Sve je to lijepo, ali nisi napisao koliki je body count u filmu. Pri čemu pod body ne podrazumijevam dead body, hehe...

Quote from: "Кинотека!"Недеља 26.10.
14:00  ЦИПЕЛИЦЕ НА АСФАЛТУ (СФРЈ 1956)
ул: Радмило Анђелковић, Деса Берић
р: Бошко Вучинић, Здравко Рандић, Љубомир Радичевић

Verovatno neću biti u prilici da gledam jer ću biti na sajmu, ali neko će sigurno biti u voljan da gleda Scallopa na velikom platnu!

:!:  :shock:

bizarnim sticajem okolnosti, POSEBAN TRETMAN mi je sve do sada izmicao: nije da sam ga nešto ni jurio, ali imao sam ga u pozadini svesti kao nešto što bi valjalo pogledati: premisa je svakako zanimljiva, a glumci su vrhunski koje imamo.
tek sada ga pogledah – i razočarah se.
slabo je bre ovo.
jednodimenzionalno, prozirno, šuplje, patetično, bombastično, nedorečeno, nedorađeno, jedva-skicirano... nije da sam baš očekivao komediju, ali mislio sam da ima više humora; drama je, inače, potpuno smešna (ali ne na smešan, nego na tužan način).
sve u svemu, prilično jadno za film koji ipak ima neku auru klasika.
ocena: ** (2)
:P

Za fanove radmile Zivkovic i Laneta Gutovica::: insert iz filma Bate Prelica DEBELI i MRŠAVI::: NAPAD SEX LUTKE!

http://www.youtube.com/watch?v=LED79TnZDVI

DEBELI I MRŠAVI
režija Svetislav Bata Prelić
scenario Leon Kovke

I u ovom filmu potvrđena je moja teza kako je Svetislav Bata Prelić režirao najslabije u domenu jugoslovenskog gross out filma osamdesetih. Možda je Čalić u svojim dekadentnim danima uspevao da padne ovako nisko, ali Prelić je u vreme kada su naši gross outi još imali neki dignitet režirao najgore među njima.

DEBELI I MRŠAVI je u tom smislu odličan primer. Lično ipak mislim da je MAJSTOR I ŠAMPITA još godi, međutim DEBELI I MRŠAVI je potpuno neodbranjovo smeće koje jedino eventualno može poslužiti za poneki insert u ŠOK KORIDORU, ili kao dokaz kolika je dekadencija u pojdinim momentima postojala u našoj kinemaotografiji.

Uz sve to, uopšte ne treba da čudi da je Prelić kasnje režirao BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI. Štaviše, i u samim DEBELIM I MRŠAVIM se vidi da on ima velike pretenzije. Recimo, u jednoj sceni se namecheckuje Miroslav Krleža, u drugim se ismevaju tadašnji funkcioneri i pokret nesvrstanih, postoje sekvence u kojima on želi da uvde nemi tatijevski humor. I u svemu tome jezivo promašuje.

Eventualni mali osmesi postoje u nenamerno idiotskim scenama koje količinom neuspelih pokušaja humora prosto šokiraju i izmame smeh, i možda tek na par mesta postoji povod za autentnično osmeh. Ali nema nijedna situacija koja je intencionalno laugh out loud funny.

Ovo naravno čini još paradoksalnijom činjenicu da su rani radovi Bate Prelića potpuno zaboravljeni, i da se ni na koji način ne referiše na njihov profil i kvalitet koji nije baš praroditeljski greh ali u ovako ekstremnom slučaju ipak treba ga napomenuti.

O tome kako se sramote naši poznati glumci, ni ne treba trošiti reči.

Quote from: "crippled_avenger"O tome kako se sramote naši poznati glumci, ni ne treba trošiti reči.

Zašto da se troše reči kad se može pogledati?

http://www.youtube.com/watch?v=E-i-OeY_N_w

Rada "oralno zadovoljava" Laneta.

Ja još uvek nisam pogledao novi Šijanov film, ali evo mišljenja uobličenog u Popboks kritiku nekog ko jeste...

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6829

MAJSTORI, MAJSTORI!
režija & scenario Goran Marković

Podsetio sam se klasika Gorana Markovića MAJSTORI, MAJSTORI! Iako su u istoriji SFRJ filma retka spotless remek-dela, a ovo svakako nije jedno od njih, uprkos svim svojim greškama ovaj naslov spada u sam vrh onoga što je kod nas snimano.

Ovaj film Gorana Markovića pre svega odlikuju jako dobro osmišljena konceptualna rešenja na svim nivoima. Na planu priče, sjajno je rešenje što je film smešten u jedan dan, i što praktično prati 24 sata u jednoj školi u koja prilično uverljivo uspeva da smesti niz događaja koji mahom funkcionišu. Zatim, na planu zapleta, odlično je što se film nadovezuje na prepoznatljivu matricu Gogoljevog REVIZORA što čini da se u priču unese neka vrsta ready made znakovitosti koja proističe iz samog Gogoljevog izvornika.

Zatim, na planu režije, lokacja novosagrađene škole je sjajna. Ne samo da je arhitektura sedamdesetih u Jugoslaviji izuzetno fotogenična nego bi se moglo reći da izgleda istovremeno i kao savršen reprezent duha vremena a istovremeno i kao simbol Jugoslavije kao jedne too good to be true platforme što će ona na kraju postati. U samom filmu, u jednom trenutku direktorka počinje da priča kako je škola počela da se kvari kada je postala savremena, dobila novu zgradu, puno učenika i postala ustanopva za uzor. Zar to nije zapravo prilča o Jugoslaviji koja je u svojoj najdekadentnijoj fazi bila najzabavnija.

Na rediteljskom planu, Marković sve radi školski, vrlo precizno i jasno sa rediteljskom kulturom koju ima malo koji naš reditelj.

O glumačkim bravurama i harizmi stavljenim u funkciju da ne govorimo. U filmu su vrlo odmerene i ozbiljne uloge ostvarili čak i Ljuba Moljac i Zoran Radmilović koji su poznati kao sjajni glumci koji razaraju celinu, dok su Berček i Paja Vuisić prosto ponovili ono što ih čini zvezdama a Semka Sokolović Bertok i Pepi Laković su napravili autentične karaktere. Kad je o radu sa glumcima reč, Goran u ovom trenutku svoje karijere nije imao premca.

Uloga Radeta Markovića u ulozi Miloja je briljantno pripremljena, po uzoru na Gogolju i shodno tome Nušića. "Miloje je sila!", naglašava na početku Pepijev lik i ovaj lik je toliko dobro pripremljen kroz reakcije drugih likova da kada se Rade pojavi zaista dominira.

Ono što je u glumačkom smislu najslabiji deo filma jeste Goranova posveta praškoj školi odnosno radu sa naturščicima, a to je sama Keva koja je prilično nezahvalan lik za naturščika jer je pasivna.

Kad je o slabim delovima reč, i deonica sa Milojem i direktorkom ima tendenciju da bud malo konfuzna pošto Milojeva agenda tu postaje malo nejasna.

Takođe, trebalo je izbaciti i prebukvalnu, i isto tako konfuznu poentu filma sa Berčekovom recitacijom pesme o majstorima koja sve zaokružuje na jedan istovremeno i prebukvalan i nejasan način. Sličan problem Goran ima i u TURNEJI sa monologom Jelene Đokić.

Treći nedostatak je prilično preposterous seksualna praksa profesora fizičkog tarzanofila koja nije ni autentinčno perverzna ni smešna.

Međutim, izvan toga MAJSTORI, MAJSTORI! je zaista izvanredan film koji pokazuje šta je zapravo dalo kredibilitet tadašnjoj i kasnijoj dominaciji praške škole koja nažalost kasnije nije postizala ovakve rezultate a iznedrila je i prilično slabe epigone.

Ipak, njihov uspeh nije potpuno proizvoljan a MAJSTORI, MAJSTORI! jeste jedno od objašnjenja.

* * * 1/2 / * * * *

amin

DRUG CRNI U NOBu
režija & scenario Rade Marković

Prava je šteta što se DRUG CRNI U NOBu, parodična polemika sa partizanskim filmom kao vrhuncem jugoslovenske kinematografije u repertoarskom i zanatskom smislu, pojavio u periodu kada je srpski film dotakao apsolutno dno po svim merilima.

Dok se sećanja na NOB filmove sa nostalgijom, pa čak, zašto kriti, i ponosom javljaju dok u Tuckwoodu čekamo početak projekcije i gledamo trejler za VALKYRIE Bryana Singera, odmah posle toga kreće film koji nas podseća u kakvo ruglo se pretvorio naš repertoarski film. Srpska kinematografija je poznata po tome što ima publiku koja radije gleda domaće od stranih filmova. Međutim, poslednjih godina se uporno radi na tome da se ta situacija promeni. Između ostalog, država je potpuno zanemarila podršku kvalitetnom repertoarskom filmu i ovaj je prepušten tome da se sroza na nivo televizijskog otpatka spakovanog u rinfuznu formu od sat i po.

Nažalost, kao što se prethodno desilo i sa serijom CRNI GRUJA i još više sa prvim filmom, propuštena je prilika da se napravi nešto što bi zaista uspelo da na duhovit i zanatski dostojanstven način reinterpretira mitove iz srpske istorije. U DRUGU CRNOM situacija je još radikalnija pre svega zbog toga što dok su raniji serija i filmovi imali relativno mali broj primera prezentacije svoje epohe u pop kulturi (praktično samo rad Đorđa Kadijevića), dok ova komedija o NOBu ima čitavo bogatstvo partizanskog filma i televizijskih serija kao referencu plus niz stranih uzora na tu temu.

Ovog bogatstva su autori DRUGA CRNOG U NOBu bili svesni tako da je struktura preuzeta iz OTPISANIH, na tragu kojih je urađena i funky muzička tema. Života Grujić je u interpretaciji Nenada Jezdića glumljen po uzoru na Renea iz serije ALO, ALO ali i Miju Aleksića. Zaplet sa "teškom vodom" kao nemačkim oružjem koje može preokrenuti rat direktno je preuzeto iz filma THE HEROES OF TELEMARK Anthony Manna koji je u širem smislu i inspirisan nacističkim pokušajem da se dokopaju atomske bombe. U filmu se pojavljuje lik James Bonda, a strane istorijske ličnosti u rasponu od Hitlera do Roosevelta se bez kompleksa dotiču u pojedinim scenama. Na jednu od konvencija filmova o Drugom svetskom ratu, na koju ni naši ni strani autori nisu uvek imali dobar odgovor - a to je kako da uklope nemačke deonice koje govore okupatori, autori DRUGA CRNOG su odgovorili time što junaci tobož govore nemački i titlovi deluju kao logične replike a u stvari sve vreme sa prizvukom nemačkog govore posprdne reči koje zasmejavaju srpsku publiku. Autorima nastavka se isto tako mora odati priznanje što je za razliku od prvog filma, ovog puta očigledno da je neko prisustvovao snimanju i sprovodio neku vrstu scenarija tako da je izbegnuto digresivno glumačko samoupravljanje koje je krasilo KAMEN MUDROSTI.

Međutim, sve to su neka interesantna pojedinačna rešenja koja su se našla u filmu sa scenarijem lišenim ikakve strukture i ritma; u najboljim delovima režiranom kao prolazni televizijski skeč koji nikada neće biti repriziran; mahom tehnički neispravnom; zaraženom diletantizmom koji je zavladao našim filmom. Zaista, jako je teški okriviti jedan pojedinačni sektor za određene nedostatke kada su u suštini svi povezani u jednu nesrećnu celinu. To što je ovaj film samo deo jednog šireg projekta u formi televizijske serije nije opravdanje, niti publika koja je platila kartu treba da dobija opravdanja umesto elementarnog kvaliteta.

Nije DRUG CRNI jedini film koji ima ovaj vid nedostataka. Međutim, u njemu su oni izraženiji zbog toga što ga i sami autori doživljavaju neozbiljno, iako je u suštini ovakav postmoderni projekat nešto od zanimljivijeg što je pokušano na našem filmu. Kao i u celoj franšizi CRNI GRUJA, tako se i u DRUGU CRNOM u suštini krije veliki potencijal, ali niko nije spreman da ga ozbiljno shvati i ostvari. Umesto da su se svi zajedno potrudili da snime film koji bi u zanatskom smislu zaista dostigao reference kojima se baavi, autori su ga namerno banalizovali i tretirali kao tezgu u koju ne veruju. Svuda u svetu, a naročito na našim prostorima, nacističke uniforme kao fetiš izjednačene su sa rado gledanim pop filmom. Otud je neverovatno da se isti ovi glumci iz petnih žila trude u nekom filmu snimljenom na novobeogradskom krovu a namerno promašuju kada im se pruži prilika da igraju u potencijalno pravom muviju.

I baš zbog takvog omalovažavajućeg odnosa koji imaju prema repertoarskom filmu, naši autori i rasteruju publiku iz bioskopa. DRUG CRNI U NOBu je mogao da bude sjajna postmoderna komedija koja se služi i izvesnim mitemama koje se prepoznatljive stranoj publici, i na osnovu toga je mogla čak biti i izvezena na strano tržište, kao što je to bio slučaj sa našim partizanskim filmovima. Uostalom, ovo je godina WW2 filma, Quentin Tarantino snima INGLOURIOUS BASTERDS, a Jugoslavija je zemlja koja je imala neke od najboljih WW2 filmova na svetu. U krajnjoj liniji čak i u domenu komedije na temu WW2 imamo uspešan primer sa BALKAN EKSPRESOM Branka Baletića. Međutim, umesto toga, dobili smo jedan lokalni proizvod čija je bioskopska sudbina pod znakom pitanja kada se suoči ne samo sa konkurencijom na repertoaru ili ukusom gledalaca već i sa time da trenutno na RTSu idu reprize RANJENOG ORLA koje će sasvim sigurno zadržati određeni deo gledalaca kod kuće, naročito onih koji su se već previše puta razočarali u naše bioskopske filmove.

Kad smo već kod RANJENOG ORLA i Šotre, setimo se njegovog pokušaja da snimi WW2 komediju 2004. sa PLJAČKOM TREĆEG RAJHA. Iako je zahvaljujući Šotrinim inherentnim nedostacima taj film spadao u grupu onih čiji je jedini problem u tome što su loši, i uprkos tome što je DRUG CRNI neuporedivo zanimljiviji kao koncept od njega, RAJH deluje znatno ozbiljnije i ambicioznije, koliko god to bizarno zvučalo.

Pored toga što je prokockao vlastiti potencijal, DRUG CRNI U NOBu je barem za neko vreme i onemogućio da se pojavi repertoarski film koji bi se poigravao sa pričama iz Drugog svetskog rata i konvencijama partizanskog filma. Ipak, iz takve depresivne situacije može da izraste i jedna potentna ideja za underground niskobudžetni film koji bi afirmisao nekog mladog i talentovanog autora. Možda bi trebalo napraviti DEAD MEN DON 'T WEAR PLAID samo u kontekstu partizanskog filma i njime pokazati koliko pop kulturno bogatsvo leži u toj tradiciji?

Nisi mu dao ni ocenu, toliko je loš? Mislim, što li pitam, naravno da je toliko loš...

Prvi deo je bio toliko loš da je neki dobronameran čovek, koji se upravo vratio sa projekcije, svim prisutnim putnicima nekog busa na zelenjaku u kom sam bio, naglas saopštio kako je to najgori film ikada snimljen. Još je i apelovao na nas da ga nikako ne gledamo.
Kako ne poverovati potpuno nepoznatom čoveku koji je spreman na tako očajnički potez kao što je širenje istine po vozilima gradskog saobraćaja?

Quote from: "DušMan"Prvi deo je bio toliko loš da je neki dobronameran čovek, koji se upravo vratio sa projekcije, svim prisutnim putnicima nekog busa na zelenjaku u kom sam bio, naglas saopštio kako je to najgori film ikada snimljen. Još je i apelovao na nas da ga nikako ne gledamo.
Kako ne poverovati potpuno nepoznatom čoveku koji je spreman na tako očajnički potez kao što je širenje istine po vozilima gradskog saobraćaja?

xrofl ...izvrsno.

Quote from: "DušMan"Prvi deo je bio toliko loš da je neki dobronameran čovek, koji se upravo vratio sa projekcije, svim prisutnim putnicima nekog busa na zelenjaku u kom sam bio, naglas saopštio kako je to najgori film ikada snimljen. Još je i apelovao na nas da ga nikako ne gledamo.

Ovo me podseti na slucaj od pre par godina kada je na mene, dok sam cekao da se zavrsi prethodna projekcija Bertolucijevih Sanjara, naleteo direktno iz mracne sale, sa sve devojkom, jedan napuseni klinac i unoseci mi se u lice zavapio:
"Nemoj te molim vas da ulazite unutra, najgori film svih vremena."
Na to mu se ja nasmejem i potapsem ga po ramenu:
"E da si ti meni ziv i zdrav."

Quote from: "DušMan"

Prvi deo je bio toliko loš da je neki dobronameran čovek, koji se upravo vratio sa projekcije, svim prisutnim putnicima nekog busa na zelenjaku u kom sam bio, naglas saopštio kako je to najgori film ikada snimljen. Još je i apelovao na nas da ga nikako ne gledamo.
Kako ne poverovati potpuno nepoznatom čoveku koji je spreman na tako očajnički potez kao što je širenje istine po vozilima gradskog saobraćaja?

xjump

Drugi je bolji od prvog. Štaviše, baš zbog toga me više uznemirava pošto izgleda kao da Zoran Čalić radi Alan Moorea...

Ne znam kakav je prvi deo, na sreću sam ga propustio, ali ovaj nastavak je DNO DNA. To čak nije ni film. To je nešto skarabudženo od prve 4 epizode najavljene TV serije i bačeno pred publiku. Ljude koji su odobrili da ovo uđe u bioskope treba krivčno goniti.

http://www.b92.net/kultura/pop/witches.php?yyyy=2009&mm=02&nav_id=343077

Ni ekipi sa B92 se film nije dopao.

Quote from: "crippled_avenger"http://www.b92.net/kultura/pop/witches.php?yyyy=2009&mm=02&nav_id=343077

Ni ekipi sa B92 se film nije dopao.

Moglo je to i oštrije.

Reprizirao sam posle dužeg vremena Video jela, zelen bor (1991) i ponovo sam uživao; kako je to samo jednostavan, a zapravo neponovljiv i genijalno zabavan film. Ona spot-sekvenca sa Bjelogrlićem je priča za sebe. :lol:

Vala baš genijalna numera! Često je ja zapjevam, onako, iz duše:

http://www.youtube.com/watch?v=UVR-opEtoCE

POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA
režija Dragoljub Ivkov scenario Dušan Janićijević & Milan Nikolić

Pogledao sam sinoć posmrtne ostatke filma POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA Dragoljuba Ivkova koje je Ginger vrlo dostojanstveno privolio na disk, ako imamo u vidu da mi je otac pričao kako je ovaj film još pre telekiniranja bio dostupan na nekoj prilično potrošenoj kopiji koju je život ozbiljno izmontirao.

Ovaj film je u suštini jedini reprezent opsesije naših scenografa krimi žanrom. Pored srpskog Cedrica Gibbonsa, Dragoljuba Ivkova, koji je uspeo da pored zmašne scenografske karijere i režira dva filma, veliki fan krimića bio je i čuveni Vladislav Lašić ali nažalost svoj krimi scenario nikada nije realizovao.

POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA je specifičan krimić pre svega po tome što ga je proizveo Kino Klub Beograd, dakle kuća u kojoj su ponili crnotalasovski, i koja se nije bavila mejnstrim i žanrovskim filmom. U tom smislu, POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA ima neka aletrenativna obeležja koja ga razlikuju od krimića koje je u to vreme snimao Žika Mitrović.

Naime, Ivkov donosi snažnije uticaje francuskom Novog Talasa, ili recimo ekscentričnih krimića koje su radili autori poput Josepha Loseya. DP je bio Aleksandar Petković, jedan od najbitnijih DPjeva u istoriji naše kinematografije, a svakako najbitniji za Crni Talas, i film ima visoku vizuelnu kulturu. Naravno, teško je govoriti o vizuelnoj kulturi filma kad se gleda na ovako ruiniranoj kopiji, ali primećuju se lucidno izabrani uglovi snimanja i dobar vizuelni izraz sa malim brojem pozicija kamere.

Ovaj film je interesantan i zbog poprilično hrabrog pokušaja da se snime automobilske potere koje su, imajući u vidu vreme kada su nastale, sasvim pristojne.

Scenario potpisuju glumac Dušan Janićijević i Milan Nikolić. Morao bih da proverim da li je to THE Milan Nikolić čuveni SFRJ pisac krimića ali pretpostavljam da jeste, sudeći po žanru. Film je lepo koncipiran na nivou preokreta, samo vođenje priče je moglo biti veštije, međutim za naše uslocve, pa čak i uslove euro krimića tog vremena, to je sasvim u redu.

Ako imamo u vidu novotalasovske i ekscentrične uticaje, POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA je vrlo skladan film. Sigurno bi bio skladniji da je američki, ili barem rađen pod američkim uticajem kao što je u to vreme radio Žika Mitrović.

Na svu sreću, novotalasovski uticaji su prisutni u poigravanju kompozicijom kadra i izvesnim dijaloškim deonicama, ali ne razbijaju osnovnu uverljivost filmskog prizora kao što je to bio slučaj kod samih francuskih izvornika.

Možda me utisak vara jer je kopija koju sam gledao dosta propala, ali POŠALJI ČOVEKA U POLA DVA je jedan vrlo solidan mali film. Gledao sam ga kao dete i bio mi je spooky i nejasan. Sada sa većim strpljenjem ostavlja bolji utisak, naročito kao karika u evoluciji žanra kod nas.

* * * / * * * *

VETAR JE STAO PRED ZORU
režija Radoš Novaković scenario Aleksandar Vučo

VETAR JE STAO PRED ZORU Radoša Novakovića je film o komunističkim ilegalcima u okupiranom Beogradu koji pokušava da spoji tradicije trilera sa camusovskim i sartreovskim poimanjima morala i odgovornosti u revolucionarnoj borbi. Ukoliko bi se postavilo pitanje koja dimenzija bolje funkcioniše, rekao bih da iako su obe eksplicitne, bolje funkcioniše trilersa dimenzija iz prostog razloga što je zaplet bolje vođen od ideologije.

Naime, ideološka dimezija je zatomljena time što su pripadnici komunističke ilegale prikazani kao plemeniti i humani uprkos svom, strahu i obazrivosti, tako da se time devalvira ideološka premisa proistekla iz priče o devojci-ilegalki neočekivano puštenoj iz Specijalne Policije koju drugovi počnu da sumnjiče za seriju hapšenja ilegalaca po Beogradu. Naprosto, ni Novaković ni Vučo nisu imali hrabrosti da prikažu komuniste kao nemilosrdne pa samim tim ni odnosi među likovima ne dostižu paradigme koje su postavili Sartre i Camus.

S druge strane, trilerska dimenzija je dobra pošto kada krenu hapšenja, mi samo znamo da puštanje devojke jeste deo masterplana koji je osmislio islednik Specijalne Policije ali nismo upoznati sa detaljima tog plana i oni se polako otkrivaju. U tom smislu, scenario Aleksandra vuča vodi stvari sasvim solidno i nudi nekoliko zgodnih preokreta i situacija.

Interesantni detalji su vezani za lik dede puštene devojke koji je bio učesnik Prvog svetskog rata i svojoj unuki ne može da uskrati mogućnost da se bori za svoju zemlju, iako se brine za nju. Međutim, najkompleksniji i očekivano najbolje glumljen karakter je lik Pavla Ugrinovića (ime aludira na čuveni pseudonim Pavle Ugrinov), islednika Specijalne Policije kog igra Branko Pleša.

Lokacije su sasvim solidne, dosta je korišćen studio, a Novaković pokazuje da je prilično darovit u vizeualnim rešenjima, ne samo u izboru lokacija (policijsko mučilište na mansardi, sastajalište ilegalaca u Botaničkoj Bašti) već i u tretmanu eksterijera.

Sve to čini VETAR JE STAO PRED ZORU jednim od solidnijih filmova o urbanim ilegalcima, i svakako jednim od ubedljivijih naslova iz vremena prve faze razvoja naše kinematografije.

* * * / * * * *

aaa dođavola da li ćemo dočekati  Odbačenog na dvdju...

OSMA VRATA
režija Nikola Tanhofer scenario Miodrag Đurđević


Nikola Tanhofer je jedan od zanimljivijih reditelja ex-SFRJ filma, reč je o vrhunskom stilisti jugoslovenskog filma sa izraženom nakolonšću ka suspense filmu i noir zahvatima.

OSMA VRATA je drama sa elementima suspense trilera smeštena u vreme okupacije i po tome je vrlo sličan Novakovićevom VETAR JE STAO PRED ZORU koji je izašao iste godine.

Ova dva filma su filmovi blizanci. Oba govore o starom profesoru zarobljenom u deliktanoj situaciji jer mu je unuka/ćerka povezana sa ilegalcima a kvislinška policija joj je na tragu.

Oba filma su stilski na vrhunskom nivou, sa ubedljivom crno-belom fotografijom, i oba donose likove harizmatičnih agenata Specijalne Policije. Kod Novakovića u toj ulozi briljira Branko Pleša, kod Tanhofera igra je Jovan Milićević, vlika noir faca našeg filma.

Tanhoferov kolaboracionista čak i ima nedićevsku retoriku, govori o napaćenoj Srbiji, redu koji mora da se uspostavi u njoj, i tome kako Srbi po okupacijom moraju da se ispomažu kako bi preživeli okupatore koji hoće da ih satru. Međutim, iz Milićevićeve glume je jasno kako je to samo jedan od pokušaja zlog kvislinga da prevari glavnog junaka.

Glavno težište filma je dilema glavnog junaka, penzionisanog peofesora peplašenog ratom ako da reaguje kada mu tokom najobičnije vožnje tramvajem, ilegalac u bekstvu odradi hand-in-hand i prosledi osetljivi dokument koji bi mogao kompromitovati celu organizaciju. Profsor ne želi da bude potkazivač ali se plaši posledica ukoliko to bude tajio pred policijom i drama kreće sartreovsko-camusovskim putem.

Ono gde je Tanhoferov film u izvesnoj prednosti u odnosu na Novakovićem jeste to što se u principu ne ulazi u odnose unutar partizanske organizacije tako da ni nema tipične naivnosti i plemenitosti partizana koja kvari ovu vrstu zaoštrene moralne drame. Novaković je pak jači u tom domenu akcije jer je njegova priča raspoređena na više lokacija dok je Tanhofer dominantno smešten u profesorov stan.

Ipak, Tanhofer donosi u film dve briljantne sekvence. Prva je potera za tramvajem koja je onako vintage chase u našoj kinematografiji a druga je suspense sitiuacija sa kolicima za bebu koja pokazuje da Tanhofer ima (odnosno da je imao) cluzotovski dar za napeto.

Te dve sekvence su antologijske. Ako tome dodamo da izuzev izvesne preterane kamernosti srdišnjeg dela, film nema većih nedostataka, mislim da su OSMA VRATA jedan od važnijih filmova o urbanim ilegalcima za vreme NOBa.

Što se istorije našeg žanrovskog filma tiče, treba naglasiti da su asistenti režije na filmu bili Miki Stamenković i Stipe Delić.

* * * / * * * *

HITNA POMOĆ
režija & scenario Goran Radovanović

Volim kada me neki film opovrgne u crnim slutnjama. Od filma HITNA POMOĆ sam očekivao da će biti strahota, da će biti jedan od onih filmova koji će probuditi sakrivenog pisca saopštenja Hezbolaha i poslati me na jednu sesiju suicidalnog blogovanja, što su donekle potrkepljivale i najave sa nekih internih projekcija.

I onda kada sam pogledao film, ne mogu reći da mi je dobar, ne mogu reći da mi se dopao, niti da bih ga opet pogledao, ali svakako bih rekao da je ovo legitiman vid problematičnog filma.

Kada sam izašao sa projekcije, sreo sam Purišu Đorđevića koji je potpuno otkinuo na film i bio iz fazona da je ovo najbolji film u poslednjih nekoliko godina. Purišine filmove ja teško i da mogu da gledam, ali ne mogu da kažem da nemam nikakvo poštovanje za stvari koje je radio niti da sporim da je to nekada & nekome imalo smisla. Isto tako potpuno mogu da poštujem njegov stav i da ga smatram nekom vrste potvrde utiska koji sam ja izneo sa ovog filma.

Naime, HITNA POMOĆ je pre svega film koji u sebi sadrži nešto što se inače u filmovima podrazumeva a to je da postoji neka vrsta kadriranja, u smislu da događaj nije samo zabeležen nego i da se vodilo računa o tome gde stoji kamera i odakle snima koju situaciju. Imajte na umu, ne kažem da je HITNA POMOĆ vizuelni spektakl, daleko od toga, ali jeste film u kome reditelj pokušava da bude pismen, da snima neke kadrove koji su konsekventni i čine neku celinu ne samo pukkim smenjivanjem planova, nego i nekim pomeranjima u odnosu na ugao snimanja. Kao što rekoh to VEĆINA NORMALNIH filmova ima, i teško da će to iko ko nije duboko zagazio u mulj srpskog filma primetiti, ali oni koji malo pšromišljaju film svakako hoće.

Gornja konstatacija je naravno tužna, jer ni u jednoj normalnoj kinematografiji HITNA POMOĆ ne bi bila posmatrana kao film bilo kakve vizuelnosti, ali mi smo spali na to da je već pismen film apsolutni izuzetak.

Zatim, priča. Film se negde od polovine potpuno raspada u paramparčad. Iako ne dolazi do potpunog gubitka uverljivosti filmskog prizora kao kod Puriše, kapiram da je Puriša digovao ou drugu polovinu. Međutim, prva polovina je sasvim cool i donosi neke ingeniozne scene i neke vrlo kompetentne delove.

Ingeniozne deonice su u segmentu u kome se osuđuje NGO sektor kroz reinterpretaciju čuvenog događaja sa edukatorom maslačkom i onim seks skandalom koji se desio u NGO kampu. Kod Radovanovića postoji čitav plotline o tome koji je užasno zanimljiv, na neki način čak i kinky te verujem da će oni koji uživati u objektifikovanju dečjih tela u ovome naročito uživati. Agenda osude NGO sektor anije kao u MILOŠU BRANKOVIĆU gde je to srovedeno dosta direktno i agresivno, koz stilizovane likove zlih NGO lezbijki, dočim je kod Radovanovića to dosta ozbiljnije i smešteno je u jedan širi politički plot u kome sam se moram priznati i ja izgubio.

Naime, Radovanović ubacuje dosta dokumentarnog materijala u film. Priča počinje pred 5. oktobar i privodi se kraju recimo 2005. godine. U toj priči, gledamo slom Miloševićevog režima oličen kroz potpunu agoniju starih prvoboraca i odmazdu prema voditeljki RTSa iz Miloševićevog doba, gde nekako s jedna strane, radovanović prikazuje da je režim bio truo ali s druge strane ne uživa u tim scenama odmazde, štaviše, meni te scene odmazde ni ne liče na nešto što se dešavalo. Ovde recimo ima scena šišanja deteta. Koliko se sećam nekom SPSovcu jeste bilo ošišano dete, da li Bojiću ili tako nekom, ali kada se to prikaže u filmu izdvojeno onda se stvori utisak da je to generalna sudbina Miloševićevih ljudi.

U dokumentanim snimcima koji su uneti prati se dosta i Điniđićev rad u tranzicionoj Srbiji, njegova smrt je bitan plot point u jednom trenutku. S jedne strane, količina Đinđićevih dokumentrnih snimaka zaista može zasmetatai svakom koji nije poštovalac, ali s druge strane, Radovanović u istom tom delu filma pokazuje jedan sunovrat u Srbiji, NGO koje vršljaju sa nekim besmislenim pa čak i perverznim programima, prikazuje sudbinu dvojice dečaka izbeglih sa Kosova kojima su tamo ubijeni roditelji,. i na kraju ja zaista ne znam da li je to unošenje Đinđićevih snimaka neka prođinđićevska ili antiđinđićevska agenda.

Iako se film toliko do detalja bavi politikom da se definitvno može okarakterisati kao politički film, mislim da mu je politička agenda konfuzna, što je možda i u redu jer su razna čitanja moguća. Međutim, ako je žleo neko jedno konkretno čitanje, Radovanović onda nije uspeo.

Glumci su ujednačeni. Nema tu sad nekih izvanrednih uloga niti odskakanja od nekog nivoa koji je ranije uspostavljen kod tih glumaca. Deca su sporadično solidno, a nekada malo poziraju, no to je rizik sa kojim se mora računati. Drago mi je da je Tanasije Uzunović ostvario još jednu vrlo solidnu ulogu i da ima neku vrstu comebacka. On je sjajna filmska pojava, kao uostalom i Miki Krstović i što se mne tiče on je sledeći za resurrection!

HITNA POMOĆ u krajnjem zbiru nije sad neki naročito značajan art house film, ali za razliku od arhaičnih i prizemnih gluposti poput TURNEJE koje su art samo zato jer su suviše nevešta za mejnstrim, HITNA POMOĆ jeste kakav takav art house, ili kako bi to naši neuki novinari rekli "autorski film". To što meni takav film može da prija samo ako je jako kvalitetan, to je moj problem, ali ovo jeste ta vrsta filma, i mislim da će imati svoju publiku, mahom na festivalima, na kojima neće imati neki značajan uspeh, ali će biti isto ono što je i 40% filmova na FESTu a to je neki osrednji domet.

* * / * * * *

Ima li neki torent ili nešto gdje bi ilegalno mogli da se skinu domaći filmovi? Pogledao bih neke od njih čisto u smislu gilti pležera, a sramota me da me neko vidi da ih iznajmljujem u DVD klubu.

Na uobicajenom mestu sta god hoces.

http://rapidserbia.com/viewforum.php?f=12 (http://rapidserbia.com/viewforum.php?f=12)

TRENER
scenario & režija Puriša Đorđević

Podsetio sam se filma TRENER Puriše Đorđevića. To je jedan od najbizarnijih filmskih incidenata u istoriji SFRJ kinematografije. Naime, na pulskom festivalu, sam Puriša se odrekao tog filma i sam priznao da je loš. Posle njega snimio je još jedan film a potom je napravio pauzu od skoro dvadeset godina do filma TANGO JE TUŽNA MISAO KOJA SE PLEŠE.

Bez namere da zvučim cinično prema Puriši, meni TRENER svakako ne spada među njegove slabije filmove. Doduše, sasvim je moguće da ja ne razumem njegovu poetiku na pravi način. Istoričari filma generalno smatraju da su najbolji Purišini radovi vezani za Drugi svetski rat i da je njegov kanonski opus vezan za neobični lirski prikaz rata.

TRENER je u suštini sportski film, fudbalska priča propuštena kroz vizuru Purišinog apsurdnog i često infantilnog pristupa u svim ravnima, od scenarija do kadriranja i montaže. Kao i većina Purišinih filmova, TRENER naizmenično igleda kao legitiman arty film i smejanje publici u lice. No, ukoliko se to toleriše Godardu zašto ne bi i Puriši.

Ono što je interesantno u celoj priči jeste Purišin vrlo pesimističan i ciničan prilaz fudbalu. Naime, Puriša je poznat kao veliki ljubitelj fudbala i otud ne čudi da je izabrao ovu temu. Međutim, njegov prikaz fudbala je mračan, što ga čini aktuelnim i danas. Fudbalom dakle vladaju sumnjivi političari i privrednici, igračima se trguje kao da su stoka, utakmice se nameštaju, unutar sistema je potpuna hipokrizija, primat nad igrom na svim nivoima preuzima novac. Iako se u filmskom smislu, TRENER ne može smatrati naročito relevantnim u intrenacionalnim okvirima, domenu naslova koji nude kritički pogled na sport, u čisto ideološkom smislu,. svakako da zauzima svoje mesto i u svetskim okvirima. Pored lokalnog motiva socijalističkih rukovodilaca i njihove umešanosti u stvari koje ne poznaju, na planu ideologije sporta, interesantan movtiv je uticaj kulta sportske prognoze na igru. Danas, kad su kladionice ne samo sponzori klubova već često i vlasnici, ova tema deluje vizionarski.

Nažalost, interesantna ideološka postavka i neka kvalitetna rešenja oličena ne samo kroz efektnu, retku glavnu ulogu Tanasija Uzunovića nego i kroz sporadično vrlo kultivisano snimanje monumentalnih fudbalskih stadiona čija arhitektura deluje izuzetno filmično. Međutim, film je, kao i uvek kod Puriše opterećen nizom besmislenih rešenja i scena. Te besmislice čine da se ovaj film teško kome može preporučiti osim najzagriženijim ljubiteljima fudbala.

To je prava šteta pošto se retko sreće film u kome glavni junak, srpski trener, oseća grižu savesti što odlazi da radi u Nemačkoj, pošto mu je otac ubijen kao zarobljenik u Dahauu. Da, it's that kinky. Očigledno da Purišina sećanja na rat nisu izbledela čak ni u ovoj savremenoj temi.

Na špici se mogu naći neka vrlo zanimljiva imena. Među asistentima režije su David Albahari i "oskarovac" Čedomir Kolar. Među konsultantima su naš čuveni fudbaler Petar "Radi" Radenković i trener Gojko Zec.

Gojko Zec je inače čovek sa filmskom biografijom. Ne njegovu preporuku je Radovan Karadžić posećivao fudbalere Crvene Zvezde kada su bili u krizi formei savetovao ih o dughovnoj ravnoteži i ishrani. Za Zeca je postojao i trač da je homosekuslaca što su navijači Partizana ovekovečili i u pesmi "Zvezda ima dva pedera-direktora i trenera" da bi na kraju život skončao kao žrtva misterioznog ubistva u Africi, za koje neki kažu da je ritualno.

Fudbalske scene su solidno realizvane, snimljena je igra i glumci koji učestvuju u njoj, dok su pune tribine snimane tokom pravih utakmica. Ako imamo u vidu wire fu preterivanja iz  serijala GOAL, ovaj old school pristup deluje okrepljujuće.

Najsmešnije od svega je to što je TRENER po svojoj strukturi zapravo vrlo racionalno i tradicionalno postavljen sportski film i što bi u rukama iole pribranijeg reditelja, to zapravo bila odlična sportska melodrama. TRENER je recimo film koji bi sjajo bilo rimejkovati, u nekom racionalnom maniru, pošto bi podsećao na ANY GIVEN SUNDAY. Čak ne bi okolnosti morale previše da se apdejtuju jer kako rekoh savremeni srpski fudbal dugo vuče korene svojih sistemskih bolesti. O konvencionalnosti scenarističke postavke, u najboljem smislu, govori činjenica da se film zaključuje velikom dramatičnom utkamicom kroz koju se razrešavaju sudbine likova.

Kada se sve ovo uzme u obzir, TRENER je daleko od Purišinog najgoreg filma. Što se mene tiče, to je njegov najinteresantniji film, najmanje prevaziđen gledano iz današnje vizure. Ipak, sasvim je razumljivo da imajući u vidu tendfencije jugoslovenskog filma te 1978. godine, kada je praška škola već u punom zamahu, Purišin spoj konvencionalne strukture i ideje sa prevaziđenim avangardnim rešenjima nije imao previše smisla.

* * 1/2 / * * * *

Quote from: raindelay on 08-07-2009, 08:27:43
Na uobicajenom mestu sta god hoces.

http://rapidserbia.com/viewforum.php?f=12 (http://rapidserbia.com/viewforum.php?f=12)

Hvala, majstore!

Overih BESU

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/10/besa.html (http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/10/besa.html)

...urnebesno zbavan prikaz...

ja bih, čak, rekao da je urnebesno zabavan!

QuoteBESA je posle SVETOG GEORGIJA drugi srpski film ove godine koji se bavi ključnom temom srpske istorije iz perioda Prvog svetskog rata, a to je kako se gradske šmizle snalaze na selu.

Odlično!  :!: Kao i ostatak komentara. Film je možda loš, ali rivju kickuje ass.

Iz ovog prikaza meni Besa deluje kao jedan od onih soft BDSM filmova koje povremeno greškom svučem putem torenta.

NEVJERA
režija Vladimir Pogačić
scenario Momčilo Ilić po motivima drame Iva Vojnovića

Pogledao sam NEVJERU Vladimira Pogačića, ekranizaciju drame EKVINOCIJ Ive Vojnovića.

Reč je o melodrami smeštenoj u Dubrovnik 19. veka, recimo. Ivo Vojnović je u svom opusu ostavio uglavnom vrlo elegične melodrame o višoj duborovačkoj klasi, njenoj dekadenciji i sentimentalnim sudbinama.

U scenariju Momčila Ilića i režiji Vladimira Pogačića, Vojnović dobija adekvatan tretman oličen kroz pismenu realizaciju i savršeno vladanje melodramskim ekscesom.

Uprkos Pogačićevoj rediteljskoj pismenosti, NEVJERA jeste arhaičan film za 1954. godinu, međutim pošto se film dešava u epohi, Pogačićeva akademska preciznost više svojstvena tridesetim godinama, ne smeta sadržaju i on svojim svedenim ali konzistentnim stilom, uz preciznu upotrebu dubrovačkih lokacija i detalja uspeva da ispriča priču koja ima solidne karaktera i komunicira sa gledalištem.

Nažalost, kopija na kojoj danas postoji ovaj film sa velikim šumom u zvuku onemogućava da ova melodrama bude interesantnija bilo kome sem filmofilima.

Međutim, iza bazične melodrame, odnosno intrige o bivšim i sadašnjim ljubavima, gresima iz mladosti i teskobnom naličju duborovačkih gospara koji su mahom vodili život koji sebi ne mogu da priušte, Pogačić je vrlo vibrantnio zarobio osudu uloge lokalnih moreplovaca u kolonizaciji Amerike.

Kolonizacija Amerike prikazana je kao usud siromašnih i u nju odlaze oni bez ikakve nade a ako prežive vraćaju se kao promenjeni i iskvareni.

Pažljivijim gledaocima jugoslovenskog filma biće zanimljivo da vide Severina Bijelića kao mladog romantičnog heroja pošto je kasnije mahom bio poznat po ulogama zadriglih sleazy pokvarenjaka. Interesantno je videti i Rahelu Ferariu maloj ulozim u kojoj je već dosta zbabljena.

Ukoliko imamo u vidu da je NEVJERA film koji je izašao 1954. godine, samo devet godina posle krvavog rata i razaranja, reč je o vrlo reprezentativnom delu i ekranizaciji dramskog klasika.

* * * / * * * *

EŠALON DOKTORA M
režija Živorad Žika Mitrović
scenario Dušan Žega i Žika Mitrović

Reprizirao sam sinoć EŠALON DOKTORA M, prvi film Žike Mitrovića, sigurno jedan od najefektnijih debija u istoriji naše kinematografije.

U ovom filmu, Mitrović je po prvi put ponudio svoju formulu kosovskog vesterna u priči o doktoru koji mora da preveze ranjenike iz izolovane Drenice do Peći, vođi balista koji je strah i trepet u tom kraju, i mladim emancipovanim Albancima koji žele da se izvuku iz tog ekstremističkog kruga.

Za razliku od tipičnih WW2 filmova, iako se formalno ovaj film dešava posle oslobođenja Kosova, i dalje su balisti u dosluhu sa Vermahtom dakle formalno je i dalje reč o WW2 filmu, likovi su mnogo bolje motivisani. Naime, s jedne strane imamo junake koji su antifašisti čiji je proboj motivisan nedostatkom lekova a sa druge balističkog vođu koji je zapravo iz begovske kuće i bori se protiv komunista pošto se plaši da će mu oni oduzeti zemlju i podeliti seljacima.

Sukob emancipovanih Albanaca i balista je takođe vrlo zanimljiv pošto je beg školovao mladog sinovca kako bi završio prava i bio vlast kada se oni izbore za svoje interese, odnosno preuzmu vlast ali se obrazovani okrenuo protiv njegga. U scenama njihove konfrontacije, obojica imaju podjednako dobre argumente i reklo bi se da iako je nastao u trenutku kada je na Kosovu bilo veliko nasilje i haos, EŠALON DOKTORA M. nije plakatski film.

Kad je reč o akciji, Mitrović se potpuno vodio konvencijom vesterna i EŠALON DOKTORA M. je srpski STAGECOACH, sa zavšnicom u klisuri koja spada među najmoćnije akcione scene ikada privoljene na filmsku traku u SFRJ.

Film je crno-beli, ali sasvim je na liniji američkih B-ratnih filmova tog perioda, i po dinamici i po dramaturgiji koja vrlo precizna i odlično razvija priču.

Žika Mitrović je sa ovim filmom pokazao koliko može da pruži i iskazao je žanrovsku preciznost kakva se kasnije retko sretala u našoj kinematografiji. Prostor Kosova i Makedonije ostaće teritorija na kojoj se on najbolje snalazio. Ubrzo potom uslediće njegov najveći hit u sličnom miljeu KAPETAN LEŠI i jedan od njegovih najboljih filmova, a svakako među najboljim jugoslovenskim, BRAT DOKTORA HOMERA.

* * * / * * * *

KRVAVI PUT
režija Radoš Novaković & Kaere Bergstroem
scenario Sigurd Evensmo

Pogledao sam vrlo neobičan partizanski film KRVAVI PUT iz 1955. godine. Ovaj film je koprodukcija Jugoslavije i Norveške i govori o nevoljama jugoslovenskih interniraca koji su odvedeni na prinudni rad u Norvešku. Film je režirao jedan od najvećih majstora jugoslovenskofg posleratnog filma Radoš Novaković u saradnji sa norveškim snimateljem i rediteljem Kaere Bergstoemom.

U filmu igra pomešana jugoslovensko-norveška podela, a koriste se jezici na kojima govore likovi, dale srpski, norveški i nemački.

Nažalost, izuzev norveških glumaca, krajolik je dosta generic i realno taj asortiman lokacija mogao je biti pronađen u SFRJ i bez norveškog ko-reditelja. Isto tako, dosta situacija je smešteno u enterijer tako da nimalo nisu iskorišćeni kako aduti Norveške kao lokacije tako i ta borba čoveka sa prirodom i tema izmeštenosti junaka iz prirodne sredine.

U svakom slučaju, iako spada među retke filmove koji se bave ratom na području Norveške, KRVAVI PUT ne može da konkuriše ozbiljnijim klasicima kao što je HEROES OF TELEMARK niti čak filmovima iz Novakovićevog opusa.

* * / * * * *

PUKOVNIKOVICA
režija Đorđe Kadijević
scenario Danko Popović, Đorđe Kadijević, Aleksandar Petković

Pogledao sam PUKOVNIKOVICU Đorđa Kadijevića. Reč je o filmu koji dobija na naročitom značaju ako imamo u vidu da se bavi temom uticaja jedne gradske, otmenije žene na muškarce u toku prvog svetskog rata. Ta tema je u proteklih godinu dana, u filmovima SVETI GEORGIJE i BESA bila na neki način najviše tretirana i nametnula se kao ključna kad je reč o obdelavanju priča iz tog perioda.

Kadijevićev film ima ogroman potencijal i prava je šteta što usled prilično slabe dramaturgije na nivou vođenja priče i uvođenja preokreta odnosno konstruisanja situacija i konačno nedoslednog rediteljskog postupka nije više iskoristio potencijal koji je priča imala.

Naime, situacija da pred kraj rata, pukovnik gubitničke austrougarske vojske biva više uznemiren time što mu dolazi žena usled čega više ne može da kurvari, nudi ogroman potencijal, a naročito kada se njegovi vojnici potrude da pošto objave da je mrtav tako i bude. Nažalost, jedan od ključnih preokreta u filmu vezanih za priču o podmetanju leša pati od dosta slabe dramaturške postavke koja ne samo da ga minimalno koristi na planu zapleta već na neki način želja njgovih ljudi da ga smaknu ostaje na nivou podrazumevanja, i situacija smaknuća ne nosi nikakvu dramatičnost, iako je to itekako mogla.

Osnovna priča o dva vojnika zadužena da brinu o njegovoj ženi uspeva da očuva svoju znakovitost i vrlo je jasan taj gubitak poštovanja koji oni pokazuju kada pukovnik pogine, odnosno kada se ispostavi da je sila koja ih kolonizovala (njih dvojica su Srbin i Mađar) na izdisaju. Nažalost, na toj liniji zapleta najviše se pokazuje nekonzistentnost Kadijevićevog rediteljskog postupka pošto su ova dva junaka u pojedinim momentima gotovo tatijevske karikature a najboljim fazama su tipični slackeri iz vojske što je nekako i najubedljivije.

Sporadično PUKOVNIKOVICA zaista pokazuje potencijal da bude jedna krvavo ozbiljna varijacije na TWO MULES FOR SISTER SARA, ali nažalost u ukupnom skoru, Kadijević i ekipa prave previše grešaka u koracima i gotovo pretvaraju u veresiju.

PUKOVNIKOVICA čak i sa tom dramaturškom zakržljalošću i nedoslednim rediteljskim postupkom ipak ima kvalitet i svakako spada među filmove koje treba pogledati. Štaviše, određeni broj nedostataka joj se može oprostiti iz prostog razloga što je ovo ipak film iz 1972. kada naš film nije u embrionalnoj fazi i već je produkovao jako ozbiljna remek-dela ali ipak određena supotilnost i minucioznost rediteljskog postupka u to vreme još uvek nisu postojali kod nas i nisu bili omasovljeni.

Sasvim je moguće da bi čak i takav postupak sa sve slapstick i gotovo grossout elementima funkcionisao u interpretaciji nekoga ko ima dar za komediju ali nažalost, Kadijević nije reditelj sa takvim smislom za humor na ekranu.

U svakom slučaju, PUKOVNIKOVICA nesumnjivo jeste vanserijski film, i naslov koji treba ispratiti sa pažnjom. Samo je šteta što nije onoliko dobar koliko je mogao da bude.

* * 1/2 / * * * *

PRE ISTINE
režija Kokan Rakonjac
scenario Branimir Šćepanović

Podsetio sam se filma PRE ISTINE Kokana Rakonjca. Reč je o filmu koji dokazuje da Kokan među našim rediteljima spada među one sa najsnažnijim i najupečatljivijim rukopisom. Njegov pristup vizuelnoj strani filma pokazuje da je reč o rođenom filmmejkeru koji ima neverovatan instinkt i PRE ISTINE stoji kao film koji izgleda neopisivo sveže i danas.

U saradnji sa Aleksandrom Petkovićem, najčuvenijim DPjem Crnog Talasa, Rakonjac je snimio film u kome su likovi slikani na realnim objektima, u Beogradu koji izgleda kao upečatljiva metropola izuzetno zanimljive arhitekture, mahom su snimljeni iz donjeg rakursa što vizuelnom konceptu daje poseban kvalitet. Ti donji rakursi čine da glumačke veličine Branka Plešđ i Ljube Tadića deluju još monumentalnije, njihovi likovi se izdvajaju kao figure specifične likovnosti, a konceptu donjih rakursa izuzetno doprinosi i izuzetno vešta upotreba pokreta kamere i širokougaonih objektiva u pojedinim situacijama.

Štaviše, PRE ISTINE spada među retke jugoslovenske filmove koji se mogu posmatrati kao čisto vizuelno iskustvo, mogu se pustiti kao pokretne slike bez tona i imati smisao zbog vešte realizacije. U konkretnom slučaju PRE ISTINE, Rakonjac pokazuje svoj filmmejkerski instinkt i u tome što smešta glumce na realne lokacije i sjajno ih slika dajući zaista poseban kvalitet prostoru i njihovom kretanju.

Kad je reč o vođenju priče, scenario je napisao književnik Branimir Šćepanović koji je pisao brojne i raznovrsne scenarije, među kojima neke kvalitetne adaptacije ali i neke plakatske filmove poput SUTJESKE. U Rakonjčevom maniru, priča je vođena nelinearno i ta nelinearnost u ovom filmu nema neku naročitu funkciju, čak bi se oglo reći da šteti filmu i da je zapravo nelinearno vođeje priče osnovni problem ovog filma.

Ipak, PRE ISTINE je moćno ostvarenje autentičnog maverick filmmakera koje treba pogledati sa punom pažnjom. Rakonjčevim opusom sam bio oduševljen još kao tinejdžer i sada je vreme da se malo podsetim na njegove klasike.

* * * 1/2 / * * * *

ZAZIDANI
režija Kokan Rakonjac
scenario Branimir Šćepanović

Pogledao sam ZAZIDANE Kokana Rakonjca, svojevrsni sequel filma PRE ISTINE. To je produžetak priče o junaku strahinji Petroviću koji se doduše može gledati i bez predznanja iz filma PRE ISTINE. ZAZIDANI se u stilskom smislu nadovezuju na Rakonjčevu apsolutnu filmmejkersku superiornost s tim što su lišeni interesantnih lokacija jer se naprosto dešavaju u zatvoru a zatvor je ipak mnogo češće filmovan od 60s Beograda.

Posebno je interesantno da je Rakonjac koristio PRE ISTINE kao ready made u flešbekovima.

Iako nema ekscesivne upotrebe donjih rakursa, nesumnjivo je da je su i ZAZIDANI izuzetno zanimljivi na planu kompozicije kadra i korišćenja lokacije.

Međutim, lokacija i situacije vode priču u pravcu jedne blage tearalnosti ali Rakonjac to vrlo solidno prevazilazi, zahvaljujući kako svojoj rediteljskoj kultivisanosti tako i vrlo interesantnom tekstu Branimira Šćepanovića koji ima vrlo dobro postavljene fundamentalne dramske vrednosti.

Strahinja ponovo odlično funkcioniše kao lik a dodat mu je i lik čuvara zatvora (iako Danilo Bata stojković igra potpuno drugog junaka u PRE ISTINE) i među njima se razvija specifična hemija kako na nivou borbe karaktera tako i na nivou blage homoerotske dimenzije za koju bih rekao da je intencionalna.

Film je dosta direktan kako na nivou prikaza policijske represije tako i raznih društvenih kontradikcija, ali ipak ne može se reći da je to film koji se suštinski bavi podrivanjem sistema više bi se reklo da ne smatra svoju publiku naivnom.

Nažalost, ZAZIDANI su bili poslednji Rakonjčev film. Naravno, uvek ostaje pitanje da li bi ovaj interesantni, talentovani i objektivno neobično plodni autor postigao neki veći uspeh, a što se Jugoslavije tiče, on je za života postao jedan od reditelja koji su priznati, na koje se računa ali nije imao internacionalni uspeh. Dakle, da li bi imao internacionalini uspeh, teško je reći, međutim, svakako da ZAZIDANI i PRE ISTINE spadaju među jugoslovenske filmove koji se mogu prikazati strancima.

Ljuba Tadić i Danilo Bata Stojković zaista nose film i nema dileme da je reč o dvojici vrhunskih glumaca koji su uostalom bili Rakonjčeva velika inspiracija i redovni saradnici.

Fotografiju je kao i u PRE ISTINE radio Aleksandar Petković, verovatno ključni DP Crnog talasa i ikona Kino Kluba u kome je stasao i sam Rakonjac. Ipak, u ovoj fazi, iako je Kino Klub radio PRE ISTINE, Rakonjac već radio za Avala Film, jugoslovenski major studio.

* * * / * * * *

BESMRTNA MLADOST
režija & scenario Vojislav Nanović
Reprizirao sam BESMRTNU MLADOST Vojislava Nanovića, jedan od prvih filmova nastalih u posleratnoj Jugoslaviji. U odnosu na prvo gledanje, sada mi je delovao slabije, međutim, to ga ne čini manje zanimljivim. Naime, Nanović je bio poznati beogradski ilegalac, na neki način on je bio nekakav Prle ili Tihi i u BESMRTNOJ MLADOSTI je kanalisao svoja iskustva iz rata. BESMRTNA MLADOST je u tom smislu pionirski primer filma o urbanoj gerili za vreme NOBa. Nanovićev rediteljski postupak je naravno početnički, i to kod samog reditelja koliko na nivou cele infrastrukture, iako se vidi da ima rediteljski dar Nanović u tom trenutku nema uslove da ispuni svoju viziju u potpunosti. U tom smislu, BESMRTNA MLADOST je zanimljiva kao priča koja je na nivou postavke priče vrlo realistična i bliska istorijskim događajima.

Naime, Nanovićevi likovi su ilegalci koji odrađuju nekakve low-key kombinacije, neke sitne pickupove, distribuciju letaka, krađe oružja, male diverzije. Dakle, oni su daleko od comic book akcije OTPISANIH sa masovnim masakrima Nemaca. E sad, izvesna teatralnost glume, poneka slabija rešenja na nivou mizanscena, odsustvo glavne priče i dramskog konflikta na nivou celine, čine da film ne bude onoliko ubedljiv kao neke kasnje priče o ilegalcima koje su paradoksalno verovatno bile dalje od istine.

U to smislu, interesantno je da BESMRTNA MLADOST u sebi nosi dosta od atmosfere omladinskog filma jer nanovićevi likovi su manje-više goloruki i protiv okupatora sprovode minimalno nasilje, više ih pobeđuju nekom vrstom dečjeg nestašluka, a motivisani su mešavinom patriotizma i infantilnosti.

BESMRTNA MLADOST je takođe jedan od retkih filmova koji prikazuje scenu pregovora između mladih ilegalaca komunista i patriota monarhističkog usmerenja. Iako ih na kraju monarhisti odaju, ali više iz ličnih nego ideoloških razloga, ovo je redak film koji pokaztuje saradnju komunista i rojalista u antifašističkoj borbi. Kasnije će zbog takvih scena (prikazivanje četnika u umerenijem svetlu) Nanović imati probleme sa filmom ŠOLAJA.

Na nivou kadriranja, Nanović se služi jednostavnim ali artikulisanim , pismenim stilom i vrlo dobro realizuje potere i suspense scene. U tome mu znatno pomaže i sam grad Beograd koji je bio prepun ruševina i zaista je ima sveže rane posle rata koji se završio tek tri-četiri godine pre toga.

Iako ima par plakatskih scena, u kojima se naivni propagandizam oličava uglavnom u nemotivisanim monolozima, Nanovićev film je inače začuđujuće odmeren i na nivou same suštine i priče nije plakatski već je pre svega fokusiran na likove i njihove aktivnosti.

Sve ovo čini BESMRTNU MLADOST jednim od atipičnih i neobično zanimljivih partizanskih filmova, kao i jednim od ključnih naslova iz segmenta o "urbanoj gerili".

* * * / * * * *

evo neke vajde i od mene.
ako nekom treba, Zakletva (kadijevic):
http://yuforum.net/yu-filmovi/zakletva-100867/ (http://yuforum.net/yu-filmovi/zakletva-100867/)

Pogledao sam ZLATNU PRAĆKU Radivoja Lole Đukića. Ranije sam sporadično naletao na ovaj film kad je bio emitovan na televiziji ali nikada ga nisam odgledao u celini.

Reći da se radi o jednom dekadentnom ostvarenju je žestok understatement. Možda je ovo pravi film za analizu kroz opis onoga što se dešava.

Film je uokviren pričom koja se dešava u budućnosti u kojoj Čkalja igra bogataša srpskog porekla iz Amerike koji priča o dobu kada je njegov pradeda došao na tolo Amerike, bežeći od turskog zuluma i dinastičkih sukoba.

Ambijent u kome sedi "Čkalja iz budućnosti" je stilizovan i sadrži niz gedžeta koji prikazuju da je reč o budućnosti (prozori koji se otvaraju tapšanjem, lampe koje se gase duvanjem, automatizovane ruke koje dodaju flašu) ali da u svakom slučaju nije reč o nauci koja je išta suštinski promenila.

U daljini, u Čkaljinom futurističkom domu čuju se odjeci eksplozija. U jednom trenutku, on se uplaši da su to eksplozije koje odekuju u okolini i umiri se kada shvati da one dopiru iz Azije.

Čkaljini unuci se vide u susednoj sobi kao deca koja sviraju električnu gitaru, "treniraju" karate i provode vreme u nekakvoj dokolici.

To "treniranje karatea" mi je partikularno ljubak detalj.

Lola Đukić u ovim framing sekvencama sa početka i kraja filma eksplicitno ismeva kapritalizam, konzumerizam, eksploataciju kolonija i dokolicu Amerike što je vrlo interesantno jer se retko kada u našim filmovima videla ta vrsta otčkog diskursa u formi flah antiutopije, bez ikakvog drugog sadržaja.

Iako sam taj tekst realno nije big deal, ni ideološki ni estetski, jeste u kontekstu našeg filma.

Kada krene priča u epohi Divljeg Zapada, ona se može podeliti na dva segmenta.

Jedan segment je Đukićev komentar vesterna, i prikaza života na Divljem Zapadu koji je karakterističan za klasični vestern.

U ovom segmentu, Đukić se služi nizom avangardnih, gotovo tatijevskih rešenja. Recimo, američki junaci gotovo da ne izgovaraju rečenice, samo poneku reč poput "Yes". Ovoaj gotovo nemi uvod ispaćen je voiceoverom koji nije podvučen u celom trajanju scena već je prisutan sa ponekom rečenicom, preuzimajući funkciju natpisa iz nemog filma.

Ova deonica naročito sa pričom o muškarcima koji se ubijaju zbog malobrojnih žena jako podseća na ČARLSTON ZA OGNJENKU s tim što je u svojim formalnim rešenjima još ekscesivnija.

Naravno, u ovoj deonici, Đukić ubacuje dosta i ideoloških preimdbni na postupke koji su još u vreme Divljeg Zapada postavili temelje savremenog kapitalizma u Americi.

Drugi segment filma jeste ono što je zapravo i osnov high concepta kojim se Đukić služi a to je snalaženje grupe srpskih doseljenika na Divljem Zapadu.

Nui u ovoj deonici, Đukić ne iodustaje od ideološke dimenzje tu škakljiva jer se dotiče etničkih stereotipa vezanih za srpski narod.

Culture-clash je iznenađujuće dobro postavljen i Đukić ne izbegava element jezičke barijere već insistira na njemu.

Kao kontrast raspričanim Srbima, tu su kauboji i stereotipi sa Divljeg Zapada koji izgovaraju tek poneku, svima razumljivu reč engleskog jezika.

Đukić meastrelno uspeva da čisto filmskim sredstvima ostvari film o jezičkoj barijeri bez ijednog titla.

Kad je reč o razli u ponašanju primenjena je "srpska logika" u odnosu na običaje Divljeg zapada kaop što je tradicija dvoboja koju glavni junak automatski odbacuje kao "nečovečnu" i to ne iz poslovičnog kukavičluka.

superiornost Srna u odnosu na tipske junake zatečene na Divljem Zapadu proitsiče pre svega iz onih osobina koje krase Srbe iz viceva dakle domišljatosti, vešte manipulacije ključnim istorijskim događajima koji se koriste kao matrica za rešavanje aktuelnih problema, spoja oportunizma i otpora prema nepravdi.

Kao osnSrba na Divljem Zapadu akcentovana je nesloga koju promućurni glavni junak Sibin (igra ga takođe Čkalja) rešava tako što pto se prerušava u svog protivnika i šikanira ostale srpske doseljenike kako bi se ujedinili uprkos odsustvu solidarnosti.

Trenutak ujedinjenja Srba protiv revolveraša naravno akcentovan je govorom u kome se evociraju Kosovo, Prvi i Drugi srpski ustanak i stvara se atmosfera za novi obračun.

Lik lakomislenog, oprotunog i kada se napije pohotnog sveštenika koji se na kraju ispostavi kao pozitivac ali ne zbog mantije već zato što je čovek iz naroda, posebno je zanimljiva ilustracija Đukićeve ideološke ekvilibristike a podseća na lik Fratra Tucka iz ROBIN HOODa.

Ogroman broj ideja unetih u jedan film, uzeo je danak na planu celovitosti dela i jasnoće priče. tako recimo romantični subplot koji izvorno motiviše Sibina biva potpuno zapušten i zaboravljen u toku filma.

Međutim, iznenanđujuće je koliko je ZLATNA PRAĆKA zapravo intrigantan film sakriven ispod krinke one joke premise - "Čkalja na Divljem Zapadu". Reklo bi se čak da savremene evropske komedije o Divljem Zapadu poput LUCKY LUKE mogu štošta da nauče od ovog filma.

* * 1/2 / * * * *

Kalvarija (http://www.youtube.com/watch?v=gkod_vyorEg#lq-lq2-hq)
ufff...ja bih ovo stvarno gledala ,deluje toliko glupo da je smesno
jer ima neko ideju gde moze da se  skine,ja vise ne znam gde da trazim

ČEKAJ ME JA SIGURNO NEĆU DOĆI
Režija: Miroslav Momčilović
Uloge: Miloš Samolov, Mirjana Karanović, Gordan Kičić, Vanja Ejdus, Branislav Trifunović, Petar Božović...

Evo šta reditelj kaže o filmu:
"Tema ovog filma je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju. Ovo je priča o stanjima u koja ljudi dolaze kad im je ta ljubav neuzvraćena. Sreća u ljubavi nije samo puka fraza, ona ima i svoje uporište u fiziologiji. Zaljubljeni ljudi pojačano luče endorfin ili 'hormon sreće', vremenom, lučenje hormona se smanjuje, i kad konačno prestane, tj. kad se čovek vrati u 'normalu' život deluje potpuno isprazno i besmisleno. Danas se takva stanja nazivaju emotivnom adikcijom. Zbog toga je 'skidanje s ljubavi' jednako bolno kao i 'skidanje' s nikotina ili neke druge droge. Nije slučajno što su neki konzervativniji mislioci takva stanja tretirali kao bolest. Opet, ko od nas nije makar jednom bio 'bolestan'? Većina bi dala sve na svetu da se makar još jednom 'razboli'."

Da li je ovo neko gledao?

Prosto ne znam šta da mislim. Koliko god se trudila da se uživim u film, meni ovo nekako bledo i ravno. Gluma ništa posebno, naročito mlađanog Trifunovića, histeričnog kao i brat mu, Milice Mihajlović, takođe. Karanovićki nemam ništa da prebacim, ali opet niš posebno. Jedino što bih u celom filmu izdvojila je nekoliko dobrih scena i tekstova (slučajno je skoro uvek u pitanju Petar Božović, ume čovek). Nisu loši ni Miloš Samolov i Vanja Ejdus, ostalo... tja.

I izgleda da uopšte nisam shvatila poentu filma, barem ne onako kako je reditelj vidi. Skidanje sa ljubavi? O bože. Pre bih rekla da je u pitanju ljudska samoživost.

A film pobrao toliko nagrada: Niš, Vrnjačka Banja, Sopot, Herceg Novi, Novi Sad.

Da li mi više nemamo filmova ili boljih filmova od ovoga?

Cekaj me,ja sigurno necu doci [2009] (http://www.youtube.com/watch?v=9Vv8VjDaH6E#normal)

dobro jutro srbijo.MP4 (http://www.youtube.com/watch?v=cOCCYCbNeWg&feature=related#normal)

Film je grozan.

мазохизам нема граница, одгледао сам Дорћол-Менхетн....ужасно искуство, мада сам мислио да ће бити и горе, иритантна позоришна глума (but not in a good way), дијалози, театралност кад јој време није итд. свестан сам да је ово филм по представи, али што је много много је... :P :?

Ja sam Dorćol-Menhetn svojevremeno gledao u kinu! :x :cry:

Аух...верујем да ти није било лако....

...mala ispravka, DORĆOL-MENHETN nije zasnovan na pozorišnoj predstavi... inače, ja sam ga odgledao na (redovnoj) projekciji u (beogradskom) Malom Odeonu, a po završetku filma u salu je stupio bračni par Bjelica-Pajkić u pratnji koproducenta (sina Lava Grigorija), a rediteljka je zašla među prisutne i sa ovala ih posluživala (klela se) homemade granclama (vanilice spravljene na bazi maslaca)...

Aaaa, pa to je radilo i dete Đoleta Balaševića na premijeri tatinog filma.
Ne znam da l' su bile grancle...  :roll:

...ne, u slučaju RANOG MRAZA na meniju su bile luše, liciderska srca i svilene bombone u obliku krajputaša, a sumnjam da ih je spravljala Lady Salajka (Olivera Balašević) ili akrepoidne kćerke joj..

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 18-08-2010, 12:30:30
...mala ispravka, DORĆOL-MENHETN nije zasnovan na pozorišnoj predstavi...

па то је онда још горе! јбг, на почетку филма је писало нешто као "режија-Исидора Бјелица, према властитој представи"...

To je bila pozorišna drama, ali ne znam da li je od drame nastala i predstava odnosno da li je drama izvedena...

Vidim da nema topika o domacim filmovima koje smo pogledali onako casually...

Dakle jbg. najcesce su to sto ono kazu filmovi D (domaci) klase. Ali naidje s vremena na vreme i neki OK naslov! U ocekivanju dobrog filma...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.yu4you.com%2Fslike%2Fmale%2Fdvd%2F2290_partizanski.jpg&hash=02f4abe72f127dca83bde3e4bfea5adb50c5f132)

... ja sam evo juce pogledao cudo zvano SB zatvara krug (http://www.filmovi.com/yu/film/205.shtml (http://www.filmovi.com/yu/film/205.shtml)). U pitanju je katastrofalno neuspeo pokusaj spijunskog trilera. Generalno, pojma nisam imao sta se desava! Gledas, pratis, razmisljas... ali od radnje i smislenog zapleta ni traga. Mislim da se od neke osnovne ideje (emigracija rusi "sfrj poredak") mogao snimiti dobar film, ali se to u ovom slucaju nije desilo. Daleko od toga...

:(

ima, kako nema:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4944.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4944.0)

Uh, moracu definitivno da zumiram stranice koje otvaram! :-(

PS

Moderacija da brise topik!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.deltavideo.rs%2Fprodavnica%2Fprodimages%2F249m.jpg&hash=d438b8c4bc986001a0127e68608122f7422b0803)


Pogledao sam odlican film Kokana Rakonjca PRE ISTINE (http://www.filmovi.com/yu/film/147.shtml (http://www.filmovi.com/yu/film/147.shtml)) i mislim je ovo jedan od najboljih domacih filmova koje sam gledao!

Genijalna prica koja nam govori o susretu dva lika dvadeset godina nakon rata u kojem su se borili na suprotnim stranama - ispricana nam je na nelinearan  (sto je mozda i prvi put da tako nesto vidim na starijem domacem filmu) i za to vreme veoma realistican - cak bih rekao i bez okolisanja antirezimski - nacin. Ljuba Tadic je ovde odlican, a mozete videti i jednu ranu i prilicno komicnu sporednu ulogu Danila Bate Stojkovica koji ovde tumaci kafanskog kabadahiju ...

Sjajan film!

Heh, upravo sam pogledao Ritam Zlocina (http://www.filmovi.com/yu/film/294.shtml (http://www.filmovi.com/yu/film/294.shtml))  jedan od valjda najGEJ filmova exYU scene. Gej u smislu da se desavaju zapleti i govore replike koje bi danas ocekivali samo u homoeroticnim dramama. Ali ipak ako to ostavimo po strani (to sto uvek ocekujemo da ce "cimeri" krenuti sa soft core akcijom) ovo je solidna psiho-krimi drama. Matori penzos se iz hobija  bavi statistikom i pocinje da predvidja krvava desavanja u malom zagrebackom predgradju... Sve to prati njegov #khm# "cimer" koji postaje nemocni posmatrac brutalnih okretaja zavrtnja...

Odlican film!

PS

Nisam siguran ali mislim da je ovo bio TV film!

jeste, imao je 16mm verziju za TV koja se zvala "Dobri duh Zagreba" (kao i Pavličićeva pripovetka), a onda je prebačen na 35mm, navodno intervencijom slobodana šijana.

kad je film prikazan na zagreb film festivalu, mislim 2007. godine (il 2008), kolko se sećam, polimac je imao super uvodno predavanje. recimo, kuća u kojoj je snimljen film pripada hrvoju turkoviću, čuvenom teoretičaru filma i profesoru na zagrebačkoj akademiji.

ja sad živim u tom kraju zagreba, inače :)

Quote from: Zika Kisobranac on 29-10-2010, 13:04:14

ja sad živim u tom kraju zagreba, inače :)

Pa u filmu kazu da mu sledi rusenje! Jesu li onomad odustali od rusenja ili su samo zadrzali ime?! :-)

verovatno su srušili neke kuće a izgradili neke druge, tu sad ima i zgrada i koječega. i dalje se zove trnje, a ulica je još uvek paromlinska. otići ću ovih dana tamo da se slikujem :)

Quote from: crippled_avenger on 06-11-2007, 02:46:50
koje u stvari mnogo više duguje piscima poput Geneta ili Sallingera...

a ustvari najviše duguje Formanovom Cerny Petr, jer je osnovna ideja gotovo preslikana iz češkog filma
u nekoj budućoj analizi filma svakako bi se trebao uzeti u obzir ovaj utjecaj

Quote from: Zika Kisobranac on 29-10-2010, 13:04:14

ja sad živim u tom kraju zagreba

to po partijskoj direktivi, infiltracija ili što;)

partijska, šta drugo...

Quote from: crippled_avenger on 20-10-2007, 19:12:57
POSLEDNJI KOLOSEK
režija Žika Mitrović scenario Žika Mitrović & Slavko Janevski
Podsetio sam se POSLEDNJEG KOLOSEKA Žike Mitrovića, courtesy of Žika Kišobranac. Ovaj zaboravljeni klasik pogledali smo u atmosferi jedne studijske projekcije, Kunac i Žika i ja i potpuno su nas obuzeli svi sentimenti koje čovek oseti kada se suoči sa nekim od klasika iz ovog perioda. Ovo je još jedan od filmova u kome Srbija deluje kao druga planeta u odnosu na ovo što danas nazivamo kinematografijom.

POSLEDNJI KOLOSEK je noir iz 1956. godine, snimljen bez ikakvog kompleksa, u potpunom sinhronitetu sa onim što je na tu temu isporučivao američki film tog doba. za razliku od današnjeg, na silu nametnutog istočnoevropskog tranzicionog prosedea, ovaj film, nastao u Trećoj Petoljetki, izgleda kao da je napravljen u kinematografiji koja je spremna da ispuni sve potrebe svoje kulture a ne da se kao današnja lakta ne bi li zauzela mesto u supermarketu trećesvetskih sadržaja.

POSLEDNJI KOLOSEK uporedo prati sudbinu bande železničara koja vrši krađe robe iz vagona i napore policijskih islednika da ih pronađu i uhapse.

Svoju noir koncepciju film crpi iz vrlo slojevite postavke karaktera koja nije crno-bela i što je još važnije razume i objašnjava njihovu potrebu da kradu u socijalizmu, iako pripadaju klasi koja bi po definiciji trebalo da vlada u takvom socijalizmu. Međutim, Žika iako često optuživan da je režimski reditelj u ovom filmu uopšte na robuje dogmama, i konstruiše svet u kome postoje i tenzije koje su karakteristične za filmove ovog profila.

Tu dolazimo do Fiskove interpretacije teorije pop kulture kao refleksije društvenih tenzija, i POSLEDNJI KOLOSEK čitan u skladu sa tom teorijom možemo posmatrati kao izrazito subverzivan film, subverzivan pre svega zato što je relaizovan u jednoj pop formi i nije eksplicitno političan, iako govori mnogo više od mnogih političnih filmova.

U stilskom smislu, Žika Mitrović vlada svim zahvatima koji čine ovaj žanr, od britkog dijaloga do muzičkih šlagvorta, koje isporučuje Bojan Adamič.

U svakom slučaju POSLEDNJI KOLOSEK je nepravedbno zapostavljen film koji otkriva postojanje jedne jako zdrave linije u našoj kinematografiji koja je u međuvremenu ugušena.

* * * / * * * *

slažem se s prosudbom da se radi o sjajnom filmu (uostalom, ja prevolim klasičan film koji je vrlo jasno i precizno urađen, a ovo je upravo takvo; nema tu nekog lutanja, priča stvorena takoreći iz najbanalnijeg zapleta, a opet teče i pitko i zanimljivo. jednostavne stvari se pokazuju kao najbolja rješenja (ili je to do umješnosti autora?), pa u tom smislu vidim Klopku daleko superiorniju filmovima koje si prehvaljivao, tipa MB ili SF, koji su praktički negledljive budalaštine. za 50 godina će se Klopka činiti kao klasik, poput ove situacije sa Poslednjim kolosekom, dok će MB biti zaboravljen u ropotarnici povijesti)

no, ne slažem se s ocjenom o subverzivnom filmu. mislim, moguće je na svakakve načine promatrati stvari, pa tako možeš umišljati da je ovdje kakti izbačeno u prvi plan radnici koji moraju krasti da bi preživjeli, no to nije ideja samog filma. kako rekoh, on je vrlo precizno postavljen i vrlo jasno poentira da se zločin ne isplati; prije su u pravu oni koji pričaju o režimskom redatelju (barem u ovom slučaju), jer je autor skroz na liniji službene retorike (sve sa velikim plakatom u pozadini sobe "nepažljiv radnik je uvijek u opasnosti") o marljivom i poštenom radniku koji ne podliježe buržujskom ili zapadnjačkom izopačanju (lik oca).
previše si se zanio željom da autor kojeg voliš bude, što ja znam, 'in'; kao da je podrivati i podzemno rovariti 'časnije' nego napraviti jednostavan (pomalo naivan, romantičarski) film o (malo)građanskom moralu?
s time da je ovaj spomenuti moral inkorporiran u socijalističke vrijednosti; otac koji je pošteno zarađivao, štrajkao i bunio se kada je trebalo, ali uvijek sačuvao poštenje i čast, pa sada prima zasluženu i skromnu mirovinu
doduše, neka pitanja se otvaraju ALI SAMO KAO FINGIRANJE; sin priča o blagodatima koje je otac zaslužio a nema, o nekom navodno pravednijem životu i raspodjeli, no to je fingiranje. samo da bi bio zanijekan (i to dvaput!) i prokazan kao pomalo neurotični egoist. ovo je vrlo jasno dano u sceni sa ocem koji mu pred nos naturi njegovu racionalizaciju (sin se vadi da sve radi zbog oca). drugi put ista stvar biva ponovljena sa djevojkom. i tamo biva prokazana Patrikova racionalizacija, te biva sveden na bijednika koji se vadi na druge: navodni nedostatak boljeg života biva pretvoren u laž, a kao istina se otkriva gramizivost, pohlepa, nemoral.
time se pak implicira da radnici ne trebaju padati na zapadnjačke filmove i američki san, već pošteno blagovati u svojim skromnim ali časnim i sretnim domovima.
osim toga, u socijalističku retoriku se uklapa fakt da željezničari (dakle radnici) bivaju samo pijuni u akciji zlih planera; a ovi su naravno neka gospoda, nepoštena inteligencija. radnici su samo izmanipulirani, a buržuji su ti koji su skroz dekadentni i prljavi (vidi scenu kada Patrik dolazi na zabavu kod masterminda)
ionako u raspletu filma kaže onaj strojovđa da će "izgubiti službu"; drugim riječima, njegova prva briga je služba, posao, jer treba hraniti djecu. jasna konotacija da se od rada može živjeti, da nije potrebno krasti.
tako da su ovo sve indicije koje proturječe tvojoj tezi ("razume i objašnjava njihovu potrebu da kradu u socijalizmu"), jer je film doveden do tih zaključaka, potpuno nedvosmisleno i precizno. zato i jest dobar.

osim toga, policajci su skroz bijeli, oni su najmoralniji tipovi na svijetu i to se uopće ne dovodi u pitanje. oni su služba i vlast koja je pravedna i dobra. jednako tako otac, s čijom simbolikom film završava: policajci odlaze reći tužnu istinu starome Ocu. Otac je vrh, zakon i nema tu nikakve pobune protiv Oca iliti sustava.

znači, režimski film, što ne znači da nije dobar. naprotiv!

Konacno sam pre neki dan - na RTS 2 - odgledao СЛУЧАЈ ХАРМС. MIslim, video sam ovaj film, milion puta, cak i imao neki snimak na VHS-u, ali nijednom od samog pocetka - sa prologom by Stevo Zigon. Radi se o genijalnoj fantasticno-nadrealistickoj adaptaciji nekih Harmsovih prica (koje je adaptirao none other than Brana Crncevic). Glavnu ulogu sjajno tumaci Frano Lasic, a dobra je i ova devojka-andjeo Damjana Luthar (koju nazalost vise nisam video nigde drgde). Zaista ne mogu dovoljno da nahvalim ovaj film, i jedva cekam da ga nadjem negde na dostojnom DVD izdanju. Check it out!

http://www.imdb.com/title/tt0140100/ (http://www.imdb.com/title/tt0140100/)

ima ga na surrealmoviez, čini mi se da je DVD rip. na rapidserbia ga takođe ima. vrlo zanimljiv film.

Sonja Savić Šećerna vodica Dečka ugovara operaciju (http://www.youtube.com/watch?v=c3pmhfV1I6Q#)

Danas sam odvojio vreme za reprizu filma SECERNA VODICA. Genijalna Sonja Savic tumaci ulogu nesrecne ali veoma divlje devojke koju zbog velikog nosa i decackog ponasanja i izgleda zovu Decka. Jednog dana ona ipak odlucuje da ode na plasticnu operaciju da bi konacno pobedila uzrok svih njenih problema. Fantasticne epizodne uloge imaju Zoran Radmilovic (nakurceni hirurg) i urnebesni Ljubisa Samardzic (seksualni manijak, perverznjak i egzibicionista) koji u filmu ladno fura Kanje Vest naocare (a film je sa pocetka osamdesetih!). Definitivno jedan od meni najdrazih omladinskih filmova u exYU!

http://www.imdb.com/title/tt0088070/ (http://www.imdb.com/title/tt0088070/)


Secernu vodicu sam nasao na DVD izdanju, ali kvalitet slike je k'o da su film sa VHS-a prebacivali!  :(  New wave muziku za film su odradili VIA Talas sa Sonjom Savic na vokalu. I nije imala los glas, cak mislim da je pesma Sama bio i neki hit u to vreme...
Bar mislim da je to Sonjin glas, Imdb jebi ga navodi Xeniu a na You Tube pominju Miru Mijatovic...

Mira Mijatović je pevala u VIA Talasu.

GLEDAJ ME (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/gledaj-me.html)

Gde si ovo gledao VRLO me zanima i  ako mogu linkovi posto sam u soku sta sam procitala a citala sam knjigu  Djecak iz vode Ksenije Popovic i ako dozvolis ja bih ti je poklonila jer ovo sto si iskonstruisao  nema veze s mozgom.
Ja sam   nekako prizeljkivala da ce ovaj film rezirati  Miroslav Lekic a lik Petra Vukcevica  mozda igrati Slobodan Custic ili Miodrag Krivokapic............itd itd glupo je sad da produbljujem pricu jer ocigledno nisi citao knjigu i ne znas da je autobiografska i autor se zahvaljuje doktorima i advokatima ne slucajno ........

film imaš na http://www.rapid-croatia.com/showthread.php?p=26338 (http://www.rapid-croatia.com/showthread.php?p=26338)

nisam čitao knjigu, ali ne znam kakve veze ima što je nešto istinita priča? Markes tvrdi i da je Sto godina samoće istinita priča, nevažno je da li jeste, važno je šta znači.

Bolnica ''Danilo III'' ne postoji, bar google tvrdi da na Cetinju postoji samo bolnica ''Danilo I'', osim ako u filmu to nije neko III krilo bolnice i tome slično, jer lijepo piše na ulazu ''Danilo III''. Ako znaš nekoga sa Cetinja provjeri, ja ne znam, samo vidim da na guglu spominju samo Danila I.

Osim toga, Danilo III ne postoji u crnogorskoj istoriji, to je nepostojeća osoba.

http://cetinje.blogspot.com/2008/02/program-rada-i-razvoja-bolnice-danilo-i.html (http://cetinje.blogspot.com/2008/02/program-rada-i-razvoja-bolnice-danilo-i.html)

A kadar iz filma prikazuje nepostojeću bolnicu.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg408.imageshack.us%2Fimg408%2F9623%2Fgledajmeavi000649920.jpg&hash=e51f4fa998bd1518b9481f39c592e340ed6016c3)

Pogledaj film i javi koliko je ispoštovao knjigu, ovo jeste priča o pojedincima, ali to ne znači da je ja ne mogu tumačiti kao političku poruku.

bolnica je negde na primorju ne znam tacno.........mogu da se raspitam sutra na poslu  pogledacu film ,ne mogu nikako da ga tumacim kao politicku poruku ,nista mi se ne uklapa i ne slaze sa dogadjajima kad je pisana knjiga  kad je objavljena i sa dogadjajima u romanu,potpuni si mi haos napravio u glavi .

Ja mogu i da ti prepričam šta i kako, pa čitaj ako hoćeš...

Spojler mozes da obrises zbog drugih meni je sve jedno znam svaki detalj knjige.

Da  to je ta prica .S tim sto nije Andrej najtragicniji lik u romanu nego Sasa jer njega otac zlostavlja na najbrutalniji moguci nacin koji sam ikad citala od domaceg autora.

Da, pa i ja tvrdim da je on najvažniji, iako ga je Perovićeva zapostavila i koncentrisala se na Minu. Njihov odnos i jeste ključan, baš zato što je Sašin otac u stvari ''Danilo'' tu se pokreću klasična pitanja (pra)roditeljske krivice i to već jeste politička podloga filma. Možda ti to ne odgovara ali šta ću sad :)

Ovo je kao moja profesorka biologije koja je diplomirala na zmijama i obožavala da ih predaje, pa kad smo se mi bunili ona je rekla ''Zašto vi djeco ne volite zmije? Pa onda ne volite ni mene.'' E tako ti ne voliš politiku :)

 Pogledala ,sta da kazem  to je jedan crnogorski film.
Kasting i gluma je tuga.
A Bane Popovic je mali zuti nevini leptiric koji crni  Petar Vukcevic.Dno.
qpuke

jbg, nema ko drugi da glumi manijaka :)

ma ko nije procitao knjigu taj nema nikakvu predstavu zasto sasa mrzi andreja  zasto vukcevic mrzi sinove i zenu  i onaj andrej koji je ono degenerik kakva je ono gluma ...Besna sam ovakva adaptacija romana pa tu rediteljku treba staviti u trojku da malo oseti

pa sad, pretjerano bi bilo da crnogorsko ministarstvo finansira takav film, ali to što Petar Vukčević ima velike planove za svoga sina, i što će gaziti preko leševa zbog toga, je meni dovoljno. I njegov stav o liječenju pacijenata je kratko objašnjen. Naravno, gluma je loša...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.adriamedia.de%2Fshop%2Fimages%2Ffp-direktan%2520prenos.jpg&hash=490f2bbab4acaadd440d79c69e09f99d84f7faaf)


Pre neki dan, mozda ima tome nedelju dana, pogledao sam fenomenalnu komicnu dramu DIREKTAN PRENOS u reziji Darka Bajica sa Borisom Komnenicem u glavnoj ulozi. Nasao sam ga na na original DVD-ju, i slika i ton su solidnog kvaliteta. U principu u ovom ostvarenji imamo dve paralelne price: u jednoj Boris Komnenic tumaci lik neprilagodjenog TV montazera koji zbog svojih ideala ne uspeva da nadje stalan posao jer pokusava da se bavi smesno kontraverznim temama. U drugoj prici Zarko Lausevic glumi fantoma (urbanog buntovnika-odmetnika) koji krade autobus gradskog prevoza da bi novine pisale o njemu samo zato da bi ga konacno pronasla nepoznata devojka u koju se zaljubio...

Ostale uloge jednako sjajno tumace Bane Vidakovic (slobodan umetnik koji ipak postaje uzoran gradjanin), Lada Skender (cimerka, neodlucna ljubavnica), Zarko Radic (urednik-prodana dusa) i Gorica Popovic (blazirana umetnica)...

Ovo je apsolutno fantastican film! Ako zanemarimo za sadasnje vreme prilicno povrsnu subverzivnost, neke scene i neki delovi zapleta u kojima se kritikuje SFRJ jednoumlje, intelektualno licemerje ondasnjih levicara i samoupravno praznoslovlje ondasnjih omladinskih saveta su urnebesni... Check it out!

http://www.imdb.com/title/tt0083835/ (http://www.imdb.com/title/tt0083835/)

ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/02/zena-sa-slomljenim-nosem.html)

Pogledao sam MALA PLJAČKA VLAKA, stvarno fantastičan film, skoro nisam gledao ovako dobar domaći film, zabavan od prvog do posljednjeg minuta, a kraj je totalno ludilo.

Bata Životinja rastura!

ma daj, pa to je totalno sranje. više kazališna predstava nego film. šorak baš ima neki slabašan stil, a jedino pristojnije njegovo je Oficir s ružom. u svakom slučaju, Mala pljačka mi je bila jedva gledljiva.

ha, a nije ti smetalo da ga braniš kad je snimio Dva igrača sa klupe? :)

U svakom slučaju, to je ipak domaći film, pati od istih bolesti kao i ostali, ali sve u svemu ultra-zabavno.

Pogledao Bal-can-can
http://www.imdb.com/title/tt0369258/ (http://www.imdb.com/title/tt0369258/)

Simpaticno, so-so, makedonsko/italijansko (ne znam da li sad to spada u domace?) ostvarenje. Nema sta da se pohvali, ali nije bas ni za kudjenje...

гледао сам ја то пре пар година, симпатично и умерено духовито, са уобичајеним балканским претеривањима...

Upravo tako. Mada, naisao je na dobar prijem kod nekoliko stranaca koje poznajem, a relativno su upuceni u desavanja na ovim prostorima.  Kao da je radjen za tu "sortu"...

Meni je u tom filmu najzanimljivije što Đurić igra Šefketa Ramadanija :)

Ali kraj mi je bio besmislen, kakve veze ima Makedonac sa Kosovom...

Quote from: Bata the Životinja on 17-02-2011, 16:36:51
ha, a nije ti smetalo da ga braniš kad je snimio Dva igrača sa klupe? :)

U svakom slučaju, to je ipak domaći film, pati od istih bolesti kao i ostali, ali sve u svemu ultra-zabavno.

nisam ga branio, ti si to nešto pobrkao
jesmo razgovarali o tom filmu (ali zato jer si ga ti uveo u kontekst), no, ako se dobro sjećam, kazao sam da je to slabašan film

Pljačka vlaka izgleda prejadno, a nije mi ni zabavna (gotovo da ne podnosim takve plitke parodije). Vrijeme ratnika je zapravo dobra ideja, ali tako očajno urađeno, baš šorakovski. Dva igrača, ponovo taj plitki humor. Krvopijce nisam još pogledao, makar zasigurno ne obećavaju.
Oficir s ružom je izuzetak; iako i to pati od šorakovskog stila, te manjkavosti najmanje dolaze do izražaja (valjda zato jer je u pitanju drama). osim toga zanimljiva mi je tema klasnih neprijatelja i prekoračenje ideoloških obrazaca (istu stvar je snimio i Grlić, Samo jednom se ljubi).

Quote from: PingvinPatuljak on 17-02-2011, 19:21:56gotovo da ne podnosim takve plitke parodije

Plitke parodije čega?

Quote from: Bata the Životinja on 17-02-2011, 14:58:52
Pogledao sam MALA PLJAČKA VLAKA, stvarno fantastičan film, skoro nisam gledao ovako dobar domaći film, zabavan od prvog do posljednjeg minuta, a kraj je totalno ludilo.

Bata Životinja rastura!

Daaaaaaaaa.  :) Meni je to jedan od omiljenih domacih filmova. :)
Imam neki stari snimak da bog sacuva dao mi neki kolekcionar pre 5-6 godina.

Zenu sa slomljenim nosem  nisam  jos uvek pogledala  a dobih i gomilu nekih domacih flashback,jasmina,ostavljeni.Nemam  nikakvu predstavu ni vredi li to gledati

Jer zna neko sta je sa filmom Mamaros -kad se to ocekuje?

evo Agota :)

http://www.filmske-radosti.com/Arhiva/Februar%202011/Zavrsen-film-Mamaros.html (http://www.filmske-radosti.com/Arhiva/Februar%202011/Zavrsen-film-Mamaros.html)

Quote from: agota on 18-02-2011, 23:18:20Daaaaaaaaa.  :) Meni je to jedan od omiljenih domacih filmova. :)
Imam neki stari snimak da bog sacuva dao mi neki kolekcionar pre 5-6 godina.

Zenu sa slomljenim nosem  nisam  jos uvek pogledala  a dobih i gomilu nekih domacih flashback,jasmina,ostavljeni.Nemam  nikakvu predstavu ni vredi li to gledati

Jer zna neko sta je sa filmom Mamaros -kad se to ocekuje?

Eto, sad neka se Pingvin zamisli :)
MALA PLJAČKA VLAKA - KVLT

Takođe se pripremam za te nove filmove, a usput skinuo još jedan Šorakov film sa Danilom Lazovićem - KRVOPIJCI. Mislim, Danilo Lazović i vampiri, ne može da ne valja!



Inače, nisam spomenuo da sam ranije pogledao i dva Bulajićeva nepartizanska filma, ČOVJEK KOJEG TREBA UBITI i LIBERTAS, oba imaju odlične početke, ali pogotovo prvi ima totalno lošu drugu polovinu filma pa na kraju razočarava (ali početak je genijalan), a drugi je previše patetičan za moj ukus ali sasvim solidan.

U KRVOPIJCIMA ima genijlan touch sa bibliotekarkom. I uopšte, zanimljiv je taj prikaz Zagoraca (?) u ključu njihovog kasnijeg pojavljivanja u ŠUMA SUMMARUM.

hehe, ja sam već počeo da paranoišem sa MALOM PLJAČKOM VLAKA, pa tu su Srbi drumski razbojnici koji egzistiraju totalno van civilizacije (a jedan se još vratio sa Divljeg zapada), a ako i KRVOPIJCI to potvrde ima da paranoišem i napismeno :)

Pogledaj Vrdoljakove partizanske filmove (Kad čuješ zvona i U gori raste zelen bor). Tu su Srbi divlji partizani sa Banije kojima dolazi civilizovani politički komesar iz Zagreba. 

U gori raste zelen bor sam gledao, i generalno mi je ostavio loš ukus u ustima. Tu su hrvatske domobrane samo skidali do gaća, a Srbe prikazivali na najgori mogući način, ne samo u smislu primitivnih partizana, već i Srba domobrana.


Inače, je li ko gledao TESTAMENT LORDANA ZAFRANOVIĆA, da ne gubim tri sata vremena ako ne valja.

Da, i meni je to bilo naivno. kao ih samo skidaju a ovi se vraćaju opet u uniformu. ceo film nekako oscilira između rata kao komedije i rata kao tragedije. i ta ideja da se odele domobrani od ustaša da bi se došlo do nekog nacionalnog konsenzusa između partizana i domobrana.

u Kad čujes ova zvona Srbi su čisto osvetnička i pljačkaška vojska koju komesar pokušava da dovede u red. U Gluvom barutu npr. situacija je sasvim obrnuta tu je komesar najveći fanatik. 

U GLUVOM BARUTU doduše ima lik Bore Stjepanoviča ako se dobro sjećam, on je bio negativan, ali generalno niko tu nije sasvim pozitivan, a kraj filma je za svaku pohvalu. Zato su Branka Ćopića i proganjali u SFRJ.

A ovaj LIBERTAS je odličan primjer hrvatskih ''naprednjaka'' i ''zapadne kulture'', vrlo dobro se Bulajić razračunao sa svima, čak i sa samim sobom.

Quote from: rade on 19-02-2011, 14:22:59

u Kad čujes ova zvona Srbi su čisto osvetnička i pljačkaška vojska koju komesar pokušava da dovede u red. U Gluvom barutu npr. situacija je sasvim obrnuta tu je komesar najveći fanatik. 

zapravo su obje situacije slične: i Kad čuješ zvona i Gluvi barut iskazuju -ako ih već tako analiziramo, a ti si to započeo- dezorganiziranost, kaotičnost, tromost domorodačkog srpskog življa. njihov "palanački mentalitet", kako bi rekao Krleža. e pa tu rulju politički i idejno artikulira onaj osvješteniji, organiziraniji. a filmovi nam govore da je to Hrvat (i Slovenac Polič).

zanimljivo da tu okolnost kaže i Hrvat (Šibl u Zvonima) i Srbin (Ćopić u Barutu)

Quote from: PingvinPatuljak on 19-02-2011, 15:43:46
zapravo su obje situacije slične: i Kad čuješ zvona i Gluvi barut iskazuju -ako ih već tako analiziramo, a ti si to započeo- dezorganiziranost, kaotičnost, tromost domorodačkog srpskog življa. njihov "palanački mentalitet", kako bi rekao Krleža. e pa tu rulju politički i idejno artikulira onaj osvješteniji, organiziraniji. a filmovi nam govore da je to Hrvat (i Slovenac Polič).

Hajde da zanemarimo da Polič ne glumi Slovenca...a kako objašnjavaš da im to nije pošlo za rukom u Hrvatskoj i Sloveniji? Niko prorok u svom selu izgleda...


Nego nisi odgovorio, MALA PLJAČKA VLAKA je plitka parodija ČEGA?

kako nije pošlo za rukom? pa temeljni mit NOB-a i čitave partije je Tito, tj. Josip Broz.
a na drugoj strani, čisto organizaciono gledano, ponovo se Hrvati pojavljuju kao Organizatori; četnici izgledaju smiješno u usporedbi s ustašama u tom pogledu. jedni su izgubljena dezorijentirana rulja, a drugi djeluju kroz državu i institucije itd. (paradoks te pozicije ili te okolnosti da su Hrvati nadareniji organizaciono od Srba je razmjer zločina koje su ustaše počinili, kroz logore itd; napokon su to osjetili i na svojoj koži, kada je Tito pobijedio, te, iz nekog kuta promatrano, hrvatska organizacija je došla glave Hrvatima. možda bez Hrvata ne bi bilo blajburških zločina tih razmjera, ironično rečeno)

MPV je jeftino parodiranje, s jedne strane, vlasti i zakona, dakle države, s druge bandita i otpadnika. u tom pogledu je nešto kao antivestern. jedan bućkuriš raznih općih mjesta i poigravanje klišejima banalno populistički, meni sasvim nezanimljivo, štoviše dosadnjikavo.

Velika je razlika u Gluvom barutu i Vrdoljakovim filmovima. U Gluvom barutu komesar je fanatični revolucionar koji se ne libi da okrvavi ruke i radikalno izvede revoluciju. kod Vrdoljka je on građanski zagrebački intelektualac čija je uloga prvenstveno da pomiri zaraćene strane. jedan donosi rat a drugi mir. u oba Vrdoljakova filma komesar je taj koga situacija primorava da okrvavi ruke i to tek radi na kraju filma (u jednom tako što na kraju prihvata onu prozivku sa ustašama a u drugom tako što strelja domobrana). Komesar iz Gluvog baruta bi domobranima postavio jasan ultimatum: ili pređite ili ćete biti streljani.

U ovim filmovima kao da se hrvatsko partijsko rukovodstvo izvinjava hrvatskom narodu zbog zločina partizana što je prilično cinično. kao jebi ga  bio je rat, ubijali smo samo ustaše, domobrane nismo samo one zadrte kao domobran koji neće da se preda, morali smo itd. sve je to jedan nesporazum sve strane u stvari pevaju istu pesmu, ali šta ćeš.  

bilo bi interesantno posmatrati Vrdoljakove filmove uprvao iz te vizure hrvatskog partijskog rukovodstva iz tih godina koje balansira između komunizma i svog hrvatskog identiteta. Neke protivrečnosti samog filma tako mogu preslikavati protivrečnosti u kome se našlo to partijsko rukovodstvo no za to bi bila potrebna neka detaljnija istorijska analiza.

ta proturječja imaju svoju povijest; od ilirskih dana pa do konačnog razrješenja početkom devedesetih; no tih sedamdesetih je pirovu pobjedu odnijela pro-jugoslovesnka frakcija. pokazalo se međutim da je suprotni tabor, sa Savkom i Tripalom, čistim računima itd. odigrao ulogu koju je u tom trenutku trebao: čisto verbalno negiranje Jugoslavije i jugoslavenstva. etapa koja se uklapa u koževskom čitanju Hegela. nakon te mentalne negacije, koja je kao fenomen nužna, dolazi pravo djelovanje i napokon se riskira sve u borbi na život i smrt. pravi koževsko-hegelovski sustav hrvatske države.

Nema konačnog razrešenja, čak ni kod Hegela. Društvenu protivrečnost je nemoguće rešiti. Ako nema Srba onda ima hercegovačkih Hrvata ili ima foruma pa na njima ima Srba. Bitno je da su to neku Balkanci, divljaci, seljaci jer bez njih mi ne možemo biti civilizovani, srdnjeevropski građani.meni se ovaj Hegel više sviđa.

ti znaš da mi možemo da pričamo i na drugačiji način, ali ako hoćeš ovako onda ok.   

ma nema potrebe da se svađamo ili prepucavamo, ako si to mislio (makar ja ni nisam išao oštro prema tebi, ako si tako shvatio)

pričat ćemo lijepo o filmovima, zapravo o svemu, pa i sa suprotnih pozicija ako treba. bez podilaženja, i bez neprijateljstva.

Quote from: PingvinPatuljak on 19-02-2011, 16:20:10MPV je jeftino parodiranje, s jedne strane, vlasti i zakona, dakle države, s druge bandita i otpadnika.

Quote from: PingvinPatuljak on 19-02-2011, 17:05:00sa Savkom i Tripalom

Film je potpuno pogodio hrvatsko djelovanje unutar jugoslovenske države. Ono površnije čitanje je samo ustaška histerična iluzija o primitivnim Srbima koji zauzimaju funkcionerska mjesta u Kraljevini SHS, dubinsko čitanje prikazuje upravo djelovanje Hrvata unutar Jugoslavije. No mislim da ću o tome pisati kasnije na blogu.

I zaboravio si Pirkera.

Hrvati ne mogu biti organizaciono nadareniji od Srba iz bar dva razloga:

1. Organizacija koja služi čistoj destrukciji je negativna sama po sebi.

2. Organizacija se ne mjeri na nivou nacrta nego izvedbe, a činjenica je da je ustaška izvedba poklekla i pred četnicima vojvode Đujića u Krajini, a kamoli kasniej od partizana, maltene - ustaše su šamarane od strane svih vojnih formacija koje su postojale, četnici, partizani, Njemci, čak i Italijani. Bruka.

To je i psihološki razlog iživljavanja nad civilima, to od organizacije nije vidjelo ni O. U organizacionom smislu, hrvati ne shvataju odnos pozitivne i negativne povratne sprege, što je suština upravljanja.

Dakle, na niovu izvedbe, Srbi se pokazuju kao organizacija (sama definicija organizacije podrazumijeva izlazak iz ''filozofskog'' salona, a van salona DESETARI DOBIJAJU RATOVE) za respekt, dok su se ustaše dale u bežaniju i pred malobrojnijim neprijateljem, poput već spomenutog Đujića.

Pa Hrvati ni u ovom ratu nisu mogli da se suprotstave ravnopravnom protivniku, već slave pobjedu nad par jedinica čiji je prosjek starosti vojnika preko 50 godina, i 200 hiljada civila. Samo tada je ustaška oluja mogla da bljesne kao najsjajnija zvijezda iznad Metkovića.

Hrvati, kao što Dučićeva pjesma kaže - nemaju svoje termopilske klance, nemaju ni jednu krštenu bitku u posljednjih hiljadu godina, nemojmo da se sprdamo oko toga ko je organizovan a ko ne, kao što rekoh i onom ekstremisti Zosku, Srbi imaju 800 godina državnosti (najrazvijenije organizacije svih vremena), dok Hrvati imaju 200, i to u pretprošlom milenijumu.

Vazalstvo nije organizacija, vođenje koncentracionog logora je jalova organizacija, a ni sa kulturnom ''superiornošću'' ne stojite baš najbolje.

A šta vredi ova vaša prepirka ko je stariji, organizovaniji, ko ima duže državu, kad su obe države u totalnom kurcu? vode ih idioti. korumpirane su na svim nivoima i tonu lagano u treći sveti (ako već nisu potonule)

Quote from: crippled_avenger on 19-02-2011, 12:13:50
U KRVOPIJCIMA ima genijlan touch sa bibliotekarkom.

то је хајлајт целог филма! :) не бих да спојлујем...

данас сам га погледао...Албедо, почни да параноишеш! :) :)

"ravnopravni protivnici". ovo bi bilo smiješno da nije nebulozno. da, "goloruki narod" se odvažno suprotstavio povampirenim ustašama. ti si se, albedo, totalno pogubio, ne znam iz kojih se pamfleta napajaš. i dok se ti tako narkotički paraliziraš, hrvati su se -i to baš doslovno- goloruki oduprijeli vojnom aparatu koji se stavio u službu nakaradnih velikosrpskih ideja. kada se situacija po tom pitanju (vojnom) poravnala, svjedočili smo kako je završilo...

rade s jedne strane ima pravo, baš je bezveze ovo mjerenje tko ima većeg. s druge strane, možda i to ima smisla, kada već stvari tako stoje. a stoje tako da ima ta zaostala grupacija srba, zadojena mitomanijom i budalaštinama, pa nije zgorega suprotstaviti se i tom čimbeniku, pa ma kako djetinjast bio (treba u korijenu sasjeći korov).

dakle,
rekao bih da je Krleža ispravno ocijenio problem: srbi nikada nisu imali njegovog pandana, nekoga tko bi bi se obrušio i preispitao sve nacionalne veličine, te otuda nisu navikli na kritiku. stoga kao da se nalaze u nekom rudimentarnom stanju, još romantičarskom (800 godina državnosti, kraljević marko i kosovska bitka i sl. mitomanija), dok su hrvati već odmakli u zrelo građansko društvo sa svim antagonizmima i preispitivanjima. 

usput, albedo, jesi li ti to skinuo Testament? daj linkove

Imaš na youtubu nekoliko verzija, evo na ovu sam sad prvo nabasao
Zalazak stoljeca (Testament L.Z.) 1 (http://www.youtube.com/watch?v=JWAVDdipXDE#)

skinuo redom sve dijelove u mp4 formatu, i onda ih povezao i dobio čitav film (3h 18min), amožeš i direktno da gledaš.

Quotesrbi nikada nisu imali njegovog pandana, nekoga tko bi bi se obrušio i preispitao sve nacionalne veličine, te otuda nisu navikli na kritiku

Ovo ti je prilično daleko od istine, jer bar kritičara ima koliko hoćeš. Nikolaj Velimirović, koji je proglašen svecem u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, je pisao da su Turci Bič Božiji, i da su poslati od samoga Boga da kazne zabludjele Srbe, gdje ćeš veće kritike?

Jest mi Krleža neka kritika...

U Srba, to su i Dositej Obradović, i Sterija Popović, Branislav Nušić, Bora Stanković, Rastko Petrović... o novijima da ne pričamo, čak ni Dobrica Ćosić nije nekritičan, ma šta mislili balkanski katolici. Vreme, vlasti, Vreme smrti, sve su to knjige u kojima vlast ili smrt uništavaju Srbe, odnosno oni sami sebe uništavaju u svojoj megalomaniji.

ali to nema veze sa ovim:

Quote"ravnopravni protivnici". ovo bi bilo smiješno da nije nebulozno

To je zato što ti misliš da je JNA krenula da osvaja Hrvatsku, a vojsci je izričito zabranjeno da upada dublje u hrvatsku teritoriju, štaviše, to nisu ni mogli zbog nadzora UN-a u slučaju prekomjernog korišćenja vatre.

Jedini cilj JNA u slučaju Dubrovnika i Vukovara jeste bio čuvanje odstupnice ostataka JNA na području Hrvatske, i stabilizacije vlasti na teriotriji Srpske Krajine. Da su htjeli da idu do Zagreba išli bi, ali nisu htjeli, ma šta vas lagali tamo.

Postojala je ta opcija, ali ju je Milošević odbio. Budala ako mene pitaš, da je Tuđmanov režim svrgnut, ne bi nikad došlo do eskalacije rata u Jugoslaviji.

Quotestoga kao da se nalaze u nekom rudimentarnom stanju, još romantičarskom (800 godina državnosti, kraljević marko i kosovska bitka i sl. mitomanija), dok su hrvati već odmakli u zrelo građansko društvo sa svim antagonizmima i preispitivanjima.

Izvini, ali ako ja trebam da te učim da je romantizam GRAĐANSKI POKRET onda stvarno malo šta treba da se priča. Sa stanovišta tvog dražesnog Hegela nemoguće je raditi nešto na preskoke, pa ako su Hrvati preskočili romantizam, onda nije ni čudo što se kjerkegorovski preispituju, umjesto da budu pravi građani.

I btw, Marko Kraljević ne pripada romantizmu, a kao figura u narodnim pjesmama uopšte nije uzorni srpski model, jer lik je ubijao i nevine, sjekao ženske sise, može horo film da se napravi o njemu, pa upravo neki zapadnjački ''učenjaci'' proglašavaju Marka varvarinom i divljakom, dakle ne nekom romantičarskom figurom, već sirovim zločincem.

I on u Srba se tako i shvata, nemoć da se fizički odupre Turcima narod je pretočio u pjesničku osvetu. S druge strane, kao nemoć da se odupre modernizaciji koja je trebala da asfaltira hrvatske kozije puteve, posebno po Dalmaciji, Hrvati su odgovorili na najprimitivniji mogući način, umjesto literarnog preispitivanja kao u slučaju marka Kraljevića u Srba, oni su krenuli u fizičko istrebljivanje.

Takođe, niko nije lakše od Srba prihvatio tezu o Vuku Brankoviću i njegovom učešću u Boju na Kosovu, tako da taj tvoj stav o srpskom ''romantizmu'' koji sebe nikad ne preispituje teško da je istinit, ipak se ja nesjećam hrvatskih pisaca koji su još u 19. i početkom 20. vijeka kritikovali sopstveni narod, kao što to jesu činili srpski pisci koje sam ovdje naveo.

U stvari, nije da nema, mislim da je bio jedan, ali su ga Hrvati vjerovatno zaboravili, zaboravio sam i ja njegovo ime, ali znam da se priča vrti oko neke djece (koja predstavljaju Srbe i Jugoslaviju), koji umiru jer Hrvat susjed ne obraća pažnju na njih. Tako nekako, napisano početkom 20. vijeka, možda i iskopam ko je napisao...

--------------------------

Usput, pogledao sam i KRVOPIJCE, kraj mi je malo nedovršen, ali mislim da ima materijala za jedan prikaz, vidjeću ako nešto smislim, bibliotekarka je genijalna! O tome kakav komentar o hrvatskoj kulturi bibliotekarka ostavlja, e to je pravo ludilo, i ovaj Šorak mi se sve više sviđa.

Quote from: Bata the Životinja on 20-02-2011, 11:14:15
bibliotekarka je genijalna!

"Mожете ли да ми помогнете... :shock: :shock: Шта то радите?"
"Зар сте платили 100 долара само да би погледали једну књигу?"
"Па да!!!"
"Имам малу плаћу, па сам мислила..." :|

Quote from: Bata the Životinja on 20-02-2011, 11:14:15
O tome kakav komentar o hrvatskoj kulturi bibliotekarka ostavlja, e to je pravo ludilo

е, јеби га сад, ако ћеш баш у свему да тражиш дубље значење....

pa sad... :lol:

ali opet, odakle vampiri u Zagrebu? I to još 1989. kada je film sniman... moja paranoja mi govori da su vampiri u stvari - Srbi krvopije ;)

ma nije riječ o takvoj perifernoj kritici, o nečemu što se podrazumijeva i što ide u hodu; pa to možeš čuti u bilo kojoj pekari, to je zapravo performativno: tzv. kritika unutar ustaljenog obrasca, koda koji se podrazumijeva
govorim o suštinskoj kritici, govorim o, recimo, tekstu Nekoliko riječi o malograđanskom historizmu uopće te podnaslovu  O malograđanskoj ljubavi spram hrvatstva
daj mi egzaktni tekst u kojemu se preispituje srpska mitomanija, tekst koji secira samu srpsku utrobu, vadi unutrašnjost na tanane (ako to imam u knjižnici, uzet ću, pa da vidim usporedbu)

"onemogućeno prekomjerno korištenje vatre"??? daj se nemoj blamirati. je li uopće moguće više "koristiti vatru i prekomjernije" nego u slučaju Vukovara? a Pakrac?
o posljednjem ratu imaš samo neko zbrkano saznanje. sve što je u tom trenutku bilo moguće, JNA je uzela, potpomažući ološ, četnike. pa JNA je ta koja im je osigurala terotoriju, ne misliš valjda da je par pijanih seljačina uzelo trećinu Hrvatske? napokon je ta zločinačka rulja poražena vojno, a posljednje okupirano područje (istočna Slavonija) je predano bez borbe, mirnim putem, nakon što je prvo Bljesak, zatim Oluja satrla "narod koji ne ume da radi ali ume da se bije". sada se ti možeš iza monitora tješiti "e kako smo mogli do Zagreba", no svijet ne mijenja puko mišljeno, nego to mišljeno provedeno u praksi, tj. djelovanje. '95 su naši dečki forsirali kilometre kroz okupirano područje i za jedan dan ušli u Knin, a vi ste skakali na balkonu, tobože srdito, i pljuvali (sami sebe). to je istinita istina, a sve ostalo je sanjarenje.

Šorak je baš slab. imaš zapravo loš ukus. ali ti svjedno skrećem pažnju na novi film, onako osrednji, no naći ćeš zanimljivim prikaz Srbina, starog mizantropa, čangrizala, tiranina, pokvarenjaka itd. u 72 dana. ovo svakako trebaš pogledati da upotpuniš materijal.

Pingvin, Hrvati su dobili rat u Krajini na isti način na koji su ga Srbi dobili u bosanskoj posavini.dakle dogovorili se drugari, Franjo i Sloba (imaš svedočanstava zvaničnika sa obe strane da su celim tokom rata održavali prijateljske odnose) i ostavili svoj narod na cedilu. ovaj rat je u najvećoj meri bio dogovorni rat i tu je vojna sila, veština, hrabrost najmanje odlučivala. Krajina je imala staru i demoralisanu vojsku,okruženu sa svih strana, koja je ostavljena na cedilu i od strane Srbije i Repubike Srpske, baš kao i posavski Hrvati od strane svog rukovodstva. ja stvarno ne znam šta tu ima za ponos što ste ušli skoro bez ispaljenog metka u Knin (pre toga su i američki avioni sjebali Srbima komunikacije), isterali onu sirotinju sa svog kamena i pobili starce i starice koji nisu mogli bežati.

Istina je da je ovaj rat služio komunističkim elitama sa obe strane da sačuvaju svoje položaje, da se kroz njega direktno i indirektno obogate i da su to učinile u dogovoru. sad imamo dve totalno korumpirane i osiromašene zemlje bez ikakve budućnosti sa kleptomanskom elitom. I sad je tebi tu uteha što ste dobili rat i što eto imate Srbe da im to nabijate na nos, da ima eto i gorih od vas. imate vi i te kako svoje mitomanije i nonstop je projektujete na Srbe i to ti takođe činiš. sad su samo Srbi zadojeni mitomanijom i budalaštinama a vi ste prešli u neko građansko društvo. Kakvo vam je to građansko društvo?

pa ti ako misliš da je u Vukovaru vatra prekomjerno korišćena onda ne znaš kako je moglo biti, tu ti ne mogu pomoći. Uostalom, JNA nije nastavila dalje, koncentrisala se samo na Vukovar, mogla je i da zanemari marginalce sakrivene u podrumima i da gro trupa nastavi dalje. Da su tako htjeli.

Quotegovorim o suštinskoj kritici, govorim o, recimo, tekstu Nekoliko riječi o malograđanskom historizmu uopće te podnaslovu  O malograđanskoj ljubavi spram hrvatstva

Pa zašto bi to bila ''suštinska kritika''?

Kao što rekoh, za jednog samozvanog hegelovca previše kjerkegorovski histerišeš. Neki pamflet koji će čitati 3 i po čovjeka na Sveučilištu, koga briga...

Nikolaja Velimirovića i Marka Kraljevića kad mi nađeš u hrvatskoj literaturi javi se. Nađi mi ŠKOLSKI PROGRAM ili neku pojavu unutar katoličke crkve u Hrvatskoj koji tvrde tako nešto.

Ti kao da nisi čuo za Filozofiju palanke Radomira Konstantinovića, dakle čak vas i u tome šijemo, ali ko čita to uopšte, ja jednom pokušao i dosada živa, ali kada govorimo o čitavom narodu, vi nemate generalni program koji vas prikazuje u negativnom svjetlu, evo, prosvjetli me i pokaži mi taj program.

Nikolaj Velimirović i Marko Kraljević su ušli u svaku kuću na ovaj ili onaj način, ako nisu oni onda je Radomir Konstantinović.

Dakle?

-----------------

rade, ma kakvo građansko društvo, kao što rekoh, sa Hegelovog stanovišta oni su zbrda-zdola, građanski skorojevići, ne može se doći do građanskog duha na preskoke. Zato i postoji naučna teza o neiživljenim nacijama, onima koje nisu imale svoju državu, one su u građanskom smislu infantilne, što se i vidi po obrazovnom programu i religijskom djelovanju u Hrvatskoj.

A Krajinu je čak i Mladić nudio za koliko ono, 9-10 milijardi dolara Klintonu, i nije nemoguće i da su j stvarno prodali.

pa što imam misliti o prekomjernoj vatri u vukovaru? dovoljno je pogledati slike grada iz tog vremena.
haha, obrazovni program i religijsko djelovanje? baš si ti ušao u srčiku toga...
s druge strane, dovoljno je pogledati znak sagite, pa da vidimo tko je građanski infantilan i tko non-stop tupi o srpstvu

ovo je ujedno odgovor radetu. kakva utjeha, rade? ma naravno, ima u hrvatskoj mitomanije, sve to stoji. ali ti zaboravljaš gledati genezu ovih prepiski. pa tko tu predano, pedantno, premjerava krvna zrnca kao da nema drugog smisla u životu? uzmi albedove tekstove i prođi kroz njih. u mnogima nije jasno što je zapravo teza, ali je u svakom istaknuto nešto potpuno sporedno, nešto što 'vidi-onaj-koji-to-želi-vidjeti' pa time taj galimatijas dobiva nekakav srpskopatriotski diskurs. eto sad tu posljednji primjeri: "bibliotekarka" opovrgava(?) hrvatsku kulturu u Krvopijcima; srbi su vampiri koji sišu krv hrvatskom narodu jer su to osamdesete; srbi su pokazani primitivni razulareni pljačkaši u Mala pljačka vlaka. ili Variola vera. koja nedosljednost, koje proturječje!!! patetizira se o diskursu kuge, o represiji sustava i aparata, a istovremeno se PRIMJEĆUJE I ISTIČE da je kliconoša albanac; albanac donosi zarazu u srpsko tkivo. kako je ovo dvoje spojivo, ova dva pogleda, e reci ti meni? napada se sustav, to je diskurs kuge, ali albanca možemo denuncirati. a kakav je to diskurs? velikosrpski?

zato rade, uđi objektivnije u problematiku, promotri povijest prepiski, pa me onda prozivaj za mitomaniju i patroniziraj s nekih svetačkih visina. fulavaš ovdje, što drugo reći...

ne opravdavam ja ovde Albedove tvrdnje, znaš i da smo se raspravljali oko Podviga diverzanta Oblaka. ne stajem ni na jednu stranu.

s druge strane ti tvrdiš kako se ovde razračunavaš sa srpskom mitomanijom a to radiš tako što je obrćeš u hrvatsku. svaki dijalog ovde se izokreće u "merenje kome je duži" i ti isto tako tendenciozno  analizu domaćih filmova izokrećeš u korist superiornosti hrvatskog filma u odnosu na srpski. ista priča samo druga strana.

nemam ja vremena da čitam sve postove koje ste napisali, niti da pratim genezu vašeg sukoba. sve što hoću da kažem je da su ove rasprave besmislene i da ne vode nigde. i evo isključujem se iz njih.

ma dobro, nemoj sad rezignirati i povući se u osamu. kažem, s jedne strane si u pravu, ima tu svega, besmisla, pretjerivanja, mlaćenja prazne slame. ne bježim ja od toga da -povremeno- pretjerujem, malo zezam, silujem. ali to je poprište rade, naknadno ćemo vidjeti pozitivan rezultat svega toga, pa ako treba, retroaktivno ćemo učitati smisao. kao objektivno se ipak već sada može vidjeti da tu postoji neki antagonistički odnos, od toga se ne može pobjeći. i ne samo u albedovsko-pingvinskim spariranjima, već i u samoj odsutnosti. odsutnos kao znak. recimo, cripl. filmaš. međutim ne progovara ni slovca o filmu Na putu, npr. ili Cirkus Columbia. egzaltira nad SF, PB ili Montevideo, a ignorira, ako ne najbolje prošlogodišnje s ovih prostora, onda svakako relevantne. možda je i to indikativno.

u svakom slučaju, nemoj padati u malodušnost, rade. bit će uspona i padova. pa što.

 :x :x :x

Vi, deco, kad krenete da se obračunavate na nacionalnom planu, IQ vam svima pada samo tako. Bruka i sramota. Baš ste me razočarali.

Ne, pa ja se sasvim slažem da je hrvatski film ''superioran'' u odnosu na srpski, pa sama činjenica da je u sred SFRJ postojao hrvatski film (umjesto jugoslovenski) je već nešto, zar ne? ja još nisam čuo u tim Pingvinovim ''začudnim analizama'' da je on našao neki korpus ''srpskih'' SFRJ filmova koji na ovakav način obrađuju Hrvate.

Naravno, ja nisam pratio svih 1700 Pingvinovih postova pa da vidim gdje je on to vidio u srpskim filmovima prije 1990. godine, dakle pitanje je gdje su srpski U gori raste zelen bor, gdje je srpska Mala pljačka vlaka itd...

Da su se Srbi kojim slučajem tako zajebavali purgeri bi dobili srčku.

Što se tiče Albanca pročitaj ti to ponovo, ja Albanca nisam denuncirao već upravo kritikovao denunciranje od strane tadašnje elite, njenu ''urbanu'' i ''zapadnjačku'' histeriju, koju su sigurno naslijedili od Zagreba i njegovog ''kulturnog'' odnosa prema Beogradu.

Uz to, za nekog ko je prvo iznosio teze o srpskom romantizmu i kulturnom zaostajanju u nekim predgrađanskim društvima, čudno je koliko skakućeš s teme na temu pa eto sad nastaje problem da ja slučajno kažem tako nešto o ALbancima (iako to nisam ni rekao).

Pričaš o građanstvu a nikako da se poduhvatiš tog građanstva, naime - IMA IH NEKOLIKO MILIONA. ne žive po salonima.

Dakle, ideološki aparati su tu važniji od jednog sveučilišnog teksta, ergo - školski program i religijsku propagandu ''građanske'' Hrvatske na Sunce.

Pogledao i film NAJBOLJI, Šorku ovo baš i nije uspjelo, a imajući u vidu kakvu je premisu izvodio moralo je to mnogo bolje.

e jevtropijevićka, komotno je biti hegelovska Lijepa Duša, ugodna je ta pozicija. lijepo je biti tako po strani, neuprljan, svet... biti rade. biti jevtropijevićka. može biti da zaista iz te komocije izgleda kako je ovima drugima pala rasudna snaga i um i lice i duša. ne znam, moguće da sve to izgleda tako i da tebi rastu krila i zlaćane pletenice, sviraju harfe i ptičice.
ali uđi u materiju, u grotlo, umjesto što nam se tu sa strane praviš fina. ne znam, prođi i kroz ovu primjedbu. možda ti razočaranje splasne na minimum.

u inat jevtropijevićki, i radetu, anđelčićima koji promatraju čovječji pad odozgo, odgovaram albedu na slabo poznavanje 'programatske ideologije srpskog filma osamdesetih': uzmimo filmove Braća po materi i Virdžina. što je tu sporno, misli si albedo? pa recimo da te filmove promatramo na valu uzmahnitalog srpskog šovinizma, na platformi miloševićevih govora na gazimestanu dok se krajičkom oka upire u liniju virovitica-karlovac-karlobag. tako ovi filmovi tobože proklamiraju neko bratstvo po materi, a zapravo je težište u pomicanju srpskog teritorija u hrvatsku. pa se tako prati 'povijest' jednog dečka koji vuče podrijetlo iz zagore, zagorom odjekuju srpski narodnjaci na radiju; u drugom slučaju ista stvar: pod krinkom etnologije, penetrira se u hrvatski teritorij i iz mračnih arhaičnih dubina se na svjetlo dana izvlače nekakvi srpski običaji, pa se svime time i to decidirano time, maše pred očima i nosom napaljenog naroda, obrađenog u miloševićevskim radionicama u osvit sudbonosnih događaja koji su za time slijedili...

haha, jedan film je iz 1988. a drugi iz 1991. godine, U gori raste zelen bor je iz 1971. Šta je tu uzmahnitalo a šta reakcija pitaju se svi.

Dakle, nemam namjeru ni da polemišem oko toga da li su Braća po materi ovakav ili onakav film, a tek Virdžine se slabo sjećam da ima ikakvih nacionalističkih pretenzija, mada je nevažno, ona je emitovana 1991.

O Braći teško da možeš da tek tako sudiš kada je isti pisac pisao i Vučare Gornje i Donje Polače.

Braću ću pogledati, nadam se uskoro, a sad idem da pišem o tome kako je počeo rat na Batinom otoku.

pa već Vučari su zametak kasnijeg profiliranijeg zadiranja u hrvatski teritorij. već se u Vučarima formulira teza o srpskim običajima na hrvatskom tlu i sve je to u službi propagande i programatski odrađeno.

Pa da, čak i Beli manastir je hrvatski teritorij.

Vučari se ne bave samo Srbima.

Kako je počeo rat na BATINOM otoku (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/02/kako-je-poceo-rat-na-batinom-otoku.html)

Ajde Pingvin, akonto dosadašnjeg slaganja i pristojnih razgovora o filmovima, biću nežna:
a) nemam ja nerava za prepucavanja o tome ko je više klao pa je zato nemoralniji
b) ovakve rasprave me samo iznova uveravaju u to da će se klanje ponoviti, možda ne sutra, ali za koju deceniju, i od toga padam u depresiju
c) objektivnost i moralnost počinju u sopstvenom dvorištu (ozbiljno se trudim da se toga držim). Vidi Borisa Budena za detalje
d) definisanje dobrog sebe preko zlog Drugog loša je praksa i do loših rezultata vodi
e) Ja ne znam nijednog hrvatskog pisca koji je Krležu fetišizovao kao npr. Bora Ćosić. Mislim, znam i da B. Ć. ne voli baš što je Srbin, ali šta mu mogu
f) Virdžina se uopšte, ali uopšte ne uklapa u ovu tvoju priču. Virdžina je uglavnom albanski običaj prebačen u srpski kontekst. Ima negde sigurno i na netu Karanovićevo akanje sa scenarijem, nalaženjem mesta za snimanje itd itd. Dakle ima mesta za ideološko čitanje, samo ne ovo tvoje.
g) budi iskren - evo postigao si cilj, uvukao me u diskusiju, pa budi iskren: da li zaista vidiš vas Hrvate kao homogenu pozitivno naelektrisanu masu naspram nas Srba kao homogene negativno naelektrisane mase? Zaista? Časna pionirska? Ili si ipak u stanju da razlučiš postojanje raznolikih pojedinaca? Ili ti je malo dosadno pa mutiš vodu na forumu? Malko zoskujes?
Od mene toliko, i suviše.

da, baš ge. potpuno si u pravu, ne vidim ja to tako, nit sam egzemplar oglednog Hrvata, po pe esu, dapače, moguće da bi me dušebrižni gledali kao izdajnika jer imam prijatelje u srbiji, gledam srpske filmove itd.
e a kako onda ja u toj priči, kažeš?
ne bih ti mogao dati konačni odgovor, nisam još uvijek ugurao čitavu stvarnost koja nadolazi u najživljem kontrastu, e pa nisam taj kaos nasilio u jedan kalup pa da kao po nekoj jednoobraznoj liniji kročim sa bezgrešnom sigurnošću činovnika.
kažeš, što mi treba da se tu kompromitiram pred jevtropijevićkom, pred radetom, pred ljudima koji su mi zapravo dragi (ne mogu reći da mi niste). jebemu, otkud znam. možda još nisam stigao do ruba, i dalje gajim neko unutrašnje uvjerenje da mi ne uzimate za zlo, da se ipak probijate kroz te bujice proturječja. jer, s jedne strane bitan mi je čovjek, pojedinac, ljudsko biće koje nije definirano ni rodom ni strukom ni ovim ni onim. s druge strane, ne mogu ne primijetiti makroplanove koji te iste pojedince utapaju, makroplanovi kao što su narodi, države, pa ako hoćeš i fanovi španjolske književnosti ili društvo liječnika. te šire slike, koje simplificiramo i reduciramo u jednoobrazne na jednoj strani Hrvate, na drugoj Srbe, znači te zapravo konstrukcije, na neku čudnu foru igraju ulogu za sve nas na ovim prostorima.
unutar toga balansiram, razapet između tih ekstrema, a i dalje (i usprkos tvom razočaranju) vjerujem da uspješno pomirujem te suprotnosti. možda je suludo ovako nešto izreći, nakon što ti, nakon što rade, kao objektivno vidite postove, postove koji stavljaju suprotni predznak, koji idu do bedastog mjerenja tko ima veći. što tu reći, neću se sada jeftino vaditi i opravdavati nisam mislio ovako ili onako; sve piše i piše onako kako piše, a na tebi je da kroz ukupnost lika i djela Pingvina;), kroz stil, nastup, izrečeno, neizrečeno upneš rasudne snage i presudiš kako misliš da je pravo.
dakle, nisam hrvatina, a opet ne bježim od toga.
nije ni da mi je dosadno, pa da bih iz te praznine "mutio vodu", napajao se uskovitlanom energijom; nije mi ni do toga da se zabavljam, da zajebavam namjerno, provociram. a opet, zajebancije svakako ima, ne isprazne jer nemam drugog smisla u životu, nego baš suštinske, urođene, bitne, iz bitka.

sve je to u jednom neraspletivom klupku, jevtropijevićka; nemoj me se odreći ako baš ne moraš:)
postoje samo dva načina da se postupi prema spornoj problematici: ili šutjeti ili sudjelovati. a kad je već dano, kada je svijet sve što je slučaj, a i ovo je slučaj, ja sudjelujem. i svjesno nosim balast da mi zamjere simpatični, prijatelji, a i ovi drugi. vrednuj mi bar to;)

Pogledao i 72 DANA, prilično slab film, opet neka ustaška histerija, paz'te glavni likovi su srpska porodica Paripović, koja prima državnu penziju i čak zamjenjuje mrtvu babu živim dvojnikom da bi nastavili mužu hrvatske države.

Naravno, oni su očigleno srpski petokolonaši, savremena verzija WELFARE OBILIĆA (Paripovića) koji će finansijski upropastiti Hrvatsku eksploatisanjem penzionog fonda.

Dakle, u Šuma Summarum su im krivi Nizozemci, a ovdje se već vraćaju starim razlozima nastanka ustaškog pokreta - srpskih finansijskih eksploatatora vrijednog i radnog hrvatskog naroda.

Postoji i drugi nivo priče, naime, ako je ovo masovna pojava u Hrvatskoj, kao što jeste i u Srbiji, da se država vara na razne način samo da bi joj izmuzli neke pare, i to čine mnogi bez obzira na nacionalnost, onda je jasno da je najjača nacionalistička kritika da jednog takvog prevaranta na ekranu predstaviš kao korumpiranog Srbina.

Onda će i Hrvati koji potkradaju državu pomisliti kako ne žele biti kao ovi ludi i prljavi Srbi iz filma, što je naravno genijalno rješenje.

eto, rekao sam ti da oćeš-nećeš moraš naći materijala za svoju srpsku paralaksu
međutim, nisi uračunao da su ovo radili šerbedžije, a to pak otvara dva zanimljiva, ali suprotna gledišta:
1) šerbedžije su otpadnici od srpskog naroda, dodvoravaju se hrvatima prikazujući ružne, prljave i zle srbe koji su ispod svake moralne vertikale
2) šerbedžije su zapravo perfidni srbi; ispod površine zapravo je kritika novih, mladih srpskih naraštaja koji su kukavice i slabići, narkomani koji bi prvom prilikom zbrisali bilo kuda samo što dalje, dakle bezglavo lutanje, dok je težište na pravom čovjeku, starom šerbedžiji, stopostotnom patrijarhalnom tipu koji čvrstom rukom vodi obitelj, drži sve konce u rukama i opravdava naslov junačkog kraljevskog srbina; time je 72 dana zaobilaznim putem nostalgično naricanje i apologetika 'junačke prošlosti'

Kakve junačke prošlosti, Šerbedžija se bavi ''babinim organizmom'', što je ekvivalent Panteliji iz Maratonaca.

A mladi, kukavički naraštaj srpskih slabića se takođe uklapa u propagandni model objašnjen gore, sve što je u samih Hrvata loše u ovim ''basnama'' se pripisuje srpskim likovima, pa novopečeni Hrvat ukrajinskog podrijetla (kako to sam za sebe tvrdi) Šerbedžija zarađuje svoju ideološku platu.




usput, pogledao VELIKI TRANSPORT, vjerovatno najgori Bulajićev film, nije mogao ni Bata da ga izvuče iz govana.

a ne, nije to ekvivalent panteliji iz maratonaca, nego je to novi napad na hrvatsku; naime, "bavljenje babinim organizmom" nije slučajno, već je to ciljano i isplanirano kao odgovor, tj. ismijavanje jednog od najvećih hrvatskih romana - Mirisi, zlato i tamjan. dok se u Mirisima poentira otuđenost i besmislenost čovjeka u društvu, ta mentalna negacija hrvatskog društva tako svojstvena hrvatskoj intelektuali, u 72 dana se to daje na znanje: otvoreno se posere po tim 'morbidnim' dekadentnim hrvatskim temama, a stara Madona ovdje postaje samo sredstvo da se dođe do para; takoreći se ismijava onaj zakašnjeli hrvatski weltschmerz i kaže, gle, ovako se tretiraju stare babe, za to služe

Pa ti ne znaš da je 72 DANA zasnovano na istinitoj priči? Mislim, to što tvrdiš zvuči zanimljivo, nisam čitao taj roman pa da sudim, ali budući da neki Srbi stvarno jesu radili ono što se vidi na filmu, neki su i zamrzavali mrtve babe pa ih iznosili s vremena na vrijeme da ih s prozora vide komšije, jasno je da boli uvo prosječnog gledaoca za tamo neki roman.

Vidim da čak ima i film, samo ne mogu da nađem linkove...

da, ima i film, ali nema linkova, tj. nema filma na netu. tražim već duže vrijeme.
to što "prosječnog gledaoca boli uvo" nema baš nikakve veze, ako mi ovdje radimo ozbiljnu studiju hrvatsko-srpskih odnosa i njihovo preplitanje kroz kulturu, politiku i ostalo
u tim koordinatama, opsluživanje stare babe ne možemo tretirati kao bezazlenu slučajnost ako znamo fakte: 1) da je Mirisi, zlato i tamjan u anketi zauzeo 2. mjesto među najboljim hrvatskim romanima 2) okosnica romana je opsluživanje stare babe, njega između njenih dva sranja (a i briga oko te stolice)

Zašto bi to Šerbedžija činio? To mi jednostavno nije logično, a ne mogu da sudim bez pogledanog filma, mada na osnovu toga što pričaš to nikako ne može biti ismijavanje romana nego još jedno ismijavanje Srba, koji između ostalog i propadaju jer su svoj odnos prema starijoj generaciji sveli na lapot iz Porno bande ili ovakvu eksploataciju. Ne postoji nikakav dublji razlog za njihovo egzistiranje.

no još jednom, nisam pogledao film niti znam šta se u njemu dešava.

pa gle, mi ovdje po definciji istupamo sa suprotnih pozicija, otuda je logično da dajemo različita, čak suprotna značenja istome sadržaju. u tim značenjskim međuigrama, ja ti kazujem jedno čitanje koje oponira i opovrgava tvoju histeriju u kojoj vidiš da su sve krave crne, tj. da svaki hrvatski film tretira srbe te su sad krivi za ovo, sad za ono
kazujem čitanje u kome se posprdno obrušava na klasičnu hrvatsku temu, na tu jalovost intelektualca koji ne vidi drugi smisao u životu osim da briše guzicu staroj babi od sto godina koja se raspada i koji štoviše moli Boga da ova poživi e da bi ispunio tu svoju životnu ispraznost, takoreći ponizno zahvaljuje i patološki ljubi vlastitu pasivnost
72 dana to perfidno ističe, čitav taj scenarij da bi se ismijavao i pokazao kako to rade srbi, kako to treba raditi muški, balkanski, uz svinjetinu i rakiju, to je tako šijanovski, tako srpski

Ja nemam šta drugo tu da dodam sem da na osnovu rečenog meni to ne izgleda kao sprdanje sa romanom, štaviše izgleda sasvim suprotno, vidi kako mi Hrvati to radimo, a kako to primitivni Srbi čine.

Glavni lik u romanu koliko shvatam sumnja da je Madona u stvari razumnija nego što on misli, da ona čak nadzire njega a ne obrnuto, da je ona taj Um kojem on samo služi.

U Srba, Um je degenerisani roker, dakle treće koljeno, drugom koljenu (koji bi trebao da bude vršnjak pripovjedača iz romana) suprotstavlja se takođe idiotski Šerbedžija,  prvo koljeno ne samo da je retardirana i infantilizovana baba, već ga je moguće zamjenjivati po potrebi, makar i alkoholičarkom.

Pogledao sam Događaj (1969), vrlo zanimljiv ustaški film, usudio bih se reći ispred svog vremena. Ali je i dalje ustaški film.

Hrvati udarili na Srbe i to im se obilo o glavu, ali samo na filmu.

U stvarnosti, klinac mora da obitava u tapaciranoj sobi na drugom spratu psihijatrije.

čekaj, a sad ne smeta što su hrvati vucibatine, pljačkaši, bitange, a Pavle Vusić moralna vertikala?
...
čekaju tebe zanimljivi naslovi, preobilje materijala, prvenstveno moraš pogledati Pucanj iz 1977. onda zanimljiv film Crne ptice (e ovdje imaš ustaša i to puno). serija Nepokoreni grad bi ti također bila neophodna.
onda bi trebalo napraviti jednu paralelu Seljačke bune i Banovića Strahinje u kontekstu Događaja.
zapravo, da sam ja ti, sveo bih ama baš svaki hrvatski film na zatiranje srba, na protusrpsku ideologiju, počevši od Vlaka u snijegu i Kapetan Mikula Mali, tj. dječjeg filma koji je vrlo jak u hrvatskoj kinematografiji, a to je opasno jer je općepoznato još od antike da pedagogija vrši najsolidniji upliv.

ja se već duže vrijeme bavim mišlju da uradim političku analizu serijala Kekec, da izvučem iz onih alpskih sjena na svjetlo dana ideološke mehanizme koji tvore ovo tobože bezazleno dječje djelo

Quote from: PingvinPatuljak on 24-02-2011, 20:37:22
čekaj, a sad ne smeta što su hrvati vucibatine, pljačkaši, bitange, a Pavle Vusić moralna vertikala?

Zašto bi bilo koji ustaša posmatrao film na takav način sve do posljednjih 10 minuta filma? Mislim da se ludo zabavljaju. Konj je ionako njihov jer je pasao hrvatsku travu, dakle samo su povratili sopstvenu svojinu.

Uostalom, moralna vertikala je eliminisana, pa u 72 DANA više i ne postoji, i dječak ima sve predispozicije za razvijanje mentalnog oboljenja.

To što su se ustaše pobile među sobom je filmsko kažnjavanje za stvarno nepostojanje kazne. Sad bih ja trebao da budem oduševljen što su oni eliminisani, mene to ne zanima, jebeš ti to, gdje je prava kazna?

Ustaše nisu nestale 1945. kao u filmu.

Ne kažem da možda reditelj nije imao dobre namjere, samo meni su te namjere prilično čudne, kao ustaše ginu u Događaju, 26 slika itd... i ja kao Srbin trebam da mislim ''wow, super, ustaše pobijene, yeah''... Imaju li oni neko drugo rješenje?

Današnji francuski horori su tu hrabriji, mada i oni često pretjeruju u drugom smjeru.

A spremam se da gledam i Seljačku bunu, prije svega zbog Bate, samo ne vidim kakve veze imaju Strahinja i Događaj, osim ako ne misliš kako Strahinja polazi u osvetu jer nije klinac već srpski gorostasni junak...

Zaboravio sam da spomenem da sam prije par dana pogledao PUCANJ, i opet ista stvar, ovo je stvarno dobar film, nema nekih dosadnih momenata, ne smara, ali najveća mana mu je što je hrvatska propaganda.

Uopšte mi ne smeta jedna ravnopravna reprezentacija negativnih nacionalista sa obe strane, ali ovdje je naglasak bio na nepovjerljivim Srbima, njihova strana je dostigla nivo socijalne zavjere, štaviše film na njih troši bar duplo više vremena nego na drugu stranu, dok se ustaška svodi na priču jednog tipa sa Šovagovićem u šumi, i još jednog pametovanja u gradskom zatvoru.

I greške nisu iste, nije kao da je u stvarnosti bilo grešaka iste vrijednosti kao što je to u filmu, gdje je Srbin skoro i gori (nikad se ne muvaj sa djevojkom svog ortaka) od Hrvata (nikad ne ostavljaj metak u cijevi). jednostavno, ustaška propaganda je prigušila činjenično stanje na terenu, i ne samo da je izjednačila muvanje sa metkom, već je jelte prvo bilo svjesno a drugo nesvjesno djelanje, što je van pameti i totalno neistinito.

Kvazimoralistička priča o navodnom psihološkom i svakom drugom pritisku jasenovačkih žrtava na hrvatsko društvo.

znao sam da će ti biti zanimljivo svesti film na "Hrvat je upucao Srbina, povela se malo neka polemika, Srbin se ipak oporavio i u presudnom trenutku oprostio Hrvatu što ga je upucao (kakti slučajno)"
a kako je ovo napravljeno '77. i anticipira buduće događaje, jednostavno mora biti propaganda i to jaka ustaška propaganda budući da se sve gotovo identično preslikalo u realnosti: Hrvat je upucao Srbina, povela se malo neka polemika, a onda se Srbin oporavio i oprostio Hrvatu (Tadić u Vukovaru).
stvarno je bezgranična patnja i žrtva Srbina, kada tako svetački trpi i oprašta.

Priča je sasvim ljudska, meni samo smetaju kozmetička usputna rješenja.

Jer istina je da je Hrvat držao metak u cijevi i prije srpske ''švaleracije'', to su pokazivali ne samo kasniji već i proljećni događaji koji su filmu prethodili. Dakle, i pored proljeća ovaj film je ustuknuo da kritikuje Hrvate.

Bolje da ga je svjesno upucao, to bi bio pravi hrvatski Zločin i kazna, ovako je prigušeno i našminkano lažno lice Hrvatske.

ajd pogledaj Lisice. pazi, ovo je film o komunističkim čistkama nakon '48, ali uopće ne sumnjam da ćeš naći za shodno primijetiti kako ovdje Hrvati čiste Srbe

pa možeš ti da ne sumnjaš ali tako je kako je, moraš priznati da niko ne može biti zadovoljan prvo Događajem, jer ustaše nisu bile samo ruralne bitange već su imali urbanu filozofiju skrivenu iza svega, niti je poenta u odmazdi, a drugo Pucnjem, iz već navedenih razloga.

Suočavanja nema, jer pravo suočavanje je preuzimanje forme iz Zločina i kazne, bez obzira šta Srbin na kraju rekao.

heh, Događaj
nije se loše zezati, ali ako ćemo ozbiljno onda prvo: gdje ti vidiš ustaše u Događaju? drugo: gdje vidiš Srbe? treće: u čemu se sastoji programatski stav ovih vucibatina, šumskih razbojnika Dvornika i Šovagovića?

ne znam, ako uzimaš da je Pavle Vuisić u Događaju Srbin, onda po toj logici moraš uzeti da je Polič u Gluvom barutu Slovenac - a to si zanijekao. ili nisi dosljedan ili moraš bolje objasniti kriterije po kojima ćemo se ravnati

i sam si se ranije složio da Dvornik jeste Hrvat u Događaju, ali evo ti i još jednog momenta - dječakovi roditelji.

Da je blajburški ustaša barem bi mu majka bila živa, a što je najgore, ako je stvar obrnuta pa je Vuisić u stvari Hrvat a Dvornik i Šovagović Srbi, ta opcija ti je još gora po kritiku po ustaškoj liniji.

Zna se ko je kamu držao a ko ne.

Quote from: PingvinPatuljak on 24-02-2011, 20:37:22
ja se već duže vrijeme bavim mišlju da uradim političku analizu serijala Kekec, da izvučem iz onih alpskih sjena na svjetlo dana ideološke mehanizme koji tvore ovo tobože bezazleno dječje djelo

xrofl  уме Пингвин то понекад...да натера чо`ека да се насмеје од срца!

Ima tu nešto sigurno, mi smo dobili hipika Kockicu pa propadosmo :)


Pogledao sam TREN, baš jak film, pazite samo riječi Bate Životinje: ''Sve znam, i to je najgore''.

A Dragan Nikolić mu kasnije kaže: ''Matori, ti si metafizika''!

Alo bre, jel može bolje od ovoga? :lol:

Na početku previše patetiše za moj ukus, ali kako film odmiče sve je bolji i zajebaniji. Ovo je prava stvar, ovo je film za 21. vijek.

Problem je što ne shvata da je kralj mora imati neko rješenje, bar po ugledu na Orestiju, totalno je bezveze da se Nikolić pojavi u dvije scene i to je to, pa u Nikoliću je i poenta čitave stvari.

Pogledao sam KRAJ RATA, iako je film malo plastičan, znaš poslije prvih 20 minuta šta će se desiti na kraju, ali ipak solidno suočavanje za razliku od Pucnja i Događaja.

Za sada je najbolji TREN, ali i on patetiše.

pa mislim, Događaj nije ratni film niti neko suočavanje u tom smislu. čini mi se da je to adaptacija Čehova. i svjetlosnim godinama udaljeno od hrvatsko-srpske problematike; osim u tvojim učitavanjima, ali ti inzistiraš ko da se radi o Bespućima povijesne zbiljnosti dr. Franje Tuđmana

To ti je kao da kažeš da Sheitan nije francuski horor sa debelom političkom pozadinom, i ostali francuski horori takođe. mislim, jedno je iz neke seventies-eighties perspektive reći ''pa ovo je samo adaptacija Čehova'', ali Francuzi su pripremili metodološko polje za to, to jest samo razvili već postojeće elemente iz horor žanra. Niko u Body snatchersima i ostalim hororima iz pedesetih nije Rus imenom i prezimenom. A jeste Rus.

ne, nego je tebi to kao kad žižek-kažeš u Psihu je riječ o kući na tri etaže, znate to je id-ego-superego, u prizemlju je Norman normalan građanin ili ego, u podrumu ubija, najniže strasti ili id, a na katu živi majka, nadređena ili superego
a onda pogledaš film i vidiš da to nije baš tako, da je sve to ispremiješano i nije po ponuđenom obrascu, koji samo lijepo zvuči
s tom razlikom što je ovaj žižekov slučaj zanimljiviji nego tvoj slučaj sa Događajem i "ustašama"

Šta si sad zapeo za Događaj? Čak i da dokažeš da je ovo ''samo Čehov'' a ne srpsko-hrvatska papazjanija šta ćeš dobiti? Ovo ionako nije najgori ustaški film, čak je među boljima.

No, čisto da neozbiljno priđem stvari i kažem kako je mala Dvornikova ćerkica izmislila sopstveni jzik, koji naziva utata jezik, što je naravno način na koji bebe izgovaraju riječ ustaša - utata :lol:  


A za Žižeka si se prevario, ako ne može LAKANOVAC da slobodno tumači film koji nosi naslov PSIHO onda ništa na ovoj planeti ne može da se tumači, onda da batalimo tumačenje uopšte.

nije samo Čehov a nije ni hrvatsko-srpsko nadmudrivanje
ali da, Događaj je sjajan film, vrh
recimo scena kada se Vuisić tuče protiv Dvornika i Šovagovića u šumi, u močvari, u blatu. i onda usred tučnjave samo tako stanu i popuše si jednu. e to je genijalno. poetika Tarkovskog sa felinijevskim dodirom za komično-bizarno

Quote from: PingvinPatuljak on 28-02-2011, 19:58:56
nije samo Čehov a nije ni hrvatsko-srpsko nadmudrivanje

Pa nije ni Pucanj SAMO hrvatsko-srpsko nadmudrivanje, ali ta atmosfera šekspirovske Verone je za mene nevažan sloj, da su se barem pederski povatali na kraju pa da se time zanimam.

Dakle, ja ne odbijam da Događaj ima univerzalni sloj značenja, kao sasvim ljudska priča, ali ona primarno jeste priča o ustašama, pa to je klasično izmještanje, sedamdesetih se snimaju antivijetnamski filmovi o događajima iz Drugog svjetskog rata ili čak i ranijih sukoba, Little Big Man, Catch 22 itd...

U vrijeme Peloponeskog rata antiratni aktivista Euripid pravio je predstave o Trojanskom ratu, u kojem je pozitivno prikazivao Trojance.

Tako da se sad praviš lud da Događaj nije izmještanje hrvatsko-srpskog sukoba na jedan događaj u nekom zabačenom selu, on to upravo jeste, jer ako nije, onda ni Ansiktet nije nikakva šira priča od nekog mađioničara zajebanta.

Ne možeš u jednom slučaju da se razmašeš a da u drugom ograničavaš polje značenja.

evo tekst o hrvatskoj unutar socijalističke jugoslavije od dejana jovića:

http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/75/61.pdf (http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/75/61.pdf)

E jebiga, aj prepričaj :)

Pogledao sam užasno spor ali ipak solidan hrvatski cerebralni triler RITAM ZLOČINA, koji bi bio dosadan da Fabijan Šovanogić nije odličan glumac. Sad kad sam u kratkom vremenskom roku vidio Događaj, Pucanj i Ritam Zločina, rekao bih da je čovjek bolji i od Vuisića, prije svega jer se maestralno transformiše od uloge do uloge.

Sam film je mogao biti i zanimljiviji, ali moraju Hrvati da zabibere čuvanje neke babe umjesto malo akcije :lol:

I za divno čudo, film koji se zove RITAM ZLOČINA izgleda da nema nikakve veze sa ustašama :lol:

Quote from: Bata Životinja on 02-03-2011, 12:50:03
Fabijan Šovanogić

Ovo je najzabavniji način da se napiše Fabijan Šovagović!!!

Quote from: Bata Životinja on 02-03-2011, 12:50:03I za divno čudo, film koji se zove RITAM ZLOČINA izgleda da nema nikakve veze sa ustašama :lol:

Ipak je u Hrvatskoj mestimično bilo i civilnih zločina.

Ali, sada moraš da pogledaš i Treći ključ, zar ne?

haha, kakva luda greška u kucanju :lol:

Inače, ne mogu da nađem nijedan drugi film od Zorana Tadića :(

nađoh doduše ovaj Treći ključ, ali ostale... Osušeni (eto opet haha Osuđeni) i Orao su mi zapali za oko na IMDB ali ih nema

Da, ni ja ih nisam gledao. Treći Ključ jesam, ali sam bio jako mlad i nisam siguran da je utisak UŽASAVAJUĆE, KOŠMARNE strave koga je na mene tada ostavio nešto što bih i danas iskusio gledajući ga... Vredi proveriti.

Skidam Treći ključ, našao i San o ruži, je li gledao ko?

San o ruži je odličan
usput, ja sam se o njemu malo raspisao ovdje: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9168.msg278788#msg278788 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9168.msg278788#msg278788)

također je zanimljiv Čovjek koji je volio sprovode, mislim da imaš na rapidserbia

taj me odbio na nivou kratkog sadržaja, San o ruži ću možda pogledati.

Počinju polako da se sklapaju kockice, ali generalna teza o hrvatskom filmu s kraja sedamdesetih godina i kasnije je otprilike sljedeća: stvoriti osjećaj beznađa, dezintegracije društva (Ritam Zločina), srbokomunističkog maltretiranja (Treći ključ), na vlasti su ''štakori'' (Izbavitelj, ali zanimljiv rimejk Infekcija dokazuje i cikličnost hrvatskog političkog bića kao što sam ranije i govorio i u slučaju Male pljačke vlaka i Šume summarum, jer štakori postaju militaristički nastrojeni Hrvati, dok su to ranije bili Srbi), vrlo zanimljiva igra riječi, Ostavština kralja štakora na njemačkom se piše Das erbe könig... i to glumac vrlo zanimljivo čita

nakon što se na SFRJ nalijepe sve horor-egzistencijalističke reference, kada ih srbokomunisti dovedu do ludila u Trećem ključu, treba ponuditi spasonosno rješenje - HDZ.

Ima tu i ta Oblakova linija po kojoj su se, eto, oni potrudili ali stvari nisu išle kako treba, što je naravno tuđa krivica.

Pretpostavke na osnovu nepogledanih filmova: treba sada vidjeti kako Bata maltretira Hrvaticu u filmu Breza, kakvog još antiratnog foliranja (pored Događaja i Pucnja) ima u Lisicama, Crnim pticama, kako se još kritikuje velikosrspka mesarska pljačka u Snu o ruži i tako dalje...

Ali generalno gledano, cilj je dovesti hrvate u stanje očaja i ponuditi im Srbe i Jugoslaviju kao žrtvenog jarca, krivca za sve.

I da, moraću takođe da uporedim Prometeja sa otoka Viševice i Čudo neviđeno, nešto mi govori da i tu ima HDZ materijala.

Nestao Patuljak nakon ove moje provokacije :lol:


Pogledao sam PUN MESEC NAD BEOGRADOM, i film je odličan, preporuka od mene (sad kad ga više niko nikada ne pogleda :lol: )

Samo na površini priče ovo je neka antiratna patetika, ali suštinski napada urbane vampire, štaviše, nisam sasvim siguran koji je stav ovog filma prema mobilizaciji ali nije ni važno, imajući u vidu da je tada snimana i Tamna je noć, ovo je daleko od takve budalaštine.

I dalje nema patuljka, a moje slutnje se polako dokazuju, naime najgoru ulogu u filmu BREZA dadoše Srbinu Bati Živojinoviću, koji tipično srbuje skoro čitav film, bez obzira na posljedice.

Koliko je meni poznato, Bata tu govori kajkavski (prva replika mu je "bude mrela"), pa tvoje viđenje ostaje dosledno verno tebi a ne filmu... a ako si zbilja oterao Pingvina, grdno ćeš mi se zameriti, jer više neću imati koga da navlačim na španske levičarske filmove  :cry:

ako je zbog ovog pobjegao ne zaslužuje da se zove Pingvin Patuljkom :lol:

Da nahvalim film LOV NA JELENE, tipična ustašija ali skroz dobar, pogotovo u današnje vrijeme, kada bi na ovo trebalo podsjetiti Mesića ili Kosorovu, jer se u filmu ratni zločinci osuđuju a obični građani ili tek pisari u opštini amnestiraju, dok dvoje spomenutih na osnovu nekog naduvanog zločina zahtjevaju ukidanje RS (pogotovo Mesić je tu svašta lajao). Dakle, bivši pisar NDH, koji nije učestvovao u pokoljima, vraća se u svoj rodni grad i traži svoju kuću nazad, a sada je tu useljen neki zaslužni partizan. Da li on ima pravo da dobije svoju kuću itd...
I naravno, stravična poruka koju nosi časna sestra na kraju.

Onda da nastavimo da paranoišemo, pa u filmu LISICE proglasimo Srbina staljinistu za krivca, siledžiju, onog koji je uzrokovao distanciranje Hrvata od katoličke crkve, prvo ih zaveo a onda beskrupulozno prevario i izazvao njihovu propast. U suštini on i ne mora da bude Srbin, dovoljno je to kao kritika komunističke ideologije koja napada ugrožene katoličke temelje hrvatskog društva.

Zaboravih da spomenem da sam pogledao SAN O RUŽI, režirao Zoran Tadić kao i TREĆI KLJUČ, i još jednom Srbi istraumiraše jadne Hrvate. Naravno, tu postoje i nepošteni Hrvati (mesari) koji pokušavaju da se nekako udruže sa pošteniJIm Šerbedžijom, ali srpska švercerska mafija je sve to zakuvala i izazvala neslogu među braćom. ALi i pored toga ovo je prilično dobar film.

Pogledao KAD ČUJEŠ ZVONA, mnogo bolji film od U GORI RASTE ZELEN BOR, može da se tumači i obrnuto od onoga što je rade spominjao, o hrvatskom komesaru koji disciplinuje Srbe a boga mi regrutuje i iz ustaških redova, sve u rok službe.

Ali u obrnutom tumačenju i Hrvat uči od Srba, on ima tu salonsku apstrakciju al' džabe kad nema volju, nema rs ljudski što bi rekli Crnogorci, etos mu je artificijelan, Srbi su u istinskoj vezi sa zemljom, oni su prirodni ljudi, junaštvo im je seljačko, upisano u gene, instinktivno, sa vrlinama i manama, emocijama, na kraju se pokazuje da on možda čak i više uči od njih.

U svakom slučaju KAD ČUJEŠ ZVONA je mnogo složeniji i bolji film od Zelenog bora.

I meni se više sviđa. Opet taj odnos komesar srpska partizanska vojska je čisto klasni odnos: građanski zagrebački intelektualac vs. banijski seljaci. U oba filma postoji taj ambivalentan odnos istovremenog gnušanja i fascinacije prema polu-divljačkom stanovništvu.Pingvin je postovao negde jedan tekst gde se Vrdoljak upoređuje sa Džonom Fordom. Ako ćemo tako onda komesar stoji na strani civilizovanog Istoka a seljaci su Divlji Zapad tj. u ovom slučaju Srednja Evropa vs Balkan.

napisao sam gore meni smeta što je on praktično nevin ulazi u taj sukob. Vrdoljak toliko vrdolja da bi na kraju objasnio zašto je on u oba filma morao ukrvaviti ruke. zato mi se tu Gluvi barut učinio kao dobra korekcija. tu je komesar zapravo najveći fanatik.

U Kad čiješ zvona mi smeta što je ono što je bilo ustaški genocid prema srpskom stanovništvu objašnjeno kao atavistički večni sukob divljaka gde jedni drugima pale i pljačkaju sela. Onda tu dolazi komesar koji je iznad situacije i miri strane. takođe je sukob Srbi-Hrvati zamenjen sukobom Srbi-Muslimani.

Ovde možemo videti izvestan odmak hrvatskog rukovodstva iz tih godina prema NOB-u. Uz mnogo muke i krivina oni objašnjavaju publici zašto su stali na srpsku stranu u ratu. situacija je zaprvao bila vrlo jednostavna. Za neku detaljniju političku analizu ovih filmova bi nam trebala neka analiza platforme republičkog hrvtaskog rukovodstva iz tih godina.

u stvari meni nije ni palo na pamet da je ovdje ustaški genocid izostavljen ili preoblikovan i uljepšan, posmatrao sam ih kao neka izolovana sela, ali da, definitivno postaje problematično ako se to gleda kao pokušaj relativizovanja genocida.

Mislim, rat u tim izolovanim mjestima stvarno jeste takav, dakle ako su ih zaobilazile redovne vojske, ako to tako posmatramo film je autentičan (znam jer mi je stric bio na Savi u posljednjem ratu i čak bi se  zarakijali zajedno sa ustašama, a onda kada dobiju naredbu gruvali jedni na druge i onda se opet nalazili na pečenju, ma ludilo, rekoh ja Bosnocalypse Now bi bio filmčina:), ako ga posmatramo vrdoljanje, marginalizovanje ustaškog pokreta, ignorisanje genocida, onda je film sigurno problematičan, ali budući da to prikazuju CRNE PTICE možda ipak to nije centralna tema filma, mada savršeno odgovara mom dosadašnjem paranoisanju :)

I ja ne bih toliko Srbima davao ulogu Divljeg Zapada, jer mi oni nekako djeluju potpuno van te priče. Komesar se pojavljuje da im objasni da stvarno postoji Divlji Zapad, da je neprijatelj prejak i organizovan, a kad Njemci napokon dođu slejaci ih potjeraju k'o zečeve. Ali opet, to možda progovara srbovanje iz mene, pa ih vidim kao bolje nego što jesu, za mene su Srbi ovdje prilično pozitivno prikazani. Čak ne ni kao nesvjesni globalne situacije, baš taj kraj kada komesar plače je trenutak shvatanja da Srbi poznaju globalnu situaciju bolje od njega.

Na početku, komesar sam i izolovan, aparatčik, izvršava naredbe Štaba, na kraju porodičan čovjek, muž, otac, prijatelj, saborac.

U Gluvom barutu seljaci su daleko da kažem - gluplji, oni kao brane svoje selo samo ne zna se od koga, Lečić hoće da ih pridobije, hoće da oni postanu redovna vojska, ali ne uspijeva da ih stavi pod krunu. Radikalnom komesaru to takođe ne uspijeva, već uspjeva samo onome koji miri seljačke, nacionalne i ideološke interese.

ALi seljaci su tu potpuno pasivna strana, oni eventualno reaguju kad im nešto ne odgovara, ali ne znamo šta hoće, Pavle Vusisić u KAD ČUJEŠ ZVONA je definitivno lucidniji od svakog od njih, plus je on taj koji drži lekciju, ne dozvoljava da ga ubjeđuju i ne prihvata retorička sredstva kao argumente.

Naravno, toga je bilo u ratovima devedesetih (čuo sam i ja te priče, čak da su se Srbi presvalačili u uniforme HVO-a pa zajedno išli na muslimane), sigurno i u Drugom sv. ratu koji je bio jedan haos raznih vojski sa raznim frakcijama i lokalnim taktikama ali rat je jedan tako kompleksan fenomen tako da do autentičnog prikaza teško dolazimo.Nije tu problem samo to što to vladajuća ideologija ne dozvoljava već je to i jedan opštiji kognitivni problem.(sad pitanje je i da li možemo razdojiti ovo dvoje) tako da tu realističku paradigmu treba napustiti: u smislu imali smo iskrivljen ideologijom prikazan rat a sad imamo realnu verziju kako je stvarno bilo. (kad su pitali vjetnamske veterane da li je rat bio kao u Platoonu odgovorili su da ni oni stvarno ne znaju da im se toliko iskustvo u ratu pomešalo sa kulturalnim proizvodima o ratu da ne mogu odvojiti stvarnost od fikcije).U tom smislu bitnije je kako i zašto je tako prikazan od toga kako je u stvari bilo. Narvno neki fakti stoje a na reprezentaciji je kako će da ih interpretira, kakav će smisao da im da. 

Naravno nisu Srbi ovde  negativno prikazani ipak oni su u to vreme bili i konstitutivni narod Republike Hrvatske i s njima se moralo računati. Opet dizale su se hajke i paranoje da Srbi drže glavne položaje pa ovaj film nekako pokušava pomiriti sve to. Meni je mnogo bitnija u tom smislu godina nastanaka filma od stvarnih ratnih dešavanja. Ne mislim da je ovaj film  neka čista relatizivizacija genocida, ali ako on biva ublažen pitanje je zašto se to čini. Meni se čini da on želi na neki način povratiti konsenzus u doba kada Hrvati izražavaju nezadovoljstvo Jugoslavijom i da se to priča kroz jednu partikularnu interpretaciju rata gde se želi ubalažiti to nezadovoljstvo.Srbima se odaju zasluge, komesar kao reprezent partijskog rukovodstva je tu u nekoj situaciji između,bira stranu na kraju ali uz dosta muke, ustaški zločini su prikazani naokolo, ublaženi pričom o uzajamnom paljenju sela itd. Film pokušava na neki način da balanira između zavađenih strana. kažem za neko detaljnije i jasnije čitanje treba biti dobro upoznat sa političkim dešavanjima tog perioda.

Nisam gledao Crne ptice.

I nemoj. To je prilično pojednostavljena priča u kojoj je ustaša Šovagović crni đavo, klasično za tadašnje triler/horore.

Ja sam siguran da mnogi Hrvati kao i u KAD ČUJEŠ ZVONA i ne znaju baš zašto su prišli ustašama, malo nezadovoljstvo svjetskom ekonomskom krizom, malo Karađorđevići, malo Starčevićevi pravaši, tako da ne odbijam mogućnost da su neki Hrvati prosto ušli u to na slijepo, kao uostalom i mnogi Srbi što se četničkog pa i partizanskog pokreta tiče.

Dakle, ako je ovo 1969. godine bio pokušaj da se ti ljudi koji su prišli ustašama iz nekog zabačenog sela približe YU ideologiji (mada su muslimani ovdje sporedna priča) onda ni to nije loše, učešće u ustaškom pokretu nije ništa ako je ta osoba tu otišla iz čisto ljudskih razloga, jer isto tako ljudski može da priđe i partizanima, nakon razotkrivanja ustaškog pokreta.

Ali očigledno se to nije desilo, da li su ti naivni seljaci trideset godina kasnije napokon prisvojili ustašku ideologiju, ili su je gajili od početka (1941), ali film je taj aspekat bezupsješno uradio. Uostalom, biti hrvatski komunista nije nešto mnogo bolje, mislim postojala je Komunistička partija Hrvatske Andrije Hebranga ali ne i KP ostalih republika (sve su bile pod KPJ), i Hebrang sam je kontroverzna ličnost, ipak je predratni program KPJ iz 1924. podrazumijevao stvaranje 6. nezavisnih država na prostoru Kraljevine SHS, a kasnije se Tito predomislio (ili Staljin i Čerčil na Jalti...).

Tako da definitivno ovo jeste široka tema, valjda će i Pingvin da se pojavi, nema ga čitav mjesec, baš kad sam počeo da gledam hrvatske filmove :)

Pogotovo što su Srbi ovdje ispali ubermensch materijal :lol:

Filmovi jesu u krajnjoj liniji pro-jugoslovenski ili barem hrvatsko-komunistički (gde su i Srbi konstitutivan narod) i isto su tako anti-ustaški. u U gori raste zelen bor domobrani se puštaju a ustaše ubijaju (koliko je politička situacija nategnuta govori i to da je ovde uveden lik Hrvata koji likvidira ustaše, a Srbi imaju pravo da ubijau samo Srbe).Kažem pokušaj stvaranja nekakvog konsenzusa u nategnutoj nacionalnoj situaciji.

Inače zagrebačko krilo Kpj je dobilo prevlast iz dva razloga: bilo je najizrazitije staljinističko (Hebrang se ni posle Informbiroa nije odrekao Staljina) i imalo je najjače uporište u radničkoj klasi i iz ovih razloga je dobilo podršku Staljina. Plan o razbijanju Jugoslavije je Kominternin a ne hrvatski i planirao je stvaranje jedne šire federacije od jugoslovenske.

Ne možeš bez Pingvina.Vas dvojica ste živi primer da Srbi i Hrvati ne mogu jedni bez drugih. :)

ja koliko znam KPJ je prije dolaska Staljina na vlast formulisala svoj program o dezintegraciji SHS na 6 država. Uz to, Stjepan Radić je sarađivao sa Sovjetima nadajući se da će dobiti pravo na samoopredjeljenje.

Plus što je procenat Hrvata u partizanima bio prilično nizak, tako da kad se sve to sabere nije ni čudo što ovi filmovi skoro mole ljude da ne podlegnu ustaškoj ideologiji u sred Titove Jugoslavije.

Pingvin, vrati se!

Smernice za razbijanje kraljevine SHS donela je Kominterna 1924. god. do tada nacionalno pitanje nije otvarano u KPJ. Smernice su obuhvatale i parčanje Grčke i Bugarske i formiranje Balkanske federacije. Do zvaničnog prihvatanja ove platforme dolazi na kongresu KPJ u Drezdenu 1928. kada je i zagrebačka linija preuzela vođstvo nad KPJ. Ovakva politika je trajala do splitskog plenuma 1935. kada partija opet  zagovara jugoslovensku federaciju, i opet po nalogu Staljina. Naime Staljin tada menja politiku sa antiimperijalizma na ideju Narodnog fronta i otpora fašizmu.

Što se Radića tiče on jeste imao epizodu koketiranja sa Sovjetima i delom KPJ u periodu 1923-25 ali do neke potpune saradnje nikad nije došlo. ubrzo je shvatio da mu komunisti mogu samo smetati i 1925. ulazi u Pašićevu vladu. Vrlo je kompleksna međuratna politika u SHS/Jugoslaviji i tu su svi sarađivali sa svakim i često menjali strane.
 

Naravno, ali iz današnje perspektive zagrebačka linija se ne može posmatrati samo kao pod uticajem Kominterne, mislim da je tu zanimljiva Vahtelova analiza jugoslovenske književnosti, ali se ne sjećam konkretno imena romana koji je spominjan u kontekstu prve Jugoslavije, gdje po Vahtelu Hrvat ignoriše ako se dobro sjećam neku planinsku siročad (koji simbolišu Jugoslaviju) koja na kraju i umire, a glavni lik pada u očaj.

jebiga, sad kad nisam čitao roman a davno sam čitao vahtela ne mogu da se sjetim ni da li sam dobro prepričao priču, u svakom slučaju, Vahtel iz same istorije književnosti izvlači još iz međuratnog perioda problematičnu ustašku liniju.

Dakle, jedno je šta je Kominterna govorila, pa čim je Kominterna napustila taj koncept nisu ga i Hrvati napustili, što se i vidi iz kasnijih događaja.

Npr, veliki broj članova KPJ je dolazilo iz Crne Gore i to iz redova protivnika pripajanja Crne Gore SHS 1918. godine, koji su se borili za dinastiju Petrovića i za nezavisnost CG. Oni su očigledno poslušali Kominternu i napustili separatističku politiku. Hrvati nisu.

Ti govoriš Hrvati kao da je to jedno telo koje isto misli. Imali su oni razne frakcije, sukobe, strategije itd. ono što je sigurno je da većina nikad nije pristajala na centralizam. Pročitaj onaj tekst Jovića što sam gore postovao. Stvari su daleko kompleksnije.

naravno da su imali frakcije, shvati izraz Hrvati kao Tuđmanovu frakciju. Ja sam sasvim svjestan da je Tuđman 1990. dobio polovinu hrvatskih glasova, drugu polovinu su dobili SDP i komunisti. Ja ne pričam o njima, već samo o Tuđmanovoj frakciji koja je nadvladala, i pokazala se organizovanijom stranom na nivou XX vijeka.

Dakle, čisto pratim jednu nit, jer ma koliko da je stvar kompleksna, nemoguće je da ne postoji nikakva veza između Radićevog koketiranja sa Kominternom, Mačekove banovine, Pavelićeve NDH i Franje Tuđmana. Jasno je da su to težišne tačke u hrvatskoj istoriji, čak i ako nisu imali većinsku podršku Hrvata u svojim djelima (npr Pavelić je tu možda i najsumnjiviji što se podrške tiče).

To što koristim termin Hrvati za jednu struju jeste malo provokatorski, ali već si navikao nadam se :)

Pogledao sam još dva hrvatska filma: DIPLOMA ZA SMRT i ZLOČIN U ŠKOLI

DIPLOMA ZA SMRT je bezvezni pokušaj da se napravi hrvatski krimić po uzoru na američku B produkciju.
Zanimljivo je samo moje paranoisanje, jer u filmu postoji izvjesni Jakov Guberina, kao preslikan iz nekih srbijanskih komedija sa raznim uvrnutim aparatčicima, Guberina ima taj činovnički izgled, pravi soc-realizam sa velikim naočarama i glupom frizurom, izlegao se iz nekog samoupravnog preduzeća.

E taj Srbin vodi glavnu riječ u hrvatskom društvu, i to tako što je našao desetak ljudi, kupio im poslovne prostore, oni su otvorili butike, motele, picerije, restorane, automehaničarske radnje itd... i njemu isplaćuju 50% zarade.

E sad, u mojem paranoisanju to je upravo ono što se desilo sedamdesetih godina, kada su se državne rezerve SFRJ iskoristile da se sagradi hrvatsko primorje, i onda kada je trebalo podijeliti zaradu počela je sistemska kriza u SFRJ koja je rezultirala raspadom zemlje. Hrvati naravno nikad nisu vratili uložene pare.

U slučaju filma njegovi saradnici su mu lojalni, ali pojavljuje se nova generacija hrvatske inteligencije, sa tek svršenim fakultetom, i počinje polako i beskrupulozno da osvaja teren koji je kontrolisao Guberina.

Štaviše, oni bi da postanu Guberina umjesto Guberine, sultan umjesto sultana, Srbin umjesto Srbina, u suštini im odgovara sistem, ali im ne odgovara Srbin na vrhu. Naravno, ni oni ne uspijevaju da taj sistem i održe, ali na talasu njihovog ''nacionalizma'' profitira Franjo Tuđman (da sad ne spojlujem čitav film).


Što se drugog filma tiče, on je prilično zajeban i moram dobro da razmislim šta uopšte ovo predstavlja, u svakom slučaju preporučujem za gledanje. Sad odoh pa ću kasnije o njemu nešto napisati...

PINGVIN STVARNO NESTAO?

elem, pogledao sam POVRATAK, vrlo zanimljiv hrvatski film, skoro neobjašnjivo, ne mogu da mu nađem nijednu manu, vrlo čudno... sve vrvi od hrvatskih partizana, mada ga treba uporediti sa ZVEZDE SU OČI RATNIKA, koji jeste lošiji film ali ima bolje rješenje na kraju.

A pogledao i film ČARUGA, smor...

Pogledao "Teglu punu vazduha" od diletanta Janka Baljka.
Sta reci, chovek predaje na FDU, a ne zna da snimi igrani film, paradoks koji se desava samo kod nas.

Ovdje sve zamrlo otkad je Pingvin nestao, ne vraća se ni poslije haške presude bre...

a ja počeo da gledam Sex - partijski neprijatelj #1

bombast naslov, al' film ''gledam'' evo već pet dana koliko je zanimljiv, još nisam do kraja stigao, čak ga ni Bata braćala ne vadi za sada...

Da te pitam, Albedo, malo oftopički - ti si pisao o Košutama na blogu, a nisi provalio da se njih dve najjasnije moguće rasturaju od seksa tokom čitavog filma?! Kako?!!

prvo, kako mogu lezbejke da se rasturaju od seksa? 8-)

pa ja sam napisao da je bilo seksa, ali da sam primjetio nekakvo rasturanje baš i nisam...

Quotemožemo tek da pretpostavimo da ju je buržujka iskorišćavala na ovaj ili onaj način, kao sluškinju, možda čak i seksualno, ali to su sve pretpostavke

...

Na ovo mislim.

pa napisah - iskorišćavanje, dakle da je djevojka ''primorana''... ona ni u jednom trenutku ne djeluje kao da uživa u vezi sa buržujkom, dakle teško da se rastura...

QuoteDjevojka je i dalje nevina

QuoteLatentne veze je sigurno bilo, ali nejasno je da li je bilo i više od toga (zadnja slika), i onda odjednom nestaje, pretvara se u konflikt između njih dvije, ali ostaje pitanje ko ga je započeo (implicira se obostrana krivica).

:evil: Ti potpuno zanemaruješ mogućnost da neko iole pažljivo čita to što pišeš, zar ne?

Quote from: Bata konezdrav on 17-04-2011, 14:59:47
prvo, kako mogu lezbejke da se rasturaju od seksa? 8-)

pa ja sam napisao da je bilo seksa, ali da sam primjetio nekakvo rasturanje baš i nisam...

Quote from: Bata konezdrav on 17-04-2011, 19:56:54
pa napisah - iskorišćavanje, dakle da je djevojka ''primorana''... ona ni u jednom trenutku ne djeluje kao da uživa u vezi sa buržujkom, dakle teško da se rastura...

Ah, pa dobro, rasturanje je možda u oku posmatrača, ali uživanja, makar u formi nezdrave psihološke zavisnosti, itekako ima. A dosta stvari, recimo onaj razgovor o seksu na keju, pa govor tela u scenama dok se ne pojavi Trentinjan, da ne pominjem ono čisto zavođenje sa početka, govori io izuzetno jakoj seksualnoj privlačnosti između njih dve.

ma čuješ govor tijela, alo, ja sam porno-generacija, kad tako postaviš mislim da mi je i jedna drugarica lezbača po tim kriterijumima :lol:

Uživanje u formi nezdrave psihološke zavisnosti bi od mnogih mojih ortaka napravilo pedere (osim mene 8-) ).

a tek razgovor o seksu ne znači ništa, pa baš francuz Fuko im je iznio tezu da je razgovor o seksu ukinuo seks, da su razgovor i seks kao voda i ulje.

Pazi Gidra da te ne čuje, on zna šta je govor tijela!

Pogledao sam juče omladinsku dramu GLASAM ZA LJUBAV iz 1965. godine. Film je iznenađujuće dobar. Rađen je po istoimenom romanu Grozdane Olujić.

Evo jedne seksi scene (izuzetno smele za ono vreme), da vam malo osladi film. Slobodan (Boško Toskić) i Rašida (Slobodanka Marković) odlučuju da se okupaju u reci bez odeće.:

http://www.youtube.com/watch?v=l8bo6nOKZ_c&feature=related

Sto minuta Slave trailer (http://www.youtube.com/watch?v=kMOJjnLz8YE#)

100 MINUTA SLAVE zvuci kao dobar naziv za neki SM pornic...

Quote from: crippled_avenger on 27-06-2011, 23:20:54
100 MINUTA SLAVE zvuci kao dobar naziv za neki SM pornic...

Pa cim je Miki u kadru neminovno je da ce neko najebati,mada je to vec toliko predvidivo da nije ni perverzno.
Licno bih volela da vidim u ljubavnom zanosu Mikija I Berceka.Eto rekla sam.

Ne rekoh nista o filmu , trejler otkriva I vise nego sto treba. Jasno je da je savrsena fotografija ,kostim,kamera ,tehnicki sve stima al prica je tanka.
Ima par savresenih detalja , dijalog  je na pojedinim mestima nepotreban.Da kojim slucajem nisam odgledala trirov breaking the waves film bi dobio 4 ,ovako  2-3.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fa4.sphotos.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-ash4%2F264556_158551787552150_128574167216579_358695_5643519_n.jpg&hash=766bb4e86651da800cd1264a0cd410d2e460db75)


Srpske filmadžije su često zazirale i od adaptacije poznatih i/ili cenjenih književnih dela ovdaššnjih autora. Enigma je zašto je to tako. Tim pre jer su pojedini autori (poput Soje Jovanović kada se bavila ekranizacijama Nušićevih pozorišnih komada ili Zdravka Velimirovića koji potpisuje filmsko viđenje romana "Derviš i smrt" Meše Selimovića) uspevali da pomire komercijalnu i umetničku dimenziju dela nastalih na osnovu književnih izvornika. A tu je i uvek dobrodošao trenutak lake prepoznatljivosti naslova i teme. Tek, u poslednjih dvadesetak godina upadljiv je gubitak intersovanja za filmske adaptacije, a nije da nema popularnih i/ili cenjenih književnih naslova pogodnih za transformaciju u filmski medij.

pogledao Razmeđa Kreše Golika. solidan film, makar je možda stil bizaran, naime nekakva ruralna komorna drama sa P.Vuisićem.

s druge strane je zanimljiv jer se svakako može pogledati u paru sa Sedamdeset i dva dana, štoviše može se promatrati kao prethodnik, a uopće ne sumnjam da bi albedo pronašao ustaške elemente, zapravo čista demonizacija P.Vuisića kao seljaka, srpskog seljaka i ustaški prikaz faktičkog stanja u Hrvatskoj: njegov sin odlazi iz sela, distancira se od oca i od istorijske srpske zemlje te bježi u grad privučen ustaškom socijalno-gospodraskom propagandom (a u offu, tj. tamo gdje film završava i staje, svakako možemo zamišljati da sinu slijedi asimilacija i pohrvaćivanje, upravo kako je to iznijeto u memorandumu SANU)

Obradovaće se Lilit. :)

De si Pingvin, pogibosmo bez tebe!

Htedoh reći - jevtropijevićka. Lilit mi draža. :)

ehej, pozdrav gospođo jevtropijević!
da znaš, nikada nisam zaboravio, ili možda bolje reći, nisam mogao izbaciti iz glave u datom trenutku 'neke jevtropijevićkine -sad, teze nije prava riječ- recimo, riječi'; naime, gledao sam filmove i u međuvremenu, pa tako Renoirov Boudu sauve des eaux.

o čemu se radi? na neku foru (moguće čudnu) gotovo da mi se usjeklo tvoje upadanje sa Teoremom; tvoja pohvala tog filma mi je zacementirana. e pa gledajući gore navedeni film (Boudu itd.) javila mi se "teza o upadu novog u život subjekta koji radikalno raskida sa dojučerašnjom praksom a iz novonsatale situacije izlazi takoreći preporođen'. Boudu je u tom smislu neka vrsta prequela Teoremi (strukturno, s obzirom na postavljenu tezu, to su skoro identični filmovi).

međutim, stvar tu ne staje nego ima svoj klasični obrazac; Teorema i Boudu nisu najklasičniji slučajevi, nego su to izvedenice; a najelementarniji obrazac je 'katarza subjekta te on postaje novi, vrliji čovjek'; najklasičnije sredstvo takvog scenarija je upad simboličkog novog života, tj. bebe!
tipični primjer klasičnog obrasca je Žena sa slomljenim nosem.

ovo je samo skica "teze", ali čini mi se da bi se tu dala raditi opširna studija (eto, možda će netko raditi doktorat na temu i ja mu ovim putem nesebično ustupam "skicu" i "ideju")
meni je satisfakcija što sam, po mojim skromnim saznanjima, prvi na svijetu doveo u vezu takve heterogene naslove kao štu su Boudu sauve des eaux-Teorema-Rain Man-Žena sa slomljenim nosem , da uzmemo samo tu liniju kao primjer

Quote from: D. on 28-07-2011, 12:17:47
Htedoh reći - jevtropijevićka. Lilit mi draža. :)

ja tvoja posljednja dva posta ne mogu čitati drugačije nego zaobilazni način da kažeš, ne da ti je draga lilit, nego - upravo ja, pingvin.

Moguće... :)

Pingvin, ne daj Bože da te zavoli k'o mene 8-)

E, Pingvin, vidi ovako. "teza o upadu novog u život subjekta koji radikalno raskida sa dojučerašnjom praksom a iz novonsatale situacije izlazi takoreći preporođen', to je veoma čest motiv koji npr. rabe u Holivudu, uglavnom u varijanti "otkačena ali simpatična devojka preobražava život dosadnog birokrate". Potrebno je, dakle, da motiv ima i obradu koja će držati izvestan nivo.
Simbolički novi život smo imali u raznim filmovima o ubicama kojima ostave na čuvanje nevinu dečicu (među poznatijima je Leon ili Profesionalac) pa se oni preporode. Ili kad se film završava sa trudnicom ili majkom s bebom za koje se glavni junak žrtvuje (stvarno nemam snage da nabrajam). Potrebna je velika veština da se to izvede a da ne bude šuplje. Ja mogu da poverujem npr. kraju Rašomona ili još bolje Pobune, ali nešto sumnjam da je to u Ženi sa slomljenim nosem urađeno kako treba. A možda sam samo snob.

Generacijski obrat sa upadom novog, odličan primer, imaš u Povratku Zvjaginceva: oba dečaka potpuno raskidaju sa dotadašnjim životom zbog očevog povratka. Koliko je to dobro i katarzično - ostaje otvoreno. Jasno je samo da stariji preuzima ulogu autoriteta u porodici ("ručicama, ručicama") koju je dotle izbegavao.

inače, reprizirao sam Malu pljačku vlaka, superiška! 8-)

@jevtropijevićka
godi mi da, makar u kritičkom osvrtu (štoo je možda još i bolje) afirmiraš valjanost postavljene teze, pridonijevši ujedno njenoj daljnoj obradi
slažem se s tvojim upisom (uostalom, kazao sam da je u pitanju samo "skica", a zapravno ne ni skica nego ideja koju tek treba razraditi; u ovom trenutku nemam ambicija za "razradu prepoznatog motiva" - sve to lijepo stoji u spornom postu)

u toj konstelaciji stvari, nisam ni išao enciklopedijskim pristupom (pobrojati sve filmove u kojima se motiv pojavljuje) nego naveo jedan, prvi koji mi je pao na pamet a koji ima najpogodniji obrazac: bebu kao sredstvo preporoda.
hm, za detaljniju priču o Ženi sa nosem bismo mogli ponoviti film; ovako generalno, mislim da je podcijenjen (naravno u našim okvitima, ne mislim da se radi o svjetskom klasiku). čak mi se čini da je to najbolji srpski film posljednjih nekoliko godina.

Quote from: Bata IV Pobednik on 28-07-2011, 12:35:40
inače, reprizirao sam Malu pljačku vlaka, superiška! 8-)

U top 5 mojih omiljenih domacih,nego Bato, jesi li konacno pogledao Fani i Aleksandar?

Quote from: PingvinPatuljak on 28-07-2011, 13:05:53
@jevtropijevićka
godi mi da, makar u kritičkom osvrtu (štoo je možda još i bolje) afirmiraš valjanost postavljene teze, pridonijevši ujedno njenoj daljnoj obradi
slažem se s tvojim upisom (uostalom, kazao sam da je u pitanju samo "skica", a zapravno ne ni skica nego ideja koju tek treba razraditi; u ovom trenutku nemam ambicija za "razradu prepoznatog motiva" - sve to lijepo stoji u spornom postu)

Normalno, i ja sam pisala ovako odoka. Sad već primećujem neke smernice u tvom nizu koji uključuje i Kišnog čoveka, odnosno da upad novog može i da reafirmiše kapitalizam, a ne samo da ga podrije kao u Teoremi (Zgodna žena je hronološki vrlo blizu Kišnom čoveku i nudi isti preporod u japijevskim okvirima). Eto kako niz koji se stvara po sličnosti može da vodi u različitim smerovima, samo ako uključimo dodatne kriterijume sličnosti.  :lol:

Naravno, moguće je da samo bulaznim zbog nedostatka kafe, pa ću se suzdržati od neke jače diskusije dok ne pogledaš bar nešto od ranog Karlosa Saure a ja se snabdem kofeinom.

Reprizirao sam i Pun mesec nad Beogradom, Bata stvarno rastura u ovom filmu, iako je miran, on u stvari filozofski tihuje i trijumfuje 8-)

Quote from: agota on 28-07-2011, 13:17:49

Quote from: Bata IV Pobednik on 28-07-2011, 12:35:40
inače, reprizirao sam Malu pljačku vlaka, superiška! 8-)

U top 5 mojih omiljenih domacih,nego Bato, jesi li konacno pogledao Fani i Aleksandar?

ja i dalje ne mogu vjerovati da vam je iznadprosječno dobar taj lošnjikavi film-skeč. sjećam ga se skoro pa kao groznog.

usput,
svidio mi se noviji hrvatski film Dva sunčana dana. baš mi se svidio, premda je potpuno marginaliziran (gotovo da nisam vidio ikoga živoga da bi rekao koju riječ o filmu) i usprkos činjenici da je zapravo potpuno nejasno što je redatelj htio reći svojim uratkom jer radnja izgleda kao da je na silu istrgnuti fragment iz... nečega. nijedan pravac radnje nije razvijen do kraja, ni odnos među supružnicima, ni odnos hrvatski-rednečki-turitički-vodič naspram kapitalističkih eksploatatorskih turista sa zapada, ni na širem planu hrvatska-europa, ni ruralno-urbano, ni ljepote turizma-primitivnost okoline, znači baš potpuno ništa iako se doima kao da je najčvršća potka čitavog ovog sklopa kriza braka (redatelj najviše vremena posvećuje ovoj dimenziji).
i usprkos svemu tome, usprkos takvoj temeljnoj konfuziji, meni se film baš svidio. štoviše, to mi je najbolji film iz 2010. makar je tu bio navodno razvikaniji Neka ostane među nama (s tim da nisam još pogledao Majka asfalta i Show must go on).

redatelj je Ognjen Sviličić, koji ima već solidne uratke (Armin, Oprosti za kung fu). stil je minimalistički, dakle tipično hrvatsko art-preseravanje rekli bi mnogi kojima na duši leži srpski populistički pristup.
u neku ruku, poigravanje temom ksenofobije može se pratiti kod Sviličića (Oprosti za kung fu; a možda i armin ulazi tu, trebao bih ponoviti; svakako ima i tu opet "stranaca" tj. bosanaca)

eto, stvarno djeluje čudno nakon ovakvog posta, ali Dva sunčana dana su mi baš pasala. čak si utvaram da bi jevtropijevćki odgovarao ovaj film, nekako mi izgleda na njenoj liniji sviđanja. s druge strane, mislim da albedu ne bi pasao (ali bi se moglo dobro polemizirati i prepucavati u pingvinsko-albedovskoj režiji, jer film pruža određene zanimljive momente iz hrvatstva; a to se odmah onda veže i uz srpstvo, pa taman i kao odsutnost itd)

Quote from: PingvinPatuljak on 28-07-2011, 19:58:41
čak si utvaram da bi jevtropijevćki odgovarao ovaj film, nekako mi izgleda na njenoj liniji sviđanja.

Nema te količine kafe koja bi mi pomogla u određivanju sviđanja kad je u pitanju film koji nisam gledala  :lol: Ali ako se uklapa u niz Deliverance-Južnjačka uteha-Vikend -jedna zanimljiva SFRJ TV drama čijeg se naslova ne sećam (sa Vesnom Trivalić) možda bih se čak bacila na traženje linkova...

na žalost, ne. ne uklapa se u tu sliku.
ovo je skroz mali film malih dometa, baš marginalija (moguće da je s pravom potpuno neprimijećen, čak i u domaćim okvirima). izgleda kao da iščupaš par stranica iz nekog romana na nekom mjestu, i sada tu imaš neke povezanosti među likovima, ali opći smisao nedostaje.
uh, ja sam previdio jednu stvar: ti uglavnom gledaš veće filmove (svjetskog formata). tako da se ispravljam: čak si utvaram da bi ti se sviđao ovaj film, kada bi ti gledala filmove predanije i posebno gomile domaćih filmova. tek u toj konstelaciji, ima smisla izjava;)

Evo ti za utehu prikaz filma iz pera otaku:
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=23&t=1028 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=23&t=1028)
A što se tiče predanijeg gledanja, e da mi je dovoljno sveta i vremena, kao što nije...

super, ovo je možda prvi forumaški osvrt diljem neta koji vidim o Dva sunčana. a izgleda da se manje-više slažemo u temeljnoj percepciji konfuzije/nedefiniranosti radnje, s tim što spomenuta otaku u jednom trenutku kaže nešto kao "žena služi kao sredstvo za sukob muškaraca, hrvatskog divljaka i civiliziranog europejca" (iako je zapravo riječ o ameru, ali dobro to je to, kulturni zapadnjak) i njoj se to "ne sviđa". ali mislim da ni ta teza ne stoji, naime ni taj smjer se ne može iščitati iz filma; redatelj jednostavno nije razvio ni u jednom pravcu do kraja, a sukob ne izbije u prvom redu zbog žene, tj. nije ona tu neko ciljano sredstvo (iako se nađe između muškaraca), već više slijedi iz imanentnosti samog lika hrvatskog divljaka; a onda u drugom redu iz antiteze zapadnog turista, premda on tu igra pasivniju ulogu. i prava je šteta što rednečki lik nije razvijen i razmahan, jer bi to po mome neizmjerno izbistrilo jasnoću samog filma, plus bilo bi puno efektnije i atraktivnije. ovako je lik divljaka (kojega potaman tumači Leon Lučev) u nekoj šizofrenoj poziciji koju mu je redatelj podario: kao da je preko njega pokušao ostvariti "kaos životnih stavova" gdje čovjek istovremeno voli i prezire te vražje strance, tj. svjestan je da je prisiljen ih voljeti (ekonomski interes), ali ne odriče se stare balkanske duše (iracionalni moment). i toj ambivalenciji, sve ispada nekako zbrkano i nedorečeno.

redatelj je izgleda htio pokazati situaciju hrvatske u odnosu na zapad, ali taj pristup je pogreška; ne može se (ili on to ne uspijeva) preko leđa hrvatskog vodiča lokalca prelamati složena društvena problematika, pogotovo što jasniji (i jednostraniji) pristup liku lokalca kao redneku (ako se već s time koketira) pruža mogućnost atraktivnijih rezultata.

dakle, film je mogao biti zanimljiviji, ali i ovako lebdi nekakva neodređena simpatičnost u svemu tome, sa nekim baš fornim situacijama (meni je totalno smiješno kada Lučev psuje ameru mater iz napete situacije koja je proizašla; tu je baš dobro pogođen mentalitet gorštaka, baš eksplicitno u toj situaciji)

i da, kao je spomenuto, glavna glumica je također solidan adut (Maya Sansa); totalno je lijepa u filmu.

Pogledao TV film REKVIJEM ZA TEŠKAŠA sa Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi. Čak ni on nije mogao ovo da izdigne iznad prosjeka, ali sve u svemu zanimljivo kako Bata glumi silom penzionisanog boksera i kritikuje laž da je Roki Balboa pobjedio Apolo Krida 8-)

a ja sam pogledao Poslijepodne jednog fazana (hrvatski) i U ime naroda (srpski ili moguće crnogorski)
oba filma su dobra, Fazan je suludo bizaran, a Narod je klasična tema "pojedinac protiv sustava", satira, često sa površnim humorom, ali sve u svemu meni su uvijek okej takve teme.

Sećam se da je meni U ime naroda bio izvrstan i da sam u to vreme Živka Nikolia zaista štovao, kao i da sam bio prijatno iznenađen da se ipak još uvek u osamdesetima mogao snimiti film koji ipak prilično ozbiljno kritikuje komunistički birokratski limbo. Moram da ga repriziram.

slazem se ,izvrstan film, ja sam ga skoro gledala bio je  u merkatoru da se kupi u onim gomilama gde se vecito zabijem i kopam,tu sam nasla i iskusavanje djavola,cudo nevidjeno, i bestije (koje sam vec imala neki ocajan snimak),tajvansku kanastu i paviljon VI koji nikako da odgledam pocnem i smorim se ,nesto mi spor.

Quote from: Meho Krljic on 03-08-2011, 21:40:14
film koji ipak prilično ozbiljno kritikuje komunistički birokratski limbo.

ozbiljno možda nije prava riječ. ima grotesknog pretjerivanja, pa se gubi na ozbiljnosti.
vrijednost filma nije u kritici našeg birokratskog sustava (i rankovića), već probija univerzalnije: pojedinac koji ne razumije kako funkcionira društvo i ostaje popišan na vjetrometini. čak postoji određena paralela Krivokapić-Travis Bickle.

Moram da ga repriziram, skinuo sam ga nedavno.

Pogledao sam OSUĐENI Zorana Tadića, jest se čovjek sroz'o... Imajući u vidu i Diplomu za smrt i film Vila orhideja, hrvatski film je postao baš teško smeće u drugoj polovini osamdesetih, valjda uporedo sa rastom ustaštva...

Postao? Rastom?

Postao, naravno, prije toga je imao par dobrih naslova sa pritajenom ustaškom porukom.

a ipak je bilo nekog porasta ustaštva, ne misliš valjda da je bilo gore ili isto sedamdesetih, bilo je bar malo bolje... a sad je naravno najgore i kinematografija im je najgora 8-)

pogledao sam još jedan Kadijevićev TV film NAPADAČ. Ako zanemarimo sva drugosrbijanska sranja film je sasvim solidan. Inače, zaplet koji na internetu postavljaju uz ovaj film u stvari potpuno promašuje stvar.

Pogledao sam film MUŠKARCI (1963), pa jebote, ovo danas ne bi smjeli da snime. Svaka čast.

Da ne pričamo da sam se zapitao da li je ovo jedina scena u srpskoj kinematografiji gdje ćale sjedi za porodičnim stolom i normalno ćaska sa svojom djecom.

da rekapituliram šta sam gledao prošle nedjelje

PRAZNIK U SARAJEVU - za sada najgori domaći film koji sam gledao. Šta se tu dešava, ko tu koga jebe, ko je ubica, zašto se Bata blamira kao inspektor policije, ubibogsnama...

ZLATNA PRAĆKA - Čkalja je što se humora tiče zaostao, malo šta je smiješno u ovom filmu, ali sam koncept pokazuje da je Čkalja (to jest scenarista i reditelj, al' ajde) prilično jak igrač, i da se čovjek mora zamisliti nakon njegovih filmova. U ovom filmu on kao osvaja Divlji Zapad, ali kritika kapitalizma je samo površina priče koja analizira srpski mentalitet, i objašnjava zašto smo tu gdje jesmo.

Odmah poslije toga sam pogledao i BOG JE UMRO UZALUD, još jednom Čkalja nije smiješan ali ovo je Đilasova nova klasa na filmu, i više od toga. Kad dodate čitavoj ovoj priči i KAMIONDŽIJE, vidite koliko je Čkalja prilično hrabar glumac, kad je pristao da učestvuje u svim ovim subverzijama.

Ovakav film ne bi smjeli da snime, niti bi im dozvolili da ga snime danas, a jedan svježi rimejk je itekako potreban ovom društvu.

Mlad i zdrav kao ruža (1971), Jovan Jovanović

Kamera izaziva vrtoglavicu i mučan osećaj bar dva sata nakon odgledanog filma. Crnotalasna inteligentna i otvorena kritika svega i svačega: socijalizma, komunizma, hipi pokreta, policije, Tita, obaveštajnih službi, kapitalizma. Dragan Nikolić glumi buntovnika, ali ne idealizovanog, šarmantnog, na kakve smo navikli, već onog odbojnog, bez savesti, hladnokrvnog ubicu, saradnika DB-a, buntovnika iz nemoći i besa, žrtvu sistema. Dalekovida najava devedesetih. Hrabar film za doba kada je sniman. Kažu: Paklena pomorandža pre Paklene pomorandže.

Quote from: D. on 12-12-2011, 04:18:04Dalekovida najava devedesetih.

?

Please stop.

Quote from: D. on 12-12-2011, 04:18:04Paklena pomorandža pre Paklene pomorandže.

?

Please stop.

Osećaš se ugroženo?

Quote from: Bata Životinja on 12-12-2011, 12:28:27

Quote from: D. on 12-12-2011, 04:18:04Paklena pomorandža pre Paklene pomorandže.

?

Please stop.

Zapravo je u pravu on that one. Mlad i zdrav je izasao na leto, a Clockwork Orange pred sam kraj godine.

Troluje i ignoriše sopstvene "savete" o argumentaciji izrečenog.

Quote from: Father Jape on 12-12-2011, 13:29:58

Quote from: Bata Životinja on 12-12-2011, 12:28:27

Quote from: D. on 12-12-2011, 04:18:04Paklena pomorandža pre Paklene pomorandže.

?

Please stop.

Zapravo je u pravu on that one. Mlad i zdrav je izasao na leto, a Clockwork Orange pred sam kraj godine.

pre filma - da. pre knjige - ne.

da, Paklena pomorandža je dosta ranije izašla kao knjiga, a produkcija filma je takođe prethodila našoj produkciji

Prvo je Endi Vorhol ekranizovao onu svoju verziju, koja je nebitna ali treba je spomenuti, pa je Mik Džeger planirao da ekranizuje Bardžesov roman, i na kraju je Kubrik otkupio prava od Bardžesa. To znaju i ptice na grani, knjiga je deset godina starija od našeg filma, a produkcija je započela skoro pet godina prije njega.

albedo,
pročitao sam tekst koji si pisao o štićenicima i kadijeviću. iako nisam gledao filmove, a i sam tekst je zanimljiv, SASVIM SAM SIGURAN da sadrži grešku i da si ti sve to pogrešno shvatio.

welcome back, nesrećo 8-)

Pogledao slovenački film GENERACIJA '71, sad mi mnogi domaći krševi izgledaju superiška.

Najbolji dio je kad se Hrvat dere: EKV! EKV!

ma ne vjerujem ti. ovako na neviđeno, zanima me ta Generacija.

pa tebe zanima jer misliš da je to maspokova generacija, a u stvari su likovi rođeni '71. i služe vojsku na početku rata

i naravno, kad se pojave mutanti pozitivci kojima je ćale Hrvat, majka Srpkinja a cura muslimanka treba ugasiti film...

Inače, još bolje od uzvikivanja ''EKV!'' je to što im na kraju ne bi ništa desilo da nisu uradili to što su uradili. Genijalno.

pogledao BELi, BELI SVET

povlačim sve što sam rekao za GENERACIJU '71

Quote from: Bata Životinja on 31-12-2011, 18:55:01
evo pogledao sam Nemce, i potvrđuju sve što sam rekao - pusto srpsko građanističko proseravanje

ovo je u stvari obrnuta Besa, naša fascinacija Šiptarima (ti to najbolje znaš) i njemačkom disciplinom pokazuju se kao dvije strane iste medalje. Uvijek je potreban neko spolja da nas nauči moralu, životu, civilizaciji... Kao Marojevićev Šnit, u stvari ispada da je period 1941-1945 bio multikulturalistički, liberalni topli dom evropskih vrijednosti, koje Srbi odmah zaborave čim ih civilizatori napuste, pa se neumitno vraćaju u varvarstvo.

ja ne znam kako Radivojevića nije sramota da snimi ovakav film 2011. godine

film može biti snimljen koje god hoćeš godine ako ponavlja istu patetiku o tragičnoj sudbini jadnih individualaca, građanista i slične boranije

Nema energije, objašnjava nam kako je odbačen, kako ne može da se probudi iz mrtvih, kako može biti spašen samo ako ga ukradu The Germani, umire kroz čitav film, sama kinematografija umire i još snima filmove o tome, UMRI BRE, zašto stvarno nisi umro 1991? To je tebi NSF?

Drže nas za gušu kvaziemotivci, kvaziumjetnici, smarači svih vrsta, vuku nas na dno, bre umrite već jednom.

Protraćena 2 i kusur sata.

zanimljivo kako nitko ne piše o Radivojevićevim Nijemcima. na topiku nitko ništa, samo delarge po običaju sumanuto pejsta.

jedino se albedo odvažio na ovaj njemački uradak (pošteno albedo, pošteno)

bio si nešto pričao o hrvatskoj cikličnosti... haha, a onda su došli Nijemci. srpska dvostruka ciklika! prvo, Kako su me ukrali Nemci je zapravo već snimljen. i to 1949. Melville je '49. napravio Le silence de la mer i to je manje-više fabula Nijemaca.
drugi cirkl je na razini samog filma: klinku je ponovo 'ukrao' jedan 'stranac' i taman kada je mogla biti prihvaćena, taj umire = vraćamo se na početak, srpska ciklika traje, ponovo agonija, vucaranje kroz život, životarenje, odbačenost

međutim, zanimljivo je usporediti spomenuta dva filma, pa da vidimo gdje se razilaze. dok Srbi snimaju kako ih kradu Nijemci, Francuzi snimaju kako su oni ukrali Nijemca. Francuzi svog Nijemca prihvaćaju tek kada je on odbačen od Nijemaca; Srbi prihvaćaju Nijemca odmah i žale što nisu uspjeli otići iz Srbije.
Francuzi svoju storiju pričaju sa pozicije pobjednika; Srbi sa pozicije gubitnika.

zanimljivo je gledati ovaj mazohizam Srba. "Srbi su lud narod", definirao je to davno Rašković. nizom novijih filmova oni tu doslovno potvrđuju.
apatija je posvemašnja i tu se više ne promatraju stvari sa šire perspektive, nego se pripovjedaju priče iz privatne partikularne pozicije. no, te priče zahvaćaju čitav društveno-povijesni kontekst, a tu su zbunjujuće, bizarne, gotovo neprijateljske.
Srbin se ispovijeda kako ga ni njegova majčica (zemlja) nije htjela; odbačen i prije nego je došao na svijet. svi se njegovi najbliži bave nekim tamo stvarima, a on zapostavljen. on ih sve vidi kao licemjere, lažove i kurve; tamo se nešto bore protiv Nijemaca, a ovamo se podaju da ih Nijemac jebe.
i dok su njegovi takve zbunjole, divan i krasan čovjek je - Nijemac. on je ujedno gospodar, gost koga se ne može odbiti, pa je i to dio fascinacije.
i sada, na kraju puta, Srbin se sjeća djetinjstva, i to sretnog (kada je Nijemac gospodario). to je bio život pun boja, a tobože 'oslobođenje' je donijelo sivilo. sve je sivo, a on ima kapu, davnu dječačku kapu, igra rolu Nijemca za jednu djevojčicu i umire. idemo sve ispočetka...

Francuzi pokazuju drugačiji duh. i ovdje se Nijemac useljava kao gospodar. ali nikada nije prihvaćen! Francuzi se čak zabavljaju: Nijemac priča monologe kroz cijeli film; starac i nećaka šute. Nijemac je uljudan, kulturan, pravedan, plemenit, on je sve to, baš kao i srpski Nijemac, ali Francuzi znaju da je ujedno i - neprijatelj! on je naveden da glorificira francusku kulturu, da se divi Voltaireu, Hugou, Rabelaisu, Montaigneu itd. itd. uza sve to, starac i nećaka, ne žele progovoriti ni riječi sa njime.
Nijemac čak ide na to da bude romantik, da utvara neko francusko-njemačko prijateljstvo, da će ova epizoda oplemeniti oba naroda... Francuzi šute i čekaju da ode.
onda jednog dana ode Nijemac u Pariz i tamo se suoči sa svojom fantazmom: njegovi kameradi su pravi nacisti i oni pale Židove u Treblinki. vraća se u kuću kod starca i nećake shrvan, posramljen, odbačen. bježi od sebe i od svojih. tek tu dobije prvu riječ: zbogom.

I Melville i Radivojević pričaju ratnu priču uvažavajući svu kompleksnost zbilje; i njemački vojnik može biti čovjek. ali, dok Melville podvodi tu njemačku čovječnost u patriotski diksurs, na kraju krajeva, mora se odati počast otporu, Radivojević pljuje na sve i žali što ga Nijemci nisu onog dana ukrali.

pa odlično, samo naša ciklika i dalje ide samo preko naših leđa, dok vaša nožem krči put

Mada, mislim da ti pristup i nije adekvatan budući da je Radivojević snimio Dečka koji obećava u kojem u stvari odbacuje klasičnu porodičnu zajednicu a ovdje je, sasvim suprotno, priželjkuje.

ma kakvi
sve se uklapa. odbacuje srpsku obitelj, ali ne i njemačku! evo ti je nakon 30 godina dečko koji obećava rekao kakvu obitelj priželjkuje: on hoće Nijemca.

Quote from: PingvinPatuljak on 17-01-2012, 21:34:26

bio si nešto pričao o hrvatskoj cikličnosti... haha, a onda su došli Nijemci. srpska dvostruka ciklika! prvo, Kako su me ukrali Nemci je zapravo već snimljen. i to 1949. Melville je '49. napravio Le silence de la mer i to je manje-više fabula Nijemaca.

Nisi mogao strašnije da me ubodeš nego pominjanjem jedne od mojih omiljenih knjiga. Ovde namerno prećutkuješ jednu vrlo bitnu razliku a to je: Verkor je Ćutanje mora napisao 1940. u okupiranoj Francuskoj, knjiga je rasturana ilegalno i uz veliku opasnost (na to aludira i početak filma). Opozicija Francuzi-Nemci predstavlja opoziciju Francuzi-Nemci i gotovo. Jeste u drugom planu civilizacija-varvarstvo ali nemojmo se zavaravati. Radivojević, naprotiv, svoj film snima sedamdeset godina post faktum i kod njega opozicija Nemac-Srbi predstavlja samo oblandu za opoziciju građanstvo-seljaštvo ili intelektualac-pučina što je još samo jedno u nizu njegovih prežvakavanja iste teme i žala za promašenim životom.

stoji to što kažeš, ali opet...
Srbin Radivojević žali za Nijemcom cijelog života ispada, Francuzi glorificiraju svoj otpor. eto, Melville baš snima film o kultnoj knjizi francuskog otpora.

Naravno da se može i tako gledati na stvar, ali bolje bi bilo porediti Ćutanje mora sa npr. Slavicom. Melvil je takođe, ako se dobro sećam, bio član pokreta otpora, i to se još bolje vidi u Armiji senki; ko što su u doba Slavice svi manje-više tek izašli iz partizana.
...Nemci mogu više da se posmatraju u nekom drugom kontekstu sa drugim filmovima o jadnoj otuđenoj deci. Možda onaj Šlendorfov Ogre ili kako su ga već nazvali (po Mišelu Turnijeu).

ogre, da
melville je, mislim, bio u francuskoj vojsci koja je poražena. ne znam jel bio u otporu.

paralela Nijemaca i Mora se sama nameće: Nijemac pobjednik, gospodin, čovjekoljubac i intelektualac, useljava se u kuću poraženih... dalje su razrade i poante drugačije

naravno, ne kažem da se ne mogu stavljati u razne kontekste i paralele, pa i to što kažeš: otuđena djeca ili čak ratna siročad itsl.
recimo, Držanje za vazduh, Mali vojnici od domaćih
ili jedan sjajan film, ne znam jel ga znaš Cybele ili Les dimanches de ville d'Avray. ovdje imamo odnos ratnika i djeteta

Quote from: PingvinPatuljak on 18-01-2012, 18:31:54

paralela Nijemaca i Mora se sama nameće: Nijemac pobjednik, gospodin, čovjekoljubac i intelektualac, useljava se u kuću poraženih... dalje su razrade i poante drugačije

Hm, dobro. Mogao si onda da primetiš i kako Srbi/partizani dobijaju funkciju onih koje treba civilizovati čak i kad su pobednici koji se uvaljuju u kuću - mislim na Oficira s ružom (seksi, seksi Oficira s ružom. Jedini film koji bi se i Harviju svideo koliko i meni).
Za ovaj francuski film prvi put čujem, proveriću.

da, dobra ti je ova s Oficirom

inače, Srbi imaju i drugačiji odnos prema strancima u ipak prosječnom filmu RAT UŽIVO

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F-kO15wiu1vyI%2FTygkfnUEe2I%2FAAAAAAAAOYY%2FqqGnDcmSnR0%2Fs1600%2FBraca%2Bpo%2Bmateri.jpg&hash=4e7a70629577dc9b7dfea01f22ea640235da774f)

http://ljudska_splacina.com/2012/01/braca-po-materi-1988.html (http://ljudska_splacina.com/2012/01/braca-po-materi-1988.html)

nesreco,pa ovo je reprizirano sto puta na tv,jedna od najjacih uloga petra bozovica pored lepote poroka i u ime naroda.
Muči, srećo. :D

Ja bih da istaknem kako su nas vodili u obližnji bioskop da gledamo to... *kad smo bili četvrti osnovne*.

Quote from: Agota on 31-01-2012, 21:07:45
nesreco,pa ovo je reprizirano sto puta na tv

nesrećo, a ja od tih 100 repriza nisam zakačio barem 95, jer TV ne gledam već 12-ak godina... 8-)

Quote from: Ghoul on 01-02-2012, 13:35:31

Quote from: Agota on 31-01-2012, 21:07:45
nesreco,pa ovo je reprizirano sto puta na tv

nesrećo, a ja od tih 100 repriza nisam zakačio barem 95, jer TV ne gledam već 12-ak godina... 8)

:) dobro,dobro, ti posebni.

Quote from: Ghoul on 31-01-2012, 20:56:10
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F-kO15wiu1vyI%2FTygkfnUEe2I%2FAAAAAAAAOYY%2FqqGnDcmSnR0%2Fs1600%2FBraca%2Bpo%2Bmateri.jpg&hash=4e7a70629577dc9b7dfea01f22ea640235da774f)

http://ljudska_splacina.com/2012/01/braca-po-materi-1988.html (http://ljudska_splacina.com/2012/01/braca-po-materi-1988.html)

neki 'bojan božić' je insistirao da objavim njegov ingeniozan komentar, pod punim mu imenom: eno, divite se.  :roll:

До јаја! Други би се упљували оспоравањем, волим кад су људи концизни. И тачка. Бојан Божић. Тачка.  :|

mudrome dovoljno.

odonosno, u ovom slučaju, od kretena i previše.

Reprizirao sam DO KOSKE danas.
Sjajan, sjajan film!

Ja po ko zna koji put sam odgledao Tesnu kožu prvi deo. Čuo sam da će snimiti i peti i šesti deo  :?  :x

Quote from: Mark on 07-04-2012, 20:30:22
Reprizirao sam DO KOSKE danas.
Sjajan, sjajan film!

Ja na primer imam zelju da mi neko vrati mojih 90 minuta zivota koje sam izgubio gledajuci prvi i jedini put Do Koske :)  ali naravno postujem da svako ima pravo na svoje misljenje :)

p.s. da "tragedija" bude veca tih 90-ak minuta sam izgubio u doba "kad sam bio mladjan lovac ja.." :)
p.p.s. ajd' da ne preterujem, ima u tom filmu jedno 2,3 sasvim dobre minute i to negde u pocetku pa te zavaraju da pogledas ceo

Quote from: DeHickok on 07-04-2012, 20:41:46
p.p.s. ajd' da ne preterujem, ima u tom filmu jedno 2,3 sasvim dobre minute i to negde u pocetku pa te zavaraju da pogledas ceo

У ствари пола минута.

http://youtu.be/LU7Y954CURc (http://youtu.be/LU7Y954CURc)

kakav bre Do Koske, Ustanička je  :x xuzi xtwak xuss :cry:

Da li ovde ima nekoga ko je iz nekog čudnog razloga (nagon za samopovređivanjem, neko od glumaca mu je član uže familije, šta li?) pogledao prvu epizodu "Plavog voza"?


Proguglao sam i video da je film istoimenog naslova podržan od strane našeg ministarstva kulture. Je l' postoji način da kao poreski obveznik tražim svoje pare nazad?

eh, kad bi moglo... jedino da glasamo za komuniste, možda dobijemo kršten film...

Dopadaju mi se vaši stavovi i uglavnom se slažem sa većinom. Hteo bih da pročitanom valjanu recenziju iz iskusnog pera (Ghoula i Avengera) o dva filma za koja smatram da su mogli daleko bolje od onoga što su postigli. Radi se o "Vranama" i "Šest dana juna".
Već sam na nekim forumima obrazlagao da su Vrane nedorečen, dosta naivan, i čak i laičkom oku slabo režiran film sa nekim suvišnim i nepotrebnim scenama (dok sa drugim opet genijalnim, poput poslednje). Na primer, scena sa koskama i Nemcem koji je došao da vidi grob svojih predaka... Čedica (Milan Jelić) upotrebljava pištolj kao da je na vodu, kao da nema svedoka miljama unaokolo. Na kraju filma, Đuka (Cica Perović) juri Čedicu ali tek nakon što su se obojica uverili da je devojka mrtva, ko u crtaćima. Međutim, fantastičan scenario, gluma, dobar dijalog, atipičnost i pesimizam izražen do krajnjih granica, sa bleskastom muzičkom podlogom, čine ovaj film specifičnim fenomenom. Negde sam pročitao da je jedan renomirani italijanski kritičar sastavio listu od 70-ak najboljih YU filmova i da su Vrane za njega bile broj 1!
Što se tiče "Šest dana juna", film je po mom skromnom mišljenju mogao da bude ako ne u ravni sa "Dogodilo se na današnji dan", onda bar sa "Oktoberfestom" ili "Šta radiš večeras". Dakle omladinski film sa sjajnim potencijalom - bosanska palanka krajem 60-ih, nastup Idola, Nebojša Pajkić scenarista, genijalni Mladen Nelević, nižerazredni fudbal, izleti u prirodi, kafana u pravom smislu te reči (Jahija Gračanlić i Milena Plavšić)... Ali šta se desilo? Nebojša Krstić nije glumio (jedva da je i govorio) a Pajkić nije napisao.

Da li su ovo dva najprotraćenija filmska potencijala u Srba?

Sad pogledah PLAVI VOZ, tip koji je ovo snimio je ozbiljno bolestan...

...napis od pre dve godine...

http://www.yc.rs/sr/magazine/kritika/filmovi/story/2462/Ne+ba%C5%A1+sjajna+kritika%3A+Plavi+voz.html (http://www.yc.rs/sr/magazine/kritika/filmovi/story/2462/Ne+ba%C5%A1+sjajna+kritika%3A+Plavi+voz.html)

Šešir profesora Koste Vujića

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.hellomagazin.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F09%2FMilos-Bikovic.jpg&hash=308525ed8c6ddf9fb716b7a7887bf891487877d2)

Ne može se ništa dobro reći o ovom filmu, i on realno ne zaslužuje ni da se pojavi ovde, ali jedna njegova karakteristika je vredna pomena, pogotovo što korelira sa novom-starom tendencijom koju danas nazivaju Novi srpski film. NSF je zamišljen kao kvalitetna obnova domaće kinematografije, kao jedan novi kritički pristup društvenim temama, ali za sada jedva da se odmakao od svojih prethodnika, buntovništva bez razloga i lažnih subverzija. Međutim, Šešir profesora Koste Vujića izgleda kao (vrlo loša i nesvesna ali ipak) subverzija dobrog dela dosadašnjeg Novog srpskog filma.

(http://camerapolitica.blogspot.com/2012/07/sesir-profesora-koste-vujica.html)

Napokon sam i ja pogledao ČUDOTVORNI MAČ i uopšte mi nije jasno kako je ono finansirano u FNRJ? U svakom slučaju, odličan film.

Pogledah i BALADU O SVIREPOM, dobar je, mada sam ja očekivao svirepog a ne baladu.

pročitao sam ovaj tvoj komentar Profesorovog šešira iako film uopće nisam gledao niti ću niti imam pojma o čemu govoriš niti itko na svijetu to shvaća, ali sada ću ti reći što je posrijedi: srbi su ocvali. oni su se iživjeli i sada još samo starački otupljuju u ugodi. a "ugoda" je čangrizavo dobacivanje, gunđanje, tobože humor, zadirkivanje, podjebavanje, bockanje, kreveljenje. generacija učenika vragolana profesora Koste Vujića je u očima današnje srbije kul jednako kao ratnici-šaljivdžije iz lepih sela. zajebanti u klupama kasnije postaju zajebanti koji ratuju i pale cvijeće u bosni da bi završili u tunelu, gdje bi opet zajebantski reflektirali o prošlosti i zajebantski izginuli. čitava ta porno banda bezglavo putuje po srbiji postavljajući zajebantsko kazalište, a gledatelji to zajebantski primaju i svi skupa hrle u jednu besmislenu zajebantsku smrt. dok srbija tako gaca po dnu kace, hrvatska snima dječje filmove o duhovima. duh iz močvare, koko i duhovi, gdje je mladež podvrgnuta programatskom cilju raspoznavanja duha (uopće ne treba sumnjati da je ta močvara i ti duhovi srbi).

pa gdje si pingvin, i dalje drviš od tom duhu u močvari, gdje djeca nešto kao istražuju i nađu najobičniju bitangu umjesto Hegelovog duha. Pravi hrvatski film  8-)

Ni sam ne znam zasto, reprizirao sam Najlepsu sobu.

Ovo mi je omiljeni Sijanov film.

Slobodan Šijan o filmu - Najlepša soba.wmv (http://www.youtube.com/watch?v=GbLjPUnn8pQ#)

Najlepša soba 1978 (http://www.youtube.com/watch?v=4hCEpRHaG7w#)

Pogledao sam MIRIS DUNJA, sa Mustafom Nadarevićem u glavnoj ulozi, i s jedne strane mi je čudno što je ovaj film zapostavljen, jer nije neka socijalistička smaračina kakvu možemo sresti u bosanskim filmovima, niti je baš ''bošnjački'' film samo zato što partizani nisu percipirani pozitivno (u stvari ih i nema, oni su ''u šumi''), iako je jedna stara begovska porodica svojevrsni moralni kompas filma o Sarajevu u Drugom svjetskom ratu.

Inače, Nadarević je priznao da potiče iz kvinslinške familije i ovo je maltene neka vrsta njegovog obračunavanja sa sopstvenom prošlošću, ali to čini prilično dostojanstveno za razliku od svojih kolega preko Drine, i ovaj film se maltene manje sviđa današnjim Sarajlijama (iako ne otkriva i njihove ustaške avanture) nego ljudima iz Srbije, osim onih koji su alergični na islam, i ne odgovara im taj pristup filmu.

U svakom slučaju, ako ste pogledali ostale yu krševe ovo jednostavno ne možete zaobići, em je superiorno u odnosu na sve te filmove, u rangu je sa Sokol me nije volio, a što ne vidjeti da postoji i zdravi bošnjački nacionalizam (ako bi to tako mogao da nazovem).

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fhalobing.net%2Fimgs%2Fmiris-dunja.jpg&hash=5f037dbba939da7731f5409ebfce3862e269a1cf)

http://play.herbshop.org.uk/f16/miris-dunja.php (http://play.herbshop.org.uk/f16/miris-dunja.php)
ovdje se film može pogledati online

http://www.jutarnji.hr/povratak-frantiseka-capa/817039/ (http://www.jutarnji.hr/povratak-frantiseka-capa/817039/)

Vrata ostaju otvorena 1959 cijeli film.avi (http://www.youtube.com/watch?v=hfbGVUgHqE8#ws)




...ako se pojavi DEVOJKA I HRAST  ,bacite dojavu.
neko je uplodovao samo 56 od 82 min pri cemu je zvuk ocajan.

wtf?

Marko Kraljević (2012) (http://www.youtube.com/watch?v=vk43W1cS1S4#ws)

hvala !!! xfrog

pogledao amaterski hrvatski film PULSKA VEZA

sam naslov govori da je pokušaj krimića u pitanju, film je prosječan, mada je vrlo zanimljivo da djeluje bolje nego neki naši ''profesionalni'' filmovi

ima jedna genijalna fora sa TV ekranom koja se ponavlja kroz film  :lol:


Pulska veza 2012 / Domaci film I. od II. Deo (http://www.dailymotion.com/video/xu3si3)

Ovaj ZVERINJAK uopšte nije loš film, mislim ako već mora malo seoska idila da se reprezentuje ovo je sto puta bolje od češljanja babe. Malo je kraj bezveze, nije čak ni ispoštovao elementarne činjenice u vezi jula 1992. godine + bla priča s časnom sestrom, no i te i ostale greške mogu da mu se oproste, jer film je nekako simpatičan, bar zbog toga što sam malo šume vidio umjesto urbanog betona s kojeg ne mrdaju srpski filmovi u posljednje vrijeme, sem kad jebu konje i slično...

http://www.imdb.com/title/tt0066862/?ref_=fn_al_tt_1 (http://www.imdb.com/title/tt0066862/?ref_=fn_al_tt_1)

Jedan od najboljih filmova iz bivše nam domovine. Dramaturgija, fotografija, muzika i fenomenalna uloga Fabijana Šovagovića! Za svaku preporuku!

Breza (1967.) (http://www.youtube.com/watch?v=4-_bzkwcJBg#noexternalembed)

ustaška propaganda 8-)

da je Bata stvarno to učinio ne bi se mi zajebavali s raznim  Josipovićima i Mesićima 8-)

Quote from: Бата Животиња on 28-09-2012, 14:41:54
wtf?

Marko Kraljević (2012) (http://www.youtube.com/watch?v=vk43W1cS1S4#ws)

Pogledaj The God istog autora...  :shock:

''Grad Nju Vavilon..grad greha..grad gde đavo boravi. Ali, jedne noći, Bog će sići na zemlju, da kazni sve grešne, da zaštiti one koje treba. Da očisti grad i zemlju..te noći...svi će verovati!''

:shock: :shock: :shock:

Ovo je svakako iz domena "šta sam domaće gledo" :)

http://novikadrovi.blogspot.com/2013/02/dirty-beaches-vs-joca-jovanovic.html (http://novikadrovi.blogspot.com/2013/02/dirty-beaches-vs-joca-jovanovic.html)

Branko Radaković - jedini pravi filmmaker novije generacije, na ovom prostoru.

Quote from: sodomizer on 07-02-2013, 17:33:46
Branko Radaković - jedini pravi filmmaker novije generacije, na ovom prostoru.

slučaj za psihijatriju - našli ste se!  :|

Molio bih ako može jednu recenziju filma "Šeki snima, pazi se". Bilo ko. Film ostavlja bez teksta.

Pokušao da gledam OKTOBERFEST i stao na pola, kad ovako nešto vidim stvarno se zapitam zašto bi domaća kinematografija uopšte trebala da postoji

Ghoule, još uvek imam kopiju romana Naživo sa posvetom Gingeru, šta misliš koliko bi to vredelo na limundu?  :lol:

http://www.hellycherry.com/2013/01/filmovi-branka-radakovica.html (http://www.hellycherry.com/2013/01/filmovi-branka-radakovica.html)

Uživao sam u ponovnom gledanju filma NOŽ Žike Mitrovića. O tom filmu mogu da govorim samo u superlativima. Vrhunsko ostvarenje iz vremena kada smo zaista imali kvalitetnu kinematografiju. Režija, scenario, gluma, muzika, scenografija - sve je to na najvišem nivou. Uzbudljiva priča drži do samog kraja, a Žika kroz sve to ubacuje i finu dozu subverzije. Izuzetan film!

taj film po meni ništa vremenom nije izgubio

kad ga gledam mogu da zamislim da su ubili Željka Joksimovića u ovom milenijumu i da se dešavaju potpuno iste stvari kao u filmu

sem Žike Mitrovića ne znam nikoga ko je to mogao da uradi među Srbima, možda, i to samo donekle, Kadijević

Quote from: Seth Brundle on 07-03-2013, 02:31:50
Uživao sam u ponovnom gledanju filma NOŽ Žike Mitrovića. O tom filmu mogu da govorim samo u superlativima. Vrhunsko ostvarenje iz vremena kada smo zaista imali kvalitetnu kinematografiju. Režija, scenario, gluma, muzika, scenografija - sve je to na najvišem nivou. Uzbudljiva priča drži do samog kraja, a Žika kroz sve to ubacuje i finu dozu subverzije. Izuzetan film!

Sve se slažem!  :lol:

Čitam neke pripovjetke Jovana Radulovića, inače pisca Vučara Gornje i Donje Polače, kao i Braće po materi, oba filma je Šotra režirao, i lik tvrdi da je za prvi film Šotra nabavio pravog vuka i stvarno ga ubio pred kamerama. Radi vjerodostojnosti nije htio da vučjak odigra vučiju smrt. Vidite kako Šotra brine o kvalitetu svojih filmova, možda je i one kokoške u Ivkovoj slavi stvarno pobio!  8-)

http://www.hellycherry.com/2013/05/brat-doktora-homera-1968.html (http://www.hellycherry.com/2013/05/brat-doktora-homera-1968.html)

Nije loš ovaj LED. Mislim, ima tu kratera od filmskih grešaka, ali Bata pobjeđuje: ''Mrzim Nemce od '41!''   :|

Vrijednost filma u stvari i nije u priči, pogotovo jer su neki dijelovi besmisleno povezani, ali ima tu nekog šmeka koji nedostaje domaćem filmu, koji najčešće stvari pravi obrnuto - scenario mora da bude efikasan (ne i efektivan), gotovo prebrz, sadržaj je popunjen ali forme nigdje nema. Ovdje s druge strane, ima malo sadržaja, i to malo je slabo povezano, ali je forma ispunjena. Po meni, važnija je forma, iako bi najbolje bilo kada bi se pomirile krajnosti.

Погледао сам СИВИ КАМИОН ЦРВЕНЕ БОЈЕ и suffice it to say да ово није најбољи филм који сам у животу гледао.

Pogledao Falsifikator (2013) Gorana Markovica. Sta znam...moglo je i gore.

Dobar je Falsifikator!

nisam znao da će KRUGOVI biti toliko patetično proseravanje

ne znam, ovo nije bre ni kršteni antiratni film, niti je bilo šta drugo, sem što je nacrtao ocilo na glavudži glavnog negativca ja ne vidjeh ništa u ovom filmu

očigledno nije mogao da se uhvati u koštac sa samim događajem, jer je to prevelik zalogaj za Golubovića, mnogo slojevitija priča nego ova što je ponuđena, a ko će da se bori sa složenom stvarnošću, sigurno ne Golubović

najmanji je problem razlikovati zločinca od heroja, mnogo veći je problem što je Srđan Aleksić ovdje potpuno nevažan, potpuno neiskorišćen

Mogao je da bude neki Marko Marković, ubijen u Pirotu

eo prije neki dan pogledah jednu od novijih epizoda Big Bang Theory, gdje se govori da je Indijana Džons potpuno nepotreban lik za prvi dio trilogije, jer bi se sve isto desilo i da on nije postojao

ovdje je pojava Srđana Aleksića totalno nevažna, mislim na Srđana Aleksića imenom i prezimenom, mogao je biti ko god, moglo se desiti kad god, u kojoj god zemlji, na kojem god kontinentu, bez ikakvog ratnog stanja, i film bi bio potpuno isti. U tom pogledu ovo je čista eksploatacija lika i djela Srđana Aleksića i maliciozan prikaz Trebinja, ako ne i čitave RS

realno sam mislio da ova beogradska malograđanština posustaje, ali izgleda da se samo povampirila jača nego ikad.

Slabo gledam domace filmove i serije ali evo sad prebacujem kanale da smirim zivce od basketa i na prvoj kod ciganovica gost Gagi Jovanovic. Zanima me sta se desilo sa tim covekom, izgleda kao hodajuci les a ni ne ponasa se bas najnormalnije. Mozda sam ja nesto umislio ili je covek jednostavno ostario ali ne mogu da se otmem utisku da sa njim nesto debelo nije u redu?

tt2

Glasina postoji da je malo skrenuo, ali pretpostavljam da je to neko tipično ponašanje umjetnika u poznijim godinama

Gagi je došao ko od bede da reklamira nastup. Kad mu je moranje, šta će. I na svoj način on to neslaganje pokazuje. Nešto se ne sećam sem Balkanske ulice da je davao neki intervju, a i tad je bilo nešto kao "moj  brat blizanac priča o tom glumcu". Moguće gde se samo radi o nerviranju sa obavezama koje mu nisu glavna stvar u životu i razočaranom čoveku.

Reprizirao sam TREN, odličan film Stoleta Jankovića, sa Batom Živojinovićem na svom vrhuncu.

danas sam našao pomalo budalastu misterioznu stvar

Naime, na sajtu rapidserbia neki tip traži film Balkanska perestrojka (1990)
http://www.imdb.com/title/tt0180486/ (http://www.imdb.com/title/tt0180486/)

navodni nastavak filma Masmediologija na Balkanu, dakle, sigurno nije remek djelo

Međutim, jedan član mu odgovara:
''Mislim da ovaj film nikada nije ni snimljen. Trebalo je da bude nastavak filma Masmediologija na Balkanu. Nikad nigde nije prikazan, pa zato mislim da nije ni snimljen. Uredno se vodi u svim spiskovima filmova i pise kod svakog glumca koji je ostvario ulogu u njemu, ali filma nema.''


a na IMDB bukvalno stoji film, sve sa rediteljem, scenaristima, glumcima, čak 12 ljudi glasalo i film dobio ocjenu 7,9


i to nisu neki anonimni glumci, sve legenda do legende. Pokušao sam da izguglam da nema tog filma negdje ali nisam ga našao


u svakom slučaju, je li moguće da je ovo neki nepostojeći fantom, neka prevara koja nikad nije snimljena a na IMDB ima ocjenu veću od mnogih klasika?

Svasta...
http://www.filmovi.com/yu/film/459.shtml (http://www.filmovi.com/yu/film/459.shtml)
Navodno,  prvo prikazivanje: 15.10.1990.
Ne mora da znaci da film  nije snimljen.  Sta je recimo sa filmom NECISTA KRV sa sedmnaestogodisnjom Svetlanom Velickovic???
Zelim to da vidim!!

Hm, mislim da je to možda drugi film izmontiran iz istog materijala iz kog su nastali serija i film MASMEDIOLOGIJA NA BALKANU a da je iz nekog razloga zagubljen, ili da je to naziv serije? Primera radi UNDERGROUND se kao serija zvao BILA JEDNOM JEDNA ZEMLJA... Ipak, ima i filmova fantoma, recimo onaj Lordanov film koji ne postoji a ima ga na IMDB. NEČISTA KRV u nekoj formi postoji, s tim što je to premontiravano u film, seriju, ovo i ono...

evo objašnjenja koje se pojavilo na rapidserbia

''Film je snimljen, ali je zbog ismevanja tadasnje vlasti zabranjen, secam se da je lecic pricao u jednoj emisiji o tome. Verovatno se cuva negde u nekom depou u kosutnjaku posto su oni zaduzeni za skladistenje i cuvanje filmova tako da ako neko zna cuvara ili nekog ko tamo radi da to izvuce da ubacimo na net bilo bi super inace nikad nece ni biti prikazan a steta je pricao je lecic da je bolji taj film od prvog dela.''






a koji Lordanov film je u pitanju?

http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/12/krugovi.html (http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/12/krugovi.html)

Jel' tebi slučajno jasno šta hoće onaj anonimni komentator koji je zapenio da Fridomu objasni kako je zakopan u osamnaestom veku a ovaj (kao ni ja) ne shvata???

Pa valjda kritikuje nepolitičnost blogopisca. Duž linija: i nepolitičnost je vrsta političnosti, a ti si onakvim tobože nepristrasnim kritikovanjem u suštini napao nečiju i nekakvu politiku, te u nekui ruku "izabrao stranu" hteo to ili ne.

A što ovoga nazivaš Fridom?

Pa tako samog sebe naziva unazad 20 godina, ne?

I posle svega ne uspevam uopšte da povežem tvoju interpretaciju komentatorovih komentara sa onim što piše tamo...  :( :( :(

komentatori su lud i zbunjen. Nadam se da Vujanović nije jeben, jer dobar je tekst

Quote from: Father Jape on 11-12-2013, 13:58:50
http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/12/krugovi.html (http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/12/krugovi.html)

Hm, ovo me baš inspirisalo, ali na nešto što ipak treba da ide na drugi topik...

http://www.kulturpunkt.hr/content/o-iluziji-novog-srpskog-filma (http://www.kulturpunkt.hr/content/o-iluziji-novog-srpskog-filma)


Piše: Ivan Velisavljević :)

Slobodan Vujanović je jedna OPASNA budala. Pluca su me zabolela. Nije mi dobro. Ne mogu da disem... i kud procitah ovaj suludi tekst. :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry:

gledo ko?

http://www.imdb.com/title/tt2507592/ (http://www.imdb.com/title/tt2507592/)

evo filma na aktuelnu temu - o čoveku koji proizvodi lažne diplome:

FALSIFIKATOR - Goran Marković (2013)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F4.bp.blogspot.com%2F-Tbu3XhUslOs%2FU5X6AfH2ZWI%2FAAAAAAAAfe8%2Fh4GVlbuq4lo%2Fs1600%2Ffalsifikator.jpg&hash=698b467b7294b039338b0032c1be0c74438d1690)


http://ljudska_splacina.com/2014/06/falsifikator-goran-markovic-2013.html (http://ljudska_splacina.com/2014/06/falsifikator-goran-markovic-2013.html)

Auh, sahrani ga ti...
Steta, na osnovu ovog sto si napisao, ne verujem da bi se moj utisak razlikovao.

Ja sam hteo da ga pogledam zbog dvojice glumaca koji mi se dopadaju (Tihomir Stanic i Dragan Petrovic),
kako ti se cini da su izneli svoje uloge?

dragan petrović kao psiho - to ne mož biti loše!
on mi je jedini izazvao grč na usnama nalik osmehu - kad ga pajkan bije, a on pravi neke mazohističke face jer zapravo VOLI bol, voli kad ga biju. osim u jaja, naravno.

tika je - pih, ništa za antologiju (kao NEPRIJATELJ) ali može da prođe. lik je takav jadan bedan i nikakav, tanke motivacije, neubedljiv, pa eto...

BELLE ÉPOQUE (aka Poslednji valcer u Sarajevu, 1992-2007)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F2.bp.blogspot.com%2F-kkIknM_4Q3I%2FU5v5EqsyVEI%2FAAAAAAAAfhc%2FxCPzrBGZdLg%2Fs1600%2FPoslednji%2Bvalcer%2Bu%2BSarajevu0.png&hash=26ce277e180cfb52a46131e7e8510f7384c24506)


http://ljudska_splacina.com/2014/06/belle-epoque-aka-poslednji-valcer-u.html (http://ljudska_splacina.com/2014/06/belle-epoque-aka-poslednji-valcer-u.html)

BALADA O SVIREPOM (1971)


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F2.bp.blogspot.com%2F-zxBnsp-KLp0%2FU7sR1mMAxhI%2FAAAAAAAAfzg%2FUWaBIeKfH5Y%2Fs1600%2FBALADA%2BO%2BSVIREPOM...%2B%281974%29.jpg&hash=5fd68aa633c848b019e6c313e3f1ee8fa8ddc0d2)


http://ljudska_splacina.com/2014/07/balada-o-svirepom-1971.html (http://ljudska_splacina.com/2014/07/balada-o-svirepom-1971.html)

Konačno odgledah KRUGOVE. Dugo nisam gledao realističnu dramu tako da osveženje dobro dođe. Fragmentiranost radnje je ovde efektna, ali mi smeta što se lik koga tumači Vuk Kostić ne pojavljuje više minuta. Takođe, ako izuzmemo poslednjih dvadesetak minuta film jednostavno nema tempo. Gluma mi se čini dobrom. Na kraju 7. Više mi se svidela Klopka...

Погледао сам можда најглупљи, али свакако најдосаднији филм о навијачима - "Варвари". Заправо, ово и није баш-баш филм него низ идиотских by-the-numbers arthouse сцена(*) које се могу измонтирати било којим редом с отприлике истим ефектом. "Косово за патике" испрђивање је као некакав став, једино је то конкретна ствар која искаче из чемерне репетитивности, те се намеће као малтене кључни моменат. Иначе, потпуно је небитан (као и већи део филма) за... тешко ми је кад су "Варвари" у питању да напишем те речи... радњу, развој ликова и остало што филм чини филмом а не низом хаотично набацаних покретних сличица... Дакле, део "Косово за патике" је "режисеров" став, изазван ничим другим до наметањем "идеје" да само олош који бауља кроз остатак овог... кхм... филма може да се бави патриотским питањима и то - наравно - само испразно са насумично нанизаним делима - лупање излога и провоцирање мурије без икаквог наративом условљеног разлога.

И да, децо, ако нисте знали, све је то из породице, породица је растурена и ту се чак спомиње Косово, па ви видите. И да му није породица таква можда би бољи и у животу успешнији био овај наш навијач из групе "Варвари" који неким чудом не навија за Будућност (http://www.varvari.me/mne/) (иако је филм српско-црногорски) него за неки клуб из Младеновца. И опет сам био бела врана, јбг, после пројекције ишло се на неки коктел где сам наставио да се лешим (па и сутра), где сам у необавезним разговорима с разним филмским радницима и новинарима (и понеким уметником) схватио да нико не да није гледао "Ај-Ди" и "Ромпер стомпера", него немају појма о чему причам. И онда зашто, ако већ стадиону нису ни присмрдели, не капирају у чему је ту штос? Оно као, ако вас живот ничему није научио, нису ни филмови али не зато што филмови ничему не могу да науче, него бре нисте гледали оно што треба и оно што ваља.

(*) Дугачки статични кадрови у којима лоше (у кадру) распоређени ликови не причају ништа или ништа битно за радњу (бар је сленг убоден), дугачки кадрови кад камера снима леђа неког лика и трчкара за њим јер то је ваљда прегнантно значењима, итд.

Quote from: Джон Рейнольдс on 05-08-2014, 01:57:00
у необавезним разговорима с разним филмским радницима и новинарима (и понеким уметником) схватио да нико не да није гледао "Ај-Ди" и "Ромпер стомпера", него немају појма о чему причам.

:-P


pa šta su onda gledali, jbt...

užasni su ti varvari!

oćeš li da malo elaboriraš ovaj rivju za kalt ov gul, ili ću ja morati da ga koljem i živoderem polagano?

naravno, nije to ili/ili situacija - možemo i obojica, naizmenično.

uostalom, sve je to zato što nikad nisi završio i objavio onaj davno najavljeni i mukotrpno pripremani text o navijačima i neonacistima: sad bi lepo mogo da uputiš 'filmske radnike' na IZVOR, da se obrazuju...

Jao, jao, trostruko jao ako je takav, a Džonu vjerujem da jeste. Nikako da shvatim zašto se tako inspirativna tema uporno šablonski tretira. I negdje mislim da autori računaju da je taj pristup kontroverzan, hrabar i slično, iako upravo takav tretman teme ne može biti više konformistički, predvidljiv i u skladu sa opštom sado-mazo klimom. Bičuj me Stojane, bičuj me varvarine moj (a ako zakačiš publiku, jbg).

Quote from: BladeRunner on 05-08-2014, 11:55:11
Jao, jao, trostruko jao ako je takav, a Džonu vjerujem da jeste.

meni (više) ne veruješ? :(

Promaklo mi da si gledao  :( . Treba da postoji neki ekvivalent "Ghoul's seal of approval", ali da bude kao "Seal of denial". Da se privuče pažnja površnim čitaocima kojih ima koliko i žena u pjesmama Vlade Georgijeva (tj, ne zna im se broj). Inače mi Vil još ne dobaci tvoj roman, čekamo ga i ja i Trip kao gladnu godinu. Bolje da si došao.

čuj, gledo! gledo sam to gomno još pre više od godinu dana - štaviše, prevodio mu title na jengleski!
baš zato sam i ćutao dok nije počeo da se javno prikazuje.
sad više neću...

nije ti loša ta ideja za "Ghoul's seal of denial" - ali ja bih to prostije nazvao "Ghoul's spit"!

Možda "Ghoul's spit of denial"?

ghoul is never in denial!

OKTOBERFEST - neviđeno bih mlatio Goncića i ostale, odvratan smarački film, ne može da ga spasi ni Bata u epizodi

ŠEĆERNA VODICA - malo mi je popravio utisak ovdje, i mislim da je od jedini od tih tinejdž filmova iz osamdesetih koji me nije iznervirao, i koji je čak na momente i zabavan, a glumi i neprevaziđeni i svemoćni, jedan jedini

VANBRAČNA PUTOVANJA - još jedna Batina dominacija, odličan tandem sa Vickom Ruićem, dovoljno suludo loš da se mora pogledati i nastavak

ima li đe da se pogleda PROTESTNI ALBUM?

TRI, Aleksandra Petrovića- malo precijenjen ali svakako vrijedan, posebno prva priča u omnibusu (3+)

Nemam gde ovo da "turim"  :roll: a ne kopa mi se po starim topicima. Da li neko zna kako je to Jugoslav Pantelic postao tako uticajan/bitan u vezi filma u Srbiji  ? Mislim, nemam nista protiv coveka, neka radi ovo sto radi najbolje sto moze, ali malopre saznah da je imenovan i za direktora Filmskog centra Srbije (doduse V.D.). I dok mi je imenovanje za funkciju na FESTu bilo relativno razumljivo (covek godinama prati filmske festivale, izvestava, valjda bese da je i urednik filmskog programa na studio B ?)  ovo mi ipak deluje malo preterano. Zar nema neki ipak poznatiji filmski radnik koji bi se time bavio...ili je toliko sujeta/prevara/muljanja/ega/klanova u tom telu, koje koliko znam, odlucuje koji ce domaci film finansijski pomoci/odmoci da niko ne sme/nema zelju da "zakoraci u to blato"  :wink: .

! No longer available (http://www.youtube.com/watch?v=t4NZTnol5WY#)

Cetiri dana do smrti
http://www.imdb.com/title/tt0180598/ (http://www.imdb.com/title/tt0180598/)

gledo ko, valja li čemu, gdje se može pogledati?

reprizirao pre neki dan U ime naroda, na kraju filma sam se baš nešto sjebao, mislim Krivokapićeva sudba je baš katastrofa. naravno, Petar Božović briljira.

Živko Nikolić je definitivno car, ne znam da li bih mogao za bilo koji njegov film da kažem da je loš.

Bato, evo ti rediteljeva filmografija pa sam vidi, ja se ne bih upustala: http://www.imdb.com/name/nm0427029/?ref_=tt_ov_dr (http://www.imdb.com/name/nm0427029/?ref_=tt_ov_dr)

@tomat amen to that! xjap

zato sve glumački divovi igraju... ko će ga znati...

elem, +2 za Nikolića!

kad sam već ovde, pre neko veće sam morao propustiti Večernja zvona

http://www.imdb.com/title/tt0092153 (http://www.imdb.com/title/tt0092153)

a delovao mi je zanimljivo.

je l gledao ko?

ja imam u planu... jednom sam krenuo Kiklop + Večernja zvona, i Kiklop me smorio, Zvona nisam ni probao... al sam odlučio da malo sad krenem ponovo domaće da gledam, posebno Lordana

inače, reprizirah SAMO JEDNOM SE LJUBI, kao klinac sam upamtio samo seksi Manojlovića, ali ovo je bre fenomenalan film

čak ni one ralje života s Batom u epizodi mu nisu do koljena, Grlić je tru detektiv!

kako nisi upamtio seksi Vladicu Milosavljević :)

nisam ovo gledao, moraću da overim.

Quote from: Pizzobatto on 24-08-2015, 10:49:32

inače, reprizirah SAMO JEDNOM SE LJUBI, kao klinac sam upamtio samo seksi Manojlovića, ali ovo je bre fenomenalan film

čak ni one ralje života s Batom u epizodi mu nisu do koljena, Grlić je tru detektiv!

Najbolji Grlicev film je "Bravo maestro".  :-| 

Quote from: tomat on 23-08-2015, 22:31:57
kad sam već ovde, pre neko veće sam morao propustiti Večernja zvona

http://www.imdb.com/title/tt0092153 (http://www.imdb.com/title/tt0092153)

a delovao mi je zanimljivo.

je l gledao ko?

Evo. kripl ga zivopisao...

http://crippledcorner.blogspot.com/2011/12/vecernja-zvona.html (http://crippledcorner.blogspot.com/2011/12/vecernja-zvona.html)

Quote from: tomat on 24-08-2015, 11:47:28
kako nisi upamtio seksi Vladicu Milosavljević :)

Kakav si ti to muškarac! 8-)

Quote from: Karl Rosman on 24-08-2015, 13:03:42
Najbolji Grlicev film je "Bravo maestro".  :-| 

nisam gledo, al Miki>>>Rade !!!



elem, ima li kakvog torenta da radi za ova VEČERNJA ZVONA

i uopšte ima li torenta za domaće filmove, slabo nalazim šta

xusite ima ok linkove, koga zanima...

Quotei uopšte ima li torenta za domaće filmove, slabo nalazim šta

Odlicno pitanje, i mene zanima.

Quote from: Pizzobatto on 24-08-2015, 18:58:55

Quote from: tomat on 24-08-2015, 11:47:28
kako nisi upamtio seksi Vladicu Milosavljević :)

Kakav si ti to muškarac! 8-)

Quote from: Karl Rosman on 24-08-2015, 13:03:42
Najbolji Grlicev film je "Bravo maestro".  :-| 

nisam gledo, al Miki>>>Rade !!!



elem, ima li kakvog torenta da radi za ova VEČERNJA ZVONA

i uopšte ima li torenta za domaće filmove, slabo nalazim šta

xusite ima ok linkove, koga zanima...

Evo ti ceo film na Tjubu ako hoces...

! No longer available (http://www.youtube.com/watch?v=Hb6m2YuqS9Y#)

Ima torenta na crnoj berzi, mada vole da se igraju Cinemageddona.

pogledah na yt, zahvaljujem na pomoći!

ispade da sam ja ovo i gledao ranije, samo se ne sjećam kada, posebno u drugoj polovini filma mi je sve bilo poznato

Kripov tekst je umnogome pokazao probleme filma, koji je prevazišao Tru Detektiv po sklapanju kockica i umrežavanju svih sitnica u jedan narativ

naravno, to mi ne smeta naročito, ali me je nekako iznenadila čitava priča, koja iz današnje perspektive djeluje više prohrvatska nego što je to možda bila 1985. godine, da pomalo čude te glasine da su Lordanu pravili probleme zbog ovoga

možda više zbog ranijeg kredita, jer ovdje ustaštva ima taman za nabost dva zrna, a lično ne vjerujem ni da je ustaštvo bog zna koliko pokrenulo stanovništvo ka raspadu zemlje. Realno, čak i Tuđman se ograđivao od njega, koliko je mogao, naravno

tako da je meni Božovićev Stjepan K. ispao kao još jedan Šovagović kojeg Sokol nije volio, prosječan Hrvat pogubljen u velikoj politici što fašista što komunista, koji bi samo da je svoj na svome, što bi bio ofrlje opis većinskog hrvatskog stanovništva 1990. godine, sigurno nisu nosili noževe u zubima

to mi je sada prvi utisak, Lordan je nekako pokušavajući da opali po svim režimima redefinisao ''normalno hrvatstvo'', nači ovo je kao neki žikamitrović stajl, idemo Užička Republika, pa malo predratnog socijalizma i seljačkih buna, al realno najtoplije nam je oko srca na Kosovu i na Drini.

Tako nekako imamo distanciranje od ustaštva, al je to kaj malo komplicirano u domazetovića burbonskoga, pa bi malo dizat ustanak al da mu ga Srbin digne i odradi sve ofanzive, a na kraju u tom komunizmu nema Djeve a ni Staljina

Quote from: DeHickok on 23-05-2015, 21:28:23
Nemam gde ovo da "turim"  :roll: a ne kopa mi se po starim topicima. Da li neko zna kako je to Jugoslav Pantelic postao tako uticajan/bitan u vezi filma u Srbiji  ? Mislim, nemam nista protiv coveka, neka radi ovo sto radi najbolje sto moze, ali malopre saznah da je imenovan i za direktora Filmskog centra Srbije (doduse V.D.). I dok mi je imenovanje za funkciju na FESTu bilo relativno razumljivo (covek godinama prati filmske festivale, izvestava, valjda bese da je i urednik filmskog programa na studio B ?)  ovo mi ipak deluje malo preterano. Zar nema neki ipak poznatiji filmski radnik koji bi se time bavio...ili je toliko sujeta/prevara/muljanja/ega/klanova u tom telu, koje koliko znam, odlucuje koji ce domaci film finansijski pomoci/odmoci da niko ne sme/nema zelju da "zakoraci u to blato"  :wink: .

Ko gura ovog coveka ?

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/593359/Jugoslav-Pantelic-predlozen-za-direktora-Kinoteke-Zelenovic-savetnik (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/593359/Jugoslav-Pantelic-predlozen-za-direktora-Kinoteke-Zelenovic-savetnik)

Quote from: DeHickok on 25-09-2015, 16:07:49
Ko gura ovog coveka ?

i mene to zanima.

dok to ne otkrijemo, ima nekih zabavnih komentara ispod vesti o ovom imenovanju:
http://www.b92.net/kultura/komentari.php?nav_id=1043776 (http://www.b92.net/kultura/komentari.php?nav_id=1043776)

pogledo sam BEKSTVA, film o komunistima robijašima u Kraljevini Jugoslaviji, koji dočekuju rat u zatvoru, i promjenu upravljačkog kadra, prvo njemačkog, a onda i ustaškog.

Sam naslov objašnjava šta rade, i film govori o različitim poteškoćama prilikom pripremanja bjekstva, i što je vrlo zanimljivo, sami komunisti su prikazani na raznovrstan način, ima tu i raznih foliranata, prevaranata, bijednika, postoji stalna opasnost da će ih neko iznutra izdati, dosta nepovjerenja, čak je jedan udario direktno na Batu Živojinovića, budala!

Inače, vrh rečenica o Bati odma na početku: ''Biju ga a on uživa u tome!''

Jer to je Bata!

Film je inače kasapski montiran, al ko voli ovu tematiku, kao ja koji blenem u Istvudov Alkatraz k'o tele kad puste na tv-u, može mu biti OK 90 minuta.

Jel gledao neko ovo, Fridom ga ishvali za sve pare, prosto mi nestvarno zvuci da je Filipovic napravio dobar angazovani film...

http://mislitemojomglavom.blogspot.rs/2015/09/u-bioskopima-pored-mene.html (http://mislitemojomglavom.blogspot.rs/2015/09/u-bioskopima-pored-mene.html)

Fridom se vjerovatno drogira

čak i to što je opisao, kad bi bukvalno bilo tako, nije mi jasno kako je zaključio da je dobar film u pitanju

Meni je Fridom užasno iritantan i njegov sud mi je  nebitan...ipak, možda i pogledam film, nisam dugo pogledala ni jedan domaci, jos od festa. Gleda mi se recimo ovaj novi Matanicev,Zvizdan.

Quote from: eddie coyle on 26-09-2015, 15:08:13
Jel gledao neko ovo, Fridom ga ishvali za sve pare, prosto mi nestvarno zvuci da je Filipovic napravio dobar angazovani film...

http://mislitemojomglavom.blogspot.rs/2015/09/u-bioskopima-pored-mene.html (http://mislitemojomglavom.blogspot.rs/2015/09/u-bioskopima-pored-mene.html)

I ja dođoh da to okačim... štaviše, idem sad da otvorim novu temu, možda zatreba!

Covjek koga treba Ubiti  (http://www.imdb.com/title/tt0169716/?ref_=fn_al_tt_1) Hmm, malo sam razocarana, mada je ukupno gledano okej film, i interesantan kuriozitet na trzistu gde nema puno takvih uradaka. Poklonih mu 7, ima dobrih ali i dosta mlakih delova, prvobitno mi se ucinilo da ce biti na tragu Diabela Zulavskog, medjutim skliznulo se u nekakav lokalizam.

Quote from: Pizzobatto on 11-08-2011, 23:46:35
Pogledao sam OSUĐENI Zorana Tadića, jest se čovjek sroz'o... Imajući u vidu i Diplomu za smrt i film Vila orhideja, hrvatski film je postao baš teško smeće u drugoj polovini osamdesetih, valjda uporedo sa rastom ustaštva...

sad repriziro, i sad mi je film dobar... hm

Quote from: Dybuk on 14-10-2015, 18:03:12
Covjek koga treba Ubiti  (http://www.imdb.com/title/tt0169716/?ref_=fn_al_tt_1) Hmm, malo sam razocarana, mada je ukupno gledano okej film, i interesantan kuriozitet na trzistu gde nema puno takvih uradaka. Poklonih mu 7, ima dobrih ali i dosta mlakih delova, prvobitno mi se ucinilo da ce biti na tragu Diabela Zulavskog, medjutim skliznulo se u nekakav lokalizam.

tebi je gošnje lokalizam, koja dibomba 8-)

Uhuh. Nisam se precizno izrazila. :) Uostalom, pise da je scenario napisao Bulajic, tako da je verovatno bio inspirisan Gošnjeom i istorijskom licnosu both.
Mozda je Šćepan Mali lokalizam a ne sam Gošnje. 8-)

Srpski nacionalni kandidat za Oskara, film reditelja i scenariste Gorana Radovanovića – premijerno na RTS-u. Ostvarenje koje je imalo svetsku premijeru na 43. FEST-u, pripoveda o srpskoj zajednici koja je ostala da živi na Kosovu u enklavama.
Tema nije iz novina - rušenje groblja ili kamenovanje autobusa. To je samo okvir za suštinu Enklave - a to su identitet i opstanak Srba u Pokrajini.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.rts.rs%2Fupload%2FstoryBoxImageData%2F2015%2F11%2F09%2F19627273%2FEnklava%2520s.jpg&hash=3d31455ccbe5ad63cc699397e2b102b98f23dbe1)
Film obrađuje temu srpske zajednice koja je ostala na Kosovu da živi u malim izolovanim zajednicama - enklavama.

Primorani na ovakav život, ograničeni da žive na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na veoma težak način.

Šta se dešava kad neko premine u enklavi, a groblje se nalazi van nje, na neprijateljskoj teritoriji?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.rts.rs%2Fupload%2FstoryBoxImageData%2F2015%2F11%2F09%2F19627278%2FEnklava%2520s2.jpg&hash=edc8bcc1ebac1cd6d871f0012474edc2be1353cd)
U ovoj priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će, ipak, biti sahranjen zahvaljujući svom unuku, desetogodišnjem dečaku koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice na Kosovu, i srpsku i albansku: da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani.

Iskusnu glumačku postavu od Nebojše Glogovca, preko Anice Dobre do Miodraga Krivokapića, svojom iskrenošću nadograđuju dečaci naturščici Srba i Albanaca s Kosova i Metohije, koji dočaravaju male, a već velike ljude čije su sudbine odraz sveopšte drame.

Enklava  je sa velikim uspehom prikazivana i nagrađivana na festivalima širom sveta - od Meksika do Rusije.

večeras u 21h na RTS-u, ne propustite!!! xcheers

odličan!

ima tu svakakvih populizama i drugih izama, ali mislim da ga je kraj izvadio, i dobro zaokružio stvari

mislim da je Krip sve pogodio, možda tu i tamo škripi sa zanatske strane ali i isporučuje ono što je zacrtao

Знао сам да нема шансе да Швабе учествују у пројекту у којем ће Шиптари да испадну грбави.Сад ми је јасно зашто је овај човек са Космета написао то што је написао:

QuoteЗбог чега? Филм је одличан до пред последњих 10минута. Крај филма је такав да оправда што је међу спонзорима и Савет Европе. Доста људи је изашло после оне срамне сцене где се шиптари приказују као добре комшије које чекају повратак Срба док се у ужој Србији Срби међусобно мрзе. На крају је уплакани шиптар приказан као јунак, позитивац.[/size]

[/size][size=78%] [/size]

Заиста штета што је одлично режиран и одглумљен филм са потресно аутентичним приказом ужаса и патње које сваког дана проживљава наш народ у енклавама(то што сва шиптарска насиља и понижења прихватају немо,без,клетви,псовки и плача је најјаче и најјезивије),упропашћен овим мирољубивим,братским порукама шиптарске омладине(симбола нових,бољих генерација Шиптара) која је свесна неправди које је њихов народ починио Србима, због тога се горко каје, пружа им руку пријатељства и позива их да се врате и заједно живе на Космету у миру и слози.


У ово се уклапа и сцена кад Глоговцу пронађу арсенал оружја у кући,а затим га после саслушања пуштају кући као да се ништа није десило.


Штета,стварно штета што није било воље и храбрости да се до краја прича истина, јер могао је ово да буде велики филм.

ne kapiram zašto bi se djeca prikazivala drugačije nego onako kako su prikazana? Koja bi bila poenta toga?

Evropska civilizacija se temelji na tome da djeca ne nasljeđuju dugove očeva

solidna je enklava, 3- (obrazložiću ovih dana), ali denis je izeo ostalu decu, uključujući tu i glavnog, što baš i nije dobro po film...
ovakvo dete-glumac se retko viđa.
šteta, ostariće mi (već i sad je prestar) a idealan bi bio za miloša u ZAVODNIK: THE MOVIE... :(

dobar je film, emotivan, tema teška, lepo urađen vizuelno, i ako je tema teška i nabijena, nema nasilja.
nema ciljnu grupu već svako može da gleda i neće se smoriti, biće mu dobar.

dobar rivju enklave u varajetiju.
slažem se sa glavnom zamerkom (mada ih imam još)

http://variety.com/2015/film/reviews/enclave-review-serbia-foreign-language-oscar-1201638996/ (http://variety.com/2015/film/reviews/enclave-review-serbia-foreign-language-oscar-1201638996/)

"Smrdljiva bajka" najgledaniji film u bioskopima

U prvoj nedelji prikazivanja, "Smrdljiva bajka" reditelja i scenariste Miroslava Momčilovića bila je najgledaniji film u domaćim bioskopima, pišu Večernje novosti.

R.R. IZVOR:  SUBOTA, 5.12.2015.
   
Od premijerne projekcije u Beogradu, 25. novembra, ovaj film zabeležio je više od 20.000 gledalaca, saopštio je distributer "Art Vista". Autorska ekipa "Smrdljive bajke" - glumci Žarko Laušević, Jelena Đokić, Petar Božović, Bojan Žirović, Miloš Vlalukin, Cvijeta Mesić, Nebojša Ilić, Miloš Samolov, Bojan Lazarov, Marko Gvero..., doživela je ovacije na premijerama u Novom sadu, Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Svilajncu i Vršcu. Glavni akteri "Smrdljive bajke" tokom narednih večeri pokloniće se i publici u Smederevu, Pančevu, Kikindi, Rumi, Aranđelovcu, Sremskoj Mitrovici...

Tema zvuci meh ali glumci su izgleda odgovorni za ovako veliko interesovanje. Stvarno jaka glumacka ekipa.

klošarski film strašno na šta je spala srbija

Prvi scenario Miroslava Momčilovića je bio Kengur.

Quote from: Cedo Medo on 05-12-2015, 18:50:36
klošarski film strašno na šta je spala srbija

a za to vreme moja "sekta prljavih" čami neusnimljena! :(

Quote from: Cedo Medo on 05-12-2015, 18:50:36
klošarski film strašno na šta je spala srbija

na šta je spala?

Lauš bi bio dobar zombi

Bio večeras u bioskopu, pogledao Smrdljivu bajku i baš sam uživao. Priča je mala ali zato daje glumcima puno prostora da se baš rašire - odličan je Laušević a Đokićka je još bolja. Božović standardno dobar a tu je još par veoma upečatljivih likova. Da su neka srećnija vremena bio bi ovo jedan od onih koji su i popularni i kultni.

http://www.alo.rs/lausevic-posetio-beskucnike/23739 (http://www.alo.rs/lausevic-posetio-beskucnike/23739)

Šta fali srpskim filmovima?

Drama koja se uvek dogodi posle konkursa Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje filmova ovog puta otvorila je i pitanje kvaliteta scenarija, koje se inače retko postavlja.

R. RADOSAVLJEVIĆ
IZVOR: NOVOSTI
PETAK,
18.12.2015.
   

Kada je Vuk Ršumović na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji između ostalih nagrada za debitantski film ,,Ničije dete" dobio i nagradu Federacije filmskih kritičara iz Evrope (FEDEORA) za najbolji scenario, bilo je to gotovo ravno ekscesu. Jer, godinama unazad srpski film u ovoj kategoriji nije nagrađivan na nekom svetskom festivalu. A ovaj scenario, pisan dve godine, čekao je na snimanje više od pet.
Uprkos konstatacijama koje su postale opšte mesto – da danas ,,više nema velikog srpskog filma kao nekada", kod nas se u filmskom svetu retko vode polemike o mestu i značaju scenarija. Sada, kada se na upravo završenom konkursu FCS pokazalo da su mladi reditelji – debitanti kreativnošću projekata nadmašili gardu najpriznatijih filmskih stvaralaca, otvoreno je i ovo pitanje.

Po rečima reditelja Predraga Gage Antonijevića, koji je predsedavao konkursnoj komisiji, scenario je verovatno najveći problem srpskog filma.

,,Čini mi se da je to danas najtanja 'karika' naše kinematografije. Zato sam predložio upravnom odboru FCS da bi bilo dobro napraviti radionicu za razvoj scenarija, da bi u ranoj fazi pisanja autori mogli da dobiju pomoć kolega i mentora. U neka davna vremena, naše producentske kuće imale su svoje programske savete, u kojima su sedela ozbijna imena iz struke, poput Selenića, Mihiza i ostalih. Oni bi čitali projekte, razmenjivali mišljenja sa autorima, i producentske kuće su mnogo ozbiljnije radile na scenariju pte nego što bi pošle po pare u Ministarstvo kulture.", kaže Antonijević.

PREPUŠTANJE JEDNOM ČOVEKU

Po rečima Mihića, za razliku od razvijenih kinematografija, u našem filmu prisutno je nepoštovanje scenarija i prepuštanje da često neobrazovani reditelji rade sa tekstom šta god hoće.
,,Sve je u rukama reditelja, i to prepuštanje jednom čoveku dovelo je do takvog stanja u kome se nalazi srpski film.- Ne znam detalj oko konkursa FCS koji je upravo završen, ali, kada se da pominje pet ili šest velikih reditelja nije dobilo novac, niko ne kaže ko su scenaristi tih filmova i da li je to možda greh prema njima. Više puta sam u Americi video koliko se poštuje scenario. U velikim kinematografijama na scenariju se potpiše svaka strana, zato što producent zna šta uzima kada kupi scenario", kaže Mihić.
"Danas to nije slučaj, mnogi projekti se podnose nekako na brzinu, još uvek nespremni, a onda o njima mora da se odlučuje. Previše je sada tih kompanijica, a scenariju se ni sistematski ni strateški ne posvećuje pažnja", dodao je.

Pitanje šta se danas događa sa scenarijom u srpskom filmu postavljeno je i Gordanu Mihiću, scenaristi kultnih jugoslovenskih i sprskih filmova i TV serijala.

,,Scenario je osnova filma, od njega se kreće, ali se kod nas ne raspisuje konkurs za scenario, što bi bilo potpuno normalno. Od toga bi trebalo da se krene, pa onda, ukoliko ponuđeni scenario dobije podršku na konkursu, ili na drugačiji način nađe sredstva, da se dođe do reditelja filma. Ovde se radi obrnuto – sve se 'tipuje' isključivo i jedino na ime reditelja, što je katastrofalna greška. Zbog toga mislim da je problem srpskog filma režija, a ne scenario, i to sam oduvek mislio", kaže Mihić.

Izvor: Večernje novosti, štampano izdanje

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2015&mm=12&dd=18&nav_id=1075965 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2015&mm=12&dd=18&nav_id=1075965)

Ko je gledao ovaj film?

http://www.imdb.com/title/tt0180796/combined (http://www.imdb.com/title/tt0180796/combined)

Mutno se sećam da sam ga gledao kao klinac i da je imao nekih kao hororičnih scena, mada mi sada deluje su to više bile neke ratno-hororične scene slične onima u ŠIROKO JE LIŠĆE ili tako nešto.

Dakle, kakav je film? Vredi li ga reprizirati?

Odgledao Ljubavni slucaj ili tragedija sluzbenice P.T.T.
Prvo što me je šokiralo je bio sexy izgled Eve Ras...No, svi su nekad bili mladi. Nisam se bavio teorijom ovog filma, a meni deluje kao simbol ( propadanja ) bivše Juge. Dvoje mladih različitog etničkog porekla ( od kojih jedan ima posao da kao sanitarni inspektor eliminiše pacove! ) upoznaju se i zavole u vreme najveće ekonomske ekspanzije. No, kako je to bilo i sa Jugom kraj je tragičan. Makavejev ima poseban, dokumentaristički, filmski izraz koji ovde odlično radi. Ljubavni slucaj ili tragedija sluzbenice P.T.T. deluje originalno iako je sama radnja krajnje prozaična. Pamtiće se neke scene i nakon dosta vremena.

shvatih da nemamo neku listu domaćih filmova, pa ću ovdje da turim ono što sam gledo protekle godine, mada se možda ne računa u 2015.

ENKLAVA
MALI BUDO
TRAVELATOR
--------------------
ATOMSKI ZDESNA
NIČIJE DETE

Enklava, uz sve nedostatke, najpitkiji film sa solidnim završetkom, koji Goran Marković treba da pogleda da nauči nešto. Mnogi se žale na brojne kompromise, međutim, čak i od tih kompromisa Marković bi mogao da uči. A završetak je daleko od kompromisnog.

O Budu smo dosta govorili, a Travelator je vrlo zanimljiva stvar kad se uporedi sa Knight of Cups, još jednim filmom sa šljokicama, ali koji je paradoksalno slabiji u klasnom pogledu, nego ostaje ona ispeglana kritika duhovnog otuđenja likova koji se kupaju u parama Travelator ponekad djeluje suviše sirovo i izvještačeno, posebno scena sa Slavkom, ali bojim se da je to i u stvarnosti tako izvještačeno.

Atomski zdesna je nastavak Dragojevićevog potopa, mada taj tip i kad tone to nije sasvim loše.

Ničije dete je u precijenjeni promašaj. Čim splasne sam udar egzotičnog ispostavlja se kao totalno isprazan film


ne znam jesam li zaboravio neki film...

i naravno, navedite svoje favorite

ne znam gde ovo da stavim, pa aj ovde.

zna li neko da li igde može da se skine serija Mak i Zak

http://www.imdb.com/title/tt1183710/ (http://www.imdb.com/title/tt1183710/)

Odgledao MIRIS POLJSKOG CVEĆA. Ovo je jedan od najranijih i najboljih filmova Srđana Karanovića, psihološka drama koja opisuje egzistencijalnu ( egzistencijalističku? ) krizu slavnog glumca u tumačenju ništa manje slavnog Ljube Tadića. Tadić je pravi pogodak za ovu ulogu jer ima dozu ozbiljnosti, sete i markantnosti koja mu omogućava da prenese lik mračnog i nezadovoljnog barda koji svoju sreću pokušava da nađe na reci. No, čovek se malo šta pita, sudba je ta koja vuče konce. Moja topla preporuka svim ljubiteljima malo dubljih filmova. Nisam imao priliku često gledati ovu vrstu filmova kada je reč o ex-yu kinematografiji dok kada je reč o savremenoj toga nema ni u tragovima. To ga nikako ne oslobađa tehničkih manjakovosti no koliko znam to je karakteristika i skoro svih drugih filmova sa ovih prostora pa mu nećemo uzeti za zlo. Srpski film je mrtav, vratimo se starim ostvarenjima. ocena: 8/10

Voće biram, probiram
gnjile male  odbijam
navadila svoje prste
da pipaju samo čvrste,
jedan baja nudio mi jaja,
vadi ih iz mreže,
kaže da je sveze...

,,Jel smem ja da te gledam?"
,,ZaŠto?"
,,Eto tako, da te gledam."
,,MoŽeš."
,,Hvala."

! No longer available (http://www.youtube.com/watch?v=V8EdHZ5vLDY#)

Ко год да је опањкавао Чалићеве комедије мора да није читав, Ћао инспекторе и Свемирци су криви за све не само да су феноменални већ су и тематски савремени, будући да српско друштво и даље има исте дилеме.

У првом, Бата Живојиновић тражи међународну криминалну банду, чији су чланови уједно дукатлије, и Бата се убацује као двојник једног од гејева, и раскринкава организацију.

У Свемирцима се момче с друге планете кандидује на изборима, међу конкуренцијом монархиста, националиста, еколога и бивших комуниста. Дефиниција плурализма у филму је "етатизам, шовинизам и патернализам", епохално.

Чалић и Бата пророци!

Što si preskočio Vampiri su među nama?

Ima i Dama koja ubija, glumi Vendi, to nisam gledao.

Нисам ни знао да има, на тв пустили ова два! А мислим да сам то с Венди гледо!

http://www.youtube.com/watch?v=Cey290lF9Mw&feature=youtube_gdata_player

ja sam Svemirce gledao pre nekoliko godina kod drugara koji tako povremeno organizuje projekciju nekog treša koji iskopa. kaže da ga je bilo sramota dok je kupovao DVD u maksiju, nije bio ni jeftin.

Bizetić pokidao sa saundtrekom.

Мени није јасно како ово није постало култ.боговски перформанси!

Enklava dobra?

nadjem je kod brace Rusa, ne znam da li da se upustam....

Мени најбољи домаћи протекле године, али твоја дилема је тематска, да ли желиш да гледаш причу о Косову, јер ако ниси начисто с тим наћи ћеш филму хиљаду мана. Није савршено, али није ни једнострано и националистичко, како би се очекивало.

Upravo to mi je dilema. pa, cak ne ocekujem jednostranost i nacionalizam no da nije previse bratstva i jedinstva, patetike, razumevanja, cukra itd... :lol: ok, hvala Bato!

Бошку Обрадовићу је превише другарства, а Чеди премало. Чеди је превише приказа дискриминације Срба, а Бошку премало.

Ово је "контемплативна драма" 8-)

Aha, znaci chick flick? :D

Уватио сам на тв дио филма Лов у мутном, гдје се Бата уваљује у државни стан одсутног власника, али потом завршава на суду око пребивалишта. Бата толико доминира у филму да га комшије препознају као неког руководиоца који ће им помоћи да ријеше комуналне и друге проблеме, док му син каратеом чисти сусједство од манијака и криминалаца и смува Неду Арнерић послије 4 чашице жестине. Тихомир Арсић као Батино чељаде у више наврата доказује да крв није вода. Но, ипак Ћао инспекторе остаје недостижан.

Enklava nije ostavila jak utisak, kao celina. prica jeste teska, mucna ali moram reci da je Nicije Dete mnogo jace ostvarenje, posebno vizuelno. gledajuci Enklavu imala sam osecaj dezavija, sto nije dobro. estetski se nije iskoracilo iz filmske tradicije koja odaje jeftin, "made for tv" dojam. nije lose, ali daleko od sjajnog, po mom misljenju, naravno.

Quote from: Dybuk on 03-09-2016, 21:43:36
Enklava dobra?

nadjem je kod brace Rusa, ne znam da li da se upustam....

којих руса?

rutracker (http://rutracker.org/forum/index.php)

фала

Quote from: Dybuk on 07-09-2016, 15:08:42
Enklava nije ostavila jak utisak, kao celina. prica jeste teska, mucna ali moram reci da je Nicije Dete mnogo jace ostvarenje, posebno vizuelno. gledajuci Enklavu imala sam osecaj dezavija, sto nije dobro. estetski se nije iskoracilo iz filmske tradicije koja odaje jeftin, "made for tv" dojam. nije lose, ali daleko od sjajnog, po mom misljenju, naravno.

Бласфеми!

Outsider (http://www.imdb.com/title/tt0117273/)

Repriza. Ne secam se kad sam ovo prvi put gledala, ali mi je sokantna cinjenica da je ovaj film snimljen '97. Bas i nije domaci, jer je 80% dijaloga na slovenackom, ostatak srpskohrvatski (BiH)

Film nema veliku umetnicku vrednost, osim nostalgicne et pankerske + prikaz zivota u staroj Jugoslaviji, tik pred kraj Titovog zivota (radnja se desava krajem 1979-80) i odrastanje u tim, prilicno represivnim okolnostima. Ceo film na jucubu. Brez prevoda. Al ima Pankrta :)

Ova karanka skroz prsla

Dobra zena ( 2016 )
Pedesetogodišnja Milena domaćica je, udana za uspješnog građevinskog poduzetnika Vladu. U okvirima balkanskog patrijarhalnog društva njihov je brak gotovo savršen - imaju lijepu kuću i dvoje prekrasne djece. Milenino buđenje počinje nakon rutinskog liječničkog pregleda, kad doktor posumnja da ima rak. Uzrujana, odlučuje potisnuti spoznaju o bolesti tako što se prihvaća manijakalnog proljetnog čišćenja. Za vrijeme čišćenja Milena otkrije VHS-vrpcu sa snimkama ratnih zločina koje je vladina jedinica počinila nad civilima tijekom rata. Od tog trenutka pratimo njezine pokušaje da se nosi s tom spoznajom i napore da očuva jedini oslonac u životu - svoju obitelj. Počinje drugačije gledati na ljude oko sebe i ponovno promišljati sve one sitnice koje je dotad uzimala zdravo za gotovo. Odluke koje će donijeti označit će kraj starog i početak novog života.
Glumci
Boris Isakovic Vlada
Jasna Djuricic Suzana
Bojan Navojec Dejan
Hristina Popović Natasa
Vlado Kerosevic Sveta
Ksenija Marinković Zlata
Isidora Simijonović Katarina
Jovan Belobrkovic Milos
Ermin Bravo Pop Brana
Zinaida Dedakin Doktorka Nadezda
Andjelka Simic Lepa
Olivera Viktorovic Biba
Milan Marić Davor
Stefan Radonjic Nikola
Darija Rajsic Jelena
Andrej Nosev Gost u studiju 1
Damjan Kecojevic Gost u studiju 2
Redatelj
Mirjana Karanović
Scenarist
Darko Lungulov

TOP JE BIO VREO

Ne baš dobra ekranizacija, al tako to ide kad se pisac i reditelj ideološki ne slažu, i onda prosto jedan umanjuje ono što drugi naglašava, a naravno na kraju to postaje sasvim besmisleno kad ključnu stvar iz romana potpuno izmijeniš. Što si onda uopšte ekranizovao.

Žao mi je toliko protraćenih dobrih glumaca, među kojima je i Ivica Vidović, što prosto ovo nije hrabrije odrađeno, nego se gazilo po jajima da se niko ne uvrijedi.

Odgledao na Pink FILM Oficir s ružom. Lep film o ljubavnom trouglu za vreme Drugog svetskog rata u Zagrebu. Ne znam doduše da l je ovo srpski il hrvatski film. U svakom slučaju glumci su dobri, Ksenija Pajić holivudska klasa.

Pogledo ROĐENI SJUTRA!

Koja maestralna trešerica!

na početku gola Milica Milša u bazenu, zamalo upade u hardcore, mislim da ni njoj nije bilo jasno što je partner koji liči na Đorđa Davida spopao toliko, al to je ipak crnogorski don, mora junački i udarnički da počne.

Poslije palicu preuzima njegova desna ruka i lik ima najbolje izjave i poteze u filmu.

Npr

"ja drogaš?" i napuni Milšu olovom. Tako je to na vrelom asfaltu, ima se, može se.

Rastko, za kojeg mi i dalje nije jasno kako je Zazin čkode kad ovdje nema Zaze, ima najgluplje fore koje je ikada bilo koji keršme iz zadnje klupe reko matematičarki. Ako ko zna lošije volio bih da čujem.

Rastko je u stvari alter ego mafijaškog dona! Jer u zadnjoj sceni ulazi u njegov kabriolet i poručuje da je bolje da su rođeni sjutra.

Razočaran u život i curu narkomanku, okreće se kriminalu i pušta kosu. Tako je trebalo da bude.

Ima ovdje još kultova, samo ne kontam, ja sam gledo nešto što sveukupno traje 50 minuta, jel to čitav film?

50 minuta je čitav film.

kako bre liči na Đorđa Davida, on glavom i bradom.

dakle, Rastko je kopilot u avionu, a pilot je Zazin dečko. odnosno, Zazin dečko je onaj što nije Rastko. može?

A jbt takoe, onaj drugi je Zazin, tek mi sad došlo u vugla, bio crn čoek u uniformi kad upada kod Šćepana.

Višdasam prolupo, čitavo vrijeme mislim za Đorđa Davida đe su našli ovog lukalajka!

Gledah relativno skoro Baladu o svirepom, odličan film.

Ko nije gledao, na Pinku 2 večeras u 22 ima TMINU...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Odgledao Amanet (http://www.imdb.com/title/tt3064450/?ref_=nm_flmg_act_4), domaći film iz 2015.
Iako je ovo ostvarenje realno suv prosek uvek mi je drago kad vidim da se i ovde snimi neki "iščašeni" film koji razbija monotoniju domaćeg šablona.Autori su ovoga puta preuzeli matricu iz stranih filmova o nefunkcionalnoj porodici i twist tajni koja je prilično lako provaljiva. No ako volite misterije i imate volju da i dalje gledate domaće filmove bolje ovo nego Ivkovu slavu.

http://www.imdb.com/title/tt3321580/

gledo ko, jel dostupno?

ZG80 je prvi navijački film koji me nije iznervirao. Sve su to do sada bila neke čudne kritike, kojih ima i ovdje, ali one su gotovo sofisticirano ubačene u različite scene i nemaju onaj uobičajeni intelektualni snobizam. Film govori o gostovanju Dinamo Zagreba Crvenoj Zvezdi u Beogradu 1990. godine i naravno da se dotiče osjetljivih tema tog doba, ali na sreću ili nesreću u fokusu je prvenstveno navijačko ludilo.

Uopšte se ne ide u objašnjavanje zašto ove budale idu kad znaju da će da ih premlate, da li su ili nisu nacionalisti, na momente djeluje u da ih baš briga i da izbacuju četničke i ustaške slogane čisto da bi provocirali drugu stranu,  da promuvaju zastavu na teren, pa da ih cigani, jer tako ih zovu čitav film falabogu, jure po gradu, dok se ovi skrivaju kojekude, prebiju ili opljačkaju ponekog Beograđanina, ali i ovi im kamenuju autobus itd...

Film uspijeva da bude dosta dinamičan, mada se tu i tamo pogubi i svede na olinjale fore, gdje su se Beograđanke muvale s par rečenica na švedskom i slično, to mi djeluje anahrono, ali ne kvari čitav utisak, jer napokon vidiš ove huligane u pravom svjetlu, onakve kakve zaista vjerujem da jesu.

Ima tu i podzapleta sad već dosadnog bigining ov bjudifl krosrb frendšip, ali čak ni to nije patetično koliko je moglo da bude, a popravlja situaciju jedan grobar koji ismijava cigana i dinamovca, jer tako i treba!

P.S. Ne znam koliko je realno da jedan navijač Partizana tada objašnjava Dinamovcima da je Tuđman osnivač kluba a da je sad nešto pobudalio i zastranio, ali da vjeruje da neće uspjeti da sruši Jugoslaviju i slično, al ajd, u filmu ima i gorih ustaških momenata.

Bilo bi zanimljivo da se snimi nastavak s gostovanjem u Zagrebu, ipak bi onda bilo pošteno zaokruženo sve. Dosta domaćih glumaca, btw.

NA MLIJEČNOM PUTU

Ovo je naravno u odnosu na domaće filmove zaista superiorno, ali je isto tako i superiorno iživljavanje. Sve ono što je Kustu krasilo ovdje je odvrnuto za koji stepen više i to onda nije to, prećerano je, na silu gurano, što možda nije ni do Kuste no do glumaca koji to ne mogu da iznesu.

Kusta je upao u onu klasičnu formulu kada snima Kusturičine filmove, umjesto, jelte, da snimi nešto novo. I ranije se vidjelo da on kreativno pada i ne znam, nisam reditelj niti umjetnik, ali ne kontam zašto u tom trenutku se ne oslone na još ponekog, scenaristu za početak pa nadalje, jer Kusta ostaje vrhunski reditelj ali nema šta da režira.

Zar on zaista misli da će publiku da fascinira prikazom kako soko hvata zmiju, pa to smo vidjeli hiljadu puta na nekom kablovskom kanalu. Ovdje se ogleda jedan veliki i loš zaokret, a to je da je nekad Kusta snimao filmove u kojem se niko ne čudi što Ristovski zubima kida žicu od struje, u njegovom univerzumu to je normalno, i da čisti cipele mačkom i sve to... a sada je obrnuto, mora glumac da glumi začuđenost što zmija pije mlijeko, a same scene nikad ne odstižu Lazarova ludila.

Kusta mi sugeriše da treba da budem začuđen ali me ne začuđava i tako gotovo do samog kraja. Tu je malo i bljesnuo, ali generalno ovo je više skup scena koja će studentima svoje akademije da prikazuje "e vako se to radi" nego što je filmčina za anale.

I to je lijepo, daj bar da ne snimaju isprazne filmove u kojima nema nikakvog mesa nego da to bude vizuelno moćno, i to je neki početak, možda ih zapati i kršten scenario i kinematografija bi se vozdigla.

Ali meni je ovdje Monika totalni višak, šta će ona u čitavoj priči, iskreno mi je sva bezvoljna bila čitav film, ona Sloboda je imala gomilu glupih scena ali je bila energična, i realno bolje da je smarala s lošim akcentom nego što je zaboravljena u drugom dijelu filma.

Isti problem kao i sa zmijom koja pije mlijeko, od publike se očekuje da vidi neku veliku ljubav dva glavna lika, a iskreno ja pamtim Šolakovu i Štimca kao bolji i uvjerljiviji par. I tako ispada da se svuda čuje da je ovo apgrejdovana verzija filma ŽIVOT JE ČUDO, a ja bih reko da je upravo suprotno, da MLIJEČNI PUT sve što valja duguje ŽIVOTU, a za sve što ne valja je sam kriv.

Naravno, ovo ne znači da je film loš i da ga preskačete, mogu ja ladno i 8 da mu dam na ovu skupoću, ali uz svo poštovanje ponekad je bilo pravo mučenje gledati ga.

Svaka tebi čast što jos imaš volje za domaće filmove.

Od Kuste sam odavno odustala, Podzemlje njegov poslednji remek. A i ZG80 sam započela pa brzo shvatila da ja to ne mogu da gledam, iako je Rene izvrstan glumac. Biće da me tema naprosto ne zanima mnogo. Kao ni ti pokušaji humora.

Nego, pošto si već uvatio zamajac - kad ćeš da pogledaš Ustav Republike Hrvatske? :)

čuo sam da Glogovac nosi štikle i toliko o tome :lol:

tematski uvijek prije ZG80 no ovo što mi djeluje kao neka jugoslovenska priča... a i Grlić me nikad nije privlačio, nijedan njegov film mi nije bolji od Kuste

domaći filmovi uvijek, što da ne, ti si bre neki odnarođeni dio!!! 8-)

zar nemaš sad kao nekih novih horora i trilera, poput Otvorena?

a tek stariji, s Batom!!!

Ma daj, pustićeš da te štikle obeshrabre?! Dobro mu stoje, a i nije non-stop tako obučen - maestralna uloga.

Za taj horor i triler nisam čula, ali istina je da pogledam ponešto domaće sa guštom, Ničije Dete, Ustav i Enklava ostavili odličan utisak, od novih.

Otvorenu hvale, planiram da gledam, a poslije će vidimo, ima i sf novi Inkarnacija i neki triler Vlažnost...

QuoteOtvorenu hvale, planiram da gledam

Rodžer det. Ima torent kod braće Rusa.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9042.msg682662;topicseen#msg682662

Ustav mora da se gleda!

Otvorena je u prvih deset minuta da se ispovraćaš. Ja nemam želudac da nastavim...

Dybuk?

Bravo, Agota!

nisam još pogledala Otvorenu, javljam.

Quote from: Agota on 31-08-2017, 19:54:49
Ustav mora da se gleda!

Another Evil mora da se gleda! 8-)

Quote from: Гражданка Шульц on 31-08-2017, 20:06:10
Bravo, Agota!

nisam još pogledala Otvorenu, javljam.

Spremi se! :evil:

Quote from: Pizzobatto on 31-08-2017, 20:14:32

Quote from: Agota on 31-08-2017, 19:54:49
Ustav mora da se gleda!

Another Evil mora da se gleda! 8-)

Pozdrav za Konjarnik!

Otvorena (http://www.imdb.com/title/tt4663796/)

Mislim da bi "Otvorena" bolje funkcionisao kao kratkometražni film.
Reditelj je po svoj prilici zanatski kompetentan, a lepa crno-bela fotografija vadi dosta fleka. Ali, ne mogu filmu da dam visoku ocenu samo zato što je lepo uslikan, i što pravi omaž velikanima horora, to ne biva.

Šta je sa zapletom...mislim da je okosnica, ideja vodilja (što će se i kasnije pokazati) otpor prema patrijarhalnim vrednostima, sa akcentom na fertilitet žene i njenu ulogu u podizanju nataliteta. Neki dijalozi su veoma usiljeni, pa prvi deo filma deluje pomalo pamfletski. Ne shvatite me pogrešno, u načelu se slažem sa ideologijom Otvorene, ali mislim da je sve to malo nezgrapno odrađeno.

Gluma je zadovoljavajuća, a filmski uzori više nego očigledni. Pa imamo Eraserhead, Repulsion i na kašičicu ranog Kronenberga. Medjutim, sve to tek u završnici filma, koji je dotad veoma malokrvan, uspavljujućeg ritma, meditacija.

Sklona sam da mislim kako je čudovište (inače neka mutant-verzija Venere iz Lepenskog Vira - plodnost koju sam pomenula) plod Sarine fantazije, te da se susret sa Alisom nije ni desio, ili bar ne onako kako je to prikazano te Otvorena, bez obzira na horor elemente ostaje više psihološki nego punokrvni horor. Coming of age priča.

Vredi pomenuti i bezvremenost filma, već viđenu u It Follows, a oličenu kroz predmete i tehnologiju iz raznih epoha, kao i društveno ustrojstvo za koje je teško odlučiti da l' je neka buduća distopija, sadašnje vreme ili prošlost; plus na vr' kašičice hipsteraja, što ja generalno podržavam.
Ali ako od 70 minuta imamo samo nekoliko minuta horora...trebalo je malo više hrabrosti, ili rešenosti da se film žanrovski odredi, ful fors deliveri je ono za šta ja uglavnom navijam, al ajde. Ovo je ipak prvenstveno arthaus uradak.

Na kraju, moram da kažem da film kao celina nije ostavio jak utisak, ima dobrih, ali i veoma loših sekvenci, gde slabi delovi ipak preovlađuju.

juče sam vidio onu prvu scenu, brate što otvara film s džiberanom... poslije iz tvog teksta djeluje da je znatno interesantnije, šta je onda radio s ovim uvodnim scenama, pumpao da bude dugometražni ili šta...

nisam još gledao, ali kad se sjetim Repulsion, tu džiberima nije dato da toliko brbljaju, zaista mi je nepotreban onaj bukadžija na početku i ne podržavam takav pristup

prisustvo na ekranu zaslužuju kvalitetniji likovi, to mi je moto

no, svakako moram da ovjerim tu linč/polanski/kronenberg kombinaciju

Možda sam malo nakitila, Eraserhead sigurno, Repulsion u tragovima, odnos prema seksualnosti, plavokosa glumica, b&w, Denev-tip. Tu valjda upada onaj džiber kao upozorenje kakvi su heteroseksualni odnosi/tj odnos prema ženi u Srbiji. :) Odvratna scena, sigurno, već sam pomislila 'evo još jedan film o nasilju', loše otvaranje, pa bogami podosta je vremena prošlo dok se gledanje koliko-toliko isplatilo. I jesam se pitala zašto gledam u nekoliko navrata, bilo je tu malo lične borbe da se nastavi :lol:

Kronija sam sama ubacila bez sasvim dobrog razloga; jer je u jednom trenutku zaličilo da će film krenuti K bodi-horor putem a i mogao je, pa bi se sasvim opravdao naziv Otvorena (rana).

Ali, film je objektivno kratak, pa se može pogledati, samo šteta što ostatak nije kao poslednja četvrtina.

film je objektivno kratak a uz to i domaći, te uobičajeni kriterijumi ocjenjivanja otpadaju!

kao što reče Radivojević, ocjena D za domaći

sem B ako glumi Bata!

Sugerišeš da treba da ga častim jer je domaći? :lol:

Bwahaha. Ok, 6/10

što bi reko Mlađan Dinkić, gledajmo domaće!!! 8-)

a ima dobrih horora, ili bar interesantnih, ne znam jesam li spominjao Događaj (1969), taj film je meni stravičan a imdb ga naziva dramom, nači nije dybuk horor ali je izvrstan. Da je Huper gledo Događaj napravio bi bolji TCM!

a i uopšte, kaki Kadijevići Markovići, hrvacki horori ftw!!!

A koliko se Otvorena otvorila?
Četri prsta?

meni ovo nikako ne leži. prvo džiberaj ,al ni on nije toliko problem koliko to da je glavna junakinja ( dobro, jedna od glavnih junakinja)  s istim, pa me u krajnjoj liniji ni ne zanima sta će biti s njom, drugo, ono pismo je užas, potom svadja oko istog, gluma  na nivou porodicnih tajni s prve, ovi likovi što se ne vide kao da čitaju...
fotografija, lokacije, besprekorno,impresivno, ali to NIJE dovoljno...
sta? reditelj hoće da bude kronenberg, pa hoće i seka da bude rijana

Da, da pismo jeste užas :lol:
Kažem, treba doterati do kraja da bi se loš utisak popravio, ako i tad - zavisno od senzibiliteta.
Pošteno, Agota.

Quote from: Гражданка Шульц on 01-09-2017, 20:28:14
Da, da pismo jeste užas :lol:

Dobro je... Znaš... u jednom momentu sam pomislila možda sam ja užasna

Quote from: Agota on 01-09-2017, 19:54:21
hoće i seka da bude rijana

epohalno!!!


nači stara priča, srbi žabe potkovice, katolici pape, poturice i ramena

http://www.imdb.com/title/tt1191115/?ref_=rvi_tt

Је л неко погледао ГЛЕДАЈ МЕ Марије Перовић? Филм је у мени изазвао двоструке утиске. С једне стране занимљива тема, а с друге смор, набацана режија.

Toliki mazohista ipak nisam

Neka druga zena (1981)
https://www.imdb.com/title/tt0174975/

Одгледао на Пинк Филму један од ретких домаћих класичних кримића. Нажалост, средње жалосно. И у погледу динамике, и у погледу приче, и у погледу глуме...Некако нам не иде овај жанр ( мени омиљени ) од руке.

Rani snijeg u Münchenu
https://www.imdb.com/title/tt0177158/

Осредњи филм. На мене је пре свега оставио утисак недостатак талента Павла Вуисића за скидање акцента. Он је мој омиљени домаћи глумац, али свако има своје лимите. У овом филму глуми хрватског гастарбајтера који хоће да врати сина из Немачке у Хрватску. И онда се он свађа са сином, а син прича на чистом хрватском дог Паја парла на српском. Тотални аматеризам.

Nedeljni rucak (1982)
https://www.imdb.com/title/tt0085999/

Бата Живојиновић у улози хирурга! Ко би рекао да уме да глуми и ликове који нису сировине.

Truki, u ćošak!

Bata gotovo nikad ne glumi sirovinu!

šta bi tek reko za Nož (1967), tu je keršme!

San o ruzi (1986)
https://www.imdb.com/title/tt0091890/ (https://www.imdb.com/title/tt0091890/)

Врло добра драма с Радетом Шербеџијом о сиромашном раднику који игром случаја набаса на торбу с новцем који је заостао од мафијашког обрачуна. Раде је овде показао свој раскошни таленат.
п.с. Иначе, захвалио се Жељку М. и Пинк Филм каналу што ми омогућавају да гледам ове помало заборављене филмове.

Gledaj sve od Pavličića!

I gledaj Nož!

sve u svemu, gledaj Batine filmove dok ne shvatiš kaki je to gospodin, drug, lider, partizan!

Idemo dalje
https://www.imdb.com/title/tt0084115/

Ево га још један ( и то добар! ) Батин филм. Овде глуми немуштог немачког заробљеника док главна улога иде солидном Драгану Николићу.
Оно што је мени чудно је да је овај филм режирао ЗДРАВКО ШОТРА. Од када то Здравко Шотра уме да прави добре филмове?

Dobro, ne preterujmo, Šotra je režirao Više od igre, Majstorsku radionicu, Zona Zamfirova je vrlo kompetentno napravljena. Ne treba ga poistovećivati sa njegovim najgorim radovima.

Не бих се сложио за Зону...

Dobro, ali to je vidno pismeno režirano.

Волео бих да чујем стручњаке шта кажу на ту тему...

reko bih da je Ivkova slava slabije režirana, Zona je ipak sasvim ok

Стручњаке бато...

kolko para tolko muzke!

Halo taxi
https://www.imdb.com/title/tt0085637/

Е, ово је класична улога бате живојиновића - сировина с душом!

Noc u kuci moje majke
https://www.imdb.com/title/tt0180876/?ref_=nv_sr_1

Ово је једини бесплатан филм који СББ данас допушта у видео опцији. Драма о крају Југославије кроз приче малих људи из пропале фабрике. Фокус је ипак на љубавној причи. Ово по чему ћу памтити овај филм је пре свега сјајна улога Љубише Самарџића који излази из свог ноншалантног оквира каквог смо га обичног гледали. У овом филму глуми човека сам тешким финансијским и породичним проблемима који заврши у лудари.

PORED MENE

jbt od ovog mož se umre. Filipović sve gluplji i tuplji sa svakim novim filmom

ovaj pokušaj da se od guzce napravi lice mnogi hvale, i uopšte nije bez osnova nešto od toga. Realno, Filipović je vješt zanatlija i vrlo dinamično režira i montira

Problem nije u zanatu no u upornom ideološkom sljepilu koje je sve gore, sve retardiranije.

U stvari, ovo je kao neki pokušaj da se sagleda cjelina - tako što se uopšte ne sagleda cjelina.

Prvo se svi reprezenti te fiktivne cjeline sabiju u zatvorenu školu, a onda se apsolutno nijedan plot ne završi i ne dobije smisao. Možda je to bila Filipovićeva poenta. Nažalost, ako je poenta čak i nekom slikanju društva, nekoj skici savremenosti, jopet ostaje da Filipović o tome ili pojma nema ili opasno koketira sa fašistoidnim elementima.

Jer ovo je upravo to u ideološkom smislu. Nebitno što su baštinici te ideologije predstavljeni kao urbani, djeca pukovnika jna i članova kpj, gej frendli likovi koji zavijaju marihuane naspram one klasične dss-dveri desnice. Ideološki on uvodi klasičnu fašistoidnu perspektivu, gotovo higijensku naspram svojih ideoloških neprijatelja.

To treba da nas brine sasvim podjednako koliko i bilo koji drugi ekstremisti.

Filipović ne da je neoliberalčina, on je to na najprimitivniji mogući način. Čak su i neoliberali napredovali u ovakvom portretisanju društva, čak su i dosta suptilniji, čak vješto kriju svoju fašistoidnost. Ovome bi najbolje bilo da se vrati na neke lake komedije

Ja upravo odgledah
PETI LEPTIR
Nije mi jasno zašto se u Serbiji ne snima gomila ovakvih filmova,
nego samo nešto na šta se svi žale.
Oduševljen u svakom pogledu sa filmom.

Pogledah i ja "Pored Mene", nije mi toliko smetao, svakako manje heavy-handed od nesretnog Šišanja. Mada, i dalje je ovo 'nako, ali može da se pogleda bez većih posledica...Osim možda auditivnih; pošto je muzika uglavnom jeziva.

ma bre shvatam da neko ima neko mišljenje, kao što svako ima dupe, al da svojim neistomišljenicima prišljamčiš kriminalni ološ, odnosno prikažeš kako se štreberke, dss pravoslavci, huligani i narkodileri druže i podržavaju, to je, kad već Filipović voli da pozajmljuje od Amera, direkt preuzeto iz tamo nekih Death Wisha i sličnih fašistoidnih izliva od sedamdesetih pa nadalje

ono crnac, mora da nosi pištolj i ide da opljačka nešto, tako se tradicionalisti koji su subotom uveče u biblioteci i ološ dilerska ladno druže zajedno

bukvalno na početku ta štreberka, najobičnija bubalica, bleji sa narko dilerom i sugerišu mu da uradi nešto, da sad ne spojlujem, ispade da ga je ona nahuškala, kao što poslije onaj pravoslavac izbjeglica te iste huligane huška na geja

iz koje dimenzije je ovaj Filipović

naravno, mi onda shvatimo da je ona neka buržoaska porodica kojoj su komunisti sve oduzeli pa je ideološki suprotstavljena Filipoviću, čak i meni, ali ovako prikazati desnicu je ne samo znak slabosti i nesposobnosti da se ozbiljno suoči sa njima već i znak ozbiljne degeneracije toga što Filipović neoliberal misli da je ljevica

dukatlijski aspekat je tu ni kriv ni dužan, reko bih, čisto jer to vjerovatno nervira neku najprimitivniju desnicu koja je Filipovićeva jedina meta.

Na njegovu žalost, pošto je izabrao meč sa lakim protivnikom i pritom i njega morao da maže govnima da bi ga filmski savladao, ovo sve je takav bumerang da je zapanjujuće koliko na neku homofobiju i nacionalizam Filipović odgovara antisemitskom formom

to jest, prikazuje svoje ideološke neprijatelje kao nekad što su fašisti prikazivali Jevreje.

Srećno bilo s takvom filmskom produkcijom. Posljednji nek izgasi svjetlo.

Naravno da je stereotipno, i (samim tim) ne previše duboko isportretisano odeljenje, kao društvo u malom; ali kakvu ti desnicu očekuješ?
Mogli su svi da budu buzdovani, ovako imamo štrebere - buduće intelektualce, ideologe, i pešadiju - dilera & co. Još su dobro prošli 8-)
Što se motivacije za napad tiče, ona je zbilja tanka, ali ako uzmemo frustraciju učesnika, nije nemoguće zamisliti scenario gde jedna tendenciozno plasirana informacija upali tu žišku besa i agresije.

Pa nije samo desnica bijesna i agresivna. Ovdje i jeste problem što je ljevica sa Dedinja i izražava se kroz slikarstvo, a desnica je navodno narkodilerska, huligansko pravoslavna.

Realno, antisemitska forma.