ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zlatno doba naučne fantastike je period koji se proteže od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka i otvorio je niz tema kojima se naučna fantastika i danas bavi. Pisci tzv. "Zlatnog doba" - Bredberi, Klark, Asimov, Bliš, Vens i Hajnlajn - ostavili su neizbrisiv pečat na svetsku kulturu, a i na dans aktuelne pisce: Stirlinga, Martina, Ejbrahama, da ne nabrajam dalje.

Sve do skora, fantastika u Srbiji bila je gotovo isključivo zastupljena piscima zlatnog doba. Uz neke male izuzetke, jedino je edicija "Znak Sagite" predstavljala čitaocima fantastiku tzv. "Novog talasa", te je samim tim bilo neizbežno da i naši pisci budu pod debelim uticajem "stare škole". Kada pogledam do sada objavljene naslove u "Fantastičnoj biblioteci", čini mi se da je Radmilo Anđelković dete zlatnog doba, dok je Jakšićev "Severnjak" roman koji komotno može da se strpa na policu pored Zelaznija i ostale pisce novog talasa.

Da li grešim?

Svejedno, otvorio sam ovu temu da bih se bavio najznačajnijim piscima zlatnog doba - svakim ponaosob - i time kako su uticali na naše čitaoce i pisce. Voleo bih da se uključi što više iskusnijih članova, koji su se sa ovim piscima susretali na počecima svojih spisateljsko-čitalačkih karijera. RAzlog za sve ovo: pa, svetska fantastika, naročito naučna, vraća se temama i stilu kojima su se bavili pisci zlatnog doba, što znači da te teme svakako nisu izgubile na aktuelnosti.

Vraćanje na stare teme meni pre znači da su se nove ideje potrošile ili da nove generacije nemaju toliko mašte.
Prežvakavanje već urađenog da bi se odradilo na drugačiji način je samo nemoć pojedinaca, nikako njihova prednost.

Quote from: nightflier on 07-05-2009, 21:30:43
Da li grešim?

Grešiš. Otvori topik "Zlatno doba domaćeg SF", ako smeš. ;)

Boban ima pravo.

Takozvani pisci zlatnog doba naučne fantastika sasvim sigurno imaju značajan uticaj na svetsku fantastiku, a samim tim i na domaću naučnofantastičnu scenu. Međutim, taj uticaj ne sagledavaš na pravi način.

sve do skora fantastika u Srbiji bila je gotovo isključivo zastupljena piscima zlatnog doba.

Netačno. Može se reći da je na našim prostorima uticaj takve vrste naučne fantastike kulminirao sa "Kosmoplovom", a da je to već polako prestajalo da bude tako tokom sedamdeestih. SIRIUS, koji počinje 1976. i koji je bio tada ključno mesto za objavljivanje domaće naučne fantastike, već povremeno objavljuje pisce novog talasa, tako da se uticaj oseća i na naše pisce.

Zaista mi nije jasno šta u "Rašanima" može da te navede na to da kažeš da je Radmilo bliži od Jakšića "zlatnom dobu"? Jesi li ih uopšte čitao?

Quote from: Mica Milovanovic on 08-05-2009, 10:13:32Zaista mi nije jasno šta u "Rašanima" može da te navede na to da kažeš da je Radmilo bliži od Jakšića "zlatnom dobu"? Jesi li ih uopšte čitao?

Da, i meni ovo nije jasno, a baš nedavno sam pročitao oba ova romana.

Moja greška. Nisam mislio na "Rašane", već na "Legiju Ida". Ali ne slažem se sa Bobanom da su ideje istrošene, ili da nove generacije pisaca nemaju dovoljno mašte. Pre bih rekao da ljudi čeznu za jednostavnijim vremenom i manje komplikovanim životom.

Očigledno grešim kada je reč o prisustvu pisaca zlatnog doba u domaćem izdavaštvu, ali moram da istaknem da je mojoj generaciji i mlađima od mene poznavanje fantastike ograničeno na "Polaris" i "Znak Sagite". Upravo je stoga ova tema potrebna, da bi se mlađim čitaocima skrenula pažnja na ono što su propustili, a da to i ne znaju.

Na kraju, Radmilo, bilo bi krajnje besmisleno da ja otvorim "Zlatno doba domaćeg SF", kada ste tu ti, Mića i ostali stariji članovi. Šta ja imam da kažem na tu temu, kada ništa od toga nisam čitao. Bolje bi bilo da upravo na ovoj temi napišeš šta imaš o zlatnom dobu domaće fantastike - ako ni zbog čega drugog, a ono da bih bar ja znao šta da jurim po starinarnicama, ako nikoga drugog ne zanima. Mada, mislim da bi se mnogi iznenadili brojem čitalaca koji se zanimaju za domaću fantastiku.

Znaš li ti zašto se to uopšte zove "zlatno doba"?
Hajde da prvo to raščistimo.
Google je čudo, za dve sekunde dobiješ odgovor na bilo koje pitanje; ali treba to umeti razumeti i staviti u pravi kontekst.
Dakle, pravo pitanje je šta "zlatno doba" realno predstavljalo, ne šta mi danas mislimo da je to bilo.

Ja "zlatno doba SF-a" doživljavam kao jedan kulturni fenomen koji je započeo u SAD kasnih tridesetih i završio sredinom pedesetih. Naučna fantastika je tada, od jednog literarno bezvrednog žanra objavljivanog u petparačkim časopisima i pisana od strane književno veoma skromno obrazovanih autora, postepeno se uzdigla do literature koja poseduje dosta osobina onoga što bi se moglo nazvati "književnom maticom".
Taj termin, naravno, podrazumeva i ono što prevazilazi samo književno stvaralaštvo, pa delimično obuvata i onaj širi društveni kontekst o kome je Monja pisao u nastavcima na ovom forumu: porast interesovanja za SF poklapa se sa porastom interesovanja za nauku, kosmičke vizije budućnosti čovečanstva, itd. itd.

Pre bih rekao da ljudi čeznu za jednostavnijim vremenom i manje komplikovanim životom.

Ovo je osnovni problem koji oslikava moje nerazumevanje novog vremena. Čitavog života smatrao sam da budućnost treba da donese nova saznanja, nove poglede, posmatrao civilizaciju kao neprekidnu težnju ka nečemu novom. Pošto je život komplikovana rabota, smatrao sam da je dužnost svakoga od nas da pokuša da razume sve složenija ustrojstva, sve raznovrsnije procese.

A mi se sada vraćamo unazad. Juče sam na SF-sajtu pročitao hvalospev čoveku koji je objavio roman u kome je prepričao Eneidu, ali prostim rečima, da je svi mogu razumeti. Jebem li ga, ja takvu potrebu ne razumem...

Zato i ne mogu da razumem ljude koji imaju potrebu da čitaju beskrajne tomove fentazija... Eskapizam je zanimljiva pojava, ali, naprosto, nije za mene...

Quote from: Mica Milovanovic on 08-05-2009, 14:21:42

Ovo je osnovni problem koji oslikava moje nerazumevanje novog vremena. Čitavog života smatrao sam da budućnost treba da donese nova saznanja, nove poglede, posmatrao civilizaciju kao neprekidnu težnju ka nečemu novom.

Koliko juče pričao sam sa jednim čovekom koji je pratio sletanje na Mesec - i razočaran je. On je očekivao da za svog života vidi podvodne gradove, kolonije na Mesecu i Marsu, koješta još nešto - a ništa od svega toga nije dobio. Možda je i to deo razloga zašto se neki savremeni pisci okreću starim temama. Trenutno najpopularniji sf romani bave se kloniranim svemirskim pešadincima (Kentova Clone Republic), ili istraživanjem svemira više nalik Barouzovom nego Simonsovom (Stiv Stirling, Lords of Creation). Dominacija epske fantastike već je stvar prošlosti. Očigledno je da je Džordanova smrt i Martinov povratak sf temama označio kraj te ere.

Ne razumem dokle ćeš da pominješ Džordana koji kao pisac fantastike nije ni u najboljih sto... on je bio trenutno populrana u jednom momentu koji je tebi prirastao za srce, ali sumnjam da će ga iko čitati za 20 godina.

Zlatno doba kada se dešavalo, nazvano je zlatno jer je postojalo stotine časopisa koji su se bavili naučnom fantastikom, na svakom koraku, prodajna mesta su bila iskićena raznim oblicima SF-a. E, sad, što je to doba iznedrilo neke dobre pisce, samo je kolateralna šteta. Autori koji su tada bili najtraženiji i najčitaniji, uglavnom su potpuno zaboravljeni, osim u naučnoj i enciklopedijskoj literaturi.

Svako doba ima svoje heroje. najtraženije stvari su one koje pišu o onome o čemu masa mašta; nekada su to bili svemirski letovi, pa kiberbudućnost, povratak magije, svako doba donosi nešto novo. Serijale su isforsirale velike izdavačke kuće, ali to može biti kraj interesovanja. Pa pogledajte šta je uništilo klasičan horor i izrodilo ga u nešto drugo. Serijali. Smehotresni nastavci su potpuno urušili sliku koju su horori gradili decenijama. Želja mnogih da stvore delo kompleksnije i obimnije od Gospodara prstenova urušava taj žanr i može da proizvede da nadolazeće generacije neće hteti ni da pogledaju ta dela.
Sem u istoričarsko-bibliografskom smislu, dela "zlatnog doba" naučne fantastike su potpuno irelevantna. Svet ide dalje; ljudska interesovanja se menjaju; iste teme koje su prežvakavane mnogo puta, prošle su i kroz novi talas i kiberpank i fentezi, pa će sada naplaviti magne i ko zna šta nas sve čeka u budućnosti.

Ako misliš da sam prevodio samo one pisce koji mi se dopadaju - grdno se varaš. Džordan je značajan pisac za fantastiku devedestih, ali daleko od toga da je među meni omiljenima. Kad smo kod tih debelih i bradatih, dao bih 10 Džordana za jednog Stirlinga, što sam tebi bar tri puta potanko objasnio, iz čega sledi da me zajebavaš, ili si izlapeo. Nadam se da me zajebavaš, pošto kažu da je memory second thing to go.

A da su dela zlatnog doba relevantna pokazuje podatak da niču edicije posvećene upravo takvim književnim proizvodima i reprintima starih romana. Na kraju krajeva, i ti si objavio "Nekronomikon". Lavkraft nije pisao sf, ali unatoč tome spada u pisce koji su bili aktivni u to vreme, a danas je popularniji nego ikada. Sve je veće zanimanje i za Li Breket, Bredberija i Vensa, recimo.

Dobro, kakve ima veze Lavkraft sa "Zlatnim dobom"?
Džek Vens je beznačajan pisac, kao i Li Breket.
Meni zaista nije jasno zašto bi neko danas čitao njihove besmislene serijale...

Apropo podvodnih gradova: http://www.designbuild-network.com/projects/Hydropolis/

Quote from: Mica Milovanovic on 08-05-2009, 15:56:44
Dobro, kakve ima veze Lavkraft sa "Zlatnim dobom"?
Džek Vens je beznačajan pisac, kao i Li Breket.
Meni zaista nije jasno zašto bi neko danas čitao njihove besmislene serijale...

Lavkraft je objavljivao tridesetih godina prošlog veka, zar ne? Za zlatno doba značajan je po uticaju koji je imao na tadašnje pisce. A Vens je sve samo ne beznačajan, naročito u današnjem trenutku. Da nije bilo Vensa, ne bi bilo ni D&D-a ili WoW-a i svetska fantastika bi se potpuno drugačije razvijala, naročito tokom osamdesetih.

Zlatno doba počinje negde sa dolaskom Kempbela na mesto urednika Astoundinga, što se zbilo negde 1938-39. Lavkraft nema nikakvog uticaja na ono što se naziva Zlatnim dobom SF-a.

Vens je minoran pisac i to što ga je tvorac D&D čitao i pozajmljivao od njega fazone koje je ubacivao u igrice govori upravo ono što sam i pokušavao da objasnim kasnijim postovima...

Ako je Vens budućnost fantastične književnosti, onda je bolje da svi zajedno sledimo leminge...

Lično, ne dam ni cvonjka (što rekao Klerk Gebl) za Zlatna doba američkog SF. To što vi nazivate Zlatnim dobom, bila je propulzija konjukture SF na američkom tržištu. I, zaista, ne zanima me prošli vek. Ne zanima me ni ovaj milenijum u SAD. To je izdavački prostor, a oni koji se bave sa SF-om u Srbiji, oštećeni su Mićinim i Bobanom otezanjem sa bibliografijom. Da, Mićo, uzeo si na sebe da budeš arbitar u domaćoj fantastici i dopuštaš da o našem "Zlatnom dobu" nema ničega. Zato u Sloveniji imamo debilni pregled "Srpske fantastike" i zato se učesnici na marginalnim konkursima u Srbiji bune kad im kažeš da nešto, jednostavno, ne valja. I treba da te trte zbog toga na Art-Animi, posebno onaj AR, jer dozvoliš sebi žiri od dva člana (!) i da Milan Urošević drži lekcije o pisanju, a sam nije "položio završni ispit".

I, onda, Nightflier potegne temu. Mada misli da zna - ne zna. Sve je sam saznao, ako je saznao. I u pravu je kad kaže da mladi u Srbiji ništa ne znaju o domaćim SF piscima. Zaboravio si da im kažeš. To je tvoj zadatak i zbog toga je otvoren podforum "bibliografija" - prazan. Zašto bi Slovenci znali nešto više nego za Ivana Vukadinovića i Psyho-e? Drnda me kad ponovo počneš da trtljaš kad je počelo "Zlatno doba" u SAD. Bio si u Zagrebu i nisi pitao zašto su njihovi konkursi samo za tekstove na hrvatskom, a naši su za sve. Zašto si, uopšte, išao u Zagreb?

Domaća fantastika je prepuštena Igrošancu, Lujakovoj, Pavlu Zeliću i drugim nekompletiranim autorima. Da li treba ja da otvorim "bibliografiju", pa da lupetam o našem "Zlatnom dobu", o usponu i padu? Najkompletniji od klinaca, Nightflier, ne razlikuje "pulp" od ozbilnje fantastike. Šta misliš da znaju ostali? Razmisli malo da li su te drugi uterali u poziciju u kojoj se nalaziš ili si se sam u nju smestio. Hiljadu puta sam ti rekao da posao sa bibliografijom nikada nije gotov i da živi samo ako se neprestano dograđuje postojeći osnov. Tražiš fragmente po marginama domaće fantastike, a svet ide dalje. Ti bar znaš da se margine daju podseći, pa kome je do margina nek' ore po njima.

Ne da ne razlikujem "palp" od "ozbiljne" fantastike, nego sam jednostavno trenutno zaglavio u "palpu". U osnovnoj i srednjoj školi čitao sam Farmera, Zelaznija, Asimova, Herberta, Bredberija i sva izdanja "Kentaura", "Polarisa" i "Znaka Sagite" kojih sam mogao da se dočepam. Moje iskustvo sa domaćim piscima počelo je i završilo se sa "Crnim cvetom" i "Svom vučjom decom" - to mi je bilo dosptupno. Od '99. do '09. bio sam okrenut mahom epskoj fantastici - a sada počinju da me privlače pisci od kojih je sf otpočeo, ali i domaći pisci. Kojih nema ni od korova. "Grbovnik" ne može da se kupi, a do "Fantastične biblioteke" to je bilo jedino delo domaće fantastike koje me je zanimalo. Razne psihoe i slična bulažnjenja ne želim da spominjem. Ova tema ne mora da se odnosi samo na zlatno doba sf-a u Americi. To zlatno doba, možda u nekom drugom trenutku, postojalo je i u Rusiji i Srbiji. Jesu li braća Strugacki stvarali u vakuumu? Šta se kod nas objavljivalo i pisalo pre "Polarisa"? Na ta pitanja ja ne mogu samome sebi da dam odgovor, te stoga pitam. Tragično je da su mi out of print (doskora) romani Li Breket dostupniji nego oni R. Angelakisa. Zapravo, dela ovog potonjeg uopšte mi nisu dostupna.

A o Vensu... Ne sećam se da sam rekao da je Vens budućnost fantastike. Sam po sebi možda nije tako značajan (u Srbiji), ali toliko ga poznatih i priznatih pisaca spominje kao svoj uzor (ceo Critical Maas), da je samo Hajnlajn po tome zastupljeniji u zahvalnicama. Vensov i Lajberov uticaj na u odnosu na njih potonja pokolenja pisaca danas se izuzetno oseća. Apsolutno najveća imena današnje kako epske tako i naučne fantastike (pa delimično čak i urbane fantastike i horora) grade svoje svetove na temeljima koje su postavili pisci zlatnog doba. To ih, bar po meni, čini značajnim. Sem toga, broj objavljenih naslova u ediciji "Polaris", koja je najdostupnija srpskim čitaocima, pa samim tim i najuticajnija, a čiji su autori pisci zlatnog doba nameće potrebu da se o njima porazgovara - makar zaista bili nebitni, prežvakani i pregaženi.

Naravno, klanjam se mudrosti starijih - ali voleo bih da dobijem kakve upute šta da čitam ako već ne te "besmislene serijale". Voleo bih da čujem šta ste vi čitali kada ste imali dvadesetak godina. Možda se to čini kao izlizana i istrošena priča, ali moram da podsetim na to da su dozrele nove generacije čitalaca - iz kojih će se izroditi i po koji pisac - kojima bi bilo korisno da tu priču čuju. A ako ne ovde, gde drugde?

Nisi mi ti bio u planu, ali ću ti odgovoriti:

Sa dvadeset sam čitao Zoranov izbor. Sa četrdeset Bobanov. Nikada nisam mnogo voleo originale jer mi razbijaju ritam koji pisac očekuje u čitanju. Danas čitam čitam naučne i pseudo-naučne studije da ispratim nove trendove u nauci (one ne ometaju dobro čitanje) i domaće pisce u pokušaju. Pokušavam da ispravim krive Drine u dve svoje knjige, koje bi trebalo da pokažu prelaz iz "pulp"-a na kvalitetniji nivo. Dobićete ih ove godine kao "Letopise svemirskih Cigana" - "Taborske priče" i "Legija Ida". Radoznali će moći da uoče transformaciju.

Quote from: nightflier on 08-05-2009, 13:15:41
Moja greška. Nisam mislio na "Rašane", već na "Legiju Ida".

Nisi pazljivo citao "Legiju". Taj roman ima samo formu spejs-opere, dok je autorov cilj mnogo kompleksniji. Nije u pitanju puka zabava i izmisljanje novih svetova kao kod Nivena.

Vidi, Radmilo, zaista ne znam odakle ti ideja da sam ja uzeo na sebe da budem arbitar u domaćoj fantastici. To što kažeš je veoma ružno.

Ja iskreno pokušavam svima koji me zamole da pomognem u akcijama koje vode za promovisanje domaćeg fantastičnog stvaralaštva. Nisam ja molio Igrošanca da me stave u žiri za svoj konkurs. Igrošanac je zapao u probleme zbog drugih ljudi. Šta je trebalo da uradim? Da ga ostavim? Ja ću uvek radije da pojedem vreću govana, nego da čoveka ostavim na cedilu. Drugima neka je na čast što tako postupaju. Ja nemam problema sa tim...

Bibliografija nije gotova i zato nije objavljena. Ja nemam fizičkih mogućnosti da to obavim. Boban i ja smo dali mlađima sve što smo uradili od bibliografije da stave na sajt i oni ne uspevaju da to obave, jer je to veliki posao koji prevazilazi pojedinačni entuzijazam. Ja toliko entuzijazma nemam jer moram da radim. Ja ne živim od naučne fantastike.

U UBIQ-u br. 4 objavljen je moj tekst Prilog za istoriju srpske naučen fantastike u kome sam na oko 55 kartica kazao ono što sam umeo o istorijatu domaćeg SF-a i srodnih žanrova (fantasy, horor...). Na ovom sajtu je objavljena ta vest, na Art-animi je objavljena ta vest. Pričali smo o tom tekstu puno puta na ovom forumu, ali kada je objavljen, niko nije našao za shodno da to prokomentariše. Međutim, za razliku od tebe, ja ne mislim da ću tim tekstom nešto promeniti. To malo kog više intersuje...

Quote from: Mica Milovanovic on 10-05-2009, 01:43:30
Vidi, Radmilo, zaista ne znam odakle ti ideja da sam ja uzeo na sebe da budem arbitar u domaćoj fantastici. To što kažeš je veoma ružno.

Izvinjavam se. "Primio si na sebe ulogu..."

Ja nisam video UBIQ 4. Niko ovde nije video taj tekst, osim tebe i, možda, Bobana. Kako bi taj tekst promenio nešto, ovde? U Hrvatskoj su informisani tim tekstom, čitao sam i kako su u Sloveniji "informisani". Poznat nam je "stav" ABN-a, a ZŽ nema mišljenje o domaćoj fantastici. Da li smem da budem frustriran ovim okolnostima?

Velika razlika.  :(

Smeš. Ali i činjenicom da tamo preko postoji interesovanje za izučavanje teorije fantastične literature i njene istorije na ovim prostorima. Ljudi imaju književni časopis u kome objavljuju takve članke. Ako kod nas nema interesovanja za tako nešto, ja tu malo toga mogu da učinim. Hrvatska nije preko sveta. UBIQ se može ovde nabaviti. Pitaj Žiljka i Macana koliko je prethodnih brojeva UBIQa prodato kod nas, pa od toga oduzmi jedan ili dva koja ja kupim.

Pre mesec dana je u Srbiji objavljena knjiga Darka Suvina - Naučna fantastika, spoznaja, sloboda - zbirka teorijskih radova od SF-u jednog od vodećih svetstih izučavalaca ove literature. Da li je ovde iko pokazao ikakvo interesovanje za to. Ako se javi više od pet ljudi koji su kupili ovu knjigu, ja vodim sve u ponedeljak na piće...

Da li to treba da znači da moram iz Hrvatske da naručim tekst o SF-u u Srbiji, napisan od strane Srbina koji živi u Beogradu? :o

Tvojih 55 kartica je manje od polovine Emitor-a i pročitalo bi ih isto toliko ljudi koliko i u Hrvatskoj. Ja sam tako uradio sa svojim tekstovima vezanim za SF. Miloš bi ti bio zahvalan.

Jel' to Suvin napisao nešto o SF-u u Srbiji?  :idea:

Scallope, izađi malo iz ljušture. Insistiraš na stvarima koje nisu realne ili su pogrešne.

Očekuješ od Miće da bitnu stvar objavi u Emitoru, a ti taj isti Emitor ne smatraš relavantnim delom svoje bibliografije. Sredi aršine. A u Emitoru će već biti.

Zašto je bitno ko je objavio a ko je napisao tekst o SFu u Srbiji, kad je onaj ko je objavio trenutno i 1) jedini koga tako nešto zanima i 2) zapravo kvalitetna publikacija kojoj se malo toga može zameriti; a napisao čovek upućen i kompetentan?

Apsolutno me ne zanima odakle je ko.

I ne moraš da naručiš iz Hrvatske, možeš sa Novog Beograda: http://www.alanford.co.rs/

Da li zaista misliš da možeš da mi objasniš šta je bitno, a šta pogrešno?

Ja sam smatrao da je bitno da "Samo fikcija" bude dostupna, ali i dalje nije deo moje bibliografije.

Bitno je, jer sam čitao slovenačku verziju naših događanja, idiotsku od početka do kraja. I, ja sam deo teksta o SF u Srbiji, a ti nisi, pa ne možeš ni da razumeš zašto je bitno da to bude objavljeno i u Srbiji. Zašto se, uopšte, petljaš u ono što ne razumeš? Šta ti braniš od mene? Miću? Emitor? SF? Nightflier je jasno napisao da mladi ne znaju ništa o domaćim piscima. Da li misliš da mi to mišljenje prija? Niko ne zna za Ćurčića, za Bobana (osim da je napisao Crni cvet i objavio gomilu dobre fantastike), za Jakšića, za Lazovića, Nešića, mene. Još stojim i imam svoj stav.

Ne pada mi napamet da naručujem iz Hrvatske kad autora imam u Beogradu. Mića jeste najupućeniji u domaća dešavanja i hoću da vidim taj tekst. U Emitoru. Da li je to previše od mene?

Mica, kao apsolutni vlasnik sopstvenog teksta o srpskom SF i F stvaralastvu, mirno moze da ga objavi i u Emitoru. Ako nece da se zameri redakciji Ubiqa, onda malo izmeni tekst, prekroji ga, udari razlicite medjunaslove i nema ljutnje. Licno, smatram da bi bilo lepo videti taj tekst u Emitoru kome, inace, nedostaju solidni tekstovi iz teorije i istorije. Pretpostavljam da bi vise nas volelo da procita Micin tekst.

Kao predstavnik tih mladih (mada, čisto sumnjam da sa tri banke mogu da se smatram takvim) moram reći da bih i ja jako voleo da vidim taj tekst - možda u nekom izmenjenom i dopunjenom obliku - pa ako ne u "Emitoru", a onda na forumu. Sad, kao neko ko zaista živi od fantastike i redovno osluškuje čitalaštvo, moram reći da popriličan broj čitalaca zanima domaće stvaralaštvo. Jednostavno, sazreli su kao čitaoci i počeli su da se okreću i panslovenskoj i srpskoj fantastici. Nadam se da mi neće biti zamereno na uobraženosti, ali čini mi se da je moja tema o novim knjigama poprilično čitana. Da je, možda, ta knjiga gospodina Suvina tu najavljena, možda bi više ljudi čulo za nju. Ja nisam čuo. Da jesam, svakako bih je stavio na spisak za kupovinu. I svakako bih voleo da vidim tekst sa naslovom "Zlatno doba SF-a u Srbiji". Ja sam na ovom forumu balavac, a verovali vi ili ne, među prevodiocima i "piscima u pokušaju", ako sam dobro citirao RAdmila, ima onih koji me smatraju iskusnim starim vukom  :x. Ja bar uviđam nagoveštaje da je pre mene nekoga bilo i da su ti neki nešto i radili. Mislim da je jako važno da se teorijski tekstovi o domaćem sf-u i uopšte fantastici u Srba učine što dostupnijim.

@Scallop
Mogu da pokušam da ti ukažem da ti je nastup loš.

Od objašnjavanja bilo čega odustajem.

Mene je oduvek interesovalo to zlatno doba, ko ga predstavlja i dokad je trajalo..
Ja sam sf upoznao najvise preko prica iz Siriusa, a od knjiga , dela Isaka Asimova su mi svakako
probudila zelju za ovim zanrom, onda su tu Klark, Herbert, Niven, braca Strugacki, Kliford Simak.
Mada prva sf knjiga koju sam procitao, datira jos iz mog detinjstva.
Zove se Zvezda Kec, rus je autor, ali ne mogu da se setim imena. Ja sam tu knjizicu jako
voleo, mada bi verovatno danasnjoj deci bila dosadna.
Definitivno ja volim " meksi " sf, bez previse tehnologije, fizike, komplikovane nauke..
Sto se tice zelja za jednostavnoscu, mislim da je razlog stresan i komplikovan zivot
danasnjeg coveka, koji mnogima i ne ostavlja vremena za citanje, a ako vec citaju hoce da
to bude nesto sto ce moci lako da svare, bez velikog opterecenja.
Ja nisam protiv ozbiljnih sadrzaja i poruka u knjigama, i volim ih, jedini moj uslov je da to bude
prezentovano jasnim i citaocu razumljivim jezikom.
Ali kad pisac pise , tako da uz svu koncetraciju i zelju ne mozes da pojmis njegovo delo, uz
filozofiju kojom kao da pokusava da dokaze intelektualnu superiornost nad citaocem, nema sanse
da to dovrsim, ostavljam.

Nightflier je u pravu, citaoci sazrevaju, i ne kupuju vise olako svakakva smeca od serijala.
I zanima ih i domaca fantastika, jer su se pomalo i zasitili serijala na isti kalup.
Ljudi vole slovensku fantastiku, Vukodav ima dosta citaoca, Sapkovski koga je objavio IPS,
takodje. Samo mislim, sad govorim iz ugla citaoca, da treba vise poraditi na marketingu, promociji
domace fantastike. Ima prostora za nju, ali treba imati u vidu da je konkurencija velika.
Knjizare su pune Dzordana, Martina, itd, i po inerciji, dosta ljudi ce pre dati pare za nekog stranog
pisca, za koga su dosta culi, nego za nekog domaceg o kome vrlo malo znaju.

Kad vidim recimo na tv-u, knjizevnice koje pisu erotsko bracne ljubice, i jos o tom filozofiraju
i reklamiraju se na sva zvona, muka mi bude..

Quote from: tiha voda on 11-05-2009, 02:37:31

Zove se Zvezda Kec, rus je autor, ali ne mogu da se setim imena.

Pisao Aleksandar Beljajev   :lol:

Nego, da se mi vratimo na temu...

Jedan od jako značajnih pisaca zlatnog doba svakako je Pol Anderson http://en.wikipedia.org/wiki/Poul_Anderson (http://en.wikipedia.org/wiki/Poul_Anderson). Meni je Anderson poznat pre svega iz "Polarisa", kroz romane "Tri srca i tri lava" i "Krstaški pohod". Ovaj potonji je otvorio temu sa kojom sam se susretao kod mnogih mlađih i trenutno aktuelnih pisaca. Veberov "Excalibur Alternative", Stirlingov serijal "Sea of Time", romani Erika Flinta, Dejvida Drejka i da ne nabrajam dalje. Jedan od malog broja autora koji je jednako dobro baratao "ozbiljnim" sf-om, spejs operom i epskom fantastikom, Andersonu je uvek polazio za rukom da se u svojim romanima bavi ozbiljnim temama, koje je naizgled usputno provlačio kroz potku (videti link ka vikipediji). Čini mi se da je velika šteta što ovaj autor nije bio zastupljeniji kod nas. Sad, ne mogu da zavirim u svoju biblioteku kako bih video šta je sve Andersonovo objavljeno u "Polarisu", a nemam ni sve "Sirijuse", tako da ne bi bilo loše da neko pomene da li je i šta je kod nas objavljivano od Andersonove kratke proze. Neke njegove priče čitao sam u "Galaksiji" - i na mene su ostavile neverovatno snažan utisak.

Da ne bismo opet upadali u sukobe mišljenja, evo meni dostupne bibliografije Pola Andersona

Planeta IX/1 (25)   1-26   0   Pol Anderson   Pomoć iz vasione   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 3   3-30   1969,05   Pol Anderson   Na tuđoj planeti   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 6   3-18   1969,08   Pol Anderson   Pohod na Jupiter   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 8   3-19   1969,1   Pol Anderson   U džungli pravremena   ANDERSON, POUL   
Kosmoplov 17   18-25   1970,0228   Pol Anderson   Prekretnica   ANDERSON, POUL   
Galaksija 17   31-32   1973,09   Pol Anderson   Varljivo vreme   ANDERSON, POUL   
Od A do Š 25/74 ÷ 29/74   ?s5n - 1.9.74   1974,0718   Pol Anderson   HODNICI VREMENA   ANDERSON, POUL   
Andromeda 1   3-156   1976   Pol Anderson   HODNICI VREMENA   ANDERSON, POUL   The Corridors of Time
Sirius 1   78-134   1976,07   Poul Anderson   Ne miri se s kraljevima   ANDERSON, POUL   No Truce with Kings
Kentaur (12)   3-123   1977   Pol Anderson   ČUVARI VREMENA   ANDERSON, POUL   Gvardians of Time
Sirius 12   126-139   1977,06   Poul Anderson   Među Dodijancima   ANDERSON, POUL   The Rebel worlds (odlomak)
Sirius 12   31-42   1977,06   Poul Anderson   Nazadnjaštvo   ANDERSON, POUL   Backwardness
Sirius 18   3-40   1977,12   Poul Anderson   Zovi me Joe   ANDERSON, POUL   Call Me Joe
Sirius 32   6-17   1979,02   Poul Anderson   Noć mutanta   ANDERSON, POUL   Night Piece
Sirius 38   84-103   1979,08   Poul Anderson   Zarobljenik   ANDERSON, POUL   Martyr
PZ 1444      1979,0831   Pol Anderson   Kažnjenik   ANDERSON, POUL   
Sirius 53   44-52   1980,11   Poul Anderson   Izvanvremensko svratište   ANDERSON, POUL   House Rule
Sirius 58   124-136   1981,04   Poul Anderson   Kyrie   ANDERSON, POUL   Kyrie
IT novine 931      1983,0207   P. Anderson   Čovek koji je došao prerano   ANDERSON, POUL   
Najbolje svetske SF priče 1984   143-155   1984   Pol Anderson   Kirie   ANDERSON, POUL   Kyrie
Sirius 106   37-59   1985,04   Poul Anderson   Prethodnica   ANDERSON, POUL   
Sirius 113   51-82   1985,11   Poul Anderson   Fenomen Dipteroida   ANDERSON, POUL   The Dipteroid Phenomenon
Galaksija 168   43-44   1986,04   Pol Anderson   Epilog   ANDERSON, POUL   
Sirius 126   3-28   1986,11   Poul Anderson   Najduže putovanje   ANDERSON, POUL   The Longest Voyage
Sirius 131   53-58   1987,04   Poul Anderson   Faun   ANDERSON, POUL   The Faun
Alef 3   45-53   1987,1   Pol Anderson   Gibraltarski pad   ANDERSON, POUL   Gibraltar Falls
PZ 1923      1988,1104   Pol Anderson   Čovek koji je došao prerano   ANDERSON, POUL   
SF Galaksija   135-142   1989   Pol Anderson   Faun   ANDERSON, POUL   The Faun
Galaksija 203   56-57   1989,03   Pol Anderson   Faun   ANDERSON, POUL   
Supernova 17   3-169   1991,03   Pol Anderson   TAU ZERO   ANDERSON, POUL   Tau Zero
Polarisova antologija '93 (70)   5-27   1993   Pol Anderson   Vulkanov oganj   ANDERSON, POUL   
Polaris (103)   3-194   1994   Pol Anderson   MOŽDANI TALAS   ANDERSON, POUL   Brain Wawe
Polaris (104)      1994   Pol Anderson   KRSTAŠKI POHOD   ANDERSON, POUL   
Polaris (105)      1994   Pol Anderson   BIĆE VREMENA   ANDERSON, POUL   
Rune (13)   3-229   1994   Pol Anderson   TRI SRCA I TRI LAVA   ANDERSON, POUL   Three Hearts and Three Lions
Emitor 163   69-70   1994,08   Pol Anderson   Varljivo vreme   ANDERSON, POUL   
Emitor 167   14-21   1994,08   Pol Anderson   Prekretnica   ANDERSON, POUL   
Emitor 169   25-40   1994,08   Pol Anderson   Pohod na Jupiter   ANDERSON, POUL   
Galaksija 246   62-65   1994,11   Pol Anderson   In memoriam   ANDERSON, POUL   
Emitor 183   3-4   1994,11   Pol Anderson   Epilog   ANDERSON, POUL   
Polarisova antologija '95 (110)   65-105   1995   Pol Anderson   Jarčeva pesma   ANDERSON, POUL   Goat Song
Futura 11   75-115      Winston P. Sanders   Pitanje nadzora   ANDERSON, POUL   Industrial Revolution

Bravo!

Proveri: Galaksija 246   62-65   1994,11   Pol Anderson   In memoriam   ANDERSON, POUL   

Čini mi se da je čovek umro 2001.

Imam njegov pretposlednji objavljeni roman na engleskom "Mother of Kings", 2001.

Proverio sam:

In Memoriam, a short story by SF author Poul Anderson from the collection All One Universe

tjah. Ispade da sam samo jednu jedinu priču Andersona objavio, i to u Alefu 3.

Gledajte, on je pisac koji je povremeno nalazio zanimljive teme - Tau Zero je meni najzanimljiviji roman, Hodnici vremena, Moždani talas i Krstaški pohod imaju zanimljive premise; međutim, njegovo spisateljsko umeće je krajnje oskudno, ponavlja jedno te isto nekoliko puta u tekstu, nebrižljiv je kod građenja rečenice, itd. itd. Većina ostalih njegovih romana je na granici čitljivosti...

Pa, kad ima toliku bibliografiju... mora i da previđa.

Ne drndam, samo pokušavam da vidim kako funkcioniše. Anderson nema priču pod imenom "In memoriam". Ima dve koje bi mogle da budu: "The long remembering", 1947. i "A chapter of revelation", 1972.

U svakom slučaju je OK.

Sa interneta: Komentari o priči iz zbirke priča i eseja "All One Universe":

"In Memoriam" hauntingly describes the last moments of human history and the eventual engulfment of the earth by the sun.

Sadržaj:

In Memoriam • (1992) • shortstory by Poul Anderson
Uncleftish Beholding • (1989) • essay by Poul Anderson
Strangers • (1988) • novelette by Poul Anderson
The Visitor • (1974) • shortstory by Poul Anderson
Fortune Hunter • (1972) • shortstory by Poul Anderson
Wolfram • (1975) • shortstory by Poul Anderson
The Forest • (1985) • novelette by Poul Anderson
The Voortrekkers • (1974) • novelette by Poul Anderson
Rokuro • (1991) • shortstory by Poul Anderson
Science Fiction and History • (1989) • essay by Poul Anderson
Introduction (All One Universe) • (1996) • essay by Poul Anderson
Neptune Diary • (1990) • essay by Poul Anderson
John Campbell • (1996) • essay by Poul Anderson
Rudyard Kipling • (1996) • essay by Poul Anderson
Johannes V. Jensen • (1981) • essay by Poul Anderson
The House of Sorrows • (1989) • novelette by Poul Anderson (aka In the House of Sorrows) [as by Poul Anderson ]
Wellsprings of Dream • essay by Poul Anderson
Losers' Night • shortstory by Poul Anderson
Requiem for a Universe • (1987) • shortstory by Poul Anderson

Hvala.

Imam taj broj "Galaksije". Priča je fantastična. Počinje smrću poslednjih ljudskih bića, pa se nastavlja evolucijom pacova i tako sve dok se Sunce ne pretvori u crvenog diva. Inače, da li bi neko mogao da kaže neku reč više o "Kosmoplovu"? Meni je taj časopis (antologija, magazin?) potpuno nepoznat.

Inače, moram da se složim s Mićom da pisci zlatnog doba, pa samim tim i Anderson, poprilično pate od spisateljske neizbrušenosti. Međutim, njih čitam pre svega zbog neverovatnog entuzijazma koji izbija iz njihovih redova. Valjda su im sve teme bile nove i neistražene. Na primer, Veberov "Excalibure Alternative" je zanatski i te kako uobličeniji od Andersonovog "Krstaškog pohoda", ali ta je ideja ipak najpre sinula Andersonu. Sa druge strane, "Excalibure Alternative" je drastično duži roman od Andersonovog, a u suštini je ispričao istu priču. Ali, ako je sudeći po priči "In memoriam", Anderson je bio izuzetan pisac kratke forme.

Nightflier je otvorio dobru temu. Stvarno bi bilo super kada bi se stara garda uključila i rekla reč-dve o tom Zlatnom Dobu SF-a, piscima koji su uticali na njihovu formu pisanja, o uzorima iz mladosti...Mene to jako zanima, pošto sam dosta tanak sa SF-om kao žanrom, i ne sramim se to da priznam. Rad sam da pročitam nešto dobro, na preporuku nekog starijeg i iskusnog kolege.

Što se tiče domaćeg fentezija, mislim da je tu više nekako kriv marketing. Ja nisam ni čuo za domaće pisce fentezija (uz izuzetak Živkovića, na čije sam knjige nailazio u Banjaluci), a kamoli nešto čitao od njih. Da nightflier nije pomenuo u svojoj temi o novim knjigama na tolkienu neke romane i pisce našega fentezija, ja ne bih ni znao da postoje i da se njihove knjige prodaju. Na sajtu mono i manjane sam naišao na grbovnik, ali na moj upit o toj knjizi dobio sam odgovor da ga više nema u prodaji. Legiju Ida sam čitao, i dosta me je podsetila na Zelanija (po stilu pisanja) i na Ubik, koji sam skoro pročitao. Ne bih da sada ispada da dajem hvaospeve za Anđelkovića, ali čovek baš lepo kroji rečenice. E, kad bih ja tako pisao... xrofl

Quote from: nightflier on 13-05-2009, 14:12:45
Inače, moram da se složim s Mićom da pisci zlatnog doba, pa samim tim i Anderson, poprilično pate od spisateljske neizbrušenosti.

Mića se brusio čitajući te pisce, pa kad se izbrusio, onda je shvatio da su neizbrušeni. Gledam bibliografiju Andersona i potrošim silno vreme samo da bih skrolovao sve ono što je uradio. Odustao sam i od brojanja silnih Huga i Nebula. Nekako se desilo da smo izdali sve te silne pisce kojima smo decenijama duvali u rep. Hajnlajn je "slab pisac", Klark i Asimov su "ništa", Zelaznog smo voleli, ali je "štancovao" po antičkim Panteonima... Kada bismo tako posmatrali književnost, onda bi Lavkraft, Po ili Birs imali neverovatnu konkurenciju u nekim savremenicima, koji su ih tukli za niz kopalja.

Lično bih mogao zameriti da se u toj našoj fantastici uvek zanemarivala karakterizacija likova i mislim da znam zašto se to događalo: jednostavno, priča je bila ispred protagonista. Nekako nisam siguran ni da je danas situacija bolja. Naravno, ja retko čitam savremenu fantastiku, a o teoriji književnosti pojma nemam. Ne mogu da se hvalim dugim spiskovima pročitanih knjiga kao Melkor ili Nighflier, niti pročitanim naramcima epske fantastike, ali dobro znam šta dobra literatura treba da ponudi čitaocu i trudim se da to postignem. Koliko, to je sputano mojim ograničenjima, jer mi se čini da osim ogromne erudicije, raspolažem sa vrlo skromnim talentom. Zato moj jezik mora da bude bogat i što više srpski, moja priča izgrađena, a likovi oprezno osmišljeni. Da li u tome uspevam je drugo pitanje.

Od domaćih pisaca fantastike čitam gotovo sve, radije naučnu fantastiku nego fantastiku glavnog toka sa kojom vodeći likovi fandomskog okruženja uporno koketiraju. Verujem da od anglo-saksonske hiper produkcije ne možemo da naučimo više ništa, sve što su mogli da smisle već su napisali. Nisam čitao roman "Lutajući Bokelj", odbijen silinom kojom je nametan, a zamalo da promašim "Strah i njegov sluga" iz istog razloga. Sreća moja da se ta knjiga našla u mojoj kući i da je bila jedina od novih (za mene) koju nisam čitao. Sada sam negde na polovini knjige, opsenjen sposobnošću pisca da kaže više nego što se od domaćeg autora očekuje. Moje viđenje knjige ću, kad završim čitanje, obavezno postovati na sajtu, jer to je njegova svrha, a ne sitno podjebavanje kojim se mi bavimo.

Oni koji nisu čitali pisce "Zlatnog doba", neka se povremeno late neke od njihovih knjiga, jer je vredno videti kako je to nekad izgledalo, ali neka se zamisle gde je naše "Zlatno doba", jer smo ga imali, a što kaže Nightflier, niko za njega više gotovo i da ne zna. Zato kulovi mogu da se danas sprdaju sa nama, a da ne pročitaju ništa od toga. Ja neću da budem hroničar tamo gde sam bio protagonista, nekako je neukusno da to rade oni koji su neko naše vreme stvarali. Valjda je neko i to čitao. Moj je baksuz što sam još ovde, te moram da gledam kako me brišu.

Negde pre dvadeset godina smetalo nam je što nas domaća kritika zaobilazi i bavi se Velsom, Vernom i Meri Šeli. Neko mi je tada objasnio da je to tako jer je neophodna "vremenska distanca". Zato se danas bave "Zlatnim dobom" (pa, prošlo je, otada, preko pedeset godina!). Dobro je što je Cornelijus prosekao put do devedesetih godina prošlog veka. To niko od srpskih teoretičara nije ni pokušao. Naš prostor još nije dotaknut, osim opštih prikaza na "Popboksu" (ne mogu da budu drugačiji), na prostoru u kome se Miloš snalazi onoliko koliko mu taj prostor dozvoljava. A, naše "Zlatno doba" imalo je onoliko nezavisnih staza, koliko je bilo pisaca. Mlađe generacije bi bile zapanjene koliko su se u pristupu razlikovali Ćurčić, Lazović, Jakšić, Fipa, Boban, Nešić (mada je uvek naginjao ka hororu), pa i moja malenkost. Istovremeno, predstavljali smo i jedinstven prostor, koji će se zvati "Zlatnim dobom" domaće naučne fantastike, kad se neko bude odlučio da zahvati u njega. Ne bih voleo da taj hroničar bude ABN, a on je, koliko vidim, jedini voljan. I tako mi se ponavlja jedna nekadašnja scena, kad se on nudio, a ja panično pokušavao da navedem nekog drugog da preuzme na sebe predstavljanje našeg SF-a na domaćoj TV.

Quote from: nightflier on 07-05-2009, 21:30:43
Zlatno doba naučne fantastike je period koji se proteže od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka i otvorio je niz tema kojima se naučna fantastika i danas bavi.

To doba i nije toliko zlatno, jer se tada pisala loša naučna fantastika. Ako izuzmemo pisce glavnog toka (koji sebe nisu videli kao SF pisce i svoja dela nisu stavljali u korpus SFa), svi drugi su se bavili pisanjem avanturističkih romana u kojima je dominirao neki naučno-tehnološki element ili neka dobro smišljena vanzemaljska kerefeka. Ono što je delima tih pisaca nedostajalo bila je pažljivija i složenija struktura, dobra karakterizacija likova, dobro vodjena intriga, zaobilaženje stereotipa, više truda oko jezika i izbrušeniji stil.

Zlatno doba za SF nastupa tek posle ovog perioda kada je naučna fantastika privukla vešte i dobre pisce koji su uspeli da je izvuku iz omladinske problematike, iz okvira puke zabave i iz neophodnosti da sve bude super-naučno. I to je trajalo do sredine 70-ih, kada je SF ponovo skliznuo u omladinsku zabavu. Ovoga puta ne zato što su ga stvarali osrednji pisci, nego zato što je samo takav pristup omogućavao velike tiraže i velike pare. Da me niko ne shvati pogrešno. Neću da kažem da nema više dobrih pisaca na polju SFa. Hoću samo da naglasim opšte tendencije.

Piscima zlatnog doba moglo bi se zameriti na tome što su pisali pustolovne romane (kao Anderson), krimiće (kao Asimov) ili ratne (kao Hajnlajn), ali mora im se skinuti kapa zbog obilja iznetih ideja i bavljenja svim i svačim. Mislim da je upravo taj neobuzdani entuzijazam omogućio izrastanje fantastike u ozbiljan književni fenomen. Zanimljivost tih ideja ogleda se i u tome što ih potonje generacije pisaca prepričavaju na svoj način. Setimo se samo Haldemanovog "Večitog rata", očigledno nadahnutog Hajnaljnovim pisanjem. U poslednje vreme, Džon Skalzi sa svojim Old Man's War i Stiven Kent sa Clone REpublic ostvarili su zavidan kako komercijalni, tako i uspeh kod kritike. Ima i drugih pisaca koji namerno pišu omaže tom zlatnom dobu. Već sam spominjao Dejvida Vebera i Stiva Stirlinga. Takođe, zlatno doba iznedrilo je sajens fentezi - na čemu sam ja jako zahvalan. Jedan od najboljih romana koje sam čitao - Uroševićev "Kaniga" - svakako spada u taj podžanr. Elem, zašto mi stalno izmišljamo toplu vodu? Danas je u svetu pohvalno za nekoga reći da je Hajnlajnov sledbenik. Nagrađivani sf pisci, kao Martin, ne stide se da se proglase Vensovim učenicima. Mi samo tražimo mane. Hoću da kažem, valjda su ti pisci uticali i na naše stvaraoce, a ne samo na američke?

Evo jednog mog teksta o Kosmoplovu:

Миодраг Миловановић
Домаћи SF писци у ,,Космоплову"

(приказ, објављен 1991. у ,,Алефу" 25)

Крајем шездесетих година овога века први пут се код нас појавио часопис који је већи део свог простора посвећивао научној фантастици. Био је то ,,Космоплов", а издавач часописа била је новинска издавачка кућа ,,Дуга".

Покретање једног таквог часописа чини ми се да је био логичан одговор на све веће интересовање за астронаутику које се у то време јавило у вези са првим човековим путовањем на једно друго небеско тело  -  Месец. Ни издавачка кућа која је покренула ,,Космоплов" није случајно улетела у тај подухват  -  већ неко време у часопису ,,Зелени додатак" готово редовно објављиване су краће SF приче.

У марту 1969. године, неколико месеци пре лета ,,Апола 11", појавио се први број ,,Космоплова". Насловна прича била је ,,Свемирска одисеја" Кејта Ломера, а готово две трећине часописа биле су посвећене научној фантастици. Остала трећина припадала је вестима из астронаутике, мада је било и других садржина везаних за популаризацију науке.

Главни и одговорни уредник часописа био је Гаврило Вучковић, који ће и касније играти значајну улогу у развоју научне фантастике код нас, када по гашењу ,,Космоплова" буде покренута ,,Галаксија", лист који ће, такође, више година редовно објављивати научну фантастику, додуше у мањем обиму.

Међутим, после почетне еуфорије, интересовање је полако јењавало, па је и тираж часописа опадао. У уводницима су била честа упозорења да часопис послује са губитком. Покушало се нешто са променом учесталости излажења, са смањивањем дела посвећеног научној фантастици, али ништа није помогло, тако да је после 24 броја часопис престао да излази, 30. маја 1970. године.

,,Космоплов" је био први озбиљан часопис који је код нас систематски објављивао домаћу научну фантастику. Домаћи писци почели су да се појављују од петог броја, и до гашења часописа укупно је објављено 12 прича домаћих аутора.

Друга карактеристична чињеница која доказује озбиљност приступа домаћој научној фантастици је потписивање аутора домаћим именима. Пре ,,Космоплова", часопис који би и објављивао домаћу научну фантастику забашуривао би то кријући писце под англосаксонским псеудонимима. Примера је много: Есад Јакуповић објављивао је у ,,Експерту", ,,Зеленом додатку" и у ,,Политикином забавнику" под гомилом псеудонима: Едвард Кингстон, Едвард Шагал, Ричард Андерс, Дасе Јак, Е. Ј. Марс, Астер Фајербол, Есја Купов; Владимир Имперл је писао за ,,Плави додатак", ,,Икс-100", ,,Аполо" и под својим именом, али и под псеудонимом Вил Марди; Дамир Микуличић је објављивао у ,,Зову", ,,Студентском листу", ,,Вјеснику" под псеудонимима Mike Dames, Dane Mac Ulage, итд.

У ,,Космоплову" домаћи писци су се потписивали пуним именом и презименом, а понекад је чак излазила белешка о писцу; знак мале пажње према писцу и читаоцима, знак који су касније водећи домаћи SF часописи ,,Сириус" и ,,Алеф" неоправдано запоставили.

Квалитет домаћих прича објављених у ,,Космоплову" је прилично низак, што не чуди много ако се има на уму да пре тога домаћи писци научне фантастике практично нигде нису могли да систематски објављују своја дела. Поред тога, када се о квалитету прича суди треба знати да у то време код нас није било објављено ни претерано много квалитетних страних остварења на која би се домаћи писци могли да угледају.

Ако се посматра дужина прича, види се да су то већином сасвим кратке приче. Само три приче дуже су од пет стандардних новинарских картица, а и оне имају мање од десет картица.

Краткоћа тих прича, уз понеку белешку о писцу, доказује нам да су те приче претежно писали почетници, већином млади људи који су се више занимали за технику него за књижевност.

,,Космоплов" је био оријентисан према класичној свемирској научној фантастици. Већ сам списак страних аутора који у ,,Космоплову" имају више од три објављене приче то најсликовитије дочарава: А. Е. Ван Вогт, Исак Асимов, Поул Андерсон, Артур Кларк и Клифорд Симак. Зато не чуди што је и већина домаћих прича сличног усмерења; чак осам од дванаест домаћих прича у некој су вези са свемиром, а најчешће поприште збивања је свемирски брод. Срећом, има и изузетака.

Без икакве сумње најбоља домаћа прича објављена у ,,Космоплову" је прича Николе Панића ,,Фок са једном руком". Никола Панић је наставио и касније да успешно пише научну фантастику, и 1984. године објавио је у ,,Народној књизи" један од бољих домаћих SF романа Регата плерус. ,,Фок са једном руком" је прича о колонији Витус-135 која се налази на 78 светлосних година од Сола 8. Залихе фото-плазме неопходне за одржање живота ускоро ће бити исцрпљене и њихов свет биће конзервисан, као и многи други слични светови. Фок је облик који представља везу колоније са спољним светом. Он и његови сународници живе у куполи испуњеној течношћу, желатинозни и безоблични, апсорбујући хранљиве материје и бавећи се интелектуалним активностима. Неспособан да било шта сам учини, Фок се обраћа централном компјутеру питајући га шта може да учини да спасе свет. Компјутер му одговара да их може спасити једино рад. Људи су своје активности препустили компјутерима и роботима и постепено физички закржљали. То су искористили дошљаци из друге галаксије и открили да је човечанство права ризница знања неспособна да се одбрани. Због тога дошљаци оснивају ретрогенетске центре у којима прикупљају најбоље људске умове. Компјутер саветује Фока да покуша да поново задобије људски облик и почне да ради. Користећи последње залихе енергије, Фок обликује своје тело по узору на људско, али када је направио једну руку, енергија и коначно нестаје. Остаје му само снаге да завитла, својом једином руком, металну плочу. Срећом, она пробија куполу и енергија Сунца куља унутра, доносећи живот колонији. Фок одлази да и осталима ода тајну трансформације. Ако се одузме исфорсиран срећан завршетак, прича показује знаке зачуђујуће оригиналности. Писменост је на завидном нивоу, а посебан квалитет доноси чињеница да у причи нема превише објашњавања техничких појмова што је основна бољка већине домаћих прича насталих у то време.

Солидна је и прича Благоје Јанковског ,,Бесконачно рађање". Главни јунак креће са колегом астронаутом на путовање ка новооткривеном планетарном систему Соларис 2. Путовање треба да траје 30 година, а они ће то време провести у хибернацијском сну. Међутим, буди се само наш главни јунак да установи да се уређај његовог колеге покварио. Брод га обавештава и да су на домак Сириуса 2 јаки електромагнетни таласи зауставили брод и вратили га у правцу из кога је дошао. Брод је наставио да убрзава и достигао брзину од 0,999998 брзине светлости. Када је брзина светлости достигнута, време почиње да тече уназад и главни јунак се поново враћа у тренутак када је кренуо. То се непрестано понавља јер он не сме да заустави процес пошто би настала експлозија која би уништила свемир. Ако се занемаре произвољности у тумачењу закона физике, остаје занимљива прича у којој писац, у најбољем маниру метатекстуалности, расправља на почетку и на крају приче са својим читаоцем. Благоја Јанковски и касније је наставио да пише и једна прича му је објављена у ,,Сириусу".

Остале приче су много слабије.

Мухамед Муминовић, о коме нема података у часопису, али је општепознато да је он касније постао једна од водећих фигура Астрономске опсерваторије у Сарајеву, представљен је причом ,,Свемирски Одисеј". Јен Хербе је пилот свемирског брода упућеног ка маглини Андромеда. На путу га пресреће брод Гон Ура, који се после успешне истраживачке мисије враћа у матичну галаксију, и увлачи у себе. Испоставља се да су и Гонурани потомци Земљана, али из далеке будућности када је технологија умногоме напредовала. Они га позивају да се врати с њима, али он одбија јер га на Земљи више ништа не чека. Прича је кратка и не превише оригинална (А. Е. Ван Вогт, ,,Далеки Кентаур"), а списатељско умеће писца невелико. Иначе, овај писац објавио је и две кратке приче у ,,ОТО-забавнику".

Бранимир Перић је пре ,,Космоплова" такође објавио неколико прича у ,,ОТО-забавнику", а касније је објавио по једну причу у ,,Галаксији" и ,,Сириусу", али те приче, баш као и прича ,,Лет до вечности", тек су на доњој граници просечности. На космичку станицу пада рукопис у коме аутор описује свој пут у будућност. Међутим, брод налеће на метеорски рој и пут се наставља у бесконачност. Аутор само стиже да избаци овај рукопис, али зачкољица је што тај рукопис читају инсектолика бића. Ни ово није претерано оригинално, а у погледу писмености још је слабије од претходника.

Већ поменути Есад Јакуповић представља се причом ,,Круг постојања" у којој не превише успешно варира већ познати парадокс који се јавља приликом путовања у прошлост.

Берислав Грозданић, пилот Југословенског ратног ваздухопловства, у причи ,,Одисеја на Етерону" на десетак картица излаже доживљаје пилота кога приликом покушаја пробоја ,,топлотног зида" киднапују Етеронци, односно Етеронке, јер су њихови мушкарци интелектуално закржљали. Пилот се заљубљује у предивну Етеронку и после много перипетија они настављају да живе срећни и весели. Међутим све је то јако наивно и скромном књижевном техником испричано.

У ,,Погрешки" Владимир Деба спашава Земљу тако што моћни Критонци (већ само име показује немаштовитост писца) налећу на лудаке и, застрашени неефикасношћу свог психичког оружја, беже главом без обзира.

Станиша Мартиновић из Мајданпека у причи ,,Кратак сусрет" поново спашава Земљу, али овога пута су завојевачи дошљаци са планете Зорге из Седме галаксије. Начин на који је спашава није вредан помена.

Дејан Грчић у причи ,,Највећи успех" нема шта да спашава јер је разорио Земљу и пита се колико ће јој требати да се опорави.

Једина жена, Драгица Берисавац, у причи ,,Експеримент" задовољава се Институтом кога уништава киша камења из поквареног материјализатора.

Иван Јосиповић представља нам у причи ,,Пријатељ Фуко" једног далеког претка Спилберговог ЕТ-а који помаже пропалом цртачу да преживи.

Далеко најлошија је прича ,,Смрт металним чудовиштима" Зорана Николића у којој Зоранову девојку зли Џаспер, господар робота, осуђује 2800. године на принудан рад у Месечевим рудницима, али из ниских побуда. Наравно, Зоран то осујећује уништавајући Центар аутоматске контроле.

После читања ових прича, од којих су већина тек аматерски покушаји, намеће ми се закључак да изнад свега треба ценити напоре редакције ,,Космоплова" да пруже шансу домаћем писцу. Већ у тим раним данима домаће научне фантастике било је људи који су правилно резоновали и дошли до закључка да бављење научном фантастиком код нас једино има смисла ако се једнога дана и сами оспособимо да пишемо врхунску научну фантастику. Данас можда још немамо једну Урсулу Ле Гвин или Орсон Скот Карда, али читајући нова остварења Зорана Јакшића, Предрага Раоса, Драгана Р. Филиповића, Радмила Анђелковића или Владимира Лазовића са радошћу можемо устврдити да смо им сваким даном све ближи.

Zainteresovane za odnos SF-a i Fantasy-ja mogu da uputim na esej Darka Suvina O žarištima za razumijevanje naučne fantastika: korist, korpus, povijest, izgledi u poređenju sa Fantasy (2002) objavljenom kod nas u Srbiji u knjizi Naučna fantastika, spoznaja, sloboda (2009).

Evo šta Suvin kaže, razmišljajući o porastu interesovanja za Fantasy:
"Moja "sociološka" hipoteza glasi: dugoročna stukturalna kriza kapitalizma podudara se sa masovnim porastom Fantasy u fazi visokog modernizma i pri njenom kraju, u izravnom omjeru s proširenjem njenog čitalaštva: od razočaranih intelektualaca razdoblja o Poea do Morrisa do masovne privlačnosti za marginalizirane socijalne grupe. Ovo naročito uključuje veliki segment mlađe generacije koji je ostao bez ekonomskog i ideološkog sidrišta zbog sloma sistema socijalne pomoći i svake druge organizirane opozicije divljem kapitalizmu... itd. itd.

Nadovezujući se na Gerarda Kleina, rekao bih da je SF privlačan društvenim grupama koje veruju da se sada može učiniti nešto za kolektivnu povijesnu budućnost - makar u vidu strašnih upozorenja. To po pravilu za sobom povlači ... dobrosusjedski odnos, a većinom i pravi savez, s tehnonaukom ili čak odanost njoj. Nasuprot, u situaciji kad je čitav životni svijet u međuvremenu prožet razgranatim kapilarima mnogo dublje kolonizacije, Fantasy se obraća nesigurnim klasama ili frakcijama koje su odbačene u lutanje i ostale bez te vjere, te se sa užasom suočavaju sa vlastitom sadašnjošću i budućnošću, ili se odlučuju da se dobro provedu prije Potopa - ili oboje.

Vredi se pomučiti i pronaći i njegov esej Considering the Sense of "Fantasy" or "Fantastic Fiction" (2000) Extrapolation 41.3. koji je preveden i objavljen u Književnoj smotri 2-3, Zagreb, 2001

Nightflyeru, vidi, nas nekolicina sa ovog foruma, već tridesetak godina se bavimo žanrovskom književnošću i od samog početka naša želja je bila da potremo razlike između žanra i "mainstreama" kada je u pitanju kvalitet proze. Dakle, sve ono što važi za bilo koju drugu književnost važi i za žanrovsku + plus još nešto. To nešto čime žanr može dodatno obogatiti "maticu" predstavlja razlog zbog koga se time bavimo. Ali isto tako ne želimo da proza kojom se bavimo bude po bilo čemu inferiorna u odnosu na "maticu". Zbog toga ne mogu da kažem da je Anderson veliki pisac, jer njegova proza, a znam šta pričam jer sam ga prevodio, ne zadovoljava, veoma često, one najviše književne standarde. To što on ima sjajne ideje, što i ja i danas volim da čitam pojedina njegova dela, ne može da sakrije činjenicu da on nije veliki Pisac.

Eh, Mićo, ja sam sa tobom potpuno saglasan glede čisto književnog kvaliteta Andersona i ostalih pisaca koje sam pominjao. Sasvim sam svestan zalaganja za viši kvalitet pisanja unutar žanra nego van njega, upravo stoga da bi se na neki način opravdali pred mejnstrimom - ali potreba za tim je prošla. Pogledaj na mom blogu šta sam napisao o "Nekronomikonu". Serijal o Hariju Poteru i Džeksonov "Gospodar prstenova" učinili su da fantastika danas bude ne samo široko prihvaćena, već sastavni element svetske kulture. World of Warcraft je sociološki fenomen a video igre - kojima fantastika u nekom obliku dominira - staju rame uz rame sa filmskom industrijom. Vodeće nagrade za književnost za decu sve češće dobijaju pisci fantastike, itd, etc. Rekao bih da su u velikoj meri razlike potrte. Danas pisci fantastike dobijaju ozbiljne nagrade za književnost.

Možda je bolje reći da je Anderson veliki pisac za razvoj žanra? Uostalom, tako ga posmatraju veliki savremeni pisci - i njega i ostatak Andersonove bratije. A sad, reci mi gde mogu da kupim "Naučna fantastika, spoznaja, sloboda"? Donekle se slažem sa onim što je rečeno, ali imam utisak da je tekst obojen snobovskim ddnosom prema fenteziju i nisam siguran da je autor preterano upućen u razvoj tog žanra, van domena najpristupačnije američke megaprodukcije.

Zašto se podrazumeva da su u Zlatnom dobu stvarali Zlatni pisci? Zlatno doba možebiti obasjava nešto drugo...

Nighty, imam utisak da ti ne pravis razliku izmedju kvalitetnih knjizevnih dela i vaznih knjizevnih dela. Kvalitetno knjizevno delo predstavlja umetnicko delo u svojoj punoci (Solaris, Piknik kraj puta, Logor koncentracije), dok vazno knjizevno delo predstavlja nekakvu prekretnicu (sociolosku, izdavacku, medijsku, idejnu...) koje moze da bude i kvalitetno knjizevno delo (Leva ruka tame), ali moze da bude i nekvalitetno (Zaduzbina, Starship Troopers, Pescana planeta...). Zaduzbinu smatram za losu knjizevnost, ali smatram da ima vazno mesto u oslobadjanju SFa iz onog grozomornog getoa u kome je obitavala do kraja II svetskog rata.

eh, sad, DINA nije kvalitetna?

može li u par rečenica, šta joj fali?

Kod Herberta je nepodnošljiva predvidljivost. Prva rečenica gotovo svakog pasusa odmah "telefonira" kuda to ide. Nema iznenađenja, sve teče raspoređenim tokom. Ja jednostavno nemam psihičke predispozicije da čitam takva pisanija.

Herbertu ne fali ništa, ima viška. Da je ostao na prve tri knjige danas bismo drugačije govorili. Nastavci su iskrivili sliku. U te prve knjige su čak i karakteri dobro postavljeni.

Bobanovo trabunjanje o predvidljivosti nemoj da uzimaš ozbiljno. On ne čita ako je predvidljivo, a ako nije, onda ne čita jer je puno digresija. Ne znam zašto je objavio "Strah i njegov sluga" - to je digresija od početka do kraja, a ipak izvrsno. Uostalom, zašto to pričam, kad i ti ne čitaš, a ta knjiga je esencija horora. ;)

Quote from: scallop on 16-05-2009, 23:17:31"Strah i njegov sluga" - to je digresija od početka do kraja, a ipak izvrsno. Uostalom, zašto to pričam, kad i ti ne čitaš, a ta knjiga je esencija horora. ;)

skalope, tebe baš zabavlja da ispadaš glup u društvu i da lažno optužuješ ljude?
nek ti bude, al idući put se malo bolje informiši pre nego što lupneš:
http://ljudska_splacina.com/2009/03/strah-i-njegov-sluga.html

Quote from: Ghoul on 16-05-2009, 21:03:42
eh, sad, DINA nije kvalitetna?

može li u par rečenica, šta joj fali?

Problem sa Peščanom planetom je vrlo jednostavan. Herbert se strašno iscrpeo stvarajući svet Dune. Potrudio se da mu udje u najstitnija crevca, postavivši tako izuzetno čvrst okvir u kome (i zbog čega) priča treba da se odvija. Potom je za premisu uzeo da je istorija logična i relativno predvidljiva, te je još jednom suzio soptveno polje. Kada je na red došla karakterizacija likova i stvaranje zapleta, Herbert se našao pred nepremostivom preprekom. Planeta, njena geografija, biologija i ekologija bili su vrlo zamršeni, a istorijski procesi prilično kruti. Ako se na to dodaju složene karakterizacije likova i višeslojna intriga, roman preti da izgleda kao bunar bez dna u kome niko neće uspeti da se snadje. Bivajući praktićan čovek, Herbert je pojednostavio sve što nije fenomenalni (fizički) svet Dune. Tako je priča postala akciona (sa odredjenim "filozofiranjima"), a likovi jednostavni (sa aluzijama na "arhetipove"). Rezultat je vrlo čitljiva epska romansa, jednostavne strukture i nezgrapnog stila. Ono što se najviše pamti jeste planeta i istorijski procesi. Likovi su tu od sekundarnog značaja. Recept se pokazao kao vrlo uspešan, te je kopiran i do danas, posebno na filmu (zbog jednostavnosti, crno-belog aspekta), što svi pamtimo u Ratovima zvezda, a kasnije i u Matriksu.

Duni nedostaje ono što ima Leva ruka tame - intimnu priču jednog čoveka na hotimično izbledeloj pozadini spektakularnih ekoloških pretpostavki i istorijskih radnji. Kod Herberta je upravo suprotno, te je Duna zato delo nižeg književnog kvaliteta, ali važna knjiga zbog uvodjenja novog koncepta u stvaranju podloge na kojoj će se odvijati radnja. Da nije bilo Dune, verujem da ne bi bilo ni Leve ruke tame.

ima tome neko vreme otkad sam DINU čito, ali moj utisak je bio još tada da je taj njegov mnogohvaljeni 'pažljivo građeni svet' zapravo vrlo nekoherentan, i da taj njegov spoj islama i budizma ne pije vodu, da je to jedna ribadevojka koja možda lepo izgleda za poziranje, ali nije baš upotrebljiva za bilo kakve praktične svrhe, if you know what I mean.
to za likove se slažem, ali nemojmo biti toliki robovi tog konvencionalnog pripovedanja sa 'realističkim' karakterizacijama koje su nam ti neki tolstoji i balzaci zacementirali kao sine qua non romana!
taj svet dine je meni ipak bio uzbudljiv i zabavan, kao junak po sebi, uključujući sve te intrige itd, a naravno da nisu za bacanje zabavno-morbidni likovi kao što su bene gezeritkinje (moje favoritkinje!) ili baron harkonen, a vala i transformacije kroz koje naš prorok prolazi u kasnijim delovima su mi bile prilično out of this world fascinantne.
u svakom slučaju mislim da je DINA jači i bogatiji roman od, recimo, komunjarsko-feminističkih maštarija u DISPOSSESSED, mada, ok, za LEVU RUKU TAME se slažem da je jaka i skoro nedostižna.

Uh...sve posle Dece Dine je bezze, što se tiče serijala o Peščanoj planeti i Atreidima. Meni je, za razliku od Kornelijusa, karakterizacija, baš kao i Gulu, bila ok. Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku. Jedan od prvih SF serijala koje sam pročitao i koji mi je ostao u lepom sećanju.

Quote from: Ghoul on 17-05-2009, 01:27:33
to za likove se slažem, ali nemojmo biti toliki robovi tog konvencionalnog pripovedanja sa 'realističkim' karakterizacijama koje su nam ti neki tolstoji i balzaci zacementirali kao sine qua non romana!

Ma, naravno da nije to nikakava obaveza. Medjutim, kako uporediti Herberta sa Sartrom ili Rob-Grijeom

U novom romanu koji je zastupao Sartr, manje je opisivanja, a više razmišljanja. Subjektivni realizam, kako je on objasnio, vodio je ka rigoroznom i sistematskom prikazivanju fiktivne realnosti  kroz optiku protagoniste. Realnost nije ispričana, nego je dočarana kroz deliće, prikazana u trenutku kada se stvara. Rob-Grije pomera književnost za korak dalje, tvrdeći da cilj romana nije da stvara likove, niti da priča priče. Žan Rikardu kaže: "Novi roman nije pisanje o avanturi, nego avantura pisanja".

E, sad... Koji je pristup bliži Herbertovom? Onaj s kraja 19. veka ili ovaj iz sredine 20. veka?

Quote from: Perin on 17-05-2009, 02:13:21
Meni je, za razliku od Kornelijusa, karakterizacija, baš kao i Gulu, bila ok. Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku. Jedan od prvih SF serijala koje sam pročitao i koji mi je ostao u lepom sećanju.

Barouzov Tarzan i Majev Vinetu su bili prvi serijali koje sam pročitao (imao sam 11/12 godina) i ostali su mi u lepom sećanju. "Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku." Naravno, to ne čini od ova dva serijala kvalitetnu književnost, nego važna književna dela (zamajac koji je mnogim klincima pomogao da zavole čitanje i da nastave čitanje knjiga). Znači, nisu ti dobro izabrani kriterijumi za kvalitetnu književnost => Štivo je uzbudljivo za čitanje, ne ispušta se iz ruku.

Quote from: Cornelius on 17-05-2009, 00:49:17Planeta, njena geografija, biologija i ekologija bili su vrlo zamršeni...

Ekologija Dine nije baš toliko komplikovana. Tu je pesak, koji jedu Crvi i tako proizvode Začin i kiseonik. Tu su oni crvići, kako-se-zvahu larve crva, koji su u stanju da akumuliraju vodu i tako pretvore bilo koju planetu u pustinju. I to bi bilo to. Nađe se poneka živuljka tu i tamo, ali bez uticaja na bilo šta. Jesam li propustio nešto? Ni geografija nije neko čudo. Imamo običan pesak, vrlo sitan pesak, poneku planinu, i povoljnu klimu u planinskom masivu na severnom polu.

Quote from: Ghoul on 16-05-2009, 23:41:43

Quote from: scallop on 16-05-2009, 23:17:31"Strah i njegov sluga" - to je digresija od početka do kraja, a ipak izvrsno. Uostalom, zašto to pričam, kad i ti ne čitaš, a ta knjiga je esencija horora. ;)

skalope, tebe baš zabavlja da ispadaš glup u društvu i da lažno optužuješ ljude?
nek ti bude, al idući put se malo bolje informiši pre nego što lupneš:
http://ljudska_splacina.com/2009/03/strah-i-njegov-sluga.html

A, ti ne možeš da ne ostaneš seljak iz Ribarske Banje i prestaneš da se baviš "optužbama". I ne razumeš se u interpunkciju. Znaš ti dobro na šta ja mislim kad napišem da ne čitaš. Drugi put ću da ti stavim tačke da ti bude jasno. Uostalom, nisi ni bogznakakav čitač, mada se u ukupnoj oceni romana prilično slažemo. Ono što si u knjizi "podvukao" pročitaj opet i možda ćeš shvatiti gde je tu kvaka.

U svakom slučaju, želim ti sledeće nedelje sve najbolje.

Ovde, ko o čemu - baba o uštipcima.

Cornelijus će da se uhvati za par pisaca, a par pisaca su bez vrednosti za ukupnost literature. Mogli bismo tako da sve suzimo, da svedemo, recimo, na Dostojevskog, a onda da uočimo neke nedostatke kod njega. Tako ostaje prvo smo jedna njegova knjiga, onda se to smanji na nekoliko rečenica, a zatim samo na jednu. I, više nemamo literaturu. Sartr bi u tom slučaju imao samo rečenicu: "L'enfer s'est les autres." To je elitistički pristup i Meho bi se sa time složio. Obični ljudi ne misle tako i čitanje samo literature koje eksperti preporučuju ih "smara". Vole različito. Različito je normalno. Vrhunska literatura postaje stereotip kad nema one druge. Cornelijuse, kad se potpuno potopiš u vrhunsku literaturu, udavićeš se u njoj i postaćeš neupotrebljiv.

Mac je u Dini video samo pesak i crve. To je kliše ocene Dine. Ekološki roman. Ko je samo to video gledao je ram, a ne sliku. Mac, trebalo bi da se vratiš na Cornelijusove opservacije u "SF kao ogledalo stvarnosti". Tamo jasno piše gde leži zec i šta su poruke SF pisaca u tom periodu. Slika Dine je daleko složenija od peska i crva, a ja nemam ovde mesta da ti sve dotaknute društvene situacije nabrajam.

Quote from: scallop on 17-05-2009, 10:10:32
Cornelijus će da se uhvati za par pisaca, a par pisaca su bez vrednosti za ukupnost literature.

Sartr i Rob-Grije su promenili pristup modernom romanu. Naravno, mogu da citiram i one druge koji su bili oko njih, ali ne pišemo ovde disertaciju, nego razgovaramo o "zlatnom dobu" SFa uz digresije. Inače, znaš ti šta ja hoću da kažem, ali braniš narodsku literaturu pred elitističkom. Grupa protiv pojedinca. Ne vredi to kad je pojedinac maratonac, pa je naviknut na usamljenost trkača na duge staze.
xcheers

Ja nisam pomenuo kvalitet Herbertovog pisanija, mada je, kad smo već kod toga, ono kvalitetnije nego kod većine današnjih pisaca koji se bave fentezi literaturom.

Quote from: scallop on 17-05-2009, 10:10:32
Cornelijus će da se uhvati za par pisaca, a par pisaca su bez vrednosti za ukupnost literature. Mogli bismo tako da sve suzimo, da svedemo, recimo, na Dostojevskog, a onda da uočimo neke nedostatke kod njega. Tako ostaje prvo smo jedna njegova knjiga, onda se to smanji na nekoliko rečenica, a zatim samo na jednu. I, više nemamo literaturu.

Sa ovim se potpuno slažem. Ako ćemo da gledamo kvalitet pisanja, onda ga samo, usuđujem se reći, poseduje šačica fentezi pisaca. Ursula Legvin, Kej, Martin, Erikson, Bejker, Donaldson. Ovde navodim većinom pisce EF-a, pošto se u njih bolje razumem nego u pisce SF-a. Mada su neki pisali i SF. Mada, kad smo već kod toga, pisci SF-a su generalno kvalitetniji od pisaca EF-a.

Sto se tice ciklusa Dine, mislim da je u pitanju veoma znacajno delo za SF, i da je
pogresno svoditi ga samo na neku vrstu epsko-fantasticne-svemirske avanture.
Dina se bavi i nekim univerzalnim pitanjima ljudske civilizacije, cene napretka i sl.,
a mislim da je i dosta doprinela popularizaciji zanra.
Slozio bih se sa Perinom u vezi Stivena Donaldsona, u svojoj osnovnoj postavci
razlikuje se od vecine pisaca EF, junak njegovog serijala je antiheroj, a likovi su
mnogo slozeniji i raznovrsniji. Medjutim, moram istaci da ne mozemo bezati od cinjenice da je mnogo kopirao Tolkina. Ronihimi-Rohan, Drvograd-Lotlorijen,
Veselkamen-Rivendal, Opaki-Sauron, Kletnikov Tabor-Mordor, itd. Mnogo je vrlo
ociglednih asocijacija.

Sto se tice nase fantastike, i pre dolaska na sajt, cuo sam i za Skrobonju, Knezevica
, Andjelkovica i druge, neke sam i citao, makar kratke price. Najvise sam citao
Skrobonju, lezi mi njegov stil, pise rekao bih na nacin koji vise odgovara mladjoj
citalackoj publici ( bez namere da omalovazavam druge ). Znam medjutim, da ima
dosta citaoca u generacijama mladjim od mene, koji nisu nista citali od njih, cak i
ne znaju za njih. Sad zasto je tako, o tome se moze danima diskutovati, ali
mislim da ipak domaca fantastika ima buducnost, i ima onih koji zele da je citaju.


Jos nesto, nekoliko puta se pominjalo delo Strah i njegov sluga.
Slazem se sa Scallopom da je odlicna knjiga, ali mislim da to nije horor.
Vampiri i djavo su samo neki spoljasnji okvir price, a sustina price mislim da nije
vezana za horor. Tako sam bar ja doziveo knjigu, mozda nisam u pravu.

skalope, tebe baš zabavlja da ispadaš glup u društvu i da iznosiš netačne 'činjenice'?
pre svega, pomešao si banje, što je za čoveka u tvojim godinama neverovatno - mislio sam da bar jedan deda zna razliku između ribarske i niške banje.
umesto toga, on se bavi mojom interpunkcijom.
wow, saranjen sam!

nekom drugom prodaj Ono za bubrege.

Eh, naravno da razlikujem dobru knjigu od važne knjige - bila ona komercijalna ili ne - samo smatram da je besmisleno pozivati se na visoku književnost kada govorimo o ovom periodu sf-a i fantastike uopšte. Već je dovoljno pohvalno to što su ti ljudi pisali nešto, poneti najverovatnije entuzijazmom prema temama kojima su se bavili. Pozivati se na Dostojevskog i Sartra u raspravi o ma kojim piscima ma kog žanra potpuno mi je besmisleno. AKo bih tako posmatrao stvari, ne bih odmakao dalje od Eshila i Aristofana. U poređenju sa njima Dostojevski i Molijer su mala deca čije je pisanje puno mana.

Inače, Herbertovu "Dinu" doživljavao sam pre kao sociološki roman nego ekološki. Koketiranje sa sufizmom (islamski budizam) samo je začinilo užitak čitanja. Mada, kao većina čitalaca, smatram da je trebalo da batali posle treće knjige. One potonje imaju mi čisto zabavnu vrednost.

Sad bih se vratio na Kornijev post upućen Perinu a u vezi s Barouzom i Majom (koji su bili i moji prvi pročitani pisci). Kada govorim o Andersonu itd, odnosno piscima zlatnog doba, govorim o njima kao piscima važnim za razvoj žanra, bez kojih ne bi bilo ni Legvinove, ni Eriksona, ni... O njihovoj vrednosti posmatrano kroz oči visoke književnosti ne treba traćiti fotone. RAzlog zbog kojeg sam rešen da o njima pričam - pa i o domaćem zlatnom dobu - jeste to što sam u poslednje vreme počeo da uviđam uticaj tih starih pisaca na savremene žanrovske pisce, te sam shvatio da je za razumevanje žanra jako važno upoznati se sa njihovim stvaralaštvom - i pričati o tome.

tiha voda je, naravno, u pravu, a skalop, naravno, priča koješta kad govori o 'esenciji horora' u knjizi STRAH I NJEGOV SLUGA.

skalop ne bi prepoznao esenciju horora ni da je greškom stavi u zimnicu umesto one druge 'sencije.

A da bih ilustrovao zanimljivost zlatnog doba za savremene čitaoce, evo šta je samo u maju reprintovano:

Anderson, Poul : David Falkayn: Star Trader
Collection of six stories and a novel, Satan's World (1969), in the author's series about traders of the Polesotechnic League, these focusing on Nicholas Van Rijn's protégé, David Falkayn.
• It's edited by Hank Davis, who provides and introduction, and includes a series chronology by Sandra Meisel.
• This is the second volume about the traders, following The Van Rijn Method, published last September. The next volume is The Rise of the Terran Empire in June.

Asimov, Isaac : The Currents of Space
SF novel, Asimov's third novel following Pebble in the Sky (1950) and The Stars, Like Dust (1951), which Tor also republished in hardcover in January and November '08 respectively.
• Set in the same galactic background as the Foundation series, the novel concerns the planet Florinia, whose oppressed natives produce the kyrt whose interstellar trade supports the wealthy Squires of Sark.

Smith, E. E. "Doc" : Triplanetary
Omnibus of two space opera novels, Triplanetary, first serialized in Amazing Stories in 1934 and published in book form in 1948, and the first volume of Smith's epic "Lensman" series; and Masters of Space, an independent work first serialized in World of If in 1961-2 and published in book form in 1976.

Ovo možda izgleda kao mali broj naslova, ali ako se uzme u obzir to da je tržište prezasićeno raznoraznim fantastikama i da mnogobrojni sitni izdavači neprestano ponavljaju romane starih pisaca, ali u manjim tiražima, nameće se zaključak da je interesovanje američkog čitalaštva srazmerno veliko.

Quote from: Ghoul on 17-05-2009, 12:48:26
tiha voda je, naravno, u pravu, a skalop, naravno, priča koješta kad govori o 'esenciji horora' u knjizi STRAH I NJEGOV SLUGA.

skalop ne bi prepoznao esenciju horora ni da je greškom stavi u zimnicu umesto one druge 'sencije.

Naravno, kad sam se učio na tvojim knjigama "Teorija strave" i "Naživo". Tvoje viđenje horora je dostojno viđenju SF-a od strane ABN-a. Kao preslikani ste. A, ako sam ja glup, ti si mentalno deformisan, tolika je razdaljina između tebe i mene, otprilike. I zadovoljavaj se tamo gde prihvataju da ih nazivaš narkomanima, homoseksualcima i pedofilima.

Baš me briga koja je Banja.

dekica je odlepio.
džaba sam mu dao relevantne udžbenike kad iz njih ništa nije naučio, sem da se bruka pred narodom i optužuje bez ikakvih argumenata.

Ako još jednom pomeneš reč "optužuje" zvaću te Gul seljak. Seljaci se tužakaju, a pristojni ljudi se raspravljaju.

Ti mi, zaista, dođeš kao deja vu. Pre dve decenije smo se natezali sa ABN-om, koji je neumorno pokušavao da nametne svoje nesuvisle kriterijume SF-a. I beskrajno želeo da bude "kalif umesto kalifa". Sad si se ti natakario sa svojom "španskom čizmom" horora po Lavkraftu i Pipi Dugoj čarapi: nadnaravno, kult, muzgavci i drugi kukavci, vukodlaci, vampiri, umrli, neumrli, naživo, namrtvo, rituali, nasilne i seksualne orgije u pentagramu, uz obavezno drkanje i trpanje u bulju. Uslov: Zlo mora da pobedi. I ti bi da budeš "kalif umesto kalifa". Kako kukavno i za SF i za horor.

Kad Mirjana Novaković u "Strah i njegov sluga" ponudi sve nadnaravno (osim muzgavaca) i sve "živosaranjene" Srbe, vampire i njihove sledbenike, onda to nije horor. Naravno, nije horor po tvojim ABN-ovskim kriterijumima. Nema ritualnog nasilja, kultova, niko nikoga ne trti i kraj nije eksplicitno na strani zla. I nije loša žanrovska literatura, nego sjajno književno zamešateljstvo (na čemu samo možemo da zavidimo) iz kojeg izlazimo sami, da razmišljamo šta se zaista dogodilo, a šta nije; ko je lagao, a ko govorio istinu.

Nadam se da su tvoji "sledbenici" dovoljno trezveni da još jednom preispitaju svoje stavove, kad si ti već izgubljeni slučaj.

Ovaj izlapeli dedica i dalje je oblak nad tobom i samo možeš da napipaš šta je u njemu.

Na ovom forumu jedino ja imam crno na belo da sam seljak, prema tome - Gul otpada iz te kategorije. A da li je "Đavo i njegov sluga" horor ili ne nije ni bitno, mada je na pitanje lako odgovoriti. Naime, horor na srpskom znači "strava i užas". Ako nešto budi osećaj strave i užasa, onda pripada tom skupu. Ako ne, onda ne. A "nemrtvi" su za nepismene. Ovaj naš srpski jezik možda jeste siromašan, ali ima koju hiljadu godina reč "neupokojen", kojom se engleska reč "undead" doslovce prevodi. A ako vam je bliži staroslovenski, onda može i "vampir", odnosno "upir". Dakle, Skalope, ne upadaj u zamku horor-lobija!

Quote from: scallop on 17-05-2009, 20:43:16
Ovaj izlapeli dedica i dalje je oblak nad tobom i samo možeš da napipaš šta je u njemu.

Jutros oblaci nebom idu, a ja slutim radosti: kad procvatu brda strašnim sjajem njihova oružja, kad posiju plamene cvjetove po poljima, kad se začuje prva truba, kad se pojave prvi konjanici, umorni, prašni: i poprskani pjenom kao u nekoj staroj pjesmi; o radosti!

Quote from: scallop on 17-05-2009, 20:43:16
Ako još jednom pomeneš reč "optužuje" zvaću te Gul seljak. Seljaci se tužakaju, a pristojni ljudi se raspravljaju.
Ovaj izlapeli dedica i dalje je oblak nad tobom i samo možeš da napipaš šta je u njemu.

dragi skalope,
rado bih ja s tobom diskutovao kad bih znao o čemu diskutujemo, odnosno kad bi ti bio u stanju da to kažeš razložno, explicitno, bez metafora i razrađenih poređenja i analogija čiju poentu ne vidim sem kao neku vrstu tvog razmetanja i/ili puštanja sipinog mastila.
sad, ne kažem da to radiš svesno i namerno, možda si prosto nekakva muška libeat, dakle, nesposoban za jasnu diskurzivnu rečenicu sa nedvosmislenim iskazom u kome je jasno šta je pisac hteo da kaže.

znači, kad negde (ne mora na ovom topiku, jer s njim nema veze) budeš našao za shodno da na jasan i linearan, racionalan i argumentovan način izneseš to što imaš da zameriš mojim napisima o hororu, mojim teorijama, mojim sudovima, mojoj proznoj praksi i bilo čemu drugom vezanom za horor, onda ćemo da 'diskutujemo'.
do tada, ja ne znam koja je tvoja tvrdnja s kojom bih diskutovao.

sve što sam na ovom topiku primetio jeste
-tvoja optužba da ja ništa ne čitam, na koju sam ti odgovorio;
-nekakva aluzija na interpunkciju za koju nemam pojma na šta se tačno odnosi;
-i optužba da sam seljak, kojom mi je glupo da se uopšte bavim. mislim, da, jesam, i po poreklu i po mestu u kome živim a vala i po mnogim nazorima; i šta s tim?

Quote from: nightflier on 17-05-2009, 21:05:35
Na ovom forumu jedino ja imam crno na belo da sam seljak, prema tome - Gul otpada iz te kategorije. A da li je "Đavo i njegov sluga" horor ili ne nije ni bitno, mada je na pitanje lako odgovoriti. Naime, horor na srpskom znači "strava i užas". Ako nešto budi osećaj strave i užasa, onda pripada tom skupu. Ako ne, onda ne. A "nemrtvi" su za nepismene. Ovaj naš srpski jezik možda jeste siromašan, ali ima koju hiljadu godina reč "neupokojen", kojom se engleska reč "undead" doslovce prevodi. A ako vam je bliži staroslovenski, onda može i "vampir", odnosno "upir". Dakle, Skalope, ne upadaj u zamku horor-lobija!

Ne upadam ja u neku zamku. I svoj jezik poznajem jako dobro, pa me ne treba učiti. Ako si ti u pravu sa definicijom horora, ja nisam čitao horor, jer ono što sam čitao budilo je u meni neka od osećanja o kojima Boban radije govori. Međutim, mene su ti bezidejni stereotipi i klišei češće poticali na smeh, nego što su bili otužni. Na otužno se navikneš, a nesuvislo te uvek tera na reakciju. Recimo, onaj Bruksov potomak i njegova knjiga "Svetski rat protiv Zombija". Originalna ideja Zombija još ima smisla, ali, zamisli nekoliko milijardi Zombija koji haraju Zemlju da bi proždrali nezombije, a ne seru. Kako da seru kad nemaju utrobu, ždrelo i kojekakve druge organe koji su nephodni da bi ždranje postojalo. Da li ustaju i oni pojedeni, ispali iz ždrela zbog nepostojeće utrobe, kako su ustajali nedojedeni, ako su ostajali u utrobi da li su postajali u njoj Zombiji i razarali svoje nosioce da bi i sami nepostojećim vilicama nastavili napred? Šta rade kad se napune? Logika u odsustvu logike je nemoguća. Nisam to trpeo ni u SF-u. Naš čovek napiše roman o metalnoj planeti na koju dospevaju ljudi, a ona ima razrađene mehanizme protiv vlage, jer vlaga znači rđu, a rđa znači smrt. I ti ljudi su tamo, vlazni kako je to sam Bog uredio. Ja se pitam kako pišaju, da li se znoje; kad izdahnu vazduh 100% zasićen vlagom, kako planeta pati. Sve te nerazrađene knjige padaju na osnovnom ispitu logike.

Sam seljax Gul (ponovo je pomenuo dva puta optužbu) je pre oko sedam godina otvorio topik "Zašto nema dobrog horora?" E, pa zato. Zato što je sva ta skalamerija smislena jednom, a posle postaje otužna replika. Tako se i ABN pita zašto nema dobrog SF-a, mi smo se naputovali u svemir na sve moguće načine, a to on jedino priznaje. I tvoja epska fantastika puca po šavovima, jer ne možemo do besvesti da ponovo čitamo istu knjigu. Treba imati jaja (figurativno, jer se to odnosi i na dame pisce) i uložiti puno truda, da bi se napisala i otvorila neka nova stranica, neke nove knjige. Ja sam ove godine nabasao na tri takve. Dve od njih su napisali domaći autori. Puna torba.

I zaboravi na lektroke. One su nužno zlo, ali ne i recept kako treba pisati.

Ooovaj... ko spomenu lektorke? Mislim, znam da su one za tebe horor, ali počinju da ti se priviđaju na sve strane. Nego, da se objasnim: Ona moja definicija horora je moja i baš me briga za sve ostale. Ako to što čitam u meni ne budi osećaj strave i užasa, ili bar nekog nespokoja - duševnog, racionalnog, šta već - po meni ne može da spada u taj domen. Stoga, to što je Bruks napisao po meni ne može biti horor, jer nema strave. Mesto zombija 'ladno možeš da udeneš Srbe, Šiptare ili kakvu drugu nacionalnu manjinu koja obitava u Pax Americana i neće se ama baš ništa promeniti. Dalje, saglasan sam sa Lavkraftovim stanovištem, pa me strava zanima jedino i isključivo ako je njeno poreklo na ovaj ili onaj način natprirodno. Eeeeventualno može da prođe neka nelagoda duha, ali retko tko to ume lepo da izvede. Dalje, nisam učio tebe tako matorog i sa toliko napisanih knjiga i koječega srpskome jeziku, ako ni  zbog čega drugog, a ono zbog toga što si ga učio u školi. Moja generacija i tako te tu negde nažalost nisu imale od koga da nauče srpski, pa se uvrežio taj nesrećni i odurni novogovorni izraz "nemrtvi", koji je pri tom ne samo netačan prevod engleske reči undead, već ništa ni ne znači. (Da ilustrujem, stolica na kojoj sedim dok ovo kucam upravno je nemrtva. Budući da nikada nije ni bila živa, nije mogla ni da umre, pa je nemrtva. Ali sve i kada bi nekakvim Đepetovim čudom oživela, svejedno bi ostala nemrtva - jer je živa a ne mrtva. Dakle, undead se prevodi kao "neupokojen", budući da ta reč označava nemirne duše, koje lutaju zemnim šarom bez mira i spokoja, itd.) E a što se epske fantastike tiče i neprestanog čitanja iste knjige... Ako već ne čitaš savremenu fantastiku, čitaj bar moje postove na temi o novim knjigama. S vremena na vreme pojavi se neko ko me oduševi upravo svojom originalnošću i pismenošću. Navešću kao primer samo dva pisca: Stivena Eriksona, kojeg sam preveo za "Alnari", ali roman nije objavljen jer je "Laguna" preuzela prava, i Grega Kiza, kojeg sam preveo za IPS - mada potonji zaostaje za prvim u vražju mater. A u fentezi bi mogao da čučne i Čajna Mjevil, kojeg je svojevremeno Zoran preporučio tadašnjoj "Moći knjige". Sjajan pisac sa tačno 0 komercijalnog potencijala u zemlji Srbiji. Dakle, da ne dužim - ako hoćeš da kritikuješ neoriginalnost savremene fantastike i mene što je čitam, a da tvoje argumente prihvatim, moraćeš da se žrtvuješ, pa da pročitaš nešto od te fantastike, važi? A da bi sve bilo pošteno, da ne kažem fer, ja se obavezujem da pročitam jednak broj kartica po tvojoj preporuci, bez obzira na poreklo, žanr i vrstu teksta.

Quote from: scallop on 18-05-2009, 00:16:41
Sam seljax Gul (ponovo je pomenuo dva puta optužbu) je pre oko sedam godina otvorio topik "Zašto nema dobrog horora?" E, pa zato.

dakle, dekica skalop nastavlja sa svojom blamažom u javnosti putem pogrešnog prisećanja (senilnost?) i lažnih optužbi – ali ja ću sa zadovoljstvom nastaviti da razotkrivam njegove podmetačine: naime, suprotno skalopovim tvrdnjama, topik "Zasto vise nema dobrog horrora?" NIJE pokrenuo ghoul, što svaki dobronamerni građanin može lako da vidi – OVDE: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=343.0

takođe, deda skalop je pod stare dane otkrio da ZOMBIJI NISU LOGIČNI!
coming soon, from scallop pictures international:
-VUKODLACI: BIOLOGIJA JE JASNA - TO NE MOŽE!
-VAMPIRI: NEIZVODLJIVO!
-DUHOVI: NEMA DOKAZA!
-MUMIJE: KAKO TO DA OŽIVI?
itd.
nova otkrovenja za nova pokoljenja: exkluzivno na sagiti!
od našeg vodećeg sf teoretičara (suvine, izedi si suve šljive od muke)!
:)

Seljax, sledeći put uzmi veća slova. Možda nekog ubediš.

Da li ti svaki put ispočetka studiraš topike ovog sajta? Jebote, ala se ti naradiš! Bolje vežbaj odbranu magistrature. Ne bih želeo da posle ja budem za nešto kriv. Ili, optužen! :lol:

Ovoga puta sam samo pokazao kako su karipski Zombi besmisleni, kada se presvuku u tvoj voljeni žanr. Ne otkrivaj unapred moje buduće namere; možda se predomislim.

I, idi već jednom na svoj podforum, pa tamo blebeći šta te volja. Pridružiću ti se, ako treba. Ostavi ovaj topik da ide svojim putem. To nije tvoj put. Svaka budala ima svoje veselje.

Inače, u finale Hugoa ušao je Skazijev roman Zoe's Tale. Skalzi se pre neku godinu kao grom iz vedra neba proslavio hajnlajnovskim romanom Old Man's War, koji malo varira i teme iz Haldemanovog "Večitog rata". Instant uspeh, koji je vešto serijalizovao. Ovo mu je peti roman, ako se ne varam, u istoj seriji. Dakle, zlatno doba bar na Amere ima dovoljno veliki uticaj da donese nominaciju za Huga romanu koji u suštini ništa novo nije rekao.

Nije mi jasno zašto se uvek neko utrpa tamo gde ne treba. Gledao si boks? Tamo sudija stoji na pristojnoj udaljenosti, da ne bi dobio neki udarac. Znam i sam da očistim tvoju "kutiju", ako sam je ja zagadio.

Quote from: nightflier on 18-05-2009, 01:18:55
Ooovaj... ko spomenu lektorke?

Ne znam. Ja sam pomenuo lektroke, a njih si ti kreirao kao odrednicu. Mogu, valjda, da unesem malo veselja u ovu besmislenu raspravu?

Quote from: nightflier on 18-05-2009, 01:18:55
Dakle, da ne dužim - ako hoćeš da kritikuješ neoriginalnost savremene fantastike i mene što je čitam, a da tvoje argumente prihvatim, moraćeš da se žrtvuješ, pa da pročitaš nešto od te fantastike, važi?

Zašto mene uvek neko poziva da nešto pročitam? Da otkrijem kako nisam u pravu? Hej, svaki čitalac ima svoj ukus i ne mora da pročita sve da bi ga imao. Naprimer, Cornelijus toliko davi sa Sartrom i Rob-Grijeom, kao da ćemo u njima otkriti nešto novo i posebno. Otkrićemo samo da književnost ne mora i ne treba da bude filozofija, ako već imamo filozofiju.

Kao i uvek, ja pročitam "nešto" od te fantastike. Tako sam se zajebao i pročitao "nešto" od domaćih gulijada. Samo što se nisam udavio od nedostatka inventivnosti. I reagujem. Kao što svi reagujemo kad neka dosadna muva počne da nam se unosi u lice.

Hajde, nazad na "Zlatni vek", pa da vidimo šta ćemo sa njega da sastružeo.

Quote from: scallop on 18-05-2009, 11:05:40
Naprimer, Cornelijus toliko davi sa Sartrom i Rob-Grijeom

Da se vratimo na pocetak. Pored Sartra i Rob-Grijea, ima i drugih koji su stvarali u vreme Herberta. Na primer, Natali Sarot cija je meta, takodje, dijegetska upotreba opisa iz realisticke i naturalisticke knjizevnosti 19. veka. Mesto objasnjava osobu, dok crte lica i izgled objasnjavaju karakter. Osoba postaje posebna i tako nezamenjljiva, ali istovremeno dovoljno opsta da moze da se uzdigne na univerzalni stepen. Kod Flobera, Zole i Balzaka je cilj da se udje u meandre svesti u trenucima kada je to najtajnovitije i najmanje kontrolisano. Natali Sarot podredjuje intrigu i likove jednostavnim "pod-konverzacijama", toku misli koje izmicu ka ivici svesti i koje su u osnovi nasih reci, osecanja, gestova... Vreme vise ne protice, nego stagnira, dok citalac naslucuje moguce dogadjaje kroz, kako je to rekao Rolan Bart, "doslovni opis sveta svedenog na njegove površine" (Le degré zéro de l'écriture). Znaci, Herbert je svojim pisanjem blizi uzorima iz 19. veka, nego sopstvenim savremenicima koji su pomerali granice.

Scallope, je l treba jos?  :?:

Quote from: nightflier on 18-05-2009, 01:18:55
S vremena na vreme pojavi se neko ko me oduševi upravo svojom originalnošću i pismenošću. Navešću kao primer samo dva pisca: Stivena Eriksona, kojeg sam preveo za "Alnari", ali roman nije objavljen jer je "Laguna" preuzela prava, i Grega Kiza, kojeg sam preveo za IPS - mada potonji zaostaje za prvim u vražju mater. A u fentezi bi mogao da čučne i Čajna Mjevil, kojeg je svojevremeno Zoran preporučio tadašnjoj "Moći knjige". Sjajan pisac sa tačno 0 komercijalnog potencijala u zemlji Srbiji. 

Eto, mene su oduševili svojom originalnošći i pismenošću Henry Lions Oldie (Дмитрий Громов i Олег Ладыженский, da ne pomislite da su kakve amere). A ni Андрей Валентинов nije za baciti.  :)

Da se malo vratimo piscima zlatnog doba... Džonatan Strejhan priređuje zbirku posvećeno jednom od velikana naučne i epske fantastike - Fricu Lajberu.

QuoteFinding Fritz - Editing The Best of Fritz Leiber

Fritz Leiber Jr, who was born just before Christmas in the winter of 1910 and died nearly 82 years later in the fall of 1992, was simply one of the finest science fiction and fantasy writers to ever have lived. His body of work is vast and impressive. He effectively birthed the urban fantasy with his story "Smoke Ghost" and wrote one of its enduring works in Our Lady of Darkness. He created major works of science fiction like his Change War sequence of stories and novella "The Big Time". However his greatest creation - the one that will most likely never go out of print - was the sequence of stories set in Lankhmar and featuring that unlikely pair of heroes, the giant Fafhrd and his diminutive friend the Grey Mouser. The seven volumes of their adventures are one of the towering achievements of fantasy, and one of the touchstone works of swords and sorcery (a term Leiber coined).

While Leiber is widely acknowledged within the science fiction and fantasy field, a large amount of his work is out of print or difficult to find, despite the best efforts of a number of publishers. This came up over drinks one afternoon in the late summer of 2008, when Locus publisher Charles Brown, Night Shade Press proprietor Jeremy Lassen and I were partaking of drinks and enjoying the sunshine on the Locus Back Deck. We shared our enthusiasms for Leiber's great works, Charles reminisced about Leiber and his visits to Locus HQ, and we hatched between us the notion that Night Shade should publish a short-ish collection of Mr Leiber's best stories.

There was much enthusiasm for the idea, which carried through that summery weekend into dinner with Leiber's agent, Richard Curtis. Before we knew it - almost literally before we realised it - it was agreed. Charles and I would select 125,000 words of Leiber's best stories. We'd find a suitable introducer for the volume and it would be published by Night Shade in 2010, with the intention that making those stories available in a classy, stylish, but affordable volume might increase the profile of his work and hopefully introduce it to a wider audience.

And, over the past few months Charles and I have worked to make that a reality. An introducer has been arranged and the writer of a posssible afterword discussed. We've also carefully been working up a shortlist of stories that could go into our volume (tentatively titled 'The Best of Fritz Leiber'). As you can imagine we're eager to make sure the book is the best possible introduction to Leiber, containing his best and his most famous stories, the kind of book you could hand to someone who had no exposure to his work that would explain to them exactly what he was on about, that would be the best possible chance of hooking them so they might go looking for more.

As we discussed our list the idea arose that we might open a discussion here on the Locus blog with interested readers, giving the broader Locus community a chance to suggest stories, to argue recommendations, and to generally voice an opinion on what might or might not work. Charles and I are both extremely opinionated, and are more than capable of making such decisions, but it seemed to us both that the discussion was one that was worth having.

So, we're posting the longer version of our short list for the book here. This comprises more than the number of stories we can include in the book, so is not the official table of contents. It's merely the list from which we'll most likely compile the ToC (unless we're persuaded otherwise). We invite you to look the list over, give it some thought, and then jump onto the comments and let us know what you think. Is the core of a great book here? Have we missed an obvious selection? Have we got it horribly wrong, or just exactly right? Let us know what you think.

   1. A Deskful of Girls (1958)
   2. A Pail of Air (1951)
   3. Adept's Gambit (1947)
   4. America the Beautiful (1970)
   5. Bazaar of the Bizarre (1963)
   6. Belsen Express (1975)
   7. Catch That Zeppelin! (1975)
   8. Coming Attraction (1950)
   9. Four Ghosts in Hamlet (1965)
  10. Gonna Roll the Bones (1967)
  11. Ill Met in Lankhmar (1970)
  12. Midnight by the Morphy Watch (1974)
  13. Poor Superman (1951)
  14. Rump-Titty-Titty-Tum-Tah-Tee (1958)
  15. Sea Magic (1977)
  16. Smoke Ghost (1941)
  17. Space Time for Springers (1958)
  18. The Button Molder (1979)
  19. The Curse of the Smalls and the Stars (1983)
  20. The Girl with the Hungry Eyes (1949)
  21. The Man Who Made Friends With Electricity (1962)
  22. The Man Who Never Grew Young (1949)
  23. The Night he Cried (1953)
  24. The Winter Flies (1967)
  25. Two Sought Adventure (1939)

Note: These stories are listed in alphabetical order by title, and not in proposed running order.

Ne znam zašto ste se umutavili na ovom topiku...

Najtflajeru, grešiš što potvrdu kvaliteta umetnosti nalaziš u popularnosti određenih tema i ikonografije. To nema blage veze s umetnošću, a književnost je svakako pre svega umetnost.

Zlatno doba naučne fantastike je postojalo još pre nego što je naučna fantastika dobila to ime. NF kao opštepoznati fenomen je nastala isticanjem šareniša a ne književnog kvaliteta.
HG Vels svakako nije nikad ni pomislio na NF. Orvel sigurno nije o svom remek delu razmišljao kao o NF. Naučna fantastika nikada nije mogla da bude dovoljno polazište da se napiše dobra knjiga. Kvalitetna NF nije o samoj sebi, već o nečem drugom.

Heinlein je, pre svega, izuzetno pronicljiv i kritičan posmatrač sredine u kojoj je živeo, učesnik rata i tako to, i u svojim knjigama je pisao o tome i tražio-anticipirao moguća rešenja za postojeće probleme (on je video probleme!). Pokušavajući da događaje u svojim delima smesti u budućnost, upotrebio je NF matrice - ali samo to.

Rodžer Zelazni je fenomen za sebe. Njegov poetski (mitski) pristup jedino još prati Dilejni u svojim ranim radovima, ali je Zelazni napisao poetske romane kao što su Stvorenja svetlosti i tame, Ostrvo i još dosta toga, pre svega kao vrsni pisac kome je NF scenografija omogućila da ih smesti u neko buduće vreme. Kod njega je samo to NF a njegov kvalitet počiva na nečem drugom.

Pisci kao Murkok, Oldis, Dik pišu spekulativnu fikciju, često u NF odori. Akcenat je na spekulativnoj književnosti a ne na NF.

Čisto žanrovsko posmatranje dela ne može da urodi takvim plodom kao što je procena književne vrednosti dela. Široka popularnost glavnih pisaca NF (Haksli, Orvel, Klark, Asimov, Dik, itd.) nije zbog njihove NF perverzije. Te pisce su čitali i ljudi koji nisu uopšte u NF fandomu.

Mislim da je osnovni problem upravo to - nesuvislo insistiranje na žanru - šta je to žanr - kao da je to glavno egzistencijalno pitanje! Žanr je potpuno nebitan kada je reč o kvalitetu i prodornosti jednog književnog dela. Žanr zadovoljava jednu sasvim drugu potrebu, onu koja je u postmoderno doba dobila prioritet - spektakularnost. A o tom fenomenu, najbolje je informisati se kod onih koji su to pisali, recimo u delu Gi Debora: The Society of the Spectacle.

Ovo delo se može naći na internetu http://www.bopsecrets.org/SI/debord/1.htm (http://www.bopsecrets.org/SI/debord/1.htm)

Zlatno doba NF je ono "doba" kada su pisci hteli da budu i bili kritični prema svetu u kojem žive, a ne doba kada je izmišljena šarena laža tipa Hugo Gernsberk i tako to... Tu je neko žešće pobrkao lončiće.

Quote from: Lord Kufer on 09-12-2009, 22:25:30
Ne znam zašto ste se umutavili na ovom topiku...

Najtflajeru, grešiš što potvrdu kvaliteta umetnosti nalaziš u popularnosti određenih tema i ikonografije. To nema blage veze s umetnošću, a književnost je svakako pre svega umetnost.

1) Zato što nemam vremenda da ga održavam u životu, a trebalo bi.

2) Kada bih to činio, grešio bih. Ali pošto ne činim, savest mi je čista. Sve vreme pričam o uticaju koji je taj period imao i ima na savremene pisce - a ako je verovati njima, taj uticaj je neizmeran. Možda stoga što su oni odrastali upravo na delima pisaca iz tog perioda.

3) Problem kod nas je upravo nesuvislo insistiranje na neinsistiranju na žanru. Naravno, razumem iskompleksiranost starijih ljubitelja fantastike usled želje da ih sredina i mejnstrim prihvate, ali - newsflash - to se odavno desilo. U trenutku kada su "Gospodar prstenova" i "Hari Poter" lektira u školama u razvijenom svetu, a teorija književnosti u svetskim okvirima se uveliko bavi "fantastikom".

Dakle, nipošto ne tvrdim da je pripadnost ma kojem žanru automatski pokazatelj kvaliteta ili nekvaliteta. Tvrdim da je zlatno doba imalo velikog uticaja na neke od pisaca koji su danas veoma značajni i koje i naši čitaoci jako vole. To jest, ako ti ljudi ne lažu kada to kažu.

Zakk je otvorio topik koji malo više govori o SF i njegovom mestu. Možda ga treba malo proučiti.
/www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8486.0

Proučiću ga i dodaću uskoro nešto od potpuno zaboravljene teorije, zapravo previđene, a objavljene kod nas još 1973.

Najtflajeru, problem je u izmenjenoj percepciji, zar ne? Stari ljubitelji "fantastike" su zapravo ljubitelji "naučne fantastike" - tu i jeste greška u percepciji. Akcenat je u zlatnom dobu bio na "naučna", što je u praksi bilo više nešto kao ili "tehnološki napredak" ili "futiristička vizija uticaja nauke na razvoj ljudskog društva ili ljudske vrste". A danas je akcenat na "fantastično", što uopšte ne podrazumeva ovaj prethodni smisao.

Desio se fazni pomak, reklo bi se. Taj pomak nije oštetio naučnu fantastiku, već je stvorio novu "žutu mrlju".

Ma ti i dalje ne shvataš o čemu pričam. Mene teoretisanje ne zanima. Ali i te kako me zanima to što je recimo Martin veoma nadahnut Vensom. Izuetno mi je zanimljivo kada vidim da neki mladi pisac u zahvalnici pominje "Tri srca i tri lava". Gotovo da nema nijednog trenutno važnog stvaraoca epske fantastike, a da nije u nekoj meri pod uticajem Frica Lajbera i njegovog Lakmara. Sve to ponovo budi zanimanje za pisce zlatnog doba, tako da se trenutno ponovo štampaju sabrana dela Pola Andersona, a pišu se nove priče u Vensovoj Umirućoj Zemlji. Ni najmanje mi nije zanimljivo da tražim ili pravdam mesto i ulogu naučne ili neke druge fantastike u poretku univerzuma.

Mislim, naziv teme je Zlatno doba SF-a...

Quote from: Lord Kufer on 10-12-2009, 00:45:37
Mislim, naziv teme je Zlatno doba SF-a...

Jeste, a nije teorija sf-a. Mislim, slobodni ti piši o čemu god želiš, samo nemoj meni da pripisuješ stvari koje nisam ni rekao ni pomislio. I ne daj da te oftopici zbune. Dakle, meni je - na primer - dvoknjižje Stiva Stirlinga, Lords of Creation jako prijalo. REč je o jako zanimljivim i dobro napisanim, a nadasve zabavnim romanima, koji su napisani kao neposredni omaž romanima pisaca tog famoznog zlatnog doba. Ima još takvih i romana i pisaca. Naučna fantastika se u velikoj meri vratila stilu i temama iz tog perioda, baš kao što se epska fantastika vratila osamdesetim godinama. Naravno, nusprodukt toga je gomila protraćenog mastila, ali to ne menja činjenicu da je taj povratak starim temama i načinu pisanja zanimljiv.

To ću morati da proverim, pošto nisam čitao pomenute autore.

Ono što je fascinantno u današnjoj produkciji fentezija je, naravno, nekada bilo deo NF vizije. Sva ta čudesa, efekti i slično, kao neka vrsta materijalizacije snova (fantazije).

Sama količina fentezi sadržaja nije relativno veća danas nego pre četrdeset godina. I tada je bila gomila žanrova na tržištu, samo su bili drukčiji: hibrid NF i krimija Džems Bond, Le Kare, Agata Kristi, vestern, itd. ljubitelje NF si mogao naprste da izbrojiš. Sada izgleda da je malo drukčije, ali mislim da treba staviti naglasak na ovo "izgleda".

Jedva čekam da pogledam Avatar, pa da se uverim da je sada sve podređeno outputu industrije kompjuterske grafike (kojoj je glavni kum Đerđ Lukač alias Džordž Lukas, koji otvoreno kaže da sada, kada je ta industrija napravljena, treba i da radi i zaradi). U Avataru ćemo videti i ikone iz NF, i ikone iz epske fantazije, i ikone iz poznatih igrica, sve na jednom mestu kao u Walmartu.

Ali, ja se samo pitam, moram li ja da gledam to što oni rade samo zbog toga da bi oni nešto zaradili? U čemu je tu fora? E, pa tu foru, je NF iz zlatnog doba još onda lepo opisala i objasnila. I u Vrlom novom svetu, i u Reklamokratiji, itd.

Pre četrdeset godina nisam bio u životu u ovom telu, tako da ne bih znao šta se dešavalo. Ali uobičajena je greška naših ljubitelja teorije da svetsku scenu posmatraju samo kroz one romane koji su našoj publici bili dostupni. Slično se i sada dešava. I ja jedva čekam da pogledam "Avatara", baš kao što sam jedva čekao da pročitam novi roman Lorel Hamilton, Kena Šolsa ili Dejvida Vebera, ali samo i isključivo stoga da bih se zabavio i uživao u žanrovima koje volim. Traganje za dubljim smislom i značenjima prepuštam drugima.

Traganje za dubljim smislom je veoma zabavno  xjump

Art or entertainment? Tu prestaje svaka rasprava. Nighflierov osećaj da veći broj izvora poboljšava sliku nije sasvim pouzdan. Posebno kad je poređenje domaće scene i svetske scene u pitanju. Na onom drugom topiku sam stekao utisak da ozbiljna SF scena u svetu ne razmišlja različito od domaće scene. Čak su i pristupi podudarni. Naravno, kad je art u pitanju. Vidno zaostajemo kad je entertainment u pitanju, njega kod nas pišu samo oni koji čitaju samo strani entertainment(što je odgovornost izdavača), a to baš i nije neko polazište. Svojevremeno sam merio i brojao 10000 čestica aerosola za dobru sliku raspodele veličina. Nekoliko godina kasnije bilo mi je dovoljno 500 da odredim trend. Tako je i sa literaturom, ne moraš pročitati sve da bi znao šta se dešava. Danas dobro znamo da je Zlatno doba SF zabave bilo u vreme koje pominje Nighflier, a da je Zlatno doba SF literature nastupilo znatno kasnije. To ne znači da ne treba da se zabavljamo, zabava podstiče radoznalost, ali ne treba da mešamo babe i žabe. Zabavna literatura ne mora da bude dobra, a dobra literatura ne mora da bude zabavna. Tek dobra i zabavna literatura može da se računa. A toga, priznaćete, baš i nije previše.

Quote from: nightflier on 10-12-2009, 01:44:00
Ali uobičajena je greška naših ljubitelja teorije da svetsku scenu posmatraju samo kroz one romane koji su našoj publici bili dostupni.

Kada je pokrenuta edicija "Kentaur", a potom "Polaris" i "Monolit", ex-yu čitalaštvo je imalo "nesreću" da su urednici odabrali samo važne i dobre SF romane. Kasije, kada smo počeli da nabavljamo knjige na drugi način i da ih čitamo na drugim jezicima, shvatili smo koliko nam je kriterijum, kroz izdavački pristup, bio neuskladjen sa stvarnošću. Mi smo čitali samo dobre stvari. Potom, čitajući i smeće, ustanovili smo da i nije vredelo objavljivati to smeće, pa sada, kada se osvrćemo na stvaralašto prošlih vremena, mi govorimo samo o kvalitetnim delima.

Medjutim, u Francuskoj, na primer, u kojoj je izdavačka produkcija bila veća i svestranija (od velikih dela do velikih sranja iz raznih zemalja), kada se govori o prošlim vremenima, navode se ista ona dela koja mi navodimo. Zato sam ustanovio da mi baš i nismo bili oštećeni čitajući samo dela koja su nam bila dostupna.

Quote from: Cornelius on 10-12-2009, 11:21:46
Zato sam ustanovio da mi baš i nismo bili oštećeni čitajući samo dela koja su nam bila dostupna.

naprotiv

Ako se uzme neka američka lista 100 najbolji SF romana nastala 1990 ili pre, dakle, proverene stvari, ne trenutni hitovi... i ako se ta lista propusti kroz ono što su ponudili Kentaur, Polaris i Znaksagite/Monolit, videćemo da je znatna većina objavljena kod nas. I upravo je ta esencija dobrih stvari proširila publiku... jer da je objavljivano sve redom što je pisano, mnogi poluljubitelji SF-a bi odustali.
Mi smo praktično propustili pisce koji su radili u serijama, stotine romana na sličnu temu na nivou X-100, što je ekvivalent današnjim Džordanima i njima sličnim. Uvek je bilo pisaca koji beskrajno drve jednu temu, ali danas je nasilni marketing od njih stvorio zvezde; u vreme sedamdesetih, dok se suvi kvalitet doslovno cedio sa svih polica i gde su najbolji pisci bili najcenjeniji i najčitaniji, Džordan i ekipa saga&nastavaka ne bi bila ni pogledana.

Quote from: Boban on 10-12-2009, 14:23:45
Ako se uzme neka američka lista 100 najbolji SF romana nastala 1990 ili pre, dakle, proverene stvari, ne trenutni hitovi... i ako se ta lista propusti kroz ono što su ponudili Kentaur, Polaris i Znaksagite/Monolit, videćemo da je znatna većina objavljena kod nas. I upravo je ta esencija dobrih stvari proširila publiku... jer da je objavljivano sve redom što je pisano, mnogi poluljubitelji SF-a bi odustali.
Mi smo praktično propustili pisce koji su radili u serijama, stotine romana na sličnu temu na nivou X-100, što je ekvivalent današnjim Džordanima i njima sličnim. Uvek je bilo pisaca koji beskrajno drve jednu temu, ali danas je nasilni marketing od njih stvorio zvezde; u vreme sedamdesetih, dok se suvi kvalitet doslovno cedio sa svih polica i gde su najbolji pisci bili najcenjeniji i najčitaniji, Džordan i ekipa saga&nastavaka ne bi bila ni pogledana.

Da, ali navala Džordana, Martina i sličnih, kao i pomama za Zelaznijevim "Amberom" pre toga pokazuju da je čitalaštvo bilo gladno i drugačije fantastike od one koja je nuđena kroz prilično uštogljene uredničke vizije. Sem toga, neka bude da je 100 romana veličanstveno, ali pola "Polarisa" je ne tako visokog kvaliteta i svodi se na bezumne serijale sa robotima mesto zmajeva. Dapače, upravo je sf izmislio ceđenje suve drenovine u vidu beskrajnih ciklusa. Fentezi je u jednom trenutku samo preuzeo taj recept.

Nije ista publika za fentezi i sf. Nego su se fantastičari dosetili i krenuli u svoju ofanzivu.

Tacno, oni koji vise vole epsku fantastiku, nesto slabije citaju sf ( moj slucaj ) i obrnuto, ljubitelji cistog sf, obicno manje citaju epsku fantastiku. Naravno, nije kod svih tako, ali mislim da je kod vecine upravo to slucaj.

Glavni uzrok je verovatno Gospodar prstenova. A Stiven Donaldson je imao spremnu debelu knjigu. Ja se toga sećam s početka osamdesetih. Taj momenat je maksimalno iskorišćen (Tolkin). Tu je negde i kraj SF-a kakav je do tada bio (novi talas), a pojavili su se novi autori, jedan od njih je bio Gibson, potpuno u drugom fazonu.

Eh, nije Džordan LOŠ pisac...u redu, piše (tj. pisao je) ogroman serijal. Ali dosta je dobar wordsmith (mada mu se drama u poslednjih par knjiga sve više i više ruši). Treba pisca gledati po kvalitetu naravno i po zabavi), a Džordan je dosta kvalitetan pisac i mislim da bi imao prođu i tokom godina u kojima se nisu gotivili serijali.

Ne bi imao prodju ako nista drugo onda zbog broja strana po knjizi, sistemu isplate pisca i krajnje cene knjige. Nije cak u pitaju ni broj knjiga. O kvalitetu samog dela ne bih sada  xfrog

Quote from: Lord Kufer on 10-12-2009, 15:59:17
Tu je negde i kraj SF-a kakav je do tada bio (novi talas), a pojavili su se novi autori, jedan od njih je bio Gibson, potpuno u drugom fazonu.

Nije Gibson bio u drugom fazonu. Njegovo stvaralaštvo odlikovalo se korišćenjem narativnih tehnika svojstvenih kriminalističkim romanima, erudicijom autora, odredjenom estetikom i pokušajem da se razume naša svakodnevnica. Crna vizija sveta nasledjena od Novog talasa, produbljena je cinizmom neoliberalizma u kome je živeo. Njegovi protagonisti nemaju u sebi ničeg revolucionarnog, nego pokušavaju samo da prežive u tržišnom hiper-liberalizmu. Jedina novina je bila ta sajberpankovska nano-tehnoligija i estetika, već poznata, ali ovde stavljena u prvi plan.

Nostalgični Neuromanser! Igrao sam tu igricu nekad, mislim da takvo vreme tek dolazi.

Gollancz's Science Fiction Masterworks series celebrates its 20^th anniversary with a new line – these are the Golden Age Masterworks!
(https://i1.wp.com/vip.hachette.co.uk/wp-content/uploads/2018/10/Golden-Age-Masterworks.png?resize=1024%2C394&ssl=1)
Gollancz is thrilled to mark the 20^th anniversary of its multi-million selling series of classics, the Science Fiction Masterworks, with the launch of a new strand of publishing focusing on key titles from the golden age of science fiction's history.
The Science Fiction Masterworks were originally launched in January 1999 with a list curated by Malcolm Edwards, then MD of Orion Books, now Chairman of Gollancz, advised by luminaries of the genre such as George R. R. Martin, Arthur C. Clarke, Terry Pratchett and Ursula K. Le Guin. The range has gone on to include well over a hundred of the best and most influential works of science fiction, including Do Androids Dream of Electric Sheep?, Dune and The Left Hand of Darkness. A sister imprint, the SFGateway, was launched in 2011 to make the vast backlists of many science fiction authors available for the first time in eBook, and now hosts over three thousand titles.
Marcus Gipps, editorial director of the SF Masterworks says, 'The early days of SF produced many influential and much-loved works which, by virtue of their length and pulp-factor, have never quite been a perfect fit for the main Masterwork list. However, the success of such titles on the SFGateway imprint has shown that there is a market for these fast, exciting reads.'
Launching in January 2019, the first tranche of Golden Age Masterworks will include titles from Arthur C. Clarke (introduced by Stephen Baxter), C.L. Moore, Henry Kuttner and E.E. 'Doc' Smith (introduced by Mike Carey). Later months will include further titles from these authors as well as Leigh Brackett and Jack Williamson, with more names to be announced.
Publishing as B-format paperbacks with an RRP of £8.99, this new series will feature a uniform design that will emulate but be distinct from the SF Masterwork list. These titles will be perfect additions to an existing collection, or the beginning of a new one. The Golden Age awaits!

THE SANDS OF MARS by ARTHUR C. CLARKE – Jan 2019

DOOMSDAY MORNING by CL MOORE – Jan 2019

GALACTIC PATROL by E.E. 'DOC' SMITH – Jan 2019

FURY by HENRY KUTTNER – Jan 2019

EARTHLIGHT by ARTHUR C. CLARKE – Feb 2019

GRAY LENSMAN by E.E. 'DOC' SMITH – Feb 2019

NORTHWEST OF EARTH by CL MOORE – March 2019

SECOND-STAGE LENSMEN by E.E. 'DOC' SMITH – March 2019

JIREL OF JOIRY by CL MOORE – April 2019

CHILDREN OF THE LENS by E.E. 'DOC' SMITH – April 2019

AGAINST THE FALL OF NIGHT by ARTHUR C. CLARKE – May 2019

JUDGEMENT NIGHT by CL MOORE – June 2019