ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

...kako ne bismo otvarali topic za svaki pojedinačni naslov koji nam dopadne očiju, predlažem zbirni kutak za naslove iz istorije SFRJ kinematografije koje smatramo vrednim pomena/reprize/ druge šanse...

...za početak - osvrt na LEPTIROV OBLAK Zdravka Randića...

Ovaj naslov obilazim s vremena na vreme (na nekih pet godina), i to sasvim neplanski, i nakon poslednjeg gledanja mogu da ustvrdim da se radi o ubedljivoj omladinskoj drami, ubedljivom uprkos brojnim manjkavostima koje su sve od reda odlike kako većine SFRJ filmova tog vremena, ali i Mihićevog autorskog pristupa. Ako se po strani ostave neusresređenost, paušalnost u vođenju radnje i ishitrenost u praćenju bočnih likova, LEPTIROV OBLAK stoji kao zanimljivo ostvarenje i vredan dokument u smislu istorije privatnih života jednog vremena.

I potpuno je tačna ocena da je ovo prvenstveno film samog Mihića i da je Randićev rukopis ovde u dubokoj senci. Leptirov oblak se može posmatrati i kao uspeliju varijanta LJUBAVNOG ŽIVOTA BUDIMIRA TRAJKOVIĆA.

...i još jedna pohvala za Zdravka Randića, ovog puta za nešto raniji rad TRAGOVI CRNE DEVOJKE (1972)...jedan od scenarista je Živojin Pavlović i njegov rukopis je jasno razaznatljiv u ovoj tipskoj srpskoj crnotalasovskoj priči; na sreću, Radnića iz Pavlovićevog predloška crpi samo suštinsku supstancu, svesno je lišavajući Pavlovićeve napadne potrebe za debelo potcrtanom poentom i upadljivom simbolikom. Stoga ne čudi što TRAGOVI CRNE DEVOJKE u konačnici ostavljaju utisak znalački pojednostavljene priče o gorkim sudbinama sirotinje sa supkulturnog dna izgnanika sa oboda gradova, te priča pleni emocionalnošću kojoj u velikoj meri doprinosi i tihi ali sugestvni glumački underplay Borisa Dvornika...

meni su TRAGOVI... remek-delo i verovatno poslednji veliki film crnog talasa (ili čak uopšte poslednji film crnotalasovskog perioda). prvenstveno zbog glumačkih ostvarenja dvornika i paje vuisića. plus treba reći da je film nastao po pripovetkama Aleksandra Tišme (zbirka "Nasilje") i po romanu "Za crnom devojkom", koje srdačno preporučujem. inače je film učestvovao na berlinskom festivalu te godine.

Postovao (http://novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=761&p=5303#p5303) sam o Tragovima crne devojke na Novim kadrovima...Pa da se ne ponavljam. U najkraćem - meni film nije baš toliko prijao koliko Žiki i Gingu.

Da bih se što kompetentnije uključio u tumaćenje LEPTIROVOG OBLAKA, danas sam ga reprizirao. On je u ovom eseju o Omladinskom filmu spadao među filmove o mladima koje su pravili stariji reditelji i moglo bi se reći da je reč o paradigmatičnom primeru takvog filma.

Naime, u ovom naslovu se kroz prizmu priče o mladom čoveku zapravo prelamaju određene poetičke koncepcije filma koji zapravo govori o nekom ranijem vremenu. Zar ne možemo LEPTIROV OBLAK smatrati nekom vrstom rimejka BUBAŠINTERA sa praktično preslikanim porodičnim odnosima, a na neki način, kad je reč o tematizovanju straha o homoseksualnosti čak i filmom koji (neuspešno) preslikava i subverzivne strategije Jelićevog remek-dela?

Sa Zoranom Cvijanovićem u glavnoj ulozi, i to čitavu deceniju i po pre nego što je otkrio svoju populističku personu, ovaj film ubija vlastitu komunikativnost i polazi putem neke vrste arty tumačenja mladalačke teskobne egzistencije, iako po svojoj strukturi, to zapravo nije. Cvijanovićev junak je zbunjen, hermetičan, prilično nejasan, sa nekom melanholijom koja ne liči na tipičan pitak prikaz puberteta.

Izbegavanje hepienda na kraju i sama završnica u kojoj Cvijanović više liči na nekog Hanekeovog smarača nego na normalnog momka, pošto mora da se odrekne od tipične, željene, konvencionalne putanje sazrevanja i opredeljuje se za neke alternativnije seksualne prakse odnosno drugu vrstu razrešenja svojih libidanlnih potreba, koje takođe opet podsećaju na odnos iz BUBAŠINTERA u kome umesto LEPTIROVE prodavačice, tetka preuzima inicijativu.

Dakle, osnov problema LEPTIROVOG OBLAKA je u tome što Mihić i Randić sprovode poetiku iz nekog drugog vremena, baziranu na odnosima koji su važili u nekim drugim okolnostima, i ta poetika je toliko snažna, na nivou scenarističkog rukopisa pre svega, da se naprosto ne može primeniti na druge okolnosti.

Jugoslovensko društvo se od vremena BUBAŠINTERA do LEPTIROVOG OBLAKA naprosto previše transformisalo da bi se ista specifična poetika mogla primenjivati. Pre svega desilo se Bijelo Dugme, 1977. desila se Hajdučka česma i više nije bilo isto biti mlad u SFRJ. Iako je sam BUBAŠINTER film iz 1971. taj film je mentalno ipak nekako malo više u šezdesetim, to je film u kome se ne oseća da je u Beogradu već igrana KOSA i sl. No, taj film ima neke druge autentične kvalitete zbog kojih ga smatram jednim od najbitnijih klasika.

Inače moramo imati na umu da je upravo Mihić kreirao koncept generic jugoslovenske filmske porodice, odnosno on u saradnji sa Kozomarom, a to je dakle porodica na čijem je čelu Danilo Bata Stojković, naizgled namrgođeni i rigidni a zapravo dobroćudni predstavnik srednje klase koji ima jasnu viziju kako sin treba da se razvija.

Praška škola je kasnije preuzela ovu strukturu porodice koja je profunkcionisala još u obodnim ostvarenjima Crnog talasa a do danas nismo imali novu definiciju porodice u srpskom filmu, i otud sve češće u filmovima imamo junake koji nemaju porodicu, čiji su roditelji umrli ili žive u inostranstvu.

U tom smislu, LEPTIROV OBLAK je sa likovima koje igraju Seka Sablić i Paja Vuisić potpuno na liniji.

Bijelo Dugme kao muzička podloga nažalost nije dovoljno da zarobi utisak kako je to biti mlad 1977. godine.

* * / * * * *

...juče sam reprizirao DIVLJE SEME (1967), čudesni rad pok. Kokana Rakonjaca i scenariste Žike Lazića pre njegovog potpunog porinuća u najcrnju i najgrđu dramaturšku estradu... gotovo je neverovatno šta Rakonjcu u ovom slučaju polazi za rukom - uspeo je da napravi sirotinjski budžetiran, a visokoestetizovan lirski pravoslavni western, da da oduška svojoj (sasvim opravdanoj) mizantropiji, izrekne oštru i oštroumnu kritiku posleratnog društva i izopačenih naravi,sroči posveti svojim uzorima,  a uz sve to i da ostvari jak utisak začudnosti i gotovo nadrealnosti...nešto slično, ali sa mnogo manje uspeha, je pokušao i Jovan Živanović (premda u koloru) samo godinu dana kasnije u svom UZROK SMRTI NE POMINJATI... Rakonjčeva prerano-prerana smrt je, to je sada posve jasno, nenadoknadiv gubitak za srpski film (i to onaj iz ponajboljih dana)...

DIVLJE SEME je preteča BALADE O SVIREPOM. Ta dva naslova zaslužuju jednu zajedničku analizu.

Mnogo mi je bio depresivan i siv taj Leptirov oblak.
Komentarisali smo u srednjoj baš  na osnovu tog filma kako mora da je bilo ružno biti tinejdžer u to vreme.
Čak je i ono valjanje sa sisatom Ružicom u magacinu bilo daleko od ispunjenja pubertetskih maštarija-nekako mučno i socijalno.Ne znam dal bi sa nekim drugim rediteljem Mihićev scenario dobio drugačiju dimenziju i dal bi taj film imao malo svetliju i pozitivniju atmosferu.
Sasvim suprotan je ljubavni život Budimira T. koji je (iako naivan i jednostavno postavljen po čemu najviše podseća na Čalićeve komedije) ,zabavan, lak za gledanje i što je najvažnije za omladinu kojoj je bio namenjen-veseo i optimistički.
A plus imate i Nedu Arnerić u ulozi "devojke bez prenoćišta" kao i mlađanu Marinu Nemet.
U ovom žanru tzv. pubertetskog filma,kultni Bubašinter je naravno van konkurencije.
Jedan od najboljih domaćih filmova zaslužuje sigurno posebnu temu.

BUBAŠINTER je masterpis, Almodovar pre Almodovara, taj film je samo u osnovi coming-of-age, u stvari je mnogo više od toga. BUDIMIR T. je ipak imao mlađeg reditelja. Karaklajić je generacijski i faktički deo praške škole, i na scenariju za BUDIMIRA su radili i Rajko Grlić i Goran Marković tako da su ga ipak kudikamo modernizovali. Randića je ipak 1977. vreme pregazilo a Mihić je u larrycohenovskom maniru reciklirao stari pristup stvarima.

Pogledao sam TRAGOVE CRNE DEVOJKE Zdravka Randića. U ovom filmu Randić na neki način snima mušku verziju OPKLADE, sa Borisom Dvornikom koji luta velegradom tražeći misterioznu ženu koja ga je zavela. Priča je potpuno analogna, čak je i podela slična, tu su Dvornik i Paja u sličnim ulogama, s tim što je Neda Spasojević donela jedan još moderniji pristup glumi koji je imala Dušica Žegarac u OPKLADI.

Isto tako, Randić ima jednu, uslovno rečenu suvišnu epizodu koja remeti ravnotežu filma i u TRAGOVIMA, a to je ceo segment sa likom Bate Živojinovića, odnosno njegova solistička arija u kojoj nema Dvornika. Film je realno mogao da bude i bez tog segmenta koji sam po sebi nije loš niti nezanimljiv ali ne pripada celini i priči koju Randić izlaže od početka. Međutim, ova suvišna deonica i sasvim vidljiva digresija bolje stoji TRAGOVIMA nego nadrealizam u OPKLADI iz prostog razloga što je usklađena sa stilom filma. Samim tim, OPKLADA i TRAGOVI dele bezmalo suštinsku manu, ali su se TRAGOVI sa njom bolje izborili.

Na neki način reklo bi se kao da su TRAGOVI poboljšani pokušaj snimanja istog filma u odnosu na OPKLADU, pa ni ne čudi da je autorska ekipa ponovljena iz prvog naslova, odnosno da su oba filma izašla u rasponu od godinu-dve dana.

Neda Spasojević ima vrlo zahtevnu ulogu prostitutke čije je loše ponašanje na neki način esencijalizovano u maniru film noira. Iako ima prostora za socijalno objašnjenje, što Randić i Pavlović i nude u priči junakinje koju igra Ružica Sokić, kod Nedinog lika nema opravdanja a ona svoje zadnje namere čak i otkriva krajnje eksplicitno u jednoj od scena. To je vrlo interesantno rešenje, gotovo ekspresionističko po tonu (a znamo koliko noir duguje ekspresionizmu) koje na neki način ublažava melodramu koja je u korenu ove priče. Ishod ove melodrame mogao je biti manje-više isti i da se ostalo u okvirima socijalno motivisane melodrame i interesantno je piutanje zašto su Randić i Pavlović posegli za ovakvom karakterizacijom?

Kako već rekoh, Neda Spasojević je donela jedan moderniji stil glume u ovaj film, sa bržim izgovaranjem replika i jednom spontanijom ekspresijom i ona zaista uspeva da izgradi lik zanimljive žene sa margine bez ikakve glamurizacije tog miljea kakvo je pružala Sofia Loren ili skretanja u grotesku kakvo nosi Masina kod Fellinija.

U svakom slučaju TRAGOVI CRNE DEVOJKE je kvalitetan i po izvesnim detaljima atipičan film Crnog talasa i jedan od boljih scenarija u opusu Živojina Pavlovića.

* * * / * * * *

...krajem prethodne sedmice sam reprizirao Pogačićevu izuzetnost SUBOTOM UVEČE... iako na mestu stoji opravdana zamerka da kroz sve tri priče ovog omnibusa jasno provejava duh glasnog moralizatorskog naravučenija, u potpunom neskladu sa ovim našim sada, teško da iko može argumentovano poreći nepatvorenu emocionalnost ovog dela i langovski raskošnu režiju Pogačića u ovom istinskom biseru nekada gotovo, pa profesionalne srpske kinematografije...i, iako nema glamurizacije "socijalističkog raja" i mada kroz sve tri priče izbija tadašnji SFRJ egzistencijalni čemer, SUBOTOM UVEČE u velikoj meri budi asocijaciju na svoje parnjake iz anglosanksonskog dela sveta te ere...

I nakon (još jedne) reprize, pohvala za Bulajićev UZAVRELI GRAD. I na ovo gledanje ovaj izvanredni film, koji krasi promišljenost, ne tako svojstvena domaćim ostvarenjima, potvrđujue svoju reputaciju odličnog crvenog noira.

UZAVRELI GRAD takođe stoji kao najava megalomanije u koju će Bulajić predano sve dublje tonuti u decenijama koje su sledile, ali u slučaju UZAVRELOG GRADA mu svakako treba odati svako priznaje jer je uspeo da artikuliše u samom zametku opasno razmahanu postavku. I ne samo to, ovo je istovremeno i hiperemotivna (na mahove i sirkovski potresna) intimistička drama i obuhvatna društvena hronika jednog vremena.

Veljko Bulajić postiže očekivanu i društveno poželjnu poenta u samom finišu, što ipak ne uspeva da u zasenak baci naglašenu polemičnost koja u sadejstvu sa noir mizantropijom daje ideološki uptan ton čitavom filmu, te nije za čuditi što je ovaj film postao slučaj i velika kontroverza, a sam reditelj svim narednim ostvarenjima upadljivo nastojao da se iskupi i da zatomi značaj ovog, upravo najkvalitetnijeg dela u svom čitavom opusu. Zbilja, zbilja odličan i dragocen film.

Jel moze neko da mi kaze, ako oce naravno, zasto na imdb-u pise da DECKO KOJI OBECAVA traje 106 minuta a kopija koja je u opticaju vec godinama ima 93 minuta. Gde nestade citavih 14 minuta ?  :shock:

OK, skontao sam da film preskace ko losa ploca, i da je iseckan na vise mesta, ali bas 14 minuta, to mi je malo mnogo, jel ima neko ideju o cemu se zapravo radi ? Hvala.

pogledao i ja Crnu devojku. moram reći da počinje kilavo, pomislih "koje li dosade" no kako je film odmicao sve me više intrigirao. ova postavka se važi i sada: nakon odgledanog filma kao da se njegovo djelovanje vraća, udara sa odgodom. i sve mi se više penje.

pravi opori film, makar ne mogu reći remek-djelo kao kišobranac. vidim da se povela priča kako je film adaptacija romana, no ja se ne mogu oteti utisku da je ovo ujedno i verzija Renoirovog La bette humaine (i Zole).
usput, kasnije je stigao i Zadah tela, a zanimljivost je da sve te filmove veže željeznica. i željezničari. željezničari kao arhetip polusvijeta sa periferije?

""""uslovno rečenu suvišnu epizodu koja remeti ravnotežu filma i u TRAGOVIMA, a to je ceo segment sa likom Bate Živojinovića, odnosno njegova solistička arija"""""

može se ova dionica promatrati kao višak, ali ne nužno. i uopće ne remeti ravnotežu. tu epizodu možeš promatrati kao svojevrsnu antitezu glavnom protagonistu. kao podcrtavanje zašto je on različit od ostatka posrnulih: i Bata i Vujsić su tipični likovi polusvijeta, skroz prilagođeni, bez neke etičke refleksivnosti. dočim Dvornik nije takav, on je zapitan, on je misfit i u tom svijetu. u tom smislu on je neka vrsta Taksista, ublaženija verzija.

...sinoć sam reprizirao EROGENU ZONU Dejana Karaklajića. I na ovo gledanje, EZ mi je bila i zabavna i sadržajna, kako kao dokaz Karaklajićeve skrajnutosti unutar tog generacijskog rediteljskog korpusa, tako i kao, mislim da je i Avenger to pomenuo, kao parče primenjene istorije privatnih života tog vremena...

...zanimljivo mi je bilo i da vidim kako se Grlićeva (Grlić je koscenarista ovog ostvarenja) tipska postavka o tihoj pobuni (često i putem erosa) daleko bolje prima kod Karaklajića, a mislim da je zato zaslužan i Milan Gutović čija nesvakidašnja pojava preciznije odražava, čini se, dobrovoljno porinuće u apsurdnu egzistenciju nego što je to činio državotvorni P. M. Manojlović...

...a i film, poput Mandićevih songova koji ga prate, sveukupno odlikuje zavodljiv funky vibe koji razbija stereotipe SFRJ zbiljhe, ponajčešće karakterisane beznađem, sivilom i birokratijom, a da pri tom ne sklizne u pravcu romantitzovanja stvarnosti....

Pa da, ceo fazon sa zarobljavanjem duha vremena je upravo u tome kako je Karaklajić pokazao da je narod svoju, u jednom trenutku, povoljnu poziciju, iskoristio da se totalno oda konzumerizmu u spoju sa dekadentnom birokratijom. U suštini, EROGENA ZONA prikazuje društvo u kome formalno, stvari ne stoje tako da je ikome neprijatno (što je bio ključ Crnog talasa), ali je zapravo sve trulo.

Mnogo jak film,nepravedno zapostavljen,ko klinci smo ga voleli isključivo zbog Met,a tek kasnije provališ i njegove ostale vrednosti.Priča sa farmom pilića i GM piletom je opasno jaka,tu je i Bora u jednom od svojih najjačih izdanja a Gutoviću je ovo uz Otpisane najbolja ozbiljna uloga.

Obnovili smo projekcije ponedeljkom i prvi film koji je pogledala tročlana komisija Macavity, Žika i Cripple bio je POTRAŽI VANDU KOS Živorada Žike Mitrovića.

Mitrovićev film je jedan izuzetni mali hidden gem, lepo postavljena misterija o post-WW2 vendeti i potrazi za krivcima u posleratnom Sarajevu u kojoj žena traži osobu na koju ju je uputio brat za slučaj da mu se nešto desi a onda mu se i desilo - hapšenje + smrt u Jasenovcu.

Mitrović iznenađujuće filmski pismeno vodi priču, svedenim, efikasnim sredstvima, sa jasnim izlaganjem karaktera i priče, odličnom upotrebom lokacije koje zaista izgledaju kao Rim iz najboljih dana i glumcima koji su u underplayu.

POTRAŽI VANDU KOS spada u red retkih filmova u kojima su jugoslovenski reditelji pokazali visoku disciplinu u rediteljskom izrazu i efikasnu upotrebu klasičnih stilema. U tom smislu, ovaj naslov spada među one koji najbolje reprezentuju Mitrovićevo umeće.

Razlog za priličnu zanemarenost VANDE KOS i u opusu Žike Mitrovića i u korpusu jugoslovenske kinematografije verovatno leži u tome što ovo nije film sa nekom prevelikom temom, vrlo je jednostavan, sveden, bez velikih pretenzija, razrešenje je odlično koncipirano ali je bazirano na intimi karaktera a ne na velikim herojskim gestovima ili političkim poentama. U tom smislu, reklo bi se da je intimističko razrešenje misterije poprilično izvan tokova u prikazivanju WW2 događaja čak i na internacionalnom nivou.

U scenama susreta žene koja traži ko joj je odao brata i majke ubijenog domobrana koji je praktično bio egzekutor, Mitrović ne beži od toga da se intimni gubitak majke i sestre izjednači uprkos ideološkoj suprotstavljenosti njihovih najmilijih, te bi se moglo reći da je film politički neopterećeniji nego što bi se očekivalo od jugoslovenskog filma iz 1957.

Scenario književnice Fride Filipović sa kojom je Žika potom radio i na GORKIM TRAVAMA ima ženu kao centralnog junaka, i u oba slučaja ona piše o junakinjama sa traumom iz rata koju pokušavaju da razreše kasnije. Za razliku od Irene Papas u GORKIM TRAVAMA koja je žrtva međunarodne intrige odbeglih nacista i želi da pobegne od trauma, VANDA KOS prikazuje junakinju koja želi da se suoči sa tajnama i da se osveti. Otud ne čudi da je omiljena uloga, i neostvareni san glavne junakinje da igra u ANTIGONI što nudi izvesnu vrstu mistek matrice za njenu priču.

SPOILER ALERT!

Isto tako, zanimljivo je da glavna junakinja pronalazi krivca u tinejdžerki koja je odala njenog brata zbog svoje pubertetske zaljubljenosti u njega. Dakle, umesto političke intrige, pitanja kamijevsko-sartrovskog tipa i sl. - motivacija ostaje u okvirima intimnih osećaja ženskih junaka.

Fridina glavna junakinja kada shvati šta je motiv, automatski oprašta devojčici, praktično bez ijedne scene nekakve dileme ili lomova u njoj.

Isto važi i za odnos osvetnice Olge sa majkom domobrana-egzekutora. I njih dve se automatski razumeju bez ikakve potrebe za polemikom.

Ovaj trougao ženskih likova Olga-devojčica-majka spada među interesantnije postavljene odnose u Mitrovićevom opusu. Ako se tome doda i četvrta žena, a to je Vanda Kos, svojevrsna Crna Dalija ili Laura, prema kojoj svaka od ove tri ima specifičan odnos, i to ne samo u kontekstu priče već i zbog seksualne prirode veze sa mrtvim junakom, film dobija i specifičnu dimenziju za psihoanalitički pristup.

VANDA KOS dakle svakako nudi materijal za dublju analizu, i ono što je najbolje jeste da su svi odnosi vrlo spontano postavljeni, odnosno bez ikakve teorijske ambicije samog autora.

KRAJ SPOILERA

POTRAŽI VANDU KOS je naslov koji je zreo za rehabilitaciju ne bi li zauzeo mesto koje zaslužuje.

* * * / * * * *

...i ja sam (reprizno) pogledao POTRAŽI VANDU KOS Žike Mitrovića. Ako se po strani ostavi jasan znak vremena u kom je film nastao (diskretna, ali dovoljno lako uočljiva didaktičnost kada je u pitanju tretiranja neprocesiuiranih slučajeva zločinjenja tokom Drugog svetskog rata), reč je o zbilja superiorno iskrojenoj misteriji koja oduševljava inteligentnim pristupom, filmskom pismenošću, ambicioznošću u svim dimenzijama, znalačkim ritmom i poentiranjem unutar priče i umešnom komunikacijom sa aktuelnim filmmaking trendovima tog trenutka na svetskom nivou.

QuoteSedam zabluda filmskih jugonostalgičara

Nenad POLIMAC (za Globus)

Izbor filmova iz SFR Jugoslavije, snimljenih od 1955. do 1990., što će se prikazati na ovogodišnjem Festivalu subverzivnog filma u Zagrebu, ponovno je potaknuo mistifikacije o kinematografiji bivše države kao uzoru.

Ovolikoj količini filmske yu-nostalgije dosad nikad nismo bili izloženi, a još samo prije jednog desetljeća ona bi bila nezamisliva. U zagrebačkim će kinima, na ovogodišnjem Subversive Film Festivalu, biti prikazana čak 73 jugoslavenska filma, nastala od 1955. do 1990., po odabiru talijanskog kritičara Sergia Grmeka Germanija, dobrog poznavatelja ne samo ostvarenja nego i prilika koje su vladale u toj kinematografiji.

Tijekom 90-ih jugoslavenski je film bio gotovo tabu-tema, a kad je krajem tog desetljeća nekadašnja zagrebačka Kinoteka u Kordunskoj ulici stidljivo najavila ciklus ratnog, tj. partizanskog filma, nastala je takva gužva za ulaznice da se projekcija "Bitke na Neretvi" Veljka Bulajića morala čak i ponoviti.

Sredinom ovog milenija HRT je počeo stavljati na program evergreene yu-kinematografije, probijajući led sa "zihericama", kao što su rana ostvarenja Emira Kusturice i Slobodana Šijana. Primjer je slijedio RTL, kronično u nedostatku domaćeg programa, a kulturne manifestacije od Zagreba do Splita i Rijeke koristile bi svaku priliku da nas podsjete na nekog već zaboravljenog autora ili film iz kinematografije bivše države.

Ipak, unatoč tim združenim naporima, činjenica je da jedni kinematografiju bivše Jugoslavije uopće ne poznaju (pogotovo mlađa generacija), a drugi je se pak slabo sjećaju. Razdoblje 90-ih, kad su ti filmovi bili prešutno zabranjeni, "krivac" je za mnoštvo mistifikacija: jugoslavenski je film poprimao mitske razmjere u odnosu na aktualne hrvatske filmske proizvode, doba kad se u redovima čekalo na ulaznice za domaće filmove činilo se čarobnim u odnosu na ono što se zbilo kasnije, a Pulski festival na čiju su poneku projekciju navratili maršal Tito i njegova supruga Jovanka nazivalo se s balkanskim Cannesom. No je li zaista bilo tako? Većina tih nostalgičnih procjena nema nikakvog uporišta u zbilji.

1. Jugoslavenska je kinematografija superiorna onima koje su se formirale u regiji u posljednja dva desetljeća.

Baš i ne. Nije fer uspoređivati nešto što je trajalo četiri i pol desetljeća s onim što traje puno kraće, a pritom su tijekom devedesetih jedino Srbija i Slovenija imale konzistentnu filmsku produkciju. Nove su kinematografije samo slijedile državni model uspostavljen u bivšoj Jugoslaviji (zapravo, prva ga je na ovim prostorima uvela NDH), a podudarnosti su ponekad vrlo zabavne. Recimo, što je drugo RSIZ (Republička samoupravna interesna zajednica) kinematografije koji je osamdesetih određivao filmsku djelatnost u Hrvatskoj nego današnji HAVC (Hrvatski audiovizualni centar)?!

Glede svjetskih priznanja, nove kinematografije imaju čak i bolju žetvu od bivše, jer su je obavile u dvostruko manje vremena. Nijedan jugoslavenski cjelovečernji igrani film nikad nije dobio Oscara, što je uspjelo "Ničijoj zemlji" Danisa Tanovića. "Rani radovi" Želimira Žilnika pobijedili su u Berlinu, ali i "Grbavica" Jasmile Žbanić. Emir Kusturica osvojio je Cannes 1985. s "Ocem na službenom putu", pa opet desetljeće kasnije s filmom "Underground". Kusturica je dobio i Zlatnog lava u Veneciji za debitantski film ("Sjećaš li se Dolly Bell"), no podvig su kasnije ponovili i Makedonac Milčo Mančevski ("Prije kiše") te Slovenac Jan Cvitkovič ("Kruh i mlijeko"). Većina autora iz regije spretno pliva u međunarodnim vodama u potrazi za koproducentima, dok se njihovi prethodnici često nisu ni makli iz vlastitog dvorišta. Također, hrvatski film imao je velike redatelje poput Branka Bauera, Kreše Golika, Ante Babaje i Zvonimira Berkovića, međutim, u njemu nikad nije postojala takva konstanta ujednačene kvalitete kao danas u "novom hrvatskom filmu".

2. Jugoslavenska je kinematogra­fija bila provokativnija od svojih nasljednica.

Da, "W.R.: misterije organizma", "Buđenje pacova", "Rani radovi" i tko zna što sve još ne. Lako je, međutim, biti provokativan u jednopartijskom sustavu, kada se brižno motri svaka gesta, kada znaš koga možeš provocirati. Drugo, olakotna je okolnost kada stvaraš u razdoblju koje je samo po sebi "revolucionarno", kao što je to bio prijelaz iz šezdesetih u sedamdesete prošlog stoljeća. Što danas nekoga može provocirati? "Metastaze" su, recimo, provokativnije ostvarenje od bilo kojeg hrvatskog filma iz vremena Hrvatskog proljeća – kad su mnoge granice već bile srušene – no danas se malo tko za to i zanima: lik neofašista koji tumači Rene Bitorajac čak je većini i simpatičan. "Život i smrt porno bande" Mladena Đorđevića radikalniji je film od većine ostvarenja srpskog "crnog talasa", no dostatno je prikazati ga u kasnom večernjem terminu pa da nikoga ozbiljnije ne uznemiri. Nekad su provokativne filmove diskretno stavljali na led, za čime više nema potrebe. Subverzivne klasike "crnog talasa" stvorio je sam socijalizam, odnosno njegova nemogućnost da ama baš sve kontrolira. Danas kada ga više nema, ni subverzivnost nije tako zamamna.

3. Raspadom Jugoslavije hrvatska je kinematografija izgubila važno filmsko tržište.

Nesumnjivo točno, ali samo donekle. Potkraj šezdesetih, postojala je svijest o zajedničkom jugoslavenskom kulturnom proizvodu, pa je film Kreše Golika "Imam dvije mame i dva tate" iz 1968. godine u Srbiji vidjelo pedesetak tisuća gledatelja, a nešto kasniji "Živjeti od ljubavi" – budući da je u pitanju vrlo prijemčiva melodrama – čak trostruko toliko. Nema veze što se film Antuna Vrdoljaka "U gori raste zelen bor" bavio banijskim partizanima, u srpskim kinima je skupio skoro 300 tisuća gledatelja. Tada je imalo smisla napraviti srpsko-hrvatsku koprodukciju kao što je "Rad na određeno vrijeme" i njegov nastavak "Moj tata na određeno vrijeme", s mješovitim glumačkim ekipama, jer su rezultati gledanosti i u Beogradu i u Zagrebu bili izvrsni. Redateljska reputacija predstavljala je nešto ozbiljno, kao i oslanjanje na eksploatacijske štosove (seks, nasilje i sl.). Nimalo slučajno da su "Okupacija u 26 slika" i "Samo jednom se ljubi" bili takvi hitovi u Srbiji. Ipak, teško da se netko na svemu tome obogatio. Cijene ulaznica bile su preniske da bi filmovi ostvarili značajan profit, a povećane su doslovce preko noći tek krajem osamdesetih, kada su jugoslavenski distributeri počeli raditi na postotak s velikim hollywoodskim kompanijama. Domaćih hitova tada, međutim, više nije bilo.

Ipak, što su osamdesete više odmicale, to je jugoslavenstvo bilo manje na cijeni. Raspad Jugoslavije dogodio se puno prije nego što se to htjelo priznati. Srpska se kinematografija usmjerila prema lokalnim komedijama, koje su financirali sami prikazivači, poput serijala "Tesna koža", "Žikina dinastija" ili "Hajde da se volimo", a hrvatski film morao je imati neki poseban mamac da bi ga prihvatili u Srbiji, poput mekog pornića Nikole Babića "Medeni mjesec" ili prvog domaćeg cjelovečernjeg crtića "Čudesna šuma" Milana Blažekovića.

Unatoč redovnoj suradnji među kinematografijama u regiji, zajedničko tržište više nikad nije uspostavljeno. Jedini film koji je dobro prošao u svim zemljama bivše Jugoslavije je "Karaula" Rajka Grlića, koja je imala svima prepoznatljivu temu – služenje vojnog roka u JNA.

4. Srpski film mnogo je bolji od hrvatskog.

Pravilnije bi bilo ustvrditi – drukčiji. Hrvatski su filmovi vrlo često intimistički, a srpski su ekstrovertniji, a time i komunikativniji. Dušan Makavejev zasluženo uživa svjetsku reputaciju, no djelomično i stoga što je sam sebi bio odličan promotor, a i znao je staro pravilo da se radikalna forma najbolje prodaje uz radikalan sadržaj. Veliki hrvatski filmski autori nisu u svijetu imali dostatno sugestivne zagovornike, iako bi slučajni namjernici ostali fascinirani Babajinim ili Golikovim ostvarenjima: nažalost, svoje ushićenje nisu dalje širili.

Mnogi će radije pogledati Šijanove komedije "Ko to tamo peva" ili "Maratonce" ili bilo što drugo s potpisom Dušana Kovačevića, međutim, ne treba podcijeniti ni hrvatske adute. U zagrebačkoj regiji nijedan film nije prošao tako dobro kao "Tko pjeva, zlo ne misli", no već ga u Splitu nisu tako dobro razumjeli, a kamoli u Srbiji. Također, Brešanova komedija "Kako je počeo rat na mom otoku" bila je u nas gledanija od bilo kojeg srpskog filma tog žanra, dok Hribarov "Što je muškarac bez brkova" zavređuje usporedbu s dobrim francuskim filmovima, a ne s ostvarenjima naših susjeda.

5.Negdašnji Pulski festival bio je puno atraktivniji od ovog današnjeg.

Samo djelomično točno. Današnji Pulski festival uspio je vratiti publiku u Arenu kad su na programu hrvatski filmovi, što je već velika stvar. Ostatak festivala puka je fikcija, koja se ionako podmiruje iz državnog i gradskog proračuna. Ipak, ni negdašnji Pulski festival nije baš bio blistava manifestacija, koliko god se starijim gledateljima zakrijese oči kad ga spominju. Nije bilo nikakvih popratnih festivalskih programa, a vrijeme ste kratili objedima koji su trajali i po nekoliko sati. Ipak, mora se priznati da je bilo puno više glamura. Ljubiša Samardžić ili Bata Živojinović nisu imali ništa protiv da se prošetaju Pulom ili se okupaju na Zlatnim stijenama, dok hrvatski glumci danas jedva čekaju da uskoče u auto koji ih čeka ispred festivalskog centra. Osim toga, osamdesetih je godina Arena postupno sve više gubila publiku, tako da je taj golemi prostor u prosjeku danas bolje popunjen nego prije dva desetljeća. Dakako, samo kada su na programu hrvatski filmovi ili hollywoodski megahitovi.

Pula je danas više revija hrvatskog filma, a jedini pravi festival domaće produkcije u regiji je Sarajevo film festival, koji je spremno prihvatio ono što je hrvatska kulturna politika odbacila te to razigrao po svjetskim standardima.

6. Partizanski film vrhunac je populističkog filma jugoslavenske kinematografije: današnje kinematografije u regiji nemaju ništa tome slično.

Kao prvo, jugoslavenska je kinematografija imala stotine kina u kojima su partizanski filmovi mogli ostvarivati rekordne rezultate gledanosti. Najbolje kinomreže u regiji danas imaju Slovenija i Hrvatska, koje uopće ne njeguju domaći populistički film, nego prosperiraju isključivo od hollywoodskih proizvoda. Drugo, ni u Hollywoodu više ne rade vesterne. Partizanski film mogao je cvasti samo u bivšem režimu, a njegova mutacija – ratni film – imala je kratki proplamsaj samo u Srbiji ("Lepa sela lepo gore", "Nož", "Spasitelj") i donekle u Hrvatskoj ("Kako je počeo rat na mom otoku"). Treće, nisu baš svi partizanski filmovi tako zabavni. Pokušajte ponovno pogledati "Otpisane" ili "Povratak otpisanih"! Komedija se čini puno dugovječnijom atrakcijom od partizanskog filma.

7. Josip Broz Tito bio je jedini državnik s ovih prostora kojeg je film uistinu zanimao.

Vjerojatno, no privlačio ga je više glamur oko filma, dok mu se ukus iscrpljivao u obožavanju hollywoodskih žanrovskih filmova. Kad bi svratio pogled na domaći teren, uglavnom bi to bilo zbog ekscesa, pa su neka ostvarenja – navodno "Ciguli Miguli", donekle i "Rani radovi" – imala dosta problema zato što mu se nisu svidjela. Uostalom, koji bi državnik od ugleda htio da ga igra Richard Burton, i to u razdoblju kad su ga nazivali "pozerom"?! Za samu kinematografiju Tito nije napravio ništa supstancijalno, odnosno možda samo posredno: Jadran film je osamdesetih godina prosperirao zahvaljujući tome što je Jugoslavija bila jedina zemlja iza željezne zavjese u koju su stranci mogli nesmetano dolaziti.

Slobodan Milošević lukavo je procijenio da film ne treba cenzurirati, jer djelić slobode nekima stvara iluziju potpune slobode. Mehanizam opresije u odnosu na kinematografiju bio je puno perfidniji nego u Titovo doba.

Franjo Tuđman imao je katastrofalan odnos prema filmu, što se ogledalo i u kinematografiji njegova doba. Njegov nasljednik Stipe Mesić nije pak napravio ništa da povrati koprodukcijske poslove, koje su u međuvremenu prigrabili Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunjska i Bugarska. Vidjet ćemo hoće li Ivo Josipović nešto poduzeti glede toga.

teks je sa sajta http://globus.jutarnji.hr/ (http://globus.jutarnji.hr/)

Slažem se sa zabludama, sem ove sa Pulskim festom...nit' znam, nit' me zanima...

Meni je npr. Babaja bliži od Makavejeva...al' porediti kvalitet, jednostavno ne ide...Kao i poređenje ranog Dušana Kovačevića sa navedenim "hrvatskim adutima"...alo bre!~

kako ne ide?
meni je Tko pjeva zlo ne misli, daleko bolje ostvarenje i od Maratonaca i od Ko to tamo peva.
rani Makavejev mi je dobar (iako mi je Babaja bolji), dok kasniji radovi, uključivši i izvikane Misterije organizma, nisu moji favoriti.

polimac je djelomično u pravu, glede nekog pozadinskog šuma koji se prikrpao oko yu-kinematografije; ima tu podosta mistifikacije.
no, iako je novi hrvatski film prilično kvalitetan (a i u regiji ima odličnih ostvarenja također), još uvijek se može upirati prstom u yu-kinematografiju: ionako je to ostavština iz koje novi narašataji mogu crpiti.
yu odnosi prevagu za sada, ma kako Polimac ili bilo tko to usporedio i branio.

Tekst lici pomalo na racionalizaciju tipa kiselo grozdje-sladak limun.
Narocito kada vidimo da covek uzima zdravo za gotovo Oskara za Tanovicev film ...

Vi'š Pingvinče...Babaja mi je bliži samo zato što mi je razumljiviji...a to dal' je Babaja kvalitetniji od Maka i dalje mi nije predmet za raspravu...Na kraju krajeva, ma koliko je u pitanju bila kvalitetna trgovina mazačine za ono vreme, i dan danas ga remasterizuje Criterion, a kol'ko znam, ovi vaši su tek prošle godine remasterizovali Brezu... Ti brale nastupaš za svaki post o ex-yu filmu isključivo sa stanovišta Hrvat-Srbin (dovoljno mi je pljuvanje po Bandi - uzdizanje Crnaca i ovaj post)... Ajd onda ovako... kao što ti možeš bolje d'osetiš prikaz mentaliteta i duhovitost u Tko pjeva, tako i ja mogu u Maratoncima...al' da porediš Tko pjeva sa Ko to tamo peva...sine, greška u koracima~ žao mi što nemam malo više vremena da laprdam sa tobom...al' budi čovek pa začudno uporedno izanaliziraj Tko pjeva i Ko to tamo peva...čisto radi edukacije nas neukih...pročitaću i uživaću.

eh PeruBobi,
tvoje je da me doživljavaš već kako imaš sklonosti ili sposobnosti. tako me možeš vidjeti i da imam U najveći na kugli zemaljskoj posred grudiju; nije mi najdraže, ali neću si ni otrgnuti glavu zbog toga.

ipak ću ti reći dvije stvari, o kojima možeš porazmisliti u dugim zimskim noćima kada te zamete snijeg
1.ljudima prilazim po njihovim vrijednostima, već kako njihove kvalitete procijenim iz, dakako nesveznajuće, pozicije 'Ja' (Hrvat-Srbin nisu visoko na mojoj ljestvici ljudskih vrijednosti, ma kako se tebi činilo)
2.na razini apstrakne općosti, dakle kada se ne barata konkretnim i izričitim ljudima, jasno je da optiram za hrvatsku stranu; ali tu postoji čitav kontekst koji ti tako nepošteno i prešutno izbjegavaš: zatečen u svijetu i situacijama kada je rivalitet hrvatsko-srpsko nešto dano, po prirodi stvari (budući sam se obreo sa ove strane, tebi druge) pristajem uz hrvatsko

uostalom, nisi li ti zadnja osoba na svijetu koja mi treba tako nešto spočitavati? ti si ušao ovdje, na znaksagite, kroz mala vrata, a ta su vrata nekakvo četnikovanje. pogledah jednom onaj vaš blog i kako rekoh, nije to moj favorit zajebancije. ne taj nerdovski humor koji, doduše, može biti simpatičan na trenutak, ali inzistirati i ustrajati u njemu meni biva dosadnim i ispraznim.

no dobro, ti se možeš okupirati čime ti drago, samo sam te htio uputiti na određene nekonzistentnosti: ovamo mi nešto kakti zamjeraš, a onamo radiš upravo to.

iako ima neke logike u tvojoj tezi obaranje Pornobande-hvaljenje Crnaca-postavljanje Tkopjeva iznad Kototamo, ona je krajnje površna, jer nemaš uvid u ostala moja shvaćanja itd...
ovdje se baš zbilo da mi a) Crnci budu jako zanimljiv film b) Porno banda neopravdano uzdizana c) Babaja bolji od Makavejeva pa usprkos činjenici da ovaj ima svjetsku reputaciju
e sad, koliko su ti stavovi produkt historijsko-svjetskih okolnosti u sprezi sa psihološkim ustrojstvom čovjeka, tj, kako se formira psiha, što uvjetuje, gradi, formira, polemizira, radi napetost subjekta - bojim se da će to zauvijek ostati neosvjetljeno područje, tamna strana. i time tajna i za tebe i za mene.

što bi to bila tajna? ti si pametan čovek, možeš i sam da prokljuviš valjda uticaj tih okolnosti

pa samim izricanjem sam natuknuo problematiku i priznao da sam, ne bogomdani subjekt izrastao iz ničega, nego, u neku ruku, eksponent fenonema koji se odigravaju onkraj mene, fenomena koji me nadilaze u svim smislima

ali taj uvid ne znači da sam u stanju (ja, ti, on, bilo tko) potpuno razgovjetno i do kraja spoznati tu okolnost. na neki način, uza svo znanje i uvide, to ostaje tajno područje, nepronično, ne-do-kraja-spoznatljivo.

zovi me mistik, zovi me okultist, zovi me hipišizik-metafizik ako hoćeš, samo si nemoj utvarati da su ti poznate sve tajne;)

Moram priznati, da iako mi je BANDA mnogo bliži film od CRNACA, potpuno razumem Pingvinov odnos u kome su mu CRNCI bolji i zanimljiviji. Sasvim razumem gledaoca kod koga ne prolaze šok-strategije srpskih reditelja, filmovi sa tezom i visokim konceptima i obiljem artificijelnosti koja vuče korene iz raznih tradicija a da istovremeno u nečemu kao što su CRNCI nalaze više povoda za razmišljanje. CRNCI su jedan ipak mnogo direktniji i angažovaniji film u kome se upliv autorovih ličnih tripova mnogo manje nameće publici, i otvaraju se neka pitanja koja su realno mnogo značajnija od onih iz BANDE.

E sad, to što meni BANDA više prija i što meni taj koncept autorskog filma više leži, pre svega na nivou odnosa autora i gledaoca, to je drugo pitanje.

Pingvinče..."uvid u tvoja shvaćanja" imam gotovo na ravni uvida koji ti imaš na nerdovski humor sa Chex-a (u prevodu – nisi mi preterano 'teresantan)... Da ne kažem, izvalio sam tvoj agitatorsko-provokatorski stil još od samih početaka mog blejanja na Sagiti, što mi se, ponegde (ključna reč), jako i svidi, jer kad bi svi ovde imali iste stavove, postalo bi, priznaćeš, jako dosadno... Međutim, agitatorsko U si samom sebi nadenuo ne samo u prethodnom postu (namernom logičkom greškom), dal' misleći da će vrednost tvog alter-ega time dobiti na ceni u skladu sa formulom ala Miloš Bojanić (dokaz da za tako nešto nije potrebna neka nadprosečna inteligencija), dal' intimno verujući da takvi stavovi piju vodu i da te ja i neki drugi posmatramo kao U (u kom slučaju bih se jako sažalio na tebe i tvoju percepciju).

Ono što sam zapravo ja rekao (i iza čega i dalje stojim) je da kada govoriš o EX-YU FILMU nastupaš sa stanovišta Hrvat-Srbin...što ti ne da opovrgavaš, nego i halališ rečenicom ,,e sad, koliko su ti stavovi produkt historijsko-svjetskih okolnosti u sprezi sa psihološkim ustrojstvom čovjeka"... Svako ko ima iole površno znanje socijalne psihologije zna da na vrednosti i vrednovanje bez pardona utiču raznorazni situacioni faktori, koje si u proširenoj rečenici gore naveo... Međutim, ako si već u fazonu da se baviš laičkom (il' stručnom) kritikom (ključna reč) bilo čega u vezi sa određenim umetničkim ostvarenjima, valjalo bi da isključiš te psihosocijalne determinante, koliko god možeš distanciraš se od kolektivno svesnog i nesvesnog i pristupiš laprdanju u skladu sa načelom objektivnosti... Jedino ćeš na taj način pokazati da Hrvat-Srbin nisu visoko na tvojoj lestvici ljudskih vrednosti i imati prava spočitavati meni (koji sam se prihvatio tih Chex-a baš da bih se sprdao sa propagandno pamfletaškim sranjima, za koje me libo racku odakle dolaze) ili Kriplu, koji je samo na tvoju erekciju prema Crncima,ili bez osvrta na nju, u onom delu koji po tvom mišljenju nadilazi stručno, odgovorio na pitanje na koji način prosečan gledalac sa ovog brda i sa strane može reagovati na neke ideje i detalje u filmu.

Niko ti ni ne kaže da možeš prokljuviti ,,sve fenomene koji te nadilaze u svim smislima", ali bar kada ubaciš ili ,,natukneš problematiku" nekih konkretnih filmova (dakle prelazi granicu ,,apstraktne općosti") ne turaj meni površnost (jer ja priznajem da sam laik), već kao pravi Gospon izbaci čitavu tezu pred Nas (jer čisto sumnjam da sam ja ovde jedini koji ne razume nenadjebivost Tko pjeva nad Ko to tamo peva)...Ako ta teza prevaziđe moje poznavanje Mistično-Okultno-HipišizikMetafizik sfere, pustiću ove stručne ale da se objašnjavaju sa tobom, i, kao što sam rek'o, uživaću u čitanju postova...

bobi,
radi se o tome da se ne bavim nikakvom kritikom. ni stručnom ni laičkom, već pišem o filmovima na forumu. kada mi se svidi, dam svoj osvrt i to ti je to.
pomalo mi godi da sam sa tvoje strane prepoznat kao neki ufurani, kao onaj u 'fazonu', kao pametan dečkec na kraju krajeva, ali ću ti reći: moj se identitet ne iscrpljuje u tome. sada ću te sablazniti arogancijom i pretencioznošću, ali kažem ti da još nikada nisi uživo vidio tipa koji bi do te mjere bio neovisan o simboličkoj mreži, kao što je to veliki PingvinPatuljak. drugim riječima, moju moć crpim iz tebi nepoznatih izvora, a oni mogu biti i skriveno srce u jajetu iza sedam mora na planini na krovu svijeta.

također, ne postoji nijedan razlog na svijetu da baš tebi dokazujem gdje stoje Hrvat-Srbin na mojoj ljestvici; ionako kažeš da ti nisam nešto zanimljiv niti imamo kakve prisnije kontakte.

nemam ni erekciju prema Crncima: takve stvari, takvi doživljaji svijeta su meni nekako strani. nisam hladni proračunati gad, a opet nisam ni paljevina.

za opširne osvrte na Tko pjeva i Ko to tamo, čini mi se da ćeš morati pričekati. jednostavno, neću to odgledati u doglednom vremenu, a bez te ključne okolnosti nemam ni građu koju bih isporučio iz moje umne vatre, jako kao kovano željezo.

za kraj,
čak su ti solidni ovi postovi i za sad mi nisi mrzak, usprkos jednoj takvoj bezveznoj konstataciji da si me "izvalio od samog početka" (na koju se, pravo rečeno, poserem)

Nisi ni ti meni mrzak, čak naprotiv, vremenom mi postaješ sve 'teresantniji... miliji i draži...i jako bih voleo dočekati tvrdo železo umne vatre Velikog Patuljka povodom ovih filmova... Mož' se sereš do prekosutra, al' ako repriziraš neke svoje postove ogradivši se malo od Ja-veliko Ja, verujem da će i deo tebe izvaliti da ta konstatacija nije u toj meri nelogična i bezvezna...

pa odmah sam rekao "ima neke logike u tvojoj tezi..." i muški priznao kako je pojedinac, pa tako i veliki pingvin, sićušna mrva naspram fenomena koji podržavaju stvarnost

ali to ne znači da ću se složiti s tobom kako sam agitator-provokator
čak štoviše, upravo sam kolosalno udaljen od takve konstatacije

mogu ti odgovoriti kako providim kroz tebe u toj stvari, kako čitam tvoje motive kao otvorenu knjigu. konstataciju nisi izrekao ti, nego povrijeđeno srpstvo u tebi. i tako dalje i tako dalje.
i ti ćeš sada priznati da ima logike u ovome što pričam, pogotovo nakon što čuješ kako ti izmiče šira slika; temeljiti Bobi Peru nije tako temeljit. kako?

Bobi Peru se uključuje u temu u kojoj nije sudjelovao ad rem, nije pričao ni davao osvrte na filmove ni one organski povezane sa čitavom situacijom: Porno bandu i Crnce. ipak se uključuje u jednom nastupu kojim ne napada toliko ono što Pingvin govori, nego osobu Pingvina; reducira na hrvatsko-srpske odnose.
legitimno.
ali ne i uvjerljivo.
Bobi Peru ispušta
a) da on sam švrlja nekom njemu znanom zajebancijom o četnicima
b) da SVI, ali baš svi diskutanti ovdje istupaju kao da je srpsko-hrvatski rivalitet početna pretpostavka

u takvoj konstelaciji, ne vidim zašto bi se baš mene apostrofiralo kao apoteozu pristranog hrvatstva, insinuirajući čak da je neprihvatljivo, šovinističko i sl.
ako ovdje ljudi uzdižu filmove tipa Erogena zona ili Leptirov oblak, na što imaju svako pravo da tako pišu, misle, djeluju, ne vidim zašto se mene prokazuje jer imam pohvalno mišljenje o Crncima?

tu leži upitnik, Bobi Peru. i na to sam ti htio ukazati.
što smo se, naposljetku, i donekle sporazumjeli.

ps - Porky's je bolji film od Erogene zone, ali teško da je taj film nešto što bi imalo ikakvu značajnu vrijednost
;D

Opet sam istripov'o da smo rešili stvar, al' pošto tvoja, evidentno, mora biti poslednja, pustiću te da nakon ovoga kažeš sve što ti je na duši...

Tema koja je započeta, i u kojoj sam ja želeo ,,sudjelovati ad rem", tiče se, pre svega, Mark-ovog posta o zabludama, a ne prevashodno odnosa Crnci – Banda, koji je tebi najsvežiji, pa sa tom kontemplacijom najbolje možeš da barataš. Bandu nisam želeo da komentarišem jer sam je jednostavno kasno gledao, a čitajući sve postavljene postove, takođe skont'o da je nesvrsishodno, jer bi, s'obzirom na dubinski raspravljenu temu, a bez obzira čiju stranu prihvatio, to predstavljalo CopyPaste-ovanje tuđih stavova, što ja, u biti, ne volim... Crnci su me već ostavili toliko nedojebanim nakon gledanja da nisam imao ni želju a ni volju da ih komentarišem (moguće da je i tu ,,povrijeđeno srpstvo" u meni, al' mi moraš oko tih vantelesnih povreda malo podrobnije, jer kad mi neko kaže narod ili srpstvo, i ja se mašim za kurac)...Mada, realno...šta se ja tebi pravdam ;)

Nakon što si se Ti osvrnuo na Moje osvrtanje konstatovao sam tvoj odnos Crnci – Banda, kao tek dodatni primer uz Pevajuće nam najbolje filmove (koji me je već dotak'o)... u tom tvom ,,organski povezanom" odnosu prema tim filmovima  sam upravo i pronašao ono što ti sada, želiš d'ubaciš 'usta meni...(stvarno mi namera nije bila da napadnem isključivo na Ličnost Veeelikog patuljka, iako, površinski gledano, pomalo i jesam)... A ako ti već pokušavaš argumentum ad hominem, probaj da nađeš bar još nešto čime sam ja ukazao na srpsko-hrvatski rivalitet kao početnu pretpostavku, izuzev mog ,,četnikovanja", u kome, da si čitao malo više i objektivno sagledao filmove nad kojima smo se tamo iživljavali, teško da bi pronašao sličan lični stav... To što tebi SVI istupaju sa tom pretpostavkom bi samo trebalo nešto da govori o tvojim stavovima... Na kraju, nisam te ja prokazao zbog tvog ,,pohvalnog mišljenja o Crncima", na šta svako ovde ima pravo, nego zbog poređenja koje je jako subjektivno... To što ja mogu da te razumem, ne mora da znači da se sa tim istim i slažem ;) Kontam da više o ovoj temi sa tobom nemam šta čakulati, osim ako, opet kažem, ne produbiš malo tezu o odnosu Pevajućih filmova...

p.s. Pa da...s' tim što su meni najjače Čalićeve trešijane...al' i to je isto čist subjektivizam...

samo kratko:
mogao si se bar osvrnuti na "opet se bode", jer, što više o tome pričamo, postaje sve zabavnije, do te mjere da se preobrće u istinski humor (uostalom, to je ista razina, koju smo nekad zvali i izvodili kao noć forsiranja idiotizma, znači ista razina eksploatiranja, s tim da su četnici skroz out i previše obični u usporedbi sa "opet se bode" + nisu smiješni)
"opet se bode" kao istaknuto mjesto Crnaca sa kojeg uranjamo u dubioze

o Porno bandi je mnogo toga rečeno, ali ti si se mogao potruditi, ne da daš neko konačno rješenje, već da ponoviš isto na drugačiji način te otvoriš novi vid starog problema

Mog'o sam, al' nisam... Imaš moj blagoslov da tražiš dlaku u jajetu svakog dijaloga u Crncima...nemaš frke...na strani sam Većeg xD

A zipa, kad bih "ponovio isto na drugačiji način, te otvorim novi vid starog problema" ne uviđaš li Circulus vitiosus...čemu?!

misliš, shozo ima tvoj blagoslov da traži rukavce u dlaci u jajetu u svakom dijalogu u Crncima, a posebice u, sada već notornoj replici, opet se bode?

Previđaš...ne mislim ja ništa, ja samo konstatujem...(a ko će koga nadjačati Veličinom i Oštroumnošću ne mogu ti ka'sti...podrudi se ;))

ajde skokni na Crnce i lupi velikim čekićem na "opet se bode"
nema ti druge ako želiš imalo udjela u Veličini Oštroumnosti Kovanosti i TriPutaPingvinastosti

Jok more, za besplatne Akcije sam uz'o svojih 1700 pre 6 meseci...(...i to mi je dosta)

Ajde, ajde, možeš ti to i bez supervizora...ipak si ti Veliki Patuljak ;)

ma jasno to, već sam bio TAMO i NATRAG, na zvjezdanoj jebovini isto kao i u spilji
nego da se ti uzdigneš od ove žabokrečine, ovih suhih lanaca, ako nemaš snage uhvati se za pingvina

pazi, ja to ne mislim. ja to znam.

Počastvovan sam...al' samo u "dugim zimskim noćima kada Me zamete snijeg" 'vatam Velikog pingvin-patuljka... Zasad mi klima više nego odgovara...a iz žabokrečine se vazda umem uzdići k'o Fenix ;) Tebi ako pasuje seciranje žaba, već ti rekoh, udri BrusLee!~

e pa Bobby, predlažem ti da pogledaš Vrijeme ratnika, Dejana Šorka.
pogledao sam si to čudo i mogu reći da je u razini onih najgorih ostvarenja, onih C filmova kakvi tebi pašu. tebi i Harvesteru i toj ekipi gikova.
plagijat (ali hrvatski), sa skroz nebuloznom radnjom.
film počinje kao potpuno besramna imitacija Oslobađanja, da bi se potom izrodio u osvetničko-mafijašku farsu. lokacija je uz rijeku i po šumi, a čitavo vrijeme krupni kadrovi lica sa tek jedva vidljivom pozadinom: ovako promašenu kameru nisam vidio od Trierovog forsiranja Dogme.
a redatelj čak ni nije amater, već ima neke uratke iza sebe, čak zapaženije. no, u ovom postupku mora da je bio pijan ili lud - tako bedasto snima lica en face koja zauzimaju čitav kadar, a radi nekakav trećerazredni akcijaš.
također upućujem dijalošku cjepidlaku shoza hirona na ovaj film; ako su mu blesavi dijalozi u Crncima, ovdje će mu sigurno biti po ukusu: takve plitke, naivne, stripovske replike su valjda njegov komadić neba.

ma ne da mi se previše pisati o tom SFRJ-goldu; vrlo grozan film, ali na neku čudnu foru spada u red onih 'toliko grozno da je gledljivo'
a temom, izvedbom, lutanjem kroz žanrove i generalnom promašenošću na svim razinama, napose u onoj temeljnoj omaža ili citata Oslobađanja, svojevrsni je raritet (pa i zbog te okolnosti privlači pažnju)

Vi'š, pravom si sugeris'o...(doduše, i zajeb'o se jesi, jer Harvi uglavnom uživa uz inozemske predstavnike ovakvog štimunga), Šoraka obožavam još od detinjstva...Mislim da sam do 5og osnovne bar 5 puta gledao i Najboljeg i Pljačku vlaka (dok mi je Oficir i tada bio fegetski, iako sam se pritajeno ložio na Kseniju). Međutim, odgovorno tvrdim da su njegov najtreši i naj-začinC predstavnik ipak Krvopijci ;) Ushićenje koje sam doživeo gledajući ga jednostavno se ne može opisati rečima...(verujem da su ga ovi "žanrovci" već negde ugasili na forumu, nisam vid'o)... Samo mogu dodati da sam ga odgledao do kraja, dok se, za Vrijeme ratnika, ne mogu time pohvaliti... Pustio sam početnih 10ak minuta filma čim sam ga usis'o, čak ni lokacije, koje mi ti namećeš kao jedan od najjačih aduta filma, me nisu privukle (iako, već sam ti prizn'o, volim tu suicid-žabokrečina-panonska nizija atmosferu)...nešto pre toga sam pogled'o o filmu na netu...izvalio da nema Chex elemenata iako je odrađen sporne nam 91e, tako da sam iz mesta odjeb'o dalje bavljenje njime, a ostavio kao keca u rukavu Dva igrača s klupe, koga, ni do dana današnjeg, nažalost, nisam turio u player :(  Sad mogu samo da ti verujem da je "na neku čudnu foru" tooool'ki bullshit da je vredan gledanja...a ne znam dal' smem da ti verujem...deluje mi k'o da si rešio ukomponovati me u pogrešan vlak pogrešnog koloseka...u stilu, ko nije sa nama - taj je protiv nas :D

Quote from: PingvinPatuljak on 25-05-2010, 21:43:12

također upućujem dijalošku cjepidlaku shoza hirona na ovaj film; ako su mu blesavi dijalozi u Crncima, ovdje će mu sigurno biti po ukusu: takve plitke, naivne, stripovske replike su valjda njegov komadić neba.

a ne, nisi ti mene razumeo: blesavo može biti i zabavno, a dijalozi u crncima mi nisu po ukusu baš zato što su plitki, naivni i promašeni. da su stripovski, bili bi barem cool. :lol:

:D Znaš koja ideja za ovaj topik nije loša, a delimično bi spasila velikog Pingvinčeta od, po mom mišljenju, sramnog upuštanja u upoređivanje Pevajućih filmova....tipa - odnos hrvatskih i srpskih komedija iz vremena SFRJ u globalu...šteta što neću imati net kad se Patuljak oglasi povodom ovoga :( ...ali, opet ima moju punu podršku!~  :|

jesi li ti uopće pogledao Pjevam zlonemislim?
kada kažem da je to bolji film od Nekih tamo pevača, onda je to tako - i nikako drugačije. moguće jednom doživiš Pingvinov opsežniji osvrt na neki od ovih filmova.
Tko pjeva ima ono što manjka većini filmova, pogotovo novijih, ima toplinu. to još jedino možeš naći kod Menzela ili ranog Formana.

a što se tiče ove tvoje bojazni, da te Pingvin uzeo u nemilost, da si pogrešno protumačen i sl, ma ne brigaj: sve će biti u redu. nebo plavo, sunce žuto i pjev ptičica. laskavo je da si toliko fasciniran, no ne trebaš postavljati Pingvina u os svemira; ionako sam sit svoje veličine.

toplinu?

da
topla ljudska priča, dražesno naivna baš potaman da ne prelazi u vulgarni kič; barata onom mitskom romantikom "e kako je to bilo onda...", vremenom koje zapravo nikada nije postojalo, koje je fantazma nostalgičnih, no vrijedi kao filmovani svijet

ne razumem. naivna, romantična priča o svetu koji nikad nije postojao (kakvom svetu?), zamalo vulgarni kič, fantazma nostalgičnih... i?

bitno da si razumio za toplinu

pa dobro, toplina je važna estetska kategorija

Quote from: PingvinPatuljak on 26-05-2010, 20:37:05
jesi li ti uopće pogledao Pjevam zlonemislim?

Gled'o (sećam se jako mučno bilo)na Hrt-u ima par godina...I to na kevinu prijavu...Što rođena majka može da te zajebe, ne mož' niko...

Quote from: PingvinPatuljak on 26-05-2010, 20:37:05

kada kažem da je to bolji film od Nekih tamo pevača, onda je to tako - i nikako drugačije. moguće jednom doživiš Pingvinov opsežniji osvrt na neki od ovih filmova.
Tko pjeva ima ono što manjka većini filmova, pogotovo novijih, ima toplinu. to još jedino možeš naći kod Menzela ili ranog Formana.

Ako je "nikako drugačije", halalim ti onda svaku rečenicu ;) Moguće jednom i doživim ;)

Ja mogu i kod ranog Kuste...al' sve je to i previše lično kategorisanje :(

Stari filmovi u novom ruhu

Restauracijom i rekonstrukcijom najoštećenijih dela srpske kinematografije, Jugoslovenska kinoteka sprema se za obeležavanje stogodišnjice prvog srpskog i balkanskog igranog filma. Prikazivanje obnovljenih filmova i njihovo izdavanje na di-vi-diju počinje u septembru.

U susret obeležavanju velikog jubileja naše kulture, stogodišnjice prvog srpskog i balkanskog igranog filma "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" iz 1911. godine, Jugoslovenska kinoteka restaurira i rekonstruiše najoštećenija dela srpske kinematografije.

Kada je pre godinu dana otvoren Centar za digitalizaciju, u Arhivu Kinoteke počelo je kompletno spasavanje filmova sa najslabijom tehničkom ocenom i onih koji imaju samo jednu kopiju.

Film "Sreća" Stevana Miškovića, koji je bio izgubljen 70 godina, prvi je rekonstruisan i restauriran. Reč je o reklamnom nemom filmu iz 1928. godine, koji je tada namenski napravljen za Narodnu lutriju.

Sledeći je obnovljen prvi srpski dugometražni tonski igrani film "Nevinost bez zaštite", poznat po naslovnoj ulozi akrobate Dragoljuba Aleksića.

Prioritet su dobila nešto starija ostvarenja, nastala između 1945. i 1970. godine, a rezultati su posebno vidljivi u kolor filmovima Soje Jovanović. Svežiji izgled dobili su i "Ljubav i moda", "Kapetan Leši" i "Čovek iz hrastove šume".

,,Mi se spremamo da napravimo novu, digitalizovanu verziju filma 'Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa', a od 2009. godine mi pripremamo stare filmove, restauriramo ih i sad smo otprilike u četvrtoj fazi. Do kraja 2011. godine Kinoteka će restaurirati čak 60 igranih filmova", kaže direktor Kinoteke Radoslav Zelenović.

Centar za digitalizaciju, u kome se obavlja rekonstrukcija i restauracija po najvišim svetskim standardima, logočan je nastavak dugogodišnjeg nastojanja Kinoteke da sačuva stare, ali ne i staromodne filmske materijale, kao produkte velikog pronalaska 19. veka i uspesno prihvati izazove i tehnologije 21. veka.

Prikazivanje starih filmova u novom ruhu i njihovo izdavanje na di-vi-diju počinje u septembru.

Složen proces restauracije

Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović napominje da je proces restauracije filmova veoma složen.

,,On podrazumeva pre svega skeniranja materijala, zatim dolazi do procesa automatskog čišćenja svih fleka, kišovitosti i mrlja. Nakon toga se taj materijal printa i na kraju postoji mogućnost da se u određenim laboratorijama materijali ponovo prebace na filmsku traku i da izgledaju isto kao nekada davno u prošlosti", objašnjava Erdeljanović.

Tri, 1965 (Aleksandar Petrović)

Zlatna arena u Puli za film (zajedno sa Prometejem s otoka Viševice), kao i Zlatna arena za režiju. Štoviše, Tri važi kao najbolji jugoslavenski film ratne tematike, a ujedno zauzima 2. mjesto svih vremena što se tiče yu-filma. Prvo mjesto također drži Petrović sa filmom Skupljači perja, prema izboru kritike 1983. godine (podaci prema Filmskoj enciklopediji, Peterlić).

Tri je omnibus sastavljen od tri priče. U prvoj imamo početak rata; posvemašnje rasulo. Narod čeka vlak i bježi, regruti pjevaju, cigani sviraju a medvjed pleše, vojska se zabavlja, ali i strijelja. Petrović odmah suprotstavlja svoje osnovne preokupacije – život i smrt. Pjesma i ples nasuprot smrti i strijeljanju. Njegov pogled na život je onaj opori; nešto je svaljeno na leđa čovjeku, svijet pritišće.
Taj pojedinac je ovdje Bata Živojinović. On kroz sve tri priče prati usud čovjeka. Prisustvuje strijeljanju nekog čovjeka optuženog da je špijun. Petrović oslikava gomilu kao žednu krvi; izbijaju najniže strasti i masa se okomljuje na jednog (klasična psihologija gomile). Buđenje nastupa u trenutku suočavanja sa smrću: ovaj je strijeljan, a ljudi se pitaju što se zbilo. Bata je pak onaj pojedinac koji se nije reducirao, nije se stopio s gomilom. Međutim Petrović nema klasičnog heroja: pojedinac, pa makar bio glavni junak, samo je smet naspram velikog svijeta; okolnosti su takve da je nemoćan, nijemi svjedok čemernog, teškog, nepravednog života.
Ovdje imamo ono što će kasnije eksploatirati Kusturica – svijet etna i Cigana. To je sjajno ukorporirano: vojska gleda medvjeda kako pleše, Cigan bubnja i takva se slika stopila sa dušom naroda. U srpskom filmu ovakva poetika često postaje dijelom identiteta (u hrvatskom nikada nema takvih silnica, ni blizu). S druge strane, ta je slika pomalo ismijavanje srpske vojske (ili vojske Kraljevine): vojnici se lagodno zabavljaju, smiju, lumpuju, a nisu svjesni da "Švabo jaše crnog konja" i da će ih razbucati u šest dana. Regruti su pak naivna zbunjena gomila, mladi nepoduzetni: oni pjevaju dok nevin čovjek biva strijeljan.

Drugu priču otvara hajka: Bata je sad već partizan, progonjen zastrašnim Nijemcima. Moglo bi se usporediti s nekom vrstom Odiseje: junak se vraća kući dok su oko njega nedaće navalile sa svih strana (čak imamo doslovno scenu u kojoj se Bata skriva među ovcama dok strašni Kiklop –Nijemci- traži i prolazi). U toj nevolji, upoznaje druga, te njih dvojica pokušavaju stići kući, na slobodno, na more. Nijemci nisu samo dolje, u obruču, već i gore, letu štuke. Krajolik je močvara; dva druga mahnito trče i izmiču, a Nijemac se igra avionom na visinama: on se dobro zabavlja. Naposljetku drug biva zarobljen, te Bata ponovo prisustvuje egzekuciji. Partizan je živ spaljen i strijeljan istovremeno. (time ovdje imamo sva četiri elementa uključena: zemlju (doslovno se skrivaju u majčici zemlji u grobovima), vodu (močvaru), zrak (otvoreno nebo i avion), vatru (zapaljenu kolibu).
Ponovo ista nemoćnost; junak promatra okolnosti koje mrve pojedinca. Njegov odgovor na to nije rambovski ulet, već krik do neba; Bata viče u močvari (što me podsjeća na fantastičnu Pasolinijevu scenu iz Teoreme – otac viče u pustinji). Ista oporost, ista težina, usud, život, smrt.

Treća priča je, dakako, kraj rata. Bata je sada časnik, funkcioner takoreći. Sada je on u strukturama, u vlasti. Ali postavka ostaje ista: nemoćnost. Pojedinac ostaje mrva, a svijet velik. Dolje u dvorištu je bulumenta domaćih izdajnika i neprijatelja naroda, a Bata ovaj put promatra sa visine, sa prozora. Promatra djevojku; možda sjetan, zaljubljen, nadahnut. Međutim, ni ovaj put junak ne čini herojsko djelo. Djevojka je objektivni narodni neprijatelj, ljubakala sa SS-ovcima i biva strijeljana. Junak to prima šutke; svijet je velik i težak.
Nasuprot tome, imamo svatove. Ljudi se žene, vesele i rađaju, na kraju krajeva. Petrović završava film tim cikličnim motivom; život i smrt u neprestanoj mijeni.
Vječni ciklus.

Filmska tribina: "Film zamalo – najavljivani a nikada snimljeni filmovi srpske kinematografije"

Subota, 27. novembar - Sala na I spratu Doma omladine Beograda u 19:00
Predavač: Zoran Janković

...Osvrt na manje-više bučno najavljivane, a iz ovog ili onog razloga nikada snimljene filmove u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina neophodan je da bi se barem u izvesnoj meri sagledali još neki, manje upadljivi aspekti ovdašnjih filmskih prilika.

Stoga je osvrt na filmove uz koje bi išla odrednica ,,zamalo" zgodna prilika da se zapitamo nad počesto neozbiljnim pristupom ovdašnjih filmadžija koji nemaju mere ni kada obećavaju u prazno, da spoznamo mehanizme nastanka i nestanka filmova u Srbiji i da možda i zavapimo zbog nekih filmovima koji se, nažalost, zastali već u paklu pretprodukcije, a koji su pokazivali potencijal da barem za jotu doprinesu prekopotrebnoj profesionalizaciji srpske kinematografije. Bilo da je reč o filmovima čistijeg žanrovskog usmerenja, projektima koji čiji su autori ciljali određenu publiku (omladince među posetiocima bioskopa, recimo) ili nastavcima uspešnih i lako prepoznatljivih ostvarenja. A znao je da među tim najavama tu i tamo iskrsne i kakav biser potpune ludosti. Ali svima njima se nije dalo...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fprofile.ak.fbcdn.net%2Fhprofile-ak-snc4%2Fhs847.snc4%2F71158_172819202745902_550209_n.jpg&hash=b130b3411426ec6528dcdfae7186ef9d850afc2f)

jedinstvena prilika  Yellowcab -decembarski broj poklanja  dvd mlad i zdrav kao ruza :lol:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.filmoskop.com%2Fupload%2F2008%2Fmlad_i_zdrav_kao_ruza.jpg%3F1287574103&hash=4894e291c1e6c62510817af82a63ce57f36c889c)

Film je beše tek pre nekoliko godina izvađen iz bunkera i odličan je!

Je li samo film na DVD-ju ili ima nekih dodataka?! Koliko kosta YC?

Quote from: Mark on 03-12-2010, 23:15:40
Je li samo film na DVD-ju ili ima nekih dodataka?! Koliko kosta YC?

Zajebavas me ,pa 90 din.DVD je gratis.
A ne znam za dodatke nisam ga pustala samo skupljam ko cuma decu .
E da posle vidoh da nije uz svaki broj isti film  :(

Danas pustih da vidim kako funkcioniše dvd Mlad i zdrav kao ruža iz YC i videh da ima dobru sliku. Na preskok sam pregledao poglavlja, samo da vidim radi li sve kako treba i odmah mi je upao u oči prenaglašen uticaj francusko-novotalasne režije (možda preterane i nevešte - ?) posebno Godara, kad ono u jednoj sceni, gde Nikolića ispituje policija, on i pominje Godara - uticaj direktno istaknut.

Ipak, mogao bi to biti zanimljiv film, jer kao što se kaže u tekstu sa minimalnih dodataka na dvd-u - prvi YU film sa negativcem u glavnoj ulozi, sa Titovim govorom u komičnom kontekstu, sa kriminalom, prostitucijom itd.

Da, to je vrlo neobičan i netipičan film... bio je na televiziji pre neku godinu.

Quote from: agota on 06-12-2010, 11:38:56

Quote from: Mark on 03-12-2010, 23:15:40
Je li samo film na DVD-ju ili ima nekih dodataka?! Koliko kosta YC?

Zajebavas me ,pa 90 din.

Pa jbg. otkud znam koliko kosta, ja u zivotu nisam pazario Yellow Cab. Sta ce mi?

Pingvin, pogledao sam Poslednji podvig diverzantna Oblaka i odusevljen sam. Nemam ja tu sta mnogo da balavim Oblak je sve rekao.
onaj mladi arhitekta kad kaze kako ne sme da prigovori nista direktoru jer ce mu otici glava a Oblak mu odgovara:"Pa nek ode glava.Za kaj ne bi i glava otisla?Niste nikad tako razmisljali."

i genijalan kraj: "on mrtav vozi... kak Esteban"

svakako jedan od najboljih jugoslovenskih filmova

Prometej sa otoka Viševice

Takodje odličan film, kojim se Mimica pridružio Aleksandru Petroviću i Boštjanu Hladniku u modernističkom eksperimentu Jugoslovenskog novog filma. Dok su Dvoje i Dani rađeni prvenstveno pod uticajem Antonionija, Mimica kao uzor uzima Ingmara Bergmana, konkretnije njegove Divlje jagode, mada ima pozajmica i iz drugih njegovih filmova. Osnovna potka je preuzeta iz Divljih jagoda, stari profesor koji prima nagradu za životno delo što ga podstiče da rezimira ceo svoj život kroz prustovsko nadiranje sećanja na mladost do konačnog pomirenja sa svojom porodicom ovog samotnjaka. Intimističa Bergmanova priča je ovde preneta u širi milje jugoslovenskog socijalističkog društva. Mate je ostareli revolucionar, sada direktor nekog preduzeća, koji se vraća u svoje rodno mesto kako bi prisutvovao podizanju spomenika partizanima koji su oslobodili Viševicu. To u njemu budi stare demone i pitanje da li je revolucija i modernizacija Viševice, simbolisana kroz Mateov napor da elektrifikuje ostrvo bila vredna žrtava. u ratu mu je poginula cela porodica, porodica njegova žene je takođe uništena da bi ga na kraju i sama žena sa sinom napustila usled njegove opsesije prosvetljenjem ostrva tokom koje ulazi u sukob sa celokupnim stanovništvom. Sada je visoko pozicionirani direktor, ali bolestan i vidno nesretan sa novom ženom koju očigledno ne voli.

Posebno je upečatljiv je Mateov ponovni susret sa tastom koga glumi Paja Vuisić, prvim viševičkim Prometejem, takođe uništenim i usamljenim kao Mate. Progres u ovom filmu jede svoje izvršioce, uništava im živote ali gura čovečenstvo napred. Pored svih prikaza tragedija koje su zadesile Matu film i dalje veruje u ideju progresa, progresa za koji su potrebne žrtve. Istorija brzo napreduje i Mate na kraju shvata da je on sada konformista, da koči progres i predaje baklju novom inovatoru, novom Prometeju, u filmu mladi Vidović, novi usamljenik fiksiran svojom idejom za koju svi osim njega misle da je nemoguća. Film tako reflektuje i političke borbe prve polovine 60-ih, partijski sukob starijih unitarista i mlađih decentralista, koji će biti rešen 1966. padom Aleksandra Rankovića i pobedom mlađe struje. Mimica sugeriše da je vreme za stare revolucionare da se povuku sa istorijske pozornice i da su mlađe snage novi subjekt istorije.

Podvig diverzanta Oblaka kao da revidira ove stavove, ideja  progresa je napuštena, mlađi su se pokazali kao konformisti a na starom revolucionaru je da iskupi ideju revolucije. Istorija tako ovde nema neizbežan progresivni tok gde se apsolutni duh seli od tasta, do Matea, pa do Vidovića. Poslednji podvig tako predstavlja elegiju jednoj ideji koja je nestala, osudu mlađih naraštaja koji su zaboravili šta znači verovati.   

Mimica je opasan reditelj. Kao i Krsto Papić. Od Krste se to i očekuje, po imenu bi se reklo da je pripadnik ostatka poklanog naroda. :)

DIVERZANT OBLAK i ŠOLAJA (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/diverzant-oblak-i-solaja.html)

Albedo, jel se zezaš sa ovom analizom Diverzanta Oblaka ili si ozbiljan?

što bih se zezao?

Nije da mislim da su Hrvati ovo namjerno učinili, jer stvar je prilično nelogična, Oblak ruši staro i dopušta novome da ga zamijeni, traži srce lampom u po bijela dana i ne nalazi ga, ali im ipak ostavlja sve i odlazi sa svojim Don Kihotom.

Na takvim premisama dolaziš do sasvim drugih zaključaka od pukog neprihvatanja društveno-ekonomskih promjena i ''izdaje revolucije''. I Hrvati su i došli do drugih zaključaka.

Mogu oni i danas da budu jugonostalgični ili da žale za socijalizmom, ali oni su stvorili nacionalnu državu.

Jedno je kad Srbi kukaju zbog Jugoslavije koju nisu htjeli da razbiju, takvu tupavost mogu da razumijem, ali ovo je ili težak idiotluk ili prepredena dijalektika, kao što rekoh.

Šta ga ja znam što bi se ti zezao?

Postavio si unapred svoju tezu o 'hrvatskoj dijalektici' pa si onda ugurao ceo film u taj kalup.

Prvo Siniša nije konjušar. Konjušar znači sluga, neko ko se brine o gazdinim konjima. On je kaskader i on poseduje konja. Iz tvog teksta ispada da je Siniša Oblakov sluga.

Dalje, kakav to ideološki dogovor između Siniše i Oblaka ovaj drugi raskinuo. Događaje sa početka devedesetih ovde tendenciozno učitavaš u prokomunistički film iz 1978. Gde je to u samom filmu?

,,Dok se Oblak, uprkos svom negodovanju, čak negodovanju do smrtonosnog infarkta, ipak ideološki miri i sa korporacijom i sa naduvenim fudbalerom..."
Da je hteo da se pomiri valjda bi pristao da mu konzerviraju kuću. Ili bi uzeo stan u soliteru.

,,Naivniji gledaoci bi pomislili da je on tim rušenjem u stvari želio da razotkrije malverzacije preduzeća preko puta, koje mu konstantno steže gušu, međutim, to bi se lako zataškalo i suštinski je nevažno, jer kroz film stalno provejava ideja napretka i potrebe da novo zamijeni staro."
Nije ovo američki triler u kome Oblak raskrinkava malverzacije. Za malverzacije ionako svi znaju samo ćute. Njegov akt miniranja sopstevene kuće ima za cilj davanje etičkog primera, odbijanja da revolucija postane muzej. On omogućava kepecu da opet izađe iz kuće na svetlo dana.

Oblak nema problem sa novim. Imaš na početku filma to u njegovom dijalogu sa reporterom. I komunizam od Lenjina i kapitalizam su modernistički projekti. I jedni i drugi su za novo i jedni i drugi su zasnovani na tehnološkom napretku. Za tebe je novo ovde automatski kapitalističko. Socijalističko preduzeće je zapadnjačka korporacija. Opet retroaktivna pamet. Poenta je u načinu na koji se modernizacija izvodi. Kod komunizma bi ona trebalo da bude zasnovana na učešću svih i benefitu za sve od nje. Oblak ustaje protiv novog  kad vidi da je ona fasada za malverzacije pojedinaca.

Ulaziš u najgrđe nacionalističke fantazme. Srbi su naivni idioti koji su verovali u komunizam dok su Hrvati od početka bili lukavi i prepredeni i kroz komunizam se borili za svoju nacionalnu kapitalističku državu. Pa bilo je i Hrvata komunista koji su verovali u tu ideju. Sad ja mogu da se složim sa tobom da je ispalo da je taj sistem bio jedna detinjarija i to, ali ne vidim kako hrvatsku prepredenost učita u ovaj film. 

...a jedan od tih "Hrvata komunista" je Mimica. e sad ne mogu se točno sjetiti gdje to pročitah, ali sasvim sam siguran kako vidjeh negdje da je Mimica bio predani komunist. tako da bi diverzant Oblak mogao biti njegov alter-ego.

albedo je naravno sve potpuno pogrešno prikazao. valjda namjerno, jer ne vjerujem da nije shvatio ovaj toliko jednostavan (i odličan) film. mislim, on analizira Diverzanta Oblaka sa početnom rečenicom: "Hrvati su fantastičan narod". opet je upao u neke svoje fantazme.

rade, ne razumijem u čemu je stvar. Ti kažeš ''retroaktivna pamet'', ja pitam u čemu je problem?

Retroaktivna pamet je maltene i jedina moguća pamet. Kada pričamo o tumačenju/hermeneutici to je to.

Gadamer je tu vrlo jasan, jasniji i od Hegelove sove koja polijeće u sumrak, dakle - pamet je uvijek retroaktivna.

Kod Gadamera je riječ o ''stapanju horizonata'', vremenskih horizonata. Nijednu epohu ne možemo razumjeti samo u nekom autonomaškom smislu, kao što ni film ne možemo razumjeti samo u žanrovskom smislu. To su značajne stvari, ali sa stanovišta hermenutike to su nekompletna tumačenja.

Ako želiš da razumiješ određen period, npr 20. vijek, očigledno ne možeš da se praviš da danas nije 2010. godina, dakle u svoje tumačenje unosiš poznavanje posljedica 20. vijeka, a ne da umišljaš da je i dalje 1978. godina i šta je POSLEDNJI PODVIG značio 1978. godine, pa to je smiješno.

Da bi kvalitetno tumačio određeni događaj, pa i film, moraš da stopiš vremenske horizonte. Devedesete godine nisu rodile same sebe već su proizvedene osamdesetim, sedamdesetim itd... Nisu pale s neba, nije ih donijela roda, nisu samostvorene već su posljedica prethodnih decenija.

Ono što je u prethodnim decenijama bilo prikriveno ili nesvjesno (ja ne odbijam mogućnost da Oblak čini to što čini nesvjestan, govorim o dijalektici) postaje objektivno u obliku efekata, to je i poenta Realnog kod Lakana, posljedice su vidljive ali ne i sam uzrok, uzrok moraš da rekonstruišeš retroaktivno, u teoriji.

Dakle, ne vidim nikakav problem sa ''retroatkivnim kalupom'', štaviše, to je sasvim legitiman i (što se mene tiče i) jedini ispravan način tumačenja. Možda 1978. socijalističko preduzeće nije zapadnjačka korporacija, ali sa stanovišta superiorne Gadamerove hermeneutike zasnovane na stapanju horizonata, mallum discordie je već tu.

Quote from: PingvinPatuljak on 11-01-2011, 17:59:44
...a jedan od tih "Hrvata komunista" je Mimica. e sad ne mogu se točno sjetiti gdje to pročitah, ali sasvim sam siguran kako vidjeh negdje da je Mimica bio predani komunist. tako da bi diverzant Oblak mogao biti njegov alter-ego.

albedo je naravno sve potpuno pogrešno prikazao. valjda namjerno, jer ne vjerujem da nije shvatio ovaj toliko jednostavan (i odličan) film. mislim, on analizira Diverzanta Oblaka sa početnom rečenicom: "Hrvati su fantastičan narod". opet je upao u neke svoje fantazme.

Ja i ne tvrdim da je Mimica isto što i Franjo Tuđman

Lakanovsko Realno nikako ne može biti nacionalizam, ultimativni horizont tvoje interpretacije. Realno je nagon smrti, nepomirljivi antagonizam, nesaglasnost polova, klasna borba. Sa nacionalizmom smo već u domenu fantazije koja pokriva antagonizam.

Ako kažeš da smo u 2011. zašto onda čitaš film kao da smo u 91. Nije li današnji horizont onda nezadovoljstvo svih naroda eks-jugoslavije tranzicijskim kapitalizmom? Zašto onda ne čitaš Oblakov podvig u tom svetlu, kao radikalni akt nemirenja sa datom situacijom, nanovo pokretanje dijalektike...

Dijalektika nije teleologija, istorija nema zacrtanu putanju koja vodi ka nacionalnoj državi. Jugoslavija nije morala da se raspadne kao što komunistički projekat ne mora da uspe. Kao što ni kapitalzam nije ultimativna sudbina čovečanstva.

Opet moraš da budeš osetljiv i za problematiku epohe iz koje je film, konteksta iz koje nastaje, kompleksnosti istorijske situacije. 1978. i 1991. su dve različite episteme.

I ok sad, 1991. je horizont interpretacije, pomoću njega možemo tumačiti ovaj film. I sad odgovori mi kako u tvojoj analizi Mimica nije Franjo Tuđman? Gde Oblak raskida ideološki ugovor sa Sinišom i kako se Oblak miri sa preduzećem i fudbalerom? Ti ovde jedan horizont stavljaš potpuno u drugi. To ne može jer uvek postoji ostatak. A ostatak je upravo lakanovsko Realno, nagon smrti.

Ja i ne tvrdim da je ovo Realno, samo ga spomenuh kao primjer, ovo je pitanje indeksa, dakle nečega što ukazuje na određenu stvar a da samo to nije. Kao dim koji ukazuje na vatru, tako posljedice ukazuju na uzrok.

Ti brineš o tome KAKO se Oblak sklanja sa ''naprednog puta'', zaboravljajući da se on SKLANJA. Pa valjda je važnije to što se sklanja od toga kako se sklanja? Može to da bude bombastično koliko hoćeš, ako se sklanja onda se miri.

Nije on upao u preduzeće i napravio rusvaj unutra kao npr Nikolić u Mlad i zdrav kao ruža, Hrvatima izgleda ne pada na pamet da snime takav film, čim on pravi brodić Don Kihot, dakle brodić FENSERSKE BORBE koja je totalno neefikasna i što je još važnije kvazirevolucionarna, zna se koja je poenta. Zašto ne Che Guevara? nije da on nije podosta izrabljivan od strane kapitalizma, ali on bar nosi neke pozitivne konotacije, dok je Don Kihot čista nula.

I šta sa nezadovoljstvom u vezi tranzicijskog kapitalizma? Ja još ne vidjeh da su prestali da se kunu da će skrenuti sa tog puta. Uostalom, dobro je primijetio vrabac u komentaru na blogu, danas samo trećina Hrvata podržava ulazak u EU, dakle back to the nation state.

Zovi ti to tumačenje ''nacionalističkim'', ali ti nemaš nikakvo objašnjenje kraja filma, jer to što ti pokušavaš da braniš je najobičnije PRIVATNO ZADOVOLJENJE, za njegovu dušu a ne za tamo neku marksističku ideologiju.

Nagon smrti ili života, svejedno, svedeno na bespomoćni impuls to je bezvrijedno i nevažno.

Pa čitaj šta sam ti napisao u prvom postu. On oživljava borbu, kepec izlazi na svetlost dana. Daje apel anonimnim na koje mu je saborac-intelektualac ukazao da izađu iz svojih mišijih rupa. Da se jednostavno povukao pred tehnokratijom on bi prihvatio da mu kuća bude konzervirana, da ,,eto tako stvari stoje" kako mu ukazuju i saborac i sin, da treba praviti kompromise itd. Bespomoćnije od ovoga je sigurno rušenje bez ikakvog cilja u Mlad i  zdrav kao ruža. To iracionalno nasilje uvek odaje bespomoćnost. Oblak je isterao svoje, rekao šta ima a na drugima je to da nastave. To što ovi to nisu uradili ne znači da je on isti kao oni.

Konzerviranje je kompromis, ali i dalje prepreka napretku preduzeća, to je valjda jasno, to nije ono što je firma željela, ali nije mogla da postigne više jer im je Oblak stao na put. A onda im je on sam uklonio tu prepreku.

Sasvim je ''zdravorazumski'' zaključiti da je on nekakav ''posljednji Mohikanac'', ali hermeneutika i uopšte tumačenje naučnim metodom smatra ''zdravorazumski'' pristup u najmanju ruku neadekvatnim.

Možeš ti mene da optužuješ da sad ''učitavam'' stvari, ali ja bar koristim neki naučni metod, a ti to ne činiš. 

ja i ne tvrdim da se Oblak ''jednostavno povukao'' pred tehnokratijom, da je pristao da mu sruše kuću snimanje takvog filam bilo bi besmisleno, da je rušio kao u Ruži bio bi iracionalni odraz bespomoćnosti.

Ali pošto se nije ni jednostavno povukao niti jednostavno rušio, a opet se sam sklonio, uzmi da se ''komplikovano povukao'', i to se povukao u skladu sa prepredenom hrvatskom dijalektikom.

Nije jasno. Opet film je iz 1978. režimu je potrebno da održava privid da evolvira prema komunizmu iako birokratski stagnira i nema više veze sa idealima revolucije. Zato mu je i potreban muzej revolucije i gomila partizanskih filmova svakodnevno u bioskopu da bi održavao privid da je i dalje socijalistički. Konzervirana kuća muzej bi tako bila fasada sistema koji je zasnovan na birokratskim malverzacijama. Oblak upravo odbija da bude razglednica revolucije i da na taj način održava sistem.

Nije Oblak sigurno bio vanishing mediator od socijalizma ka kapitalizmu. To je upravo bio nacionalizam. Ista ta tehnobirokratija uplašena za svoje položaje je otpočela rat da bi se kasnije preobrazila u proevropske multikulturaliste.

,,Hrvatska dijalektika" je inače vrlo pouzdan i objektivan naučni metod.

ako ćeš tako, onda ni psihoanaliza (i mnogo šta drugo) nije naučni metod. Uobičajeni prirodnjački prigovor društvenim naukama.

znaš kako, mi se možemo vrtiti u krug koliko hoćeš, ali njegov potez je u najboljem slučaju ''moralna pobjeda'', a moralne pobjede ne spadaju u domen klasne borbe.

Uostalom, nije ovo samo pitanje jednog filma, ova dijalektičke začkoljice se ponavljaju i u Crncima i u Ničijem sinu, a ako nastavim dalje da gledam ko zna šta će biti...

Pa sad zavisi šta ti podrazumevaš pod domenom klasne borbe. Ovde je napravljena polarizacija između sa jedne strane ostarelog borca, lumpena iz udžerica, radnika, kaskadera, kepeca, kurve, sa druge strane upravljačka elita, nova klasa: direktori, tv reporter, intelektualac, inspektor pandur, direktor fudbalskog kluba...

da, ovo je senior citizen verzija porno bande

a tim gore po Pingvina ako su svi do reda nesposobnjakovići.

ja ne krijem da je ovaj film simpatičan, ali simpatičan je i Langov Metropolis, pa kad ga danas gledaš to je skoro pa pro-fašistički film.

Nije Oblak. Tu mu dođe ta elegična nota filma. Mimičina osuda mlađih generacija koje su zaboravile šta znači imati srce.

pa ja ti ponovo kažem da je takva osuda mudo labudovo i vrtimo se u krug :)

Pomisli kakav je Gran Torino u odnosu na ovo? Uvijek je postojala bolja mogućnost, pa što ne i dati život za tu kuću.

Pa nije ovo holivudski film. Oblak im je dao primer, pokazao im kakvi su licemeri, šta znači imati srce. sad što bi ti hteo da je uzeo mašinku i sve ih pobio... Nije Paja Vuisić Klint Istvud.

pa nije ih Istvud pobio u Gran Torinu, obavezno pogledaj film. Kraj nije ''holivudski'', a vidjećeš i šta nedostaje Oblaku. Istvud ima nikogoviće kojima se suprotstavlja, čak i svoga sina i njegovu porodicu ne podnosi, ali je film kompletniji od Oblaka, a i dalje je utopijski.

Gledao sam, na foru Zigelovog Shootist-a sa Džon Vejnom. Mogao bih da ga obnovim. Koliko se sećam tu njega ona porodica azijata privlači jer gaji tradicionalne vrednosti koje njegova više ne baštini.

sad ne znam baš koliko su tradicionalni, ona ''žurka'' kojoj i sam Istvud prisustvuje i nije toliko tradicionalna, ali definitivno jesu konzervativniji od njegovog sina. U svakom slučaju, ''Gran Torino'' je njihov, kod Oblaka ispade da nema nikoga kome bi predao ''Don Kihota'' ako već ne može kuću, bezizlazna patetika.

Ne možeš samo da detektuješ problem i onda umreš, koji kurac sa tim? Rješenje koje Oblak nudi mi je sumnjivo, i ostaću pri tome.

Nije mi baš svež u glavi Gran Torino. Znam da mrzi sina i unuku koja samo želi da preuzme auto. Ove Azijate ne podnosi, pa ga zovnu na piće pa se sprijatelji sa njima. Auto je tu neki simbol američkih vrednosti. Morao bih da ga opet pogledam.

Meni to što kažeš da Oblak nema kome da preda štafetu ne smeta toliko. Mimica se tu očigledno identifikuje sa njim i nema preterane vere u mlađe naraštaje. To je njegov stav i kako se uspostavilo bio je upravu. Postavio je neki putokaz sad što ga niko nije sledio nije do njega. Uostalom nema film baš toliku moć da utiče na društvena dešavanja. Naročito jedan ovako mali film sa skromnim budžetom.

ma nije to pitanje nekog uticaja filma na društvo, važno je samo šta taj film nesvjesno registruje i koji svjesni stav povodom toga formira. Kad bi gledali koji filmovi imaju uticaj bavili bi se samo Ratovima zvijezda i Čarobnjakom iz Oza.

Kad se zapitam koji je politički stav Oblaka nisam zadovoljan onim što vidim. Nije sad da Istvud ima povjerenja u mlađu generaciju, pa Azijata u Americi ima koliko, nema više od 2-3% populacije, dakle poraz je neminovan, nije Istvud blesav da to ne zna, ali on ne snima takav film već iznosi stav. Oblak se defetistički povlači.

Na kraju krije infarkt od unuka, govori nešto tipa ''da ne vidi mali'' i odlazi... a zašto da ne vidi mali? Koji moj taj mali treba da postane, u šta da izraste ako ne vidi? Ko treba njega da vaspita? ''Stare kuće'' nema, nema Oblaka, ma nema ni Don Kihota jebote... taj klinja je upravo ono što sam i rekao - kapitalista i nacionalista.

Znaš, ja sam mislio da je moj profesor filozofije u srednjoj lud kad je pričao da djecu treba voditi na sahrane i groblja uopšte, da ih roditelji kao ''štite od smrti'' i najčešće ostavljaju kod kuće kad neko premine. Naravno, on je onda našao primjer Platona koji je svoje maloljetne učenike vodio na sahrane, štaviše, naređivao je da se otkopavaju grobovi nekih beskućnika da bi učenici vidjeli leš star nekoliko nedjelja i tome slično.

ma i dalje mislim da je lud k'o struja, samo brate ovi što djecu drže pod staklenim zvonom su mi još gori. A bar film upravo služi tome da prikaže scenu koju svi odbijaju da dožive, pa zašto onda NI NA FILMU ne bi djed umro pred svojim unukom? Zato ti kažem, ti uzimaš stvar zdravorazumski, ali ovo je film, nije realnost.

ma rekoh, Oblak mi je sumnjiv i to je to...

Quote from: Albedo 0 on 11-01-2011, 20:57:50

Ti brineš o tome KAKO se Oblak sklanja sa ''naprednog puta'', zaboravljajući da se on SKLANJA. Pa valjda je važnije to što se sklanja od toga kako se sklanja? Može to da bude bombastično koliko hoćeš, ako se sklanja onda se miri.

pa to uopće nije u pitanju kod Oblaka
on otpočetka VJERUJE u napredak, on a priori daje kuću za višekatnice, stambeni prostor itd.
znači, nije mu ni stalo do kuće (da jest, onda bi već poodavno reagirao, tj. već bi postao nova klasa, funkcioner oportunist)
problem počinje kada ga pokušaju potkupiti, pa ucjeniti; i tu bitku on dobiva - i dalje je ostao Oblak

naravno da on ne želi biti cirkuski frik, konzervirani revolucionar usred novoizgradnje, društvene dinamike; on ne želi biti društveni fosil: Oblak jest za napredak, za boljitak, za novo koje zamjenjuje staro (pa i njegovu kuću te i njega samog)

Oblak tu ide praktički do paradoksa - do negacije sebe samog, jer i on je 'star'; i on mora umrijeti a njegovo mjesto zauzeti netko novi. iz filma je razvidno da ima povjerenja u unuka. njegovo zadovoljenje nije privatno, kao što kažeš, JER ON ODLAZI KAO LEGENDA, KAO ESTEBAN, a to izgovaraju drugi = zadovoljenje je objektivno, Oblak je priznat od drugih (barem jedne skupine; koju predstavljaju kaskader, sin i ta linija)
Mimica je ovdje išao na uzvišenost smrti: kao što smrt Estebana daje poticaj internacionalnim brigadama da se okrenu i naprave protujuriš te poraze frankovce, tako računa na taj parelelizam sa Oblakom (koji i u smrti vozi svojim putem).
sad, to je istovremeno efektno i naivno rješenje; ali namjera je jasna.

što se tiče daljnjih tumačenja, albedove '91, to se može zanimljivo gledati: "klinja" je dobar nastavljač Oblaka, on je uzeo pušku u ruke i riskirao glavu. zaustavio četničke fantazme o virovitici-karlovcu-karlobagu. sad, nije ostala komunistička ideja, ali ostala je suština: riskirati glavu za ideju, za pravdu, za boljitak. ovo se ne može vidjeti iz albedove pozicije, ali tako mu je to...

e, ja sam čuo da ste tako i zidine Jasenovca rušili da prikrijete tragove, pa su cigle pokupili seljaci i ugradili u svoje kuće u okolnim selima. Ko zna što je taj Oblak petljao u Drugom svjetskom ratu, posebno ako je bio u Dalmatinskim brigadama.

ma dobro, pustimo sad te priče iz offa, izvan ekrana (makar bi bilo zanimljivo raditi nastavak: kako su nastavili sin, kaskader, unuk...)

a po onome što je dano filmski, Oblak mi je jedna od najvećih faca. i ne samo yu-filma. (premda bih ja rađe drugačiji kraj - završetak u kojem Oblak ne umire; jer, u posljednjoj analizi, smrt je konačni poraz)

U bre Pingvin, ukenja ga gore sa zadnjim pasusom. Kakav crni nastavljač Oblaka u srpsko-hrvatskom ratu. Kad su Hrvati umislili da su im Srbi neprijatelji, a ovi da su to Hrvati cela Oblakova ideja je otišla dođavola. Mi smo i ratovali za one protiv kojih se Oblak borio. Ta ekipa se lepo nafatirala za vreme rata, dok je  sirotinja ginula. Što pre mi i vi shvatimo da nismo neprijatelji jedni drugima, već da imamo zajedničkog neprijatelja tim pre će nam biti bolje.

rade, nikad ne vjeruj Hrvatu koji laže :)

Pingvin, što izvan ekrana, sad me stvarno zanima u kojoj brigadi je bio Oblak u WWII, pošto su Dalmatinske poznate po svojem ''herojstvu''.

ali ja nisam pričao iz privatne pozicije rade, nego objektivno: hrvati i srbi su ratovali i to je objektivna istina koju moramo prihvatiti i ti i ja.
s druge strane, nemam nikakvih problema da diskutiram, ili prijateljujem s tobom. jednako tako nemam nikakvih problema da promatram kao neprijatelje one koji su opterećeni ustašama i sl. takvih ima ovdje, npr. johnreynolds, njemu su hrvat i ustaša sinonimi.
drugim riječima, to je objektivna stvarnost i ne možemo ju zanemariti; makar se slažem da bi nam bilo bolje kada bi se negativnosti nadišle.

nadam se da razumiješ...

albedo, stvarno imaš neke bedaste insinuacije...

ali dobro, Oblak sigurno nije bio u dalmatinskim brigadama, jer je purger.

hm, odakle purger među partizanima? To ti je još gore od pripadnika Dalmatinske brigade.

pa pogledaj Nepokoreni grad i purgere komuniste (usput, prilično dobra serija)

inače, što imaš protiv dalmatinskih brigada?

vjerujem ja da ima serija o purgerima komunistima, ali nema purgera komunista, u tome je problem...

Nemam ništa efikasno protiv Dalmatinskih brigada, samo oni su komunisti koliko i Oblak. Danas se već zna da su na Kozari pobjegli i ostavili ostale na cjedilu, a kasnije im je Broz dao ordenje za hrabrost, iako nisu učestvovali u sukobu. Da ne ispadne da samo Srbi dobijaju ordenje.

daj ne pričaj pamflete nego istražuj predano i objektivno ako se zanimaš za te stvari. ne kažem da sam ja predano istraživao, ali ono što sam vidio, recimo nedavno u dokumentarcu Tito, kada Rodoljub Čolaković kaže da je Zagreb bio centar Komunstičke partije. dakle, on to kaže; sad jedino ako ti dovodiš u sumnju autentičnost izjave, ako sumnjaš da je Vrdoljak to montirao itd.

za dalmatinske brigade također kenjaš neviđeno. evo, kupi si ovo npr, pa se obrazuj:

http://aukcije.hr/item.php?lan=EN&id=1287393 (http://aukcije.hr/item.php?lan=EN&id=1287393)

Pingvin, koliko Dalmatinskih brigada ima? ja govorim o onima na Kozari, ako ne griješim riječ je o 3. i 4. dalmatinskoj

a 99% purgera nemaju nikakve veze sa KPJ.

pa sada zasigurno nemaju
onda, kada je to bilo bitno, Zagreb je bio centar KP. to kaže R.Čolaković, pa si ti misli...

Quote from: PingvinPatuljak on 12-01-2011, 21:06:03
Zagreb je bio centar KP.

то онда објашњава доста ствари. извињавам се на упаду...carry on.

Rodoljub Čolaković je buržuj koji se odrekao svog bogatstva i preko noći postao komunjara, vrlo zanimljiv slučaj, kao i svi Semberci.

No ti Pingvine izgleda ne znaš da je zvanični politički program KPJ 1924. godine pozivao na razbijanje Kraljevine SHS na 6 nezavisnih država, tako da čak ni taj 1% purgera nije čist. Uostalom, Stjepan Radić se prvi zalagao za saradnju sa SSSRom, a takođe je prvi pisao Vudrou Vilsonu sa zahtjevom da da Hrvatima pravo na samoopredjeljenje.

Nemoj se praviti nemušt.

MOST (1969) (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/most-1969.html)

Ajd pogledaj Kapetana Lešija. Baš me interesuje šta bi za njega napisao.

haha, samo ti zajebavaj, nemoj da stvarno pogledam i dokažem da je Leši u stvari Srbin.

Ma Leši je Leka Ranković glavom i bradom.

VALTER BRANI SRPSKO SARAJEVO (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/valter-brani-srpsko-sarajevo.html)


a skinuo sam i Lešija, pa se pazite ovih dana...

BATA PROTIV KAPETANA LEŠIJA (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/bata-protiv-kapetana-lesija.html)

hej, pogledao sam ti sada analize Mosta i Valtera i pozdravljam rubnost tumačenja; recimo da su takve igrarije zabavne. naravno, da bi uopće bilo jasno o čemu se tamo priča, potrebna je diskusija, dakle objektiviranje napisanog, koje je, za sada, tek verbalno buncanje.
trenutno mi se ne da, ali nadajmo se da će me proći ta letargija.

ps - zanimljivo je da obojica u isto vrijeme radimo na Hegelu; ja u pasivnoj kontemplaciji, a ti u aktivnom djelovanju (jer, ova dva osvrta su "primijenjeni hegel"). naizgled se može činiti da si 'superiorniji'; ali to je varljivo! jer, po Hegelu, samo ropska svijest dovršuje povijest i postiže zadovoljenje, tj. postaje tu-umetni-što-god-hoćeš, postaje svjestan samoga sebe iliti čitave povijesti, sveg znanja, pa tako i Istine filmova Most ili Valter brani Sarajevo.

žao mi je, ali Bata je odavno prevazišao Hegela, to je valjda jasno

jedino u tvojoj i njegovoj mašti. u stvarnosti je Bata lažan kao novčić; tu Istinu nam objavljuju Lepa lažljiva sela. dakle, i sela su lažna, i gradovi i Bata i sve skupa nestaje u plamenu (i tunelu).

Bata je, kao svi Srbi, anakronizam: on bi živio u antici, kao Gospodar-ratnik (=čuvena "rado ide srbin u vojnike"). druga varijanta Srbina je pastir, prirodni čovjek. ovaj nas se ne tiče, jer on, u strogom smislu, ni nije čovjek; živi potpuno u prirodi, u danome, ovisi o tome i zapravo je biološka životinja.
znači, nakon što je malo rušio mostove, Bata se postavlja kao Gospodar. naravno, on ne razumije (kako je to Hegel pokazao) da je Gospodar egzistencijalna slijepa ulica: ne može se živjeti kao Gospodar; jedino umrijeti. Bata u mašti živi kao Gospodar, a u stvarnosti parazitira na leđima Hrvata; Hrvati rade i održavaju Batu koji je postao licemjer: vojno lice, časnik, oficir, ratnik koji ne ratuje.
50 godina je Bata oponašao Gospodara i igrao komediju.
međutim, on svoju komičnost shvaća tek na kraju puta ("tunela") kada ide ususret kumu. do tada je zapravo u tragičnoj, antičkoj poziciji. naime, on je priznat jedino po "općosti" - kao onaj-koji-ruši-mostove, kao onaj tko stavlja život na kocku, kao ratnik. ovaj ratnik, rušitelj mostova, može uostalom biti bilo tko: Ljubiša Samardžić ili Ljuba Tadić. Bata nema priznatu "pojedinačnost", štoviše, uopće nema pojedinačnost (obiteljski život gdje bi bio priznat u svojem Ja). po Hegelu, čovjek ne može zanijekati tu stranu, pojedinačnost; on je nužno 'ovaj', 'taj i taj'. dakle, moraju se ostvariti oba momenta, sinteza Općeg i Pojedinačnog.

ali Bata ima jedino opću stranu, kao vojnik u državnoj službi. on jedino tu i djeluje; on je zločinac (prema svojoj pojedinačnoj strani). Hegel je tu sasvim jasan: antička pozicija je tragična; što god da radi, antički Gospodar-ratnik je zločinac i zato će biti kažnjen (a da to ne zna; svoje zlodjelo saznaje tek kada učini djelo - slučaj Edipa).
tako i Bata, 50 godina poslije, spoznaje svoj zločin: rušio je mostove, ali djelo što je stvorio je bilo lažno, iluzija (SFRJ). do tada je on već nesretna svijest, pobožna; samo što je njegov Bog Tito ("on je išao drugu Titu na sprovod 300km pješke")

u tunelu (usred mraka), Bata spoznaje svu svoju apsurdnost, tragika se izvrće u komediju i on odlazi svome kumu na 'istinu'; Bata počini samoubojstvo, dok se oko njega lažan svijet koji si je utvarao mrvi, digla se hrvatska čizma i vratile handžar-divizije. Hrvati negiraju SFRJ i time objavljuju njezinu lažnost (a time i Batinu).

BATA ŽIVOTINJA kao LUKAVSTVO UMA (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/bata-zivotinja-kao-lukavstvo-uma.html)

"Bata Životinja" pada ispod razine 'mrtvog pretka': Bata kao Ništavilo

U gornjem tekstu, albedo pripisuje Bati naročitu vrstu lukavstva: lukavstvo uma. Previđa činjenicu: kada netko ispari iz Svijeta, kada postane bivši, kada umre, on ne sudjeluje više ni u čemu, pa tako ni u lukavstvu. On tada više nije, i to je sve. Postoji samo jedan način da on 'sudjeluje' u Bitku - posredno. Naime, kao mrtvi predak; da bude poštivan (=ovdje ponovo imamo tendenciju ka poganstvu, Srbija bi se konzervirala u antici).

Međutim, pogledajmo kako stvari stoje sa Batom; je li on mrtvi predak? Trojica prežive: katatonični narkoman = ništavilo; obogaljeni melankolični Bosanac; jedini on bi eventualno štovao Batu. kažem eventualno, samo da nije 'odlutao' sa ovoga svijeta. Bosanac više ne sudjeluje u Svijetu, nego životari u nostalgiji; zbrkanim kaotičnim reminiscenicjama u kojima ga 'hrvatsko cvijeće' podučava kako je u košarci najvažnije disanje. drugim riječima, Bosanac svoj bitak nalazi u transcendenciji = ništavilo; treći je profesor. profesor usred ratnih operacija skuplja knjige po kućanstvima; profesor nije ni za Želju ni za Sarajevo, ili jest i za jedno i za drugo, njemu je svejedno; profesor je u 'lancima' (prikovan za krevet) ali misli da je slobodan pa lagodno čita te iste knjige. profesor je stoik, što znači prvi oblik ropske svijesti koja otkriva slobodu, naravno samo apstraktnu = ništavilo

Bata Životinja već u 'prvoj generaciji' pada ispod razine mrtvog pretka: zaboravljena lešina.

Pogledajmo sada sljedeće generacije; nakon što stoik shvati apsurdnost vlastite pozicije (profesor), postaje skeptik-nihilist. Ovaj lik života imamo u Ranama: dva mlada čovjeka negiraju sve, čitav svijet (naravno i Batu). Ispočetka se čini da je to uspješna egzistencija, oboriti sve i biti legenda. Međutim, skeptik naposljetku shvaća grešku: njegov stav je živa kontradikcija; ako je dosljedan, mora negirati do kraja (dakle, samoubojstvo); ako pak opstoji, onda je proturječan - skeptik ne može trajati. Naravno, u Ranama imamo prvu situaciju: samoubojstvo = ništavilo

Novi fenomen koji se javlja u srpskom razvoju je intelektualac. Sada smo u Porno bandi. Ovaj se digao do razine gdje se Svijet prihvaća, intelektualac živi u svjetu, no on je individualist. Zanima se jedino za sebe i to je čitava njegova djelatnost. U Hegelovo vrijeme intelektualac je pisao knjige, a u današnjoj Srbiji snima filmove. Koga briga za intelektualčeve filmove? Najviše što je mogao postići da djeluje društveno, dakle opće - da snima jeftine porniće (jer ovo je prvi lik intelektualca, tj. prvi stadij uma kada on otkriva svijet, znači prirodu; Hegel to zove promatrački um - dakle, ili dokumentarce ili najnižu formu seksualnosti, porno). Ovaj se intelektualac ni tu ne može snaći; ne može se uzdići iznad promatračkog uma, ali ne bi samo tako bilježio prirodno. on bi porno-umjetnost, contradictio in adjecto. postaje zbrkan, bježi iz Svijeta (bijeg na selo). konačni rezultat - samoubojstvo = ništavilo

Najnoviji lik do kojega se Srbija uspela je: čovjek-zadovoljstva. Takvim su se i prepoznali, pa nazvali Srpski film. Vrlo pasivan lik; on bi  uživao, ali samo ono što mu je dano (ima pimpek, pa ajmo na seks). Ne djeluje sam, ne stvara. Otupljuje u zadovoljstvu. Kardinalno otupljenje u SF - čovjek-zadovoljstva 'zaboravlja' svoju egzistenciju; on ne ubija ni ne siluje, on nije Gospodar (ne ratuje). Predmete uživa uz dozvolu. Ovaj zbrkani srpski čovjek-zadovoljstva umisli da može ubijati i silovati, a rezultat biva porazan: samoubojstvo = ništavilo

Ovim kratkim pregledom fenomena koji su se pojavili u Srbiji nakon Bate, lako smo uvidjeli dvije stvari: 1) Bata biva zaboravljen odmah (ne traje ni jednu generaciju) 2) Srbija je još daleko od ostvarenja Čovjeka; svi likovi koji se pojavljuju u povijesti završavaju u samoubojstvu, dakle ništavilu. Srbija 2010-te nije stigla ni do polovice Fenomenologije koju je Hegel napisao 1806. lukavstvo uma...

postoji važna činjenica koja ništi sve što si napisao a to je da je Bata nije mrtav, a ćopavi Zagorac jeste.

Profesor u Selima je Draža Mihajlović, što bi on bio stoik...

i daj molim te, Bata je jebo prije Srpskog filma, a jebaće i poslije!

Fenomenologija duha, pičkin dim. Bata je to odavno prevazišao, kao što je ranije dokazano.

pa sada ti je dokazano da se svi tipovi egzistencije koje možeš okupiti iz srpskih filmova pojavljuju već 1806. u Fenomenologiji. dakle, nije još apsorbirano, kamoli prevladano

Nije meni problem da se složim sa tobom, jer ja nisam govorio o njima već o BATI ŽIVOTINJI, nepobjedivom filozofu.

BATA NA NERETVI (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/bata-na-neretvi.html)

tako je film trebao da se zove.

Predavanje: "Omladinski film u Srbiji"

Ciklus predavanja: ZAŠTO TAKO RETKO?
Subota, 22. januar - Sala na I spratu Doma omladine Beograda u 19:00
Predavač: Zoran Janković

I laicima sasvim lako i brzo pojmljiv fakat da mladi čine gro bioskopske publike (što je u više navrata dokazano značajnim komercijalnim uspesima i pomalo zbrzanim filmovima poput "Leptirovog oblaka" Zdravka Randića ili ostvarenjima upitnog kvaliteta kakav je bio istinski blockbuster "Lude godine" Zorana Čalića ili sada već zaboravljenih naslova poput "Groznice ljubavi", "Nije nego" i/ili "Pazi šta radiš (Maturanti") za ovdašnje filmadžije nije bio dovoljno uverljiv argument da se češće late izrade omladinskog filma. Nesigurnost, izvesni autorski autizam ili naprosto preovlađujući ukus oni koji su odlućivali i odlučuju?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fnovikadrovi.net%2Fvesti%2Fslike%2F1045.jpg&hash=c2bd9e9da7693bce616e4c08bfb5d328835dbf28)

pre par veceri sam reprizirao film DECKO KOJI OBECAVA na avali...ova scena je zajebala vek. :|

Decko koji obecava - Okudjava u Zagrebu (http://www.youtube.com/watch?v=82nzgtASkFc#)

Jesam li ja jedini koji ima bas ozbiljen probleme da Berceka gleda kao omladinca? Ma koliko mlad izgledao, za mene ce uvek biti Milan Obrenovic, ili onaj lik iz Bureta baruta.

Hmm, bice da je generacijski problem. Ili problem prvog gledanja. Meni su prve asocijacije  Nacionalna klasa i Decko.

Meni Povratak otpisanih gde je BAŠ dečko.

Hm da, bice da jeste generacijska stvar. Ja recimo Nacionalnu klasu nisam ni gledao. :lol:
Pitam se da li se tako nesto moze reverse engineerovati - tipa ako dovoljno budem gledao stvari gde je mlad...

Sad mi dođe da pitam ko je koja generacija... Ma, više je to stvar afiniteta tj. zavisi šta si najviše gledao i šta ti se najviše dopalo.
Izlišni lični primer: kad kažem Marlon Brando, nikad ne mislim na debelog dedu - mog savremenika nego uvek na ono otelotvorenje seksipila iz pedesetih.  8-)

Meni se prvo jave crnobele seksepil fotke iz 50ih, a onda Don Vito u svom kabinetu s pocetka prvog Kuma.

EDIT: Nekako mi je poslednja asocijacija celavi djemba koji shapce "The horror... the horror...".  :lol:

Pa zar nije ocigledno :) Meho je pocetak '70ih, ja sam tu negde ka kraju a Jape gura ka sredini '80ih :)

A Brando ce zauvek biti Don Kurtz Korleone  ;)

Edit:

Ok, ok jeste upecatljiv na dokovima...

Meni je decenijama na zidu visila Brandova slika iz Streetcar Called Desire. Tako da mi je superseksipilni šmeker u tesnoj beloj majici uvek prva asocijacija. Onda dolazi Don Korleone pa Kurc.

onda ja imam najgoru asocijaciju na Branda - Supermenov ćale :(

Objektivno, to je verovatno prvi film sa Brandom koji sam gledao (Supermen) ali mislim da sam previše bio zaokupljen gledanjem u poprsje (i međunožje) Kristofera Riva da moj mozak uopšte registruje Branda.

0.o
Ja buduci da nisam gledao tog Supermena nisam do upravo sad imao pojma da Brando igra u njemu.

S druge strane, mislim da sam ga ja prvi put video u zivotu (Branda, ne Supermena) u Holivudkoj prici na Pinku, epizodi posvecenoj Don Huan de Marku. :lol:

EDIT: Ovih poslednjih nekoliko postova bi komotno mogli da se odvoje u novu temu pod nazivom Triput sam video druga Branda, koja bi onda mogla da sluzi  reminiscencijama vezanim i za neke druge glumce.  :lol:

To bi bio i posao za Žižeka, baš čudno što se nikad nije dohvatio pitanja da se Brando proslavio sa igranjem očinskih figura, Korleonea, Supermenovog ćaleta i Kurca (falusa bre :)

Dobro, proslavio se ranije igrajući balave buntovnike, ali...

Brando je Ime Oca.

Dakle, tri put sam vidio oca Branda :)

Sad me podseti na Julija Cezara iz 1953, u kom sam bio ubedjen da Brando igra Bruta, medjutim ipak igra Marka Antonija (drugim recima, dobio je cuvene lajnse "Friends, Romans, countrymen..." :lol:).

EDIT:
Julius Caesar (1953) - Mark Antony speech (http://www.youtube.com/watch?v=esUMvBL3gnY#)

:rofl:
Pitam se sta je Gilgud mislio o Brandovom... performansu. :lol:

Ne zbunjuj ljude kada svi znamo da je Burton jedini Antonije :)

Quote from: Father Jape on 25-01-2011, 12:11:21
EDIT: Ovih poslednjih nekoliko postova bi komotno mogli da se odvoje u novu temu pod nazivom Triput sam video druga Branda, koja bi onda mogla da sluzi  reminiscencijama vezanim i za neke druge glumce.  :lol:

Ja sam za. Tema bi mogla da dobije i prigodan naziv Ženski kutak... i posle svih onih topika o navijačicama, ne bila ja Mica Mojsilovićka ako ne iskopam neke prigodne slike.

Quote from: Jevtropijevićka on 25-01-2011, 20:04:44
Ja sam za. Tema bi mogla da dobije i prigodan naziv Ženski kutak...

...posto smo komentarisali nas cetvorica i ti peta :) Rekao bih da mi se svidja kako razmisljas ali to bi ti bilo previse hvale za jedan dan.

Pa dobro, ja ipak kontam da Marlon Brando u zlatnom dobu ili npr. Alen Delon u Samuraju više apeluju na mene nego na vas četvoricu. Ili Terens Stemp. Pazi, ja se tu, da tako kažem, emotivno investiram bez ikakve pritajene zavisti ili poređenja.
Eto, zar Terens Stemp ne bi zavredeo neku opštu procenu raspona seksipila od Teoreme pa do Prisile, kraljice pustinje? JA MISLIM DA BI.

Ne potcenjujmo naše latentne gej supermoći.

What he said.

Quote from: Meho Krljic on 25-01-2011, 20:27:30
Ne potcenjujmo naše latentne gej supermoći.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg11.imageshack.us%2Fimg11%2F570%2Fkonfg.jpg&hash=d337b615fe880956698491ee91679000af87887b)

Zardoz je ostavio dosta ožiljaka na mojoj nedužnoj detinjoj duši. Uvek bih kasnije malo zadrhtao pri projekciji svakog od James Bond filmova sa Seanom Conneryjem.

Ja ga, ocekivano, nikad nisam gledao. Mislim da bi mi donekle razbilo iluziju da je to sasvim sigurno najkulji film ikad snimljen.

Licno, preferiram da mi misli odlutaju ka periodu kad je jos uvek bio samo raznosac mleka iz radnickog dela Edinburga koji je shvatio da verovatno ima ono sto je potrebno da bude foto model:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmarksimpson.com%2Fblog%2Fwp-content%2Fuploads%2Funiverse_3rd.jpg&hash=b2f0b1214df7d6124e164ce335c3a76017255d9a)

Osim Šona Konerija koji dlakav nosi tange, u tom filmu ništa ne valja :)

I zaokupiraste mi temu sa Brandom i Šonom, a znate da je Bata tata bre




O filmu PARTIZANSKA ESKADRILA

May The BATA Be With You! (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/may-bata-be-with-you.html)

Bata u filmu MATURANTI - PAZI ŠTA RADIŠ

BATA kao VASPITAČ[/b] (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/01/bata-kao-vaspitac.html%5Bb)

Pingvin, vrati se, vidiš da Albedo propade bez tebe. Bolje prohegeluj malo dok ne dođe do Bate u Štefici Cvek, jer ću onda ja da se uključim.
A ti, Albedo, probaj malo s nekim jačim stvarima kao što je Čudo neviđeno... ovi Maturanti stvarno ni za analizu nisu.

Kako možeš da dovodiš u pitanje Batinu metodologiju, ko zna zašto on glumi u kršinama od filmova? :)

Doduše, uprkos svemu, Maturanti mi nisu bili dosadni, a ja mrzim te teen-comedy stvari (Bata je u skoro svakom haha), nije totalno glup eighties yufilm, iako ima dosta tih gegova... A tek kad stignemo do Bate u Svemirci su krivi za sve, tad ćeš da kukaš!


Uzgred, Bata u ovom filmu mi je stvarno neobjašniv, svuda ga ima bre, lik kao da se čitavo vrijeme motao po filmskom setu, pa rek'o hajde da uskočim, ludilo!

tako je jevtropijevićka, štefica cvek je zanimljiva, posebno za albeda, jer postavlja klasične stereotipe "srpsko junaštvo" (bata trokrilni) i "hrvatska kultura" (šerbedžija intelektualac), a nijedno od tog dvoga ne zadovoljava šteficu

...ali i dalje sam u grozničavom traganju za Istinom, dovršavam Kojevea, nanovo krećem sa Fenomenologijom, a usporedo sam prešao na hrvatsku književnost (e, Krleža je najveći! Latinović mi je daleko superiorniji Kiklopu). pripremio sam 'tvoju' Primu Angelicu, Vrt, Anu i vukove štoviše, te pogledao nekoliko popularnih filmova iz devedesetih u kojima se problematiziraju bjelačko-crnački odnosi, onako usput. eh da, upao mi je jedan 'mali' film, premda je redatelj solidno velik - Tavernier: Ca commence aujourd'hui. pogledaj, francuska socijalna osjetljivost kroz pisca u nastajanju koji je teta u vrtiću i ravnatelj vrtića i borac za potlačene i sin rudara... i slovenski film upravo gledam, Hladnikovu Maškaradu (vuče pomalo na Teoremu, a valjda bi ti Igor Galo bio seksi; Igor Galo organizira za Oca slovensku Porno bandu te ova divna slovenska građanska obitelj gleda razbludnu slovensku mladež u toplini doma svoga)... ...tako da ću se 'vratiti' nakon, u nekom trenutku, možebitno sa analizama kakve još nisu hodile svijetom

Koževa?? Jel ono o Kantu? Kuku i lele! Težak baja.
Nego, ako ti kao Hrvat tek sad otkrivaš Filipa Latinovića, ja mogu samo da se negativno izrazim o vašem programu lektire za srednju školu.  ;)

Ana i vukovi... e mhm, to je malo predoslovno alegorično za mene.
Ajde, kad Albedo odgleda Šteficu, predviđam ozbiljnu raspravu od modnih izbora Mire Furlan pa do tri (implicitna) Srbina kao neuspešna švalera + Diklića kao četvrtog.

Ja sad gledam Batu i Lepu Brenu, Bata je usvojio Brenu i krstio je: od tada se zove Jelena Živojinović!

BATIN poseban tretman variole vere (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/02/batin-poseban-tretman-variole-vere.html)

Diskurs kuge?
Ajde ti to meni lepo objasni. Ajde, leba ti. Šta je to diskurs kuge? Kojom definicijom pojma diskurs ti uopšte operišeš? Da li je dovoljno u bilo koju zajebanciju ugurati sledeće kombinacije slova: diskurs, slika oca i simbolički poredak, pa da to postane ozbiljna teorijska zajebancija?
Ne smeta meni, Albedo, ovo tvoje zezanje, nego cela današnja teoretičarska omladina što se veselo kaljuga. Vi ste, deco, krenuli da teoretišete sa pogrešnog kraja. Prvo baza, pa onda nadgradnja.
Ali ja se ovde džabe secam :(

Nisam izdržao. Morao sam da pošaljem link koscenaristi Variole vere.

Ja koliko znam Berlinski zid je pao, dakle vi ste počeli da teoretišete sa pogrešnog kraja ;)
Ne biste propali da je baza-nadgradnja tako superiorna teorijska postavka.

Definicija diskursa, malo zajebano ali recimo: Skup određenih praksi, verbalnih i neverbalnih, kojima se oblikuju pojedinci u skladu sa društvenim idealom poželjnog građanina.

Glup i prost primjer: Znak koji zabranjuje gaženje trave zahtijeva od ljudi da šetaju putem predviđenim za šetnju, trotoarom. U tom slučaju, sama arhitektonska rješenja su dio diskursa koji planira kretanje ljudi na određenom području.

To jeste glup primjer, jer nema potrebe gaziti travu, ali je zanimljiv za početak.

I u tom i u slučaju kuge, riječ je o diskursu poretka.  To što se u Srbiji mlate homoseksualci dio je homofobnog diskursa... to što se dječaci oblače u plavo a djevojčice u pink... itd... sve su to prosti primjeri.

Kuga je zajeban primjer, ne možeš očekivati od mene da svarim Fukoovu teoriju u jednom blogpostu (koscenarista će reći da mu post izgleda nedovršeno, što i jeste), kad je čovjek napisao nekoliko knjiga, i opet nije sve objasnio...

uostalom, sve je to zasnovano na panoptikonu
http://en.wikipedia.org/wiki/Panopticon (http://en.wikipedia.org/wiki/Panopticon)

Ovo ti je Fukoov nacrt što se diskursa seksualnosti tiče:
Mogu se izdvojiti četiri velike strateške cjeline kojima su, povodom seksa, razrađeni posebni mehanizmi znanja i moći:
(1)Histerizacija tijela žene- Žena je potpuno vezana za seks. Ona treba da obezbijedi urednu plodnost i da bude funkcionalni element porodice.
(2)Pedagogizacija seksa djece- pošto seksualne aktivnosti nose u sebi tjelesne i moralne opasnosti, djeca moraju biti nadzirana.
(3)Socijalizacija prokreativnih ponašanja- kontrola rađanja se vrši ''društvenim'' ili poreskim mjerama. Pokušaji da se parovi učine odgovornim pred cijelim društvenim tijelom.
(4)Psihijatrizacija nastranih zadovoljstava- pošto polni nagon ima ulogu normalizovanja i patologiziranja cjelokupnog ponašanja, na njemu je primijenjena korektivna tehnologija

Hvala lepo!

QuoteDefinicija diskursa, malo zajebano ali recimo: Skup određenih praksi, verbalnih i neverbalnih, kojima se oblikuju pojedinci u skladu sa društvenim idealom poželjnog građanina.

Kul, to sam i htela da čujem. Vidiš, ja sam čitala, recimo, teorijske tekstove u kojima se manje-više ista definicija daje za pojam kulture. Samo su drugi sveti oci u pitanju.
Baza i nadgradnja: mhm, nismo li već utvrdili da sam ja protiv svake teorije i ideologije... samo sam htela da kažem da mi se čini kako mnogi domaći mislioci lepršaju od cveta do cveta naoružani nadogradnjom, dakle sekundarnim i tercijarnim tekstovima koji su u suštini prežvakavanje, bez poznavanja baze odnosno primarnih tekstova koji su često naopako prežvakavani.
A dodamo li da ni teorija nije pošteđena pošasti loših i izopačavajućih prevoda (Kordiću, na tebe mislim) koji utiču na stil čitaoca i budućeg teoretičara, onda... onda, sve u svemu, ja često dobijam ospice čitajući.

Teorija sve češće pati od loših prevoda, bojim se. Mislim, s obzirom da mahom nju čitam, imam već višegodišnji utisak da se prevođenjem teorije bave skoro isključivo teoretičari (postidplomci itd.), što je dobro u smislu da su intimno upoznati sa,jelte, diskursom kojim se bave, ali je loše u smislu da ne znaju dovoljno dobro jezik na koji prevode. U pojedinim slučajevima utisakje da knjiga ne prođe ni lekturu jer se bukvalno pojavljuju rečenice u kojiam je nemoguće utvrditi šta je subjekat, šta objekat itd.

U svakom slučaju definicija diskursa koju Albedo nudi je... dosta široka. Ali ko sam ja da se bacim kamenom na Fukoa koga ionako citiram kad god poželim da delujem učeno.

Ipak mislim da nisam doveo u pitanje bazu, ona je i kod Fukoa motiv da se ti diskursi i sprovedu u djelo, u tome i jeste poenta onog na kraju - ideal poželjnog građanina. Radan, vrijedan, sposoban, plodan, poslušan itd... to sve ima veze sa bazom, bez poslušnih subjekata nemoguća je akumulacija kapitala. neposlušni subjekti već su nagovještaj revolucije.

Uz to, sam Marks je tvrdio da se revolucionarna svijest stvara kroz nadgradnju, da prije svega kultura (dio nadgradnje, nadgradnja je širi pojam od kulture) služi prosvjećivanju, da ona uči radnika i dovodi ga do poželjnog stanja svijesti. Ako to nije tačno onda su angažovana književnost i film totalni idiotizmi, i Marks sa njima pride.

Uz to, Džejmson posmatra kulturu kao eksperimentalni duplikat, kao modelovanje društvenih procesa, gdje se određeni elementi izoluju i dublje analiziraju. Njegove tačne riječi su ''kultura kao koristan uvid u realno''. Dakle, čak i da se kultura posmatra kao neminovan pad čovjeka, njegovo zarobljavanje (dakle kultura kao diskurs), opet ostaje činjenica da to zarobljavanje služi bazi.

u odnosu na diskurs, budući da on sadrži i prakse poput tretiranja zatvorenika, funkcionisanja bolnica, zatvora, ludnica, diskurs ne može biti isto što i kultura. Oni se prožimaju ali nisu identični subjekti, sve što je kultura nije diskurs i obrnuto.

Diskurs je striktno negativno djelovanje, kultura je i pozitivno oblikovanje subjekta.

Kultura = diskurs , to je drugosrbijanska priča. Znači da tamo neki Marko Kraljević nije radio ništa osim što je sjekao nedužne Turke, da nije imao nikakvu drugu funkciju, a jeste.

Možda nas i Markesovih Sto godina samoće oblikuje kao individue, ali mislim da to pripada polju kulture a ne diskursa.

Quote from: Bata the Životinja on 09-02-2011, 14:49:51
Diskurs je striktno negativno djelovanje, kultura je i pozitivno oblikovanje subjekta.

Kultura = diskurs , to je drugosrbijanska priča. Znači da tamo neki Marko Kraljević nije radio ništa osim što je sjekao nedužne Turke, da nije imao nikakvu drugu funkciju, a jeste.

E, a što mi to nisi uključio u definiciju? Jer, vidiš, iz nje ne proizlazi ta striktna negativnost diskursa. Sem toga: Fukoov problem (ako ja pravilno čitam ovo što mi ti pišeš) jeste što on, u kranjoj liniji, polazi od toga da je svaki poredak loš jer primorava ljude da rade nešto što im se ne radi, da ne ubijaju, kradu, lažu itd. I to je nešto što se slepo preuzima i razgranava u nastavljačkim radovima. Nema mesta za neki utopijski koncept ili makar preko volje priznavanje da jeste dobro i korisno braniti ljudima da se kolju kako im se ćefne.

Quote from: Meho Krljic on 09-02-2011, 14:44:46
Teorija sve češće pati od loših prevoda, bojim se. Mislim, s obzirom da mahom nju čitam, imam već višegodišnji utisak da se prevođenjem teorije bave skoro isključivo teoretičari (postidplomci itd.), što je dobro u smislu da su intimno upoznati sa,jelte, diskursom kojim se bave, ali je loše u smislu da ne znaju dovoljno dobro jezik na koji prevode. U pojedinim slučajevima utisakje da knjiga ne prođe ni lekturu jer se bukvalno pojavljuju rečenice u kojiam je nemoguće utvrditi šta je subjekat, šta objekat itd.

U svakom slučaju definicija diskursa koju Albedo nudi je... dosta široka. Ali ko sam ja da se bacim kamenom na Fukoa koga ionako citiram kad god poželim da delujem učeno.

jeste, rekao sam odmah da je to vrlo teško odrediti a da ne bude puko opšte mjesto.

Suština je npr kod psihoanalize da smo svi mi nečija djeca, dakle to je biološka činjenica, neko nas jeste rodio, mi imamo roditelje. Takođe je biološka činjenica da smo nesposobni za život poduže vremena, i dok ne stasamo zadatak roditelja je da budu uz nas. Samim tim što nismo životinje već ljudi to podrazumijeva da nas uvedu i u kulturu, naučimo jezik naroda kojem pripadamo itd...

Sve to nema veze sa diskursom kao ''namjernim'' simboličkim ''nasiljem''.

Neki radikali bi rekli da je ''zahtjev'' oca da se njegov autoritet poštuje već simboličko nasilje, odatle i edipovski sukob. itd itd... gdje se sudaraju kultura i diskurs je osjetljivo pitanje, ali mislim da je zato važno ovo o ''poželjnom građaninu'', jer otac je biološka i kulturna činjenica i to može i da ostane, nikad ne mora postati Frojdov otac, Frojdov otac je već diskurs.

Dakle, biološki otac je vrlo potentan pojam, on može postati svašta, Frojdov otac ima unaprijed isplaniranu ulogu.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-02-2011, 14:56:03

E, a što mi to nisi uključio u definiciju? Jer, vidiš, iz nje ne proizlazi ta striktna negativnost diskursa. Sem toga: Fukoov problem (ako ja pravilno čitam ovo što mi ti pišeš) jeste što on, u kranjoj liniji, polazi od toga da je svaki poredak loš jer primorava ljude da rade nešto što im se ne radi, da ne ubijaju, kradu, lažu itd. I to je nešto što se slepo preuzima i razgranava u nastavljačkim radovima. Nema mesta za neki utopijski koncept ili makar preko volje priznavanje da jeste dobro i korisno braniti ljudima da se kolju kako im se ćefne.

to je najčešća optužba koja se upućuje Fukou, međutim on ne odobrava ubistva i krađe, on se protivi disciplinovanju zločinca. kao ti si ubica ili lopov i oni te pošalju u zatvor gdje će te silom naučiti nekom zanatu, ranije su silom tjerali da čitaš Bibliju i prisustvuješ crkvenim služenjima (Clockwork Orange), da bi na kraju od tebe nastao ''čestit čovjek''. poenta je da neko silom želi da promijeni ličnost zločinca, a na to nema pravo, ako je ubio časnije je i pravednije da ga osudite na smrtnu kaznu i raščerečite kao u Srednjem vijeku, zavežete četiri konja za četiri uda i pošaljete na četiri strane svijeta i ćao.

Ako neko dođe i kaže e nećeš moći više tako, već ću ja tebe da ''osposobim'' da mi radiš u fabrici. Zabrana postoji i kod Fukoa, njemu smeta kazna.

Problem nastaje kada neko želi da prevaspitava osobu, dakle da je silom mijenja, Fuko tu govori o radikalnoj slobodi. naravno, primjeri zločinaca su ekstremni, poenta je da smo svi mi pod većim ili manjim uticajem disciplinskog diskursa, mi smo u startu tretirani na određeni način da ne bi postali ubice, to jest optuženi smo i osuđeni unaprijed.

Šta rade feministi već šutiraju u testise sve muškarce, iako nisu svi silovatelji, nasilnici itd... Svi muškarci su napadnuti jer su svi oni potencijalni silovatelji, i to je problem diskursa, vi ste krivi dok se ne dokaže nevinost (dakle skoro nikad).

QuoteE, a što mi to nisi uključio u definiciju?

hehe, pa nemam ja gotovu definiciju diskursa, maltene je sada konstruišem u direktnom prenosu  xnerd

Albedo, mislim da je gore nastao problem na relaciji diskurs/kultura kad si morao da uvedeš Džejmsona da bi objasnio distinkciju. Džejmson i Fuko su ko voda i ulje. Kod Fukoa te razlike nema: diskurs i kultura su isto.nema ništa izvan diskursa.

Kod Džejmsona svaki diskurs proizvodi nešto izvandiskurzivno tj. postoji dijalektika između ideologije i utopije.

Sad to su nevolje sa Fukoom jer on ne ume objasniti iz svoje teorijske postavke smenu diskursa, zamenu jedne episteme drugom.
Nije problem naravno što kod njega ne postoji pozitivno već što nema negativnog. Diskurs je apsolutno pozitivan, nema ništa van njega, potpuno proizvodi subjekte bez ostatka. I tu je taj problem kako je onda moguće izaći iz datog diskursa i napraviti društvenu promenu (naravno pitanje je i pozicije iskazivanja Fukoa jer kako može da izađe iz diskursa i da onda piše o njemu ako nema izvandiskurzivne pozicije)

Džejmsonovo Utopijsko je stoga negativno, rušilačko a ne pozitivno. Negativnost koja neminovno ruši svaki diskurs. Kod Fuko niti ima dijalektike niti ima potisnutog (Realnog u lakanovsko-džejmsonovkom ključu)

Stoga mislim da je razliku diskurs/kultura kod Fukoa nemoguće povući.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-02-2011, 11:28:41
Diskurs kuge?
Ajde ti to meni lepo objasni. Ajde, leba ti. Šta je to diskurs kuge?  

Hi hi hi, ja sam pre par dana napisao da je rec diskurs (pominjuci pri tom i rec paradigma) uvod u palamudjenje. U smislu da kada ih neko pomene ili koristi znamo da ce da palamudi.  :)

Diskurs je rasprava iliti debata unutar nekog ogranicenog polja koje podrazumeva specificne samo njemu svojstvene pojmove. Dakle, ne postoji samo jedan (opsti) diskurs vec postoji vise diskursa - demokratski diskurs, psihoanaliticki diskurs, pedagoski diskurs, pravni diskurs ...

Diskurs kuge je vise-manje nonsens jer tu ustvari imamo uvodjenje kuge u neki od diskursa - medicinski diskurs, psiholoski diskurs, socijalni diskurs, politicki diskurs ...

e jebiga Mark, nisam ja izmislio to o kugi već Fuko, ako je tebi to nonsens raspravi sa njim...
Drugo, kuga nije ''uvedena'' u diskurs jer je postojala prije njega.
a sad da nastavim da palamudim

Quote from: rade on 09-02-2011, 15:33:02
Albedo, mislim da je gore nastao problem na relaciji diskurs/kultura kad si morao da uvedeš Džejmsona da bi objasnio distinkciju. Džejmson i Fuko su ko voda i ulje. Kod Fukoa te razlike nema: diskurs i kultura su isto.nema ništa izvan diskursa.

Kod Džejmsona svaki diskurs proizvodi nešto izvandiskurzivno tj. postoji dijalektika između ideologije i utopije.

Sad to su nevolje sa Fukoom jer on ne ume objasniti iz svoje teorijske postavke smenu diskursa, zamenu jedne episteme drugom.
Nije problem naravno što kod njega ne postoji pozitivno već što nema negativnog. Diskurs je apsolutno pozitivan, nema ništa van njega, potpuno proizvodi subjekte bez ostatka. I tu je taj problem kako je onda moguće izaći iz datog diskursa i napraviti društvenu promenu (naravno pitanje je i pozicije iskazivanja Fukoa jer kako može da izađe iz diskursa i da onda piše o njemu ako nema izvandiskurzivne pozicije)

Džejmsonovo Utopijsko je stoga negativno, rušilačko a ne pozitivno. Negativnost koja neminovno ruši svaki diskurs. Kod Fuko niti ima dijalektike niti ima potisnutog (Realnog u lakanovsko-džejmsonovkom ključu)

Stoga mislim da je razliku diskurs/kultura kod Fukoa nemoguće povući.

rade, ne možeš reći da se ne slažeš sa mnom ako samo izvrneš vrijednosti pozitivno/negativno, to što je nešto rušilačko ne čini ga negativnim, štaviše, Utopijsko sigurno izaziva fizičke povrede onih koji su pod njegovim uticajem, dok disciplinski diskurs to ne čini, on je čak prilično prijatan, on ''proizvodi'', ali je u smislu slobode negativan.

Drugo, sve što si rekao za Fukoa zahtijeva jednu riječ ispred njegovog imena - RANI Fuko. Pozni Fuko je morao da prizna da diskurs i kultura nisu isto, njegova teza o ''brigi o sebi'' pripada kulturi, a ne diskursu, ili bar otvara pitanje kako omogućiti formiranje slobodnih ljudi, imunih na diskurs. To je poenta drugog i trećeg nastavka Istorije seksualnosti.

Nemoj sad od Fukoa da praviš nekoga ko sam sebi jamu kopa, i kod njega postoji ''izvandiskurzivno'', sama kuga je nešto izvandiskurzivno.

BATA koji ne obećava (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/02/bata-koji-ne-obecava.html)

Scenarista Variole vere se raduje saznanju da je prenosilac bolesti Albanac.

Da li kad pišeš razmišljaš o tome da bi neko ko zaista zna određene stvari o kojima pišeš mogao da to pročita, ili su ti tekstovi tek stilske vežbe?

Ne razumijem pitanje. O kojim stvarima je riječ? Ja nisam filmski kritičar ako me to pitaš...

u stvari ovo ovdje treba postaviti

Kako je počeo rat na BATINOM otoku (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/02/kako-je-poceo-rat-na-batinom-otoku.html)

pročitao upravo tekst. a što reći, ideš u sve zešći galimatijas. igre radi, dođe mi da pogledam ponovo Rat na otoku pa da ti oborim postavku, ali... tko bi sve to stigao, trenutno čitam 5 knjiga paralelno a imam i tonu filmova za gledati.

ipak, ima jedna stvar koja mi nije sasvim na čisto: jel tebi zbilja dobar Bata Živojinović? pitanje važi i za ostale.
meni je on baš slab kao glumac. zapravo, jedine pristojne uloge je dao na početku i na kraju. recimo, dobar mi je bio u Povratku, i u lepim selima nije bio loš. ovo između, kada je bio u naponu snage, kada je trebao biti u zenitu, je baš šalabajzerski. od srpskih glumaca, Ljuba Tadić naspram njega izgleda golema, pa i Pavle Vuisić. od hrvatskih su gotovo svi bolji (hehe)

Pa bar za RAT NA MOM OTOKU nemaš šta da osporavaš, pa tu su svi Hrvati redom umjetnici, a glavni lik je i istoričar umjetnosti, hajde da si rekao za ove ostale, ali bar Brešan je plastičan primjer hrvatske maškarade.
Štaviše, istoričar umjetnosti pozajmljuje uniformu od penzionisanog hrvatskog pukovnika, koji je pod stare dane postao slikar. A tek kraj kada još jedan hrvatski umjetnik recituje pjesmu, jedna d posljednjih stihova su mu

''Objesili su mi moju hrvatsku kao lopova'' ili tako nešto, i onda ga pogađa srpski metak po sred čela. Naravno, Hrvati su bezazlene ovčice, nijedan ne zna puškom da rukuje, jer ih nikad nisu ni vidjeli u životu.



A stvarno ne znam kakve veze ima Bata Živojinović kao glumac sa Batom Životinjom filozofom i najsubverzivnijim elementom u bivšoj Jugoslaviji? :lol:

Šta tu on ima da glumi, pa on gazi po Realnom! :)

Naravno da što ti nešto glupjje izgleda to je žalosnije po same filmove koliko su promašili poentu koju su iznosili, pa ih je Bata morao ispravljati. Ovo je čista zajebantska dekonstrukcija, dakle - smrtno ozbiljna.

Quote from: PingvinPatuljak on 21-02-2011, 19:22:42
ipak, ima jedna stvar koja mi nije sasvim na čisto: jel tebi zbilja dobar Bata Živojinović? pitanje važi i za ostale.

па, ако питање важи за нас остале, забезекнуте неме посматраче ваших мудролија, одмах ћу ти као из топа рећи да ми је Бата Живојиновић баш ужасан и као глумац и као појава (као и Љубиша Самарџић, уосталом), слажем се са твојом констатацијом да су му једине пристојне улоге на почетку и на крају каријере...у међувремену као да је глумио на ауто-пилоту, што би рекли искусни филмаши на Сагити. ;)

Ma njih dvojica su zbog čisto fizičkih predispozicija to što jesu, mitraljezac u ratu je morao biti viši od 185cm, a to naši glumci rijetko dostižu, tako da oni ispadaju grmalji među njima.

Bata je imao dobrih uloga tokom šezdesetih, solidan u Valteru, zanimljiv u Vrhovima Zelengore, ali za kasnije mu je autopilotiranje kompliment. Uostalom, rakija je počela da uzima danak.

Tu mi je najgenijalnija Partizanska eskadrila, u njoj on nije jedan minut odglumio, ladno je samo izgovarao tekst kao na traci :lol:

BATA u RALJAMA ŽIVOTA (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/03/bata-u-raljama-zivota.html) :)

Ne znam hoću li se skoro od ovoga oporaviti... ali ključno: pa ti nisi video kraj filma, ili si ga skroz pogrešno shvatio (kao i ostalo), ili si ga namerno zanemario?! Utaži moju znatiželju!

Quote from: Jevtropijevićka on 16-03-2011, 17:52:31
Ne znam hoću li se skoro od ovoga oporaviti...

:lol:

Pa jesam vidio kraj filma, Dunja plače a Diklić se sprema za Ameriku, a onda rez na Šteficu i srećan kraj sa njom, dok se u off-u čuje i navodno srećan kraj Dunje i Diklića, to jest kako je stvarno trebala da zvuči scena sa nogom. Ali mi to ne vidimo, i ti to optimistički zaključuješ da su njih dvoje ostali zajedno, štaviše, i da jeste tako (a to se u filmu ne vidi, posebno jer je i Štefica tu izmišljen lik i postaje jasno da je ona Dunjin alter-ego, vrlo je teško razlučiti šta je tu stvarnost a šta ne, a prilično sam siguran da kraj nije stvaran) ako Dunja mora da plače da bi ovaj ukapirao jasno je da je to zbog oskudice Batinog faktora u Diklića. Ta veza je propala prije nego što je počela, nema budućnosti s tim šonjom.

Što se mene tiče, to je to :lol:

Filozofska rasprava sa Neretve se nastavlja.

BATA, TITO i NOGA (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/03/bata-tito-i-noga.html) :)

ajd da ovde stavim. intervju istoričara Gorana Miloradovića sa Jovanom Živanovićem. ima svega i svačega:

http://www.udi.rs/articles/g_miloradovic_2_2010.pdf (http://www.udi.rs/articles/g_miloradovic_2_2010.pdf)

BATA EKSPRES METAFIZIKA (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/03/bata-ekspres.html) :)

Pingvin, ako si još u životu, pojavio se na rapidserbia link za Kaja, ubit ću te

jel ima ko nalog na forum.hr, i tamo postoji PingvinPatuljak, ali kao što možete pretpostaviti - banovan sam 8-)

pa ako neko ima nalog neka pogleda jel aktivan tamo

TAXI BATA! (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/05/taxi-bata.html) 8-)

E to je sjajan film.

nego Albedo, kad će na red da dođe Bata kao mesar Pufta iz Priča iz majstorske radionice?

Neće skoro, pošto trenutno nemam pristup brzom netu, zadnjih mjesec dana, a i budućih više od mjesec dana, tako da gledam samo ono što imam već na disku.

Ovim putem se izvinjavam još nekima (to jest još jednoj osobi 8-) ) koja me je zamolila za tekst o jednom filmu, sve dok se ne dokopam adsl-a...

Mada Radionicu možda i pogledam, jer vidim da ima na youtubu.



Ali Bata gubi konce, ili ja gubim konce za Batom, pa nemam blagu predstavu kako je Bata uništio rokenrol, i šta mu je uopšte trebalo pojavljivanje u Sex - partijski neprijatlje #1 8-)

Quote from: rade on 21-05-2011, 15:22:06
E to je sjajan film.

nego Albedo, kad će na red da dođe Bata kao mesar Pufta iz Priča iz majstorske radionice?

Da, Pufta je  ludak . :lol:
Kad kaze  Zivoti ''namesti mi glumicu dacu ti govece''  xrofl

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fa4.sphotos.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-ash4%2F264556_158551787552150_128574167216579_358695_5643519_n.jpg&hash=766bb4e86651da800cd1264a0cd410d2e460db75)


Srpske filmadžije su često zazirale i od adaptacije poznatih i/ili cenjenih književnih dela ovdaššnjih autora. Enigma je zašto je to tako. Tim pre jer su pojedini autori (poput Soje Jovanović kada se bavila ekranizacijama Nušićevih pozorišnih komada ili Zdravka Velimirovića koji potpisuje filmsko viđenje romana "Derviš i smrt" Meše Selimovića) uspevali da pomire komercijalnu i umetničku dimenziju dela nastalih na osnovu književnih izvornika. A tu je i uvek dobrodošao trenutak lake prepoznatljivosti naslova i teme. Tek, u poslednjih dvadesetak godina upadljiv je gubitak intersovanja za filmske adaptacije, a nije da nema popularnih i/ili cenjenih književnih naslova pogodnih za transformaciju u filmski medij.

Počeo sam da gledam Priče iz radionice, Bata Pufta rastura! 8-)

jebote, istog dana vratili se Patuljak i rade, to je mnogo sumnjivo bre 8-)

čekamo radeta.

a ja sam ovih dana pogledao Duh u močvari. kažem pogledao, koliko se može gledati jedan takav dječji film. pogledao sam ga odsutno, tu i tamo, krajičkom oka, na preskokce. i taman sam mislio odustati, kada me nešto zaintrigiralo. nisam mogao odoljeti da pogledam albedovim očima. znamo da ova persona ama u svakom božjem hrvatskom filmu vidi srbe, mislim hrvate ustaše i srbe žrtve, ma koliko to malo imalo smisla i dodira sa sadržajem. i događaj i izbavitelj i krvopijci i šuma summarum itd.
e pa Duh u močvari je najalbedovskiji hrvatski film od svih hrvatskih filmova. prva činjenica je da se radi o dječjem filmu, najgrđem mejnstrimu, a poznato je da su to najideološkija ostvarenja (i djeluju na najšire mase, na javno mnijenje takorekuć)
...i dalje neću reći, da albedu ne pokvarim zadovoljštinu...

ništa me ne bi čudilo, ipak je slikar došao u Čudesnu šumu da iskusi gorštačku energiju, naučio sve od srpske duhovnosti i etosa i onda socijalističkog Kaktus cara pretvorio u Franju Tuđmana 8-)

Patuljak, jel možeš da nabaviš Mirise, zlato i tamjan?

poslao sam upit onom tipu pa ćemo vidjeti.

...trenutno čitam CRNI TALAS od tirnanića, još jednu knjigu iz edicije must have. pišući o filmu KVAR, m.radivojevića, tirke citira pisma gledalaca- reakcije  koje je film izazvao nakon tv premijere 1981. godine. evo šta su takozvani dobroodgojeni ljudi pisali filmskoj redakcije TVB.

"zdravo drugovi,

evo da vam napišem jedno čestito pismo. neka vas bude sram i stid. kako imate obraza i karakter davati na televiziji svake gluposti. 31.3. prikazali ste u filmu nedu arnerić i aleksandra berčeka jedno na drugom golo...ko bik na kravu. jel to vaša lepota. gledaju deca i roditelji i sinovi sa svojom majkom i ocem. zašto ne date narodnih pesama više i filmova dobrih. niko nije željan njihovih guzica. to je na sramotu veliku. to treba metnuti u novine zašto ne prikažete filmove koji su narodu mili gledati, a ne da televizor plaćamo 145 dinara da gledamo njihove gole guzice i one majmune što prikazujete na televiziji, što drmaju glavom ko da je na njima sto živčanih, ko konj kad se od muva brani..."

onda stanoviti K.U.

"ono što nam televizija prikazuje preko ekrana, to je više nego skandal. gledali smo pre neko veče domaću dramu KVAR. to je pornografija najniže vrste beskrupuloznog vređanja javnog morala, atak na svačiju kulturu, pravi neukus i odvratnost. zar je to kultura koju naše socijalističko društvo nudi radnicima da se kulturno uzdižu. zar će se ovo doba pamtiti samo po seksu, pijanstvu, kocki i nemoralu. ko su ti ljudi koji to kreiraju i ko ih je vaspitavao. zar u socijalizmu imaju smelosti da se iživljavaju svojim izopačenim gledanjem  i ponašanjem i da to serviraju u tako širok auditorijum kao što je televizija...ako je neko izopačen, kako se može dozvoliti da se javno iživljava i natura svoje vulgarnosti i neukus tako širokom krugu gledalaca, gde cela porodica u sastavu nekoliko generacija zajedno gleda televiziju... i na kraju, baciti milioni na štetna i neukusna ostvarenja. ko odobrava i daje novac za to?!"

pa grupa gledalaca

" film miše radivojevića KVAR prikazan u najgledanije vreme zbog napadnog pornografskog žanra i nedopustivo banalnih scena, nije smeo da bude ni sniman ni prikazan sredstvima radnih ljudi niti za radne ljude. da li su o filmu imali priliku da se prethodno izjasne i stručnjaci kvalifikovani da daju savete za odgoj i vaspitanje porodice...krajnje je vreme da se i televizija kao masovni medij sa najjačim kontaktom eksponiranim prema svakom članu našeg društva što pre prestroji i uskladi svoje ponašanje prema upozorenjima da svako sa svog mesta da puni doprinos društveno-ekonomskoj i političkoj stabilizaciji."

Bas je  ovo zanimljivo. :lol:
Smesni su komentari,boze kako su bili ''cedni '' nasi roditelji,sta mene moze da pomeri danas - gotovo nista,to je bas tuzno.

da, ali meni je zanimljivo to što je tridesetak godina kasnije i radivojević junior dobio slične komentare za SF.

Quote from: Alexdelarge on 03-08-2011, 23:22:06
da, ali meni je zanimljivo to što je tridesetak godina kasnije i radivojević junior dobio slične komentare za SF.

da, i meni je to bila prva misao. :)

s tim sto sam ja fan seniora.  :)
Da je  snimio  samo ''decko koji obecava'' ja bih mu skinula kapu .  xjap

alo ljudi, pa ovo je tema SFRJ gold, ne znam šta film Kvar tu traži, čista kršina... SF je za njega pojam.

da ali pre 30 godina televizija nije bila tako razvijena i sad u udarnom terminu zamisli situaciju u dnevnom boravku sedis ti bato, tvoja mama, tata,baba ,deda,sin ,cerka,....i gledate srpski film ,nemas ko sad sto kanala nego dva i u udarnom terminu u 20 h krece  film ,pa i sad   bi urednik programa dobio hiljade protesnih pisama,mozda ne bi krenuli sa ''zdravo drugovi''. I da taj film jeste nastao u vreme sfrj  sta je sporno , najgori mu je  onaj krs ni na nebu ni na zemlji , dobro stvar ukusa mozda i nije al meni se povraca kad vidim na tv taj film.

ja rekoh da je SF pojam za Kvar, ne da je SF dobar film. A pogotova ga ne bi stavljao na TV u 20h

SF na RTS-u u 20h nakon dnevnika, pa to je teroristički napad 9/11.

Quote from: Alexdelarge on 04-08-2011, 01:07:23
SF na RTS-u u 20h nakon dnevnika, pa to je teroristički napad 9/11.

ma koje ,pa ne budimo smesni,evo sutra da ga puste posle dnevnika ,ja ga ne bih gledala ponovo ,znaci ko je hteo vec je overio u bioskopu ,kod kuce itd  ,moja baba ne bi u 20 h propustila seriju nizasta na svetu pa i roditelji ako bi pogledali gledali bi sami u dnevnoj sobi ,ne bi im niko smetao danas svako domacinstvo ima dva -do tri tv ,otupeli su ljudi gledalo se u ovoj zemlji svasta i stasnije od srpskog filma.

Quote from: Alexdelarge on 03-08-2011, 21:26:23
...trenutno čitam CRNI TALAS od tirnanića, još jednu knjigu iz edicije must have. pišući o filmu KVAR, m.radivojevića, tirke citira pisma gledalaca- reakcije  koje je film izazvao nakon tv premijere 1981. godine. evo šta su takozvani dobroodgojeni ljudi pisali filmskoj redakcije TVB.

Ali to je sasvim normalno, kao što reče Agota, treba imati u vidu kako se tada gledala televizija. Ja sam prvi put u životu čula za Pazolinija kao dete kad se na TV davao valjda Svinjac, krajem osamdesetih. Na onoj jednoj strani koju je Politika posvećivala TV programu išlo je neviđeno dugo i detaljno upozorenje da se deca sklone iz sobe itd. itd. zajedno sa ključnim rečima sodomija, kanibalizam i ostalo. Ne da mi se urezala ta najava, zajedno sa roditeljskim komentarima o tome kako je reditelj skončao... Naravno da ni špicu nismo gledali. Pa vi vidite kako su tek ljudi u stvari jedino mogli reagovati na Živojina Pavlovića i kompaniju.

jel ima nekog da mu je Donator Veljka Bulajića sjajan ili je to samo meni?
potpuno nepravedno zapostavljen film
njemački časnik pokušava otkriti gdje je završila vrijedna zbirka (slika) čuvenog francuskog kolekcionara. trag vodi prema beogradskom Židovu, Eriku Šlomoviću, koji je postao neka vrsta Francuzovog štićenika (i dokopao se slika).
postavka filma je donekle rašomonska: što se dogodilo, saznajemo iz priča sudionika u događajima. dakle, uvijek iz druge ruke. time se dobija na 'misterioznosti' i meni je baš fino pasala atmosfera koju je Bulajić postigao, i to iz jedne takve, uvjetno rečeno, banalne premise.

Quote from: Bata V Grozni on 02-08-2011, 22:19:58
Patuljak, jel možeš da nabaviš Mirise, zlato i tamjan?

ne javlja mi se čovjek. ili ga nije briga ili taj mail ne radi. a baš sam htio razmjeniti neke naslove, osim Mirisa ima i Protest Fadila Hadžića (a to je film koji sada najviše tražim).

ma ok, nego kad već spominješ Bulajića, zar nije Libertas jedan od najvećih kritika hrvatskog društva?

ne znam. nisam gledao.

pa kakav si ti to Hrvat? 8-)

zajeban.

Pogledao sam MEĆAVU, ULTRA-SRBSKI film.

Sa izuzetkom nekoliko Batinih filmova, ovo je jedno od najvećih velikosprskih ostvarenja koje sam gledao, maestralna razrada.

Jole je povratnik iz Amerike, gdje je radio u rudniku preko 20 godina. Srbi u 20. vijeku su kao Joletova kost koju je tamo polomio, a onda su mu je doktori povezali ''zlatnom žicom'' kako on kaže. Razlomljena kost kao slomljeni duh, drži se kako-tako pohlepom, zavišću, žudnjom za bogatstvom, i spada na niske grane, dok u pomoć ne dođe ko drugi nego Vinko KRALJEVIĆ koji oplođava rasnu ženku, još nedodirnutu duhom pozlaćene kosti.

Jole u početku ne prihvata takav slijed događaja i sili svoju ćerku da isprati njegovu razlomljenu kost, ali u tome ne uspijeva, njegov nesuđeni zet iz Amerike shvata da je ona noseća sa Kraljevićem i napušta je. Jole sve do rođenja svog unuka nadčovjeka ne želi da se pomiri sa sudbinom, sve dok djetetu (zbog njegovog inaćenja rođenom u štali sa kravama i ovcama!) ne ogrije nožice nad vječnim ognjištem srpstva, gdje su i njegovi prađedovi grijali svoju djecu.

Zlato postaje nevažno i duh je preporođen.

Ovaj Vrdoljak je izgleda neki veliki Srbenda, koji god film da mu uzmeš, osim U gori raste zelen Bor, Srbi su supermeni bez mane i straha.

ORAO (1990) kao posljednji jugoslovenski film (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/09/orao-1990-kao-posljednji-jugoslovenski.html)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmojblink.com%2Fcache%2Fthumb%2Fb%2F4%2Fb430c9071e02b94987215c9b93eaab61bb1130df.jpg&hash=168ca74495559cdd6bad43d34e6493a4807f3698)


Čovjek koji je volio sprovode (1989)



mada sam mogao potpuno da poguram u pravcu objašnjenja da su se ustaše uplašile gorštačke energije i zbog toga eliminisali tri sprska nadčovjeka 8-) (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/09/covjek-koji-je-volio-sprovode-1989.html)

Pogledao hrvatski film SOKOL GA NIJE VOLIO, i moram da priznam da je vrlo zanimljiv, mada ga treba uporediti sa filmom slične tematike DORUČAK SA ĐAVOLOM, gdje Bata superiorno završava sukob sela i nove komunističke vlasti, i uopšte lude seljake postavlja tamo gdje im je i mjesto, dok SOKOL propagira patetični romantički ideal seljaka vezanog za svoju zemlju, zadrtog i politički slabovidog. SOKOL nikad ne nalazi rješenje, kako izaći iz začaranog kruga, ne shvata da su to teza i antiteza i da je potrebno hegelovsko posredovanje, što Bata dokazuje u svom filmu.

Da li postoji neki katalog ili nešto slično gdje se može pogledati zarada na blagajnama u SFRJ?

To jest koji filmovi su bili najgledaniji u domaćim bioskopima, i domaći i strani, ali pogotovo domaći?

Naravno, ako neko ima top liste muzičkih i književnih izdanja iz istog perioda, i to me zanima.

Te podatke mozes naci u godisnjacima Instituta za film.

dakle, ne gine mi kopanje po arhivi biblioteke, nema na netu?

Kauboji u partizanskoj uniformi - američki vesterni i partizanski vesterni u Jugoslaviji šezdesetih godina 20. veka  (http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-6497/2010/0354-64971002130V.pdf#search=%22film%22)

http://yugoslavian.blogspot.com/2009/10/collection-of-posters-for-yugoslav-film.html?view=magazine (http://yugoslavian.blogspot.com/2009/10/collection-of-posters-for-yugoslav-film.html?view=magazine)

http://yugoslavian.blogspot.com/2009/11/collection-of-posters-for-yugoslav-film.html?view=magazine (http://yugoslavian.blogspot.com/2009/11/collection-of-posters-for-yugoslav-film.html?view=magazine)

http://yugoslavian.blogspot.com/2009/11/collection-of-posters-for-yugoslav-film_12.html?view=magazine (http://yugoslavian.blogspot.com/2009/11/collection-of-posters-for-yugoslav-film_12.html?view=magazine)

 :!:

Alexdelarge,si gledo mozda PRAVO STANJE STVARI (1964)?

nope.

Ok...ja cu.
Interesantno mi je sto je Cirilov scenarista. :)

 :|

(https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1472735_614913771908918_829588592_n.jpg)

Reprizirao sam film SREČA NA VRVICI (SREĆA NA LANCU) Janeta Kavčića, jedan lep primer dečijeg filma iz SFRJ kinematografije. Ako posmatramo taj žanr, ovaj film je, uz Rančićeve naslove, u samom vrhu.

Iako me DVD već dugo čeka, tek juče sam pogledao MALE VOJNIKE Bate Čengića. Izuzetan film, majstorski režiran, napisan i odglumljen. Reditelj je veoma vešt u građenju atmosfere. Ističu se mnoge pojedinačne scene, ali film se veoma dobro drži kao celina. Pravi mali biser SFRJ kinematografije, ako ga je neko slučajno propustio, neka to ispravi što pre!

Quote from: Alexdelarge on 12-12-2013, 08:50:00
:|

(https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1472735_614913771908918_829588592_n.jpg)

Fantastično, MAJSTORI MAJSTORI,  odakle je ovo?

http://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1205&nav_id=859471 (http://www.b92.net/kultura/art_durbin.php?nav_category=1205&nav_id=859471)

neam pojma đe da stavim, al ajd ovdje

28 stvari koje niste znali o "Ko to tamo peva"

Na današnji dan, 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu Kozara premijeru je imao film uz koji se smejemo i nekoliko decenija kasnije. Verovatno znate brojne replike i u pola noći, ali za neke od ovih događaja garantovano niste znali.

Dotrajalim autobusom firme "Krstić i sin", za Beograd kreće grupa putnika. Svako od njih ima neodložne razloge da što pre stigne u prestonicu. Proleće je 1941. Dan uoči nemačkog napada na Jugoslaviju. Autobus kreće iz zabiti. Zbog nepredviđenih okolnosti putovanje će se odužiti, iako je polazna stanica od Beograda udaljena svega stotinak kilometara. Šta se potom dogodilo - sigurno znate. Garantovano ste makar jednom gledali film "Ko to tamo peva" u kome su briljantne uloge ostvarili Pavle Vuisić, Dragan Nikolić, Danilo Bata Stojković, Aleksandar Berček, Neda Arnerić, Milivoje Tomić, Taško Načić, Boro Stjepanović, Slavko Štimac...

Iako mu nisu predviđali svetlu budućnost, film "Ko to tamo peva" je i u 21. veku jedan od najvoljenijih širom Srbije. U čast godišnjice njegove premijere donosimo vam malo poznate detalje o ovom ostvarenju Dušana Kovačevića i Slobodana Šijana:

1. Prvobitno je zamišljeno da to bude savremena priča, TV drama od pedesetak minuta. Odigrava se u autobusu GSP-a, a glavni lik bio je starac koji je krenuo da poseti sina koji služi vojsku u Beogradu.

2. U prvoj verziji dramu je trebalo da režira Goran Paskaljević, koji je odustao da bi počeo snimanje filma "Zemaljski dani teku".

3. Tada mladi reditelj i slikar Slobodan Šijan je predložio da se scenario promeni i da se umesto televizijskog snimi bioskopski film, na šta je Dušan Kovačević rado pristao.

4. Direktor filma bio je Nikola Popović, koji je ranije radio ogromne partizanske spektakle, poput "Bitke na Neretvi". On je najviše zaslužan što je "Ko to tamo peva" uprkos početnom odlaganju uopšte i snimljen.

5. Kako se Televizija Beograd nije bavila snimanjem filmova namenjenih bioskopu, morao je da se traži drugi producent. Krenulo je jurcanje okolo, po filmskim preduzećima, da bi na kraju iza filma u nastanku stao tada moćni "Centar film".

6. Glavna uloga bila je namenjena Miji Aleksiću, koji je prvog dana snimanja obavestio redakciju Dramskog programa da se ne oseća dobro i da ne može da snima, te je snimanje otkazano.

7. Snimanje je počelo 4. aprila 1980. i što je prava retkost - sve je išlo redom, od početne pesme, pa nadalje. To je bilo bitno za glumce, koji onda mogu prirodno da razvijaju likove, da vide šta je njihov partner uradio u prethodnoj sceni, pa da se onda ravnaju po tome.

8. Dogovoreno je da traje samo 21 (snimajući) dan, zbog čega se radilo i po 20 sati dnevno.

9. Nisu koristili reflektore, pa je ceo film je u smeđim i crnim tonovima. Čak je za noćne scene kao glavno osvetljenje korišćena logorska vatra.

10. Ekipa se za snimanje okupljala svakog jutra oko 5 sati, ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu.

11. Iako je Pavle Vuisić u filmskim krugovima važio kao "težak za saradnju, nezgodan i neko ko voli da popije", a ispostavilo se da je Vuisić svakog jutra bio prvi na okupljanju, oran i trezan.

12. Čuveni predeo "negde u Srbiji" glumila je Deliblatska peščara, piše "Politikin zabavnik".

13. Ulogu Miška Krstića Šijan je namenio Bogdanu Dikliću, koga iz matičnog pozorišta nisu pustili na snimanje, pa je naknadno odabran Aleksandar Berček.

14. Dragan Nikolić kao šlager-pevač nije bio predviđen u prvim podelama, ali se ispostavilo da mu je uloga šlager-pevača potpuno legla, i da je sjajna posveta Žiki Pavloviću i Džimiju Barki.

15. Čiču Stanojla Milenkovića, limara iz okoline Svilajnca, a ovde u ulozi orača državnog druma, Šijan je pronašao 1978. tokom audicija za naturščike za TV film "Najlepša soba". Kasnije je priznao da mu je bila urnebesno smešna kombinacija kromanjonske face i izuzetne inteligencije.

16. Izrazito visok momak koji buši gume autobusa je Milovan Tasić - Tasa (214 cm), traktorista iz Inđije i član šampionske generacije KK Radnički sa Crvenog krsta (1973.)

17. Umesto Pavla Vuisića čiču (koji dolazi da poseti sina) je na kraju glumio Mića Tomić.

18. U većem delu filma na zadnjem sedištu, odmah pored prasića, pojavljuje se baba obučena u crno. U vezi s njom postojale su razne teorije, od toga da predstavlja smrt, koja ih čeka na kraju, onda da baba u stvari pazi na prasiće, do toga da je u pitanju maskirani Predrag Preža Milinković, najveći srpski epizodista. Gledaoce je zbunjivalo i to što babe čas ima, čas nema. Nije ni potpisana na špici. Šijan je objasnio da je to baba koju su usput našli i stalno je bila u autobusu, ali se zbog lošeg osvetljenja nije uvek videla.

19. Jednog od dvojice muzičara, Miodraga Kostića, Šijan je sreo na vojnoj vežbi na radaru iznad Ralje. Mića je svirao na koncertu priređenom da zabavi vojsku, a kada je pao na kolena, pred Usnijom Redžepovom, sa sve harmonikom, Šijan je to zapamtio. Godinama posle potražio ga je i ponudio mu ulogu.

20. Mlađeg muzičara glumio je tada 11-godišnji Nenad Kostić, Mićin rođak. On nikako nije uspevao da nauči da svira drombulje, pa je snimano na plejbek. Nenad danas vozi autobus na liniji 17.

21. U završnim scenama, kada putnici optuže muzikante da su čiči ukrali novčanik, pa svi krenu da ih biju, Šijan je tražio krupan plan. To će reći da je Bata stvarno morao da ošamari malog glumca. Zveknuo mu je toliko jaku šamarčunu da je Nenadu "zazvonilo" u ušima, a na oči odmah udarile suze. Pobegao je iz autobusa čak do Pančeva. Tamo se negde sakrio, a ekipa ga je ceo dan tražila. Kada su ga konačno našli, uz preklinjanje da se vrati da završe film, Bata mu je doneo najveću bombonjeru koja je mogla da se kupi, i čvrsto obećao da više neće da ga bije.

22. Pre početka snimanja ekipa je dobila modernu kameru, tek nabavljenu za "Filmske novosti", a za pratnju poseta Josipa Broza Tita svetu. Kamera je dobro radila posao, sve negde do 25. aprila. Tog dana snimala se scena u kojoj Bata Stojković juri zeca, takozvana "Pustite mene, ja sam brži i spretniji". Odjednom, na setu su se pojavila trojica ljudi u civilu, pokazala legitimacije i uzela kameru. Niko nije smeo da pita za razlog, samo su nastavili da snimaju starim kamerama, od kojih je jedna bila veličine ormana.

23. Scenograf Veljko Despotović je autobus za snimanje našao u Sloveniji, gde ga je koristio Živojin Pavlović za film "Doviđenja u sledećem ratu". Bio je sivomaslinaste boje, vojnički, sa sicevima, pa su morali da ga prefarbaju i dodaju blato, rđu i prašinu, izvade siceve i postave klupe.

24. Bilo je predviđeno da u završnoj sceni prilikom bombardovanja životinje pobegnu iz zoološkog vrta, međutim odustalo se, jer zbog Titove smrti je u zemlji bila gotovo vanedna situacija.

25. Slobodanu Šijanu su u montaži sugerisali da izbaci ljubavnu scenu Nede Arnerić i Slavka Štimca u šumi, što on nije prihvatio. Danas je ona jedna od kultnih.

26. Pre premijere, film je prikazan Umetničkom veću. Sala u Košutnjaku bila je dupke puna. Prilikom projekcije Šijan je ostao zabezeknut. Tokom celog filma niko se ni jedan jedini put nije nasmejao.

27. Premijera je bila 23. oktobra 1980. u beogradskom bioskopu "Kozara", koji danas više ne postoji. Film je odmah prevazišao sva očekivanja. Sala se tresla od smeha, pa Šijan više nije morao da brine, kao posle veća. Obišao je celu Jugoslaviju, svuda izuzetno gledan.

28. Iako su na setu dali sve od sebe, neki od glumaca su kasnije priznali da su bili ubeđeni da tada snimaju svoj najgori film. Pitali su se čemu to mlataranje po pustari, ko će to da gleda. Jedini je Pavle Vuisić verovao u film i potpuno mu se posvetio.

http://mondo.rs/a841138/Top-Liste/Zabava/Ko-to-tamo-peva-premijera-filma.html (http://mondo.rs/a841138/Top-Liste/Zabava/Ko-to-tamo-peva-premijera-filma.html)

20 essential Films for an Introduction to Yugoslavian Cinema (http://www.tasteofcinema.com/2015/20-essential-films-for-an-introduction-to-yugoslavian-cinema/)

Zanimljiv sajt, ide mi na bookmark.

http://www.telegram.hr/zivot/nekad-smo-imali-dosta-carobnu-djecju-filmografiju-prisjetili-smo-se-najdrazih-serija-i-filmova/

Da napišem i ovde...upravo odgledao Oficir s ružom, ljubiteljima drame toplo preporučujem.

Ima li "Boljeg života" nakon smrti Jugoslavije? (http://www.xxzmagazin.com/ima-li-boljeg-zivota-nakon-smrti-jugoslavije)