ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ako bi kakav Slucajni Prolaznik-pripadnik najvece skupine radoznalaca na svetu- dosao na ovaj forum, pomislio bi da se ovde  okupljaju  samo radikalski satrapi. Zbog toga,i ponajvise zbog toga, odlucio sam da afirmisem  Drugu Srbiju.

Izvolite posetiti

http://pescanik.net/

Za pocetak jedan vrlo duhovit tekst Pere Lukovica

Tibet i Metohija

OVAJ TEKST NASTAO JE POD DEJSTVOM ANTISRPSKIH PLIVAČKIH GRUPA I OTKRIĆEM VOJISLAVA KOŠTUNICE DA NE UME DA PLIVA

001: KAKO JE VOJISLAV KOŠTUNICA OTKRIO DA NE UME DA PLIVA JER SRBIJA NEMA MORE A NEĆE GA NIKAD NI IMATI OSIM AKO NAS CRNA GORA I HRVATSKA PONIZNO ZAMOLE DA SE UTOPE U MEDITERANSKU SRBIJU: Kad kroz tri meseca zaludne televizijske ekipe iz rustikalno-dementno-televizijske "Beogradske hronike" budu anketirale uplašene građane hajdučkim pitanjem "Sećate se Milorada Čavića?", sva je verovatnoća da niko neće ni u memoriji srpskog sećanja prepoznati da je reč o potrošnom vodenom heroju čija je slava trajala točno onoliko koliko i njegov rekord na Europskom prvenstvu u plivanju, nešto oko pedesetak sekundi. Nesrećni Čavić koji se od svih mogućih sportova bavi plivanjem – inače, neverovatno popularnim u narodu koji se primarno boji vode u različitim oblicima, svejedno da li je u pitanju kupanje subotom, umivanje jednim prstom ili tuširanje pod prisilom – nacionalnu slavu stekao je nedavno usred Holandije, kad je nakon pobede na 50 m leptir stilom, kurčevito obukao majicu "Kosovo je Srbija", ogrnuo se toplim krilom orla sa srpske zastave i bio, odmah, po kratkom postupku, suspendovan jer se bavio onim što je najstrože zabranjeno: politikom u sportu.

Čavić – koji inače živi u Americi maltene čitav svoj život i koji tek polako uči srpski po priručniku večitog prestolonaslednika i nesuđenog nam kralja Aleksandra Karađorđevića ("Ja volela ovu zemlja"), otkrio je da obožava Kosovo tek nakon što je ono postalo nezavisno; budući da je retko bio u Srbiji a tek nikako na Kosovu, plivačka bol za teritorijom počela je da ga muči svaki put kad se iz leptir stila prebacivao na leđnu disciplinu što ga je, istovremeno, ispunjavalo neizrecivim ha-dva-o-ponosom; da bi doakao zlikovcima, ladno je obukao majicu sa sloganom Koštuničine sekte, šepurio se pred kamerama desetak minuta – dok ga Evropska Plivačka Federacija (LEN) nije još ledenije odjebala, zabranila mu da se dalje takmiči, što je, razume se, bio savršeni povod da se čitava Srbija skandalizuje i potvrdi da je vaskolika kosmička zavera na delu i da je jadni Čavić žrtva antisrpske mržnje posebno usredsređene na bazene sa srpskim plivačkim življem.

Već viđeno: preko noći je Milorad Čavić postao član Srpskog Pokreta Otpora, butterfly-dokaz da nas odvajkada mrzi Europska Unija i da neprijatelji koriste svaku priliku da nam onako standardno komunistički podmeću klipove u točkove našeg plivačkog razvoja; tisuće komentara na različitim internet-forumima odavali su počast hrabrom, beskompromisnom, nacionalno svesnom i mudrom Čaviću – sve vreme pitajući se šta bi se desilo da je Naš Swimmer nosio majicu sa natpisom "Free Tibet"?

Ne znamo šta bi se desilo jer Čavića Tibet nije interesovao; interesovalo ga je Kosovo, ćirilicom je to objasnio na majici – i zbog toga se vratio u svoju Drugu Domovinu (Srbiju) gde su ga na aerodromu dočekali profesionalni rodoljubi sa sve srpskim zastavama i uveravanjima da svet nikad nije video takvog plivača, seremo se mi kolektivno na Marka Špica sa njegovih sedam-osam-devet olimpijskih medalja davne 1972., ovo je 2008. a Kosovo pripada Miloradu Čaviću!

Kako to obično biva, prvi koji je ovu Napaljenu Amerikanizovanu Budalu (hrvatski: Čavića) privukao k sebi bio je Vojislav Koštunica, tehnički premijer Vlade u permanentnoj ostavci; u prisustvu onesvešćenog Čavića kojem je leptir uleteo u kraul mozga, dr. Kalašnjikov pozvao je Plivačku federaciju da povuče odluku na isti način kao što poziva USA da "ponovo počne da se drži međunarodnog prava".

Premijer je još naglasio da je Čavić spreman za nove rekorde (radi li to Koštunica honorarno kao plivački trener?) i da je on na majici "prepisao najvažniji deo Povelje UN". Sreću što je Čavić izgubio šansu da osvoji još dve medalje – Koštunica nije pominjao: sreća zbog Čavićeve eliminacije se podrazumeva, jer samo tuđa, Čavićeva žrtva je prava žrtva, naročito kad se ne tiče Premijera koji nikad nije voleo vodu, mrzeo plivanje, jedino voleo plavo srpsko more dok na mapama meri koliko je Srbija velika i koliko će tek biti velika pod njegovom gvozdenom rukom!

Danas je sreda i već se niko ne seća Čavića: čak ga je i Koštunica izbacio iz srpskog medijskog bazena! Svaka čast, majstore: a sad, po rečniku Aleksandra Karađorđevića, polako: "Kosova je Srbija... kad bismo se zezali". Čisti butterfly u stomaku! Vredno za novu majicu! Sa crnim albanskim orlom!

002: KAKO JE DRŽAVOTVORNA SRBIJA KOJA TOLIKO DRŽI DO LJUDSKIH I POSEBICE DO MANJINSKIH PRAVA OŠTRO, OŠTRIJE I NAJOŠTRIJE REAGOVALA NA KINESKI MASAKR NA TIBETU: Krvavi obračun na Tibetu gde je prijateljska kineska Vlada "uspostavljala kontrolu" nad "pobunjenicima" i gde se u off-komentarima govori o stotinama ubijenih, konačno je izazvala žestoku reakciju Ministarstva inostranih poslova Srbije koju vredi citirati u celini i celosti kako bi objasnio stepen strahopoštovanja u disciplini oralne zadovoljštine celokupnoj Vladi Kine i čitavom kineskom narodu kojem smo voljni pojedinačno da pušimo po svakom individualnom zahtevu.

Ovako se to radi: "SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA POVODOM SITUACIJE NA TIBETU": "Povodom nedavnih nemira na Tibetu, Republika Srbija ponavlja svoju principijelnu podršku politici 'jedne Kine' i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Narodne Republike Kine. Republika Srbija zastupa stav da je Tibet unutrašnje pitanje NR Kine i uvažava politiku kineske vlade prema Tibetu kao autonomnom regionu. Republika Srbija zahvaljuje Narodnoj Republici Kini na doslednom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, Povelje UN, Rezolucije 1244 i osnovnih načela međunarodnog prava, kao i na zalaganju da se pitanje Kosova i Metohije reši mirnim putem, iznalaženjem obostrano prihvatljivog rešenja."

Kad prevedemo ovu poruku ministra Vuka Jeremića, najboljeg druga Borisa Tadića, dolazimo do dešifriranog teksta: Ubij, zakolji, da Tibetanac ne postoji! Očekuje se, naravno, da nam NR Kina odmah uzvrati sledećim priopćenjem koje glasi: "SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA KINE POVODOM SITUACIJE NA KOSOVU": "Povodom nedavnih nemira na severu Kosova, Republika Kina ponavlja svoju principijelnu podršku politici 'jedne Srbije' i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Republika Kina zastupa stav da je Kosovo unutrašnje pitanje Republike Srbije i uvažava politiku srpske vlade prema Kosovu kao autonomnom regionu".

Toliko o srpskoj hrabrosti.

003: KAKO SE ISPOSTAVILO DA SU NAŠI VOLJENI POLITIČARI NEOBIČNO SIROMAŠNI I DA JE POLITIKA PROMAŠENA FINANSIJSKA INVESTICIJA U KOJOJ SE VEČITO GUBE PARE: Mesec i po dana uoči najnovijih historijskih, sad-ili-nikad-izbora koji će nam, kažu nam, odlučiti hoćemo li u Evropu ili ćemo sa Rusijom negde u Sibir, kampanja za naročito glupe i posebno retardirane glasače započela je busanjem u finansijska prsa tko od srpskih političkih prvaka manje poseduje; pod latinskim devizom "tko ništa nema, ništa mu ne nedostaje" među prvima se javio Boris Tadić, pismeno podastirući da ne poseduje nikakvu "nepokretnu ili pokretnu imovinu" što bi, po mišljenju njegovog reklamnog štaba, trebalo da nas baci u sentimentalnu žalost već viđenu u vreme predsedničke kampanje kad je na svom sajtu Boris Poor Tadić tvrdio da njegova familija nikad ništa nije imala, ni stolicu, ni sto, ni krevet, valjda su spavali na podu, a Boki Taki u drvenim kolicima koja su mu uvek bila neudobno žuljevita.

Fascinantan podatak da već odrasli Boris Tadić u svojim pedesetim godinama "ne poseduje ništa" jeste alarmantan podatak: kakav je to The President koji ništa tokom godina nije stekao, šta je taj manijak radio svih ovih godina, poseduje li taj čovek makar usisivač ili crevo usisivača ili frižider ili mašinu za veš. Počinjem da se brinem da Boki Taki sem funkcije nema ništa – ako mu oduzmu funkciju, oduzeli su mu život! Jebeš beskućnika koji je Predsednik!

Unezvereno srećan što zahvaljujući ocu imam dvoiposoban stan u vlastitom vlasništvu (nešto što Predsednik nikad neće imati) i što sam svega 91.000 dinara u minusu i što se minus uskoro ukida pravičnom odlukom Narodne banke da ovakvi poput mene ne opstruiramo fantastičan privredni razvoj Plivačke Srbije – jedva sam čekao da se oglasi Božidar Đelić, potpredsednik teh. Vlade, bivši ministar finansija i slučajno ex-direktor nekakve velike europske banke; sem vile od 900 kvadrata (koju je isplatio kad mu je pomenuta Banka dala četvorogodišnju otpremninu, što je inače normalni i svakodnevni običaj!), Đelić poseduje neki stančić, neku livadu, sedamdesetak tisuća eura u banci, a živi kao podstanar jer je vilu iznajmio nekoj firmi koja mu plaća svega tri tisuće eura mesečno! As Tears Go By, rekli bi The Rolling Stones!

Tužne priče o tužnoj sadašnjici spektakularno je okončao najveći srpski demagog Mlađan Dinkić (Gay 17+) koji je novinare pozvao u goste u svoj dvosobni stan, objašnjavajući i žaleći se kako u spavaćoj sobi "drži tri gitare" jer čovek nema mesta od siromaštva prostora upriličenog samo za ovu priliku; jedino vlasnik jednocifrenog IQ mozga može da pomisli da Mlađan Dinkić nema para i da je njemu, baš kao Đeliću, devizni račun zakucan na tričavih i mučeničkih 70.000 evra.

Istina da Dinkić – nerealno potcenjivački – poseduje bar desetak miliona evra uredno uskladištenih u stranim bankama, nije deo priče o imovnom stanju jer u toj karti nigde ne piše da se moraju prijaviti računi ili nepokretna imovina u inozemstvu; zato je važna gitara baš kao i ministrov humanitarni gest da gostima novinarima odsvira svoju najnoviju pesmu. Na koju mu se unapred poserem u ime siromaštva, teškog života i potrebe da nas sve pravi idiotima.

Dinkić, Đelić, Tadić – ljudi koji nemaju ništa. Još samo da im poverujemo pa da na izbore glasamo za ove siromahe iz DS koalicije! Pre će Koštunica nastupiti na 100 m leđno, nego što ću glasati za ovu decu Charles Dickensa!

Čaviću, vrati se, sve ti je oprošteno!

PS: Ovaj tekst nastao pod dejstvom antisrpskih plivačkih grupa: The Madd, The Elderberries, The Draytones, Ceasers, The Durbevilles, Secret Beaty Cream, Panic At The Disco, Kid Dakota, Video Nasties, They Live By Night, Glasvegas, The Oh Sees, Mixel Pixel, Julie Ocean, Clara Luzia.

Feral Tribune

Quote from: "Alexdelarge"Ako bi kakav Slucajni Prolaznik-pripadnik najvece skupine radoznalaca na svetu- dosao na ovaj forum, pomislio bi da se ovde  okupljaju  samo radikalski satrapi.

i s pravom!

pitam se samo – da li je to slučajno?
:idea:

To malo narušava stereotip. Naime, ovde su najobrazovaniji i najbolji.

Quote from: "Alexdelarge"Ako bi kakav Slucajni Prolaznik-pripadnik najvece skupine radoznalaca na svetu- dosao na ovaj forum, pomislio bi da se ovde  okupljaju  samo radikalski satrapi.

Tja. I ja povremeno steknem sličan utisak (mada je to 'radikalski satrapi' verovatno preteška kvalifikacija ali razumem šta hoćeš da kažeš) a na forumu sam već punih pet godina (beleška sebi: get a life!), pa se onda ponesen opštom zgroženošću spram sunarodnika, koju ipak smesta uopštim na kopmletnu ljudsku rasu (da ne dopustim da me savladaju predrasude i tako to), odlučim da malo iskuliram prokleti forum (kad već ne mogu da isti klik-miša princip primenim na real life) umesto da se naterujem sa ljudima oko besmislica i nerviram se. Elem, Alexdelarge, nastavi da čitaš Bernharda, a ja odoh nazad u karantin...

A mozda na planeti postoji jos nesto osim pescanika i satrapa.
Mozda je sve to malo komplikovanije.

Quote from: "marlowe"Mozda je sve to malo komplikovanije.

Mnogo komplikovanije; ali to saznanje obično ne pomaže previše već pre, kako sama reč kaže, dalje komplikuje komunikaciju...

Bill Hicks: "We're a virus with shoes, OK? That's all we are."

Bah, smorio sam (sebe) ničim izazvanim napadom mizantropije, odoh da radim nešto konstruktivno.  :)

Quote from: "Milosh"Bah, smorio sam (sebe) ničim izazvanim napadom mizantropije, odoh da radim nešto konstruktivno.  :)

:)


*cmok*

Mizantropija ne smara, bar mene. Daje mi snage, i upućuje me na introspekciju (kako ne bih postala u potpunosti identična onima koje miz-antropiram).
Dole konformizam!

Ups! Omače mi se...

:)

Lepo rečeno.

Zato i jeste šteta što (po nekim stavovima koje drugde iznosiš) sebe svodiš na ili/ili izbor između propagande i cenzure...

(prava stvar je, kao i obično, uglavnom negde između tih krajnosti.  
 :) )

Quote from: "drf"To malo narušava stereotip. Naime, ovde su najobrazovaniji i najbolji.

Свака ти је ка Његошева.

Opet Lukovic i opet duhovit tekst

Srpski pasoš

Događaj bez presedana u svetskoj istoriji: da će država Srbija konačno imati vlastiti pasoš (sa ćiriličnim hijeroglifima, bez latiničnog terorizma) pretvoren je u medijski happening: zajedničkom akcijom Vlade Srbije, Tijanićevog RTS-jihada i Večernjih novosti, ovih je dana izabrano 204 najsrećnijih dobitnika nove srpske putovnice koja će im biti uručena idućeg meseca na svečanoj sednici Skupštine Srbije... A onda počinje...

I WANNA BE SEDATED: Pažljivo iščitavanje liste dobitnika srpske ćirilične putovnice jeste nesvakidašnja avantura mozga koji očajnički pokušava da presabere svoje paravojne jedinice pred čudovišnim objašnjenjima žirija Večernjih novosti glede srećnika sa srpskom ćiriličnom putovnicom. Uvod ne nagoveštava galopirajuće ludilo: jedan je istraživač u oblasti onkologije, drugi je spasao nekakvu decu iz autobusa koji se survao u Lim, treći je pomogao kolegi koji je nastradao u požaru... ali već šesti izgleda delimično poremećeno jer se u objašnjenju tvrdi da je on, Vidoje Vujić iz Valjeva "osnivač sopstvene fondacije za majke koje rode troje ili više dece", ali se ne kaže da je u pitanju lokalni tajkun koji je kupio čitavo Valjevo, sve hotele na Divčibarama, da poseduje nebrojene firme i fabrike, including flaširanu "Vujić vodu", pa mu je ova inkubatorska Fondacija za srpske majke-nosilje neka vrsta patriotskog mamca za onu vrstu kokošarnika u kojoj se jedino meri produktivnost polne opreme, sasvim dovoljno za novi Srpski Pasoš!

Čim preskočim dobitnika No.11 ("izuzetan student, bavi se i naučnim radom", što podseća na jednu od najglupljih televizijskih reklama u kojoj neka osvedočena budala govoreći o hrani tvrdi da on voli "i kad je ukusno", kao da se ukusno ne podrazumeva), stižem nervozno do nekog nesrećnog Zrenjaninca s broja 12 koji je putovnicu dobio jer je – koncentrišite se – dotični "dobitnik mnogobrojnih nagrada na međunarodnim takmičenjima"! Čime se čovek bavi i u čemu se takmiči: veze li goblene, tuče li ženu brže nego ostali Srbi, da li skuplja slike dr. Koštunice iz svih manastira u kojima je ovaj religiozni radnik boravio ili je čovek meteorolog, ginekolog ili vlasnik kafane ili kao predstavnik Zrenjanina tajno komunicira sa svemirom – ništa ne znamo, sem činjenice da poseduje "mnogobrojne nagrade na međunarodnim takmičenjima". Nije precizno, ali je do bola jako!

Na trenutak me zbunio dobitnik br. 16 sa objašnjenjem da je "prvi uveo razbijanje kamena u bubregu", što mi, jebeš ga, nikako nije jasno; hoće li se reći da pre Dobitnika niko nije razbio KUB (Kamen U Bubregu) ili je u pitanju uvođenje u proces nove KUB metode – šta god da je u pitanju, ovo mrsomuđe od bubrega izlika je za novi pasoš što će svakom izvađenom kamenu mnogo značiti.

Osvedočeno nadrkan na Večernje novosti, nikako mi nije promakla dobitnica sa brojem 21: za nju tvrde da je članica humanitarnog FK Kluba 'Lavice', što otvara niz nehumanitarnih pitanja; recimo, kakav je to "humanitarni fudbalski klub"? Po ovakvom hu.defaultu, klub bi trebalo da poklanja bodove, da usrećuje protivnike, da svi unapred znaju da mogu da računaju na tri boda, zato sport i služi: da pomognemo jačima da budu još jači! Vrlo zaslužen pasoš: slika i prilika srpskog fudbala u kojem stotine plaćenih humanitaraca daju sve od sebe - ali za druge.

Konačno, na mestu 38 stižemo do mog Prvog Omiljenog Šampiona: izvesni Nišlija Ljubomir Sarić srpski je pasoš dobio jer je – lepo piše: "kao koreograf, učio decu folklorom u Srbiji, a i u inostranstvu". Sve bih gramatički razumeo: da je decu mazao folklorom, lečio folklorom, tukao folklorom, onanisao folklorom ili ih gole dirao folklorom, ali nikako, ni u srpskom ni u hrvatskom jeziku, nikako nije mogao da decu "uči folklorom", kao što pišu vrlo pismene Večernje novosti. Mogao je da ih "uči folkloru", ali onda, verovatno, nikad ne bi dobio ćiriličnu putovnicu. Tough luck!

I WANNA BE DELETED: Taman odlučim da budem blag prema Večernjim novostima, ipak su to Novine Za Narod, ne zna narod baš sve padeže a ni Novosti baš nisu vešte oko gramatike – kad naletim na Dobitnika br. 39 Dragana Stojadinovića za kojeg se doslovno kaže: "Obišao svet motociklom i uručivali domaćinima srpske zastave". Nije sporno da je Stojadinović obišao svet dvotočkašem, sporno je ko su ti ljudi (Stojadinovići?) koji su "domaćinima" uručivali srpske zastave? Stojadinović očigledno nije bio sam u ovoj plemenitoj akciji darivanja; kad se kaže "uručivali", podrazumeva se da ih je bilo makar dvojica, recimo, motorcikl i Stojadinović koji su zajedno delovali kao tim; ali kriptične Novosti kriju od nas mogućnost da je na Stojadinovićem motoru vaistinu boravilo dvadesetak ljudi koji su svi zajedno, gde god da se nađu, darivali "srpske zastave" sa kojima domaćini nisu znali šta će. Da ih razviju ispred kuće, više je nego glupo; da ih razviju u sobi, još gluplje; da ih iskoriste za peškire, ne vredi; eventualno, da njima brišu auto ili parket – što već ima smisla. Dovoljno za pasoš!

Već popizdeo zbog nepismenog žirija, nepismenih Novosti i fucking pasoša u kraljevsko-crvenoj boji, logično se naslonim na dobitnika No59 koji je iz "zapaljene kuće dva puta spasio staricu". Opet mi ništa nije jasno: ako je prvi put spasio staricu, nije valjda staricu opet vratio unutra da bi je drugi put spasao? Kako neko može nekoga da dvaput spase iz iste zapaljene kuće: ako si spasao staricu – onda si je spasao, što bi je još jednom spasavao? Ali, kako su ovo Novosti, naviknite se da je sve moguće! Čekamo dobitnika koji je triput spasio staricu! Taj će dobiti diplomatski pasoš!

Sve je cool, kažem sebi, dok čitam objašnjenje sa mesta 66: tamo piše da je Igor Zlatojev (Petrovac na Mlavi) jedan od predstavnika Srbije kao kulturni ambasador u SAD. Budući da nikad i niko nije čuo za ovog "kulturnog ambasadora", sem onoga koji je Zlatojeva predložio za pasoš – iznenada shvatim da je izbor Večernjih novosti veličanstvena satirična instalacija, opšta zajebancija u kojoj je The Žiri uživao. Na seksualnoj poziciji 69 zatičemo legendarno nonsense-objašnjenje da Luka Milićević "već sedam godina osvaja najviše nagrade na nacionalnim takmičenjima". Smem li opet da pitam u kojoj disciplini? Veze li on kućne čaršave ili kukiča prezervative ili premešta iz šupljeg u prazno? Whatever, Luka ima pasoš. I mora da je ponosan.

Nemoj više, Lukoviću, kažem sam sebi, dovoljno je sa Novostima, ali, jok: na mestu 71. nalazim svog Drugog Omiljenog Šampiona Ninoslava Babića iz Borče za kojeg se kaže da "osvaja velike rezultate u tekvondu". Svašta sam u životu čuo spram rezultata: da neko ima rezultate, da se diči rezultatima, da postiže rezultate – ali je prvi put u istoriji pisane srpske reči (hvala Novostima) crno na belom internetu pisalo da neko "osvaja rezultate". Treći Omiljeni Šampion nalazi se već na 73. mestu: zove se Đorđe Nešić, "višestruki je pronalazač para", što me je, u trenutku, bacilo u bolnu nesvest poređenja, naš čovek koji je pronašao pare, nešto kao Tesla sa strujom ili kao Bell sa telefonom. Pokušavajući da Nešića smestim u taj redosled svetskih legendi ("pronalazač para"), ukapiram šta su Novosti htele da kažu: u par navrata Nešić je na ulici našao nekakve pare i vratio ih vlasnicima, dakle – čovek je nalazač, ali su ga Novosti, iz milja, unapredile u pronalazača, što je automatski dovoljan razlog da odmah dobije novi pasoš!

I WANNA BE ELEVATED: Već na mestu 78, eto novog Šampiona: za njega se kaže da je "predstavljao Srbiju u inostranstvu u oblasti šumarstva" što bi moglo svašta da znači; da je glumio bukvu u stojećem položaju, da je zimzeleno maskiran hodao inozemstvom dokazujući kako Kosovo nikad neće otpasti sa srpskog stabla ili da je po inostranim šumama seksualno opštio s tamošnjim drvećem, šireći istinu o srpskom šumarstvu.

Kad sam preskočio mnogobrojne davaoce krvi, studente koji studiraju u inozemstvu, direktore firmi, vatrogasce i poštare – na mestu 106 ukazao se "srpski rekorder u spasavanju". Šta je čovek spasavao: decu iz bunara, nejač iz diskoteka, labudove iz labuđeg jezera - tajanstvene Novosti nisu otkrile, zar nije dovoljno da je reč o "srpskom rekorderu"? Na brzinu preskačem "uspešnog veslača", nekoliko "humanitaraca", "kraljicu čembala", čoveka koji je "spasio ženu", "studenta u inostranstvu", da na 153. mestu nađem pomahnitalog Dobitnika za kojeg piše da je "dao izbeglicama svoj stan" što bi tek bilo funny kad bismo vaistinu saznali da je Dobitnik danas beskućnik koji živi po izbegličkim kampovima!

Finally, The Šampionka pod brojem 174, Ljiljana Vuletić, Beograd, filozof sa dva remek-dela! Već naviknuti na duhovnu škrtost Novosti ostajemo uskraćeni na odgovor o kakvim je fucking-remek-delima reč? Da žena možda nije u ulju na platnu ovekovečila Borisa Tadića sa osmehom Mona Lize? Da nije objavila dve zbirke filozofske poezije sa seksualnim motivima Metohije? Nikad nećemo saznati!

Završavam sa srećnim dobitnikom (No 198) koji je "član Crvenog krsta", što mu je bilo dovoljno da dobije novi pasoš; kriterijumi su, očigledno, bili visoki i nedostižni za mnoge, ali ne i za ovog pasivnog aktivistu koji člansku kartu s pravom smatra ulaznicom za svet.

I WANNA BE SELECTED: Ako uskoro Hrvatska namerava da sledi kreativne staze Večernjih novosti i pokloni 204 putovnice, slobodan sam da Vladi i naročito Predsjedniku predložim listu 15 kandidata koji zadovoljavaju sve neophodne uslove za dobijanje Putovnice.

1. Petar Luković: humanitarac 2. Petar Luković: član biblioteke 3. Petar Luković: dobitnik mnogobrojnih nagrada na međunarodnim i nacionalnim takmičenjima 4. Petar Luković: zavoleo The Dirty Secrets pre svih 5. Petar Luković: pokušao da dvaput spase staricu u zapaljenoj kući, ali je starica izgorela 6. Petar Luković: predstavljao Srbiju u inozemstvu u oblasti pijanstva 7. Petar Luković: boravio u Splitu nekoliko desetina puta i lično video more 8. Petar Luković: poznaje lično Viktora Ivančića i Predraga Lucića 9. Petar Luković: učio maloletnice folklorom 10. Petar Luković: filozof i vlasnik devet remek-dela 11. Petar Luković: Zagreb mu je omiljena patriotska destinacija 12. Petar Luković: pod prisilom 1977. dao krv dok je služio u JNA, ne bi li dobio tri dana otpusta 13. Petar Luković: putuje samo u one zemlje za koje nije potrebna viza 14. Petar Luković: Drogira se u knjižari "Algoritam" 15. Petar Luković: budući član hrvatskog Crvenog krsta.

Mislite o meni!

Samo mali osvrt na prvi tekst - gradjanin Karadjordjevic je PRETENDENT a ne prestolonaslednik. I zivi za dzabe u drzavnom stanu, gde je mesto predsedniku ove zemlje (kad vec nije drzava), kojeg bi trebalo podsetiti da je duzan da postuje kako Ustav, tako i ono iz cega taj Ustav izvire. a da mi je lepo - i nije. Ali mesto da kukam i cmizdrim, borim se svim snagama i ne odustajem. Da parafraziram Herberta: Bog je stvorio Srbiju da iskusava vernike. Za sada se nismo pokazali...

Kao direktni potomak svrgnutog Kralja Petra II on je prestolonaslednik .Što se tiče stanovanja dok se ne vrati imovina njegov položaj je isti kao i drugih interno ili eksterno raseljenih i ostalih koji čekaju da im se vrati ono što su njihovi preci stekli a po naslednom pravu im pripada.Stvar je slična kao sa Crkvom ili industrijalcima,ali i seljacima kojima je otimana zemlja ili zanatljijama i trgovcima.

Koliko je meni poznato, Beli dvor je gradila Kraljevina, a ne porodica Karadjordjevic. A sve i da jesu gradili Karadjordjevici, do donosenja zakona koji ce regulisati vracanje imovine, on nema tu sta da trazi. a ako vec trazi, koliki porez placa i koliku nadoknadu sto ga cuva Garda? A po heraldickim pravilima, kao i pravilima o nasledjivanju, Aleksandar nikako ne moze da bude prestolonaslednik iz jednostavnog razloga sto zivimo u republici. Dalje, primogenitura - istorijski gledano - nije bila primarno pravilo prilikom odabira srpskih monarha. Stavise, i Karadjordje i Milos odabrani su od strane narodnih predstavnika. Sta mislis, koliko bi ljudi glasalo za Aleksandra na referendumu? Da je rec o pokojnom Tomislavu, prica bi bila sasvim drugacija. Elem, gospodin je pretendent - i to na osnovu iste one tradicije na koju se poziva. I za njega i za nas bi bilo bolje da se malo ugleda na Ota fon Habsburga, recimo. To je savrsen primer nekrunisanog vladara, koji sluzi svojoj zemlji, a ne uneredjuje se po proslavama u Pozarevcu, nenaviknut na snagu i kaloricnost vruce jagnjetine. Sta li bi Crni Djordjije rekao na to da je ziv? (Kojekude, po dusi te...)

Vidi se da nas je život u republici baš usrećio.interesantno je kako sa lakoćom prihvataju radikalskospsovskoldpovski argumenti o monarhiji.Neobično potsećaju na stihove koje su učili da pevaju đaci u školi kada sam ja bio mali:Mi nećemo Kralja Petra jel je krvnik ,izdajnik,mi hoćemo druga Tita za našega maršala.
Heraldika nema baš nikakve veze sa nasleživanjem,ali to i nije bitno,bitno je da se ovde istinska komunistička ideja lepo održava bez obzira na sve promene,bar u intelektualno-urbanoj populaciji Srba.

Hmmm... Prvo, veoma sam blizu da ovo shvatim kao uvredu. Nigde nisam izneo na osnovu cega zasnivam svoje ubedjenje, pa ni da li je to ubedjenje monarhisticko ili antimonarhisticko. Za tvoju informaciju, pisani tragovi o mojo porodici stari su nesto malo vise od trista godina i za ta tri veka nije bilo nijednog ni muskog ni zenskog clana koji se nije rodio (i zadrzao) plave oci, tako da se odmah kvalifikujem za arijevca. Poslednji porodicni skup licio nam je na pricu Stivena Kinga. Elem, grb mi pravi licni herald kneza Aleksandra Karadjordjevica, a pre WW2 porodica mi se sastojala od intelektualaca (kako za ono, tako i za svako drugo vreme) sa velikim imanjem i slugama koji su na njemu radili. E, sad, za vreme WW2 pradeda mi je bio partizanska uhoda i malo mu je falilo da ga streljaju na Cacalici, ali ga - srecom po mene - Serbanovic i ostali nisu izdali. Nakon rata nije usao u Partiju, jer je lokalni sekretar bio nekadasnji cetnicki magacioner - a cetnici su bar u mom kraju intezivno saradjivali sa Svabama. Drugi pradeda je rukovodio organizovanom bandom razbojnika koji su pljackali nemacke vozove... Mogu tako za prethodnih trista godina, ali me mrzi. Svi smo se uvek odazivali kad se digne zastava i niko od nas sa ratista nije doneo nista sem para cipela i odece na sebi. Poslednji je moj ujak otisao na hrvatsko ratiste, kada je bio mobilisan. Kada je pitao moju babu i majku - svoju sestru - sta da radi, obe su mu rekle da ide, da ne bruka familiju, stoga nemoj da meni tupis o komunistickoj indoktrinaciji. A da se Aca usro od jagnjetine u Pozarevcu znam takodje iz porodicnih izvora, posto je moj deda (ne rodjeni, da sad ne objasnjavam) organizovao jebenu proslavu. Sta su tebe ucili u skoli  - nemam pojma. Mene nisu naucili nista. Sve sto znam, naucio sam na osnovu sopstvene inicijative. I heraldika ima i te kakve veze sa nasledjivanjem. Pobogu, pa ti jebeni Karadjordjevici na grbu imaju sahovnicu. Sta mislis, to je stoga sto vole Hrvate?

Izvini ako si shvatio to kao stvar upućenu lično.Mislio sam samo da   stavovi različitih političkih neistomišljenika vrlo lako postaju činjenice za sebe i kasnije se koriste nezavisno.
Monarhija ili republika ,za i protiv,je stvarno lična stvar svakog građanina i političkih udruženja i partija.Mi smo jedna od zemalja koja je imala tu nesreću ,ili sreću(opet prema političkim uverenjima)da joj se nasilno,kroz revoluciju i građanski rat, za vreme okupacije Trećeg Reicha.Takvo menjanje državnog uređenja  uvek kasnije podleže beskrajnim raspravama.Vraćanje imovine ili statusa je samo jedno od pitanja.

Koji ce vam ratzq monarhija (ili bilo kome, iako sam i sam trenutno 'gradjanin' jedne od njih, gdje je to pitanje 'pitanje od simbolickog znacaja', kazu ovdje), ili jos jedan parazit u transmisiji vlasti i moci (parazit koji bi se postavio iznad volje i/ili ne-moci bilo kog drugog 'gradjanina'), kome bi morali placati godisnju apanazu za parazitluk i odrzavati vasom lovom/vasim radom njihove zamkove i dvorove (jer je to 'dobijeno nasljedstvom', a ne licnim radom i zalaganjem, a, kao, 'od drustveno-kulturnog je znacaja', dakle 'opsteg' - s tim da ni vi niti ja ne bismo zivjeli/ne zivimo u njima)??!!
Ali, dobro je da ste ih se, proklamacijom o uredjenju zemlje kao republike, vjerovatno za vjekove stoljeca rijesili...

P.S. 'Republika' je pojmovno (i empirijski) starija od invencije 'komunizma', 'samoupravnog socijalizma' i sl., tako da njeno diflamiranje novijom istorijom ne pije vode.

Pazi, ja sam i za monarhiju i za republiku, samo u zavisnosti od okolnosti o kojima pricamo. Monarhija Aleksandra Ujedinitelja i Mihajla Obrenovica nikako nisu ista pojava.

Quote from: "nightflier"Koliko je meni poznato, Beli dvor je gradila Kraljevina, a ne porodica Karadjordjevic. A sve i da jesu gradili Karadjordjevici, do donosenja zakona koji ce regulisati vracanje imovine, on nema tu sta da trazi. a ako vec trazi, koliki porez placa i koliku nadoknadu sto ga cuva Garda? A po heraldickim pravilima, kao i pravilima o nasledjivanju, Aleksandar nikako ne moze da bude prestolonaslednik iz jednostavnog razloga sto zivimo u republici. Dalje, primogenitura - istorijski gledano - nije bila primarno pravilo prilikom odabira srpskih monarha. Stavise, i Karadjordje i Milos odabrani su od strane narodnih predstavnika. Sta mislis, koliko bi ljudi glasalo za Aleksandra na referendumu? Da je rec o pokojnom Tomislavu, prica bi bila sasvim drugacija. Elem, gospodin je pretendent - i to na osnovu iste one tradicije na koju se poziva. I za njega i za nas bi bilo bolje da se malo ugleda na Ota fon Habsburga, recimo. To je savrsen primer nekrunisanog vladara, koji sluzi svojoj zemlji, a ne uneredjuje se po proslavama u Pozarevcu, nenaviknut na snagu i kaloricnost vruce jagnjetine. Sta li bi Crni Djordjije rekao na to da je ziv? (Kojekude, po dusi te...)

Svidelo mi se kada su Karađorđevići pravili skoro neki tulum, izložbu, štaveć, u Miloševom konaku  :x
Crnom Georgiju bi se svidelo kako mu se potomak bahato ponaša, ali ne znam da li bi podržao njegov nedostatak kondicije i višak kilograma.
Interesantna mi je i diskriminacija Tomislavove porodice.
Gde sam ono pročitala da je Tomislav zapravo ostao jedini pravi naslednik nakon što je  Petar II pred kraj II sv. rata predao ovlašćenja Namesništvu pod Titovim vođstvom (ispravite me ako treba). He, he, prestolonašljedniku Aci mora da to nije pravo, te stoga tugu davi u vrućoj ja'njetini.

Petar II se u izgnanstvu ponasao sramotno i nedolicno pristojnom ljudskom bicu, a kamoli monarhu. Bilo je tu svega, od kocke, pijancenja i kurvanja, pa do koketiranja sa kojekavim tajnim i ne tako tajnim drustvima. Kad sam pre neku godinu radio sa Bobanom onu Istoriju Srba, imao sam priliku da vidim fotografije nekih originalnih masonskih dokumenata sa potpisom kralja Petra ("Kralju Petre, ubolo te june, mici sape od narodne bune!") - uzas! A u Srbiji se i dan-danas kuka kako je Tito bio mason... Nego sva ova polemika oko monarhije je suvisna, posto je negde oko devedest odsto stanovnistva Srbije levicarski orijentisano - bar prema ishodu poslednjih izbora - te su tako izgledi za "vaspostavljanje" monarhije sasvim zanemarljivi.

Apsolutno se slažem da je u svetlu svih ostalih pitanja ,pitanje monarhije ili republike manje aktuelno.Što se tiče levičarske orijentacije ne bih znao da pričam o procentima ,ali da ih je mnogo-jeste.
Hvala bogu i dinastičke podele još uvek postoje.
Podsećam da o tome treba razgovarati iz jednog razloga koji se zaboravlja.Srbija je postala OPET država, ali po prvi put u svojoj istoriji kao republika.Zar ne bi bilo normalno,a o demokratskim principima i da ne govorimo da se o tome raspravlja ,pa i izjasni biračko telo,koje se i onako svaki čas o nečemu izjašnjava?

Tja, to da li je Srbija drzava ostaje diskutabilno. A imali smo pre neki dan svojevrsno izjasnjavanje - kada se predsednik Republike birao izmedju Tadica i Nikolica. Vidi, socijalisticke stranke u Srbiji, po broju poslanika: SRS, DS, SPS; narodnjacko-desnicarske stranke, ukljucujuci i vanparlamentarne: DSS, NS, SPO, JS; liberalne: G17, LDP; na kraju, otvoreno monarhisticke: samo Demohriscanska. Ispravi me ako gresim i ako postoji jos neka koju nisam pobrojao. SPO je odustao od promonarhistickog delovanja, pa ih i nisam svrstao sa DHSS-om. Po definiciji, svi socijalisti su republikanci, sto vazi i za liberale. Sam saberi. Za zemlju, drzavu, naciju i narod daleko bi bolje bilo da bilo koji pripadnik bivse vladajuce dinastije uzme aktivno ucesce u politickom zivotu - kao Simeon u Bugarskoj - nego da se pravi Englez po Belom Dvoru, gde mu i nije mesto.

Apsolutno se slažem da je sitacija sa državnošću diskutabilna.Moj početni stav je i bio da ni jedna politička stranka ili grupacija zapravo nije ništa stvarno radila na uspostavljanju države Srbije ,pa se ona desila kao posledica aktivnosti drugih.
Tužno i sramno je potrošena i volja i želja i nada ,a i životi onih koji su od 9.marta ,pa na svim daljim skupovima i demonstracijama išli na policijske kordone u velikom broju gutajući suzavce,plikavce ,pendreke,gumene a i bojeve metke skandirajući ''Živela,živela,Kraljevina Srbija'' a nije dobila odgovor u uobličavanju političke scene Srbije.Kao i zahtevi za ustavotvornu skupštino još od devedesete sve je skrajnuto u političkoj praksi.Nada da posle  50 godina može da se  izađe sa apsolutne društvene margine i pokaže da postoje i druge ideje se očigledni izjalovila.

Quote from: "Alexdelarge"Ako bi kakav Slucajni Prolaznik-pripadnik najvece skupine radoznalaca na svetu- dosao na ovaj forum, pomislio bi da se ovde  okupljaju  samo radikalski satrapi. Zbog toga,i ponajvise zbog toga, odlucio sam da afirmisem  Drugu Srbiju.

Немој се извињавати, реци: Гласајте за ЛДП, много су фини, а и имају спот као Обама (само је Обамин црначки, а овај је инвентивно колорни).

Quote from: "Alexdelarge"Za pocetak jedan vrlo duhovit tekst Pere Lukovica

Е јбг, лоше си почео.

Прво: текст је недуховит и предвидљив, осим оно где је оплео Динкића. Али то разумем, јер је 5,1 % гласача сад мисаона именица, па је све дозвољено између ЛДП и Г17.

Друго, Луковић је ваљда члан Либерал демократише партај, а и без тога има нешто запењено и лабилно у приступу.  

Користити њега у пропаганди је контрапродуктивно и скоро гадно као цитирати Теофила Панчића, који је објективно гледано: нечитљиви медиокритет.

Да ти помогнем...

Узми и цитирај Љубомира Живкова или Драгана Тодоровића...  Господу, талентоване људе. Духовите шмекере, чак и кад нису у праву.

Да бар знамо на што трошимо време.

Ај, и шири даље.

QuoteНемој се извињавати, реци: Гласајте за ЛДП, много су фини, а и имају спот као Обама (само је Обамин црначки, а овај је инвентивно колорни).

LDP ti je izgleda opsesija. Nemam ja nista sa tom partijom. Na predsednickim izborima glasao sam za Tadica i to sam se jedva nakanio da izadjem, a godinama unazad nisam ni izlazio na glasanje.

Quote from: "Alexdelarge"LDP ti je izgleda opsesija. Nemam ja nista sa tom partijom. Na predsednickim izborima glasao sam za Tadica i to sam se jedva nakanio da izadjem, a godinama unazad nisam ni izlazio na glasanje.

Јбг, извини на предрасуди. Вероватно ме завела реторика која ми је деловала типски.

Moguće je da zabune nastaju iz činjenice da su oni svi poledica ameboidne proste deobe demokratske stranke,a to se može da prebaci i Kođtunici.Ispada da su samo Velja i radikali iz drugačijeg izvora.

Quote from: "slavkod"Ispada da su samo Velja i radikali iz drugačijeg izvora.

Radi preciznosti u pitanju je blatnjavo mocvariste koje siri kuzna isparenja.

Teofil isporucio odlican tekst


Drugi život Stojana Ž.

Kakvo stepenovanje negacije: prvo je bilo ,,nismo mi". Ta, gde bismo mi tako nešto! Onda je nastalo ,,nisam ja". Na kraju je, izgleda, došlo do onoga da ni ,,ja nisam ja". Tako ni Stojan Župljanin više nije onaj koji se takvim rodio, nego je nekakav Vukadin. S tim Vukadinom je, inače, sve u najboljem redu, osim što je umro pre šest godina. Pa su dobri ljudi iz SUP-a Bačke Palanke ponudili Župljaninu da preuzme njegovu identitetsku masku, da postane Vukadin, jerbo je u Srbiji neki crni vakat došao, kad ne smeš biti ni Župljanin, a kamoli neki drugi mladić.

I tako je Župljanina-koji-to-nije skleptalo u Pančevu, u Dunavskoj 5, u jednoj od onih stambenih zgradica od betona i crvene cigle; omiljeni graditeljsko-stambeni stil poznog socijalizma. A taman se bio navikao na pančevački vazduh, onaj što se i vidi i čuje. I eno sad tog čoveka pred Nadležnim Organima, i jedino što ima za reći o sebi, svom životu i tome kako je dospeo do ove tačke jeste da on i nije on, nego je neko drugi, neko ko ništa ni ne sluti o svojim posmrtnim avanturama. Ima li, pitam se, ikoga da ga zapita: ako ti, prikane, nisi ti, ko je onda ti u ovom mandatu? Ko vrši dužnost Stojana Župljanina dok se ti ovde izmotavaš? I ko je uopšte, na kraju krajeva, taj Stojan Župljanin?

Ovo je poslednje baš ono pitanje koje i mene zanima, ne voajerski, nego onako kako je, recimo, Slavenku Drakulić zanimalo ko su ti ljudi koji su avetali hodnicima Sheveningena, ti mahom dobri i poslušni vojnici socijalizma koji su se obnoć pretvorili u strašne, krvožedne etnobandite, da bi se naposletku – jednom razoružani – brzometno smežurali u čovečuljke od piljevine koji pred Časnim Sudom gordo nose svoju nevinost, uvek nevinost, s kojom se rađaju, žive i umiru, bez obzira šta je bilo u međuvremenu. ,,Oni ne bi ni mrava zgazili", lepo kaže Slavenka u naslovu svoje knjige, pa se onda nekako neizbežno zapitaš pa ko li je, majka mu stara, onako krvnički i onako temeljitoizgazio sve one silne čovekolike mrave po Slavonijama, Krajinama, Bosnama, Likama, Hercegovinama i ostalim Kosovima? Ali ništa oni za to, u toj spektakularnoj poplavi nedužnosti davi se cela Pritvorska Jedinica, i evo će za koji dan i Župljanin/Vukadin da doprinese potopu svojom kofom pravedničkog samosažaljenja. I svi ritualno učestvuju u tome, svi osim lukave Biljane P. i izuzev prekrivog, a na koncu pretragičnog Milana Babića, koji se posle svega naprosto obesio, na radost tolikih gorih od njega, mada ne i krivljih od njega.

Dakle, to me zanima: ko je Stojan Ž? I kada je zapravo prestao, ako već kaže da je prestao, da bude Stojan Ž? Ovaj čovek, dakako, nije zvezda ratnih zločina, kao Mladić i kao mahniti psihijatar, no je jedan palanački anonimus, ništa manje prošle nedelje nego što je to bio pre trideset godina. Evo, da sam ga sreo u liftu prošlog četvrtka, da sam mu zurio u lice od prizemlja do šesnaestog sprata, i dalje ne bih imao pojma ko je. Doduše, vidiš da to ni on ne zna... Ne, zaista, šta mi o njemu znamo? Naizgled, baš ništa. Od 1975. radio u SUP Banjaluke, od kraja osamdesetih načelnik Javne bezbednosti u tom gradu. Službeno lice, dakle; obučeni profesionalac, a ne zgubidan i napaljenik sa ulice; čovek zavetovan javnom redu i zakonu; čovek koji, u svakoj državi i u svakom sistemu, štiti bezbednost lica, stvari i objekata od bilo kakve kriminalne i destruktivne ugroze. Kao ona deviza nekih američkih policajaca, beše li njujorških ili losanđeleskih: to protect and serve, tako to nekako ide. Ono iz filmova, ali i sa stvarnih (vatrenih) ulica. Zaštititi i služiti. Zaštititi koga? Građanina. Služiti kome? Građaninu. To radi ta ,,javna bezbednost" na sve četiri strane sveta, to joj je osnovni posao i u kapitalizmu i u socijalizmu, i u antici i u postmoderni: biti nepropusna brana između razbojnika i mirnoga ljudskog čeljadeta – muškog ili ženskog, krštenog ili nekrštenog, mladog ili starog, crnog, belog, žutog ili braon - koje bi samo da živi svoj život u znaku ,,umerenog napretka u granicama zakona", što bi rekao Hašek. Iz tog ugla gledano, posao je policajca častan da ne može biti časniji. To je ono čemu se zavetovao Župljanin Stojan, Čovek Kojeg Nema. To je ono za šta ga je školovalo, to je ono što mu je davalo stan, platu, status, neko pretpostavljeno osećanje društvene i lične ostvarenosti. To protect and serve.

Optužnica tereti Župljanina za genocid, ubistva, logore, proterivanje desetina hiljada ljudi ,,nesrpske" nacionalnosti. A kako i ne bi: bio je prvi čovek ,,bezbednosnog sistema" Bosanske Krajine u vreme i u kraju gde je ostati bez glave i celokupne imovine bilo mnogo, mnogo lakše nego sačuvati ih, naročito ako se pogrešno zoveš. Optužnica k'o optužnica, pravnički jezik, neka vidi samoodrečni S. Ž. šta će s njom. Ali meni je strašno nešto drugo, to jest mori me šta to biva u čoveku da se odrekne i svoje ljudskosti, ali i etike svoga posla (a i jedan policjot visokog ranga takođe ,,ne svira u diple nego predaje etiku", takoreći!), pa postane sve demonsko, sve naopačke: lekar se promengeliše, psihijatar poludi, policajac postane pustahija i razbojnik. A Župljanin je to učinio, najprvo već time što je pristao da bude važan deo sistema u kojem je moguće zvati se ispravno i zvati se pogrešno, rođenjem već steći pravog ili steći lažnog Boga; sve ostalo što se dogodilo proisteklo je iz tog inicijalnog greha. Župljanina tako nečemu nije učilo ni u školi, ni na poslu; druge je neke kurseve, kod sasvim drugačijih majstora-predavača, morao da pohađa da bi poverovao u to. I da se posle s neophodnim duševnim mirom ,,oda genocidu", što za sličnog mu deliju reče ona besmrtna bosanska žena, sa mislima izvan svakog zla.

Ima onaj stari, predivni, cinični vic iz NOB-žanra, kada smo ga pričali u socijalizmu imali smo osećaj da činimo nešto jako subverzivno, znate ono kad ratuju Nemci i partizani, biju li se biju uzduž i popreko – ima i verzija sa ustašama, četnicima... – a onda dođe šumar i sve ih razjuri! Dojadilo čoveku da kojekakvi probisveti prave nered i plaše zverad! E pa, policajac mu dođe nešto kao taj šumar iz vica: on je onaj koji brine o javnom redu i zakonu, i sprečava ,,narušavanje javnog reda većih razmera". Recimo: organizovanje jednog Slatkog Malog Genocida, makar i regionalnih dimenzija. To jest, tako je dok živimo u nečemu nalik na normalni, ljudski svet, a kad postane drugačije onda znajte da ste se obreli u paklu. Tako se i Župljanin našao u paklu, ali kao Belzebubovo službeno lice, kao onaj koji je tu da pomori što više duša. Bio je to njegov izbor, i ništa ga ne može oprati od njega: ova se vrsta dželata ne postaje slučajno, nepažnjom i iz trenutne zablude. Za nešto takvo moraš ozbiljno i temeljito raskrstiti sa ama baš svime što si do tada bio, mislio, osećao i znao. Tada stupaš na Drugu Stranu, i odande nema povratka – nema ga tvojim žrtvama, ali bogme ni tebi.

Naposletku te istrkeljišu, kao nekakav stari džak, u nekoj rupi u Pančevu, iščačkaju te pod slojevima banatske prašine. A ti onda lepo kažeš da zapravo i nisi Stojan Župljanin, i vrtiš taj dosadni refren kao kakva izgrebana vinilka na 78 obrtaja, a da ni sam nemaš pojma koliko si u pravu i koliko je to tačno, mada na jedan sasvim drugi način od onoga koji ti je na umu, na jedan način koji ti je, ovakvom u kakvog si se pretvorio, umom i srcem već sasvim nedosegljiv. Jer i pravi je Stojan Župljanin, istaknuti radnik Javne Bezbednosti Banjaluke, čovek koji se stručno i savesno brine za lica, stvari i objekte, preminuo još s početkom proleća 1992, prešao svetom mada mu se groba ne zna, preminuo udavljen od jedne unutrašnje ruke, čelično čvrste, za ljudsku milost neznajuće.

Opet, a ko bi drugi, do Teofil. :|


Noć crkotine

One večeri kada je radikalsko-narodnjački bašibozuk odigrao svoj bedni desant na Beograd, prijatelj mi piše: ,,ala bije Ivica, čuje se od Doma omladine sve do Voždovca". Okej, Voždovac je podaleko, no ja sam još mašala dalje, kojih sedamstotinak kilometara, ali na drugu stranu, evo me gde zurim u pučinu severnog Jadrana, a sve ono što se ovih dana zbiva Tamo, u Beogradu – kako zapravo lako čovekovo Ovde postane Tamo! – izgleda mi kao neki loš, prežvakani, izanđali vic, produkt odrtavelog smisla za humor nekog daljeg rođaka koji grohoće od smeha na svaku banalnu psovku, a vi se crveneći uljudno smeškate, tobože učestvujete u kretenskoj pošalici. Hoću da kažem, Srbija je i dalje jedno užasno egzotično mesto u kosmosu, dovoljno je da se samo malo izmaknete pa da vam sve to izgleda nadrealno, a bogme i sasvim bolesno u toj svojoj zaumnosti. Ne zato što bi Srbija i Srbi po nekom nepostojećem defaultu bili ,,gori od drugih", nego zato što Srbija živi kao zatočena u vremenskoj kapsuli, zato što je ona nekako jedina – uz nesrećnu, raščerečenu Bosnu, ali na drugi način – ostala da se bakće sa stvarima o kojima se više ništa suvislo ne može ni reći, ni učiniti – koje naprosto treba prepustiti prirodnom odumiranju. Jer, ako to odbijete da učinite, možete se i sami zaraziti smrću, što je ionako sudbina koja je Srbiji sasvim nedavno i bila namenjena, i koju bi joj svi oni nadžidžani krvavi pajaci sa bine na Trgu Republike ponovo namenili, samo da mogu.

Kako  god, povremeno ćeš ipak nevoljko skrenuti pogled sa mreškanja slane vode, recimo ka televizoru: eno Nikolić Tomislava kako nešto bogorada, sterilno i glupo, sve kao biva moljakanjem i ulizivanjem zadržavajući Stoku da ne pravi sranje, ali to je uzalud jer Stoka je tu zato da pravi sranje, to je smisao njenog dvonožnog stočnog vegetiranja na svetu; za to Nikolić Tomislav i slični valjda i nisu odgovorni, ali zato jesu za to što Stoka uvek najviše voli baš takve, što takve trajno podržava: ima To instinkt, zna ko i šta mu je prirodni saveznik; dobro, verujem onima koji kažu da radikalima & co. to divljanje politički uopšte nije išlo u račun jer je samo do kraja ogolelo i kompromitovalo jad i čemer njihovog nasilničkog gubitništva, ali šta im to vredi: ne možeš propovedati politiku zla i divljaštva, a da s tobom i uz tebe ne budu baš takvi, zli i divlji, ukoljice i maroderi, psihopate i razbojnici. Nisu ti oni ništa krivi: kriv si ti, jer godinama činiš sve da ti takvi priđu, a da te svako normalan i častan prezre. Pa onda čujem Malog Marodera, Svetlaninu staru mušteriju – u glumatavoj ulozi filmski, hičkokovski savršenog sociopate groteskno ponosnog na svoju navodnu huligansku karijeru - kako dobacuje policajcima da su, vau, ,,miševi". Pa vidim kako se unezvereni Todorović i Vučić susreću na posve haotičnom Trgu, šire ruke, bauljaju. Zašto ih, kao organizatore uličnih nemira, te večeri nije naprosto potrpalo u maricu i odvelo tamo gde im je mesto još od 1990, to samo Bog i ,,Ivica" znaju.

To su moje slike Beograda, to je ono što mi se vraća u san ovih mirnih toplih večeri, na mestu tako blagosloveno dalekom od kakofonične Buke i Besa poslednjeg čina jedne loše shvaćene Istorije. Ili možda Razistorije, kako je to kadgod lepo nazvao jedan od onih koji su, priznali to ili ne, sukreatori ovog sunovrata. Ljudi koji razgaćeno i bezbrižno bazaju uskim uličicama ovog gradića provlačeći se između kamenih kuća, dok im se nad glavama suši razapeti veš domorodaca, za koji će se dan ili nedelju vratiti u svoje Velike Prljave Gradove tačno znajući šta ih onde čeka; jedino povratnik u Beograd, u Srbiju, u to nikada ne može biti sasvim siguran. Okej, sigurno preterujem: nema više uistinu one ranije dramatične neizvesnosti, jer sve ono tamo, ono barem što sam mogao videti i čuti odavde, ipak se doima kao otužni završni čin, nema dalje jer nema dublje, stvar se spektakularno samopatosirala. Ovo je zasluženo nečasno crkavanje jedne politike zločinjenja i smrtoljublja, i to je prelepa vest, mada je jasno da će ta crkotina zaudarati još dugo. Zaudaraće, da, ali neće valjda više moći nikoga da ritne, jer je beštija crkla, krepala, u sopstvenom smradu lipsala te beogradske noći kada je ,,Ivica tukao" onako strasno kako možeš tući samo i jedino bivšega sebe, i nikoga drugog.

Nisu ovde više važni ni krvavi Karadžić, ni izgubljeni Nikolić, ni bedni Koštunica, ni u-reči-neprevodivi Ilić, ni sva njihova živopisna paracirkuska menažerija (koja, međutim, hoće i da ujede), mada ćemo se ovako ili onako baktati sa njima i ubuduće, nego je važno samo to da je te poznojulske noći u Beogradu svečano i radno sahranjena jedna epoha, ona u kojoj se razumno, pošteno, blago i dobro uvek besprizivno povlačilo pred zlim, nasilnim, patološkim i kradljivim. I u kojem je vitlajuća Mržnja uvek imala ,,masu", pa je onom drugom preostalo da se teši kako ima ,,kvalitet". Te su loše energije kljoknule o tvrdi asfalt Beograda, mamuzajući njih više se ne može postići ništa osim da budete dežurno strašilo. Možda se prerano radujem, možda je sve ovo halucinogeni učinak mora, borovine i terana, ali tako mi to odavde izgleda: bednije od bednog, sramnije od sramnog, ali nakon svega mrtvo da mrtvije ne može biti.

Quote from: "Alexdelarge"Opet, a ko bi drugi, do Teofil. :|

:lol:  alias "nadrndani degenerik" :| (njegove reči - http://vojvodina.phpbbweb.com/vojvodina-ftopic3497.html)

Quote from: "Alexdelarge"Ako bi kakav Slucajni Prolaznik-pripadnik najvece skupine radoznalaca na svetu- dosao na ovaj forum, pomislio bi da se ovde  okupljaju  samo radikalski satrapi.  

:wink:

Pošto sam ja sklon apsurdu, ovih dana baš razmišljam kako se svi ovi silni tekstovi po štampi u kojima kolumnisti i novinari sahranjuju radikale i objašnjavaju da je mali odziv demonstranata dokaz promene u Srbiji možda mogu tumačiti i kao organizovana i od Tadića (ili već koga) orkestrirana hajka na radikale brdom laži. Neko mi je rekao da je CNN tvrdio da je na mitingu bilo oko 150,000 ljudi a cifra sa kojom se operiše po ovim medijima je deset puta manja. Šta ako su radikali u pravu a svi ovi lažu iz političkih razloga? Jebiga, otkud ja da znam šta je istina kad nisam izlazio iz kuće niti gledao televiziju...

I jopet ovaj...

Bankrot i posledice

Bilo je oko pet sati poslepodne, spoljna temperatura oko 38 stepeni u hladu i 83 na suncu, a ona u autobusu još nešto viša, tačnije, bliža onoj na površini Merkura, na njegovoj strani okrenutoj Suncu. Ružna zagušljiva limenka, model ,,ponos Ikarbusa iz veselih devedesetih", počela je da se zaglavljuje u gužvi već negde oko Bloka 30, a potpuno je uronila u Veliki Nepokret negde kod Kundaka, odakle smo se vukli beskrajno sporo ka mostu, minut kreni, dva minuta stani, i sve tako, a onda se probijali kroz ostatke konc-logora Staro sajmište (takvu dražesnu, nedovoljno eksploatisanu privilegiju imaju samo Beograđani, zar ne?), izdisali preko tramvajskog mosta i pešačkom brzinom klopotali pored autobuske i železničke stanice. Naivan i neobavešten, nisam imao pojma zašto nam se bez najave desio rimejk nedavnih megazastoja iz vremena dok je jedan od čak tri savska mosta bio zatvoren. Kako god, onda je trebalo da skrenemo u Nemanjinu, ali to nije bilo moguće: umesto toga, otišli smo sve do Mostarske petlje, pa niškim autoputem otprilike do Paraćina (dobro, neznatno preterujem), da bismo izbili negde kod Autokomande i odatle zauzeli odlučan kurs pravo ka Slaviji. Kad smo napokon stigli, već mi je bilo vreme za još jedno brijanje. Da su nas na izlasku dočekivali sa uperenim šmrkovima iz kojih sukljaju jaki mlazevi vode, niko se ne bi bunio, naprotiv. No, nije nas dočekao niko, osim smorenog saobraćajca koji je mahao i pokazivao da se u Nemanjinu ne sme ni odozgo.

Ah, da: kada smo se još tamo dole kod Stanice izravnali sa Nemanjinom, koja je za nas postala Zabranjena Zona, ugledao sam grozd ljudskih prilika tamo negde uzbrdo, verovatno pred zgradom Vlade. Tek tada mi je sinulo: naravno, rezervisti. Ne bilo koji i kakvi, dakako, nego oni koji s tužnog i ojađenog srbijanskog juga povremeno dolaze u Beograd da od vlasti, bilo čije, kombinacijom pretnje, ljutnje i očajničkog moljakanja ishoduju pare, bilo kakve, zarad toga što su svojevremeno učestvovali u ratu, bilo gde, boreći se za svetle i državotvorne ciljeve, bilo koje. Jeste, doduše, da bi slabo umeli da vam suvislo objasne za šta su se tačno oni to borili, i jesu li se uopšte izborili za to za šta su se borili, i da li su pre toga potpisali nekakav ugovor sa državom koji bi njihov angažman učinio nekom vrstom profesionalnog nastupa, koji podleže materijalnoj nadoknadi; ali na kraju krajeva, što bi pa oni i morali išta da znaju o tome? Ima ko je plaćen da o takvim začkoljicama misli, a njihovo je da se izbore za pošteno zarađene pare, jelda? Ako pri tome malko urnišu glavni grad svoje države, Bože moj, lakše je patiti (se) u tako velikom društvu. Ali, zar nije onomad bila vodećom ideja da se ratuje iz patriotizma (to je ono što se ne sipa u traktor), a ne za puste novce? Za prljave pare biju se Ustaški Bojovnici, Alijini Mudžahedini, Arnautski Divljaci i sličan nesoj, a čisto pravoslavno srce bitke bije za krst časni i slobodu zlatnu, dočim je sve drugo negde daleko ispod njegovog radara. Tja, to je kanda važilo samo za one koji ne prežive; ono što pretekne, to bogami hoće i da mu se taj ekstraordinarni napor nekako nadoknadi. Em što novaca ionako nema, em što su te pare kakav-takav simbolički zalog smislenosti celog pogibeljnog poduhvata, smislenosti u koju se očigledno više ne može verovati spontano i bez nekakvog stimulansa. A čovek voli da veruje da ono što čini ima nekakvog višeg smisla, naročito onda kada čini ono što se običnom, zdravom razumu čini sasvim besmislenim.

Sve nas podseća na to, svaka godišnja proslava Oluje, svaki srebrenički pomen, svaka nezavisnistička kosovska fešta: jedino su srpski veterani ratova iz devedesetih vazda nekako odrpani i neglamurozni, kao nekakav okrajak društva kojeg se niko baš rado ne seća, niti iko ima ideju šta s njima uopšte da radi: nisu za slavlje jer se nema šta slaviti, nisu za pokazivanje jer nema šta da se pokaže, a ne mogu biti naprosto odbačeni i zaboravljeni, jer to ništa ne rešava. Srbija nema ideju, kamoli sistematsko rešenje šta da radi s tim ljudima zato što nema ideju šta da uopšte radi s tim ratovima, naročito s bosanskim i hrvatskim: ono što (valjda još) većinska Srbija o tim ratovima misli, to ne misli niko drugi osim nje, a ono što drugi misle, to je u Srbiji Apsolutno Neprihvatljivo, to je tabu nad tabuima, to je Ono Neizrecivo. Kada bi morali da se opredele između sumanute ideje da svakom Srbinu treba da izraste dlakavi majmunski rep i prilično razumne i bezbrojnim činjenicama potkrepljene tvrdnje da je Miloševićeva Srbija bila agresor u mahnitim ratovima za ,,zapadne srpske zemlje", svaki uzor-rodoljub opredelio bi se za prvu soluciju a da i ne trepne.

Zato Srbija, ona zvanična naročito, ima tako ogroman problem sa nasleđem devedesetih: ono je svugde prati baš zato što ona uporno odbija da ga prepozna. A što je više prati, ona se to više ljuti i više rogobori na Nepravdu, a onda je, zauzvrat, ono prati još jače. Iz tog kruga nema izlaza, svakako ne na ovaj način.

Zatekao sam se u Hrvatskoj tokom godišnjice Oluje: gledao sam na televiziji taj tugaljivi nacrealistički ritual, izdržao sam možda tri minuta; bila je to proslava preterana i neukusna kakve su već tradicionalno pompezne proslave samozadovoljnih ratnih pobednika, naročito onih u Malim Prljavim Balkanskim Ratovima, i ama baš svaka primedba na račun Oluje i njenog nasleđa principijelno je u redu, osim one koja dolazi ,,odavde", a u ime nekog virtuelnog izravnanja računa, nuđenog po sistemu ,,mi ćemo vama oprostiti Sombor, ako vi nama oprostite Vukovar". Okej, ali nevolja s ovim ,,kompromisnim" predlogom je u tome što u Somboru nije bilo ništa! Sve što je bilo, bilo je u Hrvatskoj, odnosno Bosni. Ko to apstrahuje, taj je čvrsto rešio da ama baš ništa ne shvati; radi se, u tom slučaju, o svesnom izboru, a ne o objektivnom spoznajnom hendikepu.

Zato Tadić Boris - umesto da mudro ćuti kad već ne sme ili neće da izgovori Tabuizovani Tekst - zvuči onako smušeno i jadno dok vuče za rukav Sanadera i ekipu tražeći The Izvinjenje: ,,čekaj malo, prijatelju, jesi li siguran da znaš o čemu govoriš", gotovo mu je tim rečima odvratio Mesić, otkačivši ga bez osvrtanja. I stvarno, svi mesići i sanaderi na stranu, ali da li se ovde ikada iko javno zapitao na šta je ličila Hrvatska koja je duge, mračne i mučne četiri godine bila zemlja kasapski rascepljena, nadvoje podeljena, zemlja u kojoj si iz Zagreba u Split putovao praktično preko Rijeke, što je logično taman koliko i da iz Beograda u Niš putuješ preko Užica? I u kojoj su nadobudni, ušubareni ,,graničari srpstva" dopirali gotovo do samih dalmatinskih plaža? Da li su svi ti naši ,,objektivni i uravnoteženi" političari, novinari, intelektualci i simpatizeri makar jednu sekundu svojih života posvetili varenju činjenice da je masivnom etničkom čišćenju Srba 1995. prethodilo masivno etničko čišćenje Hrvata 1991, na toj istoj, ,,krajiškoj" teritoriji? Pa šta mislite, odakle su se to vratili hrvatski ,,povratnici" nakon Oluje u Krajini i ,,mirne reintegracije" u Istočnoj Slavoniji i Baranji? Jel' sa letovanja? Da im se nije malko odužilo to (četvoro)letovanje?! Dobro, da li sve to opravdava efekte i posledice Oluje? Ne, ni u ludilu. Da li je, međutim, i nemoralno i glupo uopšte suditi o tome bez uzimanja ovih činjenica u obzir? O, jeste, Da li je to ikoga sprečilo da se natrese svakojakih gadosti i gluposti? O, nije.

Dugo je trajalo svo to besnilo, užasne je posledice ostavilo, ali radujte se, narodi, sada je gotovo. Da li je gotovo? Ma jeste, ali nije i uistinu prošlo, niti može proći, sve dok živimo u dozlaboga komplikovanom sistemu samoobmana, i to oko stvari dosta jednostavnih, ne moraš biti baš Imanuel Kant za tu dozu samorefleksije. To je, ovde, međutim, sistematski satanizovan poduhvat: u boljem slučaju, to je ekstremizam; u gorem je izdaja. Izdaja čega? Izdaja jednog brižljivo friziranog sećanja, koje sa činjenicama opšti samo kroz debeli, savršeno neprobojni kondom unapred-smišljenih-samoopravdanja.

Kakva je veza onih jadnika iz Nemanjine sa svim tim? Duboka, a opet i sasvim ovlašna, na koncu već nevažna. Ionako je prekasno. Jer, oni su došli na red tek negde pri kraju jednog mučnog ciklusa, da dopečate one propasti koje su još imale da budu odigrane. U međuvremenu, ceo je taj krvavi šou-biznis bankrotirao, pa ti ljudi, hteli-ne hteli, sada liče na nekoga ko je gradio nešto što nikada nije niklo, pa sada zapravo ne zna ni ko mu je dužan, još manje za šta, samo zna da ni hleb ni traktor ne rade na patriotizam, što se ispostavlja kao dosta nezgodna okolnost, o kojoj u ono vreme nauka još ništa nije znala. Jer, da je znala rekli bi im, zar ne? Mislim, nije valjda da im ne bi rekli?

OJ, LAOSE, MILA MATI, NEĆEMO TE NIKAD DATI

DO YOU REMEMBER ROCK'N'ROLL RADIO: Sećate li se onih julskih dana kad je formirana tzv. Nova Vlada Srbije u kojoj su, redom se odmah ispovraćajte, Tadićevi demokrati, Dinkićevi otmičari para, Draškovićevi ravnogorci, Čankovi panonci, Rasim Ljajić & His All Star Muslims, Sulejman Ugljanin & His Best Of Muslims, Dačićeva zločinačka SPS ćelija, penzionerska dinastija Krkobabić, Dragan Marković Palma – King of Jagodina City...a sve ih kolektivno ali vrlo principijelno podržava LDP Čedomira Jovanovića; sećate li se zagrljaja Tadića i Dačića koji su zajedno putovali u Grčku, na kongres Socijalističke internacionale, gde su se prvi put jezikom poljubili i svoju vezu obznanili javnosti obećavajući ,,proevropsku, demokratsku" Vladu koja će što pre u Evropu čim odbrani Kosovo ili beše obratno, svejedno; sećate li se žestokih obećanja Borisa Tadića da će Srbija, sa ovakvom fenomenalnom Vladom, koliko danas tj. juče, odnosno malo sutra, biti primer ,,evropskih, demokratskih tendencija" u regionu; sećate li se nesrećnog Mirka Cvetkovića kojem je med pao u sekiru onog časa kad ga je Papa Boris I izvoleo proizvesti u premijera, ali tako da se u svoj posao uopšte ne meša, o čemu govori sasvim neproveren podatak da bar 97 odsto građana Srbije ne zna ime Predsednika Vlade, što je za čitava dva odsto manje kad je reč o njegovom prezimenu.

FALI JOŠ SAMO DŽEK TRBOSEK: Kako to obično biva leti: čim se Vlada formirala, odmah se samoraspustila zbog godišnjih odmora. Jebeš državu kad je plaža na vidiku a sunce upeklo: nesrećni sticaj okolnosti da Srbija (za sad) nema more, savršen je alibi za opštu vrstu pustoši koja je 50 dana harala prostorijama Vlade i Skupštine. Uprkos oštrom protestu Vlade Srbije, leto je završeno, čak je i nesrećni Parlament mučno zakazao nekakvu sednicu o nečemu. Ukratko, ne stigosmo ni da se upoznamo sa Novom Vladom: jeste, tu je opet Vuk Jeremić, muškobanjsta spoljnopolitička verzija Sande Rašković-Ivić; opet je tu, tek peti put uzastopno, ministar zdravlja Tomica Milosavljević, čija je poremećena ali zato bolesna ambicija da ministruje do kraja sledećeg veka, ako ga načeto mentalno zdravlje i Dinkić posluže; opet je tu Mlađan Dinkić, profesionalni žigolo koji ne bira polne klijente: svejedno, Koštunica, Tadić, Živković, Đinđić – sve dok je Narodna Banka ili Nacionalna Štedionica ili Ministarstvo ekonomije ili Skijališta Srbije ili Ministarstvo za razvoj pod njegovom prepoštenom kontrolom, izdržaće Dinkićev apces; jeste, tu je Ivica Dačić, novi ministar narodne policije, spreman da odbije svaku primisao da bi njegovi momci hapsili junaka po imenu Radovan Karadžić; u Vladi se odjednom materijalizovao nekadašnji Crnogorac, Bogoljub Šijaković, ministar vera, koji je hokus-pokus varijantom postao takav Hard Core Srbin da su ga se odjednom setili i izvukli iz autan naftalina; jeste, ministar prosvete je Željko SPS Obradović koji je već na Miloševićevom grobu, u rođendanskoj poruci Balkanskom Kasapinu, nagovestio nešto o ,,večnim vrednostima Slobodanove politike" što ćemo, verovatno, uskoro videti u udžbenicima istorije; tu je, opet, again, ponovo, Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku zadužen za socijalni Hag i radni Koordinacioni centar na Kosovu: trostruko raspolućen na tri funkcije, Ljajić je primer ovdašnjeg Hajda koji u sebi čuva dva Džekila, od kojih je jedan večito na straži glede Sulejmana Ugljanina.

Ministarka nečega u Vladi je izvesna Verica Kalanović, koju jedino pamtim kao kućnu pomoćnicu Mlađana Dinkića iz vremena kad je ovaj smenjivao svog mentora Labusa; taj praktični g17 duh koji gazi po leševima do trezora, našao je još jedno ministarsko uhlebljenje; finally, Vlada Srbije je za državnog sekretara u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku postavila Željka Vasiljevića, nominalno iz SPS ergele, u stvari, predsednika Pokreta (ratnih) Veterana Srbije i jednu od vodećih ličnosti slavne paravojne formacije Garda Cara Lazara.

Toliko o ,,proevropskoj" Vladi Srbije!

HRIŠĆANSKA A SRPSKA MILICIJA: U aprilu prošle, 2007. godine, današnji Državni Sekretar Vasiljević nije ni sanjao da će biti član Proevropske Vlade; na konferenciji za štampu, izjavio je da će u porti crkve Lazarice 5. maja biti održana smotra Garde svetog cara Lazara koja ima za cilj da organizuje dobrovoljce širom Srbije, koji bi u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova bili ,,spremni da oružjem brane interese Srbije". Na pitanje kako će da nabave oružje u slučaju odlaska u rat, Vasiljević je rekao da u ovom trenutku u Srbiji postoji veliki broj ličnog naoružanja. Vasiljević je naglasio da bi oružane akcije bile preduzete samo u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost, a na opasku da možda ne bi ni mogli da uđu na Kosovo zbog prisustva međunarodnih snaga odgovario je: "Ne mogu hermetički da zatvore granicu koliko god da ih bude i verujemo da se oni ne bi ne mešali, a mi imamo iskustva i znamo kako se ponašaju mirovne snage".

Prema rečima Vasiljevića, koji je i poslanik SPS, 5. maja u porti crkve Lazarice pojaviće se prva četa hrišćanske milicije u uniformama, sastavljena od iskusnih ratnih veterana iz tridesetak gradova Srbije. Vasiljević kaže da će ih doći tek stotinak, ali da već u ovom trenutku u Srbiji ima oko pet hiljada dobrovoljaca: ,,Njihov zadatak je da se izvrši organizacija što više ljudi koji bi u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova bili spremni da odbrane interese srpskog naroda. U svojim redovima imamo nekoliko penzionisanih generala i pukovnika koji nam razrađuju vojnu strukturu i operativne planove, pravce kretanja, napade", tvrdi Vasiljević. Organizacija će možda imati određenih problema, istakao je, zbog eventualne reakcije države, ali se nada da oni neće biti veliki. Želimo, kaže Vasiljević, da utičemo na svest ljudi da postoje mnogi načini za ostvarenje svojih interesa, a to je ,,u krajnjem slučaju i rat".

Znamo, naravno, kako se završila priča o ,,Gardi Cara Lazara": jaki na pretnjama i obećanjima, nestali su u obliku pičkinog dima negde pre nezavisnosti Kosova. Čak ih ni Koštuničina vlast nije uzela za ozbiljino: bar ne toliko ozbiljno da Željka Vasiljevića postavi na mesto Državnog Sekretara. Ali, kako Borisu Tadiću ništa nije bilo bitno sem činjenice da osvoji totalnu vlast – nije bio gadljiv ni na Gardu Cara Lazara: imati hrišćansku miliciju u Vladi, dobro je za buduće izbore, valjda su ga tako savetovali Šaper & Krstić, oni znaju kako narod marketinški diše!

SRBIJA DO LAOSA: Budući da Priština nije bombardovana, kako je Garda Cara Lazara granatirajuće obećavala, niti su se Albanci povukli sa Kosova kao što im je četa bradoliko-pijanih protuva iz porte Crkve pretila, Državni Sekretar Vasiljević ovih se dana ozbiljno okrenuo seksualnim problemima Srbalja. U intervjuu za ,,Press", gardista Cara Lazara, ispisao je crne kadrove ovdašnjeg života: ,,Demografska slika u Srbiji je katastrofalna i takva situacija zahteva radikalne mere. Imamo 250.000 muškaraca koji žive po selima i ne mogu da nađu žene za udaju. Postoji mnogo zemalja u svetu koje imaju višak žena. Deo možemo da nađemo u pravoslavnim zemljama kao što su Moldavija, Ukrajina, Rusija...Ali, meni nije cilj da oslabimo biološki potencijal zemalja koje su nam prijateljske. Jedino je rešenje da dovodimo žene sa Dalekog Istoka: Laos, Burma, Kambodža, Vijetnam. Oni su budističke vere koja je jako bliska pravoslavlju. Drugi, ključni razlog je što te žene imaju kult rađanja i kod njih nije nikakav problem da rode troje, četvoro, petoro dece. One dolaze iz sredina koje su ruralne, a to bi nam rešilo i nedostatak radne snage u poljoprivredi...Imali bismo svoje timove u tim zemljama: žene bi morale da prođu medicinske preglede. I onda da vidimo. Njima bi ovde bio ekonomski raj (...) Ne verujem da bi nekome smetalo da oženi Azijatkinju zato što ima kose oči i žutu boju kože. Mnogo je važnije da on sa njom ima dobar brak i da ima dece. A ta deca će sigurno biti Srbi (...) Mislim da bi iz tih zemalja trebalo da dovodimo cele porodice koje su brojnije, koje imaju mlađu decu. Da od njih napravimo verne građane ove zemlje koji će dati puni ekonomski doprinos time što će gajiti stoku na tim napuštenim područjima...".

Kad sumiramo Vasiljevića, što je prilično zajebano, Državni Sekretar nam poručuje sledeće: tananu vezu između Pravoslavlja i Budizma pedantno održava otac Pahomije koji će se prvi obradovati dolasku kosookih dečaka za koje nema nikakve analne prepreke da budu Srbi; stariji Azijati za koje Pahomije nije zainteresovan čuvaće stoku a popodne trenirati borilačke veštine u feng shui klubu Garde Cara Lazara; žene će, razume se, sem prepodnevnih priplodnih radova, biti obavezne da zamene konje dok na oranicama s azijskom lakoćom vuku plug; čim završe sa plugom, kreću sa poslepodnevnim gardijskim seksom: brzo, kratko, jasno i ubitačno. Što se verbalne komunikacije tiče, Vasiljević, poznati poliglota, ne vidi problem: pod devizom ,,govori srpski da te ceo svet razume", kosooke Azijatkinje već znaju naš jezik a da toga nisu ni svesne. Posebno je cool ovo oko dovođenja čitavih porodica, zašto ne čitavih naselja ili gradova ili država: da preselimo Laos u Srbiju i da imamo Haos!

Jebeš zemlju bez azijskih robova!

Važno je samo da Garda Cara Lazara u Vladi bdi nad demografskim problemom: drugim rečima, kakva Vlada, takav i državni sekretar! Zato, opet i uvek: Dole Vlada!

PS. Oglasio se Rasim Džekil Ljajić i ogradio se od Vasiljevićevih azijatskih predloga. Da li je Ljajić predložio da se gardista smeni? Nije. Da li ga je upozorio da će smeniti ako nastavi da lupeta? Nije. Da li se Ljajić setio da nas podseti da je Vasiljević ,,ratni veteran" i robna marka Garde Cara Lazara? Nije. Da li se Ljajić izvinio ženama Laosa, Kambodže, Burme i Vijetnama? Nije. Da li je Ljajiću neprijatno što mu je Državni Sekretar nacista? Nije.

Pa, neka : ako vam je Vlada dobra, onda ništa.

Daboga vas oplodio kosooki Vasiljević!

Sve za Srpstvo, Srpstvo nizašta! Sem za Azijatkinje!

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=16542

Crne liste za "nacionaliste"

ZA najveća zla u Srbiji i regionu, za zaostalost, zločine i za njihovo pravdanje i poricanje, krivi su "srbijanska" društvena i politička elita (izuzev LDP i nekih manjinskih stranaka), Srpska pravoslavna crkva, neki intelektualci i veliki broj profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Na ovakav zaključak navodi knjiga "Samoizolacija: realnost ili cilj", koja je, u stvari, nedavno objavljeni izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava za 2007. godinu. Na koricama knjige je slika Srbije kao sante leda, bez Kosova, koja izolovana pluta po otvorenom moru.
Izveštaj organizacije čiji je predsednik Sonja Biserko ima 526 strana i u njemu se, uz opis stanja u društvenom životu zemlje, daju i "zaključci i preporuke" za njegovo poboljšanje. Među tim savetima autora, čija imena nisu navedena, nalazi se i cenzurisanje knjiga univerzitetskih profesora, čija imena su u knjizi pobrojana.
U dokumentu, napisanom jezikom koji nalikuje nekadašnjem hrvatskosrpskom, piše i da su "reakcije srpskog rukovodstva na proglašenje nezavisnosti Kosova pokazale da su posledice dugogodišnjeg radikalnog nacionalizma na unutarnje društveno i moralno biće srpske nacije duboke i pogubne, te da kontinuirano ugrožavaju regionalnu sigurnost i njezinu demokratsku konsolidaciju".
- Srpska politička klasa demonstrirala je, još jednom, da nije u stanju da napusti velikosrpski projekat i da se izvuče iz nacionalističke metastaze...
Autori tvrde da je "permanentna politička i medijska kampanja protiv Evrope i Zapada dovela do masovnog skepticizma prema stranim vrednostima i do glorifikacije autohtonih srpskih, pravoslavnih vrednosti".
Odvojeno od realnosti, dominantno stanje svesti u Srbiji dovelo je naciju, prema autorima, "u permanentni sukob s okolinom i s ostatkom sveta".
- Podstiče se nacionalna frustracija, psihološki rezervoar koji rađa aroganciju i agresiju, potencijal koji uvek može da se aktivira za revanš i rat...

Ko je krivac

- Srpska elita u suštini osporava univerzalnost ljudskih prava, što argumentuje posebnošću srpske kulturne tradicije, srpskog identiteta i religije. To se poistovećuje i sa konceptom etničke države, koja, po definiciji, negira ljudska prava, posebno manjinska. U odbrani te posebnosti i etničkog koncepta države važnu ulogu ima Srpska pravoslavna crkva...
Zbog međunarodnog okruženja i objektivne nemoći Srbije kao države, kažu u Helsinškom odboru, SPC je jedan od glavnih nosilaca ili čuvara velikosrpskog projekta, posebno u BiH.
- Svaki pokušaj međunarodne zajednice da Bosnu pokrene iz blokade u koju je dovedena Dejtonskim sporazumom, nailazi na jak otpor Beograda i crkve, pre svega - piše u izveštaju.
Najtvrđe nacionalističko jezgro, autori ovog dokumenta locirali su na beogradskom Pravnom fakultetu:
- Svojim višegodišnjim istupanjem u javnosti i raznim angažmanima, bilo kao pojedinci, a neretko kao grupa, profesori Pravnog fakulteta su sebi pribavili epitet "antihaškog lobija", a Pravnom fakultetu "antihaškog bastiona"... Primera radi, čak dva puta je 51 profesor potpisao peticiju protiv Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, pri čemu je ukupan broj nastavnika i saradnika oko 115...
Navedeni citati, i uopšte, javni nastupi eksponiranijih profesora Pravnog fakulteta samo su jedan vid njihovog delovanja, smatraju autori:
- Mnogo opasniji i ozbiljniji problem predstavljaju njihovi udžbenici, kao i ostala literatura na koju upućuju studente. Prema pisanju lista "Vreme", mnogi udžbenici i korisna literatura iz oblasti međunarodnog prava delo su autora koji imaju izrazito negativne stavove prema Haškom tribunalu, najveći broj fusnota upućuje na dela objavljena pre 30 i više godina, nema novijih dokumenata, primera iz prakse međunarodnih institucija i sudova... Nije teško zamisliti kako izgledaju predavanja i vežbe koje drže ovi profesori, kao ni obavezno znanje koje studenti moraju da pokažu da bi kod njih položili ispit. Sve i da su dijametralno suprotnih stavova i razmišljanja od svojih profesora, ostaje pitanje sa kakvim će znanjem izaći sa fakulteta?
Preporuka svetu

- Međunarodna strategija za Srbiju, od koje presudno zavisi smer kretanja i u Srbiji i ovom delu "Europe", mora biti fokusiranija i sveobuhvatnija.
Ona sada mora ozbiljno da se pozabavi ne samo obuzdavanjem destruktivne ekspanzije vladajuće srpske elite, nego i podsticanjem ozdravljenja društva i promenom vrednosnog sistema jedne arhaične tvorevine, koja ne može da se konstituiše kao moderna država. O tome EU, ali i ostale organizacije, do sada, nisu vodile dovoljno računa. To je novi, teški, dugotrajni i, u svetskim razmerama, nedovoljno razrađen zadatak svojevrsnog nation-buildinga i rekonstrukcije propale države, ovog puta u Europi.

Preporuka EU

- U ovom važnom trenutku EU može doprineti u nekim važnim aspektima popravljanja društvenog i moralnog tkiva srbijanskog društva: da pomogne stvaranje "Koalicije za Evropu" koja bi uključila predstavnike svih segmenata društva; to je posebno važno uoči parlamentarnih izbora u maju 2008. godine; da uključi i integriše civilni sektor u politički dijalog Srbije i EU...; da pomogne alternativni obrazovni sistem koji promoviše evropske vrednosti; da umesto suspendovanja viznog režima promoviše široki program razmena studenata u regionu i u EU zemljama, kao i da promoviše uključivanje mladih ljudi iz Srbije u evropski obrazovni sistem...

Preporuke vladi

- Poruke da Srbija može biti partner EU samo ako je cela, dovode u pitanje njenu privrženost procesima evropskih integracija. Optužbe na račun SAD i NATO da podstiču fragmentaciju Srbije i stvaranje "lažne države", protivljenje dolasku misije EU na Kosovo, povlačenje ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova... vode oštroj polarizaciji u društvu i izazivaju zabrinutost ne samo manjina, nego i liberalnog građanstva... Imajući ovo u vidu Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji preporučuje: da nova vlada diplomatske odnose sa svetom odmah vrati na nivo pre proglašenja nezavisnosti Kosova; da u što kraćem roku stabilizuje unutrašnji politički ambijent kako bi se obnovilo poljuljano poverenje stranih investitora i banaka; da se što hitnije nastave pregovori sa EU za SSP; da konstruktivno priđe saradnji sa Haškim tribunalom i u tom smislu preda sve tražene optuženike koji se kriju u Srbiji; da sprovede reformu obrazovanja u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i zahtevima vremena...

"Lek" za intelektualce

Na institucionalnom nivou sankcionisanje govora mržnje u medijima u skladu sa Zakonom o javnom informisanju.
Cenzura udžbenika koji se pokažu neadekvatnim u smislu pisanja istorije iz vizure opravdavanja srpskih zločina, ali ne na način njihovog odstranjivanja, već njihovom kritikom. Ispitna literatura na taj način mora uključiti i radove autora iz regiona (ako govorimo o istoriji i ako govorimo o prevladavanju prošlosti rata)...

"HELSINŠKO" CRNILO

POGLAVLJA u godišnjem izveštaju Helsinškog odbora o Srbiji za 2007. godinu imaju i ovakve naslove:
* Obaveštajne službe: izvan demokratske kontrole
* Vojvodina u procepu
* Posledice represivne politike u Sandžaku
* Šovinizam u medijima
* Slučaj "Škorpioni": negiranje genocida
* Redefinisanje spoljnopolitičke situacije - profilisanje antievropske opcije
* Rusifikacija Srbije
* BiH kao talac Beograda
* Slovenija: nedostižan san
* Crna Gora: neprihvatanje realnosti

RANG LISTA NEPODOBNIH PROFESORA, PISACA, NOVINARA...
NA LISTI "problematičnih" profesora, koji se pominju u izveštaju, prednjače predavači sa Pravnog fakulteta: Ljubiša Lazarević, Dragutin Šoškić, Miodrag Orlić, Budimir Košutić, Slobodan Marković, Slobodan Panov, Balša Kašćelan, Ratko Marković, Mirjana Stefanovski, Zagorka Jekić, Đorđe Lazin, Branko Rakić, Stevan Đorđević, Jugoslav Stanković, Saša Bovan, Milena Polojac, Miroslav Milošević, Goran Ilić, Žika Bujuklić, Dejan Đurđević, Bojan Milisavljević, Vladimir Stojiljković, Oliver Antić, Obrad Stanojević, Gordana Pavićević-Vukašinović, Zlatija Đukić-Veljović, Vladan Petrov, Aleksandar Gajić, Vera Čučković, Miodrag Jovanović, Olivera Vučić, Mirko Vasiljević, Borivoje Šunderić, Ranko Keča, Vlajko Brajić, Marko Đurđević, Đorđe Ignjatović, Zoran Mirković, Vladan Jončić, Nebojša Jovanović, Milan Škulić, Nataša Delić, Nenad Tešić, Vladimir Milić, Aleksandar Jakšić, Miodrag Simić, Zoran Stanojević i Kosta Čavoški.
Sa Filozofskog fakulteta pominju se poznati politički analitičari Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović, sa Fakulteta političkih nauka Mirjana Vasović, Slobodan Samardžić i Radmila Nakarada, a sa Instituta za evropske studije Miša Đurković. Tu su i penzionisani profesori, još uvek aktivni u javnosti - Svetozar Stojanović, Vladeta Jerotić, Vasilije Krestić.
Među "nacionalističkim intelektualcima", pomenuti su Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Emir Kusturica. Tu su i bivši fudbaler Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić (svi iz "NIN"-a), Ljiljana Smajlović, Svetlana Vasović Mekina ("Politika"), a u kritičkom kontekstu navedeno je i nekoliko medijskih kuća, uključujući i "Večernje novosti".

QuoteNA LISTI "problematičnih" profesora, koji se pominju u izveštaju, prednjače predavači sa Pravnog fakulteta:
...Zagorka Jekić...Vlajko Brajić...Vladimir Stojiljković

Zagorka, Vlajko i Vladimir su narocito "problematicni" i nepodobni posto je Zagorka preminula pre 4-5 godina kao i Vlajko, a i Vladimir - sin pokojnog Vlajka Stojilkovica- je izvrsio samoubistvo pre nekoliko godina.

E, sto mi je zao za Zorana Ćirjakovića. Dok je pisao ode hvalospeva o Mojsiju mladjem i o "...slaughtered at least 7,800 Muslim men and boys in Srebrenica..." bio je dobar a sad na crnu listu . c,c c,c  :(

Nego cudno da na listi nije i Sonja Liht.

:shock:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg8.imageshack.us%2Fimg8%2F5932%2Fkostunicacestitka.jpg&hash=8bfcba5aeaf5095bad96957242451b1d83a7d058)

Alexdelarge, jel' stvaro toliko tesko i zbunjujuce ziveti u tvom monohromatskom bipolarnom svetu?

Quote from: "marlowe"Alexdelarge, jel' stvaro toliko tesko i zbunjujuce ziveti u tvom monohromatskom bipolarnom svetu?

Jesi li ti cuo za Treci Njutnov zakon? To ti je zakon akcije i reakcije. Za svaku akciju na neko telo postoji i reakcija. Reakcija je iste veličine ali suprotnog smera. Znaci, ovo je reakcija na banalnosti koje mucaju Tiha voda, Ginger, John, Slavko i ostala pravoverna bratija. Pokazite tu toleranciju i multi-sve-zivo na koju se pozivate.

Sith is with us again. :evil:

Pa braco ovi njih popisali jos onomad na cuvenom spisku jevreja, pa im sad vracaju valjda -  jbmliga a ?  :idea:

Quote from: "Alexdelarge"Znaci, ovo je reakcija na banalnosti koje mucaju Tiha voda, Ginger, John, Slavko i ostala pravoverna bratija. Pokazite tu toleranciju i multi-sve-zivo na koju se pozivate.

N...n...n...ne razum...m...mem b...baš št..šta n...a o...vo treba o...o...odgovorit...ti.

Ček da popijem vode.

Daklem, šta sad ovo meni dokazuje? Zahvalio se Koštunica Lukićki na poštenom izveštavanju pre trinaest godina. Okej. I šta sad?

Quote from: "John Reynolds"

Daklem, šta sad ovo meni dokazuje? Zahvalio se Koštunica Lukićki na poštenom izveštavanju pre trinaest godina. Okej. I šta sad?

I kakve veze ima to sa bilo čim?

Ja nisam pravoveran. Ja sam HERETIC. :evil:

Alexdelarge
Pustas tudje tekstove, koje pisu ljudi o ratu, koji su gledali iz toplih beogradskih soba.
Sto se tice teksta Bankrot i posledice, o etnickom ciscenju Hrvata iz Istocne Slavonije, koje je prethodilo Oluji, samo da te informisem, posto nisi upoznat, a ni autor tog teksta nije, ili nece da bude.. prvo masovno etnicko ciscenje na podrucju bivse SFRJ desilo se na jesen 1991 u Zapadnoj Slavoniji, kad je pociscen kraj oko Virovitice, Grubisnog polja, Daruvara itd.
Pre nego sto pocnes pustati tekstove o osetljivim temama, bilo bi dobro da pokusas istraziti cinjenice.

I vise mi je na vrh glave tih termina, " druga " Srbija.. niti sam
" prva ", ni " druga " Srbija- odbijam to svrstavanje u torove.
Niti pristajem da me Seselj, Tomo ili Velja, uce patriotizmu, niti da me Biserko, Kandicka ili Vuco uce istoriju i pravdu.
Koliko mozga imam, mislim da je dovoljno da sam otkrijem neke istine, a ne " njihove " istine.

Nisam razumeo ono "pravovernoj bratiji"Zašto misliš da smo ,ili sam,pravoverni i u odnosu na šta,ili koga?

U odnosu na mene i jos nekoliko "verolomnika" i "izdajnika"  sa ovog sajta.

Iz nekog razloga, koji mi je tesko da dokucim, ucinili ste ovaj podforum mrtvacnicom politickih ideja. Bez vidljivog povoda  zabili ste glavu u pesak i bavite se nekim opasnim i otrovnim mislima. Postoji jedno nepisano pravilo: ko ne zeli da se bavi komunalnim pitanjima u svom malom mistu, nego snatri da ima upravu u opcinama Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica na kraju izgubi pravo da upravlja u opstini Pristina. Ko trazi vece izgubi i ono iz vrece. Ili, ko o cemu, Tiha voda o Pravdi. A pod pravdom podrazumeva matematicku jednakost. Ne biva to tako. Albednik i Tiha voda su lice i nalicje iste stvari, samo sto je ovaj potonji, vuk u jagnjecoj kozi. Mnogo opakiji igrac nego Albednik. Jos pise i price. Uglavnom lose. Pod firmom hipertrofiranog racija i razloznosti protura nam ovde subverzivne ideje. Medjutim, on ne zna, da ja svakom postu na ovom sajtu posvecujem duznu paznju. Neki preskocim, na nekom se zadrzim nekoliko nanosekundi, a neki bogami i procitam. Bez obzira na ovaj neuobicajen i mozda nekonvencionalan nacin citanja uvek uspem da nanjusim svaku svinjariju i nitkovluk. I tako...

Koji ti je vrag šefe?

Gde su ti opasni postovi tihe vode? "Svinjarije i nitkovluci"? Nisam u poslednje vreme čitao političke topike.

Ako sam ja najveca opasnost za ovaj forum, ili ne daj boze drzavu onda ne morate da brinete, bezbedni ste  :D .
Ako je nitkovluk sto kazem da su i Srbi stradali u etnickim ciscenjima, kao sto su i drugi narodi, da su isterani sa prostora koje nastanjuju vekovima, ok, ja sam nitkov.
Ja sam ti naveo podatak gde je izvrseno prvo veliko etnicko ciscenje, jer volim da pricam argumentima, a ne praznim parolama. Ne vidim da si me demantovao.
Ja te nisam proglasio ni verolomnikom, ni izdajnikom; niti ti osporavam pravo da imas drugacije misljenje. Za razliku od tebe, ja ti ne spocitavam svinjarije i nitkovluk- to govori koliko si ti i pripadnici " druge Srbije " civilizovani i spremni da uvazite one koji misle drugacije. Ja se na taj nivo necu spustati.

Navescu ti jos jedan podatak, pre izbijanja rata u Hrvatskoj, srbi su tamo imali status naroda, a onda su ustavom Hrvatske dobili status nacionalne manjine. To je eto, moja svinjarija i nitkovluk, koji opet mozes lako proveriti jeli istinit.

Ne znam kako to pisem lose price. Posto sam postavio samo jednu na ZS, onda mogu pisati losu pricu, a ne price. Koliko mi se cini, bilo je prilicno pozitivnih komentara, cak i od onih koji uglavnom gadno opletu po novajlijama. No, naravno, postujem svacije misljenje, pa i tvoje, zasto bi se svima morala dopasti.
Drago mi je da si procitao moju pricu.

A sto se tice politike, kad ovde prestanu mudrovati poklonici " druge " Srbije, onda cu otici i ja, jer mi nece vise biti interesantno  :) . Ali ne pristajem da mi niko ne soli pamet.
Izvini, matematika jeste vazna. Pogledaj procenat nacionalnih manjina u Hrvatskoj, a pogledaj u Srbiji. Ili sad na Kosovu.
Srbiju proglasavate nedemokratskom drzavom, a svaki dan se u njoj pljuje po njenom narodu, trazi se cepanje teritorija, itd.
Ma gde jos to moze ? Otidji u Hrvatsku, ili Kosovo, pa pricaj ovako ko sto pises, protiv njihovih nacionalnih programa, pas videti kako ces proci.

Udruzenje snajperista " Sveti Vid"  :D... odlican Lukovic u Pescaniku od 19.6. (od 77.min emisije pa do kraja) :!:

Ljudi, primate se kao saučešće. "Real Politik" je jedino što je bitno. Manite se ideala građanskog i negrađanskog društva. To su gluposti.

ma jebes politiku, ali ove njegove tirade su maestralne.

Quote from: Alexdelarge on 21-06-2009, 13:53:22
ma jebes politiku, ali ove njegove tirade su maestralne.

Biti prolivferantan i nije tako maestralna osobina. Ono što sam video od Lukovića odlučilo me je od elokventnih brbljivaca. Tako su se na Divljem Zapadu prodavali rogovi za sveću. Alexdelarge - kriterijumi?

This is edit: Nisam primetio kako si se ispljuvao po Tihoj Vodi. To nije dostojno kulturnog čoveka. Kakve veze s njim imaju klovnovske ideje Vojislava Šešelja. Ta budala ima svoje veselje i to će platiti njegova stranka. Zbog njega ne možemo da se opredelimo za realnu političku misao u Srbiji. Tiha Voda govori o realnom etničkom čišćenju koje se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji. Da li si uopšte u stanju da pogledaš etnički sustav (sastav) u novim "državama" i preostaloj Srbiji? Ja se nikada nisam, u popisima, izjasnio kao Srbin, a sada mi je muka od nadri Srba i njihovih poganih stavova o tome gde nam je mesto. Zamisli se malo o idejama koje nas "vode u Evropu". Poznaješ li uopšte tu Evropu? Šta ti znaš o "drugoj strani sveta"? Gde si to video "bolje" za ovu sirotu, ucenjenu i silovanu zemlju?

Treba da te bude sramota i što pominješ njegove priče. On bar želi da napiše nešto dobro. Šta si ti dobro napisao, osim pljuvanja po drugima? Namesti se, skini pantalone, da vidimo zašto bismo ti bilo šta poverovali!

Quote from: tiha voda on 01-03-2009, 21:34:32
... prvo masovno etnicko ciscenje na podrucju bivse SFRJ desilo se na jesen 1991 u Zapadnoj Slavoniji, kad je pociscen kraj oko Virovitice, Grubisnog polja, Daruvara itd.
Pre nego sto pocnes pustati tekstove o osetljivim temama, bilo bi dobro da pokusas istraziti cinjenice.
...

malo morgen. ili cinjenicama smatras rtb i banjalucku propagandu iz tog vremena, gdje god vec bijase prikazana ona fotomontaza objesenih srba ispred robne kuce. nemoj da ti stanem nabrajati sta su 1991. sve napravile tvoje pijane konjine dovucene iz vrag zna kojih sve ne pripizdina u zapadnu slavoniju.

a ako pod etnickim ciscenjem razumijes progon hrvata mogu te utjesiti. nakon sto su se gore spomenuti pijani konji dovukli iz svojih/tvojih pripizdina i podjarmili domace srbe, te na njihov racun zderali, lokali, pucali u zrak, po susjednim mjestima, srnama, divljim zecevima, hrvatima, pemcima, uglavnom herojisali se i izmaltretirali/izmasakrirali njima na dohvatu preostale hrvate, pemce i sl. znaci nakon par mjeseci divljana, ipak su se predomislili tako da se vukovar nije desio u zapadnoj slavoniji. shvatlili su da je to siromasan kraj i da se nema bog zna sta opljackati, a vec su odvukli i crijep, gradju, prozore, metalne ograde i druge sitnice gdje su mogli. uglavnom nisu pocinili etnicko ciscenje u nedostatku opipljivog motiva.

Quote from: Alexdelarge on 21-06-2009, 13:41:21
Udruzenje snajperista " Sveti Vid"  :D... odlican Lukovic u Pescaniku od 19.6. (od 77.min emisije pa do kraja) :!:

Odican Pera, pokido ! Posto sam redovan slusalac/telj    :!:

Quote from: scallop on 21-06-2009, 13:59:10

Quote from: Alexdelarge on 21-06-2009, 13:53:22
ma jebes politiku, ali ove njegove tirade su maestralne.

Biti prolivferantan i nije tako maestralna osobina. Ono što sam video od Lukovića odlučilo me je od elokventnih brbljivaca. Tako su se na Divljem Zapadu prodavali rogovi za sveću. Alexdelarge - kriterijumi?

volim da slusam lukoviceve monologe, narocito kad izruci nocnu posudu po svim relevantnim faktorima u ovoj zemlji; bolji je i takav nacin izrazavanja, nego da slusam govorancije prosvecenih guzica sa prestiznih univerziteta, koji govore uceno, a ne kazu nista.

Quote from: zosko on 21-06-2009, 14:15:16
malo morgen. ili cinjenicama smatras rtb i banjalucku propagandu iz tog vremena,...

Milosh Vasic u proslom "Pescaniku" upravo spominje jednu budaletinu od "novinara" iz "banjaluckog korpusa" istih, koji je docekao izbjegle Srbe iz zap. Slavonije sa pitanjem: "Kojim dobrom, ljudi?!".
  :roll: :x

Perino pisanje se moze mozda pripojiti "Shoder listi(ranju)", ali verbalni istupi na "Pescaniku" su mu vrhunske one-man-show bravure...

"Trazili Drazu nasli mamuta"  xrofl

Steta jbga sto ga ne zovu po TV emisijama, zaista nema gde drugde da su cuje nesto ovako jako no u Pescaniku.

Luković je ostrašćeni prostak i propagator drugosrbijanskog govora mržnje.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 21-06-2009, 14:55:24
Luković je ostrašćeni prostak i propagator drugosrbijanskog govora mržnje.

Šta dodati ovome? Ništa.

Ono sto su " moji " radili po Hrvatskoj, Zosko, to su takodje " tvoji " radili u krajevima
koje su oni " oslobadjali ". Naravno da je bilo i propagande, ali su mnogi zlocini istiniti.
Pokolji u Medackom Dzepu, Pakrackoj Poljani, Lori itd., koliko znam nisu plod maste.
Kao sto nisu ni Dretelj, Ahmici, Mrkonjic Grad i drugi tragovi " tvojih " branitelja po
Bosni. Naravno najlakse je biti zabetoniran u svom rovu, i videti samo svoje zrtve.

Ja ne negiram etnicko ciscenje i progone hrvata iz Istocne Slavonije, Posavine itd,
ne negiram teske zlocine u Visegradu, Zvorniku, Srebrenici, Prijedoru. To je istina
koja mene boli mnogo vise nego sto tvoj skuceni mozak moze da pojmi, jer su
pocinjeni u ime mog naroda. Ono sto ja pokusavam objasniti makar ovim drugosrbijancima, jer sam od iznosenja argumenata tebi davno odustao, jeste da ovo nisu bili ratovi Nemci- Rusi gde su Nemci losi momci koji su napali, a Rusi vodili
pravedan rat. Ovde su svi krivi, i svi su radili mracne stvari.


Ne radi se ovde o matematickom zbiru, da za jedan srpski zlocin ja moram naci odmah jedan hrvatski. Radi se o istini, da se stvari ne stave pod tepih, da odgovaraju pojedinci, a ne da citavi narodi snose krivicu. Ili cemo opet ko posle
drugog sv.rata sve sutiti, dok nam se ne vrati ko bumerang.

Cinjenica jeste da je Hrvatska etnicki mnogo monolitnija od Srbije.
Mozda te to boli, mozda ti je drago, ne znam, ali to je cinjenica.
FAKAT, sto bi rekli Bosanci.

mlatis praznu slamu. tvrdio si da je pocinjeno etnicko (!) ciscenje (!), cak prvo, pa i masovno (? koje jos postoji? nemasovno? sporadicno? punktualno?), 1991. na podrucju zapadne slavonije sto te diskvalificira kao osobu s kojom bih ja ozbiljno diskutirao. jer ili si uzasno glup ili besramno lazes.

Tvrdim i dalje, o tome postoje brojni dokazi. Kao i o etnickom ciscenju u Oluji,
koje je naredjeno direktno od pokojnog Tudjmana.
A sto se tako jezis, to mi je jasno- istina boli, ali ja ti tu ne mogu pomoci,
to nije moj problem.
No, s tobom je zaista besmisleno diskutovati. Po tebi, jedino je tvoj narod zrtva,
jedino su njega ubijali i proganjali, od tvojih sunarodnika niko nije cinio zlocine, itd.
Svi drugi su susto zlo, samo kod vas sve nevina decica.

gluposti. etnicka ciscenja naredjena su od papa i svecka zavera. to bar svi znaju.
a izbjeglih srba bilo bi jos daleko vise da su hrvati imati vece zalihe hrane pa ih ne bi morali pojesti. one druge sto su ostali cuvamo jos uvijek kao ratne rezerve, najvise dece i nejaci jer su najmeksi, mnogo ukusni i imaju puno vitamina i minerala.

Idi odmori malo, slusaj Tompsona. Mozak ti se previse napreze  :shock:.

Čudo da ste se vas dvojica tek sada sreli.

cudo? cudo? zar nisi citao dozivljaje tihe vode koja brege dere u ulozi generalisima?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg33.imageshack.us%2Fimg33%2F4870%2Ftihavoda.jpg&hash=7b4ec7ea8d08d1fafacebeecc0d3e8c566cd67c5)

Quote from: Son of Man on 21-06-2009, 14:54:21
Steta jbga sto ga ne zovu po TV emisijama, zaista nema gde drugde da su cuje nesto ovako jako no u Pescaniku.

Vrlo jednostavno. Praziluković je skotina nesposobna za direktno nadmetanje, već je opasan poput onih napaljenih hroničnih alkosa iz ćoškova kakve birtije koji promukim glasom prozivaju oko sebe, bistre velike filozofije i mnogo su duhoviti pri tome. Upravo to što se ne pojavljuje ni u kakvim duelima govori da je on ništa drugo do najobičniji - seronja. I to seronja soler.

Naime, Praziluković se jednom pojavio na "Pinku" sa nekim manje bučnim likovima, od kojih mu je decu napravio je nekakav bezvezni DSS-ovac. Praziloković je penio, kenjao, ostali su ga poklapali kao majmuna, gde je dotični DSS-ovac kome ni ime nisam zapamtio na kraju rekao nešto u stilu: "Ljudi, ja sam svakakve idiote u životu video, ali ovaj je najveći."  :lol: Posle je Praziluković prosuo proliv u nekoj kolumni (ili emisiji) kukumavčeći kako je posle susreta sa ______ (upišite sami gomilu praznih uvreda) DSS-ovcem morao da ode ne-znam-ni-ja-gde i da se smiri uz dalmatinsko vino. Zbog toga. Ajde. A ja mislio da ga dovatila zikra i zato što mora da dokazuje svoj drugosrbijanizam i time koje Superhik vino pije. Da nije Bogoljuba Pančića i cirkuskih pudlica koje skakuću od sreće posle svakog njihovog nastupa bio bi dno dna.

Sta mos, Zosko, ja se u ulozi generalisimusa  :shock: zaboravio, koliko su junacke
hrvatske jurisne trupe, stigose onomad i do Staljingrada cak  xuzi.
Mislim da smo vec utvrdili da je hrvatsko vojno junastvo bez premca na Balkanu  :D

QuoteVrlo jednostavno. Praziluković je skotina nesposobna za direktno nadmetanje, već je opasan poput onih napaljenih hroničnih alkosa iz ćoškova kakve birtije koji promukim glasom prozivaju oko sebe, bistre velike filozofije i mnogo su duhoviti pri tome. Upravo to što se ne pojavljuje ni u kakvim duelima govori da je on ništa drugo do najobičniji - seronja. I to seronja soler.

Haha, cim si ga ti kao nacionalno osvescen Srbin pocastio sa ovako lepim recima (ko nikoga drugog u Srbiji) to znaci da Lukovic radi svoj poso. :mrgreen:

Quote from: John Reynolds on 21-06-2009, 23:04:17
Naime, Praziluković se jednom pojavio na "Pinku" sa nekim manje bučnim likovima, od kojih mu je decu napravio je nekakav bezvezni DSS-ovac.

To je bio Radoš Ljušić. U međuvremenu je, čini mi se, napustio DSS i prešao u Tomin tabor...

Quote from: Son of Man on 22-06-2009, 09:36:22

QuoteVrlo jednostavno. Praziluković je skotina nesposobna za direktno nadmetanje, već je opasan poput onih napaljenih hroničnih alkosa iz ćoškova kakve birtije koji promukim glasom prozivaju oko sebe, bistre velike filozofije i mnogo su duhoviti pri tome. Upravo to što se ne pojavljuje ni u kakvim duelima govori da je on ništa drugo do najobičniji - seronja. I to seronja soler.

Haha, cim si ga ti kao nacionalno osvescen Srbin pocastio sa ovako lepim recima (ko nikoga drugog u Srbiji) to znaci da Lukovic radi svoj poso. :mrgreen:

Potpuno je nevažno jesam li "osvešćeni" ovaj ili onaj. Svako ko smatra da komunikacija i život ne bi trebalo da funkcionišu po modelu hroničnih alkosa iz birtija prema ikonama "druge srbije" oseća samo gađenje i ništa osim gađenja. Na stranu što nemam ama baš ništa protiv birtija i što sam oduvek voleo da ih posećujem. Ipak, trtljanje alkosa iz ćoškova nikad nisam shvatao ozbiljno i bilo mi je zabavno taman koliko i gledanje majmuna u zoološkom vrtu koji sebi češe dupe. Ne zaboravi da je meni Jackass vrhunska komedija. Ovde je problem što masa retarda guta te gluposti i smatra da je samo zbog toga nekakva elita, a čak su i sami sebi elitnu etiketu zalepili.

A što se tiče pljuvačine i "ružnih" boldovanih reči... Pa, ovo je drugosrbijanska tema. Ako se u celom tekstu nijednom ne spomenu telesni otvori, telesne izlučevine i fantazmagorije iz sinoćnjeg delirijum tremensa, tekst nije uspeo. Hmmm, negde u prethodnoj rečenici leži i skrivena samokritika. Nikad od mene drugosrbijanac.

Al' to je brte JEDAN Petar Lukovic + eventualno Biljana kad joj krene i to na jednoj emisiji na jednom radiju koji ima kolko slusalaca ?  A na drugoj strani (desnicarskoj, srBskoj, NORMALNOJ, itd.) hiljade, ma sta hiljade, stotine hiljada koji se tako izrazavaju na svim medijima i na ulici i svuda, a tako i misle, ali ja sam pre na strani makar i pijanog Pere kad kaze da ih je sve trebalo 5. oktobra poubijati sve ko Chausheskua i ekipu , nego na strani ovih drugih, jer da se ovi drugi pitaju imali bi Crkvu na chelu drzave sa kraljem i svim sranjima koja idu uz to... a da ne pricam o slobodi govora, pa ja bi prvi najebo zbog pljuvanja po SPC, ovaj forum bi bio zatvoren kao satanistichki, linchovali bi nas na trgu javno, e zato ja imam potrebu da uzvratim, i nedajboze da budem u prilici, lustracija je smeshna stvar...znas kolko bi meni trebalo oruzija da bi zavrsio poso, mnogo brate, mnogo...mozda bolje jedno par atomskih, pa nek poginu i nevini, al da se bar krene od nule, da se zna da ovih nije preostalo...srbija ground zero, jedino tad bi eventiulano bilo pravde a verovatno ni tad, jurili bi se po raznim krugovima pakla...

Jeste Pera ima pogan jezik, ali kad ga slusam ja ne mogu a da se ne slozim sa onim sta on prica kad je to jbga tako...surovo, bolno, al je tako, zato ga svi mrze, zato je Pera uz Chedu najomrazeniji Srbin ako ga uopste smatraju za Srbina, ko ti govori istinu o tebi a tebi se ta istina ne svidja jbga, zna se, a ta elita, ja zaista tu nisam vido nikakvu elitu, samo vidim ljude koji vole da cuju tako nesto, jer sami nemaju jaja...nemaju jaja da napisu ili kazu sta misle pa onda cekaju Peru da uradi to i kao dojaja, Peru posle biju a oni sede kuci i slusaju radio...

I druga stvar, budimo realni, ti si brate u VECINI danas u SRBIJI, a probaj da se postavis na ovu drugu stranu pa da krenes malo slobodnije po "PIPAVIM" temama kao sto su SRBSTVO, CRKVA, KOSMET itd. pa da vis kako bi se osecao...nisu ovo 90-e kad smo svi bili "ZAJEDNO" PROTIV SLOBE, danas ako dirnes u svetinje odma si izdajnik i malo fali, samo malo pa da se krene sa tim akcijama protivu izdajnika...tu smo na ivici, bukvalno, znam o cemu pricam, ja sam se vise kretao u tim desnicarskim krugovima nego ti...pukli su ljudi s mozgovima...nece na dobro da izadje...najlakse bi i meni danas bilo da cutim i kenjam...

Zaista ne vidim gde to Praziluković, Pančić i ostali govore neke velike istine. Ako u nekom tekstu ima više opštih pljuvačina i navlaka za praziluk-intelektualce jeftinim trikovima kao što su vulgarizmi i birtijski humor, nego što ima poenti, pa makar one bile čist lični stav a ne neko filozofsko bogojavljanje... onda je taj tekst loš, gubljenje vremena. Zbog toga sam odavno digao ruke i samo ponekad prelistam, vidim da se i dalje primenjuju isti jeftini fazoni i teram dalje.

Ali ti brkaš neke stvari. Te tzv. tekovine petog oktobra prodali su i izdali upravo oni koji se najviše u njega kunu a tuki smo dobili mi. Ne mogu nikako da se saosećam sa Čedomirom, pa makar i bio najomraženiji čovek u Srbiji (vodile su se rasprave ovde i ranije, znaš da ne volim linč, makar i Pahomije bio meta), kad se ne zna odakle mu novac za život na visokoj nozi i kad ne postoji nijedan od mafijaša koji dospeju do suda iz tih "zemunskih" i kojekakvih klanova koji ga u ovom ili onom kontekstu ne spomenu. Pa sad ti svedoci saradnici su okej kad treba da osude Legiju, ali kad navode da je Čedomir naručivao ubistva, to se gura pod tepih. Ili kad mu novinari fotografišu kućerinu i pitaju otkud mu novac, onda ih kazne jer je ona mrlja na fotografiji maloletni i naprasno ugroženi Lajf, Houp ili Čeriti. Mislim, alo! Ti, Sine, prvi kukaš da su popovi kao beli medvedi, ali to je samo delimično istina; pravi beli medvedi su ti likovi iz osovine NVO-LDP + njima korisni novinari. Pljuju, vređaju, kukumavče protiv tzv. "govora mržnje" a sami ništa drugo ne koriste, imaju nedefinisane prihode, imaju "jaka leđa" a ne znamo koja, imaju svoje "jugend" organizacije čije su akcije na ivici zakona, a i kad pređu preko, niko ne reaguje... Alo, bre, dokle to licemerje?!

Praziluković je samo deo tog problema. Činjenica je da na sebe privlači veliku količinu mržnje, pa šta? Izaziva je sam, te ne vidim zašto bi se bilo ko oko toga uzbuđivao, ali - arugumentacija mu je nikakva, šale prizemne, a govor je u tonu protiv koga se njegovi saborci, navodno, bore. Ali, eto, on je neka fakin elita... Jelte, Pera je to, takav je on, takav mu stil. Pa jebogaker, i Milošević je bio "takav". I gomila budaletina pride.

Što se tiče tih koji se drže po strani... To upravo ide u prilog mojoj tezi da su ti drugosrbijanci zapravo samo gomila luzera teško obolelih od kompleksa više vrednosti. Njihova ideologija je opasna upravo zato što je elitistička, zato što tupadžija koji ne ume da napiše SMS poruku bez pravopisne greške, ukoliko vergla bombastične parole o Evropi i kojekakvim "vrednostima" počne da misli da je parola zapravo - argument. Da je, što kažu klinci, "mnogo pametan".

S tim u vezi, sve i da u Prazilukovićevim tiradama postoji neko zrno istine opisano u mnogo praznih reči... Pa šta sad? Treba li iko da ima poštovanja prema onima "što sede uz radio" i misle ono što on govori imati bilo kakvog poštovanja? Treba li gajiti prema njima išta osim podsmeha? Ne verujem. Jer, ako masi nije jasno da je peti oktobar kozmetička promena, onda masa ništa bolje i nije zaslužila i treba da sebi i sebi stvara čir u želucu pored radija. Realno, sve Miloševićeve lopine su posle 5.10. samo ubacile lovu u zvanične tokove i od bizMismena postali ili tajkuni ili prosto - gazde. A tu im je pomogla politička elita i niko drugi, svi ti veliki tranzicioni revolucionari koji su se družili i kumili sa kriminalcima, a sad bi nas "vodili u Evropu", istu onu Evropu u kojoj bi, uzgred budi rečeno, gulili robiju, a organizacije im bile zabranjivane.

Sad ulete druga poruka. Iskreno, ne smatram da sam u većini u Srbiji, štaviše uvek po tom pitanju citirao Toma Bombadila. U nekoj od starih poruka sam napisao kako glasam, a izlazim redovno na sve izbore: činim listiće nevažećim. Isto tako, jebe mi se za Crkvu. Što se mene tiče, a mislim da se Gul za to zalagao, crkve (građevine) treba da budu samo kulturni spomenici i ništa više od toga. Nisam ni kršten. Jebe mi se za Crkvu. U prašinarskog boga ne verujem, evo pre neki dan sam morao da se izjasnim po tom pitanju. Izjavio sam da sam gnostik, ali me je ženska koja je zapisivala podatke toliko bledo gledala, da sam rekao "ma, piši ateista, nema veze". Ergo, tvoja procena ne stoji.

A sve i da jeste tako, kvazielita je za mene nešto najgore što postoji. Zašto? Kvazielita, upravo zbog svog prefiksa, mora da bude bučna ne bi li masu ubedila da je samo - elita. Samim tim, u stranu budu ćušnuti ljudi koji zaista imaju šta da kažu i koji bi za ovu zemlju učinili mnogo više ne nužno svojom željom da učine... već samom činjenicom da nešto ČINE. Nadam se da sam jasan. Stoga, prema "drugoj srbiji" i njenim glasnogovornicima samo tri stvari - gađenje, prezir i sprdnja.

Nisam ja znao tvoj stav oko Crkve, ja se izvinjavam, pa ti onda nisi pravi desnichar, evo i ja sam upravo za to da crkve stoje tako ko spomenici, i da se tu prica sa Crkvom zavrsava, ali nije tako...

Ja Chedu nisam branio, Cheda mi je medj prvima na listi. To sto sam ga pomeno u kontekstu sa Perom to je po omrazenosti a to ne znachi da samo zato sto je omrazen da mi je gotivan, pa jbte tu su i ove razne Biserko i ekipa, i oni su omrazeni pa im dzaba sve jer se vidi da su foliranti, zasticene su, bole ih pichke. Slazem se ja sa tobom da tu ima dosta zasticenih, ali zamisli situaciju da takvi nisu zasticeni, pa ne bi ni dana preziveli u Srbiji, zar ne ? I na sta bi onda Srbija licila ?Kolko puta su tukli Peru ? Takva je Srbija danas jbga, drugacije misljenje se ne tolerise, i zato oni moraju da budu zasticeni jer bi ih neko ubio.

Perine shale mozda jesu prizemne al su duhovite, to su mozda tebi prizemnije jer ti nije milo jer udara kontra tvojih stavova. Isto ko sto nekom Sheshelj nije duhovit samo zato jer je radikal, a covek jeste duhovit i tacka. Pera je isto tako duhovit al na drugu stranu, uostaom ja njegove clanke i ne citam, ja samo slusam to ponekad na Pescaniku, i to sto prica je duhovito, jbga kad je duhovito, e sad jedino ako ja nemam smisla za humor.

Dobro brate dokle vise sa tim "drugosrbijancima", kolko njih ima REALNO u Srbiji, zasto su oni tolko bitni uopste kad ih ima shaka jada, OK imas prava da osecas prezir i gadjenje prema njima zbog tog elitizma (ko ja prema popboks bendovima), i meni su ti njihovi ispadi uglavnom jalovi, nema nista od toga to svi znamo, sve je to fazon skupile se babe pa kukaju, i bas zato oni po meni nisu problem, problem je ova PRVA SRBIJA koja je vecinska. Kako moze takva jedna manjina da bude problem, kako bre ne osecas gadjenje prema vecini barem isto ko prema manjini ? Jbte pa ovi se ni ne cuju ako ne slusas Pescanik, a ovoga ima svuda po svim medijima, zar gadjenje ne bi trebalo da bude srazmerno ?

Son, vidi i nacisti, i fasisti i komunisti su nekad imali po desetak clanova koji su
se u gluva doba okupljali u kakvoj privatnoj kuci  :), pa su malo po malo rasli, pa
vidis kakvu su papazjaniju kasnije napravili, i koliko su ojadili svet. To sto su
drugosrbijanci malobrojni, ne znaci da ne mogu praviti probleme. Daj im vlast,
pa ces videti recimo, za koliko ce ti fakulteti ostati bez " nepodobnih " profesora,
televizije bez novinara, itd. Ako oni ikad dodju na vlast, otidji na utakmicu, pa vikni
samo " Srbija ! " ne bi se kladio da nes zavrsiti u zatvoru.
Sto tebi smeta sto ih napadamo ? Oni su ljudi ko i ja i ti, imaju pravo na svoje
stavove. Ja imam pravo da se borim protiv njihovih stavova. Ja im ne odricem pravo
da ih iznose, niti ih napadam fizicki, niti pozivam na njihov progon. Imam pravo da
ih napadam argumentima, jer mi idu na ganglije, ko i tebi popovi  :evil:.


Kao sto mi na ganglije idu i ultranacionalisti, tipa Seselj, Stroj i slicno. Kao i ti,
ne volim da mi iko odredjuje sta trebam i smem. Ako Stroj napise javno da se ne
mesamo s zutom rasom, meni je to bolesno. Nece mi valjda  i u spavacu sobu
ulaziti, i odredjivati s kim se smem ili ne smem seksati, vencavati ili praviti decu.
Sve su to nenormalne krajnosti, i Prva i Druga Srbija, ekstremi koji hoce da upravljaju
nasim zivotima. Ako ja volim Putina, nek sam lud, to je moja privatna stvar, ne moze
me nikakva baba iz NVO naterati da ga ne volim. Isto tako, ako volim Kineskinje,
boli me neka stvar sta neki obrijani Strojevac misli o tome.


Ja sam se prepiro s x ljudi, koji uopste nece da priznaju da su srbi pocinili ijedan
zlocin. Verujes da postoje ljudi koji tvrde da je sve to propaganda.
Ovde se naganjam ko blesav s onim opicenim Zoskom, da shvati da nisu hrvati
samo zrtve, vec i drugi, a i da su njegovi bili negde dzelati.
A sto me nerviraju drugosrbijanci ? Pa dodje Alexdelarge, i drugi, koji videli rata nisu,
i prosipaju ovde meni pricu o iskljucivim srpskim snagama zla, a ja koji sam to preziveo, i moja porodica, ja eto ne znam sta se desavalo, nego znaju oni iz fotelja
i toplih soba. A vec sam to pisao : Sve tri strane u BIH su iste. Svi su ubijali, palili,
mucili, proterivali, drzali logore.

Drugo, u odnosu na region, Son, Srbija je ubedljivo najslobodnija drzava, sto se tice
slobode govora. Ovde mozes kao LDP, da delis program u Blicu, gde pise da nijedan
dobronameran gradjanin ne treba da se buni protiv kosovske nezavisnosti. Ok, imaju
pravo da me govore, interesuje me recimo kako bi prosao njihov eventualni pandan
u Hrvatskoj, koji bi pominjao nezavisnost recimo Istre. Ja ti ruku u vatru stavljam
da ne bi gostovo ni na jednoj televiziji.


Nemoj me pogresno svatiti. Ja sam uvek za argumentovanu kritiku vlasti, drustva,
drzave, crkve, ljekara, bilo cega. Problem sa drugosrb. je sto nije vise u pitanju
takva kritika, vec se prelazi u sveopste pljuvanje svega sto je srpsko. Pa naravno
da ce to ljudima ici na onu stvar.


Svojim delovanjem upravo i jacaju ultradesnicu; cesto pomislim da su radi toga i
osnovani. Oni su dve strane istog novcica- mrznje, iskljucivosti, agresije.

Quote from: tiha voda on 22-06-2009, 23:24:14
A sto me nerviraju drugosrbijanci ? Pa dodje Alexdelarge, i drugi, koji videli rata nisu,
i prosipaju ovde meni pricu o iskljucivim srpskim snagama zla, a ja koji sam to preziveo, i moja porodica, ja eto ne znam sta se desavalo, nego znaju oni iz fotelja
i toplih soba. A vec sam to pisao : Sve tri strane u BIH su iste. Svi su ubijali, palili,
mucili, proterivali, drzali logore.

Slepce, gde si procitao da sam ja napisao, da su Srbi iskljucivi krivci za ratove i da su samo Srbi vrsili zlocine? Niti tako mislim, niti sam to pisao.

a sto se tice drugosrbijanaca da jednom i to rascistimo: tzv. DS nije jedan monolitan blok, vec nju cine ljudi razlicitog svetonazora, mentalnog sklopa, poetika, godina zivota etc. Npr. DS cine Svetislav Basara i Sonja Biserko. Ja sam 100% basarijanac i 0% biserijanac. Cini li me to 50 % drugosrbijancem? Iako su ljudi naoko isti, cenim da je svaki covek  jedinstven, poseban, neponovljiv i da jedva ima ikakve slicnosti medju ljudima. U tom smislu me nervira  stalna potreba pripadanja nekakvim skupinama kao sto su :nacija, navijacka grupa, PS & DS itd. Volim da citam Basarine knjige, Panciceve kolumne i da slusam Lukoviceve tirade. Kome to smeta, taj je prekrasan primerak idiota i magarac.

Quote from: tiha voda on 22-06-2009, 23:24:14
Son, vidi i nacisti, i fasisti i komunisti su nekad imali po desetak clanova koji su
se u gluva doba okupljali u kakvoj privatnoj kuci  :), pa su malo po malo rasli, pa
vidis kakvu su papazjaniju kasnije napravili, i koliko su ojadili svet.

tako je.
mada je još bolja paralela sa hrišćanima, koji su isto tako počeli, kao grupica tužno proganjanih zaluđenika po katakombama – a gledaj kakav su pomor i pošast počinili tokom iduća 2 milenijuma! :(

Moja perspektiva je pak bliža onome što Sin priča tj. ultranacionaliste smatram realno opasnijim (na stranu što mi je sam koncept ogavan), pa se stoga pre štrecam na svaki ispad koji potencijalno vodi u tom pravcu, nego što registrujem šta rade/pričaju ovi nazovi levičari koji su najčešće samo dosadni.

Alexdelarge
Mozes li ti da bar stojis iza onog sto postujes ? Pogledaj tekstove koje si preuzeo
i prikazao ovde, u njima jasno pise da je Srbija izvrsila agresiju na BIH i Hrvatsku.
Ok, imas pravo na svoje misljenje, zasto ne smes da stanes iza njega ?
Ne znam, Milose, meni su jednako opasni i ultranacionalisti i ovi drugi.
Pogledaj te liste ljudi s " antievropskim delovanjem ". Da  dodju na vlast, to bi
bile cistke, kao sto bi radili i fasisti, i kao sto su radili komunisti. Nema tu nikakve
razlike. U cemu se razlikuje metodologija ? Za komuniste nekada lazno bratstvo-
jedinstvo je bilo sveto pismo. Za ultranacionaliste, ako nisi pion u sluzbi etnosa
onda si izdajnik, placenik. Za ove najnovije bisere, ako kazes ista protiv EU, NATO,
SAD, ti si odma klerofasista, pravoslavni fundamentalista, nacionalista, milosevicevac
i seseljevac. Objasni mi u cemu je razlika izmedju njih ?

U jednom, priznajem, ultranacionalisti su skloniji upotrebi nasilja, mada se ne bi
ni za ove kladio, ako ikad primirisu vlast, da nece tuci i proganjati.

Svi vrlo dobro znamo da tzv. drugosrbijanci nikad nece doci na vlast, znaci nikad (vecina bira u Srbiji), a toma a sa tomom velja, i svi ostali DSS jako je moguce. DS nikako ne moz da spada u drugu srbiju. Pre ce se dogodi da ce DS da se priblizi DSS stavovima po potrebi nego ovim drugima, a to sto oni pricaju sad kao EU, NATO to svi znamo da oni tako ne misle i da su vise u fazonu populizma. Znaci ako im prodje to kod naroda prodje ako ne, ima da menjaju ideologiju udesno.

EDIT : Kada pisem TZV. jel onda stavim pod navodnike to ili jok ? Istripovo sam da ne trebaju navodnici ako pisem TZV. a bez tzv. idu navodnici - jel tako ?  :shock:

Quote from: Ghoul on 23-06-2009, 02:02:35

Quote from: tiha voda on 22-06-2009, 23:24:14
Son, vidi i nacisti, i fasisti i komunisti su nekad imali po desetak clanova koji su
se u gluva doba okupljali u kakvoj privatnoj kuci  :), pa su malo po malo rasli, pa
vidis kakvu su papazjaniju kasnije napravili, i koliko su ojadili svet.

tako je.
mada je još bolja paralela sa hrišćanima, koji su isto tako počeli, kao grupica tužno proganjanih zaluđenika po katakombama – a gledaj kakav su pomor i pošast počinili tokom iduća 2 milenijuma! :(

Pazi, Gule, hrišćanstvo se nije spontano raširilo, već je fabrikovano u religiju za državne potrebe, dok su i fašizam i komunizam kudikamo legitimniji maspokreti, budući da su nastali kao iskrena reakcija potlačenih masa, samo u različitim zemljama, koje su imale različite probleme.

Quote from: Son of Man on 23-06-2009, 09:37:40
Svi vrlo dobro znamo da tzv. drugosrbijanci nikad nece doci na vlast, znaci nikad (vecina bira u Srbiji), a toma a sa tomom velja, i svi ostali DSS jako je moguce. DS nikako ne moz da spada u drugu srbiju. Pre ce se dogodi da ce DS da se priblizi DSS stavovima po potrebi nego ovim drugima, a to sto oni pricaju sad kao EU, NATO to svi znamo da oni tako ne misle i da su vise u fazonu populizma. Znaci ako im prodje to kod naroda prodje ako ne, ima da menjaju ideologiju udesno.

EDIT : Kada pisem TZV. jel onda stavim pod navodnike to ili jok ? Istripovo sam da ne trebaju navodnici ako pisem TZV. a bez tzv. idu navodnici - jel tako ?  :shock:

Mahom ti navodnici svejedno nisu potrebni. Navodnike na svakom koraku uveli su oni nesposobni da sopstvenim stilom naglase ironiju, ili šta već žele da naglase. A trenutno se vodi navodnički rat među pravopisima. Na primer, jedni kažu mars čokoladica, a drugi "mars" čokoladica. Ja sam u toj drugonavodničkoj Srbiji. Ele, ovo ti je bio primer. Većina bi tu reč potpuno nepotrebno stavila među navodnike. A ta reč je "drugonavodnička". Si ukapirao princip?

Uvek i svuda su čistke kada se promeni vlast.
Nekad se preteruje a nekad se nema mere, kao što je to često u Srbiji.
Zato i jesmo gde smo, u dupetu Evrope i među najjadnijim državama sveta.

Quote from: tiha voda on 23-06-2009, 08:23:38
Alexdelarge
Mozes li ti da bar stojis iza onog sto postujes ? Pogledaj tekstove koje si preuzeo
i prikazao ovde, u njima jasno pise da je Srbija izvrsila agresiju na BIH i Hrvatsku.
Ok, imas pravo na svoje misljenje, zasto ne smes da stanes iza njega ?

Upravo je obrnuto. BIH i HR su izvrsile agresiju na SR. Srbima Srbija nije tesna i mi nikada nismo zeleli teritorije u HR. Sve sto su zeleli Srbi u HR je kulturna autonomija; bolju snabdevenost knjiznica, prodaju grafickih novela na kioscima, da svaki zaselak ima kazaliste, redovnu distribuciju holivudskih hitova u kinima. Al' ustase nam ne dadu (dadu li im dadinu).

Quote from: Alexdelarge on 23-06-2009, 12:39:59

Quote from: tiha voda on 23-06-2009, 08:23:38
Alexdelarge
Mozes li ti da bar stojis iza onog sto postujes ? Pogledaj tekstove koje si preuzeo
i prikazao ovde, u njima jasno pise da je Srbija izvrsila agresiju na BIH i Hrvatsku.
Ok, imas pravo na svoje misljenje, zasto ne smes da stanes iza njega ?

Upravo je obrnuto. BIH i HR su izvrsile agresiju na SR. Srbima Srbija nije tesna i mi nikada nismo zeleli teritorije u HR. Sve sto su zeleli Srbi u HR je kulturna autonomija; bolju snabdevenost knjiznica, prodaju grafickih novela na kioscima, da svaki zaselak ima kazaliste, redovnu distribuciju holivudskih hitova u kinima. Al' ustase nam ne dadu (dadu li im dadinu).

Hmm... Mislio sam da su u SFRJ to svi imali. Bar se tako sećam iz predškolskih dana.

Quote from: nightflier on 23-06-2009, 12:41:49


Hmm... Mislio sam da su u SFRJ to svi imali. Bar se tako sećam iz predškolskih dana.

zato se i jesu tukli. besni pa ne znaju sta ce od sebe.

Quote from: Alexdelarge on 23-06-2009, 12:44:44

Quote from: nightflier on 23-06-2009, 12:41:49


Hmm... Mislio sam da su u SFRJ to svi imali. Bar se tako sećam iz predškolskih dana.

zato se i jesu tukli. besni pa ne znaju sta ce od sebe.

Da znaš da je lako moguće da si u pravu.

Jugoslavija je bila tamnica srpskog naroda jer kao najbrojniji nisu imali veća prava nego često manja od najmanje brojnih nacija.
Jugoslavija je postavljena nakaradno: da se prvo namiruju manjine i manji narodi, pa ako nešto ostane za konstitutivni, najbrojniji narod, ostalo je...
Jugoslavija nije bila federacija, nego konfederacija gde su brojčano smešni narodi poput Slovenaca upravljali deset puta brojnijim stanovništvom, privredom i ekonomijom. Kao u poslednjoj Jugoslaviji, tkz. Srbiji i Crnoj Gori gde je Srbija plaćala 93% troškova jer ima toliko ljudstva u zajednici, a pripadalo joj je 50% privilegija. Čista konfederacija na granici aparthejda.
Nažalost, na takav odnos pristali su Srbi koji su bili u vlasti (Stambolić i ekipa 1974.) jer se bez njih to nije moglo sprovesti; oni su dopustili da budu plaćeni od strane Slovenaca i Hrvata da se donese samoubilački ustav po kome federalne jedinice postaju konfederalne celine sa pravom otcepljenja po AVNOJevskim granicama. Zbog stanova, kola, provoda i ljubavnica nekoliko srpskih mudonja u to doba, Srbi su ostali bez države u koju su uložili 99% snage i koju su smatrali svojom... jedini od svih.
Devedesete su bile samo egzekucija.

Ali stalno pricamo o nekoj ultradesnici u Srbiji, a sem Obraza, Stroja, gde je ta
ultradesnica u politickim partijama ?  Jedino SRS. Ja prosto ne verujem da neko
Kostunicu i Velju smatra ultradesnicom. Oni jesu konzervativni, i tragicno nesposobni
al su daleko od fasizma. I SNS se odmice od te price. Koja je to ultradesnica na
politickoj sceni Srbije ? Sve su to populisticke, tehnokratske partije koje zanima
iskljucivo vlast i novac, ideologije su tu sporedne.

Drustvo je licemerno. Ljudi koji nam pricaju price o recimo, evropskoj Vojvodini,
dozvolili su da Peconi pokupuje Albus, Vital i jos stosta. A nama prodaju te evropske
price.

Izvini, šta za tebe znači termin "tehnokratska partija"?

Partija kojoj nije bitna ideologija, niti neki ideal, cilj, vec se rukovodi iskljucivo
vrlo prizemnim i materijalnim interesima. Mozda se nisam najsrecnije izrazio, ali
mislim da znas sta hocu da kazem. Besmisleno je pricati o borbi protiv kriminala i
korupcije, a mafijasima je omoguceno da legalnim putem pokupuju preduzeca i
zemlju po Srbiji. Sad se i Cume javlja, opet ce covek da asfaltira  xjap.

Quote from: nightflier on 23-06-2009, 12:10:03Mahom ti navodnici svejedno nisu potrebni. Navodnike na svakom koraku uveli su oni nesposobni da sopstvenim stilom naglase ironiju, ili šta već žele da naglase. A trenutno se vodi navodnički rat među pravopisima. Na primer, jedni kažu mars čokoladica, a drugi "mars" čokoladica. Ja sam u toj drugonavodničkoj Srbiji. Ele, ovo ti je bio primer. Većina bi tu reč potpuno nepotrebno stavila među navodnike. A ta reč je "drugonavodnička". Si ukapirao princip?

Skonto, hvala. 8-)

Quote from: tiha voda on 23-06-2009, 14:32:12
Partija kojoj nije bitna ideologija, niti neki ideal, cilj, vec se rukovodi iskljucivo
vrlo prizemnim i materijalnim interesima.

Koja partija nije takva?

Quote from: angel011 on 23-06-2009, 17:42:30


Koja partija nije takva?

Boze svasta, Angel. Ko drugi nego LDP. Oni se zalazu za departizaciju i sveopsti boljitak gradjana i gradjanki.

Tehnokratija je samo onaj vid vladavine u kome odluke ne donose političari (ljudi od uticaja) nego stručnjaci za odgovarajuću oblast (ljudi od znanja). Zamišljena je kao unapređena verzija birokratije, i sama po sebi nije ni dobra ni loša. Ni birokratija sama po sebi nije ni dobra ni loša, kad se uzme u obzir da je recimo Otomansko carstvo procvetalo na osnovama izuzetno funkcionalne birokratije.

Quote from: mac on 23-06-2009, 19:04:07
Tehnokratija je samo onaj vid vladavine u kome odluke ne donose političari (ljudi od uticaja) nego stručnjaci za odgovarajuću oblast (ljudi od znanja). Zamišljena je kao unapređena verzija birokratije, i sama po sebi nije ni dobra ni loša. Ni birokratija sama po sebi nije ni dobra ni loša, kad se uzme u obzir da je recimo Otomansko carstvo procvetalo na osnovama izuzetno funkcionalne birokratije.

Kao i drevni Egipat. Bili su manijaci pisanja.... 8-), Znam iz "iskustva" xrofl

Pescanik u toku. Kad nema sudjenja Seselju dobar je i Pescanik. :!:

Crtice o nacionalizmu
Džordž Orvel   

http://www.pescanik.net/content/view/3445/1191/ (http://www.pescanik.net/content/view/3445/1191/)
(ako nekog zanima...tekst je poduzi, pa da ga ne kopiram...)

Podržite SDU

Zbog obaveze preregistracije političkih partija, SDU Žarka Koraća mora da sakupi glasove podrške da se ne bi ugasila. Iz lične karte prepišite ime i prezime, :shock: adresu, JMBG i zajedno sa brojem telefona pošaljite na  info@sdu.org.rs

E evo im qrac sad, ovakvog coveka su izbacivali iz stranke a sad kao podrska ?  xfuck5 xnerd

U jebote pa zar i ovde ima imbecila koji veruju nekoj partiji?

Za koji minut bi trebala da pocne nova sezona pescanika  xnerd

Pera Lukovic...iiiiidemo  :|

Quote from: Alexdelarge on 17-09-2009, 19:01:32
Podržite SDU

Zbog obaveze preregistracije političkih partija, SDU Žarka Koraća mora da sakupi glasove podrške da se ne bi ugasila. Iz lične karte prepišite ime i prezime, :shock: adresu, JMBG i zajedno sa brojem telefona pošaljite na  info@sdu.org.rs

Хоћу, пуца ми прангија! :)

Quote from: Son of Man on 18-09-2009, 10:42:45
Pera Lukovic...iiiiidemo  :|

yeah  :| nije ih dugo bilo...te emisije treba rezati na diskove i deliti ih besplatno na zelenjaku. :mrgreen:

Pancic izvrstan (narocito sa onim o "japi-varvarima", Madoni i JDP-u, sa Tadicem i OS "Srbija" na Palama) , Pera standardno dobar... Sve preporuke!

QuotePera standardno dobar

Ček, šta znači "standardno dobar" kad se odnosi na mongoloidne idiote kao što je Luković?

A gde je taj Peščanik? Na radiju ili TV? 'Vata li se to kod mene?

skini emisiju sa neta...pescanik.net >> download

 

***

Nisam nikad slusao pescanik pa bih pitao one koji jesu: da li te Cece mozda imaju hipnoticke glasove?

Virtuelni Vasilije
10:16 21.05.2009




Ja već godinama slušam Peščanik. Radim to zato što smatram da se politički, vrednosni i moralni stavovi razvijaju tako što se čovek nalazi u stalnom dijalogu sa neistomišljenicima. Ipak, moram sa velikim žaljenjem da naglasim da je ovaj sadašnji Peščanik tek bleda senka Peščanika kog se sećam od pre nekoliko godina (evo skoro će decenija!). Prostakluci, vredjanje i uporno ponavljanje jednog te istog kruga ljudi u Peščaniku naveli su me da sastavim ovaj malo duži izbor veoma zanimljivih i danas potpuno nezamislivih gostiju Peščanika.

...

http://blog.b92.net/text/9890/A%20bio%20je%20kul%20tip%20...%20%28Pe%C5%A1%C4%8Danik%20kakvog%20se%20najradije%20se%C4%87am%29/ (http://blog.b92.net/text/9890/A%20bio%20je%20kul%20tip%20...%20%28Pe%C5%A1%C4%8Danik%20kakvog%20se%20najradije%20se%C4%87am%29/)


***

Malo svratio da vidim sta ima, isto ko i uvek. Gotovo da bih mogao bez problema napisati tekst za Pescanik. Postali su totalno predvidljivi- vecito isti ljudi, vecito iste teme. Mislim da je to njihov glavni problem; predvidljivi su. Postaju dosadni.
Teofil Pancic narice : kad ce primopredaja vlasti ? Opet govori o fasistickom smecu.
Srdja Popovic o Ustavu koji izrazava, citiram, teritorijalne pretenzije ?? ( ako sam dobro shvatio, valjda prema- Kosovu ). Zarko Korac i Biljana Kovacevic Vuco o gej paradi, i neodrzavanju iste, i kapitulaciji drzave. Natasa Kandic ucveljena, salje protestno pismo Sudu, ponosno izjavljujuci da ona vise nece da zastupa porodicu Bitici, jer nema pravednog sudjenja. Uobicajena pominjanja Amfilohija, Cosica, Beckovica, Djilasa, Tadica, itd.

E, da, zaboravih, ima jedan tekst i o Kerumu. Nisam mogao da verujem, jel moguce da u jos nekoj drzavi sem Srbije, postoji sta lose i fasisticko ?  :shock: . S velikom radoscu krenuh citati tekst, ali mi se brzo smuci. Tekst zavrsava, pogadjate- zestokom kritikom Srbije. Imamo i mi Keruma, koji nece Hrvata, Madjara, Roma u familiju! Tek da se zna. Ja prebirem po secanju, najvece gradove po Srbiji, Beograd, Novi Sad, Nis, Kragujevac, Subotica.. i njihove gradonacelnike. Al nikako se ne mogu setiti da su sta slicno izjavili.


Ako pripadnici Obraza, 1389, Dveri, i drugih, posecuju Pescanik, ima da klikcu od radosti. Mogu samo pozeleti takve neprijatelje :idea:.

jedva cekam sutrasnju emisiju , bice samo o gej paradi i o desnicarskim grupama...prajsles, ja bi o tome mogo da slusam do naksutra  :lol:

a najavili i hapsenje Mladica do kraja godine, uh, ako to bude bice dojaja zezanje, taman ovaj materijal koji nije potrosen za gej paradu (pracke and shit) da se upotrebi... :|

Sine, meni se čini da to "hapšenje Mladića do kraja godine" najavljuju već nekih deset godina.

Jes vala tako, al ovaj put mi je onaj ministar il koji je vec qrac bio nesto mnogo veseo i samouveren, kao da vec znaju gde je, samo cekaju trenutak, pa eto ako i ovu frku sa desnicarskim organizacijama posmatramo iz te perspektive sve je jako logicno, znaci ko neka priprema terena za hapsenje Mladica...zabrane ove, pola ih pohapse, i nema ko da pravi frku po gradu kad padne Mladic... 

Mozda se i Rasim pokvario, pa sve radi iz racuna. Osniva stranku, zna da nece uhapsiti Mladica, pa ce onda dati ostavku, a narod ce da seni- evo politicara koji drzi rec! A vlast svakako verujem, nece dugo, pa mu se isplati da mu skoci rejting.
On ce moci sa svima, i s levicom i desnicom.
Al u pravu si Son, nece ti bit dosadno- sad ce stotine emisija o gejevima, desnicarima, huliganima, i sto je nasa omladina nasilna  :)..

Ma jebo vas Mladić. Ne postoje nedodirljiv i neuhvatljivi. Svako, ama baš svako može da padne. Potrebno je samo imati V.N.V! Za neupućene, V - Volja, N - Novac, V - Vreme.  Ovi naši što ga kao hvataju, nemaju ni jedno od toga. Volje nemaju jer je taj  "nacional" heroj, novaca nemaju, A vreme im radi o glavi.  :twisted:

Počo. :|

Pu mmicumujbm propustih pescanik, kad je bese sutra repriza, nesto oko 4 ?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg200.imageshack.us%2Fimg200%2F6786%2Fruzzicadjindjich.jpg&hash=36e4d11df7411616014549f7ff6261e936caeb02)

Razgovor nedelje: Ružica Đinđić, predsednica Fonda ,,Dr Zoran Đinđić"
Kada budemo jasni sami sebi, shvatiće nas i drugi
Najveće priznanje koje bih želela da dobijem od moje zemlje je da jednog dana mogu da konstatujem da je i naša država i naše društvo dostiglo stepen demokratskog razvoja svojih institucija i svesti građana, kakav je u modernim evropskim državama

Ružica Đinđić retko govori, bira kada će da se pojavi u medijima i šta hoće da kaže. U svim njenim obraćanjima javnosti Srbije dominirale su četiri teme: politička vizija njenog ubijenog supruga dr Zorana Đinđića, put Srbije u Evropu, obrazovanje i vaspitanje mladih ljudi i – tolerancija.

I sve one našle su se u samo jednoj njenoj rečenici: ,,Treba da negujemo toleranciju jer je netolerantnost političkog mišljenja ubila moga muža. Ja šaljem drugu poruku – da nisam žena koja mrzi, da nisam željna osvete i da treba da negujemo najveće životne vrednosti jer jedino tako možemo da izgradimo jednu modernu evropsku Srbiju".

Birala je meru svog političkog angažovanja. Kada se 2004. nagađalo da bi mogla da bude kandidat za gradonačelnicu Beograda rekla je: ,,Za sada ne želim to da prihvatim i to je porodična odluka. Moja su deca još mala... i očekuju da im je mama tu". Zbog dece je 2005. godine odbila da bude potpredsednica DS-a, ali je tada ostavila mogućnost da se ,,ozbiljnije prihvati stranačkog rada", ,,možda za tri godine ili nešto kasnije". Međutim, u intervjuu ,,Elu" je rekla da nije i da neće biti profesionalni političara. Rad u Fondu ,,Dr Zoran Đinđić" je ostaje njen prvi radni zadatak, a slobodno vreme najviše posvećuje Jovani i Luki.

Dobili ste visoko francusko priznanje Legiju časti za rad u Fondaciji ,,Dr Zoran Đinđić". Da li ovo znači da stranci više poštuju Vaš rad jer ovako visoko priznanje u Srbiji niste dobili?

Ovaj orden,koji mi je dodelio predsednik Republike Francuske,iskreno me je obradovao jer ga dodeljuje država koja je utemeljila principe savremenog demokratskog državnog uređenja i time postala uzor mnogim drugim državama. Upravo je Francuska bila i ostala zemlja demokratije i njen istorijski razvoj je imao ogroman uticaj na razvoj političkog, filozofskog, kulturnog preobražaja Evrope.

Najveće priznanje koje bih želela da dobijem od moje zemlje, od Srbije, jesteda jednog dana mogu da konstatujem da je i naša država i naše društvo dostiglo onaj stepen demokratskog razvoja svojih institucija i svesti građana kakav je u modernim evropskim državama. Nažalost, upravo smo ovih dana suočeni s tragičnim događajima u kojima je život izgubio jedan mladi Francuzkoji je u Srbiju došao otvorenog srca, sa osmehom na licu, a iz nje je ispraćen u kovčegu. Takvi događaji nas vraćaju u vremena za koja smo mislili da su odavno iza nas i nije problem samo u tome narušava li to našu poziciju u svetu ili ne, problem je u tome što takvi događaji ocrtavaju sliku stanja duha i morala nekih ljudi i struktura koje su spremne da, zbog, ubeđena sam, političkih interesa, instrumentalizuju i manipulišu ljudskim životima i sudbinama, nesvesni da time gube i ono malo ljudskosti koja im je preostala. Ja sam, ipak,uverena da naši građani i država imaju dovoljno snage i mudrosti da se izbore za jedno tolerantno, humano društvo u kome će se jednom, zauvek, prekinuti taj krvavi lanac nasilja koji nas steže kao omča.

Ubistvo Brisa Tatona je nova mrlja na obrazu Srbije. Kako nas vide stranci s kojima razgovarate, šta misle o nama?
Oni su zbunjeni, jer s jedne strane vide i prepoznaju našu želju za promenama, vide i konkretne rezultate koje postižemo u procesu priključivanja Evropskoj uniji, a onda se dese takve stvari koje prosto normalnom ljudskom umu nisu pojmljive. Ipak, ja sam uverena da ovakvi događaji neće sprečiti proces našeg priključivanja Evropskoj uniji, ma koliko bi to neki želeli. Ali, važnije od toga šta stranci misle o nama je šta mi o sebi samima mislimo, jesmo li svesni sebe, svog položaja, znamo li šta su naši strateški ciljevi, prioriteti, imamo li predstavu o političkim, ekonomskim prilikama i odnosima snaga u Evropi i svetu i mestu koje nam pripada i za koje treba da se izborimo. Kada budemo jasni sami sebi, shvatiće nas i drugi.

Kako ste se osećali u trenutku kada je stigla vest da policija zabranjuje skup protiv nasilja na kome je trebalo da učestvujete. Da li ste pomislili da ćete ići na skup i pored zabrane?

To ne bi bilo prvo zabranjeno okupljanje na kome sam učestvovala. A i nadležni državni organi su kasnije saopštili da je u pitanju nesporazum i da skup nije zabranjen. Mislim da ni policiji sada nije jednostavno, treba proceniti bezbednosne aspekte, odnosno moguće rizike, pre svega po učesnike takvih okupljanja, odnosno, mogućnost da se to iskoristi kao povod za izazivanje nereda, haosa, što očigledno nekim grupama i organizacijama odgovara. To, naravno, ne znači da treba zabranjivati takva okupljanja, naprotiv, građani Beograda i čitave Srbije treba da slobodno i bez straha iskazuju svoje stavove, da se okupljaju, da javno govore i to je jedna od veoma važnih tekovina demokratskog društva.

Član ste Glavnog odbora DS-a, počasna predsednica Foruma žena DS-a i član Predsedništva stranke. Govorili ste da se nećete baviti politikom. Da li ste taj stav promenili?

Ja ne obavljam nikakve državne funkcije, niti sam političar,ali to ne znači da sam izolovana i otuđena od problema i događanja kroz koje prolazimo. Prirodno je da Demokratska stranka predstavlja deo mene i mog života, da svi ljudi Srbije koji imaju onu građansku hrabrost i energiju, kakvu je imao i Zoran Đinđić, budu i jesu deo mog života i ja ću biti uvek uz njih, kao i uz one ličnosti koje se trude, mukotrpno i uporno, da izvedu Srbiju na put evropskih integracija koje su bilei Zoranov cilj.

Da li biste dobili ovako visoko priznanje u Srbiji da ste bili više politički angažovani?

Nisam razmišljala o tome jer mi nije ni cilj da od države dobijam bilo kakva lična priznanja, ponavljam, najveće priznanje bi mi predstavljalo da našu zemlju vidim kao jednu prosperitetnu državu u kojoj ljudi mogu normalno da žive, da putuju, rade, da se leče, da školuju svoju decu, da izražavaju svoja opredeljenja, da mirno dočekuju svoje penzije.

Imate li osećaj da vas iskorišćavaju u političkoj utakmici? Mislim na to što ste bili prvi na izbornoj listi, a niste u parlamentu?

Mislim da ne pripadam osobama kojima je lako manipulisati i sve što sam radila, radila sam svesno i, nadam se, odgovorno.

Zašto niste napustili Srbiju, kao hiljade ljudi, naročito posle ubistva Vašeg supruga?

Moja porodica, moja deca i ja se trudimo da, uprkos tragediji koja je potpuno promenila naše živote, nekako očuvamo tu i takvu porodicu, trudimo se da živimo kao jedna celina, mada nenadoknadivo okrnjena.Ali,to nam za sada uspeva i ja ne vidim razlog zbog koga bih otišla iz svoje zemlje jer i ne smatram da je moja zemlja kriva za ubistvo mog supruga.Krivi su konkretni pojedninci i političke strukture, krivica je individualna, ona ima svoje ime i prezime.

Vaša fondacija šalje mlade u inostranstvo. Da li oni imaju obavezu da se vrate u zemlju?

Ne, nemaju obavezu,ali svakako da je naš cilj da se oni vrate, da ovde prenesu znanja i iskustva koja su stekli u inostranstvu, što velika većina stipendista i čini.

Promovišete znanje, različitost i toleranciju. Koliko su te vrednosti na ceni u Srbiji?

Svesna sam da nas opterećuje prošlost, da smo uplašeni od budućnosti i, donekle su mi jasni mehanizmi koji rađaju netoleranciju, mržnju, agresiju. Nisu se savremena evropska društva preko noći oslobodila svega toga i ona se sporadično suočavaju s takvim problemima,ali mi moramo da uporno radimo na promeni te agresivne, osvetoljubive, destruktivne svesti koja, svedoci smo toga, eksplodira kao vulkan i nanosi štete pre svega nama samima. A to se postiže jedino upornim jačanjem demokratskih institucija i instrumenata građanskog društva.

Koja prva dama je na Vas ostavila najveći utisak i zašto?

Umesto o prvim damama, više volim da razmišljam o ženama koje zaista obavljaju odgovorne državničke funkcije. U tom kontekstu, na mene najveći utisak ostavlja Angela Merkel. Mislim da bi dobro bilo da još više žena umesto ,,prvih dama" postanu ,,prvi ljudi" u svojim sredinama, možda bi se i svet promenio nabolje.

Ivana Anojčić

---------------------------------------------------------------------

Rođena: 25. februara 1960. godine u Valjevu, devojačko prezime Pavlović

Škola: diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu

Posao: radila u Književnoj zajednici Novog Sada, od 2001. godine predsednik je Upravnog odbora Udruženja građana ,,Prvo deca", od 2003. godine predsednik je Upravnog odbora Fonda ,,Dr Zoran Đinđić" i predsednik je Saveta Internacionalnog susreta dece Evrope ,,Radost Evrope"

Politika: 2003. godine izabrana je za člana Glavnog odbora Demokratske stranke, od 2004. počasni je predsednik Foruma žena Demokratske stranke, od 2006. godine je i član Predsedništva Demokratske stranke, avgusta 2006. u anketi ",,Blica" izabrana za premijerku ženske vlade

Priznanja: nagrada Osvajanje slobode, koju dodeljuje Fond ,,Maja Maršićević–Tasić" , nagrada za unapređenje međunacionalnih odnosa Rumunske zajednice Vojvodine

Porodica: udovica je predsednika vlade dr Zorana Đinđića, majka dvoje dece, Jovane (1990) i Luke (1993)

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kada-budemo-jasni-sami-sebi-shvatice-nas-i-drugi.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kada-budemo-jasni-sami-sebi-shvatice-nas-i-drugi.lt.html)

Opet propustih pescanik  :x

Alexde sto ne javljas ?

ne pratim ni ja redovno. ne propustam jedino gostovanje lukovica i eventualno pancica. u svakom slucaju, imaces vec u toku dana mogucnost da downloadujes emisiju.

Nije losa ova epizoda, Srdja Popovic je obajsnio dojaja neke stvari. 11 dana do dolaska Medvedeva  xrofl

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg3.imageshack.us%2Fimg3%2F3676%2Fteofilback8.jpg&hash=9042475f9225aad65ddba5bffbf6ccc2503ae42d)

Kome je Kiš umro?

Pre dvadeset godina pao je Berlinski zid, i umro je Danilo Kiš. Ali, jasno je odavno, po svemu se vidi: niti je to baš nama pao Berlinski zid, niti je to baš nama umro Danilo Kiš, mada smo ga ,,mi" pokopali i opojali, i to sve u rutinerskoj izvedbi onoga koji će opojati i Zorana Đinđića, onoga kojem je suđeno da ostaje, dok je najboljima od nas suđeno da odlaze, i to baš od njega ispraćeni.

Na jednoj strani, prosudba da Kiš kao da je prominuo svetom mimo svega onoga na šta se ovde obično misli kada se kaže Mi, može izgledati u najmanju ruku prestrogo: ako pisac i nije, barem je njegovo delo preživelo i nadživelo čaršijski Pogrom ideološkog uzroka i potmulo rasističkog utemeljenja. Štaviše, nije li mrtvi i sahranjeni Kiš dobrano kanonizovan, udobno ugnježđen u nacionalnom književnom Panteonu, ne nagvaždaju li o njemu sa sumnjivim respektom svi oni dežurni Profesori Doktori za umlaćivanje isprazne slame, nije li Kiš jedan od retkih o koje se više neće tek tako očešati gotovo pa niko, niko osim ponekog vasovićevskog besprizornika? A to opet znači – niko.

Sve to uistinu tako izgleda, sa jedne strane. Sa druge, šta ako sve ovo znači samo to da su Kišu posthumno izvađeni zubi, da ne bi nekoga i onako mrtav dokačio i rastavio na froncle koje mu, tom nekom, i jesu mera? Hoću da kažem: naravno, Kišu je na koncu takoreći konsenzualno priznato da je Pisac, jer tu više nije bilo mnogo izbora nakon što je propao i poslednji organizovani pokušaj difamacije, onaj s optužbama za ,,plagijat". Međutim, Kiš kao intelektualac, kao misleća osoba koja je prozirala (i prezirala) kolektivističke ideološke stupice, maloumna barbarogenijska Smatranja i ostalo ubilačko palamuđenje Kolektivne Usmenosti, e taj Kiš prigušen je do nečujnosti. I sve to kroz salve ritualnih pohvala, da se naivnost i nevinost ne dosete. Na kraju krajeva, šta je bio onaj teledirigovani masovni vrvež od ,,buđenja naroda" koji će skončati u krvoproliću, a koji će biti pokrenut baš poslednjih meseci i godina Kišovog života – da se vatreno nastavi do 2000, a prigušeno do dan-danas – ako ne brutalna negacija svega u šta je Danilo Kiš verovao, cinično (p)ostvarenje svega čega se plašio?

Zato je, svem obljetničarskom talambasanju uprkos (a tako se mnogo i tako graciozno i prhko tolkuje i toržestvuje ovih dana, no se tako malo kaže; najčasniji među izuzecima maestralan je i potresan tekst Bože Koprivice u Vremenu), tako malo odvažnosti, bistrine i poštenja da se – pa ma koliko nevešto – barem nastoji ići kišovskom stazom, Alejom kestenova.

Kiš nije bio ,,politička ličnost" u današnjem značenju reči, i teško da bi to ikada bio, sve i da je dočekao vreme višestranačja. Ali Kišov su nemir i nepristajanje na Banalnost i Laž uvek bili i estetskog i etičkog i političkog izvora u najboljem smislu te reči, podaleko od svake pijačarije. A njegov pogled na Zle Kobi dvadesetog veka, koje avetaju i ovim, dvadeset i prvim, bio je i ostao nezamućen.

Ko to ovde baštini? Zar desnica, kakva god bila? Ne, sve što je Kiš bio, pisao i živeo svakim se slovom i dahom suprotstavljalo filistarstvu, popovštini, čaršiluku, morbidnom palanačkom patrijarhatu i ostalome na šta smrdi desnica u našim svračijim zakucima. Dobro, a levica? Koja levica? Ona najstarija, što joj samo epohalni poraz pridaje romantičnu patinu, ona koja je spremna Višim Istorijskim Nalozima braniti svako mesijansko zlo, od Kolime pa naniže? Ili možda ona mutirana levica koja je Srbiju zajahala u danima njegovog odlaska, ona koja se sva bila rascvonjala u plemenski fašizam ove ili one Usrane Male Nacije? Ili možda ova najnovija, pomodarska postistorijska levica, ova koja na svojim fensi-seminarima uzdiže Lenjina, Maoa ili Če Gevaru?

Ne, nema tu pravoga nasleđa. I zato Kiš nije ,,nama" umro, jer ,,nama" nije ni živeo i pisao. I sve što smo od njega zapamtili jeste da se ovde ,,rano smrkava", što je ionako odlično jer slabo vidimo i rano liježemo, što bi rekao jedan drugi pesnik, preživeli sa istog tog brodoloma.

Ovaj Teofil je takav jedan dosadan "moralista" da je to neizdrzivo. Nije mi jasno kakav je to soj kome je on zvezda vodilja....

Tekstove na Pescaniku sam citao nekoliko puta, i digao ruke. To je toliko dosadno i smarajuce, vazda jedno te isto. Srebrenica, Tadic, zli Dodik i Karadzic, zli i mrski Putin, uvlacenje u straznjicu Obami i SAD..

Pa, jebote ispadosmo nacija dupe uvlakača, jedni se uvlače Rusima, drugi Amerima... :roll:

A oni što se ne uvlače nikome ispadaju glupa manjina. :(

Quote from: tiha voda on 21-10-2009, 10:25:13
Tekstove na Pescaniku sam citao nekoliko puta, i digao ruke. To je toliko dosadno i smarajuce, vazda jedno te isto. Srebrenica, Tadic, zli Dodik i Karadzic, zli i mrski Putin, uvlacenje u straznjicu Obami i SAD..

jesi li bar citao nesto od Kisa?

Tihi, ali ako cemo realno Srebrenica i jeste najveca sramota srpskog naroda koja ce ostati zabelezena u svetskoj istoriji, naravno ako izuzmemo sramotu koju smo sami sebi priredili u prvoj polovini 90-ih al to se kao ne racuna. A Pescanik kao emisija koja se bavi brutalnom kritikom naseg drustva pa logicno je da ne moz da omasi Srebrenicu s'vremena na vreme.

S vremena na vreme, al ne mora svako jutro poceti s njom.
A Tadic nije kriv za Srebrenicu, to valjda svi znamo. I izvinuo se, to naravno ne moze vratiti mrtve, ali uradio je neke ljudske gestove. Isao je tamo i trpio uvrede i preke reci onih nesrecnih zena, sta vise hoce od njega, da se svaki dan posipa pepelom po glavi ? Pa i Srba je stradalo milione, od 1914 na ovamo, pa se niko za to ne izvinjava.
Kisa sam citao, ali davno. Secam se donekle Grobnice Borisa Davidovica. Imao sam i jednu knjigu iz koje je Kis vadio neke podatke za to delo, 7000 dana u Sibiru, od Karla Stajnera, nazalost odneli su mi je iz kuce, kao i sve ostalo... sjajna knjiga koja govori o coveku koji je decenije proveo po logorima SSSRA. Mada , Kis mi ipak nije medju nasim omiljenim piscima, vise volim Selimovica, Oskara Davica, Momu Kapora.


Ono sto je meni tu bezveze, jeste da se iza takve velicine zaklanjaju, i njome koriste likovi poput Pancica, i ostalih, pretpostavljam da im se i emisija zove po Kisovom delu. Jedna grupica ljudi, koja je isto tako totalitarno i mrziteljski nastrojena kao i oni protiv kojih pisu, koriste u svojim tekstovima neke velike ljude kojih vise nema.
To mi je odvratno. Nisam bas siguran da bi Kis delio njihove vrednosti, da je danas ziv. On je bio protiv svake tiranije i totalitarizma, bio to fasizam, nacizam, staljinizam, ili ovaj danasnji novi svetski poredak, neoliberalizam ili kako ga vec zvali.

Tiha Vodo, ovo najnovije čudo se naziva neolibertijanizam ili globalizam.

Quote from: tiha voda on 21-10-2009, 12:29:17

A Tadic nije kriv za Srebrenicu, to valjda svi znamo. I izvinuo se, to naravno

E kamo sreće da se izvinuo.

Quote from: tiha voda on 21-10-2009, 12:29:17

Kisa sam citao, ali davno. Secam se donekle Grobnice Borisa Davidovica. Imao sam i jednu knjigu iz koje je Kis vadio neke podatke za to delo, 7000 dana u Sibiru, od Karla Stajnera, nazalost odneli su mi je iz kuce, kao i sve ostalo... sjajna knjiga koja govori o coveku koji je decenije proveo po logorima SSSRA. Mada , Kis mi ipak nije medju nasim omiljenim piscima, vise volim Selimovica, Oskara Davica, Momu Kapora.

Ono sto je meni tu bezveze, jeste da se iza takve velicine zaklanjaju, i njome koriste likovi poput Pancica, i ostalih, pretpostavljam da im se i emisija zove po Kisovom delu. Jedna grupica ljudi, koja je isto tako totalitarno i mrziteljski nastrojena kao i oni protiv kojih pisu, koriste u svojim tekstovima neke velike ljude kojih vise nema.
To mi je odvratno. Nisam bas siguran da bi Kis delio njihove vrednosti, da je danas ziv. On je bio protiv svake tiranije i totalitarizma, bio to fasizam, nacizam, staljinizam, ili ovaj danasnji novi svetski poredak, neoliberalizam ili kako ga vec zvali.

ti si bre lud covek. ajd razumem ne volis panciceve tekstove (njegov sistem vrednosti, svetonazor etc), al' gde nadje da poredis kapora i kisa. :? kapor je slatkorecivi skriboman, a kis velemajstor.

p.s.

po tebi bi kis bio clan centralne otadzbinske uprave.

Tesko da bi bio clan centralne otadzbinske uprave. A ubedjen sam da ne bi bio clan ni LDP, Kandickine ili Biserkine organizacije, niti fan Pescanika.
Ja uopste nisam negirao Kisevu velicinu, samo kazem sta se meni vise dopada. O kvalitetu skribomana Kapora govore generacije i generacije citaoca, koji ga vole i postuju, i brojne nagrade. Ali razumem zasto ga ti potcenjujes, posto je on za mnoge zestoki srpski nacionalista, a tu onda prestaje tvoje objektivno rasudjivanje..
Kako priznati srpskom nacionalisti da je odlican pisac ? Pre bi priznao da je Zemlja cetvrtasta  :).

Quote from: tiha voda on 21-10-2009, 22:25:12
Tesko da bi bio clan centralne otadzbinske uprave. A ubedjen sam da ne bi bio clan ni LDP, Kandickine ili Biserkine organizacije, niti fan Pescanika.
Ja uopste nisam negirao Kisevu velicinu, samo kazem sta se meni vise dopada. O kvalitetu skribomana Kapora govore generacije i generacije citaoca, koji ga vole i postuju, i brojne nagrade. Ali razumem zasto ga ti potcenjujes, posto je on za mnoge zestoki srpski nacionalista, a tu onda prestaje tvoje objektivno rasudjivanje..
Kako priznati srpskom nacionalisti da je odlican pisac ? Pre bi priznao da je Zemlja cetvrtasta  :).

taman posla. kad je rec o knjizevnosti, drustven- politicki aganzman mi nista ne znaci. hocu reci vanliterarne aktivnosti ne uticu da li cu nesto citati ili ne. citao sam ja i kapora. razlika izmedju kis i kapora je u klasama. to uopste ne treba porediti.

Quote from: Alexdelarge on 21-10-2009, 22:40:46

Quote from: tiha voda on 21-10-2009, 22:25:12
Tesko da bi bio clan centralne otadzbinske uprave. A ubedjen sam da ne bi bio clan ni LDP, Kandickine ili Biserkine organizacije, niti fan Pescanika.
Ja uopste nisam negirao Kisevu velicinu, samo kazem sta se meni vise dopada. O kvalitetu skribomana Kapora govore generacije i generacije citaoca, koji ga vole i postuju, i brojne nagrade. Ali razumem zasto ga ti potcenjujes, posto je on za mnoge zestoki srpski nacionalista, a tu onda prestaje tvoje objektivno rasudjivanje..
Kako priznati srpskom nacionalisti da je odlican pisac ? Pre bi priznao da je Zemlja cetvrtasta  :).

taman posla. kad je rec o knjizevnosti, drustven- politicki aganzman mi nista ne znaci. hocu reci vanliterarne aktivnosti ne uticu da li cu nesto citati ili ne. citao sam ja i kapora. razlika izmedju kisa i kapora je u klasama. to uopste ne treba porediti.

U prvoj polovini iduće godine pojaviće se knjiga sa sabranim muzičkim recenzijama Petra Lukovića, objavljenih u ,,Džuboksu", ,,Poletu", ,,Dugi", ,,Vremenu zabave", mesečniku ,,XZ", ,,Feralu" i drugim listovima nekadašnje SFRJ-države, odabranih po odstrel-principu "najbolje od najgoreg". Čitaocima e-novina, u desetak nastavaka, predstavićemo delove iz ovog almanaha


GALIJA - Večita plovidba (PGP RTS/ Raglas)

* O kakvoj je ploči reč, da nije još jedna kompilacija u pitanju?
Nije, na omotu lepo piše da je ovo ,,retrospektiva".

*U čemu je razlika između ,, kompilacije " i ,, retrospektive " ?
Razlika je u tome što je Galija već objavila dve kompilacije ali do sad nije imala ,,retrospektivu": bilo bi mnogo glupo da Galija poseduje tri kompilacije a da nema nijednu ,,retrospektivu".

* Kako se zovu kompilacije i kad su objavljene?
Prva se zove Још увек санјам (1990) a druga Нир рат ни мир (1991).

* Zašto ove naslove pišete ćirilicom i to pogrešno ("caнјaм" umesto "caњам"; "нир рат" umesto "ни рат")?
Zato što tako piše u bookletu, ćirilicom.

*Zar u ćirilici ne postoji slovo њ?
Postoji, ali ne za Galiju; podsećam, Galija je iz Niša, tamo važe posebna gramatička pravila.

*Imate li za takvu blasfemičnu tvrdnju neki primer?
Галија се прво санја, сагради па заплови...

*Šta vam je to?
Ne znam šta je to, ali to piše velikim slovima posred bookleta.

*Dobro, šta još piše u bookletu?
Piše doslovno ovako: ,,... Док је на 'Западу' протестних певача било као зрна песка на плажи, наши баладери, кантаутори и рокери нису смели ни да помишљају на антирежимске текстове! Певати против власти макар и у наивним наговештајима, у благом сатиричном тону и избегаванје идеолошки наметнутог Поп-Рок стила изражаванја означавало би брзи крах амбизиозне ( prevod s niškog jezika ,,ambiciozne") каријере. Рок је требало да буде забава за младе а никако да постане ствар одраслих. Ту ђаво већ носи шалу!..."

*Ništa nam nije jasno: da li je Galija pevala protiv vlasti makar u naivnim nagoveštajima, u blagom satiričnom tonu uz izbegavanje ideološki nametnutog Pop-Rok stila izražavanja?
Naravno da je pevala protiv vlasti u svim onim mestima gde je na vlasti opozicija.

*Hoćete da kažete da Galija navija za SPS?
Ne kažem ja ništa, kaže Neša.

*Koji Neša?
Neša, vođa Galije.

*Šta kaže Neša?
Neša kaže da Galija održava koncerte samo onih dana kad su nacionalni praznici Srbije ili kad koncerte organizuje Socijalistička partija Srbije.

*Neša je srpski patriota?
Naravno, osudio je sve one pevače i grupe koji su pohitali da sviraju u Sloveniji.

*Mora da je pomenuo da su mladiće u sivomaslinastim JNA uniformama Slovenci, dosledno svojoj podloj tradiciji, ubijali s leđa?
Tačno, otkud znate?

*Mi sve znamo, ali ne znamo šta još piše u bookletu.
U bookletu piše da su sve ploče Galije remek-dela.

*Ko je autor teksta u bookletu?
Milan Kerković, autor knjige ,,Galija".

*Kakva je to knjiga?
Remek-delo.

*A da li je remek-delo ,, Večita plovidba" nekom posvećeno?
Apsolutno ste pogodili, jer u bookletu piše ,,Овај ЦД је посвећен Нишлијама и свим другима, остарелим рокерима, полицији која је заволела рокере, младима који тек у десет сати излазе у град, келнерима и куварицама, школским другарицама, свима који нису нашли срећну звезду, а знају тајну вечите младости..."

*Zna li Neša tajnu večite mladosti?
Mora da zna čim veruje da mladi izlaze u grad u deset uveče.

*Piše li negde koliko pesama ima na ovom disku?
Osamnaest, među kojima su Avanturista, Pravo slavlje, Mi znamo sudbu, Žena koje nema, Skadarska, Trube, Sloboda, Na tvojim usnama...

*Koja je najbolja pesma na ploči?
Svaka je najbolja.
*Najbolja - za šta?
Za spaliti, za poneti pa baciti, za uništiti, za povratiti, za abortirati, za Hag.

*Pa nije valjda sve tako crno?
Nije, još je crnje.

*Shvatate li da je napad na Galiju napad na ceo srpski narod?
Naravno, napad na Nešu - napad je na nebo nad ovom našom hemisverom.

*Prvo, ne kaže se ,,hemisvera" nego ,,hemisfera", i, drugo, kakvo sad nebo?
U bookletu stoji: ,,...Битлси су се приближавали распаду, а Ролин Стоунси су испратили свог изгублјеног гитаристу Брајена Џонса. Али небо над овом, нашом хемисвером има и своје љубимце. Чак и аутсајдери, малог раскршћа на Балкану, људи нежног и рањивог срца – налазе срећне звезде. Један такав путник рок-сазвежђа постаје Ненад-Неша Милосављевић!".

*Ima li putnikovih slika na omotu?
Nešinih? Od devet fotografija - samo je devet Nešinih slika.

*Da se mi vratimo ploči: koliko traje ,, retrospektiva "?
Samo 72 minuta i nekoliko sekundi.

*A koliko se ,,retrospektiva" može slušati u treznom stanju?
Nekoliko sekundi.

*Šta je alternativa?
Lepak, uže, cijanid, prozak, E, arsenik i stare čipke, TV ,,Dnevnik", čitanje naglas knjige ,,Galija", litar lozovače, Budva '97, prisustvo Glavnom odboru SPS, Crvena jabuka, izdanja Komune, Mile llić...

*Idemo dalje: ima li Galija alternativu?
Galija nema alternativu.

*A šta ima Galija?
Ima ,,retrospektivu".

*A perspektivu?
E, to zavisi od budućih republičkih izbora! (jul 1997)



LABORATORIJA ZVUKA - Nema nidje te ljepote (Komuna)
Kad sam već bio potpuno uveren da Laboratorija zvuka ne postoji bar petnaestak godina, da su Brothers Vranješević (Mladen & Peđa) već odavno okačili beli kačket i crni šešir o klin - odjednom sam ih, iznenada, prepoznao, krstareći daljinskim upravljačem po RTS okeanu.

U jednoj od onih šugavih emisija u kojima zločinački gostuju zajedno Divlji kesten i Nada Topčagić, pojavila su se braća. Brat s belim kačketom nešto je emocionalno dramio, brat s crnim šeširom držao je gitaru ispod pojasa, ogrnut u crni mantil i crne naočare iz 1977; u TV nastupu slikala se i osoba ženskog pola - sve je bilo kao pre dve decenije, veselo a jako tužno, odvratno i obratno, kao da se kič zamrznuo u svojoj jedinoj funkciji: da bude embrion genetske pošasti koja će se, misteriozno, poput side, pojaviti već 1997. godine.

Ovaj CD slučajno sam zapazio na SKC-marketu pre nekoliko nedelja; na omotu je bilo nekakvo dete koje je otvoreno pišalo u more čija je boja ličila na vojvođansku reku; samo par tjedana kasnije, dete je nestalo, nema više mokraće, sad je na omotu figurativni simbol tzv. planina pod nerazumljivim naslovom Nema nidje te ljepote (prevod: Nema niđe te lepote); naime, u srpskom jeziku postoji slovo "đ"; isto slovo razlikuje se od glasa "dj", ali izgleda da je to nepoznatim autorima omota promaklo, kao i u naslovima Devojka iz predgradja ili Zašto me vredjaš draga, što vredi izgovoriti u izvornom Vukovom obliku - čitaj kako je naopako napisano!

Kad se preskoče ove pravopisne zavrzlame, ostaje ono najgore: CD sa čak deset pesama koje međusobno tako konkurišu za Najgoru Numeru Milenijuma da je to uvek bolno, naročito ako se naivni slušalac primi na tezu da je ovo mnogo ozbiljna ploča, čiji žanrovski opseg pokriva starogradsku jadikovku Zašto me vredjaš draga (sa sve kafanskim dobošem i plačljivom violinom koja se divno slaže uz svaki beli kačket), najgoru hotelsku kukumavku Stari Rock'N'Roll (u kojoj se svako "r" izgovara kao da su Vranješevići rođeni u Brajtonu a ne u Vojvodini), s najtanjom produkcijom na svetu, idealnom za najdosadniju Srpsku Novu godinu u hotelu "Park" u Novom Sadu; pesma Mimi (po motivima Ive Tijardovića) pretvorena je u WC-kabare, numera Dali smem ("dali" se, pomenimo, piše odvojeno) negde je blizu alko-cirkusa u onom hotelu za Novu godinu, pesme Ritam gnušao bi se čak i Divlji kesten (etno-zezalica prihvatljiva za svakog ko je za deset minuta popio osam litara vinjaka)... a onda Devojka iz predgradja (predgradja = predgrađa) sa "očima punim beznadja", za stiskavac na patosu, kad čak i Mladenov kačket liči na SPS UFO, potom Čudan susret u tmurno popodne, pesma koja je 1959. bila odbijena kao staromodna za tadašnji Krapinski festival, na izričit zahtev Krapinskog Čoveka; konačno, za kraj, tu su Plesne cipele, očigledno popularne za svadbe a naročito za razvode, s neobično iskrenim tekstom ("Provincijski orkestar svira uvek istu stvar/Kao da je svemu kraj/ You can help me/ If you try"); uz preteću Peđinu intervenciju "Ovo je poslednji ples, drugarice biraju", direktno smo se vratili u vreme ranih pedesetih kad je CK KPJ bio oduševljen ovakvim ideološkim izazovima glede Drugarica, kad je takav album, u stvari, koncipiran kao zabavno oružje protiv same zabave.

Ovog 10. januara 1997. godine (negde oko ponoći, s belim i crnim vinom u venama) mentalno retardiran ali nepotpuno svestan zaključujem sledeće: CD Nema nidje te ljepote - Definitivno, Apsolutno, Neopozivo, Krajnje Ultimativno, Konačno, After-konačno, Univerzalno, Lokalno, Pojedinačno a naročito Skupno - najgori je album koji se Ikad Ikada Pojavio Na Zemaljskoj Kugli! Sve, sve, sve: omot, pravopis, "dj" umesto "đ", pesme, homoseksualni glasići, motelska produkcija, kvalitet snimka negde ispod pokvarene telefonske slušalice, stupidno-retardirani tekstovi za mentalne invalide, beli kačket i crni šešir uz najsmešniju "digitalnu obradu" (Tibor Pap), atmosfera u kojoj je neizdržljivo svih 36 minuta, a naročito još i onih 30 sekundi... Fali još samo ono dete s početka teksta da nas popiša, Golden Shower je relaksacija u poređenju s ovim novosadskim sadizmom o kojem, tek sad shvatam zašto, Niko, Nigde i Ništa ne piše, čak i ne pominje...

Ne zaboravite ovo ime: Laboratorija zvuka. Nije dovoljno da isključite i zapalite televizor kad vidite i čujete Brotherse, nije dovoljno da pređete na drugu stranu ulice kad ugledate Beli Kačket i Crni Šešir u brzom letu, nije dovoljno da se ispovraćate na CD, nije dovoljno da ga nožem sunetite, ništa nije dovoljno da vam opišem kako ćete reagovati; dovoljno je da izdržite ovih 36 & po minuta i da pomislite da je smrt jedini srećni ishod ove avanture, pod uslovom da imate retku sreću da umrete ili se ubijete između prve i druge numere; oni koji su sebi oduzeli život negde oko pete pesme, već se mogu smatrati mazohistima; retki primerci čovekolikog izgleda koji su preslušali čitav CD, a ostali u vertikali, trenutno su na ispitivanju u Laboratoriji zvuka. Pacijente prvo skinu gole, a onda im na glavu stave beli kačket... Posle ionako ništa više nije bitno. Zbogom. (mart 1997)

Lepo je podsetiti se da Praziluković o čemu god da piše, piše isto. Nabacane neduhovite rečenice od kojih su 90% najobičije prazno naklapanje.

"mentalno retardiran ali nepotpuno svestan"

At least he got that one right.

Pa, ne bih se složio kad je reč o duhovitosti, ima zabavnih momenata, jedino što je sve u istom tonu, pa kad se duže čita (više tekstova u cugu) postaje monotono i kada je o strukturi reč, zaista jeste nabacano...

http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=7&t=91 (http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=7&t=91)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg.photobucket.com%2Falbums%2Fv635%2FLegenda%2Fbilja-b92.jpg&hash=df90fdbf429e06ea5d0292d954a8c9430b222158)

Johne, kao što je uostalom i sve ostalo prazno naklapanje. Lepo reče Frederik Pol...

Ali ono gore zapravo i nisu recenzije. Samo četvrti pasus teksta o Laboratoriji zvuka ima takav prizvuk.

Jbmliga , ovo mi nekako najbolje pashe ovde, ako ima neki drugi topik recite, hvala...

TV Junkie 2 : TV vodič za zaludne xnerd

Za sve dokone, zaludne i ostale mlade ljude pa i starije koji ne znaju šta će sa svojim bednim, patetičnim životima - evo kako sam ja to rešio. Dakle evo nekih hintova šta valja pogledati na našoj kablovskoj TV, naravno uz uslov da uveče ne izlazite napolje nego da samujete uživajući uz blagodeti ogromne, neiscrpne TV ponude. Znači umesto smrzavanja po autobuskim stnicama, glasne muzike po klubovima, noćnih autobusa i ostalih užasa koje nam nudi grad koga neki zovu i Beograd, morate se odlučiti za opciju prevremenog penzionisanja, tj. dobrovoljne apstinencije od izlazaka, od socijalizacije, od ljudi, i svih tih smarajućih društvenih igara, i okrenuti se sebi, a sebe okrenuti ka TV-u ili kom već ekranu. Jbga, možda ćete izgubiti prijatelje, devojku, dečka, ali ćete zato na drugu stranu i dosta profitirati, jer više neće biti razočarenja u vašem životu, ni ostavljanja, tuge, i sve ostale patetike, ma nema više ničega, mir božiji u dve reči.

Krenimo redom. Svakog dana, razume se, vesti na B92 u 18.30 pa onda Studio B u 19.00 i finiš sa pinkovim Nacionalnim Dnevnikom u 19.30, upoređivanje sve tri emisije, kolko lažu i to, i taman ubijanje vremena do 20.00 kada ili počinje neka politička emisija kao što je npr. Sarapin PROBLEM ponedeljom koji inače baš obožavam, i veliki sam Sarapin fan, mislim da je on car, najgotivnija faca na našim televizijama itd.

Znači ili tako neka short politička od čuku, ili Farma na PINK-u koju sam u početku odbijao da gledam sa gnušanjem a sad kad je ušla Bebi Dol koju izuzetno cenim prvenstveno kao pevačicu uvatio sam sebe da gledam i Farmu (koja vadilica), ali ne redovno jer zaista nemam živaca za sve one likove razne, naravno dok traje ta Farma pustim ton a igram igricu na kompu i to MANIC MINERA za PC, to mi ostalo iz veselih ZX Spectrum 80-ih godina i nikad je nisam završio pa mi sad trip, al' teška je - mnogo je teška, stigo sam jedva do pola.

I tako, taman prodje vreme do 21.00, tu ostavljam sve i bacam se u krevet da u miru gledam VB, odlična sezona ove godine za razliku od prethodne, tu se baš ono udubim i već je 22h, tu već može da uleti svašta, npr. Ćirilica Milomira Marića na Košavi ili Jugoslavova loša kopija nedeljom u 2 pod imenom INTERVJU sa Jugoslavom Ćosićem , a petkom ima i Olja Kovačević, i to se onda tako ostavi da krčka do ponoći, e tek posle ponoći se vata neki film ili dokumentarac sa kompa jer je TV ponuda tu slabija. Ranije sam više gledo HRT, al' od kad su ukinuli okultnu Latinicu slabo, naravno gledo sam i NA RUBU ZNANOSTI redovito ponedeljkom, a sad mi jedino ostade masterpis Aleksandra Stankovića Nedeljom u 2, i zaista ta emisija uz Utisak Nedelje i Sarapin Problem mi najjača, naravno još kad se potrefi gost to bude VR'.

E sad, što's'tiče filmova, tu sam malo konfuzniji, dokumentarci su logično redovni ali igrani filmovi mi prave problem, nemam koncentraciju za te duže forme, ali trudim se, nije da foliram. Sad sam npr. uvatio da gledam filmove u kojima igra James Woods, vaistinu odličan glumac, za ovih nedelju dana sam gledo The Onion Field (1979), Salvador (1986), Cop (1988), True Believer (1989), Casino (1995), i repriziro Videodrome (1983), i imam još 3-4 u šteku, uglavnom zanimljiva je to faca, naravno Killer: A Journal of Murder (1996) koji imam ovde na blogu, gde igra Panzrama mi je njegov najjači rad za sada, a kad budem pogledo sve onda ću da sudim globalno...

Da bre, zaboravih dokumentarne kanale skroz, mada dobro, to u svako doba dana da uključiš nađe se nešto OK, ja posebno obraćam pažnju na DISCOVERY jer tamo ide sad ono DISCOVERY Investigation gde četvrtkom puštaju MOST EVIL, mada to sam gledo, al uvek se valja podsetiti, i naravno SERIAL KILLERS od 21.50 gde ima materijala koje ni ja nisam vido...

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/11/tv-junkie-2-tv-vodic-za-zaludne.html (http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/11/tv-junkie-2-tv-vodic-za-zaludne.html)

Quote from: Son of Man on 04-11-2009, 15:52:28
npr. Sarapin PROBLEM ponedeljom koji inače baš obožavam, i veliki sam Sarapin fan, mislim da je on car, najgotivnija faca na našim televizijama itd.

pa da, sarapa je totalni ludak, on sve svoje goste podjebava. znas li da su se on i marjan risticevic posle njegove emisije opijali u irish pubu, pa su onako dobrano pripiti,uleteli u neku tucu? :!:

Kako ne bio znao, pa on je redovan u Irish Pubu.
A reci, kad se nasmeje onako zajebantski...koji kralj  :lol:

danas u pescaniku, vladimir pistalo.

sine, svaki petak izuzetak, a danas pera lukovic, od 91. munuta pa do kraja. xuzi

presluso razume se  :!:

Novinar Vremena Teofil Pančić pretučen metalnom šipkom

Kolumnista nedeljnika Vreme" Teofil Pančić napadnut je i pretučen metalnom šipkom sinoć u Zemunu i tom prilikom zadobio je kontuziju lobanje i povrede na desnoj ruci, saopštila je redakcija "Vremena"

Do napada je došlo oko 23 časa u gradskom autobusu u Zemunu, a, kako je saopšteno, dva muškarca su izvadila metalnu šipku i naočigled putnika njom udarali Pančića po glavi i telu.
Nakon izvesnog vremena, napadači su pobegli iz autobusa koji je stajao na stanici, a policija je obavila razgovor sa napadnutim novinarem i izvršila uviđaj.
Pančić je prebačen u bolnicu, gde mu je konstatovana kontuzija lobanje i povrede na desnoj ruci, a kako je saopšteno, povrede nisu  opasne po život.
"Ovo je još jedan u nizu napada na novinare ,Vremena' - od otmice Dušana Reljića do podmetanja bombe u stan Dejana Anastasijevića - a dosadašnji počionici nikada nisu uhvaćeni i osuđeni", navodi se u saopstenju "Vremena".
Redakcija Vremena zahteva od nadležnih organa, policije i tužilaštva, da napadače na Pančića identifikuje, uhapsi i privede pravdi, ističe se u saopštenju.

da, privesce ih sigurno, isto kao sto nadjose one koji su pukom slucajnoscu propustili da ubiju dejana anastasijevica i porodicu mu.

мене лично Теофил Панчић нервира као појава, али ово је стварно дебиларија...какви су то људи који и у обичним животним ситуацијама, као што је вожња бусом, фурају металне шипке? мада можда су имали неке друге планове, а несрећни Теофил им је дошао као успутна активност?

Nije im Teofil usputna aktivnost.
Napad na Teofila je dobro isplaniran i to baš u danima kad je sud u Hagu rekao to što ima o nezavisnosti Kosova.

Time rusofilkski mejnstrim Srbima daje do znanja kako će proći oni, koji misle drugačije.

не верујем...али, fuck it, одох да покушам да заспим.

Quote from: Lomljavina on 26-07-2010, 02:24:13
Nije im Teofil usputna aktivnost.
Napad na Teofila je dobro isplaniran i to baš u danima kad je sud u Hagu rekao to što ima o nezavisnosti Kosova.

Time rusofilkski mejnstrim Srbima daje do znanja kako će proći oni, koji misle drugačije.

Pozdravio te rusofilski meinstrim!   xtwak

Ma hajmo svi da se mlatimo, da budemo u trendu!

Gore u toj priči je što ama baš niko nije skočio da pomogne Teofilu ni tokom dela, ni posle dela. Dakle, nakon što je dobio batine, morao je sam da zove hitnu pomoć, jer se niko nije našo da pomogne. Ono jeste da mnoge Teofil iritira svojim mišljenjima i dugom kosom, no, jebeš grad u kome se tako nešto događa.

S druge strane, sigurno ga nisu mnogo pretukli ako je bio u stanju da izvadi mobilini i sam zove hitnu pomoć - slutim da je ovo još jedna podmetaljka Druge Srbije!!!

Naravno da je gore, ali takvi smo mi. Svako gleda svoje dupe i ne bi da se meša da ne bi nastradao. Onda ni njemu niko ne bi pomogao. Ali opet, da i pored svega čovek mora sam da zove pomoć...

U čemu je problem s rusofilskim mejnstrimom?

Obraz, Pokret 1389, Naši, SRS, DSS pa Kurir, Press = Sve je iz jednog istog centra. Proruskog.

Meho, pa svako sem ako je baš onesvešćen može da izvadi mobilni iz džepa i okrene 2 pišljiva broja.

Nije 2 nego 5: 01192, a ako mu je telefon zaključan onda verovatno još 2.

pa lupali su ga samo 10-15 sekundi, sam je rekao.

a ne može nikome ništa da bude od par udaraca, posebno onakva glavudža

u suštini, ovo je dokaz dosadašnje diskrepance između onoga što on priča i kako se ponaša.

Njegovi stavovi mogu na mnogo kulturniji način da se iznesu a on to čini kao tipična seljačina.

Zamislite kada tipična seljačina nadmeno izjavi kako su svi Srbi primitivni, nasilnici ''polupismeni polusvet''.

Pa ako je to tačno trebali su da ga biju još prije 15 godina, a tek sad je dobio batine.

Diskrepanca je u tome što nasilnicima ne bi mogao 15 godina da pričaš da su nasilnici, to je fizička i mentalna nemogućnost.

Teofil je žestoko podjebavao Zukorlića u Utisku i nije čudno što je ovako opomenut.
Da je neko hteo stvarno da ga umlati ne bi on par sati posle napada mogao da tečno i detaljno prepričava događaj uključujući se uživo na U92 i ostale režimske medije.
Najjači mi je bio odgovor eksperta za sve i svašta,Žarka Trebješanina na pitanje voditeljke na U92 zašto mu niko u autobusu nije pomogao:-Pa znate šta,što je više ljudi to je manja verovatnoća da bi se umešali, ali ja sam pravu reakciju očekivao od vozača-on je trebalo da ga zaštiti ili bar da zatvori vrata,pozove policiju  i spreči huligane da napuste autobus.
:D

U pravu je čovek, i za psihologiju mase i za odgovornost vozača.

Zukorlicevi sejmeni jasu u Beogradu? Auh!  :?

Quote from: SIMERIJANAC on 26-07-2010, 13:37:08
Najjači mi je bio odgovor eksperta za sve i svašta,Žarka Trebješanina na pitanje voditeljke na U92 zašto mu niko u autobusu nije pomogao:-Pa znate šta,što je više ljudi to je manja verovatnoća da bi se umešali, ali ja sam pravu reakciju očekivao od vozača-on je trebalo da ga zaštiti ili bar da zatvori vrata,pozove policiju  i spreči huligane da napuste autobus.
:D

pazi, ja sam jednom prilikom vozeći se u tramvaju na potezu od železničke do gazele u prednjem delu video neke klince kako buče i lupkaju o prozor i kešu se o šipke, na šta je vozač zaustavio tramvaj i izašao iz svog kompartmenta sa šipkom, zavukavši je prvom u stomak, dok su ostali panično razvalili vrata i istrčali na policijsku stanicu. nakon kraćeg uviđaja vožnja je nastavljena.

Quote from: mac on 26-07-2010, 13:40:34
U pravu je čovek, i za psihologiju mase i za odgovornost vozača.

Ma vozač je pre svega bio dužan da pozove kontrolore da provere da li ta dvojica sa maskama uopšte imaju karte.

Quote from: cutter on 26-07-2010, 13:45:37

Quote from: SIMERIJANAC on 26-07-2010, 13:37:08
Najjači mi je bio odgovor eksperta za sve i svašta,Žarka Trebješanina na pitanje voditeljke na U92 zašto mu niko u autobusu nije pomogao:-Pa znate šta,što je više ljudi to je manja verovatnoća da bi se umešali, ali ja sam pravu reakciju očekivao od vozača-on je trebalo da ga zaštiti ili bar da zatvori vrata,pozove policiju  i spreči huligane da napuste autobus.
:D

pazi, ja sam jednom prilikom vozeći se u tramvaju na potezu od železničke do gazele u prednjem delu video neke klince kako buče i lupkaju o prozor i kešu se o šipke, na šta je vozač zaustavio tramvaj i izašao iz svog kompartmenta sa šipkom, zavukavši je prvom u stomak, dok su ostali panično razvalili vrata i istrčali na policijsku stanicu. nakon kraćeg uviđaja vožnja je nastavljena.

Tipično za šoferčine GSPa.Iživljavaju se nad klincima, a kad huligani maltretiraju penzose i žene,mirni su kao bubice.

Očigledno sam napadnut zbog svog lika i dela.Dobro sam, hvala na pitanju - rekao nam je Pančić, koga smo telefonom dobili u Hrvatskoj, na putu ka moru.
:)

http://www.alo.rs/vesti/29407/PREBIJEN_SAM_zbog_lika_i_dela (http://www.alo.rs/vesti/29407/PREBIJEN_SAM_zbog_lika_i_dela)

Pa većina ljudi smatra da on pljuje po Srbiji i Srbima.
Teško da će iko rizikovati svoju tintaru zbog nekog, ko ga smatra polupismenim polusvetom.
I to je rešenje misterije, ne trebaju psiholozi. Ljude zaboli uvo što je dobio batine, slično kao što sumnjam da bi iko pritekao u pomoć Kandićkoj ili Biserko.
Mislim, on nas pljuje i vređa, i onda treba da rizikujemo svoju glavu da ga spašavamo ?

Jes vala; ako je tog napada uopšte i bilo,kladim se da je većina putnika to snimala mobilnim telefonima.

Lomljavino,kako to misliš da "rusofilski mejnstrim daje nešto na znanje Srbima?Ako tu ima neakvog davanja na znanje,u šta vrlo sumnjam,valjda se daje na znanje njemu i drugima koji slično govore.

Pančić je budala. Kandićka uzima stotine hiljada evra za to što lupa, npr 700 hiljada samo od švedske vlade, a ovaj se vozi autobusom. I trebaju da ga prebiju. Mogao je barem pare da uzme ako već govori šta misli.

A čekaj Albedo ti misliš da svaki Srbin može voleti zapad isključivo zbog para?
He he...

Zamisli ti tu logiku. Kad neko voli Ruse i želi da budemo ruska gubernija onda je to kao iz SRCA.
Onda to niko ne potplaćuje nego je slovenska duša.

A kad Srbin voli zapad i želi iskreno EU, to je dakleM nešto nemoguće.
To iz srca? Ma ne mož' biti.
Sigurno je lova tu u pitanju. :-)

Quote from: Lomljavina on 26-07-2010, 18:49:42
A čekaj Albedo ti misliš da svaki Srbin može voleti zapad isključivo zbog para?
He he...

Zamisli ti tu logiku. Kad neko voli Ruse i želi da budemo ruska gubernija onda je to kao iz SRCA.
Onda to niko ne potplaćuje nego je slovenska duša.

A kad Srbin voli zapad i želi iskreno EU, to je dakleM nešto nemoguće.
To iz srca? Ma ne mož' biti.
Sigurno je lova tu u pitanju. :-)

Ako je lova, onda su suvi dolari u pitanju, jer rublja još nije dostigla svoju realnu vrednost, u petroleju....
A ako nije lova onda je ljubav, a ljubav je slepa......

Znam samo da Rusija čuva neke Miloševiće, Kariće.
Da Koštunica tamo ima status uglednog gosta vladajuće partije.
Da su radikali tamo išli za mišljenje.
Da u Rusiji takođe postoje pokrati OBRAZ i NAŠI, koji su od njih izvezeni odavde.

Cilj takvih pokreta u Srbiji je da omladini zgade zapad i zapadnjački sistem vrednosti. Krajnji cilj je da Srbija nikad ne uđe u EU.
To se radi koordinisano i isplanirano. Nema tu slučajnosti pa tako slučajan ne beše ni ovaj napad na Teofila.

Full video of Putin Q&A on Russian Spies' heavy lot (http://www.youtube.com/watch?v=AUYe3bs59JE#normal)

Pa, i tako se vodi briga o ljudima!    :evil:
Inače, Putin je  nekoliko puta ranije pevao patriotske pesme na javnom mestu.
Što mi se dopada.
Da li može neko da zamisli nekog našeg političara  kako,  na primer na kongresu stranke, zapeva sa ostalima  VOSTANI, SERBIE?  xjestera

Ako neko prati History Channel, mogao je da vidi storiju o poslednjem velikom špijunu hladnog rata - jednom Čehu koji je radio za KGB, i koga su Ameri osudili na mnogo decenija zatvora. Čeh je zatim razmenjen za više američkih špijuna, sredinom osamdesetih.
Vladimir Krjučkov, sada starac i penzioner, poslednji šef KGB,  rekao je u kameru: "Naravno da bismo učinili sve da ga spasemo..."

Eh Lomljavini,moraš da paziš kad pišeš.Znam da te je poneo stvaralački žar,pa ti ne zameram na nekim nemuštim rečenicama,ali upotrebio si reč ZNAM i u kasnijem tekstu doveo u vezu organizacije OBRAZ i NAŠI,koje postoje i u Rusiji i u Srbiji,sa napadom na T.P.U pristojnom i uređenom svetu se to zove policijska denuncijacija.Tu si informaciju morao da staviš na raspolaganje Službi.Ako se ispostavi da si u pravu dobio bi pohvalu od Službe i možda i značku primernog građanina od Dačića,s obzirom na važnost čitave stvari.Ali ako se ispostavi da nisi u pravu,popio bi debelu tužbu.Tako je to u uređenom svetu.

Nije mi baš jasno o čemu raspravljate? Bogoljub više puta udaren šipkom u glavu i posle uspeo da izađe i vrti telefone? Ne glupirajte se, ljudi, očigledno je da niste videli učinak dobro zamahnute šipke. Još uvek bi ga krpili, morao bi da leži, a svakako ne bi mogao da putuje u Hrvatsku na more.

Postaje malo smešno da čitam ove senzacionalističke članke. Napadači u autobusu mlate Bogoljuba. Ajde. A nije im bilo lakše da to urade negde ispred, gde ima manje svedoka i gde šipkom može propisno da se zamahne, a potom da se još propisnije izgazi. Ili je baš štos da svedoka bude, a da šipka nema onaj učinak koji sam jednom davno video (dva udarca, jedan u šaku, što je bila odbrambena rana + drugi u glavu = tri slomljena prsta i neke kosti šake + potres mozga, nekoliko kopči, potom veliki hematom i mesec dana mirovanja).

Sve i da je istina to što se piše, još dve stvari o Bogoljubu. Kako seješ, tako i žanješ. Bogoljub je jedan od onih koje, da ih zateknem kako na ulici poslednjom snagom zovu u pomoć, preskočio bih ih. Jadna je Srbija, to jeste tačno. Jadna je čim se ovakvav zlobni stvor smatra nekakvim relevantnim novinarem, a ne frustriranim marginalcem. Jasno je to svakome ko je čitao njegov "putopis" o "Republici Šumskoj", gde otrov počinje da sipa još od nekakvog carinika, vojnika, šta li je bio, čoveka koji je radio na granici. Meni je u svemu tome neverovatno da spoboba poput njega može bilo koga da proziva na osnovu izgleda.

Što se tiče vozača, sve i da je primetio slab učinak šipke u svom vozilu (da je šipka strane proizvodnje možda bi i bila efikasnije, ali pošto su napadači patriJote, mora da je bila srpska ili ruska, dakle - slaba), možda je čitao Bogoljubova naklapanja o tome kako je jednom malo zakasnio na noćni autobus, a pri tome je srbovska životinja od vozača poranila, te je on morao da šipči. Zamislite. Samo u Srbiji, zar ne, Bogoljube? Ne može građanin ljudski da zakasni na noćni prevoz a da krezubi Srbov ne odveze dalje, pa moraš da tabanaš. I posle ti takvi vozači, ko so na ljutu ranu, gledaju dok te mlate (pro)ruskim šipkama. C c c c ... Samo se ti lijepo odmori. Kako reče Praziluković kad ga je pred kamerama odvalio onaj DSS-ovac? Morao je posle da ode da se smiri uz lijepo dalmatinsko vino. I ti isto tako, Bogoljube. Vidaj rane junačke!

ama, dzoni, biju srbi i kad lepo o njima pricas. onomad su izdevetali milanovica, a on godinama preko rts sve najnaj o njima.


ostale bih zamolio da mi ne kvare koncepciju topika kojekakvim pricama o rusima. ako vec morate o rusima, ocekujem da to bude u negativnom kontekstu. :evil:

Nešto i ja sumnjam u ideju da je DB ovo planirao,al i luđih stvari su dosad radili,pa...Jel skoro nešto 'lano' pa je bilo razloga? Najsramnije je što nema svedoka iz busa?!Ko u Amer krimićima.

Quote from: wg on 28-07-2010, 00:00:21
Najsramnije je što nema svedoka iz busa?!

obnevideo svet, sta ces. ti takozvani Posteni Gradjani su mi najgnusniji stvorovi. fini su i smerni, ali kad padne krinka, pokulja samo prljavstina.

можда су навијали, па их после био блам....

Quote from: Alexdelarge on 27-07-2010, 23:53:11
ama, dzoni, biju srbi i kad lepo o njima pricas. onomad su izdevetali milanovica, a on godinama preko rts sve najnaj o njima.

Evo jedne lepe anegdote o prebijanju Milanovića. Na onom poznatom snimku kad dobija šipku u leđa (i bogami leži bolnicu posle tog incidenta; jeste krhkije građe od Bogoljuba, ali vredi razmisliti) vidi se i jedan momak besnog izgleda koji ga zapravo izvlači iz sranja. To je jedan simpa momak simpa imena Srećko. Inače osvajač trofeja u nekoj borilačkoj veštini, zaboravih kojoj. Srećko se tu, inače, greškom zadesio i u onom dimu, suzavcu i ludilu video je da masa mlati nekog čoveka u plavom odelu. Zaključio je da je to neki obični radnik RTS-a (inače poznatom po nošenju plavih kombinezaona :lol: ) i odlučio da ga spase propasti. Tu se dokačio sa linčerima (to se na snimku kratko vidi) i odvukao Milanovića čak do ugla sa Svetogorskom, gde je otkrio da je dobio udarac nožem u butinu, ali je ovaj srećno skliznuo, te mu je ostala samo duboka posekotina i pocepane pantalone. Kasnije je saznao da je linča spasao - Milanovića.

Naravoučenije - čak i u takvom haosu kakav je bio 5. 10. nađu se ljudi koji će skočiti u pomoć. Srećko kaže da jednostavno nije ni znao kako izgleda Milanović, mada ga je po usađenom programu mrzeo. Ne znam niti želim da ulazim u to kako bi se ponašao da je znao kako ovaj izgleda. Ali, ako je Bogoljubov slučaj istinit, to mnogo govori i o Bogoljubu. Ako ništa, njega je lako zapamtiti jer je unikatna pojava.

Srećko je, kad sam ga poslednji put video, bio zaposlen kao obezbeđenje u jednoj privatnoj televiziji, a inače je kum moje sestre od ujaka.

Dakle da bi nešto John priznao za prebijanje mora da bude u toj količini da više ne mož sam da ustaneš, da ne mož da izvadiš mobilni i okreneš dve cifre i da ne mož preksutra da uđeš u bas i da se odvezeš 7 - 8 sati do mora sedeći.

Tek kad te neko u toj meri prebije onda je to pravo, a manje od toga čista zajebancija i bezrazložno uznemiravanje javnosti.

Sad mi je jasno da ja sa 13 godina u stvari i nisam DOVOLJNO slomio ruku na ledu. Uprkos dva meseca gipsa, mogao sam da sedim u basu, čak i da stojim uhvativši se drugom rukom u gipsu. Mogao sam da idem u školu, čak i da pomalo pišem levom rukom.

Čim mi je bilo kol'ko tol'ko dobro, onda ništa.

pet cifara... plus dva tastera da otključaš telefon...

A seća li se ko šefa Udruženja novinara u Vojvodini, Dinka Gruhonjića ? ( Kako sad to, Hrvat na čelu u fašističkoj Srbiji ? Ne može to da bidne.. ).
Čovek je svojevremeno napisao jedan tekst o Banjaluci, koliko se iskvarila kao jednonacionalni grad ( koliko znam, nikad nije bila jednonacionalna, čak ni 92- 95 ). Vrhunac teksta je bio, kada je napisao da više, zbog jednonacionalnosti, nema lepih devojaka u Banjaluci, da su im krive noge !!!.. Zamislite koji je to stepen mržnje i bolesti prema jednom narodu, kad pokušavaš da ga prikažeš i fizički nakaznog- nema jel, Srpkinja sa lepim nogama, to imaju samo Hrvatice i Bošnjakinje.. koliko se razumem u ljudsko društvo, to se zove fašizam, nacizam, i rasna diskriminacija.. ne sećam se da je iko, sem ljudi iz NSPM reagovao na ovaj izliv mržnje i fašizma.. jer bože moj, to je rekao čovek koji se bori za ljudska prava, koji ne ume da mrzi..

Dinko je skroz OK lik.

Znači, ovaj njegov tekst, o fizičkoj nakaznosti srpskih devojaka, je sasvim
ok ?

Ne, ne znam za taj tekst niti sam tako nešto pročitala. Govorim o Dinku uopšte.

Možda taj nikad žene nije imao, pa mu krivo kad vidi šta se sve po BL mota....

Mogu ti naći i izguglati taj tekst, nije problem. Možda je on privatno, super osoba, ali takav tekst je stvarno ružan. Da je recimo Đorđe Vukadinović to napisao, samo sa promenjenim nacionalnim ulogama, UNS, NUNS, LDP, LSV, i drugi odma bi ga proglasili za fašistu..

Po meni, ne postoje ružne ženske noge.
Samo da su u paru, obrijane, i da nemaju deformiteta.

A za nacionalni identitet vlasnice tih noga, ama baš me boli uvo.


Kad bi svi tako kontali, ovaj svet bi bio pun ljubavi i teslačenja...

Sal probirač.

Je li ovo primer atmosfere linča? Prvo kažemo da Teofil i nije dobio neke batine a onda pokažemo kako je Dinko uvredio srpkinje (a nije dobio nikakve batine za to) i sugerišemo, šta? Da bi Teofilu posle avansa trebalo dati i glavnicu?

Ili da tužimo ljude za govor mržnje? Šta je rešenje?

QuoteSal probirač.

Veliki probirač. Sal bi sve, sve da proba...

Kakva atmosfera linča ? Ko govori da Dinko treba dobiti batine ?
Govorim o čoveku koji je napisao ružan, rasistički tekst, i koji je maltene prošao bez ikakve društvene osude. Taj čovek je javna, medijska ličnost. Govorim da u društvu ne vlada jednakost, jer bi drugi za tako nešto pretrpili debelu , makar profesionalnu osudu, ako ne i krivičnu. Nemoj mi stavljati u kontekst ono o čemu nisam govorio, Meho.

Quote from: Eriops on 28-07-2010, 12:08:39
Znači, ovaj njegov tekst, o fizičkoj nakaznosti srpskih devojaka, je sasvim
ok ?

Heh, evo mene, Srpkinjicu, nije uvredio.

"Gledam onda djevojke, jer je Banjaluka nekad bila nadaleko čuvena ne samo po njihovoj brojnosti (sedam na jednoga, veli legenda, a ja se "udao" u Vojvodinu, od silnog izbora!), već i po ljepoti. Ima ih sređenih, što jest - jest. I na štikle se odvaže, mada im hod baš nije ko u srne. Ali nema onih lijepih, dugonogih, dugovratih, suptilnih, mističnih gradskih ljepotica koje oduzimaju dah. I to nam je fašizam donio. Od grada u kojem su nekada živjeli svi, pretvorio se u etnički čistu naseobinu, gdje me, pogotovo ovi mlađi, čudno gledaju kad kažem da se zovem Dinko. U takvom gradu, u kojem žive samo jedni, ni ženske ni muške ljepote neće biti. Noge će biti sve kraće, a pogledi sve tuplji. Sem pred kamerama Radiotelevizije Republike Srpske, javnog servisa svijetle koljačke tradicije! "

http://dinkogruhonjic.blogspot.com/2010/05/za-televizijski-dom-spremni.html (http://dinkogruhonjic.blogspot.com/2010/05/za-televizijski-dom-spremni.html)

A da je Banjaluka danas u odnosu na Banjaluku pre 20 godina, nesto drugo - to je fakat koji moramo da prihvatimo. Kao i Beograd, Novi Sad, Zagreb, Sarajevo...Nekome je ovako bolje, nekome gore, neko zivi tamo, neko ne zivi, etc.
Inace, mama mi je Banjalucanka, a i dan danas ima lepe noge.  xrofl

haha, koji lik, morat cu ga cesce citati:

"... zašto su posjekli glavnu aleju, sve one divne kestene, koje optužiše da su se razboljeli pa da bolest ne pređe na ljude ...
...
... dođete li danas u blentitet čiji je glavni grad moja Banjaluka, vidjećete u praksi šta biva kad fašizam pobijedi.
...
... sad opet treba da prođu najmanje dvije generacije da se koliko-toliko naviknu na asfalt i na pristojno ponašanje. E, moji laloši, ne znate vi šta su "pravi" dođoši! ..."
http://www.e-novine.com/stav/37057-televizijski-dom---spremni.html (http://www.e-novine.com/stav/37057-televizijski-dom---spremni.html)

jest da trabunja neke gluposti o ndh, ali lik je stvarno zanimljiv. kako je samo lijepo isprofilirao brdjane u gradu. samo jos fali ona kad iz skole istjerivaju vraga.

Quote from: lilit_depp on 28-07-2010, 13:07:55


Inace, mama mi je Banjalucanka, a i dan danas ima lepe noge.  xrofl

Ovo je vise za "Meho, reaguj". Potencijani GILF na vidiku.  :idea:

Ja sam Lilitinu majku video i uživo, hvala lepo. Imam je na radaru.

Ne kažu džaba da su kerovi mešanci pametniji, izdržljiviji i lepši od onih rasnih!

A ti Eriopse, nemoj se praviš blesav!!! Kamo empatija za čoveka napadnutog na javnom mestu? Kamo makar zgražavanje nad time da niko nije reagovo? Jok nego odmah "A i onaj Gruhonjić piše protiv Srba i nogu njihovih žena!! Hrvat!!!" Mislim, pa nismo mi ovde slepi da ne vidimo šta radiš!!!

E ovako - u svakoj civilizovanoj državi jedini kome je dozvoljeno da prebija njene građane - po pravnoj definiciji - jeste policija. Ovde nije pitanje da li je Pančić dobio mnogo ili malo batina, da li mu je neko pomogao ili nije, već da li ga je tukla policija ili neko drugi. Ako ga je tukla policija, onda je sve u redu (pravno gledano). Ako ga nije tukla policija, onda te koji su ga tukli policija valja da pretuče. Stvar čista kao suza.

Quote from: Maršal Mito on 28-07-2010, 13:12:03
jest da trabunja neke gluposti o ndh, ali lik je stvarno zanimljiv. kako je samo lijepo isprofilirao brdjane u gradu. samo jos fali ona kad iz skole istjerivaju vraga.

Ma tip debilno pise, opservacije su mu na nivou osnovne skole, al ne vidim uvrede, posebno vezano za NDH.  :mrgreen:

Meho, vidimo se na caju i kolacicima.  :lol:

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 13:19:43
E ovako - u svakoj civilizovanoj državi jedini kome je dozvoljeno da prebija njene građane - po pravnoj definiciji - jeste policija. Ovde nije pitanje da li je Pančić dobio mnogo ili malo batina, da li mu je neko pomogao ili nije, već da li ga je tukla policija ili neko drugi. Ako ga je tukla policija, onda je sve u redu (pravno gledano). Ako ga nije tukla policija, onda te koji su ga tukli policija valja da pretuče. Stvar čista kao suza.

Najtflajer se malo zaneo. Naravno da pravno gledano nije sve u redu ako te prebiju ljudi koji se ne legitimišu i ne pruže ti niti (pismeni i sudski overeni) razlog za prebijanje niti mogućnost da prebijanje izbegneš, samo zato što su možda policija.

Lilita: Videćemo se... već. Ovo sam se ja za tvoju majku... šalio. Da, šalio...

A, da nije to malo namesteno kao np slucaj sa Dejanom A. ?

Mislim, ono kao, policija trazi bombasa a ceo grad zna ko je to uradio cak bio lik i na Tv-u, doduse malo kockast i sa izmenjenim glasom i tako to...

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 13:19:43
E ovako - u svakoj civilizovanoj državi

Pa pričamo o ovoj našoj, ne?  :P

Quote from: lilit_depp on 28-07-2010, 13:21:54Ma tip debilno pise, opservacije su mu na nivou osnovne skole ...

pise bez okolisanja, tocno onako kako stvari stoje. "drvece se razbolilo, ajd da ga posjecemo dok bolest nije presla na ljude", "u skoli je vrag, pozovimo popa", "pop: u skoli je vrag, istjerajmo ga!", "podjubrimo travnjake da budu ljepsi"

Meho, ne vrdaj , jasno vidiš šta u tekstu piše : ,, noge će biti sve kraće, pogledi sve tuplji ''.. Postoji milion načina da se osudi nacionalizam, i napiše tekst o proterivanju ljudi iz BL, a ne da se udara na fizički izgled ,, brđana '' ili kako ih već zovu. Ako tebi ovo nije rasizam, onda ne znam šta je. I nemoj mi se zaklanjati iza Teofila Pančića. Niste ,, vi '' naivni ? Pa, nismo ni mi. Što nije napisao tekst o jednonacionalnom Kninu, sve manje multietničkom Sarajevu ?

Mozda zato sto mu je Banjaluka, a ne Sarajevo ili Knin, rodni grad?   xnerd

U prenesenom značenju, Epi.

ma nije ni u kninu bilo nista bolje dok se fasisti brdjani nisu razbjezali '95.
koncert u kninu; kako je publika samo lijepo ushicena, milina jedna:
Riblja Corba & Mindusari - E, Moj Druze Zagrebacki (http://www.youtube.com/watch?v=KkT_puBIJiY#normal)

Po cenu da i opet dakćem za vrat - ako je ovde citiran txt stvarno Dinkov,napiso ga je pijan, jako ljut il nedojeban.Znam ga,donekle,zdrav i prav čovek,uopšte mi ne liči na njega. No,kad on dođe na 'red' da ga zbog reči lome i prevaspitavaju (ipak je Hrvat),ondak ćemo o njemu.Teofil je moj čovek,nevaspitan,prek i ispravan.Jebo državu ako i ovo prođe nekažnjeno.A oće.

Eriopse bre!!! Usredsredi se malo na problem. Na temi se priča o napadu na javnu ličnost koji (napad) nije bio preterano dramatičan ali opet koji niko od prisutnih, po rečima napadnutog nije ni pokušao da spreči niti da pomogne žrtvi. I sam smatram da je napad šipkom na čoveka posle koga taj isti čovek koristi mobilni telefon a sutra ode na put više neka karikatura napada, ali tvoj prvi post u vezi sa temom je bio nešto u smislu "a što bi ga iko branio kad on nas pljuje" da bi tvoj sledeći post bio "a šta reći tek o Dinku G.?"

Ja te podučavam civilizacijskim vrednostima: dakle, da nekog braniš kad na njega nasrnu šipkom nepoznati likovi čak i kad te taj neko pljuje (Spajdermen uvek radi BAŠ tako), a ti, naprotiv, sugerišeš da je manje-više OK, možda i poželjno da se dopusti ova vrsta kritike javnog izlaganja pa hitaš da ukažeš i na potencijalnu buduću metu.

Uviđaš li sopstveno zastranjenje? UVIĐAŠ LI?

Najtflajer se, naravno, nije malo zaneo. Pokušavao je da bude sarkastičan, ali mu to izgleda nije pošlo za rukom. Ali valjda mu se može oprostiti.

Elem, pokušao sam da parafraziram onu staru narodnu "Vas niko ne sme da bije osim vaše milicije" - što je, naravno, pravna istina. Bar bi trebalo da bude. Takođe, po toj istoj definiciji, ničije nije da nekom priskače u pomoć u gradskom autobusu ako će time, možda, ugroziti svoj život, zdravlje ili sreću. Ne bih ni ja. Razmislio bih šta ja imam od toga. Dovoljno bi bilo da mi neko tom motkom slomi prste, pa da mesecima ne mogu da radim i zarađujem. Od čega bih se prehranjivao, od čega bih plaćao kiriju? Naravno, moralno jeste priteći u pomoć, ali moral je bio na snazi dok je postojao čuvar morala, to jest Partija. U demokratiji moral ustupa pre načelom svaka vaška obaška. To ide jedno s drugim i tako je u svim društvima gde je kolektivni identitet podređen individualnom. Sada svi imamo slobodu izbora da pomognemo bakicama da pređu ulicu ili ne. Ja ne ustajem u autobusima, ne sklanjam se živim zidovima baba na pešačkim prelazima i izbegavam da nerviram, sem osoba koje su mi drage, samo one koji su jači od mene. I to ne zato što sam nešto posebno loš čovek, već zato što živim u društvu u kojem se od mene očekuje da budem takav i u kojem ću ne samo ispasti budala ako se ne ponašam na taj način, već bih takvim svojim postupcima u nekom trenutku mogao da naškodim interesima svoje porodice - a na to nemam pravo.

Dakle, pošto živimo u kapitalističkom, demokratskom i individualističkom društvu, napad na Pančića i ostale novinare stvar je države a ne naroda, zato što narod više ne snosi nikakvu odgovornost, već ju je kroz Ustav preneo na državu.

Inače, potpuno nepovezano s ovim, i meni se čini razumnim da Pančića nisu (ovoga puta) prebili srpski nacionalisti, pošto mi se čini da ih nije skoro čačkao. Sad, da li su ga prebili bošnjački nacionalisti, ili muž neke žene s kojom se možda švaleriše utvrdiće (ne verujem) istraga...

Da su ga u tom busu naterali da im popuši svima pa da mu ni dlaka s glave nefali,dal bi bio manji zločin?Poslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Ma, Najtflajere, shvatio sam ja nego sam računao da je to što si napisao super šlagvort da pametujem na temu funkcionisanja pravne države itd. Izvinjavam se ako je delovalo kao da te prikazujem kao zabludjelog u oblacima mašte.

A inače, moje isticanje da niko nije reagovao na napad ne treba ljude da posrami zato što nisu spajdermenovski skočili glavačke u tuču koja, na kraju krajeva nije njihova stvar, nego zato što ni POSLE nje niko nije uvatio telefon i zvao policiju/ hitnu pomoć. E, tu se već zapitaš, ako ih zabole falus za fellow mana, kako se ne štrecaju što im se okruženje pretvara u ovako nešto i što ne preduzimaju higijenske aktivnosti.

QuotePoslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Pa, ne, ali kad čuješ vest koja kaže da su nekog "pretukli metalnom šipkom" očekuješ nešto malo ozbiljnije. Zar ne? Ovako deluje kao, hmmm, "kreativno izveštavanje" a u određene, hmmm, političke svrhe.

Quote from: wg on 28-07-2010, 14:02:47
Da su ga u tom busu naterali da im popuši svima pa da mu ni dlaka s glave nefali,dal bi bio manji zločin?Poslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Mene pitaš? Ne, zločin bi bio još gori, pošto je masovno silovanje daleko gori zločin od prebijanja. Za razliku od većine demokratskih prvoboraca, ja ne smatram da je napad na novinara posebno gora stvar od napada na ma koga drugog, sem na nosioce državno-pravosudnih funkcija. Smatram da bi te ljude trebalo uhvatiti, osuditi i poslati u Zabelu da prave društvo Legiji.

Ali ne smatram da su putnici bili u ma kakvoj moralnoj obavezi da priteknu Pančiću u pomoć. Živimo u državi čiji najvažniji politički činioci sa obe strane promovišu nasilje i nepoštovanje zakona kao oblik razračunavanja s protivnicima. Zašto bi običan svet bio dužan da se ponaša drugačije?

pa dobro, bez sale, tko normalan ce braniti covjeka u drzavi u kojoj pri ovakvim premlacivanjima uvijek postoji najmanje 80postotna sansa da su izgrednici pod kontrolom drzave. u pravilu nema premlacivanja, atentata, demonstracija bez db-a.

Quote from: Meho Krljic on 28-07-2010, 14:07:27
Ma, Najtflajere, shvatio sam ja nego sam računao da je to što si napisao super šlagvort da pametujem na temu funkcionisanja pravne države itd. Izvinjavam se ako je delovalo kao da te prikazujem kao zabludjelog u oblacima mašte.

A inače, moje isticanje da niko nije reagovao na napad ne treba ljude da posrami zato što nisu spajdermenovski skočili glavačke u tuču koja, na kraju krajeva nije njihova stvar, nego zato što ni POSLE nje niko nije uvatio telefon i zvao policiju/ hitnu pomoć. E, tu se već zapitaš, ako ih zabole falus za fellow mana, kako se ne štrecaju što im se okruženje pretvara u ovako nešto i što ne preduzimaju higijenske aktivnosti.

QuotePoslužio se mobilnim?Otišao na put sutra?Jel poželjnije da je u komi možda?!

Pa, ne, ali kad čuješ vest koja kaže da su nekog "pretukli metalnom šipkom" očekuješ nešto malo ozbiljnije. Zar ne? Ovako deluje kao, hmmm, "kreativno izveštavanje" a u određene, hmmm, političke svrhe.

Ma da, razumeli smo se. Ali opet, ti ljudi su u suštini nesigurna i uplašena marva. Otkud oni znaju ko je tu koga zašto tukao i ko će da ih pozove da svedoče na nekom suđenju?

Quote from: Maršal Mito on 28-07-2010, 14:14:39
pa dobro, bez sale, tko normalan ce braniti covjeka u drzavi u kojoj pri ovakvim premlacivanjima uvijek postoji najmanje 80postotna sansa da su izgrednici pod kontrolom drzave. u pravilu nema premlacivanja, atentata, demonstracija bez db-a.

Ti zaista veruješ da je ma koja država Zapadnobalkanije išta bolja?

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 14:22:12Ti zaista veruješ da je ma koja država Zapadnobalkanije išta bolja?

ne. bivsa jugoslavija usavrsila je rad sa kriminalcima u sve moguce svrhe; vladajuca garnitura nije se promijenila, osim djelomicno u sloveniji. doktrina je ista, ne postoji struktura koja nije pod kontrolom.

Teofil Pančić, "Vreme"
Zašto sam pretučen metalnom štanglom

Dan kasnije, sedim na obali i zurim u more. Kolega mi, zavitlavajući me, javlja da tamo, u Srbiji, ispadam "iz pegle i iz rerne", eno me u TV dnevnicima i još kojekude; sutradan osvanjujem na vrhu naslovne strane "Politike", "Danasa" i drugih dnevnih novina. Predsednik države zanima se za moje rane, i svi živi koje znam i koje ne znam. Petnaest minuta slave? Hvala lepo, ako mi neko zavidi, neka ih slobodno preuzme. Heroizam? Nisam zainteresovan za taj žanr. O sebi nikada nisam razmišljao kao o nekakvom heroju ili bilo čemu sličnome. Ja sam samo čovek kojem glava ne služi tek za nošenje kape, a srce mu ne služi tek za merenje pulsa, that's all. U nekim vremenima i u nekim društvima, to je izgleda veliki greh

Neki ljudi požive dugo i srećno, a da im glava nikada zapravo ne zatreba ni za šta osim za nošenje kape. Dobro, možda još i za urlanje iz onog otvora ispod nosa. Takvi su u ogromnoj komparativnoj prednosti: glava koju ni sam vlasnik ne upotrebljava u neke složenije svrhe ujedno je glava koja nikome ne smeta: razbiti takvo šta nema nekog osobitog smisla, i niko se ne bi baktao time. Zato te i takve glave obično nisu ni u kakvoj opasnosti, a čak i ako u neku frku dospeju, to je tek slučajnost, ništa lično.

Kada, međutim, živiš od glave, onda su stvari malko složenije. Osim što ti je svojevrsno sredstvo za rad, ona je zapravo i centar tvog postojanja, motrište iz kojeg gledaš na svet, pokušavajući da razabereš i njega i sebe u njemu. Glava, dakle, upija svet i saznanja o njemu, prerađuje ih i proizvodi nešto što bi, bar načelno, trebalo da bude novi kvalitet: mišljenje, stav, vrednovanje, ceo jedan weltanschauung, štono bi se reklo na onom jeziku filozofske moderne koji je tako dobar s tim dugačkim, long-plej rečima.

Ima, odmah priznajem, nečega možda i oholog u tome da se centar egzistencije jednog smrtnog ljudskog bića postavi tako visoko; mora da to neke naše biološke srodnike silno nervira. Šta, recimo, fali stomaku, dupetu, veseljku i ostalim nešto prizemnije lociranim delovima "pojedinstva čovekovog"? Ne fali im ništa, štaviše, veoma su mi dragi i držim da zaslužuju svoje male i velike radosti. Pa ipak, ne mogu protiv svoje naravi, ja sam od onih koji prevashodno glavom (i srcem, koje nije drugo nego njezin prirodni saveznik) osećaju svet i ljude u njemu. U tom su smislu ona dva mala zakapuljačena brabonjka uradila nedvosmisleno pravu stvar: nisu okolišali, gađali su me u Centar. A dobacili su onoliko koliko su mogli, iz svoje gmazovske, suterenske perspektive.

JOŠ JEDARED KROZ CELU STVAR: Dobro, ali "šta se zapravo dogodilo"? Otkud ja znam, "nisam ništa video, samo sam osetio", da parafraziram jedan radijski džingl. Ali, uozbiljimo se, hajde, naštanglirani autoru, igraj se malo "pravog novinara", ma koliko ti ta uloga nikada nije bila mnogo zanimljiva... Međutim, može li se uopšte "novinarski" pisati o nečemu što se događa baš tebi? Nije li novinar svedok, a ne učesnik, kamoli objekt radnje? Uostalom, sve sam to već mnogo puta prethodnih dana izgovorio i ispovrteo, prvo policajcu, pa inspektoru, pa onda svima redom koji su me pitali, uglavnom vaskolikim kolegama... Posle sam čitao i slušao njihove medijske interpretacije tog događaja: u bitnom su tačne. Da li da, ipak, onako crno-na-belo, autorizovano prođemo još jedared kroz celu tu stvar? Okej, možda bi i trebalo, naći će se tu kanda još poneki živopisan detalj.

U subotu poslepodne vratio sam se sa Palića, a već u nedelju sabajle valjalo je krenuti na more, karta već uveliko kupljena. Elem, u Beogradu i Zemunu trebalo je da budem svega petnaestak sati, tek koliko za protrčavanje kroz neke uzgredne poslove. Muvao sam se po gradu, svratio do redakcije, a onda pravac Zemun, sa Zelenog venca, jedan autobus, pa drugi, pa čekanje na treći, tamo ispod Muhara. Čekao sam ga, recimo, više od pet a manje od deset minuta, na stanici je bilo još nekoliko ljudi, ništa neuobičajeno, kamoli suspektno, je li. Ulazim u harmonika-bus na trećim vratima; ne uočavam da ima slobodnog mesta za sedenje, i priparkiravam se blizu prozora naspram vrata na koja sam ušao. Istog trenutka osetim da me neko – utrčavši za mnom u autobus – vuče, cima, bubeca, a onda počinju da pljušte udarci, iz dva čovekolika izvora, sa leve i sa desne strane. Sve je do te mere em naglo em nadrealno da valjda i ne reagujem odmah; đavo, međutim, odnosi šalu, tipovi lemaju sve jače, osećam jake udarce (uglavnom) po glavi, ne znam čime – docnije će se ispostaviti da je u pitanju nekakva metalna šipka iliti štangla, a možda i još nešto. Otimam se i džilitam, branim se ručno i nožno. Sve se odigrava u tišini, ne progovaramo ni oni ni ja ni Treća Lica (bar koliko mi dopire do svesti), i traje – opet, ako je meni verovati – možda petnaestak sekundi, šta znam. Autobus (po vozačevim rečima ne GSP-ov nego "Lastin", policajcu sam kasnije izdiktirao prve tri cifre njegovih registarskih tablica) sve vreme stoji na stanici, otvorenih vrata, sve na izvol'te za slobodno obavljanje teškog fizičkog posla & neometano napuštanje poprišta. Kadar okolnih putnika u mom unutrašnjem bioskopu je zamrznut: niko se ne pomera. U magnovenju uočavam da su stvorenja koja su me napala po svoj prilici mladunci, samo toliko mogu da nazrem ispod kapuljača kojima su bar delimično zaklonila svoje ekvivalente onoga što se među pripadnicima ljudske vrste obično naziva licem. Bubecaju me kako dospeju da me dohvate, mislim da im je namera da me obore na pod i lepo izgaze, ali im to ne polazi za rukom jer sam dosta nepristojna i neuviđavna žrtva, pa pružam aktivan otpor. Na kraju istrčavaju iz autobusa i udaljavaju se "u pravcu celog sveta" (kako zna reći Miloš Vasić), a za početak u pravcu zemunske apoteke i Madlenianuma. Izlazim za njima iz autobusa i nemoćno gledam kako im landaraju repovi u trku niz Glavnu ulicu. Vozač i još jedan mladić prilaze mi, pitaju kako sam, mladić kaže da zna ko sam, tako nekako. Putnici se beskrajno polako odmrzavaju, neki izlaze iz autobusa i udaljavaju se na bezbednu distancu (da koga ne ugrizem?) i vrlo ubrzo počinju da poulazuju u pristižuće autobuse, ne pitajući mnogo kuda voze – važno je samo pobeći sa poprišta Nemilog Događaja. A ponekome sigurno i milog, jebiga... Ovo je važan momenat: jesam li ja mogao dobro videti napadače? Naravno da nisam. Jesu li bar neki od obližnje stojećih i sedećih mogli dobro da ih vide i znatno bolje od mene da ih opišu? Naravno da jesu. Pa, je li to bilo ko od njih učinio? Naravno da nije.

Vozač na podu pronalazi metalnu štanglu, uzima je krpom i spušta na asfalt – lepo od njega – te prazni autobus od lica i stvari, saopštavajući mi da on sad, eto, baš mora hitno u garažu, da li beše da odnese tetki lek, ili se opsetio da je ostavio uključenu rernu, pa da mu ne zagore šufnudle. Uzalud ga zadržavam i kumim da sačeka policiju koji minut, pa neka posle ide gde 'oće, a onda shvatam da ja, bog te veselio, ni ne znam da li je bilo ko od jbnih milion putnika, od kojih je svaki opremljen jbnim mobilnim telefonom uopšte pozvao policiju?! Ne, nije... Na kraju to ja činim, prethodno smešno vičući na razilazeći se svet: "jebote, je l' moram sve sam da uradim?!" Trebalo je da dodam bar još i "pizda li vam materina", ali sam to valjda zaboravio, biće da je svemu kriva moja nepopravljiva prečanska vaspitanost... Ubrzo ostajem sam kao kuče na stanici, neko vreme nema doslovno nikoga, samo štangla i ja (kao Sadista i Mazohista posle burne ljubavne noći) čekamo policiju neznani, a nemali broj minuta.

Dalje je sve procedura, da ne gnjavim: prvo dva uniformisana mladića, ja pričam, oni se iščuđavaju i zapisuju, onda "uviđajna ekipa" (ako sam dobro zapamtio stručan termin) sa inspektorima koji već dobro znaju ko je taj što ga je naštangliralo, pa im je i mnogo jasnije zašto li bi to moglo biti; nakon toga, očigledno, počinju da rade Neki Telefoni, i tretman našipkanog građanina se bitno popravlja, voze me u bolnicu (posle i kući), tamo me dežurni neurohirurg šije i krpi, rentgenišu mi glavu, a u međuvremenu se hol bolnice puni novim policajcima, u drugačijim uniformama (žandari?), etc. Kada me je zdravstveno saniralo koliko se moglo, pitam glavnog među policajcima ima li Vlast nešto protiv da ja ipak otputujem na more, a isto pitam i lekara. Pošto niko nema ništa protiv, dapače, smatraju da bi to bilo dobro, nekoliko sati kasnije to i činim.

ELEM, ZAŠTO: Sutradan prepodne obaveštavam kolege iz "Vremena" šta se dogodilo, oni obaveštavaju sve ostale, i kreće Haos: doslovno stotine telefonskih poziva i SMS-ova, za manje od 24 sata sasvim puna baterija telefona prazni se namrtvo. No, ja sam već daleko.

Kažu da nema zločina bez motiva. U krimićima je uvek tako, a i u stvarnosti je najčešće tako. Elem, zašto? Ako slušate anonimnu fašističku stoku sa forumoblogova, odgovor je jasan: zato što sam sâm to tražio i potezao đavola za rep. Ali kako, čime?! Odgovor potražite u prvom pasusu ovog teksta. No, da nije u pitanju pokušaj pljačke? Ne, napadači nisu baš delovali zainteresovani za moju, njima ionako bezvrednu imovinu. A neka osveta, prebijanje dugova etc.? Kako već negde rekoh: ne bavim se nikakvim "biznisom", legalnim ili nelegalnim, nikome ništa ne dugujem, nemam privatnih neprijatelja (osim valjda onakvih kakve ima ama baš svako), i ne može postojati nikakav drugi motiv osim, što bi se reklo, lika i dela. Pa dobro, ali nije li moguće da je sve puka slučajnost, samosvrhovito iživljavanje huligana na spontano i proizvoljno odabranoj žrtvi o kojoj inače ne znaju ništa? Da, moguće je, baš kao što je nesumnjivo moguće da vas, dok šetate parkom, tresne meteor. Ali, da li je verovatno? Ne, nije verovatno. Da li je, recimo, vas nekada tresnuo meteor dok ste okopavali krompir, krčili strnjiku ili naprosto landrali Knez Mihailovom ili Dunavskom? Elem, nije verovatno. Zašto? Zato što baš sve okolnosti događaja upućuju na nameran, ciljan, organizovan napad.


Hvala

Ovih dana kontaktiralo me je, pismeno i usmeno, na stotine prijatelja, poznanika, kolega, i raznih drugih dobrih i dobronamernih ljudi, iz Beograda, Novog Sada, Zagreba, Sarajeva, Ljubljane, Rijeke, Splita, Osijeka, Vukovara, Podgorice, Budve, Ulcinja, Subotice, Zrenjanina, Kikinde, Pančeva, Sremske Mitrovice, Niša, Kragujevca, Valjeva, Novog Pazara, Priboja, Leskovca, Vranja i ko-zna-sve-još-odakle. Velikoj većini njih nisam bio u mogućnosti neposredno da odgovorim. Ovim putem se svima znanima i neznanima iskreno zahvaljujem na pažnji, ljubavi i ljudskosti.

Fino, to mu je to.

QuoteOvo je važan momenat: jesam li ja mogao dobro videti napadače? Naravno da nisam. Jesu li bar neki od obližnje stojećih i sedećih mogli dobro da ih vide i znatno bolje od mene da ih opišu? Naravno da jesu. Pa, je li to bilo ko od njih učinio? Naravno da nije.

E, to i jeste valjda najgori deo. Mislim, shvatam ja sve pomenuto u topiku do sada: "šta ljudi znaju, da ne uvale sebe u probleme", "možda je to policija" itd., ali zato to tako nama i ide... Ne samo nama nama, nego dobrom delu zapadnog sveta, da ne bude zabune...

Quote from: Meho Krljic on 28-07-2010, 13:55:54
Eriopse bre!!! Usredsredi se malo na problem. Na temi se priča o napadu na javnu ličnost koji (napad) nije bio preterano dramatičan ali opet koji niko od prisutnih, po rečima napadnutog nije ni pokušao da spreči niti da pomogne žrtvi.
...
Ja te podučavam civilizacijskim vrednostima: dakle, da nekog braniš kad na njega nasrnu šipkom nepoznati likovi čak i kad te taj neko pljuje (Spajdermen uvek radi BAŠ tako), a ti, naprotiv, sugerišeš da je manje-više OK, možda i poželjno da se dopusti ova vrsta kritike javnog izlaganja pa hitaš da ukažeš i na potencijalnu buduću metu.
...
Uviđaš li sopstveno zastranjenje? UVIĐAŠ LI?

Gle sad!
Ovde je  bilo raznih izjava - nacionalističkih, evrooptiistčkih, mondijalističkih, fašističkih, teoloških, ekoloških, ljotićevskih, ustaških, globalističkih, rusofilskih, prozapadnih... Negirao se Jasenovac, holokaust, tradicija, žrtve i razlozi ratova, zakon gravitacije... Nije još bilo vehabija i mudžahedina, ali očekuju se u najskorije vreme.
A ti našo baš za ovo da prozivaš.
Inače, Teofila bih lično tukao, na primer  zbog izjava o fašizmu u Srba... ali prođe me pola sata  posle TV emisije, šta ćeš!

 :lol: :lol: Pa, ja reagujem na ono na šta drugi neće. Plus Eriops je razuman čovek i sigurno će razmotriti ovo rečeno.

Quote from: Meho Krljic on 28-07-2010, 13:55:54

Ja te podučavam civilizacijskim vrednostima: dakle, da nekog braniš kad na njega nasrnu šipkom nepoznati likovi čak i kad te taj neko pljuje (Spajdermen uvek radi BAŠ tako), a ti, naprotiv, sugerišeš da je manje-više OK, možda i poželjno da se dopusti ova vrsta kritike javnog izlaganja pa hitaš da ukažeš i na potencijalnu buduću metu.

Uviđaš li sopstveno zastranjenje? UVIĐAŠ LI?

Možda ne bi trebalo da ovo sad izvlačim iz polumraka zaborava, ali... čini mi se da je upravo to bila suština onog đinđovog spotčitavanja o strateškom nemešanju u konfliktne situacije.

I naravno da sad ne poređujem prebijanje metalnom šipkom sa forumskim agresivnostima, ali princip se više odnosi na suštinu samog delovanja a manje na procenu povoda & okolnosti, zar ne?

Tako da, ako se tvoji princip dade nazreti iz onog stava strateškog nemešanja u situaciju u kojo bi, u najgorem slučaju, popio 'u kaznu' malko emotivne patnje, zašto misliš da bih ja očekivala da bi me ti u RL branio od teslačenja metalnom šipkom?

(namerno ti ovde nudim sebe za primer, jer dobro znam koliko bi ti lakše bilo da Teofila za takvo spasavanje preko mene izabereš...   :lol: :lol: :lol:)

Mislim da sam i Džindžeru rekao istu stvar: ne mešam se tamo gde ne mislim da imam da doprinesem išta. To jest tamo gde će moje mešanje dati ništavan ili negativan rezultat. Kao što rekoh Barbarinu, Eriops je jedan od ljudi koji verovatno čak ni ovakve poluzajebantske natuknice s moje strane neće automacki ignorisati i daće im malčice sopstvenog mentalnog vremena pa to po mojoj proceni nije zaludno mešanje. Dakako da je moguće da sam i onda a i sada napravio pogrešnu procenu.

Inače, otkada se kaže "teslačenje"? Ja sam mislio da je izraz "taslačenje".

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 14:27:04

Inače, otkada se kaže "teslačenje"? Ja sam mislio da je izraz "taslačenje".

Otkako širim fond reči pod tvojim mentoratom...   :oops: :cry:

za ostalo; pa rekoh da govorim o principu, a ne okolnostima. Kako znati unapred da li se ima šta za doprineti i koliko? Po toj logici, ne bi reagovao ni u incidentu sa Teofilom, jer kakve šanse ti goloruk imaš protiv dvojice sa metalnim štangama?

Pa ja sve vreme i pričam da je sasvim razumljivo da niko nije skočio da se fizički umeša ali da je manje prijatno što niko ni posle nije izvadio telefon da makar zove hitnu pomoć ili policiju ili društvo za zaštitu životinja (hahaha, aj kil mi!!!). Tu bi negde trebalo da je linija principa...

Eh, sad me opet zbunjuješ... ja sam mislila da govoriš o civilizacijskim vrednostima a ne zatečenom stanju ukakanih stvari.  :cry:

No dobro, šala ustranu, razumem ja (i prihvatam) sve oprečne stavove po tom pitanju. :)

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 14:27:04
Kao što rekoh Barbarinu...

Prosvjedujem!!!  Varvarin, molit ću  lijepo!!! 

 :lol: :lol: :lol: Video sam da je Scallop napisao da si ijekavičar pa rekoh da te akomodiram da se osećaš kao u svojoj kući  :lol: :lol:

Inače, potpuno nevezano za topik, ali da ne ispadne da sam neki obesni balavac koji zajebava starije od sebe: rispekt za recentni spisateljski rad koga sam neredovno i epizodno trošio.

Dobro, ne preteruj sad s godinama!  :)
I ja  sam čitao tvoje prikaze, kad god mogu.

Tebi je bilo mnogo teže.  :lol: :lol:

Džon i Najtflajer objasnili

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Nije mi baš jasno o čemu raspravljate? Bogoljub više puta udaren šipkom u glavu i posle uspeo da izađe i vrti telefone? Ne glupirajte se, ljudi, očigledno je da niste videli učinak dobro zamahnute šipke. Još uvek bi ga krpili, morao bi da leži, a svakako ne bi mogao da putuje u Hrvatsku na more.

Teo je očigledno medicinski fenomen.15 sekundi ga dva tipa štanglama odvaljuju po tintari a on samo par minuta posle toga detaljno diktira ceo događaj pandurima,popravlja frizuru, stavlja flaster i odlazi u lijepu njegovu da osunča svoje zmijsko tijelo na otocima. Mogao bi da snimi prilog za Discovery ili bar Jackass don't try this at home spot.
Ljudi,nemojmo se zajebavati,pa da je imao makar ijedan podliv na faci svi domaći kanali i novine bili bi preplavljeni njegovim mučeničkim fotkama uz adekvatne naslove:
MILOŠEVIĆEVA SRBIJA I DALJE UBIJA 
OVAKO SE SPC OBRAČUNAVA SA SVOJIM KRITIČARIMA
ANTIHAŠKI LOBI JOŠ UVEK NIJE PORAŽEN 
MUČKI NAPAD RETROGRADNIH SNAGA NA PERJANICU SLOBODNE MISLI EVROPSKE SRBIJE....

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Postaje malo smešno da čitam ove senzacionalističke članke. Napadači u autobusu mlate Bogoljuba. Ajde. A nije im bilo lakše da to urade negde ispred, gde ima manje svedoka i gde šipkom može propisno da se zamahne, a potom da se još propisnije izgazi. Ili je baš štos da svedoka bude,

Moguće je da su Švarm i on to iscenirali jer su im iz inostranstva utanjili donacije za Vreme, ali je moguće i da nikakvog napada nije ni bilo već samo neko dobacivanje ili eventualno neko koškanje jer je vozač dao izjavu da u samom busu nije video nikakvu tuču već samo neku gužvu, a da je po izlasku, na stanici zatekao Teofila kako sakuplja neke papire po zemlji i da mu je ovaj na njegovo pitanje da li mu treba pomoć odgovorio da mu nije ništa već da je samo pod stresom.

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Sve i da je istina to što se piše, još dve stvari o Bogoljubu. Kako seješ, tako i žanješ. Bogoljub je jedan od onih koje, da ih zateknem kako na ulici poslednjom snagom zovu u pomoć, preskočio bih ih.

Jebiga,nama izgleda neverovatno, ali Teo očigledno živi u ubeđenju da ga Srbi doživljavaju kao neku vrstu duhovitog i urbanog mesije i prosvetitelja,simpatičnog kritičara koji im dobronamerno ukazuje na njihove mane i da je stoga u narodu popularan i voljen;zato mu je i bilo toliko teško da shvati kako je moguće da  putnici zemunskog autobusa koji su baš tipični predstavnici te prve Srbije o kojoj on stalno piše, nisu svi  istog trenutka skočili u odbranu njegovog lika i dela.
Umesto da se iznenadi što se nisu pridružili "napadačima"

Quote from: Nightflier on 28-07-2010, 14:02:44
Takođe, po toj istoj definiciji, ničije nije da nekom priskače u pomoć u gradskom autobusu ako će time, možda, ugroziti svoj život, zdravlje ili sreću...
U demokratiji moral ustupa pre načelom svaka vaška obaška.Dakle, pošto živimo u kapitalističkom, demokratskom i individualističkom društvu, napad na Pančića i ostale novinare stvar je države a ne naroda, zato što narod više ne snosi nikakvu odgovornost, već ju je kroz Ustav preneo na državu.
Ali ne smatram da su putnici bili u ma kakvoj moralnoj obavezi da priteknu Pančiću u pomoć. Živimo u državi čiji najvažniji politički činioci sa obe strane promovišu nasilje i nepoštovanje zakona kao oblik razračunavanja s protivnicima. Zašto bi običan svet bio dužan da se ponaša drugačije?

Ti ljudi su u suštini nesigurna i uplašena marva. Otkud oni znaju ko je tu koga zašto tukao i ko će da ih pozove da svedoče na nekom suđenju?

Igzekli.A zvati policiju u takvim situacijama i svedočenje na suđenju često je i veći rizik nego da se umešate u tuču.I posle se pitaju režimski novinarčići zašto niko sem jedne žene nije sprečio onog Rumuna koji je pokušao da kidnapuje klinku u autobusu pre nekoliko meseci.Što da rizikuju ljudi,možda služba skuplja slatke devojčice za neki novi Serbian film za specijalne projekcije u Američkoj ambasadi. 

Quote from: John Reynolds on 27-07-2010, 20:21:06
Jadna je Srbija, to jeste tačno. Jadna je čim se ovakvav zlobni stvor smatra nekakvim relevantnim novinarem, a ne frustriranim marginalcem. ... Samo se ti lijepo odmori. Kako reče Praziluković kad ga je pred kamerama odvalio onaj DSS-ovac? Morao je posle da ode da se smiri uz lijepo dalmatinsko vino. I ti isto tako, Bogoljube. Vidaj rane junačke!

Pravda za Tea!



A što se Gluhonjića, pa stvarno je nejasno kakvog razloga ima jedan Hrvat koji izgleda kao Dinko,da mrzi lepe srpske žene.




Banjalučanke.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.fotorola.com%2Fuploads%2F8bf90a46bb.jpg&hash=9ed55aec707098b5a1f2a45a406970d0e2cc9d5a)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.fotorola.com%2Fuploads%2F1faaab5660.jpg&hash=bb4fbee1482decb51d54128914a7d13575b2d65d)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.fotorola.com%2Fuploads%2F060d776055.jpg&hash=d7c2ce7a6925a82eab57b88b444f00a91b634f25)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.fotorola.com%2Fuploads%2F433971bc4c.jpg&hash=02cdf1622b6c7ea50b8ff49b14dc1cae15a5ec63)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsphotos.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-ash1%2Fhs482.ash1%2F26369_383165442453_325963752453_3740396_8357045_n.jpg&hash=5865114576a69ecee38b224501bb28410a80448e)

Dinko
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.e-novine.com%2Ffiles.php%3Ffile%3Dphoto%2Fsrbija%2Fvojvodina%2Flicnosti%2Fgluhonjic_dinko%2FDinko_Gluhonjic_01_p_221371208.jpg&hash=d78f39b1dc34e17bc0571f82f5e7e01f60e04cc7)


Pošto nisam nikad bio u Banja Luci,nisam kompetentan da ocenim u kojoj su se meri ratne i poratne migracije stanovništva (bekstvo Ivana Ljubićića iz Banja Luke u Beograd) odrazile na lepotu Banjalučanki ali evo tu je Harvi pa on može objektivno to da oceni.

Ma, da, za zvanje hitne pomoći sa mobilnog telefona potrebna je zaista vanserijska odvažnost.  :lol:

Edit: I uzgred, da ne bude zabune, ovde je sasvim nebitno je li Teofil ZBILJA napadnut sa namerom da ga se fizički anihilira i koliki je stepen njegovih ozleda, bitno je da nas ima koji mislimo da je OK da bilo ko zbog javno iznesenog stava bude fizički ugrožen od strane anonimnog napadača na javnom mestu. To nije dobro u ovoj priči. (Pa makar taj stav bio i "volim da jebem tuđu decu u kolevci" ili nešto jednako neprihvatljivo za prosečnog građanina. )

Auh, ja treba uskoro da idem poslovno u Banja Luku, i koliko vidim, neće mi biti dobro...

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 18:54:06
Ma, da, za zvanje hitne pomoći sa mobilnog telefona potrebna je zaista vanserijska odvažnost.  :lol:

Edit: I uzgred, da ne bude zabune, ovde je sasvim nebitno je li Teofil ZBILJA napadnut sa namerom da ga se fizički anihilira i koliki je stepen njegovih ozleda, bitno je da nas ima koji mislimo da je OK da bilo ko zbog javno iznesenog stava bude fizički ugrožen od strane anonimnog napadača na javnom mestu. To nije dobro u ovoj priči. (Pa makar taj stav bio i "volim da jebem tuđu decu u kolevci" ili nešto jednako neprihvatljivo za prosečnog građanina. )

Mislim da ljudi koji javno iznose stavove, a tu je temu Flajer ovde dotakao, moraju imati na umu da svaki taj izneseni stav ima i svoju reakciju. Recimo, priđeš nekom tebi nesimpatičnom na ulici i izvređaš ga po više osnova; kažeš mu kako izgleda glupo i ružno, kako mu je ukus ništavan i smrdi do neba, itd itd itd. I šta sad? Da li je za očekivati da će taj čovek prihvatiti tvoj stav, otići kući i preispitati se, ili će ti odvaliti dandaru da ti zvoni u glavi, SVE I DA SI TI U PRAVU?!

Čak bi neki goreopisani postupak imao neko opravdanje ukoliko, recimo, ta individua zaista smrdi a ti si osuđen, recimo, da se pored nje gnjaviš u prevozu. Ali ipak treba imati na umu jezik kojim se iznosi takozvani stav. Stav je kao šupak, jelte. Svako ima po jedan, ali je ipak velika razlika da li neko prdi u javnosti ili to čuva u sebi ili se trudi da prdne tako da drugima najmanje zasmrdi.

Neko gore napisa da mu dođe da odvali Bogoljuba i njemu slične zbog objavljivanih primitivizama. Potpuno se slažem sa time, meni govno na ulici jeste odvratno ali neću se zaleteli da ga šutnem čak ni u nameri da odleti u slivnik. Nevezano za temu, mnogo su mi ogavnije cirkuske čivave koje radosno kevću i skakuću na zadnjim šapicama na Bogoljubove "tekstove novinara sa stavom".

Šta hoću da kažem pre nego što odlutam konfuznim lavirintom razmišljanja? Ako pustaš svoju ideju u javnost, moraš znati da će ta neka javnost na neki način odreagovati. Čivavice će kevtati, ali će neka džukela ujesti. Nadam se da sam jasan.

Iskreno mislim da je sve ovo naduvano i da ozbiljnih batina nije bilo. Neko od ovih građanoida kaže - da li je trebalo da Bogoljub završi u komi? Neka me pravnici isprave, ali da, velika je razlika između nanošenja lakih i teških teleskih povreda, ČAK SE NE IDE NA ISTI SUD. Lakima sudi sudija za prekršaje, a teške idu krivično. Ne znam da li je to menjano, ali tako je bilo u neko doba dok sam takve informacija smatrao korisnim.

I dalje, da li smatram da je Bogoljub, ukoliko je priča o tuči istinita (a sumnjam, gore sam obrazložio) požnjeo ono što je posejao? Smatram. Da li smatram da počinioce treba kazniti? Smatram.

Čini li se nekome da je ovo gore u nekakvom nesaglasju? Pa, nije. Zakoni države postoje i svako od nas mora biti svestan da činjenjem ovoga ili onoga može sebi da navuče kaznu za vrat. Samo je pitanje granice, praga tolerancije, sposobnosti da se udahne i izbroji do deset. Ima Đus neki stih o tome, zar ne? Ne mogu da se setim, nešto u stilu, ne treba činiti delo ako nisi spreman da oslužiš svoje... Kako beše?

"Nisam ja kriv, krivo je okruženje, ako planiraš delo, planiraj i odsluženje."

Ali to je umetnost. Ja taj stih shvatam kao satirični rif na sve ljude koji misle da ne treba da odgovaraju za svoje postupke.

E, sad, ovde dakle ne pričamo o tome da li je Bogoljub u pravu u svojim izjavama. I naravno da je mogao očekivati neprijatnosti. Bio sam vrlo precizan, problem je što se misli da je u principu OK da zbog toga on bude napadnut, fizički, na javnom mestu, od strane nepoznatih lica. To nije OK, to ne smemo da dozvolimo ako želimo da živimo u gradu. Ne Teofila, nego nikoga ne treba da iko napada na javnom mestu zbog bilo čega što je rekao i to treba da stalno ponavljamo. Definicija grada kao mesta "na kome prvi put srećemo neznanca koji nam nije neprijatelj" mi je bliska srcu i pokušavam da podučavam okolinu u tom smislu.

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 20:22:49
"Nisam ja kriv, krivo je okruženje, ako planiraš delo, planiraj i odsluženje."

Bio sam vrlo precizan, problem je što se misli da je u principu OK da zbog toga on bude napadnut, fizički, na javnom mestu, od strane nepoznatih lica.

Meho, ne treba vitoperiti iskazano. Ne misli se. Koliko sam ja primetio: ne čudi. Ako smo već toliko naklapali o anarhiji, onda je anarhizam i posledica nemoći da se iskaže drugo mišljenje. Naravno, tada je i reakcija radikalnija. Otprilike kako je napisao John. Plati pa klati. Ili obratno.

Ali ja nikad nisam video da su Teofil ili dve Cece iz Peščanika ikoga izvređali?

Nama se od strane DS-a i njihovih medija nameće da je Demokratska Stranka neka normala, a da pored nje postoje dve vrste ekstremista.

Jedni su kao nacionbalistički ekstremisti: Obrazaši, Pokretači 1389, Naši, Dveri-Zveri, radikali i De-Esesovci,
a drugi navodni ekstremisti su kao ,,Drugaši'', odnosno mondijalisti.

Na žalost naš narod to guta, ali meni i dalje nije jasno kako su to DRUGAŠi ekstremisti?
Gde su to oni ekstremisti.

Kad uvažavaš Roma, pa ga nazoveš Romom a ne inatiš se terminom ciganin,
kad uvažavaš Albanca pa ga ne zoveš šiptarom,
kad uvažavaš žene, koje te zamole da ih zoveš profesorKAMA, psihološkiNJAMA, dramaturškINJAMA a ne profesorima, psiholozima i dramaturima
ili kad geja zoveš gejem a ne pederom, onda si dakle EKSTREMISTA.

Pa nešto mi to ne pije vodu.

Ja jesam primetio žustre govore i Teofila i Bilje Srbe i žestoke uvode Ceca Peščanikovkinja, ali to je drugo.
Poenta njihove oštrine je ODRŽAVANJE PORETKA DOBRA...

Svi su bili agresivni prema Žilasu, ali kada?
Kad je Đilas bez najave Romima srušio kuće.
Dakle bili su agresivni i napadni, ali zato jer je Đilas prekršio humanistički princip.

Teofil je bio agresivan prema rasistima, prema onima koji podstiču mržnju, onima, koji spaljuju džamije i ambasade navodeći da se bore za Kosovo, prema onima, koji bi da tuku nekog samo zato jer je gej, prema onima koji raspiruju hrvatsko-srpsku mržnju.

Cilj nbejgove oštre kritike je MINIRANJE mrzitelja.
Prema tome on nema ni E od ekstremističkog.

Na žalost POLIKOR (politička korektnost) ideologija, koja je u normalnom svetu mejnstrim u Srbiji se doživljava kao ekstremizam.

Polikor.  :roll: To zvči tako novogovorno. Protiv čega se pametan bori...

Predugačak je ovo tekst za Lomljavine ovog sveta, a ostali su ga već pročitali, ali ipak...

QuotePRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvanični jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideološke potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. još nije postojao niko ko je upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo opštenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljali tours de force koje je mogao obaviti samo specijalist. Očekivalo se da će Novogovor konačno zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi nazvali) otprilike do 2050. godine. U međuvremenu je on sve više osvajao, s tim što su članovi Partije nastojali da sve češće upotrebljavaju novogovorske reči i gramatičke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi 1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Rečnika novogovora, bila je privremena; sadržala je veliki broj suvišnih reči i arhaičnih oblika koje je kasnije trebalo izbaciti. Mi ćemo se ovde baviti konačnom, usavršenom verzijom, sistematizovanom u jedanaestom izdanju Rečnika.

Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izražavala filozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemogući sve ostale načine mišljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaćen jednom zauvek a Starogovor zaboravljen, svaka jeretička misao — to jest, misao koja bi bila u neskladu s principima englsoca — bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u kojoj zavisi od reči. Rečnik Novogovora je bio sastavljen tako da da tačan i često veoma suptilan izraz svakom značenju koje bi član Partije legitimno želeo da prenese sagovorniku ili čitaocu, isključujući pri tom sva druga značenja kao i mogućnost da se donjih dođe posrednim putem. To se postizalo delimično izmišljanjem novih reči, no pre svega izbacivanjem nepoželjnih reči i uklanjanjem neortodoksnih značenja iz preostalih reči; čak uklanjanjem svih sekundarnih značenja ukoliko je moguće. Navešćemo jedan primer. Reč slobodan je postojala i u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u rečenicama kao što su ,,Ovo sedište je slobodno" ili ,,Biću tako slobodan da vas zamolim za jedan žilet." U starom smislu ,,politički slobodan" ili ,,intelektualno slobodan" nije se mogla upotrebiti, pošto politička i intelektualna sloboda više nisu postojale ni kao pojmovi, zbog čega su nužno bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jeretičkih reči, sužavanje rečnika je bilo samo sebi cilj; nijednoj reči koja nije bila neophodna nije se dopuštalo da ostane u životu. Novogovor je bio zamišljen ne da proširi nego da suzi krug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanje broja reči na minimum.

Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, mada bi mnoge rečenice Novogovora, čak i kad ne bi sadržale novostvorene reči, bile jedva razumljive današnjem čitaocu koji govori engleski. Novogovorske reči bile su podeljene u tri posebne kategorije, poznate kao rečnik A, rečnik B (ili kombinovane reči) i rečnik C. Biće jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, no gramatičke osobenosti jezika ćemo razmotriti u odeljku posvećenom rečniku A, pošto za sve tri kategorije važe ista pravila.



Rečnik A. Rečnik A se sastojao od reči potrebnih u svakodnevnim stvarima — jelu, piću, radu, oblačenju, penjanju i silaženju stepenicama, vožnji u vozilima, obrađivanju vrta, kuvanju i sličnom. Sastojao se gotovo u potpunosti od reči koje već imamo — udariti. trčati, pas, drvo, kuća, njiva — ali u poređenju s današnjim engleskim rečnikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im značenja bila određena daleko strože. Sve dvosmislenosti i nijanse značenja bile su istrebljene. U onoj meri u kojoj je to uopšte moguće, novogovorska reč iz ove kategorije nije bila ništa drugo do jedan staccato zvuk koji izražava jedan jedini jasno razumljiv pojam. Rečnik A bi bilo nemoguće upotrebiti u književnosti ili u diskusiji o politici ili filozofiji. Njegova svrha je bila da izražava jednostavne, celishodne misli, koje su se obično ticale konkretnih predmeta ili fizičkih dela.

Gramatika Novogovora imala je dve jasno izražene osobenosti. Prva je bila gotovo potpuna univerzalnost svih vrsta reči. Svaka reč (u principu je to važilo i za vrlo apstraktne reči kao što su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kao imenica, i kao pridev, i kao prilog. Između imeničnog i glagolskog oblika, ukoliko su poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebi uništilo veliki broj arhaičnih oblika. Reč misliti, na primer, u Novogovoru nije postojala. Njeno mesto zauzimala je reč misao, koja je služila i kao glagol i kao imenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimološki princip: u nekim slučajevima je zadržavan prvobitni imenični oblik, a u nekim glagolski. Čak i kad glagol i imenica srodnog značenja nisu bili etimološki povezani, često se iz jezika izbacivalo bilo jedno bilo drugo. Reč seći, na primer, nije postojala; njeno značenje je sadržala reč nož, koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja je istovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer, brzinasto značilo ,,brz", a brzinosno značilo ,,brzo". Neki od naših današnjih prideva — dobar, jak, velik, crn, mek — upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je bio veoma mali. Za njima se osećala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogao izvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od današnjih priloga nije se zadržao, sem onih koji se već završavaju na -sno; novogovorski pridevi su se bez izuzetka izvodili dodavanjem nastavka -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno.

Sem toga, suprotnost svakoj reći — ovo je takođe, u principu, važilo za sve vrste reči — izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a pojačavanje dodavanjem prefiksa više-, ili, za još pojačanije oblike, dvaputviše-. Tako je, na primer, nehladno značilo topao (topla, toplo), dok je višehladno značilo vrlo hladan, a dvaputvišehladno značilo ,,izuzetno hladan". Takođe je bilo moguće, kao i u današnjem engleskom, menjati gotovo svaku reč dodavanjem predmetaka pre-, po-, pod-, itd. Ovim načinima bilo je moguće drastično smanjiti broj reči. Postojanje prideva dobar, na primer, činilo je izlišnim pridev loš, pošto se željeni smisao mogao izraziti isto tako dobro — u stvari, još i bolje — rečju nedobro. Svaki put kad su dve reči sačinjavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome koju odbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetao pridevom netamno, po želji.

Druga karakteristična crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uz nekoliko izuzetaka, koje ćemo navesti niže, svi su nastavci bili podvrgnuti istim pravilima. Prošlo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o na treće lice jednine. Prošlo vreme od ići, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo itd. Množina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je reč čovek davala čoveci, prut — pruti, a lav — lavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu, tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, pošto su svi pridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije.

Jedine nepravilnosti bile su dopuštene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, i pomoćnih glagola. Bilo je takođe i izvesnih nepravilnosti u građenju reči, diktiranih potrebom da se govori brzo i lako. Reč teška za izgovor, ili reč koja se mogla pogrešno čuti, smatrala se ipso facto lošom reći; stoga se ponekad, radi eufonije, zadržavao arhaični oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnom osetila u vezi s rečnikom B. Zašto se lakoći izgovora pridavala tolika važnost, videćemo u daljem tekstu ovog eseja.



Rečnik B. Rečnik B se sastojao od reči namerno sastavljenih u političke svrhe; naime od reči koje su ne samo u svakom slučaju imale politički smisao, nego i imale za cilj da onome ko ih izgovara nametnu željeni mentalni stav. Bez potpunog razumevanja principa na kojima je počivao englsoc, te reči je bilo teško upotrebljavati pravilno. U nekim slučajevima, one su se mogle prevesti na Starogovor, pa čak i na reči iz rečnika A, ali obično uz dugo parafraziranje i obavezno po cenu izvesnih finesa. Reči B predstavljale su neku vrstu verbalne stenografije, koja je često cele krugove ideja izražavala u svega nekoliko slogova, i koja je u isto vreme bila preciznija i imala veću udarnu moć nego običan jezik.

Sve reči B bile su kombinovane(*). Sastojale su se od dve ili više reči, ili delova dveju ili više reči, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatle proisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobičajenim pravilima. Da uzmemo samo jedan primer: reč dobromisao, koja je značila, u veoma grubom prevodu, ,,ideološka i politička ispravnost", ili, posmatrana kao glagol, ,,misliti na ideološki i politički ispravan način". Njeni oblici su bili: glagol i imenica, dobromisao; prošlo vreme i prilog vremena prošlog, dobromislio, prilog vremena sadašnjeg, dobromisleći; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno; glagolska imenica, dobromislitelj.

Reči B se nisu gradile ni po kom etimološkom planu. Mogle su se sastavljati od svih vrsta reči, poređanih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji način koji ih je činio lakim za izgovor ne oduzimajući im pri tom smisao. Pošto je ovde bilo teže postići eufoniju, nepravilni oblici su bili češći nego u rečniku A. Na primer, pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisleno i zloseksualno, jer bi praviIni oblici dobromisaoasto i zloseksasto bili nezgodni za izgovor. U principu, međutim, svim rečima B mogli su se dodavati praviIni nastavci, koji su u svim slučajevima bili jednaki.

Neke reči B imale su veoma istančano značenje, jedva shvatljivo nekome ko nije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipičnu rečenicu iz Tajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhosećaju englsoc. Najkraći prevod te rečenice na Starogovor bi bio: ,,Oni čiji je način mišljenja formiran pre Revolucije ne mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma." No to ne bi bio tačan prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorska rečenica, morala bi se imati jasna predstava o tome šta znači englsoc. Sem toga, samo onaj ko je dobro upućen u englsoc može do kraja shvatiti punu snagu reći trbuhosećati, naime slepo i oduševljeno prihvatiti, što je danas teško zamislivo; ili punu snagu reči staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla i dekadencije. Međutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih reči, među njima i reči staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izražavaju značenja koliko da ih uništavaju. Značenje tih reči, kojih je po prirodi stvari bilo malo, bilo je prošireno do te mere da su obuhvatale cele grupe drugih reči; te druge reči, pošto je njihovo značenje sada prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su se odbaciti i zaboraviti. Najveća teškoća koju su imali sastavljači rečnika novogovora nije bila u izmišljanju novih reči nego u tome da tačno utvrde šta novoizmišljene reči znače; to jest da utvrde koje grupe ostalih reči one ukidaju samim svojim postojanjem.

Kao što smo već videli na slučaju reči slobodan, reči koje su nekad imale jeretičko značenje bile su ponekad pošteđene, budući pogodne za upotrebu; no u tom slučaju bile su očišćene od svih nepoželjnih sekundarnih značenja. Bezbroj drugih reči — čast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija — jednostavno su prestale da postoje. Njihovo značenje je obuhvatala — i obuhvatajući ga, ukidala — šačica uopštenih reći. Sve reči koje su bile vezane za pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina reč, zlomisao (misaoni zločin), dok je sve reči vezane za pojmove objektivnosti i racionalizma obuhvatala reč staromisao. Veća preciznost bila bi opasna. Od člana Partije se zahtevalo shvatanje slično onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao, bez nekih detalja, da svi ostali narodi obožavaju ,,lažne bogove". Nije mu bilo potrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot itd.; što je manje znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu i Jehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i drugim atributima lažni. Na približno isti način, član Partije je znao koje je ponašanje pravilno, a u vrlo maglovitom, uopštenom smislu znao kakva su skretanja od njega moguća. Njegov seksualni život, na primer, u potpunosti su regulisale dve novogovorske reči: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). Reč zloseks obuhvatalaje sve seksualne prestupe — blud, preljubu, homoseksualnost i ostale perverzije — kao i normalno seksualno opštenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu, svi kažnjavani smrću. U rečniku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u nauci i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima daju specijalni nazivi, ali običnom građaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao šta znači dobroseks — naime, normalni seksualni odnos između muža i žene, s jedinom svrhom da se začnu deca, bez fizičkog zadovoljstva po ženu; sve ostalo je bilo zloseks. U Novogovoru je retko bilo moguće ići za kakvom jeretičkom misli dalje od saznanja da je ona jeretička; dalje od te granice nisu postojale reči da tu misao izraze.

Nijedna reč iz rečnika B nije bila ideološki neutralna. Među njima je bilo mnogo eufemizama. Reči logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvo mira, tj. Ministarstvo rata) imale su značenje gotovo potpuno suprotno od nominalnog. S druge strane, neke reči su izražavale otvoreno i prezirno shvatanje prave prirode okeanijskog društva. Primer ovoga je reč prolokljuk, koja je označavala zabavu niske vrste i lažne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo je zatim i dvosmislenih reči, koje su bile pohvalne kad su se odnosile na Partiju, a pogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i reči koje su na prvi pogled izgledale ništa drugo do obične skraćenice, a kojima ideološku boju nije davalo značenje nego sama njihova konstrukcija.

Koliko je to uopšte bilo moguće, u rečnik B se ubacivalo sve što je imalo ili moglo imati bilo kakvog političkog značenja. Nazivi svih organizacija, svih grupa ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez izuzetka kresani da dobiju željeni oblik — jednu jedinu reč, laku za izgovor, koja sadrži najmanji mogući broj slogova potreban da ukaže iz kog korena potiču. U ministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston Smit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programe teleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da uštedi u vremenu. Još u prvim decenijama dvadesetog veka, ,,teleskopirane" reči i izrazi bili su jedna od karakterističnih crta političkog jezika; primećeno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skraćenica najizraženija u totalitarnim državama i organizacijama. Primeri za ovo su reči Naci, Gestapo, Kominterna, Inprekor, Agitprop. U početku je ta praksa prihvaćena gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naime da se tim skraćivanjem naziva sužavalo i na suptilan način menjalo značenje izraza, utoliko što su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inače povlačili. Izraz Komunistička internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku opšteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune. S druge strane, reč Kominterna stvara samo sliku čvrsto sastavljene organizacije i precizno određenog doktrinamog programa. Ona se odnosi na nešto što se raspoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i što ima isto tako suženu svrhu. Kominterna je reč koja se može izgovoriti skoro bez razmišljanja, dok je Komunistička internacionala izraz na kome se čovek mora zadržati bar na trenutak. Na isti način; asocijacije koje priziva reč Ministin su daleko malobrojnije i lakše ih je kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skraćuju kad god je moguće, ali i gotovo preterana pažnja koja se posvećivala lakoći izgovora.

U Novogovoru, eufonija je nadjačavala sve ostale momente sem preciznosti značenja. Njoj je uvek žrtvovana gramatička pravilnost kad se to smatralo potrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odsečne reči oko čijeg značenja ne može biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Reči iz rečnika B čak su dobijale u snazi zbog toga što su međusobno bile veoma slične. Skoro bez izuzetaka, te reči — Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmis (Policija misli) i bezbroj ostalih — bile su dvosložne ili trosložne, s tim što je naglasak pravilno padao na prvi i poslednji slog. Upotrebljavati ih značilo je govoriti blebetavo, načinom koji je istovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i tražilo. Cilj je bio odvojiti, u najvećoj mogućoj meri, govor — osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile ideološki neutralne — od mišljenja. U stvarima svakodnevnog života bilo je bez sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego što će se nešto reći, ali član Partije koji se nađe u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna mišljenja isto onako automatski kao što mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pružao gotovo nepogrešiv instrument, a samo tkivo reči, njihov oštri zvuk i izvesna namerna ružnoća koja je bila u skladu s principima englsoca, pružala mu je dalju pomoć na tom putu.

Tu mu je i pomagala činjenica što je izbor reči bio vrlo mali. U odnosu na naš, rečnik Novogovora je bio krajnje skučen, s tim što su se neprestano stvarali novi načini pomoću kojih se mogao još više suziti. Novogovor se razlikovao od većine ostalih jezika upravo po tome što mu se rečnik svake godine sužavao umesto da se širi. Svako sužavanje je predstavljalo dobitak, jer što je izbor manji, manje je i iskušenje da se razmišlja. Tvorci Novogovora su se nadali da će se konačno dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog učešća viših moždanih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala reč patkogovor, koja je značila ,,gakati kao patka". Kao i razne druge reči iz rečnika B, ona je imala dva značenja. Ukoliko su mišljenja izražena tim gakanjem bila politički ispravna, smisao je bio pohvalan: rekavši za jednog od partijskih govornika da je dvaputvišedobar patkogovoritelj, Tajms mu je napravio srdačan i dragocen kompliment.



Rečnik C. Rečnik C je dopunjavao prva dva, i sastojao se samo od naučnih i tehničkih izraza. Oni su bili slični naučnim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i poticali su iz istih korena, s tim što se i u njihovom slučaju po običaju vodilo računa da se nepoželjna sekundarna značenja izbace. Za njih su važila ista gramatička pravila kao i za reči iz prva dva rečnika. I u običnom i u političkom govoru upotrebljavalo se vrlo malo reči C. Svaki naučni radnik ili tehničar mogao je naći sve potrebne reči u spisku koji se odnosio na njegovu užu struku, ali mu je retko davano više od šačice reči sa drugih spiskova. Broj reči zajedničkih za sve liste bio je vrlo mali, a ni u jednom rečniku nije postojala reč koja bi izražavala funkciju nauke kao navike duha ili metoda mišljenja, nezavisno od pojedinačnih grana. Štaviše, ni sama reč ,,nauka" nije postojala, pošto je svako značenje koje bi mogla imati bilo već u dovoljnoj meri sadržano u reči englsoc.

Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemoguće izraziti kakvo jeretičko mišljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je moguće izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, reći Veliki Brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi predstavlja besmisao, ne bi se mogla podržati logičkim rezonovanjem, jer potrebnih reči nije bilo. Anti-englsoc misli mogle su postojati samo u nejasnom obliku bez reči; mogle su se izraziti samo veoma uopštenim rečima koje su spajale ujedno i osuđivale čitave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu bliže određivale. Novogovor seu stvari mogao upotrebljavati za jeretičke misli samo ponovnim prevođenjem nekih reči na Starogovor. Na Novogovoru bi, na primer, bilo moguće reći Svi čoveci su jednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo reći Svi ljudi su riđokosi: ta rečenica naime ne bi sadržala nikakvu gramatičku grešku, ali bi izražavala očiglednu neistinu — da su svi ljudi jednakog rasta, težine ili snage. Pojam političke jednakosti više nije postojao, tako da je iz reči jednak bilo izbačen o to sekundarno značenje. Godine 1984, kad je Starogovor još uvek predstavljao normalno sredstvo opštenja, teorijski je postojala opasnost da se čovek koji upotrebljava novogovorske reči seti i njihovog prvobitnog značenja. U praksi, nikome ko je bio dobro upućen u dvomisao nije bilo teško da to izbegne, no za nekoliko generacija nestala bi čak i sama mogućnost da se pogreši. Čovek koji je odrastao govoreći Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednak nekad značilo ,,politički jednak" ili slobodan značilo ,,intelektualno slobodan", upravo kao što čovek koji nikad nije čuo za šah ne može znati za sekundarno značenje reči kraljica ili top. Mnoge greške i zločine taj čovek ne bi mogao počiniti prosto zato što bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi karakteristike Novogovora vremenom postajale sve naglašenije — reči bi bilo sve manje a njihova značenja bi bila sve oštrije omeđena, čime bi se smanjila i sama mogućnost da se upotrebe u nedolične svrhe.

Kad Starogovor bude jednom zauvek prevaziđen, biće prekinuta poslednja veza s prošlošću. Istorija je već bila prerađena, ali su odlomci književnosti iz prošlih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde još uvek postojali, te ih je neko ko bi i dalje pamti o Starogovor mogao pročitati. U budućnosti bi takvi odlomci, čak i kad bi kojim slučajem ostali neuništeni, bili nerazumljivi i neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus, ukoliko se nije odnosio na kakav tehnički postupak ili kakvu vrlo jednostavnu svakodnevnu radnju, ili već sam po sebi bio politički u skladu s principima englsoca (dobromisleno, kako bi se to reklo na Novogovoru). To je praktično značilo da se nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini. Predrevolucionarna književnost se mogla podvrći samo ideološkom prevodu — to jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznati stav iz Deklaracije nezavisnosti:

    Za očigledne istine držimo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvorac nekim neotuđivim pravima obdario, i da se pravo na život, slobodu, i traženje sreće meždu tim pravima nahode. Da se radi ostvarenija tih prava meždu ljudima vlade postavljaju, čija moć potiče iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god koja vlada počne tome na štetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladu postavi...

Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tom očuva prvobitni smisao. Najpribližniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj stav sažme u jednu jedinu reč, zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samo ideološki, i on bi Džefersonove reči pretvorio u panegirik apsolutizmu.

Veliki deo književnosti prošlih vremena već je u stvari bio izmenjen na taj način. Iz razloga prestiža bilo je poželjno sačuvati uspomenu na izvesne istorijske ličnosti, uskladivši pri tom njihova dostignuća s filozofijom englsoca. Stoga su se u to vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili Šekspir, Milton, Svift, Bajron, Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao i sve što je preostalo iz književnosti prošlih vremena, čekalo je uništenje. To prevođenje se odvijalo sporo i s teškoćama, te se nije očekivalo da će poduhvat biti gotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takođe čisto utilitarne literature — neophodnih tehničkih priručnika i sličnog — u velikim količinama; s njima je takođe trebalo postupiti na isti način. Uglavnom je iz tog razloga — da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode — bilo određeno da se Novogovor konačno prihvati tek 2050. godine.

1949. g.

    ____

    *) Kombinovane reči, npr. diktograf, nalazile su se, razume se, i u rečniku A; no to su bile samo pogodne skraćenice koje nisu imale ideološke boje.

Quote from: scallop on 29-07-2010, 20:37:22

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 20:22:49
"Nisam ja kriv, krivo je okruženje, ako planiraš delo, planiraj i odsluženje."

Bio sam vrlo precizan, problem je što se misli da je u principu OK da zbog toga on bude napadnut, fizički, na javnom mestu, od strane nepoznatih lica.

Meho, ne treba vitoperiti iskazano. Ne misli se. Koliko sam ja primetio: ne čudi. Ako smo već toliko naklapali o anarhiji, onda je anarhizam i posledica nemoći da se iskaže drugo mišljenje. Naravno, tada je i reakcija radikalnija. Otprilike kako je napisao John. Plati pa klati. Ili obratno.

Ah, pa to "ne čudi" je očigledan eufemizam. Nemojmo se gađati kreativnim tumačenjima kada je moje očigledno tačno!!!  :lol: Ja se ovde zalažem za princip koji je razuman i svima prihvatljiv. Svako ko se protivi treba da se pripazi kad uđe u autobus.

I dalje kriviš izrečeno. Meni je ovo: I dalje, da li smatram da je Bogoljub, ukoliko je priča o tuči istinita (a sumnjam, gore sam obrazložio) požnjeo ono što je posejao? Smatram. Da li smatram da počinioce treba kazniti? Smatram. vrlo jasno. Usput se zapitam zašto postoje telohranitelji? Zašto se u svetu obezbeđuju skupovi svetskih upravljača? Nikoga nisu ubli. Kao da bi neko mogao da im zameri? A, opet, ljudi kivni.

 :?   :?   :?  Politicka pozadina prebijanja:  Anonimna parapatriotska bulumenta naskačuća iz internet-budžaka :?    :?    :?

QuoteKulturno protiv prostaka

O kako li me je iznervirao jucerasnji tekst Teofila Pancica na Pescanikovom sajtu...

Nisu tu u pitanju njegovi dubiozni stavovi ili zivopisan stil pisanja, radi se o potpunom potcenjivanju, cak zanemarivanju, citoceve inteligencije i njegove sposobnosti pamcenja. Zrtvujuci sav svoj integritet (ako ga Pancic ima, ako ga je ikada imao) Pancic, samo da bi jos malo popljuvao po NSPM-u, pokojnom Patrijarhu Pavlu i pokojnom Miloradu Pavicu, dovodi citaoca u zabludu da NSPM vodi neku kampanju protiv trojice autora saradnika Pescanika - Teofila Pancica, Svetislava Basare i Ljubomira Zivkova. U ovom tekstu Pancic svoju tiradu pocinje sledecim recima:

"Potpuno razumem kolegu Ljubu Zivkova, koji je nedavno (s Basarom i sa mnom, ali i na samostalnoj bazi) prošao kroz toplog zeca anonimne parapatriotske bulumente naskačuće iz internet-budžaka, kojoj nije strano ni najmizernije vređanje, ni bilo koja druga niskost....Tako se nekako sklope stvari, i tu ne vredi mnogo kukati: postaneš opsesijom jedne specifične vrste ološa, i od tada, šta god rekao, napisao, učinio, iznova i iznova ćeš prolaziti kroz tog živkovljevskog toplog zeca."

Kako je pocelo?!

Pa tako sto je NSPM je objavio Otvoreno pismo predsedniku Tadicu u kojem se izrazava zabrinutost što je proces decentralizacije Srbije, prema misljenju dvojice autora, Antonica i Vukadinovica, krenuo pogrešnim i opasnim putem. U ovom pismu se na pristojan i racionalan nacin navode razlozi zasto je Zakon o prenosu ovlašćenja na APV opasnosti po državno jedinstvo i ustavni poredak zemlje. Dakle, mora se priznati, ovo je put kojim se jedna od suprotstavljenih strana (konzervativni intelektualci) bori da predstavi svoje zamerke vladajucoj eliti (liberalima, levicarima) koja donosi jedan po drzavu stetan zakon, i ovo je sasvim legitiman nacin borbe u jednoj demokratskoj drzavi.

Ali ne, na ovo pismo se vec u sledecih par dana osulo drvlja i kamenje autora koji su se ustvari najmanje bavili temom, Zakonom o prenosu ovlašćenja na APV,  a najvise likom i delom dvojice autora. Dakle, sva trojica su u nedostatku sopstvenih ozbiljnih ideja napali ljude koji neke ideje imaju. I NSPM je, verovatno, sto to ne reci, da bi na trzistu pokazao svoju superiornost nad suparnickim portalima, preneo ta tri teksta.

NSPM:
"Da se pismo naših urednika Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića imalo rašta i roditi pokazala je činjenica da je sajt Peščanika, u jednom trenutku, imao na naslovnoj strani tri teksta njemu posvećena! Tri neumorna pregaoca i verna pratioca NSPM-a – T. Pančić, Lj. Živkov i, naravno, S. Basara – ni ovog puta nisu propustili priliku da nešto sroče na NSPM temu, pa makar to bilo i pitanje zajedničke fotografije ili dilema da li dvojica čine grupu. Prenosimo, samo za izdržljive.   ... "

Dakle, NSPM je samo preneo objavljene budalastine tj. tekstove koji blage veze nemaju sa temom dijaloga NSPM-Tadic. A sta se desilo?! Ispalo je da je tim cinom, kojim je samo naglasena neozbiljnost i neupucenost autora, NSPM doticne autore sproveo kroz toplog zeca, sta god to znacilo u ovom slucaju...

Zivkov:

"Uglavnom su teoretičari blagovremeno, pa neka je i u poslednji minut, uzviknuli ,,dršte Vojvodinu" (nadnaslov njihove poslanice je ,,Srbija među ustavima"), pojam autonomije mutan im je jednako kao njihovom saradniku Živadinu, javilo se dva miliona čitalaca koji su listom protiv daljeg komadanja Srbije, kidanja njenog tkiva, ,,hvala vam što postojite" opšti je ton nepodeljene podrške, protivnici autonomije danonoćno stražare na sajtu NSPM bodreći naučnike da se snagom uma suprotstave galopirajućoj secesiji, čitam malo šta publika zbori, pa se vraćam izvornom tekstu, dekoncentriše me što su pisci ovog neverovatno složnog eseja svak na svojoj fotografiji, razdvojeni u prostoru i vremenu: Vukadinović iz svoje mislim apsolventske faze, Antonić u svojoj savremenoj verziji, u besmrtnom ruhu profesora univerziteta, braon somotskom sakou, ako me rever ne vara, i majici sa rol-kragnom, ako me vid ne vara, pa zar vas dvojica nemate zajedničku fotografiju?! Dva momka koje dva udaljena vojna odseka pošalju u istu četu slikaju se zajedno kad prvi put izađu u grad, vas dvojicu publika prima kao Nikoletina Marksa i Engelsa, a istrajavate svak u svom okviru?!"

I onda, kada neko prenese ovakve budalastine, najverovatnije da bi sto vise ljudi prozrelo koliko neko moze nisko pasti, Zivkov se oseca disidentski, pogodjen je i zapomaze:

"Nova srpska politička misao dobitnik je ugledne međunarodne nagrade ,,Odjeci i reagovanja" za najdužeg toplog zeca, pre mesec-dva se sa svekolikim mojim opusom obračunao lično rukovodilac sajta, Antonić i Vukadinović obilazili su severne karaule gde su lično obučavali graničare kako da im ne promakne Vojvodina. Sad je zajedno sa komentarima Sv. Basare i Teofila objavljeno jedno od četiri poglavlja u tekstu ,,Ometanje istorije": kome je do morala neka ide u NSPM, kome je do nemorala biće u NSPM sproveden i prepušten sudu istorije oličene u pismima čitalaca. "

Tekstovi objavljeni na Pescanikovom sajtu su samo mali fragment ukupnih "drugosrbijanskih" napora da se NSPM i njegovi celni ljudi sto vise ukaljaju. Na svu srecu, svi ti napadi su usmereni pre svega na lik i delo Antonica i Vukadinovica, pri cemu se sam sadrzaj njihovog pisanja - njihove ideje skoro ni ne pominju. Bas kao kada neke samozvane "patriote" i "rodoljubi" napadaju Cedu Jovanovica tako sto mu pripisuju sklonost ka narkoticima, skupa odela i blindirane sutomobile. To uopste nije politicka borba, jer je politicka borba borba ideja, pri cemu se ove izlazu na pristojan i razumljiv nacin. Sigurno ne ulicnim, prostackim jezikom:

O odnosu tzv. Druge Srbije prema NSPM

Da se o liku i delu ljudi koje vidjamo na srpskoj medijskoj sceni moze pisati i kultuno pokazije nam sam NSPM koji je objavio prilicno ubedljive, mogli bi reci definitivne, prikaze politicko-kolumnistickog delovanja nekih od autora iz tzv. Druge Srbije:

NSPM o Pancicu

NSPM o Basari

Sa nadom da ce se borba ova dva tabora, NSPM-a i Pescanika nastaviti do potpunog istrebljenja, zelim Vam uzivanje u citanju vec objavljenih kao i mnogih buducih tekstova na ovu temu. Borba "dve Srbije", ili bar dva internet portala, se sigurno nastavlja ...

12.12.2009.
http://blog.b92.net/text/13645/Kulturno-protiv-prostaka/ (http://blog.b92.net/text/13645/Kulturno-protiv-prostaka/)

:mrgreen:  :mrgreen:  :mrgreen:

xrofl

   John, kakve veze ima to što je Orvelova Okeanija imala novogovor u kontekstu tiranije. To što je zmija braon ne znači da je braon uvek ružna boja.
   U nemačkom jeziku sasvim je normalno da stalno nastaju nove i nove kovanice od dve reči. Tako se jezik unapređuje i razvija.

   Inače Scallop, zar je moguće da pored toliko svedoka i doktora i dalje mislite da napada nije bilo?
   Ja bih samo želeo da mi neko OBRAZLOŽI ARGUMENTOM koji je to tekst, koji je Teofil pisao, a koji je u toj meri ljigav ili poziva na mržnju da on saluži batine.
   Koji?

   Emir Kusturica je recimo uvredio sve nas prozapadne Srbe na sred mitinga i rekao da smo miševi. (Gde ste sada vi koji više volite Holivudske od balkanskih bajki? Sakrili se u mišje rupe? A miševi?)
   A eto. Kustirica ne smeta.

   Pa naravno da ne smeta jer je ovde na pomolu i dalje prećutni hladni rat. Imamo pleme vas - RUSOFILA i pleme nas EVROPEJACA. U nekom svetskom kontesktu to je GLOBO protiv ALTER fazona.

  Pošto je Teofil naš (Recimo ovde smo takvi Hobit, ja i čini mi se Meho) i pošto je za evropske vrednosti zaključno sa polikorom, onda vam to smeta i uviđate mržnju, pokvarenost, bezobrazluk.
  A kad Kustirica uradi nešto mnogo gore i nekorektnije, ali tera na vašu ALTER vodenicu, onda vam je ok. Ne primećujete problem.

  Mene samo zanima KONKRETAN TEKST. Gde je Teofil Pančić napisao nešto što ugrožava toleranciju, mir, što propoveda međunetničku mržnju i sl)? Ja tako nešto ne videh.

Quote from: SIMERIJANAC on 29-07-2010, 18:41:55
Teo je očigledno medicinski fenomen.15 sekundi ga dva tipa štanglama odvaljuju po tintari a on samo par minuta posle toga detaljno diktira ceo događaj pandurima,popravlja frizuru, stavlja flaster i odlazi u lijepu njegovu da osunča svoje zmijsko tijelo na otocima.  

Teofil je krupan covek i prema njegovom svedocenju prebise ga neki mladji ljudi, najverovatnije prilicno nizi od njega. Tako da je prema mojim CSI razmisljanjima sasvim jasno da ga siledzije, na svu srecu, nisu uspeli "dohvatiti kako treba"...

U svakom slucaju, nesumnjivo je da se ovde radi o teskoj svinjariji i sasvim je jasno da napadace treba kazniti sto strozije moguce... Jedan od najvecih skokova koje je civilizacija napravila je kada su ljudi  presli sa udaranja na psovke (a sa psovki na razgovor). Dakle, sa Teofilom i njemu slicnima se treba razracunavati recima (ako bas neko ne moze onda psovkom :-)) a nikako sipkama i pesnicama!

PS

A zanimljivo je kako se mnogi prilicno olako zalazu za maksimalne  slobode misli i izrazavanja u polju umetnosti, ali kada se udje u polje politike onda su mnoga misljenja i mnoge reci no no ... :-)

 :roll: Lomljavino, po običaju ništa nisi shvatio. Nemački je jezik koji je izgrađen na kovanicama, jasno je i da nastaju nove jer u u duhu jezika. Ali novogovor je nešto drugo, novogovor služi da bi OGRANIČIO rečnik do te mere da zlomisao, to jest ono što je u nesaglasju sa vladajućom ideologijom, ne može biti ni pomišljena jer ne postoje izrazi za to. Novogovor je samo korak dalje od diktature političke korektnosti i ne vidim šta je sporno u tome. Politička korektnost (U OVOM SLUČAJU, a ima tu još) zabranjuje upotrebu reči, što po mom shvatanju na velika vrata vraća na scenu verbalni delikt, i uvodi nove. Pri tome propagatori političke korektnosti ne dozvoljavaju raspravu o opravdanosti takvog pristupa, postavljajući sebe iznad onih koji to stavljaju pod znak pitanja - ergo, neutemeljeni elitizam.

Pitao si gde je ekstremizam "druge srbije"? Eto, na primer. Ni na čemu utemeljeni elitizam, stav da je njihova najispravnija. Čist nacistički stav: "moja ideologija je iznad tvoje, ne prihvatiš li je, trpećeš posledice; radimo na tome da posledice budu zakonske". Između delovanja "druge srbije" i ekstremnih ideologija, pa i nacionalsocijalističke, postoji mnogo paralela, ali idemo polako. Za sada procesuiraj ovo - elitizam "druge srbije" nema realne osnove. A "Evropa nema alternativu" je dogmatski stav. I ta dva je moguće izvući zaključke.

Gde sam napisao da napada nije bilo? :shock: Ako biste bili ljubazni da me ne obasipate neizrečenim bio bih zahvalan. Ja imam svoju žvaku i ne trebaju mi tuđe. Teško da će iko da me ofarba polikorom. Ja ni ne znam šta zastupa Pančić. Ne gledam domaće TV programe, osim rano ujutro, a tada se ne pojavljuju veliki domaći mislioci. Naročito ne gledam B92. "Peščanik" ne znam šta je, osim što vidim da se oko njega polemiše. Ne razlikujem Pančića i Luisa. Znam da po ulicama biju raznorazne, muške, ženske, stare, mlade, decu. Da pitate one što biju, sigurno bi imali neko objašnjenje. Policija nema objašnjenje. Ja ne smem ni u obližnjem parku da skrenem pažnju da nije pristojno bacati đubre, odma' me oteraju u pizdu materinu. Skupim, tu i tamo, prazne boce i zgužvani papir i bacim u korpu za otpatke. Ko velim, videće ljudi, pa će da me imitiraju. Tolika je moja agresija na Drugu Srbiju, ako postoji Druga Srbija. Znam da postoji Prljava Srbija i tu bih da dam doprinos.

Učinilo mi se da sumnajte da je napada uopšte i bilo (prvi post na ovoj strani, ukoliko svi formiramo strane na isti način), no ako sam pogrešno shvatio, izvinjavam se.

JOHN, ako ti nemaš potrebu, maštu i sl. da unapređuješ ovaj jezik da li to znači da to treba zabraniti svima?
Izum novih reči je oduvek bilo legitimno.

Pa šta ako toga ima i u Orvelovim nikadorganizovanim državama.

Čekaj, zar je MOBITEL (skraćenica od mobilni telefon, koja se koristi u Hrvatskoj) predznak nekakve tiranije koja samo što nije došla u Zagreb?

Nije mi jasna logika.

To je isto kao kad bih rekao da ako se u tiraniji žene farbaju u plavo i mažu ružičastim karminom, treba opominjati žene u svim drugim zemljama da se ne farbaj uu plavo i ne mažu roze karminom?

Izum novih termina je legitiman, kao i sastavljanje novog slenga. Pa šta se prihvati, prihvati se.
Nema to nikakve veze s tim da li je društvo ovakvo ili onakvo.

Ako je prostija reći POLIKOR, MOBITEL, JK, aReNBi od dugačkih verzija, onda ne vidim problem da govorimo kraće.

Ne vidim logiku da će put naroda koji ne govori puno ime ,,Ritam i Bluz'' nego aReNBi zbog toga biti trasiran ka diktaturi.

A osim toga politička korektnost nazivaš diktaturom i nije ti potrebna ako si privilegovana većina. (Ni nacionalna ni rasna ni seksualna ni verska manjina a ni invalid pa ni penzioner pa čan ni slabiji pol).

Međutim čim dođeš u penzionerske godine, kapiraš da nije lepo čuti ,,matora drtina'', starac, matorac i nije lepo kad ti neko oduzima prava i dostojanstvo.
Ideologija političke korektnosti za sada je najbolji način zaštite onih, koji su van glavnog toka.

Dovoljna je ljudska korektnost. Što se tiče novogovora, ja ću upozoriti da smo prošli prvu fazu i da je pokazano da nove reči ne menjaju ništa. Najpre je JNA postala VJ, milicija - policija, žandarmerija, rukovodioci - menadžeri, ataše za štampu - PR, trend - in... Stotine reči je trebalo da nas ubedi u promene, ali najpromenjenije su se najmanje promenile. To je suština novogovora: promeniti terminologiju, da se ne bi menjala značenja i sadržina. Sve je zatiranje tragova, jer vuk dlaku menja... Mobitel i drugi lokalni nazivi su nešto drugo. Da je neko promenio reč telefon u njanjalo, onda bi to bio novogovor. Visokopotpetične cipele su i dalje na štiklu. Izmišljanje novih reči ne obogaćuje, već obogaljuje jezik. Najpre treba naučiti sopstveni jezik.

   Ok, ali MILICIJA je zaisa bio termin, koji je nastao greškom. Od latinske reči MILITARE što označava oružane snage, ali one spremne da deluju ka spolja. Dakle vojska.
    U engleskom jeziku MILITARY je armija.

    Tek kasnije jedna po jedna slovenska republika počela je da ispravlja grešku i da shvata da sopstvenu reč treba napraviti od termina POLICE a ne od termina MILITARY te zaboravismo na MILICIJU, a dobismo POLICIJU.
    Prvo su policiju uveli Hvati, pa Bosanci, pa Crnogorci. Tek na kraju mi.

И Амери имају израз који би буквално преведен значио милиција, а у ствари представља отпр. самовољну организовану групу наоружаних људи..или тако нешто.

Ломи је негде горе поменуо да Албанце не треба звати Шиптарима...али, зар они сам себе не зову Шиптари, што би требало да значи Горски Орлови? Негде сам то прочитао, па ме исправите ако грешим.

US MILITARY.

ах, не, баш MILITIA, чита се милиша...како ово глупо изгледа написано овако...

Konfuzija. Ja sam sledio ovo: U engleskom jeziku MILITARY je armija. Onda nije US ARMY nego US MILITARY. Kao što nije Šćipnija. Lomljavina zna bolje.

U Rusiji se izgleda još zovu milicija, http://en.wikipedia.org/wiki/Milicija (http://en.wikipedia.org/wiki/Milicija)

Quote from: Amanda Robin on 29-07-2010, 14:33:51

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 14:27:04

Inače, otkada se kaže "teslačenje"? Ja sam mislio da je izraz "taslačenje".

jer kakve šanse ti goloruk imaš protiv dvojice sa metalnim štangama?

Meho je trenirao maršal arts. Pitaj samo Zukorlića ko mu obučava bodigarde...

Quote from: scallop on 29-07-2010, 21:38:48
I dalje kriviš izrečeno. Meni je ovo: I dalje, da li smatram da je Bogoljub, ukoliko je priča o tuči istinita (a sumnjam, gore sam obrazložio) požnjeo ono što je posejao? Smatram. Da li smatram da počinioce treba kazniti? Smatram. vrlo jasno. Usput se zapitam zašto postoje telohranitelji? Zašto se u svetu obezbeđuju skupovi svetskih upravljača? Nikoga nisu ubli. Kao da bi neko mogao da im zameri? A, opet, ljudi kivni.

Pa i meni je jasno. Doduše ja Johna poznajem duže od dvadeset godina u 3D pa znam kako misli i razumem ga i prećutno. Ja ne polemišem sa njegovim konkretnim mišljenjem o konkretnom slučaju. Polemišem sa idejom da je društveno prihvatljiva žetva javnog diskursa fizičko ugrožavanje od strane NN lica. Prosto.

To što Teofil nema telohranitelje znači da ne radi za pare već piše iz ubeđenja.

A military i army su sinonimi koliko znam.
Jedino je POLICE nešto drugo.

Inače meni MILICIA deluje kao italijanska verzija imena Milica.
Uostalom ja sam i jednu Cecu zvao Cecilia.

Inače nije istina da Albanci zovu sebe Šiptari nego ŠĆiptare.
Sa ŠĆ.

Ali to nema veze.
Čak i da se zovu isto, ako oni traže od tebe da ih zoveš na jedan način onda ih zovi.
Kad se kaže ŠIPTAR najčešće to izgovara osoba, koja ih zaista ne poštuje, ne ceni i omalovažava.
To oni a i svako može da oseti.

Kad se kaže Albanac onda to ima neku zvaničniju formu i neutralno je po pitanju emocija.
Sve u svemu imaju pravo.

Inače to znači gorski soko.
Kad jedan drugom kažu . Šćiptare, to je kao kad kažu SOKOLE.

Evo vam da uživate malo u njihovoj najpoznatijoj narodnoj pesmi.
Dr Georges - Rroka Mandolinen (http://www.youtube.com/watch?v=2ybDMyYjWr0&feature=related#normal)

мени је све то исти клинац...они себе зову тако, ми врло слично и у чему је проблем? како ли Мађари зову себе...или да Италијана назовемо Italiano (vero :lol:), чисто да се не би увредио...

Nije isto.
Energetski se oseća razlika.

Jednu istu reč jedna grupa izgovara s potcenjivanjem u glasu, a druga na drugačiji način.

Kad DSS-ovci nazovu DS-ovce žutima u medijima to se shvati kao uvreda. Oseća se omalovažavanje u tonu.
Kad sam isebe tako zovu to ima drugačiji prizvuk.

Quote from: Lomljavina on 30-07-2010, 00:07:20

A military i army su sinonimi koliko znam.

Nisu. Prvo se odnosi na oružane snage u širem smislu, a drugo na kopnenu vojsku u širem smislu i jedinicu organizacije kopnene vojske u užem smislu.

Takve nijanse već ne znam.

Quote from: Lomljavina on 29-07-2010, 21:52:09
   
  Pošto je Teofil naš (Recimo ovde smo takvi Hobit, ja i čini mi se Meho)

Аха...значи, и Мехо? Колега, пиши Мехо Крљић...не ту, у црну књигу!! :)

kara knjigu izdajničku!

Quote from: Lomljavina on 29-07-2010, 21:52:09
   
Pošto je Teofil naš (Recimo ovde smo takvi Hobit, ja i čini mi se Meho)

in jor drims lomi. mehir baba nije ni evropejski ni ruski - nego, kako i treba, (rab) Alahov.

U svakom slučaju s nama je u koaliciji.
Turska teži ujedinjenju u EU zar ne?

kad vam mehir baba bude uleteo sa redenikom bombi, ima svi da tezite ujedinjenju (u Alahu) :).

HA! Sva sreća pa Srbija i Majka Rusija znaju kako treba sa vama, Alahovcima.  :lol:

dobro dobro rejnoldse, cek dok NASI razjebu izrael pa nagrnu ovamo... :)

I jor drims. Kad pomislite na ovog majstora zadrhte vam peškiri na glavama:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2F1%2F1e%2FMosche_Dajan.jpg&hash=44cb5153a2f065f33827c843a3130787b42aaf60)

E, da. Ne zaboravite. Towel is not a Hat.

Towel is not a hat (http://www.youtube.com/watch?v=YchBk9vTp0g#normal)

mosha je tosha :).

pa sta ako imamo shkirpe na glavu? 'el to nesto mozda lose?

Kao što su slike za zid a ne za knjige, tako je peškir za plažu a ne za glavu.

a ti se kao pored onolikog peska i sunca ne bi istripovao da si sve vreme na moru?

   Meni je ta Turska u kojoj sam bio dvaput (Istanbul i Marmaris) mnogo pozitivniji svetski faktor u odnosu na neke tzv. srpske prijatelje, kao što su Rusija i Grčka.

   Bolje biti najmoderniji od muslimana, svetli predvodnik, kao što Turci i jesu, pa pokazati ostalima prednsoti jedne moderne, prilično urbane SEKULARNE države, nego biti najgori i najkozrevativniji od hrišćana.

   Jedino što mi smeta kod Turaka je što ne uviđaju da bi im bolje bilo da dopuste nezavisnost Kurdistanu i da odustajanje od kontrole Severnog Kipra.
   Nadam se da će jednom uvideti da ne treba time da se kompromituju.

   Za ostalo nemam mnogo zamerki. Istanbul u delovima izgleda ko Njujork. Turci su bastion svetlosti u poređenju sa svakom drugim muslimanskom zemljom. Jedini koji ih polako stižu su Emirati, ali to je drugo. Plan je da tamo živi čak milion ljudi britanskog porekla uskoro.

opet ovaj. sekula(r) i njegove drzave.

Dobro je da je Sandjama tu da mi čuva leđa dok se molim spavam.

mark, hvala što si mi otkrio šta se dešava sa jednim mojim starim poznanikom koji sada piše blogove po B92. janko takač, gotivan tip bio, radio fanzin u kovačici, kako se zvao, sad sam zaboravio, da l pokvarena omladina, tako nešto, možda ga se i meho seća...

Sećam ga se, naravno. Kovačica je bila opasan rasadnik kreativnih likova u devedesetima.

kovačica, rasadnik genija naivnog slikarstva i naivne potkulture. sudeći po pisanijima, janko je i dalje ok momak.

Za razliku od nas.

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 21:20:49
Svako ko se protivi treba da se pripazi kad uđe u autobus.

Jebi ga, ja se pazim od kad su me odžeparili...

Meho, da ne bude zabune, slažem se da rad metalnim šipkom po glavi neistomišljenika nije IN.
Povodom onog da na reči koje vam se ne sviđaju treba odgovoriti isto rečima (eventualno psovkom) - setih se kako je jednom Dušan Kovačević, dramski pisac, gostovao kod Olje Bećković. Ona mu pomene izlaganje Teofila Pančića iz prethodne emisije (pričao o srpskoj crkvi ), očigledno provocirajući Kovačevića. On se smrkne, zine (rekoh - opsovaće!), onda uzdahne  i kaže: "Za tog gospodina se ne zna da li je više lep ili pametan..."

Neki su iskusniji i mudriji od nekih drugih.

Quote from: Zika Kisobranac on 30-07-2010, 13:05:20
mark, hvala što si mi otkrio šta se dešava sa jednim mojim starim poznanikom koji sada piše blogove po B92. janko takač, gotivan tip bio, radio fanzin u kovačici, kako se zvao, sad sam zaboravio, da l pokvarena omladina, tako nešto, možda ga se i meho seća...

:-)

Janko=Mark=Inner Party (Blog B92)
Jeste bila Pokvarena omladina (1998-2002)

Sjajno sto se jos neko seca tog mog fanzina i ovdasnje fanzinaske scene ... Stara dobra vremena!

Quote from: Meho Krljic on 30-07-2010, 13:10:07
Sećam ga se, naravno. Kovačica je bila opasan rasadnik kreativnih likova u devedesetima.

Sta da ti kazem, odavde smo svi mi duhovno prohodali uz War Pigs ...

:-)

Dobro je onda da uopšte znate da hodate.

čekaj, mark je janko. ha ha, totalni hit. pa gde si, čoveče... malopre sa sinišom dugonjićem pričam šta je sve (p)ostalo od ondašnjih fanzinaša, i eto ti, sve vesela momčad i vesele djevojke. toplo mi oko srca :) kad sam se već raznežio, da znaš da još uvek čuvam knjigu zorana đerića koju si mi poklonio jednom prilikom, i to sa sve posvetom.

Quote from: Meho Krljic on 30-07-2010, 13:41:02
Neki su iskusniji i mudriji od nekih drugih.

jesu, naravno. a ujedno su i pametni i lepi ko adonisi, zamisli samo koincidencije...

Quote from: Zika Kisobranac on 31-07-2010, 04:15:56
čekaj, mark je janko. ha ha, totalni hit. pa gde si, čoveče... malopre sa sinišom dugonjićem pričam šta je sve (p)ostalo od ondašnjih fanzinaša, i eto ti, sve vesela momčad i vesele djevojke. toplo mi oko srca :) kad sam se već raznežio, da znaš da još uvek čuvam knjigu zorana đerića koju si mi poklonio jednom prilikom, i to sa sve posvetom.

Sjajno! Da, i ja bih voleo da znam sta se sve izdesavalo sa nekadasnjim fanzinasima!  Jos kada bih znao ko se krije  iza tvog nika ... :-)

izgleda da je nepostojeci dogadjaj dobio stvarne napadace...


Uhapšeni napadači na Pančića

Beograd -- Kako saznaje B92, policija je uhapsila dvojicu mladića koji se sumnjiče za napad na novinara nedeljnika "Vreme" Teofila Pančića.


Njima je određeno policijsko zadržavanje i danas će biti izvedeni pred istražnog sudiju. Jedan mladić je 1991. godište, drugi 1992.

Obojica su pripadnici izvesnih ekstremističkih desničarskih grupa. Pančić je napadnut u gradskom autobusu u Zemunu, a napadači su ga pratili još od Zelenog venca.

Novinar nedeljnika "Vreme" kaže za B92 da je zadovoljan što je policija uhapsila napadače i što je to uradila brzo.

Pančić navodi da nije iznenađen činjenicom da nasilnici dolaze iz ekstremnih desničarskih organizacija.

"To je i dokaz da, kada se želi i kada nema političkih prepreka, onda policija i može da uradi ono što treba u zaštiti bezbednosti građana", rekao je Pančić.

"Sve je ukazivalo na tu strukturu, na tu vrstu ljudi, jer odatle dolazi daleko najveći deo onoga što je nasilje, agresija, mržnja, netolerancija, što je nekakva duhovna i moralna beda... To dolazi iz tih krugova i u tom smislu ja time nisam ni najmanje iznenađen", rekao je on.

Podsetimo, Pančić je pretučen metalnom šipkom u cetru Zemuna. Kod njega je tada konstatovana kontuzija lobanje i povrede ruku.

Zadovoljan sam što sam saznao da je Pančić levičar.

Saznao ili učitao? To što nema dobro mišljenje o "ekstremnim desničarskim organizacijama" ne uvršćuje ga nužno u levičare. Mada je verovatno bliži levici nego centru, ali to se ne mora zaključiti iz ove priče.

Pa, valjda jasno piše da su ga mlatili "desničari". Ili ja ne znam da čitam. Ma, Pančić je lovac na publicitet, a ne značajna ličnost.

Dobro, to jeste. Ali ne mora čovek biti levičar ako ima loše mišljenje o, ponavljam, "ekstremnim desničarskim organizacijama". Naprotiv, može sebe smatrati poštenim desničarem kome ovakve budale prave lošu reputaciju preko proksija, što je relativno čest slučaj. Mada naravno verujem da bi sebe Teofil video pre kao centristu bližeg levici, ali to nije nešto što se bez ostatka čak ni implicitno može zaključiti iz ovog teksta.

No, nebitno, da ne trošimo prste na nijansice...

Činjenica da se radi o 90. i 91. godištu je zaista poražavajuća. Jadna, jadna ta deca ...

OK sada kada je stvar već rešena, da kažem i ovo - jedna od zanimljivosti u vezi Pancica je i to da su njega AKO SE NE VARAM   ekstremni Hrvati 1991. proterali iz njegovog stana u Zagrebu i on je gde ce-sta ce dosao u Beograd, u Srbiju. Danas taj čovek ima samo reči hvale za Hrvatsku, dok Srbiju prezire... Nist kao malo ironije!

On bi verovatno rekao da i u Srbiji prezire samo ekstremiste itd. ali mi mu ne bismo verovali  :lol:

Ma ta dvojica su sigurno Zukorlicevi obozavaoci. 

Zapravo, čovek ne voli da ga biju. Ni ja ne volim. Samo nemam kome da se požalim.

postoji izreka među vozačima

pazi da ne zgaziš penzionera, po zakonu ćeš odgovarati za njega kao za čovjeka

e tako vam dođe i ovo sa Pančićem.

Quote from: Lomljavina on 29-07-2010, 23:24:10
   Ok, ali MILICIJA je zaisa bio termin, koji je nastao greškom. Od latinske reči MILITARE što označava oružane snage, ali one spremne da deluju ka spolja. Dakle vojska.
    U engleskom jeziku MILITARY je armija.

    Tek kasnije jedna po jedna slovenska republika počela je da ispravlja grešku i da shvata da sopstvenu reč treba napraviti od termina POLICE a ne od termina MILITARY te zaboravismo na MILICIJU, a dobismo POLICIJU.
    Prvo su policiju uveli Hvati, pa Bosanci, pa Crnogorci. Tek na kraju mi.

Okej. Ovo treba ispraviti. Jer je budalaština.
Ni reč "milicija" niti reč "policija" u srpskom/hrvatskom/crnskom/gorskom ne potiču iz engleskog, niti su iz njega preuzete. Nego je milicija latinska (militia) a policija grčka (pa opet preko latinskog, i do nas, kladim se, preko nemačkog). Od '45 mi smo imali miliciju. Zato što je milicija narodna oružana sila. Policija je državna oružana snaga. Razlika je izuzetno bitna na ideološkom nivou. Milicija je bila naša narodna milicija a ne nenarodna policija ili, daleko bilo, žandarmerija, svi znamo da su žandari pre rata hapsili komuniste. *sarkazam* Pomak sa milicije na policiju je pomak sa socijalizma na kapitalizam.
A i u engleskom jeziku imaš reč militia, koja označava upravo ovakve, narodne oružane snage. Military je pridev, majku mu. Nekad poimeničeni, ali pridev.


*kraj digresije*

Quote from: Jevtropijevićka on 03-08-2010, 23:43:05

A i u engleskom jeziku imaš reč militia, koja označava upravo ovakve, narodne oružane snage.

Јесам ли вам каз`о?! Много сам паметан, понекад сам себе изненадим! :)

Quote from: Jevtropijevićka on 03-08-2010, 23:43:05

Okej. Ovo treba ispraviti. Jer je budalaština.

Nemoj da se nerviraš. Mi smo naučili da s tim živimo. :(

Erp: jeste, lepo si im reko. Samo ja od nerviranja nisam čitala ovo kasnije.
Scallop: Ma, ja ovakve stvari uglavnom ignorišem. Računam, ili neko troluje, pa ga i treba ignorisati, ili nema pojma a misli da ima, pa ništa neće pomoći.
Ali nekad se baš ne mere izdržati.

Snimak napada na Teofila Pančića

http://www.mondo.rs/motion/play.php?vid=3336 (http://www.mondo.rs/motion/play.php?vid=3336)

Pronašli ovu dvojicu klinaca na osnovu DNK?
Jebote, pa da ne živimo u Orvelovoj državi ovakvu budalaštinu niko s pola mozga ne bi objavio. Jedva čekam da čujem dal će tužilaštvu to da bude glavni dokaz na osnovu koga će da terete klince na suđenju,jer će i daktilografkinje da se upišaju od smeha.
Još gluplje je što su postavili snimak koji dokazuje da je priča o prebijanju najobičnija laž. Nema štangli,nema kapuljača,klinci utrčali za Teom,par puta ga naboli i krenuli da beže, a Teo je bio toliko izmasakriran i krvav da je čak potrčao za njima ali mu na žalost kilogrami nisu dozvolili da ih stigne. Na osnovu snimka je sve  izvesnije da nije bilo ni urgentnog ni ušivanja pa ni lakih telesnih povreda(kao što rekoh gore-da jeste sve to bismo videli u koloru na posteru u specijalnim dodacima Šlica i Nevremena i na početku svakog TV dnevnika).
Ali naravno,sve to je nebitno kada su klinci  unapred osuđeni(u svim medijima:-Uhapšeni napadači na Teofila Pančića) i  proglašeni za najveće državne neprijatelje čije su slike u udarnim vestima svih informativnih emisija kao da su (nemojmo se zajebavati)uhapšeni  vodeći narko bosovi u zemlji. Naravno,objavljena su i njihova puna imena i prezimena jer da biste u Srbiji bili zaštićeni inicijalima morate biti osumnjičeni narko diler,masovni ubica ili pedofil čak iako ste punoletni.
Drugosrbijanska žgadija i bagra iz ZUNSA već traži postavljanje lomače i otkrivanje pravih inspiratora dok na U92 čitaoci pozivaju pokojnog Patrijarha na odgovornost,predlažu osnivanje fonda kojim bi forumaši finansirali postavljanje bilborda po gradu sa slikama ovih klinaca,traži se objavljivanje slika i imena roditelja i zaplena njihove imovine,da se deca smeste u istu ćeliju sa Urošem Mišićem.i ostale uobičajene gadosti koje samo njihovi bolesni mozgovi mogu da smisle.
Ako uz sve to imamo u vidu da naše marionete napad na Tea kvalifikuju kao napad na instituciju EU ili bar portparola-a NATO,plašim se da zbog navodnog šaketanja Pančića klinci mogu da popiju optužbu za pokušaj ubistva i terorizam.
Naravno,pitanje je koje klince su panduri u zemunskoj raciji uopšte uhapsili i predstavili nam ih kao izvršioce(Zemunci su pričali da su kupili klince po školskim dvorištima i sa malog fudbala), i šta su oni pod šamarima priznali (kladim se da je sledeće priznanje pripadnosti Obrazu i 1389) i kako je moguće da tako efikasna policija godinama ne može da reši ubistvo nijednog od troje poznatih novinara,da otkrije ubicu Ranka Panića,da za dve nedelje pronađe nestalog dečaka u jednom srpskom selu,da identifikuje sopstvene pripadnike koje pred kamerama batinaju i muče devojke i mladiće u kafiću,da godinama ne mogu da pronađu ubicu devojčice koja je kolima pregažena na trotoaru,da uhapse  makar jednog velikog dilera...?

To su u Srbiji zabranjena pitanja pa se zato oni i ne trude da smišljaju odgovore.
Ali u zemlji gde se antiustavno delovanje pojedinih parlamantarnih partija i novinara kojima pripada i Teo,ne kažnjava već sponzoriše iz državnih fondova, a hapsi se i po ubrzanom postupku u zatvor šalje srpski mladić iz 1389 zato što je raširio srpsku zastavu u centru Beograda,to se valjda podrazumeva.

па ово батинање не траје ни 5 секунди...и јел се мени чини или клинци истрчавају са његовом торбом, па им испада при томе? ужаси медијског препумпавања...

Naravno da batinjanje traje duže od 5 sekundi.
Reč je o ubrzanom snimku.

Naime kamerica instalirane iznad zlatara, prodavnica itd. rade tako što sažimaju vreme da bi sve moglo da se snimi.
Tako kamera snima 24 časa, ali ceo snimak emituje se za oko 4,45 časova.

Razlog je praktičan.
Ukoliko se ne dešava pljačka snimke niko i ne gleda. Ukoliko se desi određeni minuti mogu se usporiti.

Inače sumnajm da su nađeni u okviru DNK.
Garant je to patka za lakoverne da bi spasli drukare, koje su ih odali.
Mislite da se klinci nekom nisu pohvalili?


Inače LEVICA i DESNICA su termini, koji imaju posebno značenje kad je u pitanju ekonomski koncpet i posebno kad je u pitanju odnos prema društvo.

U EKONOMIJI:
- Levičar - onaj, koji je za socijalizam
- Desničar - onaj, koji je za neoliberalizam
ekstremni levičar - komunista ili anarhista
ekstremni desničar - feudalista

U ODNOSU PREMA DRUŠTVU

Levičar = Onaj, koji se zalaže za individualizam (Svako ko ne ugrožava druge ima pravo na identitet i egzistenciju)
Desničar = Onaj ko se zalaže za kolektivizam. Smatra da ljudska prava ne smeju biti iznat interesa celog kolektiva (narod, verska grupa) i da su interesi cele grupe važniji.

Ekstremni levičar u podledu društva = onaj, ko bi recimo potpuno izjewndačio prava gejeva, žena i muškaraca, onaj ko bi žestoko hapsio sve rasiste, homofobe, klerikalce

ekstremni desničar u pogledu društva = Onaj ko bi proterao Rome i druge narode,kažnjavao gejeve, pripadnike malih verskih grupa, ateiste...

TEOFIL PANČIĆ u pogledu ljudskih prava jeste levičar, ali u pogledu ekonomije ne znam da li je socijalista ili neoliberal. Mislim da je opredeljen za neki pragmatičnu sredinu kao i većina drugosrbijanaca.
- Čeda Jovanović je više neoliberal kao i Dinkić, dok su Žarko Korać, Nenad Čanak i Tadić više socijalisti. Međutim sve je to samo par stopa levo ili desno od centra na skali.
U pogledu ekonomije niko nije ekstreman.

Trajalo je koliko čovek prođe pola autobusa.

Kod Lomljavine ne zna levica šta radi desnica.

lomljavina je tip kog bi ldp trebalo da preventivno izbaci iz redova simpatizera.

Quote from: SIMERIJANAC on 04-08-2010, 00:37:22
Pronašli ovu dvojicu klinaca na osnovu DNK?

Koja je ovo parodija, sunce ti, ladno im je murija prodala suplju pricu kako sa metalne shipke moze da se skine DNK i klinci pali na foru. Alo bre, pa to nema sanse, jer svako ko je imalo upucen zna da je DNK jako, ali jako tesko navatati, i obicno se skida sa pljuvacke (kad krvi i sperme nema), a nesto nisam bas siguran da su ovi bas upljuvali shipku. 

Inace, na snimku se lepo vidi da su klinci izasli iz busa sa Pancicevom torbom koju su odma bacili, tako da sad ja zaista nisam siguran sta se tamo izdesavalo, pa tako teorija o otimacini (razbojnistvu) izgleda mnogo realnije, mada ne zna se sta im je gore, da im sude za razbojnistvo ili za napad na sluzbeno lice. Ali vidim da su se klinci vec odlucili da robijaju za napad na sluzbeno lice, ipak to bolje zvuci nego razbojnistvo kada se zna ko je bio meta, u svakom slucaju dobice rispekt za to u Cezaru i po zatvorima posle, pa ih sa te strane razumem.

Isto mi je zanimljivo kako je Pancic odma izleteo za njima iz basa, da nije javna licnost verovatno bi ih pojurio, a i oni su mi mnogo naivni, napadaju coveka od 2 metra i 200 kila jednom metalnom shipkom, i aj sad, dal je to realno ?

U svakom slucaju, odrace ih od robije, i to skroz bespotrebno...

bilo bi super da teofil sad ispadne car, da se sretne s njima i javno im oprosti, da kaže: klinci ste, napali ste me bezveze, ništa strašno, ja razumem vaš bes ali ajte da neslaganja raspravimo razgovorom, nije mi u interesu da robijate, ova hajka je preterana. i da se zauzme za umerenu kaznu.

To bi bila najbolja kazna: da ga slušaju dva sata.

pravda za milosa! pravda za danila!

Al od tog ništa. Sad će da se napravi trag do omiljene osovine zla, Obraz-SPC-Koštunica-navijači, a ne bi me čudilo da Lomljavina za napad okrivi i Vladimira Putina lično..  :)

Inače, TV B92 juče ponavlja da su uhapšeni napadači koji su TEŠKO POVREDILI Teofila P.
Jel mi se učinilo, ili je on posle prebijanja otišao na letovanje?

Quote from: Zika Kisobranac on 04-08-2010, 15:16:12
bilo bi super da teofil sad ispadne car, da se sretne s njima i javno im oprosti, da kaže: klinci ste, napali ste me bezveze, ništa strašno, ja razumem vaš bes ali ajte da neslaganja raspravimo razgovorom, nije mi u interesu da robijate, ova hajka je preterana. i da se zauzme za umerenu kaznu.

Uh, pa Teofilu je ovo leglo samo tako, i ne samo njemu nego svim novinarima jer ako je vodja Grobara dobio 16 meseci za ono skandiranje Brankici, zamislite tek kolko ce ove balavce da oderu, ajme meni. Inace, Teofila cenim ko novinara, volim da slusam njegove tirade po Pescaniku, al je sad bas ispo jajara...jer realno mogo je da navata te klince i da ih odvali od batina kolki je, i da se sve zavrsi na tome.

Vođi navijača godinu dana zatvora
04. 08. 2010.

Vođa navijača Partizana Miloš Radisavljević osuđen je na godinu i četiri meseca zatvora zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke B92 Brankice Stanković.

On će biti na slobodi do pravosnažnosti presude.

Tužilaštvo je skandiranje "otrovna si kao zmija, proći ćes k'o Ćuruvija" ocenilo kao pretnju po sigurnost Brankice Stanković.

Podsetimo, prvobitno je optuženo 11 navijača, a sud je u međuvremenu odustao od krivičnog gonjenja šestorice navijača dok je ostao nedovršen proces protiv Radisavljevića, koji je izdvojen, jer je u vreme suđenja on bio u bekstvu.

On je uhapšen krajem maja i od tada je u pritvoru. Podsetimo, do incidenta je došlo u decembru prošle godine, nakon što je TV B92 počela da emituje emisiju Insajder, u kojoj je otkrivena veza između navijačkih grupa i kriminala.


@varvarine - na snimku se jasno vidi da je Teofil posle napada odma izasao iz busa skroz opusteno, dakle nisu ga ni malo povredili, uostalom kako ce klinac da povredi takvog jednog debelokosca od 2 metra, al naravno to ce da se nabudzi da je bilo teskih povreda u cilju optuznice jer novinarima je sad ovo sansa da daju primer svima koji imaju slicne ideje...

Znači, trebalo je da ga umlate namrtvo? Da li bi javnost tada bila zadovoljena?

Sone, postoje ljudi u ovoj zemlji koji su ekstra zaštićeni. Nakašlji se pored Teofila ili Sonje Biserko, ode ti par meseci u ćuzu sigurno  :). A ljudi ubiju, pogaze nekog autom pa ne odleže šesnest meseci. Ej, šesnest meseci za skandiranje, koliko god ružno bilo ? U svemu tome je politika debelo umešala prste.

Sine, znam.
Kažem samo da oni sa B92 ne prestaju da ponavljaju reč TEŠKO.
Sto puta izgovorena , hmm, neistina, postane...

Epi, još je to "dobro"... probaj skandirati na sftim sajtu, pa ćeš dobiti doživotno...  xrofl

A šta se vi palite na b92? Pa oni su davnih dana popucali.

Naravno da napadace treba kazniti sto strozije, valja prevaspitati i njih dvojicu i sve one kojima ovakve ideje padaju na pamet. Ja bi im dao da robijaju, da rade nesto rukama, da stvaraju nesto korisno. Problem je u tome sto se radi o mladim punoletnim osobama pa ne verujem da ce sluziti neku duzu kaznu, pa bi bilo super kada bi postojao drustveno korisni rad za ovakve slucajeve... Pa da im se da da rade u JKP ili gde vec treba neko (molim da se ne uvrede radnici u JKP-u!) bez mozga a pun mladalacke energije...

Ma daleko od tog da čoveka ne treba zaštiti, bez obzira što se meni ili kome drugom ne sviđa šta piše, nema niko pravo da ga napada i fizički ugrožava. Ali mi se čini da je slučaj debelo prenaduvan, i medijski iskorišten.

Svakom jednom koji ovde tera sprdačinu sa napadom na Teofila (čovek jeste teži oblik krmenadle,al počesto i u pravu biva) poželeo bi živopisnu vožnju GSBom (il je bila Lasta?!), makar to i običan pokušaj pljačke bio,te potom da u zdravlju i veselju trčkara peščanim žalima morskih obala,odvolje mu koje turističke destinacije to bilo.

ovo je sad ozbiljno pitanje... da li biste primili dva vruća šamara u GSP-u zarad 15 dana letovanja na hrvatskom primorju?

Quote from: Eriops on 04-08-2010, 15:49:04
a ne bi me čudilo da Lomljavina za napad okrivi i Vladimira Putina lično..  :)

Ili bar ruskog ambasadora. :)

Quote from: Zika Kisobranac on 04-08-2010, 16:35:53
ovo je sad ozbiljno pitanje... da li biste primili dva vruća šamara u GSP-u zarad 15 dana letovanja na hrvatskom primorju?

Ma jebiga, Teo je još pre napada  rezervisao karte za Hrvatsku,ovako bi bila dobra fora da mu je lekar prepisao obaveznu terapiju lečenja rana junačkih i oporavak na hrvatskom otočju i to o državnom trošku. 

Quote from: Zika Kisobranac on 04-08-2010, 16:35:53
ovo je sad ozbiljno pitanje... da li biste primili dva vruća šamara u GSP-u zarad 15 dana letovanja na hrvatskom primorju?

a ako letujes u zadru i tamo ces dobiti dva vruca samara. :mrgreen:

Quote from: Zika Kisobranac on 04-08-2010, 15:16:12
bilo bi super da teofil sad ispadne car, da se sretne s njima i javno im oprosti, da kaže: klinci ste, napali ste me bezveze, ništa strašno, ja razumem vaš bes ali ajte da neslaganja raspravimo razgovorom, nije mi u interesu da robijate, ova hajka je preterana. i da se zauzme za umerenu kaznu.

Hm, sad, posle citanja ovog teksta, nesto ne verujem da ce se to desiti:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=944088 (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=944088)

A  u drugom tekstu u danasnjem Vremenu pise da su ova dvojica, navodno, clanovi one anti-antifasisticke grupice koja je lepila one tupave poternice po gradu (topik o beogradskim anarhistima).

znaš kako, ja mislim da bi mnogo produktivnije po budućnost mladih ljudi, za koju se kao zalažemo, i za društvo bez ovoga što teofil priča da mu smeta i civilizovano društvo slobode i nenasilja kakvo pančić voli da vidi, tj. za smanjenje novih omladinaca koji će da klepaju novinare poganog jezika, bila prava stvar da teofil ispadne car ovako kako sam ja  zamislio u svojoj preblagoj mašti. nema tog mladog koji raste u sivoj masi i na stranputici je anti-antifašiste, obrazovca ili poštene desne inteligencije, nema velim toga koji neće za inat sad da se prikloni opciji štangle.

kad se stvara takva hajka, svaki voli sebe da vidi kao odmetnika. jer to je cool kad si tako besan, nezavisan i ugrožen od sistema.

Cvijanović objasnio:

КЛИНЦИ КОЈИ СУ ТУКЛИ ПАНЧИЋА И ,,ОТПОР" 

четвртак, 05 август 2010 09:43 
Истог дана кад је металном шипком у градском аутобусу напао Теофила Панчића, један од двојице ухапшених клинаца записао је на свом Фејсбук-профилу: ,,Ако је освета грех, ми у паклу горећемо". Не бих сад мерио мисаону дубину реченице 19-годишњег Данила Жуже, али не бих је ни отписао као интернетску бесмислицу једног обичног насилника. 

Са Фејсбук профила отвара нам се фоторобот Жуже и његовог другара Милоша Младеновића (18): они се сматрају припадницима десничарских организација; пале се на српство и отаџбину; не воле Роме и педере; булазне о раси; воле да попију; свет деле на навијаче и пичкице и бирају ове прве; свој животни избор разумеју као питање између теретане и дроге, где кажу да слабо тело не пружа отпор; не пале се на скупа одела и лепше им је у треши... 


И још: Жужа и Младеновић  немају криминални досије и кажу да су Панчића напали зато што их је нервирао својим јавним политичким ставовима. О чему нам сведоче њихова годишта? Када су њих двојица рођени, у Србији је почињао пакао; када су видели како убијају НАТО бомбе, већ су ишли у школу; када су почели да разумевају свет, видели су невиђену транзициону пљачку; када су почели да схватају политички језик, разумели су да на сцени нема никога ко би заступао њихове интересе, и да су сви ту само да би њих двојицу издали и продали као јефтину радну снагу. 

Када човек у тим годинама то схвати, мора да осети и ону тескобу која га раздире када се нађе између крајњих тачака – ропског пристајања на непоштене услове у којима не може да победи и насиља као језика радикалног непристајања на то. Када су се определили за ово друго, између њих и друштвене маргине није стајало ништа. Када су схватили где су, насиље је, ма колико неприхватљиво, постало једини језик за испољавање њиховог става. И то је генерација клинаца која је израсла у капитулантским двехиљадитим, то нема везе са насилним 90-им, деценијом која се овде пословично проглашава кривом за све.

КАРАЏИЋЕВ ПОУЧАК

Шта кажете, десничари, насилници - идеалан предложак за нову друштвену хистерију? А да има ко је и за то плаћен, указао се ноторни Марко Караџић, државни секретар у Министарству за људска права, и објаснио како би он то решио. Дакле, нема дилеме за Караџића - човека који се пре неки месец јавио као жртва десничара који су му опљачкали стан, па је заћутао кад су ухапшени људи који су, осим његовог, одували још гомилу станова. Дакле, осим што пљачкају станове, десничарске организације су, по Караџићу, легло мржње и највећи проблем овог друштва. Даље каже да је то још један доказ да би те организације требало забранити, што, наравно, неће бити довољно, него би и њихове припаднике требало оштро кажњавати и видети ко су им налогодавци и финансијери (сумња се на опозицију). Просвећени Караџић каже да треба образовати децу да не чине насиље, и то тако што ћемо, каже, ставити у уџбенике Слобину слику и испод ње написати да је то злочинац који је запалио све за шта смо уопште чули да је икада горело. 

Лично бих том луцидном денацификаторском ставу додао још само две ствари које Караџић није стигао: свакако би требало на сваког пребијеног припадника ове марионетске елите хапсити и стрељати сто припадника деснице, насумично одабраних, и, кад већ истичемо важност образовања, држим како би било упутно одвајати српску децу од мајки већ у породилишту и образовати их без рђавог родитељског утицаја, где ће лакше разумети кога се има сматрати злочинцем, а кога херојем. Истина, то се некада звало данак у крви, али данас то није исто, данас би томе био адекватнији назив стварање повољних услова за формирање и раст, што би се у пољопривреди звало прскање.

Хајде сада да видимо шта је овој двојици клинаца могло да смета код Панчића. Нешто не верујем да су куповали ,,Време" и читали његове колумне. Пре ће бити да је ту радило Панчићево појављивање на телевизијама и плашим се да ће бити како су чак и они разумели да данашњи српски меинстрим, и политички и медијски, сопствени народ све упадљивије гледа очима његових непријатеља и да, кад год Србија има неки спор са странцима, увек непогрешиво бране став странаца. 

Е сад, зашто су клинци међу толикима који исповедају сличне ставове тукли Панчића, зашто нису тукли Караџића или, рецимо, Бориса Тадића? Панчића су погодном метом учинила три разлога. Први, човек, рекао бих, пише из уверења, што га прилично одваја од већег дела те елите, који углавном ради из сопственог конформизма. Зато је и сугестивнији и јуродивији од већине из тог меинстрима и самим тим више нервира оне којима се не допада. Друго, као нетипичан представник врсте и човек који не ради само за кинту, Панчић је могао бити мање свестан опасности, па је самим тим био изложенији као један од ретких из те феле који се може срести у градском превозу. И, треће, Панчића ће тешко физички заменити с неким, што га такође чини рањивим. Зато сам прилично сигуран да је Панчић због своје доступности, наравно незаслужено, добио батине у име свих попут њега. Или су то биле батине суштински намењене неком другом, рецимо Борису Тадићу, јер сам убеђен да чак и ови клинци знају да им је Борис више крив што им младост пролази овако него голоруки Теофил.

Када сам ту тезу изнео свом пријатељу наклоњеном Теофиловом погледу на свет, он ми је одговорио: ,,Али мораш да признаш да батине и претње добијају само људи ове политичке опције". Потпуно тачно, али зашто? Зашто би, на пример, неко тукао Светлану Васовић, ако се сложимо да је она из друге опције, кад просто можеш да је елегантно отпустиш и не даш јој да пише. Зашто би тукао толике новинаре који не мисле као Теофил кад можеш да их растераш, да им угасиш новине, поделиш отказе, да их оставиш без егзистенције. И кад им све то заиста и радиш. Елем, овом врстом насиља наши медији се углавном не баве јер га сами проводе, али се баве насиљем очајника, које је суштински реактивно.

ОКУПАЦИОНА ЕЛИТА

Конверзијом Томе Николића, пројектованом маргинализацијом Коштунице, неподношљивим терором у медијима и затварањем целог друштвеног и културног простора за све што себе доживљава десно од центра оставило је на маргини један веома широк слој грађана. Зашто је то урађено? Зато што је то слој који поставља питање да ли је ово што се догађа велико национално понижење Србије, њена привредна колонизација и ментално преумљење. Зато што странци, за чији рачун се све то ради, схватају да са тог простора десно од центра долази свако противљење таквој Србији какву замишљају Панчић, Караџић и екипа. Странци, који су потпуно овладали политичком, медијском и друштвеном сценом и који суштински нису заинтересовани за грађане Србије, неће се бавити трицама попут те како је тај чврсто затворени лонац прошиштао на Панчићевој глави. А и када се то деси, они имају решење: убаце 50 центи у Марка Караџића или кога већ и тај каже како је језик насиља неприхватљив и како се све оно што је десно од центра има сматрати друштвено искљученим. Па сад, ко неће тако, нема посла, нема политичког организовања, нема животног простора. Тада наравно, следи тај позив на конверзију који се зове схватањем реланости и образовањем, а за оне који неће да се образују, има и суд и затвор.

Хајде да пристанемо начас да је Караџић у праву и да су, рецимо, Жужа и Младеновић сјајно образовани противници насиља. Рецимо и да им је то образовање дало одређену мекоћу у разумевању света и политике, да нису радикални десничари, него рецимо људи са десног центра, да су евроскептици, да се плаше да је Србија постала страна колонија и да је на рђавом путу. И да су уз то још вични перу. Где би њих двојица могли да испоље свој такав политички став, у којој српској партији, на којој телевизији би могли да говоре, у којим новинама да пишу? Нигде.

И зато, када су тукли Теофила, клинци су грешком нашли некога кога су идентификовали са влашћу, са једном заштићеном врстом, што овај није јер га не би нашли у јавном превозу. И то је мени крунски доказ како је Панчић добио батине уместо Бориса ил неког сличног. Али то је и крунски доказ да су Марко Караџић и сва та локална окупациона каста главни проблем Србије, а да су клинци који их јуре по улицама само последица, и то не бих рекао незаслужена.

Дакле овако, кад већ хоћете Тому да тако бедно образујете, ОК, имаћете Тому на својој страни, али ћете онај део клинаца који је некад Томи веровао имати и против себе и против Томе, и то љућих и радикалнијих него што је Тома икад био. Ако хоћете да маргинализујете Воју, свака част, успели сте, и већ знам људе који, захваљујући сатанизацији Војине странке, неће гласати за њега, али ће веровати како су једини пункт отпора страној окупацији навијачи. ОК, ухапсите и навијача који је певао подругљиву песму Бранкици Станковић, још једном примерку те окупационе медијске елите, и срамотно га осудите на 16 месеци, али гомили клинаца то ће само појачати уверење да је бити солидаран с њим демонстрација противљења једној окупационој класи. Осудите и клинце који су тукли Теофила на најстроже казне, и што их оштрије казните, други клинци ће боље знати где да нађу пунктове отпора овоме што их испуњава несрећом и понижењем.

Јер ово није рђава власт, ово је језовита кулминација једног система устројеног 2000. године. Када видим странце, који нам кидају земљу и који се дефинитивно не понашају као наши пријатељи, када их видим колико су дубоко ушли у контролу српске друштвене сцене, када у својим рукама држе и власт и опозицију, када истовремено производе и денацификаторе и нацисте, када под контролу стављају и меинстрим и алтернативу, када утичу на режимске новине и када покрећу опозиционе сајтове, тада се експлозија мора догодити, и тада та експлозија јесте само питање времена и неумитних друштвених законитости. И када тако бедно купите елиту, имаћете против себе маргину, дакле ову децу која су, колико год насилна и неконтролисана, шпиц једног отпора који ће расти у вери да, ако је освета грех, ни пакао му неће тешко пасти.


ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ   
www.standard.rs (http://www.standard.rs)

To je, otprilike, to.

Quote from: SIMERIJANAC on 05-08-2010, 15:15:31
Пре ће бити да је ту радило Панчићево појављивање на телевизијама и плашим се да ће бити како су чак и они разумели да данашњи српски меинстрим, и политички и медијски, сопствени народ све упадљивије гледа очима његових непријатеља и да, кад год Србија има неки спор са странцима, увек непогрешиво бране став странаца. 

Bravo!

mene jako umara to takmičenje desnice i levice u disciplinama ko je više alternativa, ko je više ugrožen, ko je veći marginalac, ko je mejnstrim a ko andergraund...

Quote from: SIMERIJANAC on 05-08-2010, 15:15:31... ОК, ухапсите и навијача који је певао подругљиву песму Бранкици Станковић, још једном примерку те окупационе медијске елите, и срамотно га осудите на 16 месеци, али гомили клинаца то ће само појачати уверење да је бити солидаран с њим демонстрација противљења једној окупационој класи. Осудите и клинце који су тукли Теофила на најстроже казне, и што их оштрије казните, други клинци ће боље знати где да нађу пунктове отпора овоме што их испуњава несрећом и понижењем. ...

Pa sad "klinci" ce se morati ili urazumiti i shvatiti da od pretnji, tuce i paljevine nema vajde ili ce to urazumljivanje morati da vrse institucije drustva (kad je vec jasno da to nece raditi porodica). Njihova nesreca i njihovo ponizenje je njihova stvar, onog momenta kada pocnu da prete, biju i pale mesto im je iza resetaka. Pa kome pre dosadi ...

Istina. Istina je takođe da je ekskluzivno represivno delovanje uvek pogrešno. Zatvori nisu lek za ove boljke no samo privremeno uklanjaju simptome da ih ne vidimo.

zato bi tu teofil mogao da odigra, kad bi hteo. tako bi možda u očima tih klinaca ispo cool i možda bi slušali šta ima da kaže. ali jebi ga, to je teofil, on brzo pogubi nerve. najzanimljivije u današnjoj srpskoj desnici jeste ta njihova stalna mantra da su tolerantniji, mirniji, prisebniji i spremniji na razgovor sa neistomišljenicima od levičara, centraša i liberala. i što se mene tiče - često su u pravu. primetio sam da, između ostalog i zbog toga, radije čitam NSPM nego Peščanik, iako bi, kao, trebalo da se više slažem sa ovima iz Peščanika.

raja iz nvo, ldp i ostalog civilnog sektora nikako da ukači da je i toma nikolić silne glasove dobio na to što je vrlo često pribran. recimo, kad su ga pitali kako komentariše nešto oko čovića, ne sećam se više šta, on je rekao: "sedim u mom kragujevcu. sneg je tako lep."

Sve bi bilo lakše da Srbi generalno imaju duže fitilje, al onda ne bismo bili Srbi nego Norvežani. Ali tačno je, Toma i Vučić imaju taj neki potpuno genijalni budistički nastup u javnosti (mirotočivi!!!), vidi se da je tu uloženo dosta napora u samokontrolu i to svakako treba ceniti. S druge strane, Čeda J. voli da misli da je dreka isto što i odlučnost.

Quote from: Meho Krljic on 05-08-2010, 16:07:53
Zatvori nisu lek za ove boljke no samo privremeno uklanjaju simptome da ih ne vidimo.

Ono jeste, ali ukloniti nasilnike sa ulice  je dobar pocetak...

Ne valja ako samo na njemu ostane. A mi smo majstori da počnemo i ostanemo na početku.

Ekstremisti "mirni" do kraja godine?

05. avgust 2010. 02:30

Ustavni sud Srbije doneće do kraja godine odluku o zahtevu državnog tužilaštva da se zabrane ekstremne desničarske organizacije Obraz i 1389, kao i 14 navijačkih grupa Crvene zvezde, Partizana i Rada, piše "Blic".

List navodi da su, prema nezvaničnim informacijama, simpatizeri ultradesničarskih organizacija Danilo Žuža i Miloš Mladenović, koji su osumnjičeni da su pretukli kolumnistu nedeljnika Vreme Teofila Pančića.

Bivši državni tužilac Slobodan Radovanović zvanično je u septembru zatražio od Ustavnog suda zabranu Obraza i 1389, navodeći kao razlog pozive na nasilje i mržnju, učestale napade na stranice, masovno hapšenje huligana na dan kada je u Beogradu trebalo da bude održana Parada ponosa.

Iz istih razloga Radovanović je 16. oktobra podneo zahtev za zabranu ekstremnih navijačkih grupa Crvene zvezde, Partizana i Rada.

"Sudije Ustavnog suda tražile su podatke od evropskih sudova koji su se bavili ovim pitanjima. Takođe je traženo mišljenje i relevantnih međunarodnih organizacija, kao što je FIFA. Kada ta mišljenja stignu, sudije će predložiti javnu raspravu i očekuje se da će odluka biti doneta do kraja godine", kažu za "Blic" u Ustavnom sudu.

(MONDO)

Ja imam radikalniji predlog: da se zabrane Zvezda i Partizan.

Mislim, kakve su to gluposti??? Organizacije se valjda zabranjuju zbog programa i organizacionog delovanja a ne onog što rade simpatizeri. Da ne pominjem neefikasnost. Danas zabraniš 1389., sutra imaš Kosovo - 1389. ili nešto slično.

Quote from: Meho Krljic on 05-08-2010, 16:07:53
Istina. Istina je takođe da je ekskluzivno represivno delovanje uvek pogrešno. Zatvori nisu lek za ove boljke no samo privremeno uklanjaju simptome da ih ne vidimo.

Upravo ovaj rad, i ovo sto kaze Zika, pa jbte zamislite te klince posle 8 godina robije tek kakvi ce da budu ako su danas ovakvi, plus jos kad znas da si robijo za smejuriju, za primer, ne do bog nikom, tako da bi sa te strane mnogo korisnije bilo kad bi teofil malo stao sa pritiscima, ali jbga, i on iza sebe ima novinare i silne nvo koje ga pritiskaju da bude sto brutalniji prema balavcima, tako da je to zacarani krug...

A sto se tice ovih zabrana, aj ove organizacije i mogu da zabrane, al me zanima kako ce da zabrane navijacke grupe koje nisu ni registrovane, aj sta ce da im urade, da udju na stadion i da im zaplene transparente sa imenima grupa ?! Nerealno...

Quote from: Meho Krljic on 05-08-2010, 23:04:58
Ja imam radikalniji predlog: da se zabrane Zvezda i Partizan.  

Bilo bi to sjajno! Ali iako se fudbalski klubovi  vec duze vreme pokazuju kao nesposobni da kontrolisu svoje navijace (a neki cak i podsticu nasilnicko ponasanje) problem je u politicarima koji jedva cekaju da se uvale u upravne odbore i skupstine tih klubova. Dakle ne mogu ih zatvarati ljudi koji su unutar tih klubova... Najgore je to sto onda nema nista ni od komercijalizacije fudbala (da stadion bude veliki biznis a ne poljana za obracun), organizacije neke atraktivnije lige (npr. exYU liga), ni od vecih uspeha na evropskim kupovima ...

gari ako te neko dekne sipkom kako treba po tintari,ti neces trcati za njim,vecd ces ostati da lezis  u komi....

taj rad stakmene, nego klinci nisu imali jaja, deca jbga...

e u ponedeljak mi je u firmi strajk,bice zescih pizdarija,dobicete ovde jedan socko horor raport sta se sve desava radnicima u Srbiji na udaru divljeg kapitalizma,ako bude bilo gazenja,opste tuche na kapiji firme, ovaj fajt sa teofilom bice limunadica,,,,hehe  mislim da ce se son of manu svideti raport,,,

Quote from: Zika Kisobranac on 05-08-2010, 16:25:12
zato bi tu teofil mogao da odigra, kad bi hteo. tako bi možda u očima tih klinaca ispo cool i možda bi slušali šta ima da kaže. ali jebi ga, to je teofil, on brzo pogubi nerve. najzanimljivije u današnjoj srpskoj desnici jeste ta njihova stalna mantra da su tolerantniji, mirniji, prisebniji i spremniji na razgovor sa neistomišljenicima od levičara, centraša i liberala. i što se mene tiče - često su u pravu. primetio sam da, između ostalog i zbog toga, radije čitam NSPM nego Peščanik, iako bi, kao, trebalo da se više slažem sa ovima iz Peščanika.

Mogao bi, al tesko da ce se to desiti. To sam htela da kazem.
S druge strane, nekako nisam optimista da ce se bilo sta desiti  i ako ova dvojica zaglave u cuzi ili ako ne zaglave. Ko i sve drugo..za tri dana doci ce do kolektivnog zaborava.

Sto se tice NSPM i Pescanika, i ja sam prestala da ih citam, smorise me i jedni i drugi. Jedino moju dugogodisnju  simpatiju Slobodana Antonica i njegovu demagogiju ne mogu da propustim. Njega citam kad osetim potrebu da se izbicujem po ledjima.  :mrgreen:

kakvu sad demagogiju? lepo pise: kome je do morala u politici, neka ide u nspm. i to cirilicom.

Peškanik's back on the map. :!:

Vesna Pešić upravo pokidala, možda njena najjača priča ikada.  :|

Quote from: Son of Man on 01-10-2010, 11:21:31
Peškanik's back on the map. :!:

Vesna Pešić upravo pokidala, možda njena najjača priča ikada.  :|

nekako se brzo završio. nadam se da će se vratiti formi od sat ipo kao ranije.

Quote from: Son of Man on 01-10-2010, 11:21:31
Vesna Pešić upravo pokidala, možda njena najjača priča ikada.  :|

Heh, sa jedne strane mi je njen revizionizam potpuno odbojan, ona je tu prilicno proizvoljno izlagala jednu novu istoriju ne tako davnih desavanja. Ali moram da kazem da me je veoma iznenadilo njeno postovanje prema Kostunici, postovanje koje je pokazala onako precutno, dalo se to procitati izmedju redova... (sto onda naravno podrazumeva Vesnin malo realisticniji stav prema Djindjicu) :-)

Zastrasujuce je to sto se dogadjaji od pre samo desetak godina vec sada tumace na tako nepomirljivo razlicite nacine. Sta ce tek biti za pedeseti ili sto godina?!

je l' cito neko? vidim da basara preporuca.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.pescanik.net%2Fimages%2Fstories%2Fnove_knjige_jun_10%2Fduda_naslovna1.jpg&hash=ce7c7bb4cd4411249670bce9eb9752ed0ba9f08b)

Распакивање

РТС 1
21:00

Светислав Басара, Фама о писцу

У емисији Распакивање, Антонеле Рихе, говоре:

Светислав Басара, књижевник,

Мирјана Ђурђевић, књижевница,

Теофил Панчић, књижевни критичар недељника Време,

Слободан Гавриловић, социолог, директор Службеног гласника,

проф. др Жарко Требјешанин, психолог.

Ja volim kad žena ima noge ko srna: tanke, krive i dlakave...

Ja sam oduvek sumnjao da je moj omiljeni savremeni srpski pisac leceni alkoholicar. Ima tako neke manire... Nadam se da cu dobiti potvrdu svojih sumnji veceras kod Nele!

totalno zanimljiva skupina ljudi, sve goli izdajnik, što bi rek'o Kripl... moram to da gledam... u stvari, jel ono Partizan na drugom kanalu?

Emisija je bila smoreno mlaćenje prazne slame. Očekivano, naravno. Partizan je zato razmontirao Žalgiris i žao mi je što nije bila veća razlika. Posle saznadoh da je Dule dobio pedalu u CSKA. Mislim, stvarno, hu faks Basara.

Mirko Đorđević je ponovo objasnio neke stvari u peščaniku. izgleda da crkva nije rada da rešava unutrašnje probleme (kojih ima i previše) dok joj se ne dirne u pare. kada se neko usudi da posluje mimo nje, odmah se raščinjava i goni, a kada se pipaju sitna deca onda se ćuti.

Itekakao!

Ako nekoga ne mrzi, može da proveri istinitost ovih citata, ali novi Pečat veli ovako...

Tako je govorio ,,Peščanik"

Piše Nikola Vrzić

Ako su kritike na račun Zorana Đinđića dovoljan dokaz krivice za ,,kreiranje atmosfere koja je dovela do atentata na premijera Srbije", kako to tvrdi ,,druga Srbija", znači li to da bi istraga trebalo da se proširi i na autorke ,,Peščanika"?

Dok je bio živ zvali su ga Đinđić; tek posle smrti postao im je Zoran. Za života, ,,mlađani Đinđić (koji) nije gadljiv čovek", taj ,,i premijer i Vito Korleone", postajao je ,,još prgaviji i još arogantniji" i ,,nikako da se doseti da možda pogrešno ide, da možda ide u nepoznatom pravcu i da ga zato sve manje ljudi sledi"...  Da bismo ovih dana, oko osme godišnjice njegove smrti, čuli kako je ,,prvi demokratski premijer Srbije" hteo da ,,prekodira našu kulturu", da se suprotstavljao ,,toj ideji, te velike države, Dušanovog carstva, toj mitologiji", da je ,,on podrazumevao da se u svemu slažemo sa njim, a nama je laskalo što on misli da smo vredni tolikog truda"...
Njihov je postao tek kada mu je oduzeta mogućnost da se od toga odbrani.
I sve to na ,,Peščaniku", medijskoj batini što po glavi udara sve koji misle drugačije, grupnoj terapiji za protivnike rata koji se nisu protivili samo ratu protiv Srbije; na ,,Peščaniku" koji ovdašnjoj javnosti danas nameće antidemokratsku, čak anticivilizacijsku tezu da su svi kritičari pokojnog premijera na izvestan način doprineli njegovoj tragičnoj smrti.
Ali, šta je sam ,,Peščanik" govorio o Zoranu Đinđiću? Ako su zaboravili, tu je ,,Pečat" da ih podseti. Dakle, ,,Peščanik", njim samim:

126. emisija (28.02.2003)
Svetlana Lukić: Ne znam da li ste primetili, premijer nam je postao još prgaviji i još arogantniji. Nadam se da je to samo zato što ga boli ona noga, a moguće da je postao takav, dakle samouvereniji, ako je to još moguće, posle odlaska u zatvor dvojice političkih protivnika. Šešelj je u pravom zatvoru, a Koštunica se odlaskom sa mesta predsednika vraća u svoj stari, dragi, ušuškani kućni pritvor iz kojeg je nakratko izašao 5. oktobra.
Zoran Đinđić je pre neki dan rekao da neće da pominje sudstvo, lep je i sunčan dan i on ne bi da ga kvari. Sudstvo mu se toliko zgadilo da ne može ni da ga pomene, ali zato je tog istog dana bio tužan što ne može da ode na proslavu ,,Komercijalne banke". U telegramu izvinjenja je pisalo: ,,Boravak u društvu uspešnih za mene je uvek predstavljao zadovoljstvo." Među uspešnim akcionarima ,,Komercijalne banke" su i njegovi Karići kojima je posle plaćanja ekstraprofita ostala neka crkavica od koje su odvojili 10 miliona evra i kupili, da se nađu, leba ne traže, akcije ,,Komercijalne banke" (...)
Miloš Vasić: Đinđićev čuveni makijavelizam je pao, naravno, na ispitu već u prvoj polovini oktobra 2000. godine kada, jednostavno, nije prekršio te ugovore i uradio šta je trebalo da se uradi, sproveo čistku gvozdenom metlom i ,,ćao, đaci". Otkad se u politici drže obećanja? Bilo bi mu pametnije da je bio pragmatičan u toj stvari, nego što je bio pragmatičan u nekim drugim stvarima.

125. emisija (21.02.2003)
Svetlana Lukić: E sad, drugo je pitanje da li je neko pokušao da ubije Đinđića juče ili je, kako je on to rekao, to neki nesavesni vozač na autoputu vežbao vožnju. Da li je ili nije to pokušaj ubistva nemam pojma. Pošto on sve zna, onda da ne razmišljamo mnogo.
Sasvim je nebitno što se ispostavilo da je vozač, gle čuda, deo famoznog surčinskog klana. Nadimak mu je Bagzi. Gospodin Bagzi, kako bi ga s poštovanjem oslovio ministar policije.
Opet, zamislite da to nije atentat nego prosto zakon verovatnoće. Šta ako svako ko ima kola, i šta ako svaka kola na drumu koja mogu da se trkaju sa Đinđićevim audijem u stvari pripadaju surčinskom klanu? Onda je čudo da do sada sa premijerom nisu imali bliski susret, naročito zato što ih on nešto mnogo ne izbegava. Sve skupa, mlađani Đinđić nije gadljiv čovek. Eto, na primer, čak nije povredio ahilovu petu igrajući fudbal sa lekarima, profesorima ili sudijama, nego sa opasnim momcima iz specijalnih antiterorističkih jedinica. Valjda su mu oni i pozajmili onu crnu čarapu za glavu, kako se ono zove, fantomku, koju je stavio na svoj gips.
Juče je premijer bio u Banjaluci, nije igrao šah sa Mladićem, sekao je tamo neku vrpcu, a sećam se, kao juče da je bilo, kako je Đinđić za vreme sankcija prema Srbiji i Republici Srpskoj stajao na mostu preko Drine i govorio – ,,Drina je kičma srpskog naroda". Naravno, pitanje je da li bi taj čovek, na primer, prošao lustraciju.
Goran Marković: Strašno bih voleo kada bi se pojavio jedan čovek koji ima neki format, koji bi mogao da se suprotstavi Đinđiću. Njegovo ime i prezime sigurno ne znamo u ovom trenutku.

121. emisija (24.01.2003)
Stojan Cerović: Taj problem mafije za koju u stvari ne znaš da li je mafija ili država, to što sam Đinđić lično poznaje neke od bosova, mislim da je to nekakva centralna priča u kojoj oni nisu ništa bitno uradili, a tvrdili su da hoće.
Postoji tu neki posao koji se možda ne vidi dovoljno. Evropa je pre svega jedna planina od hartija. Evropska administracija je kolosalna. I ako mu kažu u jednom trenutku, a kažu mu svakako – slušaj, ne može to tako kako si ti zamislio, ne možeš ti da budeš i premijer i Vito Korleone. Biraj...
A istovremeno mi nemamo sposobnijeg čoveka za taj posao. On je najbrži i najpametniji i istovremeno kvaran, to i jeste problem što je on tako fasciniran tim podzemljem, tim džipovima, ,,gorilama", pa Džems Bond.

120. emisija (17.01.2003)
Svetlana Lukić: Premijer se, naravno, ne obazire, tera dalje. On ima svoj tempo, svoj put i misli da ko god ne ide za njim jeste ili slabić ili sporać. Nikako da se doseti da možda pogrešno ide, da možda ide u nepoznatom pravcu i da ga zato sve manje ljudi sledi.
Sonja Biserko: Kako međunarodna zajednica sve intenzivnije zapravo radi na rešavanju statusa Kosova, tako Beograd postaje sve nervozniji i pokušava da nametne pitanje kompenzacije za Kosovo, kao gube Kosovo pa se uvek poteže Republika Srpska, pa je tako premijer Đinđić rekao, u nemačkim novinama je bila prvi put pomenuta ta izjava, da će s obzirom na to da Albanci stalno insistiraju na nezavisnosti srpska strana tražiti novi Dejton koji će biti zapravo usmeren na menjanje i dekomponovanje Balkana, odnosno menjanje njenih granica. To je konstanta u srpskoj politici otkada je Milošević došao na vlast i u tom smislu nema diskontinuiteta sa prethodnikom.
Srđa Popović: Ja gledam na taj tzv. ,,5. oktobar" malo drugačije nego većina u Srbiji. Ne smatram da je ulica skinula Miloševića. Smatram da je Miloševića skinula međunarodna zajednica uz pomoć određenih krugova u zemlji. Mislim da je tu napravljen dil. Mislim da su tu mnogi zločini oprošteni tako da nije moglo doći do katarze jer je u stvari napravljen jedan sporazum da se žrtvuje jedan čovek koji je postao nemoguć, a da se od projekta ne odustane. Vidim da je Đinđić nedavno govorio opet o pretenzijama na istočnu Bosnu...
U Srbiji se dogodila jedna smena vlasti, ali tu se nikakva revolucija u odnosu na Miloševića nije dogodila.

113. emisija (29.11.2002)
Svetlana Lukić: Premijer je apsolvirao Makijavelija, a sada zvuči kao da mu je novi manifest knjiga koja je bestseler na zapadu ,,Fanki biznis". ,,Uspešnost ne podrazumeva poštovanje određenih pravila", piše u knjizi. ,,Sve se svodi na pametno kršenje pravila i umeće stvaranja novih. Uspeh zavisi od trenutne mudrosti u pomicanju figura".
Kako mora da se ovo dopada našem premijeru.

109. emisija (01.11.2002)
Nikola Barović: Posle 5. oktobra su zapravo imenom Đinđić i imenom Koštunica krivi zbog toga što je došlo da u delu sistema ostanu kriminalne grupe jer su oni u međusobnoj političkoj surevnjivosti i borbi za nasleđe, za Miloševićevo nasleđe, zapravo od ljudi koji su u Miloševićevo vreme njemu bili na dispoziciji, napravili sebi hteli-ne hteli partnere. Krivica je direktno samo Koštuničina i Đinđićeva (...)
Premijer je juče rekao da pravosuđe nije spremno za sukob s kriminalom. Ne znam zašto premijer misli da bi pravosuđe bilo više spremno za sukob s kriminalom kada ni on ni Koštunica nisu bili spremni za sukob s tim kriminalom posle 5. oktobra, nego su ušli u jagmu za kriminalnu zaostavštinu iza Miloševića. I kada su se oni pokazali kao curice pred Crvenim beretkama ili pred Pavkovićem.
Mora pre svega biti spreman premijer i predsednik da se sukobi sa kriminalom, ne može ga pravosuđe rešiti.

102. emisija (26.06.2002)
Svetlana Lukić: Konkurs za načelnika Generalštaba je otvoren. Ne bi bilo čudno da ove dve političke struje što su se ostrvile jedna na drugu uvedu instituciju rotirajućeg načelnika, pa jedan dan komanduje Šljivančanin, drugi dan Legija, treći Bulatović, četvrti Vesić, pa možda i jedna dama, što da ne?

99. emisija (05.06.2002)
Srđa Popović: Takođe me je začudilo kada sam video da je predsednik srpske vlade javno izjavio da on neće dozvoliti da izvesni Legija bude krivično gonjen zbog zasluga u svrgavanju prošlog režima. Moguća je abolicija, ali predsednik vlade nije ovlašćen da ikoga abolira. Kao visoki predstavnik izvršne vlasti on time daje signal da iz političkih razloga smatra da jedan postupak koji bi inače morao biti vođen ne bude vođen.
Mislim da pažljivo merim svoje reči, ovde imate jedan kriminalizovan aparat, kompletan kriminalizovan aparat koji je politički podržan.
Dragoljub Todorović: Vama je poznato da je komandant jedinice za specijalne operacije Milorad Luković Legija, pukovnik, stao na stranu opozicije 5. oktobra i da je tu uspostavljen neki dil. Kao zastupnik porodica oštećenih u zločinu na Ibarskoj magistrali podneo sam krivičnu prijavu protiv Lukovića, pisao sam pismo tužiocu Terziću, ništa nije vredelo, protiv njega nije pokrenuta istraga iako su to izuzetno ubedljivi, izuzetno validni, izuzetno kvalitetni dokazi da je i on u tome učestvovao.
Znači, 26. jula 2001. godine, Goran Petrović kaže o ubistvu Ćuruvije: ,,Ali situacija je bila jasna i ovde je bio uključen Milan Radonjić" – to je načelnik RDB-a Centra u Beogradu – ,,on je izdao nalog za praćenje, ali je insistirao na takvim detaljima kao i u slučaju Ibarske magistrale koji su nebitni za uobičajeni operativni rad. Izveštaj mu je morao biti poslat svakih pet minuta bez obzira na to da li se nešto promenilo ili ne. Kako se Ćuruvija približavao stanu, iz centra za komunikacije je javljeno da se posao prekida. Vi sami izvedite zaključak šta se desilo, jer je sledećeg momenta Ćuruvija ubijen".
Ovo je više nego krivična prijava. Na ovo je tužilac morao da reaguje. Posle ove i ovakve izjave došlo je do one pobune Crvenih beretki i zbog oružane pobune javni tužilac je morao da reaguje. Umesto da oni odgovaraju, odgovarao je Petrović. Dakle, on je smenjen, zamenili su Petrovića i Mijatovića... Bracanović, koji je bio obaveštajni oficir, bio je u Legijinoj jedinici, on je sada zamenik načelnika Resora Andreje Savića, koji je tu neka figura i ne pita se. Đinđiću su ti ljudi pomogli, a ja ne verujem da on želi njih da čuva, mada možda mora.
Sada oni nemaju više nikakvu kontrolu, a ovaj drži Legiju, onaj Markovića.

95. emisija (08.05.2002)
Bogdan Denić: Neka mi neko kaže da su transparentni novci oko Đinđićeve stranke – za koju bih ja odmah glasao opet na izborima, ako je alternativa ono što je bilo pre ali – molim lepo. Ja gledam te face i kažem: pa, pobogu, stara komunjarska politokratija je bila bolja.

91. emisija (03.04.2002)
Svetlana Lukić: A Đinđić je dobio ono što je hteo i na čemu je tako vredno radio svih ovih meseci – ostao je sam na vrhu piramide moći.
Svi ministri u obe vlade su ga ovih dana podržali, ali povodom Haga, pa naravno i Rasim Ljajić. Međutim, Rasim Ljajić je, da vas podsetim, u Novom Pazaru na skupštini svoje stranke rekao i sledeće: ,,Generalno podržavamo vladu, ali to ne znači da podržavamo DS u onome što radi. Nismo za to da stranka sa 15-20 odsto podrške ima 85 odsto vlasti. Ko radi kao JUL, proći će kao JUL."

90. emisija (27.03.2002)
Teofil Pančić: I taj Đinđić je pre ne baš mnogo godina dopuštao sebi da zastupa neke sasvim drugačije koncepte, da ne spominjem famoznog vola na Palama i ostalo. On je čovek koji je pragmatičan preko mere podnošljivosti.

80. emisija (16.01.2002)
Svetlana Lukić: Dobar dan poštovani slušaoci. Raspust je završen, svi smo na broju, predsednik se vratio iz Pekinga oduševljen Kinom, premijer iz Abudabija je oduševljen sobom kao i obično, mi smo tu gde smo, gde su nas ostavili, i sada idemo iz početka.
Nebojša Romčević: Đelić nije političar, on je prosto čovek koji živi s tetkom, koji mnogo zna i mnogo je pošten, meni se bar tako čini. Od tog čoveka, što kažu Amerikanci, kupio bih polovan auto. Ali od Đinđića ne bih kupio polovan auto, iako mi može biti simpatičan.
Ja volim kada je neko eksplicitno kvaran i inteligentan. Prosto volim brze kvarne inteligentne ljude.

72. emisija (21.11.2001)
Svetlana Lukić: Ali eto, taman kad sam sve dovela u red i objasnila vam, čuli ste u vestima da me je premijer Đinđić demantovao, on ne drema, danas je, čuli ste, nastavio da se miri sa našim uzornim demonstrantima, Crvenim beretkama. Izvršio je smotru ovih delija povodom njihove slave Aranđelovdan. Rado bih iskoristila priliku da se zahvalim momcima što nas nisu pobili 5. oktobra, ali nisam vlasna.

64. emisija (26.09.2001)
Svetlana Lukić: I jeste bolji ovaj gnevni predsednik, nego onaj koji je sebe toliko dugo štedeo potresa koje donosi stvarnost. Sada je rešio da se razgoliti, i ovako je baš lep. Još samo kada bi izgovorio ono što izgleda misli – narode, vi mene i moju stranku najviše volite, Đinđić je okupirao svu izvršnu vlast u Srbiji, vi ga s pravom ne volite, on laže, petlja s kriminalcima, 'ajdemo na izbore da stvar dovedemo u sklad sa vašom voljom. Dobro, možda ne baš ovakvim rečnikom ali da se to izgovori, da se pokaže, bio bi to predsednik koga valja poštovati.
Teofil Pančić: Što se tiče Đinđića, on je naravno čovek bez ikakve ideologije, čovek difuznog karaktera, neuhvatljiv u svakom mogućem smislu. Nisam siguran da je to nešto najgore što može sada Srbiji da se desi, s obzirom na ono što smo mi imali donedavno ovo izgleda kao bajna i sjajna stvar, kao grupa nekakvih lažnih i pravih tehno menadžera koji sad dođu pa pričaju priču kako Srbi treba da prave novac i tako dalje.

58. emisija (30.05.2001)
Laslo Sekelj: Najbolji čovek koji bi bio premijer Srbije na takav način, dakle da u njegovim rukama bude koncentrisana vlast i moć, to je nešto što je jako loše. Dakle čovek najboljih osobina i najčistije prošlosti. Premijer Đinđić niti je čovek najčistije prošlosti, ni najboljih osobina.
Nemojte da zaboravite da je on čovek koji se nudio Miloševiću da bude predsednik vlade, to je čovek koji je sarađivao sa Karadžićem, koji je bio originalno protiv Dejtona, to je čovek koji je, prema vlastitim izjavama, prijatelj sa ljudima koji se smatraju vrhom našeg kriminala, Ražnatović, Stanišić. Dakle, od toga vi ne možete ništa dobro očekivati čak i da je najbolji čovek u pitanju.
Zapravo će se desiti isto što i sa sankcijama, kao što su sankcije cementirale Miloševićevu vlast, i taj spoj kriminala i politike, tako će u stvari privatizacija na toj osnovi taj kriminalizovani element države da zacementira.

55. emisija (09.05.2001)
Svetlana Lukić: Naš menadžer nema visoko mišljenje o moralu, naš menadžer, predsednik vlade. Sećate se, on zgodno kaže da je moral za crkvu, međutim, on je ovih dana baš na ovom mestu na kojem sedim rekao otprilike, tako sam ja to protumačila, da je moral trula i nepotrebna moneta s kojom ne može da asfaltira puteve ili da nam kupi gas za zimu.

QuoteAko su kritike na račun Zorana Đinđića dovoljan dokaz krivice za ,,kreiranje atmosfere koja je dovela do atentata na premijera Srbije", kako to tvrdi ,,druga Srbija"

potpuno pogrešna pretpostavka i klasična zamena teza.

sjajan je Vrzić.

Quote from: tomat on 27-03-2011, 22:17:35potpuno pogrešna pretpostavka i klasična zamena teza.

znači vraćaju Peščaniku istom mjerom?

Super...

Hihihi! Ko tebe zamenom teza ti njega pogresnim pretpostavkama ...

PS

A kod Sarape prosle nedelje svi ODVALJENI od cirke. Je li neko primetio?

Lider LDP-a uvredio Afrikance
Izvor: Beta

Beograd -- Afrička grupa uložila demarš zbog izjave lidera LDP-a Čedomira Jovanovića u kojoj je predstavnike afričkih naroda nazvao "kanibalima".


Zbog izjave lidera LDP-a, ambasador Alžira u Srbiji i predstavnik Afričke grupe Abdelkader Mesdoua uručio je šefu diplomatije Vuku Jeremiću oštar demarš u ime afričkih i arapskih država.

"Jeremić se izvinio za ovu neprijatnost i u ime Vlade Srbije preneo uveravanje da ova izjava ne predstavlja zvaničan stav države", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

"Jeremić je, takođe, naglasio da će sa sadržajem ovog demarša upoznati rukovodstvo nadležnih institucija", dodaje se u saopštenju.

U demaršu se navodi da je Jovanović povodom dešavanja u Libiji izneo "izuzetno ozbiljne izjave o afričkim narodima i državama, nazvavši ih 'kanibalima'", a da na to nisu reagovali predsedništvo, vlada i političke stranke, "pa čak ni organizacija ili komisija koje se bore protiv rasne diskriminacije".

"Izjave lidera ove stranke, koji je pri tome član parlamenta, ozbiljne su, rasističke i vređaju države i narode koji su, uprkos jakim pritiscima, svesrdno podržali Srbiju u odbrani njenog teritorijalnog integriteta i odlučili da održavaju odnose prožete prijateljstvom i solidarnošću", navodi se u demaršu koji je prenelo ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

U demaršu se dodaje da Afrička grupa snažno protestuje zbog ovakve vrste verbalnog izgreda i želi da Vlada, parlament i druge nadležne institucije reaguju i osude te izjave koje ugrožavaju napore za konsolidaciju odnosa koji se strpljivo neguju poslednjih godina.

"Afrička grupa ima pravo da od autora ovih izjava traži da ih povuče i da se na isti način izvini u parlamentu", navodi se u demaršu.

Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović je prošle nedelje, kritikujući na sednici Skupštine stav Vlade Srbije o intervenciji u Libiji, rekao da ministar Vuk Jeremić, "umesto što odlazi kanibalima u Africi, treba da reaguje na stradanja civila u Libiji".

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=03&dd=29&nav_category=11&nav_id=502660 (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=03&dd=29&nav_category=11&nav_id=502660)

ne svidja mi se aktivnost na ovom topiku poslednjih dana, jer ja ovaj topik nisam otvorio da bi se pricalo protiv pescanika i druge srbije. uostalom, sve su to lazi i podmetanja. sve. ceda je samo zeleo da ukaze na cinjenicu da blagobit drustva pociva na promenama navika u ishrani. i u srbiji postoji jedna vrsta kanibalizma - autokanibalizam. jer sta je post kod pravoslavaca, ako nije autokanibalizam, odnosno zderanje samoga sebe.

Ali zato veći deo moje poruke sasvim odgovara. Ako se izuzme kratak komentar, sve ostalo su peščanički citati o Đinđiću.

Благо Чеди, има толико људи спремних да га ваде за сваку идиотарију коју је изговорио. Рејнолдсе, сјајан текст. "Њихов је постао тек када му је одузета могућност да се од тога одбрани." Ова реченица сумира много тога.

Quote from: Suba on 30-03-2011, 12:43:32
"Њихов је постао тек када му је одузета могућност да се од тога одбрани." Ова реченица сумира много тога.

Tzv. "druga srbija" je medijskom bukom uzurpirala mnogo toga, pre svega antifašizam u Srbiji, čime je situacija iskrivljena do tačke da se priča o nekakvom "tradicionalno netolerantnom, antisemitskom, fašističkom, itd društvu". Isto je i sa Đinđićem, a što je najodvratnije (ma šta ja lično mislio o Đinđiću i njegovoj istorijskoj ulozi), sad ga svojataju ljudi za koje smatram da bi mnogo toga mogli da kažu o pozadini ubistva, verovatno najviše Popović i Jovanović, a bogme i onaj sudija koji je posle sudara kod Limesa oslobodio Bagzija. I taj je lik blizak LDP-u, ako ne i član.

Sad se halabuči o Koštunici i "medijskom linču", a nikako da se podrobnije ispita likvidacija u Meljaku, rušenje zgrade u Šilerovoj, vađenje Zemunaca iz zatvora posle ekstradikcije iz Francuske, bezbednosni propusti baš na dan atentata, potonji Popovićev brz povratak u biro s podacima o atentatorima, Bagzijeva tvrdnja da je Jovanović naručio ubistvo Šljukića, itd.

Da se ne petljam, Jonhe. Ti si im dovoljan. xjap

Quotevađenje Zemunaca iz zatvora posle ekstradikcije iz Francuske

mislim da je ovo Srđa Popović jednom prilikom objasnio, možda baš u Peščaniku. ako sam ja dobro razumeo, oni su bili isporučeni iz Francuske zbog falsifikovanih dokumenata, za šta nije predviđen pritvor (ima na forumu pravnika, pa mogu da potvrde ili opovrgnu ovo). oni su mimo propisa držani u pritvoru, kako bi se to vreme iskoristili da se podigne ozbiljnija optužnica, u čemu se nije uspelo, pa su na kraju morali da budu pušteni.

Quote from: John Reynolds on 30-03-2011, 14:03:45
Tzv. "druga srbija" je medijskom bukom uzurpirala mnogo toga, pre svega antifašizam u Srbiji, čime je situacija iskrivljena do tačke da se priča o nekakvom "tradicionalno netolerantnom, antisemitskom, fašističkom, itd društvu".

To je suština.
Neću sad o likvidaciji Šiptara i Kuma u Meljaku i čuvenom pitanju - gde se dede koferče sa par miliona evra... Ima toga puno, ali:
Ja bih podvukao ovo - ovo talambasanje DRUGE SRBIJE o "...netolerantnom, antisemitskom, fašističkom društvu."
I ovde su pisali na tu temu, neki.
I niko od drugosrbijanaca da se zapita: ako je ovo društvo bilo sklono fašizmu (kao onomad Hrvati, Mađari, Rumuni... ), kako to da se OVDE desi kurcšlus 27. marta 1941 - i jedan narod svesno gurne prst u oko Hitleru... umesto da ga bole kurac? Mir nema alternativu, neka Švabe voze preko Kraljevine na Istok... Ali jok.

Onda, koliko znam - ni Jevreji nisu bitno kritikovali držanje Srba prema njima (šta god drugosrbijanci pisali) - nego podvlače da su ih Srbi štitili kad su mogli.
Ovo možete natezati kako god hoćete, ali u NDH, Mađarskoj i Italiji (da ne idem dalje), jevrejsko pitanje je rešeno: nula kroz nula, skoro da niko nije ostao.
Ovde je bilo ipak drukčije - pripitajte Jevreje, potražite... Bez obzira što drugosrbijanci guraju Sajmište u isti rang sa Jasenovcem.

A netolerancija: pa majku mu, bar u Srbiji su Cigani i Jevreji živeli da ih niko ne maltretira. Ovde nikad nije bilo kao u Poljskoj: Šta da radimo večeras, dosadno? Ma, idemo da jebemo Jevreje!
Skinhedsi su došli puuuno kasnije. (Usput, poslednji pogrom Jevreja u Evropi zbio se u Poljskoj par meseci posle završetka Drugod svetskog rata, al to je posebna priča...)
Elem, pitanje je: ZAŠTO OVO TREBA DRUGOSRBIJANCIMA ???

Tzv. "druga srbija" je medijskom bukom uzurpirala mnogo toga, pre svega antifašizam u Srbiji, čime je situacija iskrivljena do tačke da se priča o nekakvom "tradicionalno netolerantnom, antisemitskom, fašističkom, itd društvu".

reći da je društvo tradicionalno netolerantno i fašističko je verovatno prejaka tvrdnja, ali da društvo u poslednjih 20 godina sve više ide ka netoleranciji (pri tome se pozivajući na tradiciju, pravoslavlje, svete oce, Ljotića, Nedića, i kogasvene), pa i fašizmu, je istina. ne toliko davno okupljanje hiljada ljudi koji su došli da biju šačicu pedera koja ne može čestito ni saobraćaj da blokira je dokaz toga. pri tome je izostala ozbiljnija osuda viđenijih članova društva tog divljanja što pokazuje da društvo nije jasno određeno prema tome. grupa ljudi se okupila da iskaže neke svoje stavove (mogla je da se okupi i zato što je bio lep dan, pa im je bilo do šetnje, sve je jedno), i da nije bilo silne policije njihovi životi bi bili ugrženi. šta je to, ako nije netolerancija?

danas biju pedere, ali nije stvar u pravima homoseksualaca. ako im se to dozvoli (ili bar jasno ne osudi), misliće da je to društveno prihvatljivo ponašanje (kao što neki i misle), i sutra će tući jevreje. pa prekosutra mene zato što ne idem u crkvu i ne izjašnjavam se kao pravoslavac. pa nakosutra levoruke, jer pisanje levom rukom nije po kanonu. i tako u nedogled, dok ne razvijemo tradiciju netolerancije i fašizma.

Jel još neko osim Miloša Bojanića baljezgao o Jevrejima?
To mi promaklo.
A što se pedera tiče... da se razumemo, neka cveta hiljadu cvetova, što rekoše  Kinezi. Ali... stani pred neku srednju školu i pitaj klince šta misle o pederima.
I ja se iznenadim, kad čujem šta misle.
A nije ih tome učila ni škola, ni crkva. Iz jedne beže, u drugu ne idu.
Život je jedan, ako je neko peder - nek mu je sa srećom... al gomila pogrda koju ćeš  čuti od te dece,  traži malo jaču raspravu.
I ne pozivaju se ni na svete oce, ni na Ljotića - nemaju pojma o njima...

Quote from: varvarin on 30-03-2011, 17:09:16
Jel još neko osim Miloša Bojanića baljezgao o Jevrejima?
To mi promaklo.
A što se pedera tiče... da se razumemo, neka cveta hiljadu cvetova, što rekoše  Kinezi. Ali... stani pred neku srednju školu i pitaj klince šta misle o pederima.
I ja se iznenadim, kad čujem šta misle.
A nije ih tome učila ni škola, ni crkva. Iz jedne beže, u drugu ne idu.
Život je jedan, ako je neko peder - nek mu je sa srećom... al gomila pogrda koju ćeš  čuti od te dece,  traži malo jaču raspravu.

pa otkud onda tolika netrpeljivost, ako nije ukorenjena u društvu? zašto ga crkva (ili škola) ne uči da ne treba da mrzi nekoga zato što je drugačiji? ko pokušava da izgradi toleranciju?

u krajnjoj liniji, što reče neko na nekom drugom topiku (izvinjavam se što ne mogu da citiram), možeš ti da mrziš pedere (crnce, jevreje, katolike, muslimane, koga god) koliko hoćeš, i to je otprilike to. ali onog momenta kada sa ljudima koji su drugačiji od tebe (iako te "razlike" mogu biti sumanute, kao na primer mi smo pravoslavci a oni nisu) pokušaš da se fizički obračunaš, i kada ugrožavaš njihovu bezbednost, to više nije za zezanje.

ne znam kakva je situacija sa jevrejima trenutno u srbiji, ali mislim da nisu ugroženi (osim pojedinačnih ispada, kojih verovatno iam u svakom društvu). ali ako se nastavi ovim putem netolerancije, pitanje je dana kada će na red doći jevreji (levoruki, nepravoslavci, žene koje ne nose suknje, ...). dakle, jevreji su ovde samo metafora, radi se o principu.

Quote from: tomat on 30-03-2011, 16:58:46

Code Select Expand

Tzv. "druga srbija" je medijskom bukom uzurpirala mnogo toga, pre svega antifašizam u Srbiji, čime je situacija iskrivljena do tačke da se priča o nekakvom "tradicionalno netolerantnom, antisemitskom, fašističkom, itd društvu".

reći da je društvo tradicionalno netolerantno i fašističko je verovatno prejaka tvrdnja, ali da društvo u poslednjih 20 godina sve više ide ka netoleranciji (pri tome se pozivajući na tradiciju, pravoslavlje, svete oce, Ljotića, Nedića, i kogasvene), pa i fašizmu, je istina. ne toliko davno okupljanje hiljada ljudi koji su došli da biju šačicu pedera koja ne može čestito ni saobraćaj da blokira je dokaz toga. pri tome je izostala ozbiljnija osuda viđenijih članova društva tog divljanja što pokazuje da društvo nije jasno određeno prema tome. grupa ljudi se okupila da iskaže neke svoje stavove (mogla je da se okupi i zato što je bio lep dan, pa im je bilo do šetnje, sve je jedno), i da nije bilo silne policije njihovi životi bi bili ugrženi. šta je to, ako nije netolerancija?

danas biju pedere, ali nije stvar u pravima homoseksualaca. ako im se to dozvoli (ili bar jasno ne osudi), misliće da je to društveno prihvatljivo ponašanje (kao što neki i misle), i sutra će tući jevreje. pa prekosutra mene zato što ne idem u crkvu i ne izjašnjavam se kao pravoslavac. pa nakosutra levoruke, jer pisanje levom rukom nije po kanonu. i tako u nedogled, dok ne razvijemo tradiciju netolerancije i fašizma.

Svaka čast.

Quote from: varvarin on 30-03-2011, 17:09:16
Ali... stani pred neku srednju školu i pitaj klince šta misle o pederima.
I ja se iznenadim, kad čujem šta misle.
A nije ih tome učila ni škola, ni crkva. Iz jedne beže, u drugu ne idu.

I mene zanima otkud onda takav stav dece ako nije izgrađen/nastao putem socijalizacije (osim što je reč o uopštavanju - ne beže sva deca iz škole. Ne beži čak ni većina).

Sad pretpostavljam... i voleo bih da se jave i mlađi, da kažu kako oni vide stvar.
Gledajući mali broj uzoraka... ovde se, rekao bih, javlja ideja: TO NIJE NAŠE, NIJE NAŠA TRADICIJA. TO SU NAM UVALILI DA NAS POKVARE, OSLABE. UDRI!
Taj koktel  može biti opasan. Naravno.
Ali te mlade ljude, verovali ili ne, boli stanje njihove zemlje... I verovali ili ne, mnogo njih to oseća.
I traže krivce. Vide ih oni, al krivci su daleko. Ili visoko.
A pederi su, po nesreći, blizu.

Quote from: varvarin on 30-03-2011, 17:09:16
Jel još neko osim Miloša Bojanića baljezgao o Jevrejima?
To mi promaklo.
A što se pedera tiče... da se razumemo, neka cveta hiljadu cvetova, što rekoše  Kinezi. Ali... stani pred neku srednju školu i pitaj klince šta misle o pederima.
I ja se iznenadim, kad čujem šta misle.
A nije ih tome učila ni škola, ni crkva. Iz jedne beže, u drugu ne idu.
Život je jedan, ako je neko peder - nek mu je sa srećom... al gomila pogrda koju ćeš  čuti od te dece,  traži malo jaču raspravu.
I ne pozivaju se ni na svete oce, ni na Ljotića - nemaju pojma o njima...

Na koga se pozivaju, ako se na nekog konkretno pozivaju?

Kolikom ja znam - ni na koga konkretno (ako preskočimo intelektualce iz Nacionalnog stroja... :?:  )
Klinci urlaju da je to bolesno... i to je otprilike to.

QuoteGledajući mali broj uzoraka... ovde se, rekao bih, javlja ideja: TO NIJE NAŠE, NIJE NAŠA TRADICIJA. TO SU NAM UVALILI DA NAS POKVARE, OSLABE. UDRI!

pa to je ono što sam ja rekao. pozivaju se na tradiciju, i šire netrpeljivost. to je korak ka tradicionalno netolerantnom društvu. koga može da pokvari/oslabi homoseksualac (žena u pantalonama, crnac, ...). NIKOGA! koju oni tradiciju gaje, ako se plaše da ih peder ne pokvari. da nisu možda latentni pederi, pa se plaše da će im se, ako im se peder očeše o zadnjicu, to svideti? ja zaista ne znam odakle toliki strah, koji je sve samo ne osnovan.

QuoteAli te mlade ljude, verovali ili ne, boli stanje njihove zemlje... I verovali ili ne, mnogo njih to oseća.
I traže krivce. Vide ih oni, al krivci su daleko. Ili visoko.
A pederi su, po nesreći, blizu.

ja verujem da ih boli stanje u kojem je zemlja. i mene boli. ali meni nije na pamet palo da odem i zbog toga bijem nekoga, niti za to krivim ljude koji su od vlasti udaljeni bar koliko i ja. ja bih voleo da se ta omladina pita (punoletna, naravno) da li izlazi na izbore? pretpostavljam da je veliki broj apstinenata. naravno, uvek mogu da kažu da nemaju za koga da glasaju. ali, šta ćemo onda? koja je alternativa? pa vlast se u civilizovanom svetu na izborima menja, a ne premlaćivanjem i mržnjom svega što ti je strano. (to me je potsetilo na jednu emisiju koja je pre nekih 10 ili više godina išla na Radio Televiziji Republike Srpske, gde su intervjuisali neke klince skinse, i pitali ih "što mrzite crnce?", a ovi odgovaraju "pa uzel su nam posao!". tragično.)

Quote
Klinci urlaju da je to bolesno... i to je otprilike to.

sve da je to tačno (kao što nije, mislim taj deo oko bolesti), ajde onda da peglamo sve gripozne. realno, više nas slabe nego pederi.

@varvarin: Pa, onda bi trebalo videti, ako iz škole beže, a u crkvu ne idu, čime se bave.

Gledanjem televizije? Ima tamo popovskih izjava o Sodomi i Gomori, mogli su odatle da pokupe. Vise na Internetu? I tu ima toga koliko hoćeš. Verovatno mogu i u kući da čuju takve stvari, ako roditelji uopšte pričaju s njima; ili čuju nezadovoljne komentare o pederu od šefa.

Kao što si i sam rekao, klinci vide da je stanje loše, i to ih boli, a homoseksualci su dovoljno blizu da mogu na njima da iskale bes.

Dve hiljade i neke radila sam na emisiji "Čuvari osmeha". Jedna emisija bila o strahu. Na pitanje šta ih najviše plaši, veliki procenat dece (predškolci su u pitanju, možda prvi osnovne) crtao ruku, prut, kaiš... Nakon što sam videla emisiju, pomenem to urednici. Ona mi kaže da nekad imaju problema da sa snimanja sakupe dovoljno materijala za emisiju, jer mnogo toga što ta deca kažu jednostavno ne mogu da puste u etar. Ne samo što ih žešće lemaju, nego i što ih stravično zanemaruju (ono, roditelji odu od kuće, kažu deci da će se vratiti, i dete predškolskog uzrasta do kasno u noć ostane samo). A to nije bio uzorak dece iz posebno problematičnih porodica.

Danas su ta deca koju godinu mlađa od srednjoškolaca, možda prvi srednje. Verujem da se svašta nakupilo u njima. Mnogo je to nezadovoljstva i negativne energije koju niko ne usmerava na nešto pozitivno. A homoseksualci lako mogu da im padnu šaka. Da nisu homoseksualci, verovatno bi bio neko drugi, mada, "peder" je i dalje jedna od najgorih uvreda u srpskom jeziku.

Ovo je samo moje teoretisanje šta bi tu moglo da bude.

P.S. A ima još nešto. Primetila sam kod nekih osoba koje su, recimo, petnaestak godina mlađe od mene, da su sklone drastičnim izjavama, koje zapravo ne znače ništa drastično. Na primer, kaže jedna devojka da joj se gade one žene sa Dove reklama (bakutaner, bucka itd), baš su joj odvratne, a kada je nas nekoliko starijih prozove za to (alo, te žene normalno izgledaju), njene vršnjakinje krenu da je brane, da govore da ona nije mislila ništa strašno, nije predlagala nikakav konc-logor za takve žene, samo joj se ne dopadaju.

Doduše, postoji razlika između drastičnih izjava i toga da uzmeš motku u ruke i olešiš od batina nekog ko se zaljubio u osobu istog pola.

Quote from: angel011 on 30-03-2011, 17:44:42

Quote from: varvarin on 30-03-2011, 17:09:16
Jel još neko osim Miloša Bojanića baljezgao o Jevrejima?
To mi promaklo.
A što se pedera tiče... da se razumemo, neka cveta hiljadu cvetova, što rekoše  Kinezi. Ali... stani pred neku srednju školu i pitaj klince šta misle o pederima.
I ja se iznenadim, kad čujem šta misle.
A nije ih tome učila ni škola, ni crkva. Iz jedne beže, u drugu ne idu.
Život je jedan, ako je neko peder - nek mu je sa srećom... al gomila pogrda koju ćeš  čuti od te dece,  traži malo jaču raspravu.
I ne pozivaju se ni na svete oce, ni na Ljotića - nemaju pojma o njima...

Na koga se pozivaju, ako se na nekog konkretno pozivaju?

Navodno na različitost. To sam ja čula, npr. peder je jer hoda ko žensko, peder je jer neće da se bije, peder je jer se glupavo oblači. Nek mi se skloni il' ćemo da ga lemamo.
Po njima, svako ko se malo razlikuje od mase nije normalan i treba ga lečiti ili neka beži.

Sve nađu na netolerantnim sajtovima i forumima kao što je - ovaj. U filmovima, na TV i ostalim sredstvima komunikacije. Na nesreću, elektronska komunikacija nije selektivna. Valjda ne mislite da ih mama i tata tako vaspitavaju ili obrazuju? Onda bismo mogli da se zapitamo, a ko je tako pogrešno vaspitavao roditelje?

Opet se ja privatavam plota bez da sam se napio, ne tvrdim da je srpski narod ni podržavao Nemce u istrebljivanju Jevreja niti zdušno pomagao Jevreje, činjenica je da su Nemci teritoriju Srbije proglasili za drugu evropsku (posle Estonije) očišćenu od Jevreja. Sad, da li je bilo malo Jevreja, da li su Srbi ignorisali jevrejsku muku ili su samo Nemci bili poslovično ekspeditivni, obrni okreni - ostale samo sinagoge. Hortijeva Mađarska sa druge strane je bila poznata po tome da nije dozvoljavala pogrome...

... (dok su se neki drugi mogli i pod led gurati), Jevreji su tamo očetkani tek kad je Nemačka okupirala Mađarsku. Tako da se svodi na isto, genocid nad Jevrejima se desio pod okupacijom i niko se nije nešto proslavio u spašavanju Jevreja. Danska je ostala kao neki svetliji primer, ali njih je okupacija dobar niz godina mazila a ne gazila. Tačnije, svi (opravdano) pljuju Nemce naciste a zaboravlja se na genocid 'iz naroda' nad Jevrejima 1918. Vešali su ih ko mačke i bez Nemca.

Quote from: tomat on 30-03-2011, 17:19:56
ne znam kakva je situacija sa jevrejima trenutno u srbiji, ali mislim da nisu ugroženi (osim pojedinačnih ispada, kojih verovatno iam u svakom društvu). ali ako se nastavi ovim putem netolerancije, pitanje je dana kada će na red doći jevreji (levoruki, nepravoslavci, žene koje ne nose suknje, ...). dakle, jevreji su ovde samo metafora, radi se o principu.

Koliko se Ljubiša Trgovčevića ovde pojavilo u poslednje vreme, čudo jedno.

Što se pedera tiče, postoji tema o gej paradi koja traje već godinama i na kojoj već godinama čekam da vidim izveštaje o tom sistematskom ugnjetavanju (osim tuče oko parade, što je pojava koja ima više dimenzija). Takođe bih voleo da vidim i izveštaje o hejt krajmu protiv homoseksualaca. Ako smo toliko netolerantno društvo, siguran sam da takvih primera ima sijaset i da će biti lako izabrati neke. Ali na temi o homoseksualcima. Ta tema traje veoma dugo i na njoj je bilo mnogo različitih argumenata (pa i nastupa ludila koji su kao retko kad na ZS sankcionisani banovanjima), pravnih tumačenja i koječega, ovde se sad poteže priča koja je drugde uveliko pretresana.

Podvukao sam ono gore zato što je ovde počela priča o izjavama drugosrbijanaca o Đinđiću i medijskim spinom skretanje pažnje sa svojih pripadnika na političke protivnike.

Dalje, Tomate, ja ne znam da li ti mene zezaš or what, kako to nisu sakupili dokaze, a posle atentata dokaza koliko hoćeš, pa još i porušiše kuću u Šilerovoj zbog "nelegalne granje"? Čudi me da Srđa Popović OD SVIH baš to nije uspeo da objasni. Možda i Srđu Popovića malo treba protresti i videti šta još zna a nije rekao. I kako se, majku mu, Bagzi zalete kamionom u automobil premijera i posle - nikom ništa - pustiše ga jer - kako ono beše - "mora da izdržava porodicu"? Jel tako bilo? Onaj lik (radnik u američkoj ambasadi) koji se zaletao na kola Borisa Tadića je ekspresno uhapšen i detaljno ispitan, a incident nije bio nije približno težak kao onaj kod Limesa. A što se tiče Srđe, on je pokrenuo postupak protiv Koštunice zbog izjave o Crvenim beretkama, a kako to da mu je promaklo da je skoro identičnu izjavu imao par dana RANIJE upravo Đinđić u Skupštini, pa to postoji u stenogramima?

Srđa Popović se, uzgred budi rečeno, svojevremeno zalagao za bombardovanje SRJ. Čisto da se spomene.

QuoteŠto se pedera tiče, postoji tema o gej paradi koja traje već godinama i na kojoj već godinama čekam da vidim izveštaje o tom sistematskom ugnjetavanju (osim tuče oko parade, što je pojava koja ima više dimenzija). Takođe bih voleo da vidim i izveštaje o hejt krajmu protiv homoseksualaca. Ako smo toliko netolerantno društvo, siguran sam da takvih primera ima sijaset i da će biti lako izabrati neke. Ali na temi o homoseksualcima. Ta tema traje veoma dugo i na njoj je bilo mnogo različitih argumenata (pa i nastupa ludila koji su kao retko kad na ZS sankcionisani banovanjima), pravnih tumačenja i koječega, ovde se sad poteže priča koja je drugde uveliko pretresana.

pa je l' nekoliko hiljada ljudi na ulicama koji fizički prete homoseksualcima nije dovoljno? možda hejt krajma protiv homoseksualaca i nema toliko, ali je to samo zato što se homoseksualci dobro kriju, a nikako zato što smo kao društvo tolerantni.

homoseksualci su tu samo kao primer, to se svakako ne tiče samo homoseksualaca. kao što sam rekao, sutra će biti neko drugi, a sve kao posledica netolerantnog društva. šta da očekujem od ljudi koji svoje nezadovoljstvo izražavaju na taj način? šta da očekujem od njih ako oni dođu na vlast, pošto misle da imaju plan kako da preporode Srbiju?

QuoteDalje, Tomate, ja ne znam da li ti mene zezaš or what, kako to nisu sakupili dokaze, a posle atentata dokaza koliko hoćeš, pa još i porušiše kuću u Šilerovoj zbog "nelegalne granje"? Čudi me da Srđa Popović OD SVIH baš to nije uspeo da objasni. Možda i Srđu Popovića malo treba protresti i videti šta još zna a nije rekao. I kako se, majku mu, Bagzi zalete kamionom u automobil premijera i posle - nikom ništa - pustiše ga jer - kako ono beše - "mora da izdržava porodicu"? Jel tako bilo? Onaj lik (radnik u američkoj ambasadi) koji se zaletao na kola Borisa Tadića je ekspresno uhapšen i detaljno ispitan, a incident nije bio nije približno težak kao onaj kod Limesa. A što se tiče Srđe, on je pokrenuo postupak protiv Koštunice zbog izjave o Crvenim beretkama, a kako to da mu je promaklo da je skoro identičnu izjavu imao par dana RANIJE upravo Đinđić u Skupštini, pa to postoji u stenogramima?

Srđa Popović se, uzgred budi rečeno, svojevremeno zalagao za bombardovanje SRJ. Čisto da se spomene.

likom i delom Srđe Popovića se ne bih dalje bavio. obzirom da je čovek pomenut, ja sam samo parafrazirao njegovu izjavu po sećanju, ništa više. kao što si verovatno primetio, druge tvoje izjave nisam napao, jer tu zaista ima sumnjivih stvari, i nadam se da će se njima neko nekada pozabaviti.

ali bih još nešto da dodam. o bombardovanju ne bih da pričam jer mi je mučna tema, ali Srbija nije bombardovana zato što je na to pozivao Srđa Popović (ili bilo koji drugi "drugosrbijanac", "prvosrbijanac", niti bilo ko iz Srbije). Srbija je išla iz gluposti u glupost, i meni je žao što smo sranje trpeli više od decenije, i što niko ranije nije shvatio da to može po nas katastrofalno da se završi.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 30-03-2011, 19:59:59
... (dok su se neki drugi mogli i pod led gurati), Jevreji su tamo očetkani tek kad je Nemačka okupirala Mađarsku. Tako da se svodi na isto, genocid nad Jevrejima se desio pod okupacijom i niko se nije nešto proslavio u spašavanju Jevreja. Danska je ostala kao neki svetliji primer, ali njih je okupacija dobar niz godina mazila a ne gazila. Tačnije, svi (opravdano) pljuju Nemce naciste a zaboravlja se na genocid 'iz naroda' nad Jevrejima 1918. Vešali su ih ko mačke i bez Nemca.

Biću dosadan, pominjao sam ovo - potraži šta o tome pišu srpski Jevreji koji si preživeli rat. Valjda oni znaju.

Bojim se da je to stvar pojedinačnog utiska. Verujem da je bilo svetlih izuzetaka ali nedovoljno. Jednostavno, gde su Jevreji u Srbiji? Baška oni lokalpatriote što se sad izdaju za Jevreje a krkali krmetinu dok nisu čuli da nije 'halal'...

па, има их ваљда 5-6 хиљада...

Toliko staje u dve veće sinagoge. Sa sve potomstvom i širokim jevrejskim 'pogledima' ko je Jevrej, gde su oni u Srbiji?

If you love Jews so much, why don`t you marry them? :) :)

Quote from: scallop on 30-03-2011, 18:52:09
Valjda ne mislite da ih mama i tata tako vaspitavaju ili obrazuju? Onda bismo mogli da se zapitamo, a ko je tako pogrešno vaspitavao roditelje?

Ja se to stalno pitam.

Za par meseci mi je 15. godina non halal braka, šta ću... :-)

de bre 5-6 hiljada, ja nađoh podatak 1.185 :(

Stvarno sam mislio da ih ima više, mada kad bolje razmislim, da ih je više ova zemlja bi mnogo bolje prošla.

U Hrvatskoj Jevreja 576

Ma hajde, ja znam njih 4 što se izdaju za Jevreje. A nisam neka naročito socijalna osoba :-)

Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije 1941. ima oko 75.000 Jevreja. Rat će preživeti oko 15.000, dakle u celoj Jugoslaviji, podatke imate na Netu.

U Beogradu 1941. ima oko 12.000 Jevreja. Rat je preživelo 1.115, cifre su odavde:
http://www.jobeograd.org/index.php?option=com_content&view=article&id=99&Itemid=182 (http://www.jobeograd.org/index.php?option=com_content&view=article&id=99&Itemid=182)

Zanimljivo: "...Rad Jevrejske opštine Beograda je obnovljen 22-og oktobra 1944-te godine, nekoliko dana nakon oslobadjanja grada.  Formirana je privremena Uprava opštine predvodjena piscem Žak Konfinom.  I dok je još uvek ostatak Jugoslavije bio okupiran i zemlja u ratu, obnovljen je i rad Saveza jevrejskih opština Jugoslavije."

A ovo je interesantno, jer piše tip iz Bosne, koji očigledno MRZI SRBE. Ali kaže:
http://www.kbsa2000kbs.org/index.php?option=com_content&view=article&id=343&catid=68 (http://www.kbsa2000kbs.org/index.php?option=com_content&view=article&id=343&catid=68)

"...Na sve ovo što je navedeno još je ranije, tačnije 24.maja 1999. godine reagovao izvjesni Todd Ernoff, očigledno jevrejski srboljubac koji je objavio svoj članak za Beograd.com. pod naslovom "Kidnapovanje holokausta", a u njemu, između niza raznoraznih pseudointelektualnih akrobacija, autor kaže i slijedeće:" Veoma je poznata istorijska činjenica da su u toku Drugog svjetskog rata srpski Jevreji bili sakrivani od nacista u mjeri koja je u datim okolnostima bila moguća. To je bilo jedinstveno među istočnoevropskim od nacista okupiranim zemljama. Jevreji su bili skrivani, hranjeni i sklanjani od strane Srba. Srbi su vjenčavali Jevreje koje nisu ni poznavali kako bi sačuvali nove supružnike od odvođenja u logore smrti. Jevreji su bili prihvaćeni u srpski pokret otpora. Jevreji i Srbi zajedno su umirali u logoru Jasenovac i ginuli jedni uz druge pružajući otpor nacistima."
...

DOKUMENTI: Ostavka Vesne Pešić
r.s.v.

Čedomiru Jovanoviću

Predsedniku Liberalno demokratske stranke

Podnosim ostavku da mesto predsednice Političkog saveta Liberalno demokratske partije zbog neslaganja sa izjavom koju je Čedomir Jovanović izneo u Skupštini Srbije, u formi poslaničkog pitanja, 22. marta 2011. Smatram da njegov stav o Libiji i intervenciji zapadnih saveznika nije u skladu sa politikom stranke o integraciji Srbije u EU i NATO. Ne može se prihvatiti tvrdnja da ,,bi sada da budemo Obamini klovnovi", a još manje da se predstavnici afričkih zemalja koje je posetio Vuk Jermić nazovu ,,kanibalima".

Molim organe stranke da iza ove ostavke ne traže nikakve pozadinske razloge u odnosu na ove koje sam iznela u tekstu ostavke.

Vesna Pešić

U Beogradu, 23. marta 2011.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=983838 (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=983838)

podržavam. Vesna Pešić mi je uvek bila zanimljiv lik.

Како коме, али ово јој је ипак потез за респект.

...osim u epizodi "NEMANJA" kada je u nekom Pinkovom pokušaju političke pričaonice sebi dopustila rant na temu nacionalne nepodobnosti i nedoslednosti Emira Kusturice (iako se tri sedmice kasnije  mlako i uz dosta relativizovanja izvinila, posledice tog ispada se vuku i dan-danas - drugosrbijanski jurišnici u svim dostupnim prilikama i medijima Kusturicu defamizuju kao Nemanju-konvertitita vrednog prezira), Vesna Pešić je pre par godina imala "gaf" sličan ovom Jovanovićevom kada je tokom Danasovog panela o demografsko-populativnim pitanjima javno zavapila da "klerofašisti Srbije zagovaraju rađanje poput onog u afričkih divljaka", te je očigledno da je iz toga izvukla nauk, pa se sada ograđuje od onoga u čije nemirne ruke je dragovoljno predala vlastitu stranku i prateću stranačku infrastrukturu, istovremeno je eutanazirajući je...

...Vesni Pešić zameram i to što je nekoliko godina, bez imalo roptanja, bila ambasdor u Meksiku u ime vlade sa čijom se politikom tako strastveno i u nadoknadnom vremenu nije slagala, a koju je predvodio neko ko je, po njenom viđenju, kadar da učestvuje i u likvidacijama neistomišljenika; mada kada bolje razmislim, nije ona usamljenim turista među sadašnjim "liberalima" - i Svetislav Basara je ambasadorovao predstavljajući zemlju koju je tada (nekoliko godina) predvodila vlada mračnog demijurga Koštunice (LDP-ovci su od Basare zapatili to glasno gnušanje od "azijatskog"), o kome sada iz radnog dana u dana vodi dnevničke pljuvačine za potrebe Danasa (inače, S. Basara je jedan od osnivača DSS-a)...

...sumanuti Filip David (koji svako malo, pa i na predavanjima studentima dramturgije priča o blagotvornosti zračenja usled NATO bombardovanje po zdravlje i vegetacije Srbije) je barem imao obraza da u trenu odbije ponuđeno imenovanje za ambasadora Srbije u Izraelu, imenovanje od strane vlade sa kojom se otvoreno nije slagao... zato bi trebalo da sledi respekt...

па, кад тако поставиш ствари...повлачим риспект. :)

Ala si ti podložan... :mrgreen:

дај сад и ти аргументе па да врнем риспект...а онда јово наново. :)

Složiću se sa Gingerom, a Savajat neka drži svoj rispekt na uzdi. Slatko je biti demokrata kad demokratija pobeđuje, ali je otužno kad počne da se eksploatiše. Čovek se pogubi između principa i lične ugodnosti. A reč je ko kamen, kad se kotrlja nizbrdo ni Sizif ga ne može zaustaviti.

Rispekt za Savajata, čovjeka koji smogne snage da povuče rispekt onda kad je to prikladno.

Ma viš ti da bi ga on oma vrćao, samo kad bi mu još neko dao bolji argument.  :mrgreen:  Rispekt za Savajata. xjap

ја сам риспект-прелетач! :)

Džindžer se pojavi, razbuca sve i ode.  :|

To je za respekt, a ne Vesna Tekila.

Дошао је тихо и ушао у легенду...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi51.tinypic.com%2F107wahv.jpg&hash=5b1dd9e9ce4a63b85e0b0e4f96b1216e1f7ee763)

Quote from: varvarin on 31-03-2011, 10:21:51"... Jevreji su bili skrivani, hranjeni i sklanjani od strane Srba. Srbi su vjenčavali Jevreje koje nisu ni poznavali kako bi sačuvali nove supružnike od odvođenja u logore smrti. Jevreji su bili prihvaćeni u srpski pokret otpora. Jevreji i Srbi zajedno su umirali u logoru Jasenovac i ginuli jedni uz druge pružajući otpor nacistima."

kazu kako je izmasakrirano milion zidova i dva miliona srba u jasenovcu...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg695.imageshack.us%2Fimg695%2F2811%2Fserju.jpg&hash=9b3fddce78d5792a8acbec7c1e276ad0f87aa775) (http://img695.imageshack.us/i/serju.jpg/)

http://www.standard.rs/vesti/36-politika/5038-memoari-dinka-akia-blago-koje-su-ustae-opljakale-od-jevreja-i-srba-hrvatska-je-iskoristila-90-ih-.html# (http://www.standard.rs/vesti/36-politika/5038-memoari-dinka-akia-blago-koje-su-ustae-opljakale-od-jevreja-i-srba-hrvatska-je-iskoristila-90-ih-.html#)

MEMOARI DINKA ŠAKIĆA: BLAGO KOJE SU USTAŠE OPLJAČKALE OD JEVREJA I SRBA HRVATSKA JE ISKORISTILA 90-IH

,,Sve vrednosti iz dve riznice NDH kardinal Franjo Kuharić predao je 1991. Tuđmanu", tvrdio mi je Šakić. ,,Bilo je to namenjeno kupovini oružja za odbranu Hrvatske" ...

Ja mislio da su dobili od "saveznika" :shock:.

ma kakvo blago bre... I dalje podupiru tezu da su u Hrvatskoj postojali prljavo bogati Jevreji i Srbi.

I niko više? :shock:

i ja sam cuo kako su hrvati u srbsko-zidovskoj zemlji hrvatskoj opljackali 4 milijarde dolara vrijednosti u zlatu od zidova, srba i roma.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 30-03-2011, 19:59:59
... (dok su se neki drugi mogli i pod led gurati), Jevreji su tamo očetkani tek kad je Nemačka okupirala Mađarsku. Tako da se svodi na isto, genocid nad Jevrejima se desio pod okupacijom i niko se nije nešto proslavio u spašavanju Jevreja. Danska je ostala kao neki svetliji primer, ali njih je okupacija dobar niz godina mazila a ne gazila. Tačnije, svi (opravdano) pljuju Nemce naciste a zaboravlja se na genocid 'iz naroda' nad Jevrejima 1918. Vešali su ih ko mačke i bez Nemca.

Dobro, treba imati na umu onaj argument da su Danci čista arijevska rasa a Srbi na listi za odstrel odmah iza Jevreja i Roma, čega su '41 bili itekako svesni. Teže je Švabama bilo da racionalizuju streljanje sto Danaca za jednog Nemca.
Nego, ja sam tebi davno Bogdana Čiplića obećala...

I U BEČEJ STIGAO SUDNJI DAN

I došao je strašni dan,
i došao je strašni čas,
i došao je strašni sud!
Stigao je taj dan i u Bečej,
u naše tužno, tmurno, jesenje kukanje,
u naše tople sobe i salone,
u kujne i magacine, špajzeve i komore -
stigao je čas smrti hiljadu devet sto osamnaeste
na đonovima papirnatim cokula iz ratne liferacije,
na polomljenim noževima i puškama pobeglih vojnika,
na pokidanim kokardama Ka und Ka raspuštene soldačije,
koja je kući stigla oštreći očnjake
na Čivute za koje su četiri godine gospoda njihova govorila
da su celoj ovoj krvavoj ludnici jedino oni krivi!

Ima još tri strane ovako, ali početak je dosta za sada...

Jevto, :-)

Da ne zazvuči prepotentno, već neko vreme me okupira 1918. Škrabam pa prepravljam staru pričicu o Zelenom Kadru. Sve je merkam, vrludam uokolo, lizuckam je i grebem, jako mi je važna pa se pazim da ne zaserem. Zamisli, nema Jevreja u njoj, za sad. Mada, već vidim jednog sa frćkavim zulufima tamo :-)

Pride, nisam Bečejac neg Kikinđan :-) (ukinuću smajlije sebi, i to pod H!). Oni su na 'ov', ja imam 'ić' koliko i ŠvarcenegER. Šta ću kad je tako (na Bokijevo veselje).

Dobro sad, Bečej, Kikinda... važno je da smo ljudi, od toga gore ne može biti.  ;)

Sve je to do slobode izbora. Za sad. Uf, na spavanje, lupetam...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 30-03-2011, 19:59:59
... (dok su se neki drugi mogli i pod led gurati), Jevreji su tamo očetkani tek kad je Nemačka okupirala Mađarsku. Tako da se svodi na isto, genocid nad Jevrejima se desio pod okupacijom i niko se nije nešto proslavio u spašavanju Jevreja. Danska je ostala kao neki svetliji primer, ali njih je okupacija dobar niz godina mazila a ne gazila. Tačnije, svi (opravdano) pljuju Nemce naciste a zaboravlja se na genocid 'iz naroda' nad Jevrejima 1918. Vešali su ih ko mačke i bez Nemca.

Da, ali genocid su tamo odradili domaći- Salasi i Strelasti krstovi, koje su nacisti doveli na vlast 1944. Više od 400 000 Jevreja je pobijeno odmah, ili malo kasnije, nakon transporta u Aušvic. Tih nekoliko meseci  njihove vladavine jedan je od najsramnijih perioda evropske istorije. Salasi je kasnije obešen, a ironija je da čak nije ni bio ,, čisti '' Mađar, već je imao i slovačke krvi. Ruku na srce, on nije bio Horijev miljenik, ali to ne opravdava agresiju i okupaciju Jugoslavije, Raciju i druge zločine. I takav zločinački Hortijev režim bio je mala maca u odnosu na ove.
Tragično je danas u Mađarskoj postoji jaka ekstremno desna partija, da postoji Mađarska Garda, ljudi koji se ugledaju na Strelaste krstove. Danas su im na meti Romi. Da im dopadne prilike, ne sumnjam ni najmanje da bi ponovili 1944-u.

Inače vidim malo izvora o stradanju Jevreja van nacističkog pogroma. Šta je sa Rusijom, Ukrajinom, Španijom, i mnogim drugim evropskim zemljama ? Nisu samo nacisti i fašisti vršili pogrome.

Anomander, sa tim stavom nikad nećeš ući u Evropsku Uniju.

QuoteČedomiru Jovanoviću
Predsedniku Liberalno demokratske stranke

Podnosim ostavku da mesto predsednice Političkog saveta Liberalno demokratske partije zbog neslaganja sa izjavom koju je Čedomir Jovanović izneo u Skupštini Srbije, u formi poslaničkog pitanja, 22. marta 2011. Smatram da njegov stav o Libiji i intervenciji zapadnih saveznika nije u skladu sa politikom stranke o integraciji Srbije u EU i NATO. Ne može se prihvatiti tvrdnja da ,,bi sada da budemo Obamini klovnovi", a još manje da se predstavnici afričkih zemalja koje je posetio Vuk Jermić nazovu ,,kanibalima".

Molim organe stranke da iza ove ostavke ne traže nikakve pozadinske razloge u odnosu na ove koje sam iznela u tekstu ostavke.

Vesna Pešić

Drugim rečima, Vesna Tekila je za agresiju. Respect, my ass.

Quote from: John Reynolds on 01-04-2011, 13:47:40

Drugim rečima, Vesna Tekila je za agresiju. Respect, my ass.

JR,
pa zar je bilo neophodno da prođe 24h da bi se došlo do ovog zaključka?  :lol:

Bio sam prezauzet da bih pažljivije čitao trabunjanja ološa. Zato mi je promaklo i ovo.

QuoteТужилаштво је оценило да у политичкој изјави и иступу председника ЛДП-а Чедомира Јовановића о афричким лидерима не постоје елементи ниједног кривичног дела које се гони по службеној дужности, изјавио је Танјугу портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић.

Он је прецизирао да је такав став заузет пошто је тужилаштво остварило увид у поменуту ,,политичку изјаву и иступ председника ЛДП-а", дат у Скупштини Србије и након анализе и сагледавања свих околности те изјаве.

Јовановић је 22. марта у парламенту ставио примедбу шефу дипломатије Вуку Јеремићу што ,,сарађује са афричким канибалима", а председница скупштине је, тим поводом, изјавила да то није чула, јер би у супротном сигурно реаговала.

Афричке и арапске државе уручиле су јуче оштар колективни демарш и министру Јеремићу. Јовановић је изразио жаљење што је својим речима увредио арапске и афричке, објаснио да је мислио на лидере - диктаторе и обећао амбасадорима да се то више неће поновити. ,,Свакоме ко је повређен, најискреније упућујем извињење", рекао је Јовановић.

Амбасадори су посебно нагласили да они могу схватити критике појединих влада у Африци због недостатка демократије, постојања деспотизма и диктатуре и слично, али не могу прихватити да било ко вређа достојанство афричких народа, наводи се у саопштењу.

(Танјуг)

Suprajz, surprajz.

Čamuge nisu dobro shvatile mladog i modernog političara, pa upućuju tamo neke demarše i mute vodu. Šta je sledeće? Da se pobune i azijatske horde?

A šta kaže Čeda na sve ovo gore :lol: :
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=984713 (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=984713)

Jedva sam uspeo da odvojim pogled od fotografije. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.bagophily.com%2Fimages%2Fbarfsmiley.gif&hash=b7e9fdca00c55dee97a587afce2f9291f1f37482)

Jes da je ovo made in Hrvatska, ali poradovaće ovdašnje Evroskeptike

zabranjen spot u HR (http://www.youtube.com/watch?v=giXQKVlzQDE#ws)

Trajalo je dok je trajalo a onda je dosao Kosta Cavoski i reko "Ma dosta zezanja!!" i rasturio stvar ...  :)

Quote

Posle 11 godina emitovanja Peščanika na Radiju B92, ta saradnja je prekinuta 10. juna 2011

http://www.pescanik.net/content/view/7045/171/ (http://www.pescanik.net/content/view/7045/171/)

Kosta, majstore! 8-)

Бтв, предавања Косте Чавошког су била убедљиво најдосаднија на факсу (оних пар на којима сам присуствовао)...смарачко кењање у микрофон тотално равним гласом, као да чита са папира.

Bolje nego da ti predaje nadahnuti Dragoljub Mićunović 8-)

Зашто? Мићун има глас потпуно исти као неки од оних који су интрепетирали старе добре цртане филмове (Душко Дугоушко&со)...зато никад нисам могао да га узмем за озбиљно...мада, и јахање попова и Голи Оток су мало утицали на то. :)

Popove je trebalo jahati.

Како које...

Bilo ih je u partizanima, tačno ;)

Jel bi ti njima radije ljubio ruku ili bi ih jahao?

Ни једно ни друго, нисам баш фан попова, има их стварно разних, и добрих и лоших. А шта би ти радије? :)

Misliš, spreda ili odpozadi?

krenula je 12. sezona Peščanika. za sada beograđanima dostupna samo onlajn, dok se u nekim delovima Srbije (i Crne Gore) može čuti i putem radia.

Cuo sam, nadao sam se nekim novinama, promenama, ali nista - duvaju u iste tikve, samo im se broj sagovornika smanjuje...

Quote from: Mark on 10-10-2011, 19:26:00
Cuo sam, nadao sam se nekim novinama, promenama, ali nista - duvaju u iste tikve, samo im se broj sagovornika smanjuje...

ima istine u tome.

interesantno novo izdanje peščanika (http://audio.pescanik.info/audio/PESCANIK-RADIO_EMISIJA_11.mp3?), možda se dopadne i evroskepticima.

nešto se mislim, zar je moguće da je prošlo 15 godina od smrti ivana đurića? :(

zanimljiva epizoda, govori Vesna Pešić. preporučujem!

http://pescanik.net/?powerpress_pinw=24827-podcast (http://pescanik.net/?powerpress_pinw=24827-podcast)

Za u izlog i za po kući

Danas ćemo malo da divanimo o šminki i suštini u politici, što ovaj tekst čini prirodnim nastavkom – ili pak tamnim odrazom – prethodnih "Nuspojava". No, krenućemo od novina, jasnoće radi. Dugo već pišem kako pravu prirodu i vrednosnu orijentaciju nekih novina nećete najbolje videti mereći koliko se koja stranka ili političar u njima (ne)pojavljuje i po tome sličnim trivijalijama, nego uvidom u sadržaj i profil kulturne rubrike: e, to što je u "kulturi i umetnosti" nekim novinama (ne)važno i (ne)vredno, to je zapravo njihova orijentacija! Sve ostalo je samo razrada. Neko bi na ovo mogao reći kako mi je teza možda malo zastarela, jer danas se pojavljuje sve više novina koje naprosto nemaju kulturnu rubriku. No, to je privid: bez brige, takve nemaju ni orijentaciju! A osim toga nisu ni novine, bilo zato što to nikada nisu ni postale, ili zato što su u procesu prestajanja da to budu (uzmite samo tugaljivi primer Japijevog Zabavnika, tj. Nedeljnika Ranije Poznatog Kao NIN: ima urednika kulture, ali nema kulturnu rubriku! Ima nagradu kritike i žiri kritike, ali nema kritiku!).

Enivej, kako se ovo može primeniti na političke prilike? Sasvim nova (mada nimalo sveža) Vučić-Dačić vlada Srbije tome je dobar primer. Njen faktički šef Aleksandar Vučić, svestan njene demorališuće dubioznosti i vaskolikog jadnog utiska koji ostavlja čak i na domaćem bunjištu, a kamoli napolju, herojski se bio upeo da je nekako našminka i upegla bar u onom njenom segmentu koji čini "izlog", ono što se spolja najbolje vidi. A to je, dakako, pre svega ministarstvo spoljnih poslova. Odatle svo ono, pokazaće se – uzaludno, zazivanje Milice Delević, Roksande Ninčić i bog zna još koga, a koga bi se bez blama moglo turiti na prozorče, da ga svaki prolaznik vidi i čuje, a da "domaćina" ne obruka. Od te rabote nije bilo vajde, iz već dobro znanih i podrobno razmatranih razloga.

U isto vreme, za ministra kulture angažovan je stanoviti građanin Petković Branislav (ne garantujem da sam sasvim potrefio ime), kadar Srpske napredne stranke, z. p. Beograd, vlasnik samostalne poslastičarske radnje i – više onako hobistički – pozorišni reditelj čijih se predstava ne sećate čak ni ako ste ih gledali, a niste: skoro niko skoro nikad nije. Oko naimenovanja ministra kulture nije bilo javne kadrovske drame, odbijenih poziva zvučnim kultur-veličinama ili bilo čega sličnog. Ma jok, od početka su u igri bili samo Poslastičar i još jedan, njemu sličan građanin, a izbor je pao na ovog, na Sladoledžiju. Vazda zlobna čaršija sada se ludo zabavlja njegovim brojnim verbalnim detonacijama postignutim za veoma kratko vreme; sve nekako deluje kao šega, neukusan vic, cinična sprdnja koja kad-tad mora prestati, te će Dačić i Vučić, s blesavo oduševljenim izrazima na licima, mangupski namigujući saopštiti da su se samo šalili i da je pravi ministar kulture... pa, neko drugi. Takoreći – bilo ko drugi. Ne bi mogli mnogo da pogreše ni da izađu na ulicu pred zgradom Vlade i nahvataju prvog punoletnog prolaznika koji je državljanin Republike Srbije i po mogućnosti nije osuđivan. A još ako ne duguje državi za porez, ih, kud ćeš bolje?! Ni Andre Malro mu ne bi bio ravan!

E sad, šta pisac hoće da kaže? Taj siromah čovek, pokrovitelj književnog stvaralaštva ratnih zločinaca i teških psihopata (šifra: Milan Lukić), ljubitelj starih automobila i majstor za (nadam se) sveže krempite, ona je druga strana "delević-ninčić" medalje; one su imale biti šminka, ono za izlog, za goste; Poslastičar, međutim, jeste i kadrovska i "ideološka" domaća istina te vlade i celokupne strukture vlasti koja se formira oko nje. On nije za pokazivanje, on je za delovanje, i to na području "idejne borbe", kako su nekada govorili boljševici.

U postpetooktobarskoj Srbiji bilo je svakakvih ministara kulture, neki su bili dobri, neki tek osrednji ili podnošljivi, ali sve ih je (osim mučenog Dragana Kojadinovića, no on je poseban slučaj, i de facto je bio ministar informisanja, dok su se "užom" kulturom bavili drugi) povezivalo jedno: bili su to značajni, kvalitetni, ostvareni ljudi u svojim osnovnim profesijama, dakako striktno kulturnjačkim: glumci, režiseri, pisci, izdavači... Ovaj g. Išinger naprosto nije ništa od toga, ni u naznakama. Pitajte bilo koga iole relevantnog: ima li tog građanina u najužem krugu vrednih pozorišnih ljudi? Nema ga. Dobro, u užem krugu? Jok. Ajde de, u (o)središnjem? Ma kakvi. Uh, a makar u nekom širem? Nema šanse. Sto mu gromova, bar u najširem?! A-a. Njet. Kao relevantna kulturna i umetnička činjenica, čovek je naprosto Niko i Ništa. I to svi znamo, nije to sad da ga neko "mrzulja" pa ga ocrnjuje i nipodaštava, nego je naprosto tako. Dakle, patrijotsko-kleptokratska koalicija je procenila da je Niko i Ništa prava mera stvari za srpsku kulturu, da je to ono što ona zaslužuje. Bogme, pored takvih patrijota, "izdajnici" stvarno nisu neophodni, za njih nema posla. Da stvar bude grđa, Sladoledžija nije od onih ljudi tihih i skromnih u svojoj savršenoj beznačajnosti, naprotiv: za samo nekoliko nedelja uspeo je da proizvede impresivnu količinu konfuzije svojim bizarnim zamislima i mudrovanjima opšte prakse. O, bogo moj! Da lupetanje boli onoga koji lupeta, Poslastičara bi posle svakog intervjua pod narkozom odvozili u Urgentni!

Ako su, dakle, Delević & co. (neostvareni) "gladac" ove vlade, onda su likovi poput kulturministra njen "jadac", oni su ono skriveno mesto u zadnjem dvorištu, predviđeno za nekažnjeno iživljavanje destruktivne ideološke energije loše prerušenog "staroradikalizma". Što, pogodili ste, znači da taj "staroradikalizam" nije nikuda nestao, samo se amaterski pritajio. Da su za kulturministarku angažovali onu suklatu koja je navodnjavala Natašu Mićić efekat bi bio isti, samo bi s njom bar bilo zabavnije.

teofil pančić

tp;dr

kad smo kod ''staroradikalizma'', nedavno sam prelistao Urbane Bušmane, Pančićevu zbirku kollumni iz devedesetih, i u jednoj je kritikovao SPO što je u Zemunu pokušao da sruši nelegalnu gradnju tamošnjih izbjeglica koju je dopustila SRS. To jest, naravno ne potpuno otvoreno, Pančić je stao na stranu SRS a protiv SPO. A vidi sad momčine  8-)

Čovjek je i imao šta pametno da kaže onomad jer je bar pokušavao da bude objektivan, ali odavno se pretvorio u kuferovu utopiju antipalanaštva i kvaziurbanizma.

Studije po Bolonji – korset zategnut do pucanja

(Preuzeto sa sajta DW World - 22. 08. 2012.)

Studije po Bolonji – korset zategnut do pucanjaTraljavo i u pogrešnom smeru – tako nemački listovi komentarišu bolonjsku reformu visokog obrazovanja koja je u Nemačkoj na snazi tačno deset godina. Ciljevi nisu dostignuti i nije čudo da se zahteva reforma reforme.

Bolonjska reforma, pre šest godina uvedena i u Srbiji, ima dva velika cilja. Prvi je mobilnost studenata i, kasnije, obrazovane radne snage. U tu svrhu bi studenti trebalo da provedu semestar ili dva u inostranstvu, kao i da njihove diplome budu priznate svuda u Evropi – nijedno ni drugo nije slučaj.

Drugi veliki cilj je stvoriti ljude spremne da uskoče u privredu i pomognu joj – zato su nastavni programi menjani, brisani, dodavani, činjeni praktičnijim... Umesto četvorogodišnjih studija, uveden je sistem 3+2, gde student nakon prve tri godine dobija zvanje bačelora, a ako produži školovanje, dobiće zvanje mastera. I u ovom delu je reforma omanula.

Zato, kako prenosi bonski General ancajger, nemački univerziteti traže doradu reforme. ,,Predsednik Rektorske konferencije nemačkih univerziteta Hors Hipler traži obrazovanje umesto priučavanja, ličnosti umesto apsolvenata, kvalifikovanost za posao umesto osposobljavanja za rad."

Ne uči se za život nego za sledeći ispit

Šta je zapravo problem, komentariše Švebiše cajtung (Lojtkirh) koji sadašnji sistem naziva ,,korsetom zategnutim toliko da ne može da se diše". ,,Raspored obaveza je toliko krcat da između predavanja, obaveznih praksi, rokova za predaju domaćih zadataka i projekata jednostavno nema vremena da se digne glava." Ili, ,,ne uči se za život nego za sledeći ispit", kako efektno sažima Miteldojče cajtung (Hale). ,,Cilj Bolonje bilo je ekonomičnije studiranje. Ali sada se ispostavlja da i privredi trebaju obrazovani, a ne samo usmereni diplomci. Gledajući našu obrazovnu politiku, teško je ne biti cinik."

Studenti koji se odluče za trogodišnje studije ,,jesu brži, ali ne i bolji", piše Noje osnabriker cajtung. ,,Zaista je gorko što su bačelori osuđeni da budu trećeligaški diplomci. Ako se uvažava samo petogodišnje studiranje do zvanja mastera – onda za takve studije treba da postoji i dovoljno mesta na fakultetima." Noje vestfeliše iz Bilefelda pojašnjava da čak 80 odsto onih koji steknu zvanje bačelora želi da nastavi studije – a za to nema dovoljno kapaciteta, jer nema dovoljno novca. I ovaj list ukratko objašnjava sudbinu trogodišnjih studija: ,,U lovu na sakupljanje studijskih bodova uopšte ne ostaje vremena za razmišljanje o naučenom, za pogled koji doseže dalje od knjige..."

Reforma reforme

Zbog te situacije jarostan je i komentator Donaukurira iz Ingolšatata: ,,Pa zar se niko prilikom uvođenja Bolonjskog sistema nije dosetio da dvadesetogodišnjak sa zvanjem bačelora ne može biti zrela ličnost? Da tokom ovih turbo-studija nema vremena da se angažuje izvan fakultetske slušaonice i stekne društvene kompetencije? Da nije malo kasno kukati deset godina nakon uvođenja reforme? Sada nema nazad, reforma mora da se poboljša u hodu." A Vestfeliše nahrihten (Minster) već primećuje određene promene: ,,Reforma reforme je u toku na mnogim visokim školama. Smanjuje se broj ispita i ukidaju se kontrole prisustva na predavanjima."

Što se tiče mobilnosti u evropskim zemljama, Noje vestfeliše piše: ,,Najmanje 20 odsto studenata u Evropi trebalo bi da diplomira u inostranstvu. Daleko smo od te brojke, inače evropski ministri nauke ne bi u aprilu doneli 'Strategiju mobilnosti 2020'." Miteldojče cajtung ironično primećuje: ,,Nove diplome se u celoj Evropi zovu Bačelor i Master – a ipak nemački ispit nije jednovremeno priznat u Francuskoj ili Velikoj Britaniji." Slabu odstupnicu reformi školstva čuva jedino Zidvest prese iz Ulma, koji kaže da kritičari previše uprošćavaju stvari kada je reč o priznavanju diploma u inostranstvu: ,,Pre mastera i bačelora nije bilo bolje. I tada je prečesto nadležni profesor odlučivao da li će priznati određeni ispit ili diplomu."

Ovo je specijalno za Mehu: Šta sam ja ovde za Bolonju pisao! Ha!

Znam, znam, mislio sam o tebi sa svakom rečenicom koja mi je promicala pred očima (but not in a gay way).

Koliko ja vidim, ovaj forum će jednog dana da služi kao fundamentalna literatura za izučavanje lika i dela Gula, Mehe i moje malenkosti.

Anamneza takoreći.

I dijagnoza. Terapija nemoguća. :cry:

Htedoh da postavim topik o konjskoj genetici i za šta se sve može koristiti izučavanja konjske MtDNA, ali sve vreme mi scallop promiče pred očima, lebdi i govori:
"Ti znaš nešto o konjima... Ja sam još šezdeset pete sa ljudima iz Siniše Stankovića menjao genetski kod malom posavskom konju da ukrštanjem sa beloglavim supom dobijemo jefine niskoleteće eksadrile. Zato su obe vrste pred izumiranjem. A sedamdeset prve...", pa batalih...  :)

Najbolji post ikad.  xrofl

Odjednom sam ophrvan nekom ljubavlju i prema Mići i prema skalopu.  :oops:

...
...bat not in a gej vej?

Mića je zaboravio. Radilo se o bosanskom brdskom konju iz ergele Rogatica i vilin konjicu iz jedne radioničarske priče. Iz imena je jasno da se radi o srodnijim vrstama.

http://www.b92.net/insajder/ (http://www.b92.net/insajder/)

Profesor međunarodnog prava i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević iznenada je danas preminuo u 81. godini.             

Nenad Prokić, jedan od osnivača Beogradskog kruga i LDP, o razlozima napuštanja stranke

Građanska Srbija treba da podrži vladu naprednjaka i socijalista

Nenad Prokić je ponovo, pre svega, pisac, dramaturg i univerzitetski profesor. Sa Liberalno demokratskom partijom rastao se burno, tvrdeći da se njena oštrica sasvim istupila, na spominjanje mogućeg članstva u novoj partiji Vladimira Bebe Popovića, on odmahuje rukom, vladavinu Demokratske stranke poredi sa genocidom zbog krađe, ali zato tokom razgovora kaže da treba dati podršku naprednjacima i socijalistima.

Zašto jedan od osnivača Beogradskog kruga, Foruma pisaca i LDP-a poziva građansku elitu da stane iza Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, lidera dve partije koje su donedavno bile otvoreno nacionalističke? Zbog povređene sujete, oportunizma ili kukavičluka, za šta će ga sigurno optuživati zbog takvih reči, ili saznanja da su upravo glavni protagonisti liberalnih ideja u Srbiji, bilo da je reč o onima koji su se borili za demokratske promene, iskorenjivanje korupcije, vladavinu prava ili prevladavanje ratnog nasleđa bili, svojim likom i delom, najveća prepreka za ostvarivanje onoga čemu su težili? To je velika tema u samopreispitivanju građanske Srbije u koje jedan od njenih protagonista ulazi bez prevelikog uzbuđenja: ,,Unutrašnji mir koji osećam, a koji tokom poslednje dve godine u LDP-u nisam uspevao da postignem, potvrđuje da sam doneo ispravnu odluku kada sam napustio tu stranku", kaže na početku razgovora Nenad Prokić.

Na osnovu čega ste u to sigurni?

- Nisam se lako odlučio da odem. Osnovao sam tu stranku, prešao stotine hiljada kilometara po Srbiji tokom sedam godina i zajedno sa svima trpeo velike pritiske zbog politike koju smo vodili. Od kada smo ušli u manjinsku podršku vlasti u Beogradu, ništa više nije bilo kao što smo zamišljali kada smo osnivali stranku. A tokom poslednje dve godine je sve to eskaliralo do tačke na kojoj više nema povratka. Sve društvene grupe u Srbiji završe na takav isti način. Iskrsnu neke čudne ljudske osobine praćene psihologijom džeparoša i sve se rasturi.

Ali vaše bivše stranačke kolege kažu da je to što govorite samo posledica besa i ljutnje što niste izabrani za poslanika LDP-a?

- Nema dobrog načina da se beznadežnim ljudima saopšte istine. Svesno sam sebe isturio zbog svih onih sjajnih ljudi koji nemaju hrabrosti da ama baš išta prvi kažu, a ipak imaju zasluge koje su u suštini besprekorne.

Ako nešto nisam u životu, nisam bahat i nemam neki prenapregnuti ego, nisam ni naročito ambiciozan. U stanju koje je zavladalo u stranci ne bih se osećao nimalo dobro da opet budem poslanik LDP-a. Da pomenem samo neke poslednje, ne i najveće razloge: nesazivanje Predsedništva stranke tokom dve godine, predizborna koalicija o kojoj nije odlučivalo nijedno telo stranke, poslanička lista koja je kao volja jednog čoveka objavljena članovima u nedelju ujutro i predata u nedelju posle podne, kako bi svi bili dovedeni pred svršen čin i ostali bez mogućnosti da reaguju; činjenica da je jedan izabrani potpredsednik bio na 32. mestu, a drugi nije ni dospeo na listu, da je žena koja je osnovala prvi odbor LDP-a gurnuta na marginu, itd. Sve to u svrhu odstranjivanja onih koju gunđaju. Posle svega ni ja nisam poželeo da se nađem u poslaničkoj klupi. Na listi koja je lista podobnih i, da upotrebim petooktobarski, ali i đinđićevski rečnik: lista <I>upotrebljivih<I> ja nisam goreo od želje da budem.

To što pričate zvuči kao da je Čedomir Jovanović autokrata koji je doveo u krizu ne samo LDP, već i tu samu političku opciju, što, zajedno sa ostalim optužbama koje se o njemu iznose u javnosti, zaista podseća na hajku?

- Prema van demokrata, unutra autokrata, česta pojava na ovim prostorima. Ukratko, glavni razlog mog odlaska, ili cilj moje borbe, nije toliko da se napadne lider ili neka grupa oko njega, odnosno unutrašnje institucije moći, koliko jedna naročita tehnika vladanja, jedan oblik moći. Nakazan u svojoj srži, još od stvaranja srpske države, taj oblik se primenjuje u svakodnevnom, neposrednom životu. On razvrstava pojedince u kategorije i sugeriše oblik moći koja podjarmljuje i potčinjava. Kao nekakva seoska zadruga u kojoj se trenutni gazda ama baš za sve pita. Nazvati seosku zadrugu liberalnom strankom, možda je mogućno u prvo vreme, ali nakon sedam godina je to manje-više smešno. Budući da u zadruzi nemaju pojma šta su to pravo i država, bilo bi nepravedno od njih nešto dalje očekivati. Tim načinom Srbija više nikuda ne može da stigne.

Zapravo, jedini zaista važan politički zadatak u Srbiji, zadatak svih zadataka, jeste da se raskrinka do kraja takva tehnika vladanja - kao i svi njeni protagonisti, odnosno da to jednom zauvek postane neprihvatljivi način sprovođenja vlasti.

Pokušao sam da budem racionalan. Odnos između racionalizacije i prekomernosti političke moći, ili ako hoćete jednog unutrašnjeg ludila, bio je očigledan unutar stranke - kao što je toliko puta bio očigledan i u okviru društva. Ne bismo smeli da čekamo birokratiju ili koncentracione logore kako bismo prepoznali odnose te vrste. No, postavlja se pitanje: šta uraditi s takvom očiglednošću? Za sada sve što sam mogao, a unutar stranke nije bilo mogućno ništa učiniti, iako je bilo pokušaja - bilo je da odem. I uopšte nisam bio usamljen u tom odlasku, što je ohrabrujuće. Neka se sve stranke sa takvom unutrašnjom tehnikom vladanja isto provedu i Srbiji će odmah biti bitno bolje. Uostalom, to je sve u stilu LDP-a, čak tipično eldepeovski. Zašto bismo sebi praštali ono što nismo praštali nikom? Nadam se da smo ohrabrili i druge da ne trpe samovlašće u svojim strankama i podstakli ih na kritički odnos.

Da, ali zašto su vam bile potrebne godine da shvatite šta se dešava u toj stranci, zar vam to nije bilo očigledno ranije?

- Ne ulazim lako u grupe, a još teže iz njih izlazim. To učinim samo kad postane beznadežno. Sedam godina boravka znači i da nisam odustao na nekoj ranoj deonici, što je simptomatično za mnoge srpske intelektualce. Onakvo pismo članovima, uostalom, i nema pravo da napiše neko ko je proveo dva meseca u stranci ili dve godine.

A zatim, poslednji izbori su označili konačni, apsolutni i zasluženi poraz 5. oktobra. Sad je jasno da ne samo da nije bilo 6, već da nije bilo ni 5. oktobra. Srbija se posle još jednog od sasvim imaginarnih datuma u sopstvenoj istoriji opet nije snašla, pogotovo to nisu uspeli njeni intelektualci.

Danas je jasno da 5. oktobar nije uspeo da promeni ni svoje glavne protagoniste, pa kako onda da promeni društvo? Mnogi među tim protagonistima su se, za razliku od ostatka Srbije, veoma dobro snašli i 5. oktobar su pretvorili u sopstveni život na visokoj nozi, dok odgovor na pitanje odakle im toliki novac ne može biti dobar. Svi oni su restaurisali Miloševićeve izume, a kada je reč o unutrašnjoj organizaciji svojih stranaka i nadmašili su taj svoj uzor.

Deset godina sam dokazivao da je 5. oktobar mogućan, učestvovao sam u njemu i posle sam dvanaest godina dokazivao da ga je uopšte bilo. Dvadeset i dve godine i ništa. Poraz i to definitivni, zbog svih tih petooktobarskih džeparoša koji nisu uspeli da se uzdrže skoro ni od čega. Podržavanje takve politike postalo je greh. Donedavno sam mislio da je mogućno barem nešto postići kroz formulu 5. oktobra. Neke stvari u životu dođu ili odmah ili nikad - pa je tako i sa 5. oktobrom.

Mislite da je ta šansa definitivno propuštena?

- Ne vidim više nikakvu mogućnost da se život u Srbiji regeneriše idejama 5. oktobra. Samozvani nastavljači te ideje, i u mojoj bivšoj stranci, uglavnom društvu preporučuju ono što ni ne pomišljaju da primene na sebi kroz unutrašnje demokratske i liberalne procedure u stranci. U tom domenu u LDP-u za sedam godina nije bilo nikakvog napretka. Kao i svaka moć u Srbiji, i ta unutrašnja moć u LDP-u se panično čuvala od toga da ispita samu sebe. Smatrala je da je bolje da sebe ne dovodi u pitanje tim manevrom. A ni poslednji događaji u Demokratskoj stranci nisu ohrabrujući u borbi protiv te džeparoške psihologije. Sva nesreća u Srbiji dolazi upravo od sličnih bezgramotnih vlastodržaca i onih koji njihovu bezgramotnost uzdižu na rang nekakve mudrosti nedostupne drugima, a sve zarad vlastitih svakodnevnih interesa. Što se mene, dakle, tiče - kraj. Ne mogu više da čekam da se petooktobarci opoštene. Srbiji je potrebna nova ideja.

Odakle će uopšte doći ta nova ideja kada gledamo ista lica na političkoj sceni već duže od dvadeset godina?

- Kao i svaki kopernikanski obrt i taj u Srbiji, eventualni i dugo očekivani, možda će stići iz neočekivanog pravca. Dve najveće stranke u Srbiji na proteklim izborima su zajedno osvojile oko 48 procenata glasova. To može da znači mnogo toga, ali jedno sasvim sigurno znači: otvorio se ogromni neupražnjeni politički prostor. Kako će se on popuniti to ne znam, ali pretpostavljam da će biti popunjen ili nekim novim snagama, ili onim snagama koje su za sada jedine pokazale želju, ali i sposobnost da se menjaju u jednom neuspešnom društvu. A to su SNS i SPS. Uostalom, i Evropski parlament je pozdravio proaktivnu ulogu Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, zalažući se snažno da Srbija što pre dobije datum početka pregovora o članstvu Srbije u EU. Takvu podršku prethodna vlada nikad nije zadobila.

Sa istaknutim kadrovima iz Miloševićevog režima?

- Problem u ovoj vladi jesu mnoga problematična imena koja pamtimo iz prošlosti, da pomenem samo Vulina, a ima ih puno. To je posledica manjka kadrova kojima raspolažu - oni to otvoreno i priznaju. Ako pronađu nove ljude, spremne da daju stručnu, ako ne i političku pomoć, taj problem bi lako mogao da bude prevaziđen. Milica Delević nije htela i mislim da je to greška, ne toliko njena, koliko društvena.

U međuvremenu, dok očekujemo te neizvesne nove snage o kojima ništa još ne znamo, možemo da ne radimo ništa, ili da radimo jednu od dve sledeće stvari: prva bi bila da čekamo da se petooktobarci opoštene i prizovu pameti, u šta ja lično više ne verujem; a tu postoji i onaj za Srbiju previše bolni glagol čekati, što je za Srbiju već samim tim kobno. Drugi put je čak i donekle manje neizvestan i manje opasan, ali zahteva veću hrabrost, pogotovo među takozvanom građanskom elitom: a to je da se pruži podrška onima koji su jedini pokazali želju, ali i sposobnost da se menjaju. To su upravo oni koji su trenutno na vlasti. Ta podrška će svakako zavisiti i od vatrogasne sposobnosti Vlade da rešava sve te velike probleme sa kojima se Srbija suočava. Ali, i Vlada će lakše i efikasnije rešavati te probleme ako bude imala podršku u društvu, koja joj zasad ne nedostaje. Jednoglasna osuda u Srbiji povodom poslednjih odluka u Hagu joj ide na ruku. Takođe joj ide na ruku i što je prvih sto dana vladavine uspešno završeno, kroz pozicioniranje prema evropskim integracijama, strateški pristup borbi protiv korupcije, kroz realne osnove plana za rešavanje kosovskog pitanja, stabilizaciju dinara i kroz podršku iz sveta koju je Vlada sebi pribavila. Setimo se Đinđića: ono što je nedostajalo zove se pravovremena podrška.

Nećete valjda da kažete da se umesto zalaganja za jačanje neke liberalne političke opcije treba okrenuti naprednjacima i socijalistima kada prvi, na primer, uporno negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid i dovode Srbiju u sukob sa susedima, a drugi zagovaraju ideje o podeli Kosova i izazivaju podozrenje međunarodne zajednice?

- Kod nas je sve na antiliberalnoj osnovi i liberalne opcije u Srbiji nema, ona je diskreditovana od strane samih protagonista - tako da tu nema šta ni da jača. Možemo se samo nadati, ali nada nažalost nije nikakva strategija, da će se neko nov pojaviti, ili da će neko od postojećih sebe dovoljno preobraziti. U nedostatku tog novog, pretpostavljam da će naprednjaci i socijalisti pre prestati da negiraju da je genocida bilo, kao i da će pre prestati da svađaju Srbiju sa susedima, kao što su već prestali da zagovaraju ideje o podeli Kosova - nego što će ovi drugi promeniti stvari koje su ih odvele u propast.

Na osnovu čega to zaključujete?

- Pa zato što su ovi prvi već naučili surove političke lekcije, i kroz to učenje pokazali sposobnost da se menjaju i obnavljaju, a ove druge taj bolni proces tek čeka. Uostalom, ni ti drugi nisu davali bitno drugačije izjave na sva ta pitanja, ako izuzmemo LDP. Ali, LDP ima svoj nepremostivi unutrašnji problem. Tamo je sve u stilu: ne gledaj šta ja radim, već slušaj šta ti govorim.

Ako je reč o podozrenju međunarodne zajednice, svedoci smo zapravo suprotne situacije. Podozrenja prema novoj vladi ima manje nego pre tri meseca, i rekao bih da ga sada ima manje nego što ga je bilo prema prethodnoj vladi.

I sada samo treba da poverujemo da je saslušanjem Miroslava Miškovića, privođenjem bivših ministara i najavama drugih slučajeva počela ozbiljna borba protiv krađe i korupcije?

- A čijim bi saslušanjem to trebalo da počne borba protiv korupcije da bismo bili zadovoljni? Ono što je ljudima u Srbiji sada preostalo jeste da zahtevaju od ove vlade sasvim drugačije ponašanje, da ni za jednog njenog ministra ne posumnjamo da je počeo da krade, pa bi već to bio značajan napredak. Želja mi je da u nekoj od naših političkih grupa jednom zateknem situaciju iz one Fukoove priče: čovek u grupi dolazi na sastanke sa Isusom i uvek pokušava da zauzme zadnje mesto u prostoriji. Ali nikada u tome nije uspeo, jer je ono uvek bilo zauzeto; Isus je bio na njemu. Na našim političkim sastancima samo su prednja mesta uvek zauzeta, jer oni koji su ih zauzeli nikad nisu ni pomislili da sa njih ustanu. Intelektualni integritet je postao prava retkost. Možda je vreme da baš to sad zatražimo. Dosta je bilo šarlatana i demagoga.

I kako mislite da se oseća građanska Srbija koja je godinama verovala da se bori i glasa za demokratske vrednosti, da bi se sada ispostavilo kako je to sve bilo jedna velika iluzija, i da mora da čeka da se partije, protiv kojih se borila, vremenom promene, postanu prihvatljive i tako omoguće normalan život u zemlji?

- Onako kako i treba da se oseća: poraženo. Neka se preispita zašto je to tako. Kome je to davala poverenje i šta je sve gledala kroz prste onima kojima je to poverenje poklanjala? Niko ne bi trebalo da ima tapiju kao bogomdani predstavnik njene opcije, pogotovo kad je neuspešan, ili kada krade.

Svet ide ka kapitalističkom postdemokratskom društvu. Kapitalizmu više nije potrebna demokratija, s kojom je ionako sklopio brak tek u 19. stoleću. I ako hoćemo demokratiju, nešto ćemo morati da uradimo sa kapitalizmom. Fašizam i nacizam bili su svojevrsni pokušaji kapitalizma da reši sopstvene protivrečnosti koje su mu pretile uništenjem. Sve što je bilo u 20. veku mrtvo je, sva ta velika rešenja ne vrede više ni po lule duvana: realsocijalizam, staljinizam, komunizam, socijaldemokratija, i sve te ideje o neposrednoj demokratiji. S novim situacijama moramo da se uhvatimo u koštac, odnosno sa jednom vrstom životinjskog kapitalizma, ako uopšte nameravamo da preživimo. Ne smemo više sebi da dopuštamo luksuz da se samo prepiremo oko starih potprdica, oko partizana i četnika i svih tih stvari koje su sada prah praha, dok se finansijska tržišta igraju sa nama kao lutkama na koncu. A o onom o čemu ne možemo pričati, o tome možemo ćutati. Naša brbljaonica je ionako nepodnošljiva. Poslednjih dvadeset godina u Srbiji dokaz su do kakvih se satanskih visina inferiornost može uzdići. Moramo konačno da se uozbiljimo i da više ne sanjamo blesave snove. Zemlja tvrda, a nebo visoko.

Orgija samovlašća u LDP-u

Da li je neko od vas koji ste bili u vrhu LDP-a javno pitao Jovanovića za sve one sumnje koje se iznose po skupštinskim kuloarima: na šta se troše hiljade evra koje stranka dobija svakog meseca od države, od kog je to novca porodična firma uzela u zakup ,,Fidelniku" ili da li je tačno da je kupio novi auto koji je skuplji od stana u centru Beograda?

- Pitanja su postavljana u domenu trošenja državnih para, a ni za čiji privatni novac me nije briga. Nezadovoljstvo izostankom odgovora bilo je i jedan od bitnih razloga za odlazak. Da je način upravljanja unutar LDP-a preseljen tokom poslednjih izbora u neko ministarstvo ili Vladu, bila bi to nova u nizu katastrofa za srpsko društvo. Nisam poželeo da budem odgovoran za neku novu orgiju samovlašća, pa nisam ni učestvovao u kampanji, za razliku od prethodne dve. Želimir Žilnik je jednom rekao da može sve, ali da ne može da trpi neistinu. Sebe doživljavam slično. U neku ruku, kao burlaka s Volge Ilje Rjepina. On ih je naslikao 47 godina pre revolucije. I veoma doprineo revoluciji. Naravno, ne doživljavam sebe kao Rjepina, već kao jednog od burlaka.

Lični poraz

Sve ovo doživljavam i kao lični poraz. Ali bolje i tako, nego da izbegavam da se suočim s njim i na taj način napravim tipičnu ovdašnju grešku. Neoprostivo je to što je Demokratska stranka radila od ubistva Zorana Đinđića do danas. Krađa koja se dogodila u Srbiji može se uporediti samo s genocidom. Demokratska stranka je izdala istraživački instinkt društva. Velika otkrića uma napravljena su od ljudi koji su bliske stvari posmatrali kao da ih nikada ranije nisu videli: Njutn jabuku, Galilej svećnjak obešen o tavanicu. Umesto da otkriju zakon gravitacije u Srbiji, oni su samo gledali kako da tu jabuku prožderu.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/gradjanska_srbija_treba_da_podrzi_vladu_naprednjaka_i_socijalista.26.html?news_id=252474 (http://www.danas.rs/dodaci/vikend/gradjanska_srbija_treba_da_podrzi_vladu_naprednjaka_i_socijalista.26.html?news_id=252474)

Nenad Prokić: DS je počinio genocid nad srpskim društvom

Demokratska stranka teško se ogrešila o Srbiju. Krađa pod njihovom upravom može se porediti s genocidom

Nenad Prokić, koji je pre tri meseca napustio LDP, veruje da će vlada Vučić-Dačić iz teških pregovora sa Evropom i Kosovom izaći kao pobednik.
- Mislim da su napori koje ova vlada čini, nakon dugo vremena, do kraja iskreni. Upravo su Brisel i Berlin prava mesta za takvu vrstu iskrenosti, ako je reč o ukupnoj budućnosti ovog društva. Takvim nastupom ova vlada će, siguran sam, iz pregovora izaći kao pobednik, a rezultat će biti bolji nego što smo mogli očekivati, odnosno najbolji koji smo imali u svim pregovorima koje smo do sada vodili.

♦ Šta je to što ste prepoznali kao kvalitet ove vlade pa ste među prvima pozvali građansku Srbiju da je podrži?

- Iskrenost, i to u sopstvenoj promeni. Takozvana prva Srbija promenila je svoju politiku i sada to druga Srbija treba da podrži. Nisam toliko uskogrud da ne podržim promenu prve Srbije samo zato što druga nije uspela ni u čemu. Ako do te podrške dođe u širim razmerama, a u velikoj meri je do toga već došlo, taj preveliki jaz u Srbiji će se bitno smanjiti, i mi ćemo postati pristojno i normalno društvo.

♦ U čemu je to Vlada uspela: u rešavanju kosovskog pitanja ili borbi protiv korupcije i privrednog kriminala?

- Posle sto dana Vlade svi u svetu i mnogi u Srbiji bili su iznenađeni njenom ozbiljnošću i rezultatima. Rešavanje kosovskog pitanja odvija se na realnim osnovama i vode ga upravo oni koji imaju moć da rešavanje objasne većini u Srbiji tako da ga oni i prihvate. Borba protiv korupcije je strateški postavljena. Dinar je stabilizovan i više se ne mogu praviti mahinacije s kursom, Vlada ima očiglednu podršku u svetu, a čini se da su izgledne i investicije.

♦ Da li vas raduje što sve više pripadnika takozvane građanske Srbije hvali Vladu?

- Naravno da me raduje. Velika mi je želja da živim u društvu koje se pomirilo sa samim sobom, u kojem su političke razlike normalnog obima i sadržaja.

♦ Šta je, po vašem mišljenju, uzrok dešavanja u Demokratskoj stranci, koja je, prema istraživanjima javnog mnjenja, na istorijskom minimumu?

- Demokratska stranka teško se ogrešila o srpsko društvo. Krađa koja se dogodila pod njenom upravom može se uporediti s genocidom. Ona je učinila da 5. oktobar postane samo još jedan od imaginarnih datuma u srpskoj istoriji. Ono što je radila društvu, sada radi sebi. Nadam se da će bolji deo te stranke smoći snage da se konsoliduje i u budućnosti doprinese razvoju političkog života u Srbiji. Ne verujem da će to moći da se dogodi pod Đilasom.

Živković pravi loše vino

♦ Da li ste u kontaktu sa Zoranom Živkovićem i jeste li možda razmišljali o saradnji s njim?
- Popio sam kafu s njim letos na Niškom džez festivalu. Nije umeo da napravi dobro vino, pa je ispravno postupio kad je odustao. Da li će tu vrstu ispravnosti ponoviti u politici, zavisi od njega. Neću mu ni pomagati ni odmagati u tome.

Čeda i Tadić prave spasilački manevar

♦ Kako komentarišete sve otvorenije istupe Čedomira Jovanovića, koji staje u odbranu Borisa Tadića? Verujete li da bi između njih dvojice moglo doći do saradnje?
- Taj pokušaj sigurno ne nastaje zbog ideoloških sličnosti ili uzajamnih simpatija, to je spasilački manevar. Mnoge partije su pod novim političkim svodom u Srbiji ostale bez politike, a ono što sledi je i gubitak glasača. Svi oni će pokušati da apstraktnim udruživanjima ostanu u političkom životu.

http://www.kurir-info.rs/nenad-prokic-ds-je-pocinio-genocid-nad-srpskim-drustvom-clanak-663261 (http://www.kurir-info.rs/nenad-prokic-ds-je-pocinio-genocid-nad-srpskim-drustvom-clanak-663261)

Od Karađorđa do Đinđića

Politička ubistva i prevrati u Srbiji 1817 - 2003.

Srbija je bila i ostala nedovršena država jer su sukobi oko unutrašnjeg uređenja dovodili do toga da je svaki od 15 usvojenih ustava bio osporavani pre svog usvajanja, pa se tako nijedan (uključujući i današnji) nije doživljavao kao trajni, zadati pravni okvir

Autor: Dubravka Stojanović

Kontinuitet u diskontinuitetu. To bi mogla biti najkraća i najpreciznija definicija moderne istorije Srbije? Možda bi nam to pomoglo da vidimo dublje veze i niti koje povezuju događaje koji, na prvi pogled, nisu ni nalik jedni drugima?

Možda bi onda, naoko turbulentna, istorija Srbije dobila čvršći okvir, a njene skokovite promene mogle bi da se vide kao delovi istog, u suštini jednosmernog kretanja. Ako je to tačno, bili bismo prinuđeni da počnemo da analiziramo da bismo razumeli. I da razumemo da bismo menjali.

Zato, pođimo od jednog od ključnih uzroka diskontinuiteta u našoj istoriji - od političkih zločina i ubistava. Kad se pogleda taj sled od Karađorđa do Đinđića, obavezni smo pred sadašnjošću i budućnošću da proučimo njegove uzroke. I obavezni smo da prevaziđemo toliko udobnu relativizaciju, koja uvek kaže da je sve to bila slučajnost i da je svuda bilo isto. I, još pre, da odbacimo svesno odabranu iluziju da je naša istorija sudbina protiv koje se ništa ne može i koja ne zavisi od nas samih. Cilj razumevanja i znanja istorije nije da nam bude lakše, da se utešimo nekom novom iluzijom. Naprotiv - cilj je da se zabrinemo da bismo delovali. I da bismo znali šta treba da učinimo.

Zato pođimo od same liste političkih prevrata i ubistava. Karađorđa je 1817. godine ubio konkurent Miloš Obrenović i njegovu je "osušenu i pamukom napunjenu glavu" poslao Turcima. Miloša su 1839. godine svrgnuli ustavobranitelji i Karađorđevići, kao i njegovog naslednika Mihaila, 1842. godine. Knez Aleksandar Karađorđević, koji je posle Mihaila došao na vlast, skinut je 1858. godine s vlasti, pa je vraćen Miloš. Dve godine kasnije Miloš je umro, a na mesto kneza došao je ponovo Mihailo. On je ubijen u zaveri protivničke dinastije, 1868. godine. Milan Obrenović, koji ga je nasledio, bio je nateran na abdikaciju, a njegov naslednik Aleksandar Obrenović ubijen je u Majskom prevratu 1903. godine. Predstavnika nove dinastije, kralja Petra Karađorđevića, na povlačenje su prisilili zaverenici koji su ga 1903. godine doveli na vlast. Njegovog naslednika Aleksandra su u Marseju, 1934. godine, ubili udruženi nacionalisti, predstavnici VMRO i Ustaškog pokreta. U posleratnoj istoriji Srbije, prvo su počišćeni srpski liberali 1972. godine. Zatim je Ivan Stambolić prvo svrgnut, pa ubijen. Slobodana Miloševića zbacio je puč u vrhovima vojske i policije 2000. godine. Zoran Đinđić je ubijen. Ostaje neobičan podatak da je jedini vladar koji nije ubijen ili na neki drugi način nasilno uklonjen bio Josip Broz Tito.

Često možemo da čujemo da političke zločine u našoj istoriji treba gledati u širem kontekstu, da je tako bilo u celoj Evropi. Mogli bismo cinično pretpostaviti i da je to naša najdublja veza sa Evropom?! Međutim, ako se prouči ovaj zaista bogat spisak političkih ubistava u evropskoj i svetskoj istoriji 19. veka, može se brzo i lako videti da su, sa izuzetkom SAD, u drugim zemljama atentati bili izuzeci, a ne pravilo. Uz to, iako se u nekim političkim krugovima 19. veka i verovalo da prevrati, revolucije i atentati doprinose napretku, taj trend je prošao kad je politika stabilnije ušla u institucije. Kod nas se, međutim, zadržala.

To nas dovodi do sledećeg najavljenog pitanja - da li se radi o koincidenciji? To i jeste jedno od najvećih istorijskih pitanja: u kojoj su meri događaji puke slučajnosti, a koliko su rezultat procesa dugog trajanja. Kako naći meru između determinizma i kontingencije? Da bismo to pitanje postavili, moramo ući u uzroke koji su dovodili do nasilnih smena vlasti u Srbiji.

Analiza uzroka pokazuje da bi se atentati iz 19. veka mogli, u prvom redu, pripisati sukobu dve dinastije i političkoj konkurenciji koju je taj sukob stalno držao na nivou puzećeg građanskog rata. Monarhija je, zbog toga, bila faktor nestabilnosti u istoriji Srbije, a, kako kaže Latinka Perović, sukob dve dinastije razorno je delovao na državu i društvo, delio je, iscrpljivao i onesposobljavao je da rešava važna pitanja. Bila je to posledica činjenice da su dve narodne dinastije, izrasle iz dva srpska ustanka, od politike napravile arenu za sopstvene obračune. Uz to, vladaoci u Srbiji 19. veka nisu bili parlamentarni monarsi, koji "kraljuju, a ne vladaju". Većina njih bili su političke ličnosti par excellance, uključeni i u najproblematičnije skandale i korupcionaške afere. Budući da su bili duboko umešani u politiku, ni u očima javnosti i konkurenata oni nisu bili nesmenljivi, što bi trebalo da bude temeljna ideje monarhije. Zbog toga je naš monarhizam bio podriven od samog početka i nikada nije imao onu snagu autoriteta koja je glavni argument stabilnih monarhija i onih koji se za njih zalažu. Dvadeseti vek doneo je novi sled političkih zločina, ali su njihovi uzroci postali komplikovaniji. Pre svega, posle ubistva poslednjeg Obrenovića, 1903. godine, dinastička konkurencija je prestala da bude motiv prevrata. Time je ogoljeno da ona i nije bila njihov ključni uzrok, već samo politički simptom.

Permanentno revolucionarno stanje proisticalo je iz stanja večito nedovršene države. Srbija je bila i ostala nedovršena država, jer su sukobi oko unutrašnjeg uređenja dovodili do toga da je svaki od 15 usvojenih ustava bio osporavan i pre svog usvajanja, pa se tako nijedan (uključujući i današnji) nije doživljavao kao trajni, zadati pravni okvir. Još važniji uzrok nedovršenosti bilo je konstantno neprihvatanje granica u kojima se Srbija nalazila (uključujući i današnje), što je stalno na stolu držalo pitanje njihovog ispravljanja u nekom sledećem ratu. Nestalnosti i nesigurnosti davale su osnovni ton političkom životu.

Ta neizvesnost stvarala je kod savremenika utisak da se ne zna šta će biti sutra, da su sva rešenja stalno moguća i sva pitanja neprekidno otvorena. U tim okolnostima niti se moglo niti se htelo rešiti bilo koje pitanje. Nije se moglo, jer nijedna od garnitura nije bila odlučna da preuzme odgovornost koja bi otvarala mogućnost novog državnog udara. Nije se htelo, jer se lakše vlada kad se ništa ne zna. Problem je bio u tome što stalno otvorena pitanja dalje generišu revolucionarne pokrete, koji se nude kao oni koji znaju rešenje. Svaka prethodna revolucija stvarala je novu, vlasti nastale prevratima govorile su da bez krvi neće otići, gajeći tako novu revolucionarnu opoziciju. Tako se (pa i danas), ubrzo po dolasku svake vlasti, otvaralo pitanje kada će i kako ona otići.

U tim okolnostima dodatno je jačala autoritarna politička kultura. U političkom protivniku ona je videla samo i isključivo neprijatelja, prema kome je bilo dozvoljeno upotrebiti sva sredstava. Različito mišljenje videlo se kao izdaja i ugrožavanje državnih interesa. Jačala je duboko antipluralna politička svest, koja u ma kom, a posebno manjinskom "drugom" vidi opasnost. Tako je glavna parola vlasti postala - "čija vlast njemu i država; kome država njemu i sloboda". U tim uslovima politika postaje suprotno od onoga što bi ona u modernom društvu trebalo da bude - način za artikulisanje i kanalisanje društvenih problema. Naprotiv, politika koja ne priznaje drugačije mišljenje samo potiskuje probleme i nezadovoljstvo, proizvodeći nove revolucionarne potencijale. Revolucija rađa novu revoluciju. Ali, pomaka nema.

Ključni uzrok koji zatvara kanale političke komunikacije jeste partijska država. Ona je u Srbiji nastala kad i partije, u poslednjim decenijama 19. veka. Partije su od samog početka bile više od političke organizacije: one su socijalne kategorije koje omogućavaju napredovanje u društvu i ekonomske jedinice koje korupciju u društvu čine endemskom. Kako su društvene pozicije i vlasništva stečena zahvaljujući partijama, tako odbrana vlasti postaje i odbrana imovine, pa i same egzistencije, što dodaje posebnu žestinu političkim obračunima. Svaki prevrat bio je praćen i egzekucijom nad imovinom svrgnutih, što je najslađa osveta siromašnog društva, koje će se uvek (pa i danas) radovati svakom linču onih koji su se obogatili u prethodnoj vlasti.

Ali dalje se od linča prethodnika nikada nije otišlo, jer je nova partija pravila svoju strukturu vlasti i novca. Siromašno društvo je od partija napravilo klanove, klijentelistički odnosi zamenili su druge društvene strukture. Te veze spojile su i identifikovale interesne grupe s državom. Bio je to još jedan uzrok koji je dovodio do uverenja da se ta veza može samo nasiljem raskinuti. Ali se ta veza uvek iznova stvarala, jer njeni uzroci ne mogu ukinuti revolucionarnim skokovima, već primenom zakona.

Ta veza između vladajuće partije i novca se iznova obnavljala jer nikada nisu izgrađene stabilne i čvrste institucije. Bez ustavnog i neupitnog teritorijalnog okvira to se činilo nepotrebnim naporom. Ali i činilo se da se bez institucija lakše vlada, da se bez poštovanja prava može ušićariti više, kinjiti bolje. Međutim, dugo iskustvo političkih prevrata pokazalo je da su veliki račun plaćale upravo vlasti koje su u svom vladanju izbegavale institucije i zakone, stvarajući tako priliku da ih pometu mase koje su ih i dovele na vlast. Najvišu cenu, ipak, plaćala je i plaća država.

Dodatan problem u istoriji prevrata dolazio je odatle što su dve dinastije postale simboli oprečnih političkih pozicija, različitih modela razvoja Srbije i suprotstavljenih nacionalnih politika. Obrenovići su se identifikovali sa Naprednom strankom, borbom za pravnu državu i protiv demokratskog populizma, težnjama ka modernizaciji Srbije i vezivanjem za Austro-Ugarsku, tada najbližim Zapadom. Karađorđevići su se povezivali sa Radikalnom strankom, odnosno narodnjačkim demokratizmom, prioritetom nacionalne politike nad unutrašnjim razvojem Srbije i vezivanjem za Rusiju. Te suštinske političke razlike davale su dodatnu snagu sukobima konkurentskih dinastija, jer su pokretale pitanje: kojim putem dalje? Dileme koje su tada otvorene još uvek nisu zatvorene, a pitanje "kuda dalje" još uvek je na dnevnom redu. Prevrati ni to nisu mogli da reše.

Problemi su se dalje samo nizali. Iza dva zavađena politička bloka i dve orijentacije, zaista su stale zavađene velike sile. Sukobljene oko sfera interesa na Balkanu, Austro-Ugarska i Rusija našle su svoje oslonce u podeljenoj Srbiji, pa je svaki prevrat i svako političko nasilje, negde u pozadini, imalo makar i prećutnu podršku velikih sila. Bila je to još jedna gorka posledica nasilnih smena vlasti, jer se tako otvarao prostor za mešanje u unutrašnje stvari, ali i stvarala mogućnost da se politički protivnici u Srbiji identifikuju sa "stranim zavojevačem". Otuda je jedna od najstarijih optužbi u srpskoj političkoj kulturi bila ona u kojoj se pominju izdajnici i strani plaćenici. To je dodatno delegitmizovalo drugačije političko mišljenje, učvršćujući autoritarnu matricu.

Žestinu političkim obračunima dolivao je preovlađujući, predmoderni sistem vrednosti. Ratnički kodeks i verovanje da je junaštvo u sili, proistekli su iz epske poezije i shvatanja da ljudski život nema naročitu cenu, dovodio je do toga da život nije bilo teško ni izgubiti ni uzeti. I to ne samo vladarima, već i "običnim" političkim protivnicima, pa i onima za koje se verovalo da samo podržavaju suprotnu političku opciju. Svi parlamentarni izbori beležili su fizičke obračune na glasačkim mestima i nijedni nisu prošli bez nekoliko izgubljenih života. Osveta je postala jedno od osnovnih političkih sredstava. Uzvratiti udarac postao je ključni, neretko i jedini politički cilj. Nasilje se videlo kao rešenje.

Još je jedan dubinski društveni i politički uzrok uticao na stalne zavere kao bitan faktor političkog života u Srbiji. Bila je to činjenica da su postojali zaverenički krugovi u organima prisile - vojsci i policiji. Zaverenici i kontrazaverenici jesu bili proizvodi dubinskih političkih podela oko ključnih pitanja razvoja, ali jedan dublji i važniji faktor davao im je naročitu političku moć. Taj svoj položaj oni su dugovali posebnom autoritetu koji je vojska uživala u srpskom društvu. Zaslužila ga je kao najorganizovaniji deo inače neorganizovanog društva. Ali, i još mnogo važnije, kao snaga koja je trebalo da dovede do ostvarenja jedinog pravog prioriteta - nacionalnog programa. Stalno iščekivanja rata koji bi rešio to nerešivo pitanje davalo je vojsci centralni značaj i u društvu i u politici, kao i lavovski deo budžeta. Zahvaljujući tome, ona je poverovala da može i da arbitrira u politici, u koju su je uvlačile i zavađene grupe na političkoj sceni.

Poseban problem sa nasilnim smenama vlasti bio je u tome što su "izvršioci prevratnih radnji" ostajali kao politički faktori i po obavljenom "poslu", čime su dalje destabilizovali političko stanje u državi. Najpoznatiji je primer zaverenika iz 1903. godine, koji su direktno uticali na politiku u "zlatnom dobu srpske demokratije", utičući na smene vlada, izbore ministara, uslove savezničkog ugovora sa Bugarskom, pripreme Mlade Bosne za Sarajevski atentat... Tako su nastali, kako su ih tada zvali, neodgovorni činioci, koji vaninstitucionalno deluju, i mimo institucija vuku odlučujuće konce. To daje moć tajnim službama i skrivenim centrima moći da rukovode ovom zemljom, čime je, dodatno, poništavaju prethodni demokratski napredak i pokušaji izgradnje institucije. To je još jedan faktor koji stalno podriva labilni pravosudni sistem zemlje, jer nosioci prevrata nisu nikada izvođeni pred redovni sud, što je dodatno slabilo moć i autoritet pravosuđa, koje ne može da se uhvati u koštac s ključnim pravnim prestupom - ubistvom vladara. Proglašavani za borce za slobodu, zaverenici su stavljani izvan i iznad zakona, a država se dalje urušavala.

Prevrati i ubistva su dalje pogoršavali političku kulturu iz koje su nastali, ostavljajući na njoj duboke ožiljke. Smenjivanje interesnih grupa na vlasti i njihovi međusobni obračuni stvarali su nedemokratsku lojalnost i jačali strah kao politički faktor. Mnogi su dragoceni ljudi potrošeni u tim prljavim rabotama. I savremenici su toga uvek bili svesni, pa je jedan istaknuti političar početkom 20. veka govorio ovako: "Pogibije oba vladara, izgnanstva trojice za jedan vek! (...) Ta borba degeneriše našu parlamentarnu mašinu, izvitoperuje ulogu partija, lomi rebra i karaktere, baca ljude u sirotinju (...) Najpošteniji ljudi padaju okaljani, a često najveći nevaljalci prosperiraju (...) Zato se tera šega sa Srbijom. Zato se ređaju neuspesi za neuspesima u spoljnoj i unutrašnjoj politici, jer je to rat crvene i bele ruže, i to stogodišnji rat u Srbiji" (citirano prema L. Perović). Rečeno je to posle prvih sto godina. Ali ni naredni vek nije doneo političku stabilnost i redovne, mirne smene vlasti. Nasilje se i dalje videlo kao rešenje, a Srbija se teško kretala napred.

Zato danas, na desetu godišnjicu ubistva premijera Zorana Đinđića, treba reći da taj nesrećni kontinuitet političkog nasilja nije slučajnost i da se njegovi uzroci nalaze duboko u istoriji Srbije. I šta mi iz tog kontinuiteta diskontinuiteta možemo da zaključimo? Ako dosadašnju analizu primenimo na "slučaj Đinđić" lako ćemo uočiti da se većina pomenutih političkih faktora stekla i prilikom tog atentata. Bili su tu i zaverenici u vrhovima tajnih službi koji su učestvovali i u prethodnom prevratu, onom iz 2000. godine i zahvaljujući tome imali poseban položaj. Bila je tu i partijska država. I politička kultura koja u protivniku vidi neprijatelja. I sistem vrednosti koji u kompromisu vidi slabost, a u sili junaštvo. I interesi moćnih krugova koji su u uspostavljanju pravnog sistema i institucija vide smetnju za svoj monopol. Možda i velike sile. I, na prvom mestu, ona ista podele na moderniste i antimoderniste, zapadnjake i antizapadnjake, koja je bila dubinski uzrok većine drugih atentata u srpskoj istoriji. Zato ubistvo iz 2003. godine dokazuje da je još uvek na snazi kontinuitet koji proističe iz dubinskih problema moderne istorije Srbije: slabosti institucija, moći "nekontrolisanih činilaca", partijske države i nerešenog ključnog pitanja: "kuda dalje?". Tek će uklanjanje svih tih uzroka napraviti diskontinuitet u kontinuitetu. Nerasvetljeno ubistvo Zorana Đinđića već deset godina upozorava na opasnosti koji su još uvek tu, na nestabilnost koja stvara nove nestabilnosti. A Srbija i dalje stoji.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/politicka_ubistva_i_prevrati_u_srbiji_1817__2003.26.html?news_id=257004 (http://www.danas.rs/dodaci/vikend/politicka_ubistva_i_prevrati_u_srbiji_1817__2003.26.html?news_id=257004)

nova emisija

https://soundcloud.com/pescanikradio/22-11-2013

Biznis na srpski način

Fly Fly goodbye

Mogu li da se kupe avionske karte u nepostojećoj agenciji koja se pri tom reklamira kao ovlašćeni agent nacionalne aviokompanije?

Iako je pitanje besmisleno, odgovor je još nelogičniji.

Može.

Ako je neko planirao da avionom otputuje na kraći odmor na Maltu, mogao je u petak 27. 4. u 11 sati da svrati da kupi kartu u prodavnicu Fly Fly Travela u beogradskoj Knez Mihailovoj 4, na čijem izlogu stoji i reklama ,,ovlašćeni agent Air Serbia".

Ako je tog istog klijenta mrzelo da se ,,bakće po gradu", mogao je kartu da rezerviše i kupi na sajtu www.flyflytravel.com ili da se odluči za ponudu da prvomajske praznike provede u Grčkoj, na primer, all inclusive u hotelu Porto Carras Sithonia sa pet zvezdica od 275 evra po osobi.

Da je, kojim slučajem, taj isti Beograđanin pre kupovine odlučio da se raspita o performansama dotične turističke agencije i, recimo, kliknuo na sajt Agencije za privredne registre (APR) bio bi silno iznenađen. U Registru privrednih društava APR-a piše da je to – nepostojeća firma (,,pravno lice nije obveznik").

Ali ta nepostojeća firma ima prodavnicu u strogom centru Beograda na kojoj je jasno okačeno ime firme, ima ,,Travel word center" (sa jasno uočljivim imenom firme, u subotu 28. 4. 2018. godine) u novobeogradskoj ulici Omladinskih brigada 33A, ima zvanični korporativni sajt na kome mogu da se rezervišu i kupe avio karte i turistički aranžmani i reklamira se na TV Pink te iste subote (28. april, u 20.50h – kraj bloka reklama, 21.22h – početak bloka reklama: ,,Milano, avio karte, od 4.900 dinara"). Reklama na TV Pink pred i po završetku informativne emisije ,,minut dva" traje neprekidno šest meseci s marketinškim sloganima ,,putujte s nama" i ,,tri godine za redom najbolja turistička agencija jugoistočne Evrope". A nastavljena je i za prvomajske praznike reklamiranjem prodaje avio karata za nekoliko evropskih gradova.

Misteriozni ,,Kofer"

Samo vispreniji, obučeniji i znatiželjniji korisnici interneta primetili su da u ćošku na dnu desne naslovne strane korporativnog sajta Fly Fly Travel bez ikakve posebne napomene stoji oznaka jedne firme: Kofer Tours, Knez Mihailova 4. Beograd, MB: 20527684 i PIB: 106067839.

Ko se zaintrigira i poželi da proveri kakve veze ima Kofer Tours sa Fly Fly Travel može da se vrati na sajt APR-a i potraži podatke o toj firmi.

I šta vidi?

Pa vidi, na primer, da Kofer Tours i Fly Fly Travel imaju isti matični broj (MB – 20527684) i isti poreski broj (PIB – 106067839), da su registrovani na istoj adresi (Knez Mihailova 4. Beograd) i da su rođeni (osnovani) istog dana (21. 4. 2009). Fly Fly Travel je izbrisan iz registra APR-a, a Kofer Tours je aktivno privredno društvo koje ima – 34 tekuća računa.

Daljom pretragom u Registru privrednih društava otkriva se (pod stavkom ,,objavljeni dokumenti") istina: registrator Miladin Maglov 11. aprila 2018. godine doneo je rešenje kojim se u Registru privrednih subjekata briše poslovno ime Fly Fly Travel DOO Beograd (matični broj 20527684) i upisuje Kofer DOO Beograd (istog dana registrator dopunskim rešenjem BD 30756/2018. ispravlja grešku i upisuje tačno ime: Kofer Tours doo Beograd).

Dakle, Fly Fly – goodbye.

Da li je tako lako u APR-u igrati se s firmom po sistemu ,,pišem – brišem"?

Pravni stručnjak koji se bavi ovom vrstom posla kaže da firma koja duguje državi porez i doprinose ne može da se izbriše iz Registra APR-a. Ako državi ne duguje, može lako da se ugasi ili preimenuje. ,,A ako duguje dobavljačima, klijentima ili bilo kojim poslovnim partnerima nije nikakav problem da se izbriše iz Registra. APR to ne uzima kao razlog za odbijanje gašenja firme, pa dužnici mogu da traže naplatu svojih potraživanja u redovnom sudskom postupku", tvrdi ovaj stručnjak.

Zašto je izbrisan Fly Fly Travel? Šta je navelo vlasnika Bojana Stupara da se odrekne tako prepoznatljivog brenda koji je samo dva meseca ranije (22. februar 2018) bio u najužoj konkurenciji za prestižnu nagradu svetski poznate revizorsko konsultantske kompanije Ernst&Young, čime se pohvalio u saopštenju za javnost s naslovom ,,Kompanija Fly Fly osvojila finale EY Preduzetnik godine". Naslov saopštenja sugestivan je i dvosmislen pa može čitaoca da dovede u zabludu jer je za preduzetnika godine zapravo izabran Radovan Milojević, vlasnik kompanije Stublina. Na dodeli nagrada Igor Vujović Nađ, generalni direktor kompanije Fly Fly Travel, izjavio je: ,,Velika nam je čast što je EY prepoznao kvalitet kome stremimo u svakodnevnom poslovanju. Jako je važno ne samo za sve nominovane, već i za Srbiju da pokažemo svetu da je preduzetništvo veoma jaka grana kod nas i zato svi ponosno dajemo svoj doprinos poboljšanju te svesti".

Nagrađen pa nestao

Ako su kriterijumi žirija bili preduzetnički duh, inovativnost, strateško usmerenje, finansijski pokazatelji i nacionalni/regionalni domet kako je žiriju tako ozbiljne firme kao što je Ernst&Young promakao važan detalj koji će ubrzo dovesti do gašenja brenda ,,Fly Fly"? Ili, još gore – kako je EY sebi mogao da dozvoli takvu blamažu i u finale takmičenja uvede kandidata koji je samo mesec dana pre svečane dodele nagrade izgubio licencu za štampanje avio karata?

Jer, svetska platforma za zaračunavanja i poravnanja BSP (Billing and Settlement plan), koju je osnovala Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA), zabranila je Fly Fly Travelu početkom ove godine da štampa (i prodaje) avio karte zbog neizmirenih dugova. BSP inače posluje po sistemu 14-dnevnog sravnjivanja računa i redistribucije novca pružaocima usluga (aerodromi, aviokompanije, rezervacioni sistemi), a Fly Fly Travel nije poštovao taj rok i zapadao je u stalnu docnju, pa je umesto njega sedam puta kao garant morala da ,,uskoči" Komercijalna banka. Pošto se na BSP platformi odmah upalila crvena lampica uz ime Fly Fly Travel, mnoge avio-kompanije promptno su ovog prodavca karata stavile na crnu listu. Zanimljivo je da je među prvima to učinila kompanija Turkiš erlajns koja je 2015. i 2016. godine nagradila Fly Fly Travel za uspešnu saradnju. Kad je uhvaćen ,,in flagranti" u prevari i izbačen iz BSP-a, Fly Fly Travel se opredelio za ,,inovativno" poslovno rešenje – kupio je firmu Elite Travel i nastavio sa štampanjem (prodajom) avio-karata. Ali, taj posao trajao je vrlo kratko. Naime, 31. januara ove godine i Elite Travel, zato što nije platio dugovanja prema BSP-ju, ušao je u default i isključen iz sistema.

Da li je zbog toga ceo posao s Fly Fly Travela prenet na Kofer Tours?

Teško je poverovati da je žiri kompanije Ernst&Young podlegao utisku na osnovu informacija s korporativnog sajta Fly Fly Travela gde se ta kompanija samoreklamira: ,,Vizija je da ime naše kompanije postane najvažniji sinonim za avio karte i turističke aranžmane, da kompanija preraste u vodeću firmu za pružanje usluga u oblasti avijacije i turizma. To obuhvata razvoj sektora prodaje, školstvo u avijaciji, magazin o avijaciji, organizaciju sajma vazduhoplovstva i širenje mreže poslovnica sa ciljem da postanemo lideri u ritejlu na tržištu Srbije, a kasnije i regiona. Otvaranje sopstvene avio kompanije, najpre za čarter, a kasnije i za redovan avio saobraćaj krajnji je cilj".

Inače, na sajtu i u čestim plaćenim oglasima u dnevnoj štampi Fly Fly Travel ističe da je uspeh firme potvrđen mnogobrojnim domaćim i međunarodnim priznanjima u poslednjih nekoliko godina.

Najsvežiju ,,prestižnu" (u saopštenju firme ne kaže se ime nagrade) dodelio je ministar prosvete Mladen Šarčević na svečanoj akademiji ,,Spirit of Youth" krajem decembra prošle godine. Firma Fly Fly Travel bila je partner Ministarstva prosvete na projektu ,,Duh mladosti", a nagrađena je za doprinos uvođenju dualnog obrazovanja u obrazovni sistem.

I u ovom saopštenju za javnost, Fly Fly Travel nije propustio priliku da se pohvali kako je više puta nagrađen za najbolju turističku agenciju jugoistočne Evrope i da se među nagradama ističu ,,Brand Leader Award", ,,Zlatno turističko srce", ,,Serbian Brend 2016", ,,Vip BizPartner" i ,,Business Partner"...

Nagrada i za ples na štandu

Jednu od nagrada – Zlatnu medalju za najbolji nastup na beogradskom 39. Sajmu turizma u kategoriji turističkih agencija – Fly Fly Travel dobio je od Međunarodnog turističkog saveza Sacen International, čiji je žiri osim popusta (akcija) i turističkih ponuda, prilikom ocenjivanja uzeo u obzir i specijalne plesne nastupe na štandu ove agencije. Sacen International krije se i iza dvostruke nagrade (2015. i 2016. godine) ,,Zlatno srce" dodeljene Fly Fly Travelu za najbolju turističku agenciju.

Ko je Sacen International kod koga se Fly Fly Travel pretplatio na nagrade?

To je Međunarodni centar za unapređenje ugostiteljstva, restoraterstva, hotelijerstva, turizma i gostoljublja (sedište: ulica dr Ivana Ribara 77/3 11070 Novi Beograd) koji okuplja ugostiteljsko-turistička preduzeća i profesionalce ,,spremne za korak napred". Predsednik SACEN Internacionala je Dragan Gligorijević (za koga se kaže da je završio ,,Ekonomski – hotelijerski" fakultet ali ne kaže koji i gde), a izvršni direktor je Muradin Rebronja iz Kanade (sam za sebe kaže da je: planer jelovnika&dizajner kuhinja, šef kuhinje, inovator&edukator). Ta organizacija zaslužna je i za stavljanje srpske slave na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Fly Fly Travel kao perspektivnu i prosperitetnu turističku agenciju prepoznala je i kompanija za tržišne komunikacije Mass media international. Fly Fly Travel je na biznis konferencijama 2015. i 2016. dobio nagradu Brend Leader Award. Miloje Radovanović, vlasnik i direktor Mass media international, u najavi jedne od konferencija zaključio je: ,,Gledano u širem smislu, turizam je sredstvo za unapređenje ekonomije, a svakako zaslužuje da se posmatra i kao profitabilna izvozna industrija".

Među darodavcima nagrada je i Srpski institut za javnu diplomatiju iz Brisela koji je 2016. godine na Sajmu turizma u Beogradu Fly Fly Travelu dodelio nagradu ,,Serbian Brend 2016" za najbolju turističku agenciju u okviru svoje kampanje za afirmaciju srpskih vrednosti i širenje pozitivnog imidža Srbije u inostranstvu. Inače, Srpski institut za javnu diplomatiju osnovao je Zoran Milinković, vlasnik restorana u Parizu (,,Bila jednom jedna Jugoslavija"), Ibici (,,Kormilar s istoka") i Beogradu (,,Francuska kuća") i osnivač Patriotske stranke dijaspore. Milinković je predvodio e demonstracije u Parizu 1999. protiv NATO bombardovanja Jugoslavije a u vreme pregovora u Rambujeu ,,ratni štab" dijaspore bio je u njegovoj pariskoj kafani. Inače, osnovni ciljevi briselskog Instituta su ,,jačanje identiteta i unapređenje imidža Srbije u zemljama EU" kroz ,,borbu za srpsko ime, za srpski proizvod, za srpski ponos".

Fly Fly Travel dobitnik je i dve nagrade Privredne komore Srbije za uspešnost – sertifikat Excellent SME Serbia (za odlično poslovanje) i Vip BizPartner 2014. (za najuspešnije porodične firme).

Na događajima kojima kompanija Fly Fly Travel obeležava važne poslovne poteze česti gosti su predstavnici aktuelne državne i političke nomenklature koji ne štede komplimente (,,lideri", ,,vizionari"...) za vlasnika i menadžment kompanije.

Siniša Mali: Želim vam i Njujork i Australiju i Moskvu

Pomoćnica ministra prosvete za strateško planiranje Gabrijela Grujić, primera radi, izrazila je, pri dodeli priznanja 26. 12. 2017. godine, ,,zadovoljstvo što liderske kompanije poput Fly Fly Travela otvaraju vrata i pokazuju visok stepen društvene odgovornosti kada je obrazovanje mladih u pitanju, dajući im mogućnost da za vreme svog školovanja na dva mesta postanu stručnjaci na zavidnom nivou". Otvaranju turističko-poslovnog ,,Fly Fly Travel World Travel Center" u Novom Beogradu 19. 9. 2017. prisustvovao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je pohvalio domaćine kao primer pronalazača vizije: ,,Došao sam da podržim ovu firmu koja je i dalje mlada ali sa velikim potencijalom. Air Serbia je prošle godine otvorila direktnu liniju za Njujork, tako da vam je lakše da otvorite kancelariju tamo, želim vam i Njujork i Australiju i Moskvu. Grad će biti uz vas, samo zadržite osmeh i optimizam da napravimo grad lepšim". A na otvaranju nove poslovnice Fly Fly Travela 22. 6. 2016. godine u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici prisustvovala je potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović. Tada je istaknuto da je kompanija za kratko vreme proširila poslovanje i na teritoriju EU (Austrija, Slovenija, Hrvatska) i da ,,svojim pouzdanim i stabilnim poslovanjem pozitivno utiče i na razvoj naše privrede" što je potvrdila i Zorana Mihajlović: ,,Mi smo zemlja koja razvija male aerodrome i ovo je znak da Srbija želi da bude prepoznata kao turistička destinacija".

Samo mesec dana ranije novu poslovnicu Fly Fly Travela na bečkom aerodromu ,,Švehat" otvorio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. ,,Mi kao Privredna komora od početka sarađujemo sa kompanijom Fly Fly Travel. Pomažemo se i pokušavamo da im budemo pri ruci šta god da im treba – izlazak na nova tržišta, povezivanje sa partnerima. Posle Slovenije i Hrvatske, poslovnica u Beču posebno je važna jer je ovde konkurencija velika. Predstavništvo je počelo sa radom nekoliko dana pre ovog otvaranja i interesovanje je veliko, ne samo za Srbiju nego i za ponudu Er Srbije. To pokazuje da Beograd postaje hab za avio saobraćaj u celoj jugoistočnoj Evropi i centar preko koga se putuje", izjavio je Čadež.

Predsedniku Komore ,,replicirao" je Igor Vujović Nađ, predsednik kompanije Fly Fly Travel: ,,Pratimo našeg nacionalnog avio prevoznika. Potrudićemo se da pomognemo razvoj linije za Njujork iz Srbije, ali i iz regiona. Već se trudimo da iz Austrije napravimo jako dobru promociju i da ljudi, koji odavde zapravo imaju direktan let, lete našim nacionalnim avio prevoznikom jer mislim da može da ponudi jako kvalitetnu uslugu koja je bolja u odnosu na ostale avio kompanije u Evropi".

U slučaju Fly Fly Travela veza biznisa i politike obostrana je. U poslovnim krugovima aviosaobraćaja i turizma često se citiraju čelni ljudi Fly Fly Travela koji se neskriveno hvale impresivnom listom od 3.000 mušterija za avio karte, među kojima su brojne vladine institucije, državni organi i javna preduzeća.

    Zlatno turističko srce – Vučiću

    Sacen International je i tadašnjem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću jednoglasno dodelio priznanje ,,Zlatno turističko srce jugoistočne Evrope" za veliki doprinos unapređenju ugostiteljsko-turističke delatnosti u Srbiji. A iz jedne prepiske može se saznati da gospodin Rebronja najavljuje skoro ,,zaživljavanje saradnje s novom Vladom Srbije koja namerava da osnuje Ministarstvo za turizam i ugostiteljstvo, na čelu sa gospodinom Gligorijevićem". Na šta gospodin Gligorijević odgovara: ,,U novoj Vladi sa novim premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem imaćemo i svoje resorno ministarstvo za održivi razvoj i turizam. Na našu punu podršku i iskreno partnerstvom turistička Srbija može da računa."

Piše: Miša Brkić

https://www.danas.rs/nedelja/fly-fly-goodbye/

Eto, to se zove istraživačko novinarstvo. Kad bi važilo za sve srpske umetnike muvanja imali bismo na tacni SVE sa preko milion evra u tašni. Naprosto, srpsko poimanje biznisa je ne platiti, zakinuti i slično.

 Danica Popović - Žuti lopov postao ministar finansija
Danica Popović, tekst za nedeljnik NIN

Ovde se nemoral nagrađuje. Zabrljaš kao gradonačelnik – postaneš ministar finansija. Ako si nesposoban za vojsku, pa ti još tetka iz Kanade kupi stan - postaćeš ministar vojske. Plagiraš doktorat – postaneš ministar policije

Koliko je afera kandidovalo Sinišu Malog za funkciju ministra finansija? Teško pitanje. Ko se potrudi, u medijima će lako nabrojati petnaestak – od ,,afere hektari", ,,afere Bogićević", sve do Savamale i plagiranog doktorata... I šta sad? Ko bi od takvog ministra finansija kupio hemijsku olovku, ili, daleko bilo - polovan auto?

Meni je, opet, najgore to što već sedam godina slušam o ,,žutim lopovima", da bi na kraju predsednik i premijerka na mesto ministra finansija složno postavili – ,,žutog lopova"! I to ne bilo kog, već nekadašnjeg Đinđićevog pomoćnika ministra za privatizaciju, a potom i direktora Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju. Može li predsednik Srbije više sebi da skoči u usta?

Sve da nijedna afera Siniše Malog nije istinita, i da je pred nama najpošteniji čovek na svetu, jedno je sigurno: najpošteniji čovek bi u ovoj situaciji odavno sam otišao, da zaštiti sebe od laži – a zemlju da sačuva od reputacionog rizika. Čim se nije sam povukao, stvar postaje sumnjiva, a sve optužbe dobijaju na značaju.

Da je u Savamali srušen samo jedan legalan objekat, i to noću, uz pomoć maskiranih ljudi koji su vezivali prolaznike i oduzimali im mobilne telefone, nema tog gradonačelnika koji bi u pristojnoj državi ostao na vlasti. Ali, ovde to ne važi. Ovde se nemoral nagrađuje. Zabrljaš kao gradonačelnik – postaneš ministar finansija. Ako si nesposoban za vojsku, pa ti još tetka iz Kanade kupi stan - postaćeš ministar vojske. Plagiraš doktorat – postaneš ministar policije!

Zato je Srbija - zarobljena država, gde šaka (u našem slučaju, jedan par šaka) na vlasti odučuje o svemu. Ovde sve može da prođe i sve je moguće, čak i to da ,,žuti lopov" postane ministar finansija! Jer, ako ćemo pravo, nije Siniša Mali prvi ,,žuti lopov" u Vučićevoj garnituri. Tu su i Goran Vesić, Zorana Mihajlović, dobro se kotira i Jelena Trivan... a i Nenadu Čanku se smeši mesto predsednika Narodne skupštine!

Ne bih da zaboravimo ,,aferu doktorat" Siniše Malog, gde niko (pismen) ne sumnja da je u pitanju težak plagijat, a akademska zajednica na to već četvrtu godinu ćuti. I hajde, čitaoci, ljutite se na akademsku zajednicu, i bićete u pravu, ali stvarno mislim da bi bilo bolje da se upitate – zašto ćute? Ako ćute zato što se boje da će izgubiti svaku šansu da zaposle dete, ili se boje da im neko blizak ne izgubi posao – kažite mi, koliko takvih ljudi i sami poznajete? Ili ja to baš o vama pričam?

Ne smemo zaboraviti ni slučaj nemačkog ministra odbrane, Teodora cu Gutenberga, kome je otkriveno da je plagirao doktorat. Najmanje bi trebalo zaboraviti odgovor Angele Merkel, kad je medijima odbrusila da će Cu Gutenberg uprkos svemu ostati ministar, jer ga ona nije ni dovodila da se bavi naučnim radom, već da rukovodi ministarstvom odbrane. Na takav šešeljevski i prostački odgovor nemačka akademska zajednica nije ćutala, i ministar je po hitnom postupku smenjen.

Umesto da bude smenjen zbog silnih afera, Siniša Mali postade ministar finansija. Kome god da je trebao dodatni razlog da traži zemlju gde će se preseliti, sad ga ima. I svakako se neće preseliti samo zbog toga što se to desilo, nego zato što svi o tome ćute. Ali zašto ćute? Eh, zašto... Seti se, dragi čitaoče, sebe iz doba demonstracija protiv Miloševića (i Šešelja, i Vučića...) i biće ti jasno. Tada ti od njih nije baš sve zavisilo, pa ti je savest nešto i nalagala. A danas?

Danas nam ne preostaje ništa drugo nego da se u tišini upitamo - hoće li Siniša Mali biti loš ministar finansija? Ne mora da znači. U stvari, nema smislenog odgovora. Pošto sam neće doneti nijednu važnu odluku – kao što nijednu nije doneo ni prethodni ministar – Siniša Mali, u stvari, neće ni biti ministar finansija - već puki izvršilac volje onoga ko ga je tu postavio. E sad, kakva će ta volja biti, videćemo.

http://www.kolumneinfo.com/2018/06/danica-popovic-zuti-lopov-postao.html

Moraću da počnem da pišem kolumne.

Quote from: Alexdelarge on 15-06-2018, 21:57:20
Meni je, opet, najgore to što već sedam godina slušam o ,,žutim lopovima", da bi na kraju predsednik i premijerka na mesto ministra finansija složno postavili – ,,žutog lopova"! I to ne bilo kog, već nekadašnjeg Đinđićevog pomoćnika ministra za privatizaciju, a potom i direktora Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju.
http://www.kolumneinfo.com/2018/06/danica-popovic-zuti-lopov-postao.html

ček, je l beše sada govori o malom ili o vesiću? mnogo ih je, brate mili, lako je pobrkati ih sve

Dobro si primetio.

Opančar agencija javlja ... ,,Kucamo na vrata zaboravljenih asova", a plaši me i budućih – Vuk Drašković! Jbt.

Vuk Drašković – Ne znam da li da se ljutim ili veselim zbog, slutim, povratka ovog lika na političku scenu Srbije. Nagovestio sam u prethodnom tekstu ( Proizvodnja sopstvene opozicije ili Čovek koji o svemu sve zna i to bolje od svih drugih! www.opancar.com), da bi on u akciji proizvodnje sopstvene opozicije od strane tog Čoveka mogao postati i liderom te opozicije, uz opasku da njegov lik i delo zaslužuju poseban tekst, što evo ovim putem i činim.

Vuk Drašković je jedan od mojih najomiljenijih spisateljskih likova, tako da mi je sa te strane nedostajao, a sa one druge –to pa ni nalik! Kad je reč o onom prvom, ja zahvaljujući njemu danas i pišem. Za vreme bombardovanja sam započeo pisanje moje prve knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA, završio to negde posle bombardovanja i mislio sam, što reče jedan moj prijatelj, doduše ne za pisanje, već za one stvari – Ja sam to probao, video sam da znam i to me više ne interesuje, pa sam i prestao da pišem. Međutim, negde 2007. godine, čuo sam na televiziji neke Vukove misli kojima nisam mogao da odolim – nešto u stilu, ,,kako sam sejao, dobro i žanjemo", pa sam morao da nastavim sa pisanjem i do sada o njemu mnogo tekstova napisao – www.opancar.com pretraživač pod Drašković.

* * *
Elem, da se vratim na slučaj Vuka Draškovića – lidera SPO-a, nekada kralja balkona, vidi o tome više u tekstu: ,,Sa balkona na kaldrmu – ili slučaj opančara Vuka Draškovića" www.opancar.com koji je negde sredinom devedesetih godina prošlog veka sa svojim SPO-om vodio Beograd koji ni u vreme Turaka nije bio žešće poharan nego za njihove vladavine. Tome sam u gore pomenutoj knjizi posvetio maltene celo poglavlje.

Bili su na vlasti i u mojoj tadašnjoj opštini Čukarica. Odem u Opštinu, kod predsednice Izvršnog saveta, povodom nekog zemljišta oko kojeg smo se ,,svađali", na zidu slika Draškovića – kao Titova slika u ono vreme. Ona advokat, ali sada ne radi taj posao, ali me upućuje na određenu advokatsku kancelariju – Ali koleginice, šta će meni advokat, ja sam advokat – čista klasika. Ja sam vam dala savet, a vi kako hoćete.

Beograd je oduvek raspolagao velikm stambenim fondom, znam to jer sam svojevremeno radio u građevinarstvu. To su stanovi koji gradu pripadnu po raznim osnovima – smrću, individualnih vlasnika i slično, a u ono vreme i po osnovu raseljavanja radi uređenja građevinskih površina – raseljena lica nisu dobijala stanove u vlasništvo, već kao nosioci stanarskog prava, pa kad se isele stan odlazi u gradski stambeni fond. Taj stambeni fond je za vreme SPO-a devastiran. Pogledajte o tome više u tekstu "Kucamo na vrata zaboravljenih asova" – Milan Božić (prof. dr. jbt.) na www.opancar.com a videćete i čime se pomenuti Božić, tadašnji funkcioner SPO-a, a danas SNS-a, ovajdio. Možete li zamisliti, čime li su se Draškovići – Vuk i Dana, ovajdili. Pokojnog Veselina Boškovića, Daninog brata, pre toga službenika u opštini Savski Venac, su postavili za direktora Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, bliže i dalje rođake na razna druga atraktivna mesta.

Ne znam da li je danas SPO parlamentarna stranka, ne čujem ništa o njima, ali su u "političkom" životu Srbije, Dana i Vuk i dalje prisutni – Dana kadrira u Narodnom pozorištu – vidi tekst "Labudova jazbina" www.opancar.com, član je Nadzornog odbora za mesečnu naknadu od preko 800.000 dinaara, a Vuk je neka vrsta spavajućeg agenta za specijalne zadatke – vidi tekst: "INTERVJU: VUK DRAŠKOVIĆ, KNJIŽEVNIK, POLITIKA 24.04.2017 – Autor: Zoran Radisavljević, kao povod" (u vezi Vukove knjige "Ko je ubio katarinu", a Katarina je bivša Jugoslavija i tekst "Nešto mi tu fali ..." (o Kosovu), sve na www.opancar.com).

Ovo poslednje me je i navelo na razmišljanje o novoj ulozi koja se sprema za Vuka Draškovića, kao lidera nove srpske opozicije (voleo bih da grešim) – feljton u Politici – Vuk Drašković: Edip i sfinge DOS-a: "Posle dve godine od formiranja Demokratske opozicije Srbije, niko od članova koalicije koja je srušila Miloševića nije se setio ovog značajnog jubileja. Niko osim kuma i osnivača". Zar vam se ne čini čudnim da se baš u vreme kad Vučić formira svoju sopstvenu opoziciju, ovaj feljton gromoglasno najavljuje i objavljuje u ovoj današnjoj Politici – na prvoj strani, a ne na primer u rubrici Pogledi, uz obaveznu napomenu da izneti stavovi nisu i stavovi redakcije.

Vuk Drašković je u vreme koje je prethodilo bombardovanju bio Ministar inostranih poslova u koaliciji koju su činili SPS, JUL i Radikali, a ne u opoziciji. Posle bombardovanja je kao pristupio opoziciji koja je delovala protiv Miloševića, ali je tu bio stalni remetilački faktor – zahtevao je za sebe lidersku poziciju, jer on ne dozvoljava da neko bude ispred njega, pa je sve činio da ruši Đinđića. Onaj ko je čitao prvi broj pomenutog feljtona u Politici svakako je primetio da Đinđić nije došao na osnivačku skupštinu koju je sazvao Drašković. Na kraju je napravljen kompromis, pa je za lidera DOS-a, ni kriv ni dužan, postavljen Koštunica, a posle petooktobarskih dešavanja i za predsednika SRJ, za sve vreme – i pre i posle tih dešavanja, uz jasnu opstrukciju Draškovića.

http://opancar.com/opancar-agencija-javlja-kucamo-na-vrata-zaboravljenih-asova-a-plasi-me-i-buducih-vuk-draskovic-jbt/