pogledah nedavno ponovo. solidan mi je to film.
međutim, rekao bih nešto. kao da tu negdje lebdi mišljenje da je ovo antiratni film.
vjerojatno on jest zamišljen tako. trebao je biti. uostalom, Lepa sela su zapravo verzija Johnny got His Gun. pomalo plagijat, makar meni zanimljiviji od Johnnyja. bliskiji ovom balkanskom biću.
kako god, Johnny uistinu jest antiratni film. Sela ne u toj mjeri - ona su podleglla trenutku. previše je okružje bilo nabrijano da bi ijedan čovjek utekao tim okovima. Sela su prosrpski ratnički fantazmatski i mitski film. a tek onda kakti antiratni.
dakle, ovo je uvod u temu, pa polemika može početi
*na žalost, tema koja je tako divno krenula na drugom forumu, zaključana je bez dovoljnog razloga, a sve zbog raznih sjebanih individua
Svakako, LEPA SELA su prosrpski ratnički film if there ever was one iz prostog razloga što se preispitivanje rata u ovom filmu odigrava isključivo zbog toga što je to svojstveno diskursu velikih imperijalnih kinematografija kao što je američka. Samo velesila je sposobna da preispituje sebe, jedina supersila je Amerika, a LEPA SELA su srpski pokušaj pravljenja nečega poput PLATOONa ili APOCALYPSE NOW, zašto ne i DEER HUNTERa. Kao jedan od ključeva za tumačenje segmenata ovog filma svakako treba uzeti i oslanjanje na par exellence filmofilsku posvetu Hajrudinu Krvavcu i tradiciji jugoslovenskog ratnog filma kroz lik Bate Živojinovića na bazi koga se ostvaruje jedan širi kontinuitet i u srpsku kinematografiju aproprira jugoslovenska tradicija, koja je moćna i svetski priznata. U čisto zanatskom smislu, taj spoj partizanskog i američkog filma o Vijetnamu je moćna ideološka konstrukcija. Ostale kinematografije iz regiona su u tom periodu silom raskidale sa jugoslovenskom tradicijom i otud je srpski film iz tog perioda, prevashodno zahvaljujući Dragojeviću bio daleko najsuperiorniji.
U međuvremenu je i srpski film raskinuo vezu sa jugoslovenskom tradicijom, i uprkos tome što druge kinematografije nisu uhvatile priključak sa njom, kada se našao u ravnopravnijoj utakmici sa njima pokazao da je možda i slabiji od drugih.
Isto tako, čim se ponovo oslonio na tradiciju jugoslovenskog filma kao u PORNO BANDI, nametnuo se kvalitetom.
LEPA SELA u tom smislu ostaju paradigmatski primer te strateške oslonjenosti na jugoslovensku tradiciju sa odmerenim uvođenjem novih uticaja.
Quote from: PingvinPatuljak on 20-02-2010, 18:24:28
Sela su prosrpski ratnički fantazmatski i mitski film. a tek onda kakti antiratni.
Ima on i tu antiratnu komponentu, ali prvenstveno se radi o zarobljenim Srbima u tunelu, koji ovde imaju ulogu pozitivaca, okruženi Muslimanima, koji su u ovom slučaju negativci, jer se pretpostavlja da ne bi postupili sa Srbima korektno, ako bi se ovi predali, nego, naprotiv.
Meni je to OK. Ne vidim tu nikakve laži, ali se slažem sa prvim delom citirane rečenice tj sa celom.
eh, ovdje su ljudi otvoreniji te nedostaje hajka na ludog Pingvina, na Pingvina ustašu i slično
citat, tek tolko da se nadovežem na cripla
"Tvrdim da su Lepa sela šarena laža. Neka čitatelj pažljivo čita sljedeće odlomke i na trenutak porazmisli o rečenome - umjesto da ga vode vlastite predrasude i emocije.
Promotrimo ključnu stvar oko koje se vrti priča. Šačica srpskih vojnika zarobljena u tunelu. Naravno, većina nije u stanju ili pak ne želi analizirati stvari uduboko. Već se na topicu provlači priča da je taj scenarij rađen prema istinitom događaju. Kako da ne.
Isti scenarij se može naći u gomili filmova, u gomili djela. To nije neki izolirani slučaj, već - arhetip. Mitsko mjesto. Najkraće se može svesti na prastari mit David protiv Golijata. Jasno, pri tome je intencija da se gledatelj poistovjeti sa slabašnim, nezaštićenim, malim Davidom nasuprot strašnom, zločestom i velikom Golijatu. To je Jerry protiv Toma, šačica bjedolikih oko poštanske kočije protiv sile divljih Indijanaca, to je Napad na policijsku stanicu.
Ustvari, radi se o ideologiji u najčišćem obliku. Pogledajmo kakva je to zamjena teza u slučaju Lepih sela. Srbi, kao najnaoružanija i vojno najorganiziranija strana u datom trenutku, svedeni na grupicu iznemoglih i očajnih ratnika opkoljenih velikom silom Bošnjaka, koji su strašni i divlji kao poslovični Indijanci u westernima. Dakako, realnost je bila drugačija.
Ali,
Lepa sela inzistiraju upravo na ovom scenariju: malo hrabrih ljudi (srpski ratnici) okruženi barbarskim neprijateljem koji kolje zarobljenike, siluje žene i uživa mučeći očajne ljude u stupici (Muslimani). Rezultat toga je identificiranje društvenog tkiva sa srpskom stranom, sa malim Jerryjem koji vrckasto i hrabro odolijeva velikom Tomu. Da je ta laž učinkovita, pokazuju komentari forumaša na ovom topicu. Jednostavan gledatelj, primjerice Obi-wan, prepoznaje kako film veliča ono dobro kod Srba a osuđuje loše. A on je još nekakav jači mislilac od većine uobičajenih gledatelja - masa je interpelirana arhetipskom postavkom 'mi jadni mali napadnuti od strašnih divljaka moramo se braniti i učiniti sve da uništimo neprijatelja prije nego on nas'.
Zato su za mene Lepa sela velika ideološka laž; makar ostaju solidan film zanemarim li to čitanje."
To što LEPA SELA imaju jasnu ideološku agendu je opštepoznata stvar koju je još u vreme premijere artikulisao Marcel Štefančič u Ljubljani. Ne znam da li si čitao njegov tekst? To je na neki način prva formulacija te "razotkrivajuće" teze.
ne
ne čitam takve stvari a još manje pratim 'aktualnosti'
sve je ovo plod mojih vlastitih snaga a ja sam sam uložio napore da dođem do rečenoga
Marcel nije baš aktuelan. :) To je ipak napisano još u ono vreme. Mislim da bi kao neko koga evidentno zanima filozofija morao uzeti u obzir taj postepeni naučni razvoj određene teze baziran na proučavanju svih dostupnih izvora.
pa zato kažem - ne pratim 'aktualnosti'. ni onda, kada je to bilo svježe i taj gospon Marcel u žiži niti sada kada se, recimo, diže halabuka oko Avatara
ja imam svoj put a on vrluda bijesno lijevo i desno
crippled je lepo sažeo ono što i ja mislim o tom filmu. istina, u kodu nacionalnog preispitivanja nalik na američku kinematografiju leži antiratna namera, jedan uopšteni sentiment protiv rata kao takvog, ali je reč o dosta tankom i u suštini naivnom konceptu kada uzmemo u obzir kontekst konkretnih ratova, tj. u ovom slučaju rat u bosni i hercegovini. DEER HUNTER, kao i APOCALYPSE NOW, poseduje tu ambivalentnu poziciju koju i lepa sela imaju: osuđuje rat kao takav ali opravdava našu ulogu u ratu.
tako da tu dolazi do velikog rascepa: LEPA SELA su zaista odličan, mada ideološki problematičan film. ja sam recimo spreman da branim taj film kao majstorsku upotrebu žanrovskih stilema i citata, čak i da naglašavam njegovu antiratnu stranu (jer se ona često prenebregava), ali se, s druge strane, slažem da je u pitanju prosrpski film.
međutim, suludo je napadati LEPA SELA argumentom koji sam negde pročitao, a zasniva se na tvrdnji da je taj film podsticao ljude da se ubijaju. to je apsurdna potreba da se film diskredituje zbog prosrpskog stava: da podsetim, LEPA SELA su dozvolu za prikazivanje dobila u maju 1996. godine, dakle nakon prestanka rata, te samim tim logički nisu mogla učestvovati u podsticanju rata od 1992. do 1995. godine.
Quote from: Zika Kisobranac on 20-02-2010, 21:13:14
LEPA SELA su zaista odličan, mada ideološki problematičan film.
Izvinjavam se što upadam u raspravu. Posle ovog neću više:
Nisam gledao film, ali, zašto je ideološki problematičan? Ja se ubih gledajući američke filmove, a oni su 99,8% ideloški problematični i nikom ništa.
film je produzena politika srbskog stoljetnog hegemonizma u kojem se agresor predstavlja zrtvom.
rabi iste elemente kao alzirsko-francuski 'indegenes', no opredjeljuje se za i velica stranu fasizma.
Oh, kako je lepo biti Srbin! Za razliku od ...
... a i imamo bolje filmove...
haha, pa ne mogu vjerovati. izbacise reformirani jugokomunisti pingvina zbog postavljanja istog topica na forumu naklade fibra d.o.o. popularno zvanom stripovi.com-forum. pingvine, daj stavi neku debelu petokraku za avatar i nema zime. debela petokraka, "zivela striposlavija" i pises sto hoces kao i drugi.
Što se mene tiče, prosrpska agenda LEPIH SELA je naravno potpuno u redu, nego samo ne treba da se pravimo da ne postoji.
Lepa sela NISU ideološki problematičan film. To je ideološki nešto NAJISPRAVNIJE što ima veze sa ratom u ex Yu. Ne kažem da je film savršen (moja zamjerka je malo pretjerana holivudizacija i pravljenje spektakla na račun istinitog događaja, za što je ipak bilo malo prerano), ali u odnosu na hrvatsko i bosansko smeće (http://chetnixploitation.blogspot.com (http://chetnixploitation.blogspot.com)) ovo je Građanin Kejn.
Quote from: crippled_avenger on 21-02-2010, 03:21:52
Što se mene tiče, prosrpska agenda LEPIH SELA je naravno potpuno u redu, nego samo ne treba da se pravimo da ne postoji.
ovo i ja kažem
ostali, mislim poneki na ovome topicu, nemojte biti tak očito bedasti
harvester, mali mišu, Hrvati imaju puuuuuno jače filmove nego Srbi. ti imaš dva problema dečko:1)teškom mukom se hrvaš da postaš nešto suvislo (uglavnom ti ne uspijeva) 2)nisi gledao gotovo ništa od filma osim tinejdžerskih i crnačkih komedija
kišobranac,
ništa ti ne misliš. ti se priklanjaš kamo te vjetar nanese, u ovom slučaju si se prilijepio za jednog cripla. u tom oponašanju, čak si uspio izreći nešto valjano ("suđuje rat kao takav ali opravdava našu ulogu u ratu") i to je za sada to od tebe.
Hunter i Apokalipsa su Das Filmovi; Sela su tek dopadljiv kolaž srpske mitomanije pojačan linkom na bolja vremena kroz eksploataciju legendarne Bacila je sve niz rijeku
pa naravno da se tebi ono što nisi u stanju dohvatiti, čini suludo: međutim, taj koji je to napisao je ili a)barjaktar suprotne strane pa napada sve srpsko već po načelu (nešto kao ovi glupani svarog ili harvester, samo suprotnog predznaka) ili b)tip pronicljiviji od tebe koji shvaća da su Sela 'opasnija' propaganda, ona koja udara suptilno na čeone režnjeve raznih primata; Sela su srpskoratničkiji film od Marša na Drinu primjerice
scallope,
slab komentar. od tebe očekujem barem nešto približno jako, nešto kao kada bi moju jačinu srezao na pola i onda da se tu negdje, u tu polovicu, uglaviš
zosko,
tamo je poplava kretena i baba-narikača koji cvile za moderatorskom čizmom (usput, primijeti da su gro tih plačibaba Srbi = nije li to indikativno, pitanje za sve prisutne). u svakom slučaju, ostajem na svome putu "na očigled svih koji mi žele zlo"
Pingvinčiću, sinko, vi Srbi katolici ste patološki nesposobni da snimite dobar film. Znači to mora biti nešto u vezi sa pravoslavljem.
koji hrvatski film si gledao dečko? ti si tip koji prati sapunice i eventualno bitange i princeze, možda još najviše što si u stanju gledati je kako je počeo rat na mom otoku.
postaš gluposti a poneki te još ohrabruju: to ti je nešto kao kada klinac želi ući u društvo starijih od sebe pa ga te iskvarene ocvale kreature podstiču na budalaštine da bi se 'zabavljali'. u tom smislu si i ti forumski ridikul - još sam ti najbolji prijatelj ja što ti ovo govorim, a kada odrasteš i sam ćeš doći do toga
Ah, da, skoro sam i zaboravio, ali dobro da si me podsjetio - ne samo da Srbi katolici ne znaju da prave filmove, već su potpuno lišeni smisla za humor, tako da ne mogu da snime ni dobru humorističku seriju :-)
jasno ovi baš izgledaju krcato humorom, nema što vrlo duhoviti ljudi
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg10.imageshack.us%2Fimg10%2F8687%2Fsaljivisrbi.jpg&hash=65536a0c120b226a2dae708793fdbbe62256c2bd) (http://img10.imageshack.us/i/saljivisrbi.jpg/)
Možda je ova slika apoteoza zla za tebe, ali za nas su to samo neki bradati četnici. Ništa vredno emocija.
Postavljati sliku četnika kao odgovor na konstataciju kako Hrvati nemaju nijednu dobru humorističku seriju je... hm, recimo neobično :-)
mac, dragi i mileni momčiću, nije to nikakva "apoteoza zla za mene"; nego ti piše jasno: šaljivi srbi
inače,
ako su se ispucali kreteni koji nemaju reći išta pametno, predlažem da se vratimo temi.
za sada smo se svi (koji su mogli reći nešto o filmu) složili da je film prosrpski ratnički fantazmatski i mitski. ima li drugačijeg mišljenja ili eventualno može li netko reći nešto pa makar afirmirao postavljenu tezu? napisati par redaka a da to bude zanimljivo, pa čak i poučno po čitače?
(Intelektualni) patuljče, da nisi toliko iskompleksiran mogao si lako da primijetiš da ja uopšte nisam negirao bilo šta što si ti rekao (o Lepim selima) već sam reagovao na Žikinu konstataciju kako je film "ideološki problematičan". Ja sam rekao da je on ideološki ispravan, a to je upravo zato što je prosrpski. Kao što već rekoh, to što je prosrpski ne sprječava ga da se suoči i sa Zlom u Srba, što je nešto što filmovi Srba katolika (sa izuzetkom Finih mrtvih djevojaka) i Srba muslimana tek treba da urade.
Btw, jedan savjet - ako već na forumu nastupaš sa tom "ja sam toliko pametniji od ostalih da to uopšte nije interesantno" pričom, što btw. ne samo da mi ne smeta već mi je i simpatično, nastoj da budeš konzistentan s likom. Uvrede kao što su "kreten" i slično pokazuju da te je nešto pogodilo, a to ipak narušava mit o nedodirljivom Patuljku.
Eh da, tvojoj alleged intelektualnoj superiornosti ne pomaže to što non-stop lupaš gluposti. Teen komedije gledam ponekad, ali crnačke izbjegavam whenever possible. Ako si htio da me za nešto prozivaš, to su niskobudžetni horori, što je valjda očigledno svima osim tebi, međutim i ti horori tipa Plane Dead ili Snakes on a Train su mnogo bolji od hrvatskih filmova.
Ali, da se vratimo na temu, a to su Lepa sela. U naslovu kažeš - Lepa sela lepo lažu. Možeš li da obrazložiš ovo, tj. šta konkretno lažu?
ajde, ovo su ti postovi nešto bolji (na trenutke bljeskovi kroz sivilo)
dakle,
naravno da ti mogu sve objasniti (i to tako da čak i ti skužiš)
naslov i uvodni post se uzajamno objašnjavaju: kažem da Lepa sela lepo lažu aludirajući na mišljenje koje se vrzma po javnome prostoru da je to prvenstveno antiratni film (da se takvo mišljenje de facto primilo u dobrom dijelu javnosti dokazuje činjenica da su me tamo -na s.comu- čudnim čudom gledali, kao da je u selo stigao cirkus, a sve zbog toga što tvrdim da je to jedan prosrpski ratnički mitski film; većina diskutanata je bila mišljenja kako je to "objektivni realni antiratni" film zato jer pokazuje srpske ratne profitere i slična opća mjesta = dobra fora)
dalje kažem da je Dragojević imao na umu snimati ANTIRATNI film ali nije u tom naumu uspio: svjesno ili nesvjesno je podlegao histeriji, trenutku, okružju, doktrini krvi i tla te poslovičnoj srpskoj mitomaniji
na tu njegovu namjeru upućuje činjenica da su Sela u neku ruku verzija antiratnog filma par exellence - Johnny got His Gun (to otvara novi vid problema, promatravši Sela kao plagijat sa sve tablom-malo-ukrivo; ne znam jel itko prije mene naznačio ovu vezu Johnnyja i Sela, ali u svakom slučaju, jedan mali dečko poput tebe, može nešto naučiti čitajući ove redove)
btw,
ne trebaš mi govoriti da mi je nastup fenomenalan: to se podrazumijeva; kao što se podrazumijeva da ti nisi pozvan tumačiti Patuljka jer je on tako velik da se može spustiti na razinu malih miševa koji operiraju sa "debilima" "kretenima" "mjerenjem tko ima veći pimpek" i slično. kužiš, morao sam odigrati tu rolu da ti se približim, što se pokazalo kao uspjela taktika budući si dao bar nešto od sebe u narednim postovima. pokušaj nastaviti u tom tonu kada razgovaraš sa Velikim Patuljkom, iako, kažem, mogu ja raspravljati na svim razinama kada sam tako vrckast, vispren i volšeban
Lepa sela kao plagijat sa tablom-malo-ukrivo
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg62.imageshack.us%2Fimg62%2F7567%2Ftablamaloukrivo.jpg&hash=ee8e979a07c11baeeef9b38d59ea1c7e267c5c0a) (http://img62.imageshack.us/i/tablamaloukrivo.jpg/)
Okej, pošteno, tj. razumio sam šta hoćeš da kažeš, ali po meni je naslov ipak neprimjeren. Jer ne može film da "laže" - film je takav kakav jeste, tj. unutar samog filma je istina sve što se u njemu dešava. E sad, tvrdnje da je to eventualno trebalo da bude antiratni film ali da tako nije ispao savršeno su validne. Mislim, recimo, da bi bilo ispravnije da si napisao "Dragojević laže" ili "Ljudi lažu o Lepim selima" ili tako nešto. Istina, to bi narušilo duhovitu igru riječima u naslovu, to priznajem.
to harvi, tako argementiraju pravi krscani.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg138.imageshack.us%2Fimg138%2F7370%2Fharvi.jpg&hash=eaa2a0097af3e75fcb86f6ebdd739f96a2b7c8ae)
otkrit ću ti jednu tajnu: suština svijeta je u igri riječima (+pički)
Stavljam na listu za gledanje Johnny got His Gun - jedino rediteljsko delo priznatog scenariste Daltona Trumboa (koji je bio i na crnoj listi).
a i na crvenoj
"One" od Metalike je efektniji
i kraći.
e, pingvine, baš si ti pronicljiv.
ti si mislio 25 godina u pećini i smislio si gramofon.
i sad si ponosan što si to postigao svojim snagama.
bravo.
za taj uspeh, imaš od mene pakovanje presnih oblandi.
ajd, pa nemoj se uvrijediti uvredljivko
ma to je bilo čisto da ispoštujem formu, puno polažem na kartu formalne sustavnosti u mom nastupu - time stvaram jedan stereotip 'velikog i snažnog Patuljka', a ja naprosto obožavam stereotipe
nego, ajmo o filmu
mišljenja sam da su usporedbe sa Hunterom i Apokalipsom promašene, dok stoji paralela sa Platoonom. Sela jesu nekakav pokušaj Platoona upakiranog u strukturu Johnnyja.
u čemu se sastoji greška Lažljivih sela?
načeo ju je cripl, premda iz skroz pogrešnog uvida. "Samo velesila je sposobna da preispituje sebe" ---------- dakle, ovo ne stoji, jer nakon određenog vremena SVATKO preispituje sebe = to je dijalektika, njeno prirodno kretanje.
ALI, greška Sela (a i cripla koji nije uvidio tu najočitiju stvar) je u tome što su zbrzala!
naime, PRVO ide afirmacija. tek tada negacija itd.
zato su filmovi kao Apokalipsa vrh: jer su oni uslijedili NAKON! nakon Johna Waynea i Operacije Pacifik, nakon Bogarta i Akcije u Sjevernom Atlantiku, nakon Sveameričkih Amerikanaca koji se bore za Pravu Stvar.
prvo se ispuca more ideološki čistih, junačko-epskih filmova. tek tada se možemo preispitivati. meni je takav put sasvim jasna i očita stvar.
Sela su laž: pukotina u sustavu; narušavaju tijek dijalektike pa zato profulavaju i preobrću se u nešto potpuno drugo od onoga što su namjeravala biti - ona čak hrane mitomaniju a tobožnje preispitivanje ostaje zakrito u zapećku tunela (sve sa drekavcom).
u tom smislu, usporedba sa partizanskim filmom je također sfulana, jer su dobri stari marksisiti barem poznavali hegelovsku dijalektiku te je primijenili na Kozaru, Neretvu i Desant na Drvar. onda je mogao doći U gori raste zelen bor i Gluvi barut.
criple, Krvavac se okreće u grobu zbog ovako promašenih "posveta".
usput, nisam očekivao ovako kratak input ghoula u ovako veliku temu
pa nisi se valjda prepao strašnog Patuljka? pa ti znaš da se ja samo šalim.
ajde, ako ne možeš pričati na visokoj razini o ratnom filmu (ma razumljivo, malo tko može o svemu) nemoj onda ni prodavati te diverzantske finte: ghoul kao diverzant sabotira veliku temu kratkim postovima
Pingvine, zanemaruješ jedan bitan aspekt partizanskog filma a to je da su se oni minimalno bavili dijalektikom niti bilo kojom vrstom materijalizma. Oni su svi do jednog u tzv. afirmativnoj fazi bili krajnje nacionalistički sa rasističkim odnosom prema okupatoru, i vrlo brutalnim odnosom prema domaćim izdajnicima. U istoriji partizanskog filma mogu se prepoznati tri faze.
Prva faza je partizanski film pedesetih, istovremeno i najrealističnija, a reklo bi se i najmarksističkija faza partizanskog filma, premda ti ne referišeš ni na jedan od tih filmova. U periodu od pet godina posle samog sukoba, partizanski film je dakle baziran na neposrednom iskustvu koje se nedavno dogodilo. U tom smislu ovi filmovi donose jasnu ideološku profilisanost junaka ne samo u odnosu na okupatora i kvislinge već i u odnosu na društvo. Kvislinzi i okupatori su praktično jedini put u ovom periodu ljudi sa kakvom-takvom motivacijom i socijalnim bekgraundom koji objašnjava njihovu odluku. Sami zapleti ne govore o superherojskim delima, to su male priče sa velikim fokusom na mlade ilegalce, prenošenje poruka, akcije nabavljanja lekova i sanitetskog materijala...
Tokom šezdesetih godina, narativ NOBa postaje motiv na osnovu koga se grade čisto filmske postavke tipa jugoslovenskog vesterna, stripovskog akcijaša ili biblijskog spektakla. Tokom šezdesetih, od ekranizacije Dobrice Ćosića DALEKO JE SUNCE uvodi se mogućnost da su partizanska dejstva imala kolateralnu štetu, da je revolucija MOŽDA IPAK jela svoju decu.
Tokom sedamdesetih, ideja "afirmativnog" partitzanskog filma se izvitoperuje a filmovi koji preispituju ulogu komunista, okuraženi raskolima unutar same partije, 1948. i 1966. pa konačno i drugim tendncijama postajku sve prisutniji.
LEPA SELA LEPO GORE je u tom smislu produžetak tradicije partizanskog filma kao što su i mnogi sukobi u Bosni produžetak rata iz 1941. Drugo, ni Cimino, ni Coppola ni Stone nisu pre svojih klasika o Vijetnamu snimali prointervencionističke filmove. To što su postojali proratni filmovi drugih reditelja je generacijska stvar. I pre LEPIH SELA postojali su srpski filmovi o aktuelnom ratu, mada nijedan eksplicitno proratni (priprema je obavljena tokom osamdesetih sa BRAĆOM PO MATERI), što ima veze sa tim da Srbija nije imala ambiciju da svoju poziciju dokazuje kroz propagandni film kao recimo tadašnja Hrvatska ili Bošnjaci od tada do danas... Drugo, moraš imati na umu da je jugoslovenska kinematografija evoluirala podjednako kao američka i da su u vreme GREEN BERETS snimani proratni filmovi ali da posle Cimina, Coppole i Stonea nikome ne pada na pamet da snima tako eksplicitan gung ho film o vijetnamskom ratu. Isto važi i za sukob na prostoru bivše Jugoslavije. Ipak, moraš imati na umu da su u LEPIM SELIMA pripadnici partizansko-četničke koalicije u borbi sa naslednicima handžar-divizije. Bošnjak spells handžar.
lijep post criple
na žalost, carstvo nužnosti me doziva, pa možda kasnije štogod dodam ili oduzmem
Moglo bi se argumentovati da su Sela približno najradikalniji film koji se u datom trenutku u datom stanju produkcijske i povijesne zbiljnosti i dao snimiti. Ne zaboravimo da je film producirao Miloševićev/ Vučelićev RTS i da je u svetlu te činjenice, ovo jedno prilično smelo ostvarenje. Ne znam koliko se toga iko seća, Pingvin pogotovo, ali u Srbiji je ovaj film izazvao dijametralno suprotne reakcije. S jedne strane je bio voljen jer je imao tu žanrovsku crtu i komunicirao sa jugoslovneskim kinematografskim nasleđem i imao brdo okultnih gegova, stilizacija i one-linera, ali s druge strane je bio veoma jako napadan kao kukavički, izdajnički itd. Napadali su ga razni zato što Srbe prikazuje kao psovače, nasilnike, palikuće itd.
Pritom, dakako, ne treba ni smetnuti sa uma da on ne treba da se svede samo na ideju o nekolicini Srba zatvorenih u tunelu na koje nasrću bezlični "drugi" + Nikola Pejaković kao njihov PR, gde su Srbi, razume se, psihološki i karakterološki iznijansirani, a neprijatelj je bez lica, bez karaktera i sveden na akcije koje radi. Hoću reći, da, moja strana, muslimani, su u ovom filmu prkazani vrlo ravno, bez humanizacije, više kao mekgafin nego kao stvarni ljudi (sa izuzetkom N. Pejakovića koji služi kao istorijska spona sa drugom stranom), ali, što je možda politički nesvarljivo nekom sa strane, ovo i nije fim o DVE strane koje ratuju među sobom, nego o jednoj strani koja ratuje u nekoj zemlji a koja ni sama nije jedinstvena.
U tom smislu, Dragojević svojim pojednostavljivanjem prikazivanja neprijatelja zapravo sugeriše upravo ono što i sami bosanski muslimani vole da misle i kažu, to jest, da su oni bili žrtve agresije ujedinjene protiv spoljnog neprijatelja, bez komplikovane političke agende, već okupljeni oko prirodnog, intuitivno razumljivog cilja odbrane teritorije, nejači itd. i da nisu morali da troše vreme i energiju na debatu oko toga da li da se ratuje i zašto da se ratuje. Ovo, naravno, nije ISTINA u praktičnom smislu jer je i među nama bilo dosta frakcija, Alijinih, Abdićevih, pa onda ovi mudžahedini koji su vodili svoj rat unutar našeg rata itd., ali je za potrebe umetničkog iskaza i polemike koju film zaista želi da vodi, to dovoljno istinito.
A polemika koju film zaista želi da vodi je polemika na srpskoj strani. Dakle, ovo nije "antiratni film" koji hoće da prikaže dve strane i humanizuje ih nego film koji jednu stranu koristi samo kao zamajac radnje da bi drugoj dao priliku da se upusti u pretresanje svojih razloga za ratovanje, svoje agende, politike, mitologije itd.
Sad, naravno da se može kritikovati je li ovo ili ono urađeno pošteno do kraja ili ima eksploatacije (naravno da ima), ali film na svako svoje "prosrpsko" uprošćavanje, ima i po jedno fino nijansiranje. Na primer razlika između Srbina izbosne koji ratuje ali je potresen prizorom razaranja i Srba iz Beograda kojima je paljenje bosanskih sela super zabava. Na primer podzaplet sa oficirskim sinom, džankijem koji, naravno, ne daje pet para za rat i kome diler daje najjezgrovitije (i, u perspektivi proročansko) objašnjenje razloga zbog koga je Srbija izgubila sve ratove u devedesetima: "trideset godina radnog staža za ćamil dopa."
Ova vrsta uvida i umetničkih sažimanja je neizmerno vredna za srpsko razumevanja rata koji, da ne bude zabune i dan danas većina tretira kao nametnut i nema presedana u dotadašnjoj srpskoj kinematografiji, a, kad se bolje pogleda, i deceniju i po kasnije ima vrlo malo uporedivih umetničkih gestova u okviru ove umetnosti. Što ne znači ni da je Lepa sela lepo gore ultimativni antiratni film niti da je politički ili čak umetnički nužno idealan, ali jeste vredan, jeste maltene jedinstven umetnički rad na temu Srba u ratu i ne treba ga svoditi samo na centralnu ideju koju Pingvin sugeriše.
Hoću reći, on nije, poput Hurt Locker, flm u ratu koji ignoriše širi politički kontekst i implikacije iako se fokusira na jednu malu grupu ljudi i epizodu u njihovim životima. Slažem se da je njegovo posmatranje i razmatranje tog političkog konteksta implicitno prosrpsko i svakako nedovoljno radikalno za nekog ko nije Srbin, ali u kontekstu o kom pričamo, dakle, gde i kad je nastajao, i po gestovima koje čini, ovaj film ima veliku vrednost.
Treba imati na umu da su LEPA SELA snimana u okolini ozloglašenog Višegrada tokom trajanja ratnih dejstava što dodatno podcrtava hrabrost autora. Ipak su Lukići i ekipa bili nezgodniji partneri od RTSa.
sto samo dodatno podcrtava "film je produzena politika srbskog stoljetnog hegemonizma u kojem se agresor predstavlja zrtvom." a ne hrabrost autora.
http://en.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egrad_massacre (http://en.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egrad_massacre)
ne vređam se ja, pingvine, nego si ti neobavešten. ništa strašno, nema ljutnje, ali pošto si već sakriven u zemunici, gledaš filmove i razmišljaš, pomislio sam da bi ti paket presnih oblandi pomogao.
elem, ja sam o ovoj temi, pominjući i teze koje si ti izneo, i teze koje su elaborirali cripple i meho, napisao jedan opširan esej objavljen vis a vis sa esejom faruka lončarevića o lepim selima. lončarevićev esej imao je radikalan stav prema lepim selima na tragu tvoje varijante "da su Sela 'opasnija' propaganda, ona koja udara suptilno na čeone režnjeve raznih primata", kao i pingvina, i onda je izvukao zaključak da, pošto su već takva propaganda, Lepa sela predstavljaju zločin prema filmskom jeziku, izvanredan umetnički propagandni proizvod koji je svojim visokim kvalitetom zapravo srbe podsticao na stvarne zločine, tj. podsticao ih da ubijaju muslimane, i tako su Lepa sela produžena ruka srpskog stoljetnog hegemonizma (što je pojednostavljeno gledanje na rat taman kao i strašni drekavac iz pećine). dakle, sve je odavno pretreseno, analizirano, opisano, pročitano, samo ti u tvojoj šumici još nisi ništa o tome čuo (šteta, jer je o tome bilo i na ovom forumu priče, a esej marcela štefančiča si mogao pročitati baš na zs, i to sam ga ja postovao). no, dobro, nije to strašno, uvek ima dobrih ljudi spremnih da edukuju druge, samo nije u redu da se žestiš i da prozivaš naokolo bez osnova. ako ćeš ubuduće biti dobar, oprašta ti se.
inače, moj stav u pomenutom eseju manje-više je na mehovoj liniji. ono što sam mislio pod "ideološki problematičan", a nisam se precizno izrazio, jeste da Lepa sela sadrže brojne problematične čvorove: jedan od njih je upravo ta antiratna-proratna konfuzija, drugi je nehumanizovanje neprijatelja, što je, kako je scallop primetio, prisutno u mnogim američkim filmovima (i upravo tu je sličnost sa DEER HUNTEROM - vijetnamci iz tog filma su svi odreda zli sadisti), prikazivanja muslimana kao "mračnog drugog", uz dijaloge "što si mi ubio majku?", "što si ti meni zapalio radnju?", gde, je li, srbi pale tuđe zgrade a muslimani ubijaju tuđe majke, treći je opravdanje rata simbolikom "drekavca", vekovne mržnje, komunističke prisile i držanje naroda i narodnosti u iluziji ljubavi, kad je stvarnost bila puna mržnje, tj. podsticanje metafizičkog elementa ratnog sukoba, one stare dobre "mi se ubijamo jer se odvajkada mrzimo, a ne zbog ekonomskih i političkih razloga", i tako dalje.
e, sad, to sve jesu u najširem smislu "ideološki problematična" mesta Lepih sela, samo što zavisi od ugla iz kog gledate. cripple je jasan - prosrpstvo je u redu, ali nećemo se praviti da ne postoji. što se mene tiče, način prikazivanja muslimana, srpski ugao gledanja na rat, preispitivanje istorijske uloge dominantne sile u sukobu iz ugla te sile, prikazivanje rata kao reinvencije žanrovske matrice, tj. njegovo mitologizovanje i izbacivanje iz ekonomsko-političko-istorijskog konteksta, sve to za mene jeste problematično, mada se može (donekle) pravdati dragojevićevim naivno-umetničkim igranjem na kartu antiratnog koda upisanog u žanrovsku matricu novoholivudskog ratnog filma. e, kad tu operemo dragojevićeve prljave rediteljske ruke :), ostaje nam taj prokleti drekavac. tu ne znam šta da radim, jugosloven u meni se buni, i, što bi boban rekao, nema oprosta, predaje, povlačenja, ili kako već ide.
Ubistvo majke je jedan od ključnih elemenata manipulacije u ovom filmu. Nesumnjivo je u dramaturškom smislu upravo ovaj gest protivu (Mehmete, ispravi me) nemoćne starice nešto što esencijalizuje negtivnost ovog ili onog junaka.
Iz samog filma zapravo nikada nije jasno da li je Bjelinu filmsku majku ubio profiter Pera Božović ili Grupa Sandžaklija. U privatnom razgovoru, Bjela kaže da je ubile Sandžaklije a Dragojević da je Pera zato što je Bjelin lik bio protiv profitera. :) Dakle, ta ambivalentna situacija pruža mogućnost višestrukih čitanja i čini mi se da je ubistvo majke kao objektivno snažan dugmić na emotivnom sklopu publike namerno ostavljen nedefinisan kako bi se posle pritiskanja krivac mogao nesmetano učitavati.
Naravno da se relativizovanjem ključnog krivca u filmu ostavlja otvorena dilema ne samo između konkretne nacionalne krivice, odnosno da li su ubice ostrašćeni Muslimani ili zli srpski profiteri/rukovodioci (mada je opet tu prosrpski stav jer Muslimani imaju ostrašćenu nacionalnu grupaciju a kod Srba je tako nešto ipak devijacija), već se otvara i širi ideološki problem, da li je reč o ubistvu iz nacionalne mržnje ili je to nusproizvod početne akumulacije kapitala kroz rat.
S tim što, opet, jedini musliman sa licem koga vidimo tokom ratovanja (ne računam P. Božovića za koga nisam siguran da li u Beogradu tumači istog lika kao ubosni) je Nikola Pejaković i on nije prikazan kao potpuno "drugi", njegovo pitanje "što si mi zapalio radnju" naravno da ne može da bude u istoj ravni kao "što mi ubi materu" ali ga ipak humanizuje. Hoću da kažem, film svakako gura srpsku stvar ali ne preseca potpuno sponu sa drugim. Uostalom, Bjela je lik koji demonstrira "ostrašćenost" svojim projektom asasinacije zarobljenog muslimanskog vojnika na VMA koji je potpuno iracionalan i ne služi ni srpskom ni ličnom interesu ni na jedan način.
QuoteUostalom, Bjela je lik koji demonstrira "ostrašćenost" svojim projektom asasinacije zarobljenog muslimanskog vojnika na VMA koji je potpuno iracionalan i ne služi ni srpskom ni ličnom interesu ni na jedan način.
Tako je. VRLO bitan moment filma koji mnogi previđaju.
To je čisto filmofilski koncept. U groznici, Bjela je imao viziju da će Boki Milivojević završiti glumeći u seriji KAD NA VRBI RODI GROŽĐE i onda je želeo da ga spase od poniženja...
sama cinjenica da je ovaj propagandni film sniman na lokacijama gdje su srbi zive spalili stotine zena i djece + tisuce izmasakrirali na druge nacine (asasinirali, kako li to krasno zvuci) govori sve o srbima.
To govori nešto o Dragojeviću i producentima, ne mešaj nas ostale. Mene niko nije pitao.
Quote from: crippled_avenger on 22-02-2010, 13:03:06
To je čisto filmofilski koncept. U groznici, Bjela je imao viziju da će Boki Milivojević završiti glumeći u seriji KAD NA VRBI RODI GROŽĐE i onda je želeo da ga spase od poniženja...
:!:
Zosko, nije ni ova loša:
http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_war_crimes (http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_war_crimes)
Quote from: Josipovich Broznjev on 22-02-2010, 13:04:31
sama cinjenica da je ovaj propagandni film sniman na lokacijama gdje su srbi zive spalili stotine zena i djece + tisuce izmasakrirali na druge nacine (asasinirali, kako li to krasno zvuci) govori sve o srbima.
Quote from: mac on 22-02-2010, 13:25:09
To govori nešto o Dragojeviću i producentima, ne mešaj nas ostale. Mene niko nije pitao.
Govori valjda i o tome da mene niko nije pitao i da li da spaljuju živu nejač ili ne...
Ne vidim kakve veze sa bilo čim ima lokacija gdje je film sniman.
a bi'l ti vidio vezu da nijemci u dachau snime film gdje tisuce zidova dahcu za vratom sacici simpaticnih nijemaca?
Da, vidio bih da su kojim slučajem ti Jevreji klali Nijemce. Dakle, poređenje ti nije na mjestu, but keep trying...
Quote from: Josipovich Broznjev on 22-02-2010, 13:53:03
a bi'l ti vidio vezu da nijemci u dachau snime film gdje tisuce zidova dahcu za vratom sacici simpaticnih nijemaca?
.. to mozete da snimite u Jasenovcu, kaj ne?
ne bi bilo zgodno. u jasenovcu je ubijeno 1.200.000 srba, pretezno kovaljicama uguranim u analne otvore.
E sad lažeš! Srbi nisu ljudi i nemaju analne otvore!
e sad da sam zloban tvrdio bih da imaju dva. jedan popularno zvani supak, drugi popularno zvani usta. :)
ali ne zelim offtopicariti.
Quote from: Meho Krljic on 22-02-2010, 11:14:05
zato što Srbe prikazuje kao psovače, nasilnike, palikuće itd.
ali on to ne radi pošteno
uopće je smiješno pričati kako ovaj film prokazuje srbe, kada je tako očito da on zapravo veliča "dobrog starog prostog srbina koji bi svakoj pičetini dao po bonu i jeo masnu svinjetinu rukama dok daje izjavu za dnevnik o srpskom dvoru i viljušci starijoj od nijemaca"
kakvo prikazivanje palikuća i nasilnika? šmekerska zezancija dok u pozadini odjekuje "igra rokenro cela jugoslavija"?!?
naravno da to nije nikakva polemika niti preispitivanje, već - ironiziranje. to je najjeftinije mjesto u suočavanju sa traumatskim: kako je sasvim jasno (zemljama u okruženju je to nesporno, ali i u samoj srbiji nije mogao biti izbjegnut taj susret sa Realnim) da su ovaj puta srbi odigrali rolu bad guysa, klasičnih zlikovaca, Lažljiva sela tu dođu kao instrument za narodsku katarzu: ciničkim pristupom koji meho (i gomile sličnih kao i različitih) vidi kao "brdo okultnih gegova" UBLAŽUJU zastrašnost zločina i istovremeno pripomažu revitalizaciji srpskog bića.
da je 'humoristički' pristup učinkovita propaganda, pokazuje činjenica da osim srba koji se hihoću "na te folove", gomile hrvata kao i bosanaca i inih također 'obožavaju' te finte do te mjere da se zabavljaju citatima; pri tome im naravno izmiče bitno, od drveća ne vide šumu
nadalje, taj zajebantski pristup je samo takva klasika uzdizanja 'delije-šanera-mačomena-balkanca'; nisu to nikakvi nasilnici i palikuće već upravo ono što raja ište, to su identifikacijski prototipovi prosječnog balkanca, to je Miki Manojlović dok kara Miru Furlan; u tom smislu, Sela jesu problematična i "izvanredan umetnički propagandni proizvod koji je svojim visokim kvalitetom zapravo srbe podsticao"
baš zato treba svesti Lažljiva sela na "srbe u tunelu" i razoriti iluziju koja se oplela oko filma, ako već pričamo o ideološkim momentima.
Mislim da neke stvari tebi promiču. Manda se u filmu zove Viljuška baš zato što potencira da Srbi NE jedu meso rukama već da su ga, je li, jeli viljuškom pre Nemca & Engleza. Manda aka Viljuška je parodija na četnika onakvog kakvim ga je prikazivala komunistička propaganda i samim tim dvostruko potkazuje istoriju, prvo kao proizvod politbiroovske zvanične verzije i kinematografske stereotipizacije a zatim i novu istoriju buđenja srpskog nacionalnog bića koje je u velikoj meri zasnovano na verovanju u politbiroovsko-kinematografske stereotipe. Utoliko, Mandin lik je šamar u lice instant-Srbima. Naravno da je moguće kritikovati kako ironiziranje nije jedini moguć pristup problemu ali nema svrhe film kritikovati zbog nečega što je mogao da bude umesto nečega što jeste. Taj pristup, "ironija je najjeftinije mesto u suočavanju sa traumatikom" je u redu na opštem planu i o njemu se može raspravljati ali svaki pristup traumi se onda može otpisati na isti način. Ionako je već rečeno da je posle Aušvica sva umetnost obesmišljena pa onda ovu vrstu rasprave smatram jalovom.
Uzdizanje delije-šanera itd. jeste način podilaženja publici nekakvim žanrovskim redimejd tipiziranjem, ali ne treba ni tu gubiti iz vida da svi ti likovi na kraju prolaze kako prolaze a da preživljavaju
a) Likovi izbosne
b) sa ličnim inputom u ovom ratu
(dobro, preživljava na neki način i Zoki Cvijanović, ali ko da nije preživeo).
Film dakle sve svoje balkanske stereotipe uredno pobije do kraja filma a ostavlja likove sa autentičnijim karakterizacijama i tragičnijim elementima u životu da promišljaju katastrofu u kojoj su i sami učestvovali.
Quote from: Meho Krljic on 22-02-2010, 11:14:05
A polemika koju film zaista želi da vodi je polemika na srpskoj strani. Dakle, ovo nije "antiratni film" koji hoće da prikaže dve strane i humanizuje ih nego film koji jednu stranu koristi samo kao zamajac radnje da bi drugoj dao priliku da se upusti u pretresanje svojih razloga za ratovanje, svoje agende, politike, mitologije itd.
Sad, naravno da se može kritikovati je li ovo ili ono urađeno pošteno do kraja ili ima eksploatacije (naravno da ima), ali film na svako svoje "prosrpsko" uprošćavanje, ima i po jedno fino nijansiranje. Na primer razlika između Srbina izbosne koji ratuje ali je potresen prizorom razaranja i Srba iz Beograda kojima je paljenje bosanskih sela super zabava. Na primer podzaplet sa oficirskim sinom, džankijem koji, naravno, ne daje pet para za rat i kome diler daje najjezgrovitije (i, u perspektivi proročansko) objašnjenje razloga zbog koga je Srbija izgubila sve ratove u devedesetima: "trideset godina radnog staža za ćamil dopa."
ali film ne vodi nikakvu polemiku
ti si to samo umaštao (poput ovog tobožnjeg redateljskog sugeriranja kako je neprijatelj jedinstveno homogeno tkivo, a mi srbi nismo - mi smo isprofilirani)
to čitanje ni najmanje ne proizlazi iz filma, makar se svakome djelu svašta može pripisati. mislim, pa ovu okolnost ja neprestano ističem, recimo ako čitam zagora ja unutra mogu staviti štogod sam u stanju, pa i fensi kulturalne teorije koje autori zagora nisu imali na umu pri sastavljanju epizode.
dakle, meni to nije "fino nijansiranje" već opće mjesto, to je nijansiranje pomoću krampa a ne oštrim skalpelom. to što svaki akter donosi svoju 'povijesnost' u tunel, što svatko od njih ima svoju životnu priču, ja to više gledam kao igranje na empatiju, na suživljavanje srpskog tkiva sa junacima - svatko može naći svog favorita a upravo njihova heterogenost jamči za ispravnost Naše Stvari.
mislim, pa to su najtipičnije stvari iz sapunica, izvučene iz razvikanih melodrama
Quote from: Meho Krljic on 22-02-2010, 15:38:47
Mislim da neke stvari tebi promiču.
u nekom širem planu si možda u pravu (da, vjerojatno postoje stvari na svijetu koje mi promiču), ali u ovom izričitom slučaju - nisi.
naravno da je tip parodija ali dvostruka!
ne znam, možda ti ovo smatraš polemiziranjem, to da se sami srbi sprdaju sa stereotipnim likom četnika koji je zapravo karikatura četnika, ali za mene je to 'još jedan trik' koji impregnira parodiju i izokreće je u prihvatljivost; hoću reći, učinjen je još dodatni zavrtanj pa taj tip ne biva glupavi čarličaplinski četnik, već mu se dodaje jedna nova, ljudska dimenzija te kao takav može služiti kao "propagandni proizvod koji je svojim visokim kvalitetom zapravo srbe podsticao"
Ta floskula o podsticanju je jedna prilično podla zamena teza. Naime, ne sumnjam da ovaj film može nekog da podstakne na nasilje. Ali, to možemo da kažemo i za Rollerball, Apocalypse Now, The Warriors itd. Mislim da je promatranje filma sa pozicije mogućeg efekta koga će imati na neke ljude sociološki legitimno ali u umetničkom smislu nema mnogo težine. Takođe, ako se ovde implicitno (ili eksplicitno) pripisuje namera autorima da podstaknu nasilje ili neko drugo ponašanje, to je opet polemika sa autorom, ne sa delom ili makar oko dela. U potpuno istoj ravni je i polemika oko namere autora da ovo bude "antiratni" film i, u teoriji, podstakne na uzdržavanje od nasilja. Ne vidim zašto bi iko ozbiljno ulazio u ovu raspravu jer ona nema baš direktne i očigledne veze sa samim delom. Niti mi možemo da zaista znamo nameru, niti ona u krajnjoj liniji ima veze sa umetničkim sadržajem dela.
Da ne bude zabune, ja se sasvim slažem sa tim da je Mandin lik učinjen prihvatljivim (bilo kom, dakle, ne samo srpskom) gledaocu kroz tu njegovu naivnu karikaturalnu karakterizaciju, ali zašto je to problem? On je u tom karikiranju dalje prikazan kao ultimativno tragično stvorenje isprazne duhovnosti koja je bazirana na redimejd nacionalnim mitovima i pop-mutacijama državotvorne istorije i njegova smrt na kraju nije katarzično-oslobađajuća već i sama cinično dvostruko percipirana - od njegove strane kao veličanstveni poslednji gest nacionalnog ponosa (igranje kola pod kišom metaka), od strane posmatrača samo kao egzekucija budale koja nije na kraju ni umela da nađe pravi razlog zašto je tu gde jeste.
I drugo, mislim da je ova vrsta političke polemike sasvim legitimna u smislu da je istorijski legitimizovana u istom ovom medijumu mnogo puta i mnogo decenija pre Lepih Sela i Lepih Planina. Taj isti Čarli Čaplin koga pominješ je igrao istom kartom u Velikom Diktatoru i to može biti strategija koja se tebi lično ne dopada ali ona jeste legitimna. Insistiranje da film mora da ide logikom nedvosmislene i nepraštajuće osude je dogmatsko i samo može da dovede do loših pamfletskih filmova. Srđanov film je daleko od politički savršenog ali nije pamfletski i nije loš, što je ipak solidan skor.
Quote from: Josipovich Broznjev on 22-02-2010, 15:18:27
e sad da sam zloban tvrdio bih da imaju dva. jedan popularno zvani supak, drugi popularno zvani usta. :)
ali ne zelim offtopicariti.
Tako ! Pa to se i moglo ocekivat od pravog, izvornog predstavnika Hrvatskog novopriznatog puchanstva!
Cestitke! Tak kulturno, promucurno i nadasve akademski izjavljeno!
'Ocemo jos!
u redu je kišobranac
ti si pisao jedan opširan esej i obračunao se sa farukom (da niste nekad davno imali automehaničarsku radionu zajedno?), a ja o tome ne znam ništa. drzak li sam? joj, žestim se.
ajde, reći ću ti jedan strašan trik: za različite ljude različite metode. što će reći, potpuno je promašeno i nefunkcionalno spočitavati mi neobaviještenost KADA JE TO OPĆEPOZNATA STVAR. pa ja se time hvalim na sva usta!!! nikada u toku, nikada u struji, nikada in.
baš tako, gledam filmove i razmišljam - iz spilje. jel ovo nešto manje vrijedno? kažem ne.
pa dobro, ti si pisao o Selima, no evo ja SADA pišem o njima. i što je najbolje, tebi su moja razmišljanja izvrsna (čak putokaz za tvoj daljnji razvoj), ali si se u dobrom starom maniru eklektika našao shodan da prigovaraš; i što si uspio naći za zamjerku? ažurnost. jaka stvar.
pa nisam ja birokrat da odrađujem - nikud mi se ne žuri.
osim toga, uopće ti ne vjerujem da si baš sve ovdje rečeno već čuo; ni kod tamo nekog marcela ni faruka pa ni kod samog tebe. eventualno si upoznat sa osnovnim tonom, no snaga ove teme je što je uobličena na jedan nov način, otvara novi vid problema i potiče na preispitavanje (koje manjka Selima).
usput,
drekavac u tunelu je psihološka klasika; to ti je ekvivalent pukovniku kurtzu u džungli
Quote from: PingvinPatuljak on 22-02-2010, 15:44:45
ali film ne vodi nikakvu polemiku
(...)
dakle, meni to nije "fino nijansiranje" već opće mjesto, to je nijansiranje pomoću krampa a ne oštrim skalpelom. to što svaki akter donosi svoju 'povijesnost' u tunel, što svatko od njih ima svoju životnu priču, ja to više gledam kao igranje na empatiju, na suživljavanje srpskog tkiva sa junacima - svatko može naći svog favorita a upravo njihova heterogenost jamči za ispravnost Naše Stvari.
mislim, pa to su najtipičnije stvari iz sapunica, izvučene iz razvikanih melodrama
Mislim da je ovde u pitanju pre tvoje predrasudom opterećeno čitanje. Ja, kao Beograđanin vidim i nijanse i finoću u karakterizaciji i, na primer, u slučaju Cvijanovićevog lika vidim čitav mali character arc koji ga od heroinomana pretvara u ne baš heroja ali mu daje određenu dostojanstvenost samo da bi ga na kraju nagradio komatoznim stanjem koje bi mu, moguće, sledilo i od heroina. Dobro, možda je ova vrsta karakterizacije prisutna i u telenovelama, ne smem da tvrdim da je Dragojević u ovom filmu otišao u neispitane dubine kinematografskog izraza, ali u kontekstu priče koja pokušava da razmotri pobude i ishode srpskog učestvovanja u ratu koji se vodi u Bosni, u kojoj takođe ratuju domorodački Srbi, ovo je značajan put građenja lika koji je opet paradigmatičan za mnoge Srbijance i njihov odnos prema ratu.
Quote from: Josipovich Broznjev on 22-02-2010, 13:04:31
sama cinjenica da je ovaj propagandni film sniman na lokacijama gdje su srbi zive spalili stotine zena i djece + tisuce izmasakrirali na druge nacine (asasinirali, kako li to krasno zvuci) govori sve o srbima.
Zosko, ti si stvarno morončina! Zbog takvih idiota kao što si ti, rat se i desio.
Quote from: Meho Krljic on 22-02-2010, 16:49:56
ako se ovde implicitno (ili eksplicitno) pripisuje namera autorima da podstaknu
ma ne
ne prišivam im namjeru, već više ničeanski silujem (dakle, u jednom određenom diskursu, Sela se mogu i trebaju promatrati kao prosrpski ratnički itd)
a za inzisitranje baš na tom diskursu vidi uvodni post: naime, stiče se utisak da ljudi ovo doživljavaju kao antiratni film koji objektivno prikazuje sve strane
kada tome još dodaš moju 'izoliranost u spilji' iz koje hvatam signale koji lebde rasuti po svijetu, ne možeš naći previše zamjerki za pokretanje teme
inače,
ja se slažem da je ovo solidan film; a najveća mu je snaga upravo ta 'uhvaćena balkanska esencija' podmetnuta u dopadljivom kolažu likova i pjesama-koje-su-više-od-njih-samih - to je jedna baš životno pulsirajuća melasa
(sve ovo ostalo, što se tako nemušto učitava u Sela, preispitivanje i polemiziranje sa srpskom stranom medalje je toliko naivno, jeftino i loše da o tome svejedno vrijedi trošiti riječi)
Quote from: Meho Krljic on 22-02-2010, 16:57:28
Mislim da je ovde u pitanju pre tvoje predrasudom opterećeno čitanje. Ja, kao Beograđanin vidim i nijanse i finoću u karakterizaciji i, na primer, u slučaju Cvijanovićevog lika vidim čitav mali character arc koji ga od heroinomana pretvara u ne baš heroja ali mu daje određenu dostojanstvenost samo da bi ga na kraju nagradio komatoznim stanjem koje bi mu, moguće, sledilo i od heroina. Dobro, možda je ova vrsta karakterizacije prisutna i u telenovelama, ne smem da tvrdim da je Dragojević u ovom filmu otišao u neispitane dubine kinematografskog izraza, ali u kontekstu priče koja pokušava da razmotri pobude i ishode srpskog učestvovanja u ratu koji se vodi u Bosni, u kojoj takođe ratuju domorodački Srbi, ovo je značajan put građenja lika koji je opet paradigmatičan za mnoge Srbijance i njihov odnos prema ratu.
ako predrasudom zoveš moju preferenciju karaktera onda opaska stoji. pa naravno da ja imam svoje predrasude, čak i vlastita nahođenja prema dopadljivosti lika/likova u bilo čemu
primjerice, meni ja baš taj lik totalno bezvezan, ne pušim ja te finte sa 'urbanim propalim dečkima koji su tako obećavali' - pa on jest podmetnut da pali poluintelektualnu gradsku mladež (i otužne perverte tvoga kova, barem kako se predstavljaš) i da veže taj paradigmatički odnos (ne mnogih nego) nekih srba. no, umjesto da to ostane samo samorefleksivnost urbanog fakina, ja čak mislim da on taj odnos patriotizira
Quote from: crippled_avenger on 22-02-2010, 11:03:08
i ali da posle Cimina, Coppole i Stonea nikome ne pada na pamet da snima tako eksplicitan gung ho film o vijetnamskom ratu.
Nije baš tako. A Milijusov Flight of the Intruder (1991)?
Za izvesnim zaostatkom pratim ovu temu, stigao sam tek do ovog Kripovog posta. Idem da teram dalje.
Quote from: Alex on 22-02-2010, 16:58:55Zosko, ti si stvarno morončina! Zbog takvih idiota kao što si ti, rat se i desio.
Nije mogao da se desi zbog njegovih idiotluka, jer on (kao i mi) samo priča. Rat se desio zbog toga što su ljudi prešli s reči na dela. I ne oftopikujte kad već postoji lepa rasprava. Svarože, i ti isto. Uzgred, masakr u Višegradu je stvaran. Snimati igrani film na mestu gde je par godina ranije grupa srpskih zločinaca pobila više hiljada muslimana nije baš etički najčistiji potez.
I moje zrno mudrosti: Lepa Sela su odgovarala onom vremenu. Sada nam je potreban film koji bi odgovarao ovom vremenu. Treba imati u vidu da film mora da ima odnos sa našom percepcijom stvarnosti, to jest da ako već hoće da menja percepciju mora prvo da pođe on nje. Tom novom filmu bi sada bio dozvoljen još realniji prikaz stvari (to jest više anti-srpski, ako baš moramo da se frljamo frazama).
QuoteTom novom filmu bi sada bio dozvoljen još realniji prikaz stvari (to jest više anti-srpski, ako baš moramo da se frljamo frazama).
Antisrpskih filmova ima sasvim dovoljno i ako bi još i Srbi počeli da ih snimaju, stvarno bi bili retardi.
Što se mene tiče, što je film realniji to je bolje za Srbe na duge staze.
Moguće, ali ako je antisrpskiji, ne znači da je realniji.
Quote from: PingvinPatuljak on 22-02-2010, 17:22:40
primjerice, meni ja baš taj lik totalno bezvezan, ne pušim ja te finte sa 'urbanim propalim dečkima koji su tako obećavali' - pa on jest podmetnut da pali poluintelektualnu gradsku mladež (i otužne perverte tvoga kova, barem kako se predstavljaš) i da veže taj paradigmatički odnos (ne mnogih nego) nekih srba. no, umjesto da to ostane samo samorefleksivnost urbanog fakina, ja čak mislim da on taj odnos patriotizira
Ne znam baš. Naime, on je oficirsko dete koje u najmanje dve flešbek scene ironizira odnos prema 1) vojsci i 2) srpskom ratničkom nasleđu. Ne kažem da je to PREVIŠE suptilno, ali kroz njegov lik Srđan sasvim efikasno ismeva srpsku ratničku mitomaniju koja, naravno, seže dalje unazad od drugog svetskog rata, ali se kroz njega aktuelizuje u odnosu na građanski rat tokom devdedesetoh. Ovaj lik dakle ima funkciju daleko veću od prostog podmetanja razmaženog urbanog deteta u ruralni ratni mizanscen.
Ali na kraju krajeva, uopšte ne vjerujem da je posao filma kao umjetničke forme da objašnjava, razjašnjava realne događaje itd. Za to postoje odgovarajuće institucije. Posao filma je da bude dobar - Lepa sela, uprkos manjkavostima, to sigurno jesu. Ako se dobro sjećam.
Meho se ubacio između Maca i mene.
Kao Mađarica između dva Slovenca.
Quote from: Meho Krljic on 22-02-2010, 18:06:12
Ne znam baš. Naime, on je oficirsko dete koje u najmanje dve flešbek scene ironizira odnos prema 1) vojsci i 2) srpskom ratničkom nasleđu. Ne kažem da je to PREVIŠE suptilno, ali kroz njegov lik Srđan sasvim efikasno ismeva srpsku ratničku mitomaniju koja, naravno, seže dalje unazad od drugog svetskog rata, ali se kroz njega aktuelizuje u odnosu na građanski rat tokom devdedesetoh. Ovaj lik dakle ima funkciju daleko veću od prostog podmetanja razmaženog urbanog deteta u ruralni ratni mizanscen.
ovo sam ja već uračunao kad kažem "urbanim propalim dečkima koji su tako obećavali"
naime, ne mišljah da se radi samo o razmaženom gradskom derištu već I liku koji veže određenu intelektualnost (pa time interpelira "poluintelektualnu gradsku mladež" i ostale). upravo kroz ironizaciju njegovog odnosa prema vojsci (a on je dakako oficirsko dijete prebjeglo u narkomaniju uslijed patrijarhalno-autoritarne očinske represije = opće mjesto par exellence; on je Džoni Štulić u malom, neuspjela verzija), garantira se 'pametan dečko'. jer ironija slijedi iz refleksivnosti, dakle ona redovito pokazuje da je takav već pronicljiviji, promatra se sa odmakom, on nije Avdija iz Srce, ruke i lopata.
ali, tu opet dolazi dodatni zavrtanj: on je, poput četnika-viljuške, manje klaun a više 'još jedan lik junaka'. naime, mi živimo u post-vremenima. i nakon četnika i vojnika i oficira i narkomana, ma svega. upravo je k a r a k t e r i s t i č a n način na koji autor koristi ovaj lik: sasvim je normalno, u očima današnjeg prosječnog (dakle uniformno obrazovanog) gledatelja, ISMIJAVATI stereotipe, pa tako i taj mit "rado ide srbin u vojnike". tek tim ismijavanjem, koje je kulerski zajebantsko, mit nastavlja dalje nesmetano živjeti.
tako da, slažem se, nije ništa suptilno uvesti takav lik na scenu, nego se suptilnost krije u pristupu ciničkog uma.
gospodine pingvine, manji je problem što niste obavešteni, a mnogo veći vaša potreba i ničim neopravdana arogantna sklonost da lepite etikete i napadate ljude koji bi vas, pošto ste tako neobavešteni i lucidni u izmišljanju gramofona, mogli nečemu naučiti - recimo, da je gramofon već postojao pre nego što ste ga vi izmislili. ja sam, dakle, za vas nepronicljivi eklektičar, dočim ste vi originalni mislilac, iako su vaša hvaljenja neobaveštenošću i "ničeansko silovanje" takođe klišei? ako se već hvalite da nemate pojma, zar ne bi trebalo da imate više takta prilikom dijaloga, umesto što izigravate neku samosvojnost i veličinu genija iz špilje?
molim vas da ubuduće razmislite o svom nastupu, i da se ne derete kad budete išli po loptu.
pa vjerojatno bih trebao imati više takta, barem tu i tamo
jednom ću valjda dosegnuti dopadljivost kakva tebi više odgovara; za sada je ovako
samo sam htio pričati o filmu, a može biti da si u pravu i da ne znam ljepše
kako god, ne mogu ti prostrti crveni tepih za minuli rad: stvar se događa ovdje i sada te je to mjesto gdje se mjerimo (ako se mjerimo)
(ali niti ne nipodištavam tvoje minule radove; moguće da su oni tako dobri kao što tvrdiš)
Molim da se, zarad dobrobiti poznatog dela vaseljene, pingvin i nice ne pominju u istom postu. hvala.
stvarno si vidovit
Quote from: Kler_Vojant on 22-02-2010, 19:55:12
Molim da se, zarad dobrobiti poznatog dela vaseljene, pingvin i nice ne pominju u istom postu. hvala.
I ja! Naime, Pingvin je, uz sve svoje nedostatke, mnogo interesantniji od Ničea.
In his dreams!
Quote from: PingvinPatuljak on 22-02-2010, 18:53:50
Quote from: Meho Krljic on 22-02-2010, 18:06:12
Ne znam baš. Naime, on je oficirsko dete koje u najmanje dve flešbek scene ironizira odnos prema 1) vojsci i 2) srpskom ratničkom nasleđu. Ne kažem da je to PREVIŠE suptilno, ali kroz njegov lik Srđan sasvim efikasno ismeva srpsku ratničku mitomaniju koja, naravno, seže dalje unazad od drugog svetskog rata, ali se kroz njega aktuelizuje u odnosu na građanski rat tokom devdedesetoh. Ovaj lik dakle ima funkciju daleko veću od prostog podmetanja razmaženog urbanog deteta u ruralni ratni mizanscen.
ovo sam ja već uračunao kad kažem "urbanim propalim dečkima koji su tako obećavali"
naime, ne mišljah da se radi samo o razmaženom gradskom derištu već I liku koji veže određenu intelektualnost (pa time interpelira "poluintelektualnu gradsku mladež" i ostale). upravo kroz ironizaciju njegovog odnosa prema vojsci (a on je dakako oficirsko dijete prebjeglo u narkomaniju uslijed patrijarhalno-autoritarne očinske represije = opće mjesto par exellence; on je Džoni Štulić u malom, neuspjela verzija), garantira se 'pametan dečko'. jer ironija slijedi iz refleksivnosti, dakle ona redovito pokazuje da je takav već pronicljiviji, promatra se sa odmakom, on nije Avdija iz Srce, ruke i lopata.
ali, tu opet dolazi dodatni zavrtanj: on je, poput četnika-viljuške, manje klaun a više 'još jedan lik junaka'. naime, mi živimo u post-vremenima. i nakon četnika i vojnika i oficira i narkomana, ma svega. upravo je k a r a k t e r i s t i č a n način na koji autor koristi ovaj lik: sasvim je normalno, u očima današnjeg prosječnog (dakle uniformno obrazovanog) gledatelja, ISMIJAVATI stereotipe, pa tako i taj mit "rado ide srbin u vojnike". tek tim ismijavanjem, koje je kulerski zajebantsko, mit nastavlja dalje nesmetano živjeti.
tako da, slažem se, nije ništa suptilno uvesti takav lik na scenu, nego se suptilnost krije u pristupu ciničkog uma.
Nema sumnje da Dragojević koristi žanrovski tipizirane likove, ali za mene takođe nema sumnje da u jednom žanrovskom filmu te likove koristi odlično da postigne željene rezultate (suze, smeh, klimanje glavom itd.) i da na nekoliko mesta probija granice žanrovskog i daje časne i značajne komentare na problematiku srpskog ratovanja ubosni. Da li je moguće napraviti politički prodorniji film od Lepih sela... ? Bez sumnje. Ali to nije pitanje, pitanje je da li su Lepa sela... film koji umetnički uspelo ispunjava zadatke koje sebi postavlja (dakle, ono što vidimo u filmu, ne ono što pretpostavljamo da je u glavi autora). Odgovor je za mene ovde "da" i u to spada i nekoliko političkih izjava.
Mislim da cinički um ima svoje mesto, ali isto mislim da ne treba padati u zamku filozofiranja čekićem po svaku cenu jer stvari ipak valja promatrati i u kontekstu. Da. Moguće je LSLG napasti kao politički impotentan, kukavički film, ali se onda 99% svog stvaralaštva može napasti na isti način, od Taličnog Toma koji na šaljiv način priča o genocidu nad indijancima, sa sve simpatičnim likovima počinilaca genocida, pa do Remarquea koji u svojim romanima o ratu najpre posmatra psihologiju nemačkog vojnika na frontu i u pozadini, bez promatranja šire slike i nemačke agresije u toj široj slici.
ma dobro, ne treba čekićariti po svaku cijenu (ali kad se svi mi tako krasno borimo za Stvar - štogod ona bila)
ionako sam ovaj topic podignuo na drugome forumu, međutim su ga poluludi dušebržnici zaključali, te me još i banirali pride (nije politički korektno ovako pričati o srbima, ratu itd. kažu te mamine maze). baš na onome mjestu je on primjereniji jer priča sasvim drugačiju priču od uobičajene, dok ovdje ta dimenzija izostaje - naime, svi sudionici se slažu sa inicijalnom tezom da se radi o "prosrpskom ratničkom mitskom a tek onda možda i antiratnom filmu"
ipak je bila valjana diskusija. kažem bila, jer se polako počinjemo gubiti u analnosti.
možda je jedini način da se udahne novi život temi onaj koji smo cripl i ja začeli sa partizanskom dijalektikom. dobar je onaj criplov post pa mi ga je žao rušiti. ali, ako mi se bude dalo, morat ću silovati; odgledati Gluvi barut i pročitati u kakvoj je vezi sa Selima. isto tako naći, skinuti i odgledati Vrijeme za kao fantastični antipod Selima koji se nimalo ne preispituje nego baš pravilno juriša na barikade: Vrijeme za sasvim precizno i eksplicitno zna tko je neprijatelj, a tko je naš
Pa, naravno, utoliko su Sela antiratni film jer dovode u pitanje neprijatelja, ali i to ko je "naš". U to smislu on možda nije mnogo kritičan prema Srbima spram onoga što čine u Bosni, ali jeste spram razloga zašto to čine.
Johne, Milus je snimio INTRUDER, ali to je više bio TOP GUN za odrasle kako kaže Jelke u SVETLU U TAMI a ne film o vijetnamskom ratu per se, i iako je meni to izvanredan film, složićemo se da je uredno marginalizovan i maltene sklonjen kao uostalom i sam Milius...
Quote from: Alex on 22-02-2010, 16:58:55Zosko, ti si stvarno morončina! Zbog takvih idiota kao što si ti, rat se i desio.
oprosti, vracam se na olimp i danas vise necu pisati.
"Film Lepa sela lepo gore spada u red najciničnijih filmova srpske produkcije devedesetih godina. Cinizam se odnosi na činjenicu da je sniman na zgarištima nesrpskih (ergo bošnjačkih) sela u okolini Višegrada, kojim su tada gospodarili braća Milan i Sredoje Lukić, poznati, između ostalog, po performansu za koji im je bilo potrebno stotinjak staraca, žena i djece Bošnjaka, i jedna kuća. Ostatak priče je poznat. Njen najbolji svjedok je, tada djevojka, Zehra Turjačanin, koja je gledala kako gore ljudska tijela. O zločinima braće iz Višegrada i o filmu koji je snimljen u njihovoj zoni genocida ne bi bilo dovoljno pola internetskog beskraja. Isto tako neko bi trebao Zehri sada objasniti, kako ona, zapravo, nije žrtva, već da su joj kosa, uši, i ostali dijelovi tijela izgorjeli zbog umjetničkog performansa, koji se desio da bi nastala književnost estetskog utopizma (urbano rečeno: ko nas to, bre, zavadi?) i, sada, novi tokovi filmske umjetnosti oličeni u pobjedničkom filmu Obični ljudi. Ako je i od umjetnika, previše je brate, previše.
Dovoljno se sjetiti etičkog autizma filmova Bure baruta, Rane, Do koske i sličnih urbano-gangsterskih sranja iz srpske produkcije u devedesetim. U knjizi Povijest jednog Nijemca Sebastian Hafner kaže kako se njemačka književnost u periodu od deset godina prije dolaska Hitlera na vlast, a i poslije, bavila poezijom o potocima, travama, lišću i svekolikoj idili prirode. Njemačka umjetnost tada nije imala nikakvog dodira sa stvarnošću. A njemačka stvarnost je bila sve samo ne idilična, sa stalnim previranjima, haosom, iz kojeg će Hitler, istrijebivši ljevičarski politički blok i građansku inteligenciju, mirno doći na vlast.
IZ KUĆE NAŠIH PREDAKA
Moram priznati da znam šta su radili mali, fini, smjerni, skrušeni, dobrohotni, za vrijeme mira tihi, nevidljivi porodični, i obični ljudi tokom posljednjih ratova na prostoru bivše zajedničke države. Oni su, obični ljudi, počinili množinu sistematskih zločina i gadosti od 1991. – 1999. Mali običan čovjek je postao zločinac, silovatelj, pljačkaš i palikuća. To je njegova funkcija u svakom ratu, nije to ništa novo na Balkanu. U Hitlerovoj Njemačkoj su upravo takvi ljudi iznijeli ,,teret" holokausta na svojim leđima. Tako da mi se gade mali i obični ljudi. Spavači koji se bude jednom u životu da bi izvršili svoju zločinačku funkciju. Kao što mi se i gadi film sa istim nazivom. I kao što mi se gadi ono što je rekao režiser filma: da se radi o time&space laboratorijskom istraživanju zla. Film i režiser dolaze iz Srbije, koja se neće denacifikovati u desetinama narednih godina, a možda i nikad (žarko se nadam da sam u krivu). Samim tim ni stvari sa ove strane Drine neće biti nimalo bliže katarzi, i ponovnoj izgradnji povjerenja i suživota među ljudima. I baš ovakav film će još snažnije zakucati nejasne, nivelisane istine o ratu u BiH, davajući alibi svim gadovima, u njihovom uvjerenje, kako je fizičko tamanjenje Drugog bilo sasvim normalno, poželjno, ljudski obično, kao kad se đonom gnječe mravi."
http://www.zurnal.info/home/index.php?option=com_content&view=article&id=465:faruk-ehi-zato-nisam-gledao-obine-ljude&catid=52:faruk-sehic&Itemid=122 (http://www.zurnal.info/home/index.php?option=com_content&view=article&id=465:faruk-ehi-zato-nisam-gledao-obine-ljude&catid=52:faruk-sehic&Itemid=122)
"Tokom snimanja dostojanstvo dotaklo dno
Ministar Emir Hadžihafizbegović u intervjuu ,,Globusu" rekao je da je na teritoriji Višegrada Milan Lukić bio capo di tuti capi i čovek bez čijeg se znanja nisu mogla snimati ni pluća, a kamoli igrani film. ,,Samo na Bikavcu, poznatom brdu iznad Višegrada, koje se spominje u poznatim sevdalinkama u kući Mehe Aljića zapalio je 72 ljudi. Bilo je to 27. juna 1992. Svi su izgoreli! U Pionirskoj ulici u Višegradu u jednoj kući, takođe, je zapalio više od 60 ljudi i tada su svi našli smrt u plamenu. Pa, ne zahvaljuju se autori filma 'Lepa sela lepo gore' na odjavnoj špici filma Udruženju golubara ili Savezu izviđača Grada Višegrada, nego se zahvaljuju na pomoći pri snimanju filma vojsci Republike Srpske i Vojnoj komandi Višegrada. Što se mene tiče, zahvaljuju se Milanu Lukiću i njegovoj bratiji! Usput, lako je proveriti, na internet stranicama Haga je objavljen profil ovog krvnika kako mu je najdraži film 'Lepa sela lepo gore'. I hajdemo nešto pošteno ljudski reći. Zar nije blasfemično i morbidno doći na mesto genocida i etnički očišćenog prostora u BiH, u drugu državu, i to u vreme trajanja rata, doći dakle u suverenu i priznatu zemlju, čija se zastava viori ispred UN i raditi igrani film u produkciji druge. Za mene je to užas! Sve su to gole činjenice! I bolje da ne čeprkamo dalje jer oko snimanja tog filma znam još mnogo stvari gde je ljudsko dostojanstvo dotaklo dno", izjavio je Hadžihafizbegović."
http://www.borba.rs/content/view/8714/123/ (http://www.borba.rs/content/view/8714/123/)
Jeeee, čovječe, ovaj film mi se sve više i više sviđa!
Quote from: crippled_avenger on 22-02-2010, 21:39:52
Johne, Milus je snimio INTRUDER, ali to je više bio TOP GUN za odrasle kako kaže Jelke u SVETLU U TAMI a ne film o vijetnamskom ratu per se, i iako je meni to izvanredan film, složićemo se da je uredno marginalizovan i maltene sklonjen kao uostalom i sam Milius...
Pa ako Intruder nije o Vijetnamskom ratu per so, koji gung ho (kako ti reče) film jeste? Može Intruder da se gleda kao Iron Eagle (po meni više nego Top Gun) za odrasle, ali on i jeste film o ratu i bespoštedan je i beskompromisan u tome, pogotovo kad se radi o stavu prema neselektivnom bombardovanju koje nije bilo ograničeno samo na Severni Vijetnam, nego je bombardovanje šireno i na zemlje iz okruženja. Ako se tome dodaju scene van bojnog polja, onda je Intruder film o Vijetnamu koliko je to druga polovina Full Metal Jacket, na primer, gde je ponašanje vojnika van borbe u kontrastu sa onim što se događa kad zapuca. A to se može čitati na različite načine.
Inače, zapazi da je Milijus skrajnut upravo posle Intrudera. A za režisera poput njega i te kako ima mesta u industriji koja snima autorasističke crtaće poput Battle for Terra i Avatara (nisam ga još pogledao, ovo sam bupnuo napamet). Kao nastavak priče sa Macom o Battle for Terra (na temi o Avataru), prilično sam uveren da bi Milijus to odradio bliskije mojoj viziji. Ali to je sve ŠBBKBB. Ipak je ovo tema o Lepim selima i koristim priliku da ponovim stav da bi prava kinematografska katarza nastala tek kad bi se u Srbiji snimio neki žestoki srpski Rambo. Dotad ćemo se gnjaviti sa kojekakvim Turnejama i koještarijama za Četniksplotejšn blog.
Loše za Srbiju - dobro za blog. Ne sviđa mi se što je tako, al šta da se radi.
Ja sam upravo i napisao da je Milius sklonjen posle INTRUDERa. Kao i da je taj sam film nepravedno marginalizovan. Dakle, taj film se nije uklapao u dominantni diskurs filmova o vijetnamskom ratu.
Međutim, imaš u poslednjem broju TFTa vrlo intrigantan tekst Gorana Gocića koji pokušava da dokaže kako su u stvari filmovi o veteranima vijetnamskog rata koji su izgubili razum zapravo apologija rata u Vijetnamu i američkog intervencionizma, odnosno pokušava da uradi za DEER HUNTER i APOCALYPSE NOW ono što je Marcel uradio za LEPA SELA odnosno da ih razobliči kao filmove koji u svojoj suštini nisu antiratni ili antiestablišmentski.
Isto tako kao najbitnijeg veterana sišlog s uma apostrofira Ramba koji je doduše u drugom i rećem delu uspeo da svoju asocijalnost stavi u službu državnih interesa.
Što se srpskog RAMBA tiče, mislim da smo još jaaaaaaako daleko od toga.
Apokalipsa transcendira vijetnamski rat kao što puk.Kurtz transcendira običaje i shvaćanja našega društva.
meni je to manje film o Vijetnamu, a više o stanju ljudskog duha. to je istraživanje psihe provučeno kroz određeno povijesno razdoblje iz američkog rakursa.
putovanja u mjesta zaboravljena od Boga i ljudi, mračna mjesta izvan civilizacije, se pounutrašnjuju: usporedo sa silaskom u dubinu džungle ide silazak u dubinu duše. ista stvar kao kod Aguirrea, Gnjeva Božjeg (usput rečeno). ovi se likovi ozbiljuju kao ničeanski nadčovjek; bude strah i poštovanje, rječju strahopoštovanje. s druge pak strane slijedi regresija na arhaične oblike: urođenici, koplja, žrtvovanja, rituali, idolatrija. gubitak individualnosti, stapanje u masu.
simbolička mreža ovo ne može podnijeti; mreža ovdje igra svojevrsnu ulogu Boga koji kažnjava heroja zbog pretjeranog hybrisa. Mali Heroj ubija Velikog Heroja.
završetak Apokalipse je identičan završetku Konana: masa se budi iz transa eliminacijom opscenog vođe, a naš heroj, umjesto da zauzme mjesto diktatora, spušta se među rulju...
zanimljiva paralela Apokalipse je King Kong: King Kong kao božanstvo u mračnim predjelima, daleko od civilizacije, obožavan od urođenika, gospodar života i smrti. sanja o pužu na oštrici britve.
što se tiče Ramba, on je drukčiji slučaj od puk.Kurtza
ako ove junake promatramo prema radu dr.Paula Radina (Junački ciklusi kod Winnebaga), Kurtz je bio završni stadij - ciklus Blizanaca (prijetio da uruši čitav poredak, pred rasapom svijeta). Rambo je u ciklusu Crvenog Roga: najklasičniji heroj, ističe se u bici, snažan, spretan, hrabar. ima svog zaštitinika (njegov učitelj) uz kojeg je nepobjediv.
Rambo je fantastičan mit, i tu nema ništa antiratno nego je to romantičarska kritika gomile. to je na tragu westerna kada je u pojedinca projicirano sve ono što maštamo, sve ono što bismo htjeli biti, žilavi, hrabri, pravedni heroj - nasuprot čemu stoji otužna obična gomila: poštanski službenici, telegrafisti, trgovci, bankari i činovnici.
Lepa sela u toj evoluciji junaka stoje na začetku: u ciklusu Vragolana. to je onaj zajebantski pristup, tuneldžije više bacaju fore no što ratuju.
tako da je cripl u pravu - još ste daleko od srpskog Ramba.
ima li tko što reći o Ranama?
pogledao sam to ponovo i - špek! meni je ovo poluzabavna-poluiritantna pretjerana farsa. Lepa sela su okej, ali taj zajebantsko-kritičarski pristup ne pali dvaput. Rane su pre-precijenjene, film za polupijanu mladež. nekakav srpski Trainspotting provučen kroz Scarface i Rođene ubojice i Blackboard Jungle i Defiant Ones i Gun Crazy i...
ideološki jednako zbrkan kao Lepa sela, tu je Dragojević dosljedan.
pitanje je: zašto vi volite taj film?
Quote from: PingvinPatuljak on 04-03-2010, 13:58:02
pitanje je: zašto vi volite taj film?
Ja ga nisam ni gledao. Ništa me nije privuklo, nisam imao onaj osećaj koji mi govori da je film dobar.
hm, čudno. da nisi gledao. mislim, nije to nešto, ali da se gledati.
evo šta sam imao da kažem povodom nedavne reprize rana:
repriziro sam RANE u nadi da ću sad, 10ak god. pametniji, da vidim nešto što ranije nisam i zbog čega mi je film, kad je izašo, bio skroz truo.
avaj, izgleda da moja tadašnja ocena i dalje stoji: slabo je to.
to što treba da bude satirično – glupo je i na prvu loptu; to što treba da bude smešno – jadno je, a to što treba da bude, kao, tragično – prosto je glupo i u samoj koncepciji promašeno.
dramaturgije jedva da ima, gomila raskupusanih stranica nepotpunog scenarija usnimljenih kako-tako, epizode, gegovi, omaži i reference umesto priče, karikature umesto likova, raspojasana mizantropija koja nema muda da to zaista ogoljeno i bude nego se krije iza nekog kao angažmana, elementarne faze u priči zaobiđene na kvarno te stoga neubedljive (kako 2 klinca nikogovića uopšte postanu 'neko i nešto'?), a patetično-netragični kraj posledica je glupog nesporazuma a ne fatuma što ukida i poslednju pretenziju ka bilo kakvoj težini i drami i sve svodi na farsu koja nije ni smešna ni tužna ni značenjem nabijena nego prosto – tipično srpski smušena, neopredeljena, ni levo ni desno ni tamo ni vamo nego prosto mlitava i, stručnim jezikom rečeno, šućmurasta.
zanimljivo
ima li nekog da obrani Rane?
(ja sam imao utisak da je ovo vrlo omiljen film - što zapravo i jest, ali možda na drugim mjestima)
Meni su se dopale Rane. To je film jasno profilisan kao manje ozbiljan srpski Goodfellas, i kao takav mi je bio zabavan bez nekih dubljih poenti.
U principu, i PingvinPatuljak i Ghoul imaju pravo u svom pogledu na RANE. To jeste film koji ima ozbiljne formalne i ideološke probleme, i vrlo očigledne nekonzistentnosti. Ja postavljam pitanje, imaju li te nekonzistentnosti neki smisao?
Poređenje sa GOODFELLAS je naravno potpuno besmisleno svakome ko je gledao ova dva filma pošto je GOODFELLAS potpuno drugačiji film, pre svega istinita priča, sa jednim specifičnim spojem stilizacije i realizma, dočim je u RANAMA Dragojević snimio film koji je stilizovan u svojoj satiri, odmaku od realizma, i njegov cilj je da jednom tendencioznom rekonstrukcijom stvarnih događaja i jasnim pokušajem da se spoje tadašnji filmovi poput LA HAINE i ASSASSIN(S) Mathieu Kassovitza sa Kusturičinom energičnošću smeštenom u autentični beogradski milje - čime je ta konekcija sa Kustom zabašurena - stvori energičan genrebending arthouse film sa bioskopskom perspektivom.
U strukturalnom smislu, RANE su potpuno na Kustinoj liniji. Film je u osnovi mala priča o trojici dečaka, od kojih dvojica žele da jedan drugome vrate za rane koje su naneli. Plus priča o odrastanju sa izvesnim elementima edipalne strasti prema majci jednog od njih. Onda je do nadograđeno istorijskim kontekstom, upravo kao kod Kuste (setimo se IBa u OCU NA SLUŽBENOM PUTU) i sve je smešteno u jednu širu političku priču a likovi koji su nužni za tu vrstu zapleta (roditelji, mangupi iz kraja) smešteni su u striktan politički kontekst i funkciju.
Ono što se meni dopalo u tom filmu jeste energična realizacija. Ovo je realno poslednji veliki srpski "movie", u kome je zaista puno dobrih tehničkih rešenja iskorišćeno u pričanju priče koja doduše ne funkcioniše kao celina ali je zanimljiva na nivou detalja, i zabeležen je neki Zeigeist. Ovo je film koji može da mobiliše publiku, komunicira na više nivoa, i može da prođe i van lokalnih okvira. RANE su primer ozbiljnog, provokativnog filma snimljenog u A uslovima po kome je naš film ranije bio poznat. Danas, takvih filmova više nema, i to ne zbog razvijanja žanrovske podvojenosti već zbog nekih drugih kriznih žarišta koja sada nisu tema.
Ukoliko bi danas mogli da nađemo neku paralelu RANAMA, upravo kroz Kustin ključ, jeste SLUMDOG MILLIONAIRE. Mislim da je Boyleov film upravo najbolji jugoslovenski film nikada snimljen u Jugoslaviji, a RANE jesu svojevrsna preteča toga. Uostalom, zar sam PingvinPatuljak nije prepoznao referencu na Danny Boylea? RANE su film čoveka koji poznaje i Boylea i Kustu kao uticaje i vešto ih kombinuje.
U tom smislu, ozbiljna narativna i intelektualna nekonzistentnost RANA može se tumačiti i kao izvesni lokalni pripovedački touch, kakvih recimo upravo imamo u indijskom filmu. Na određeni način, Dragojević je pre samog Boyleas spojio Boylea i Kustu.
Rane i Goodfellas se razlikuju utoliko koliko se razlikuju Dragojevic i Skorseze kao autori, dakle prilichno, ali oba filma su priche o usponu i padu klinca iz nizhe klase u krimi miljeu zasnovane na istinitim prichama, uz pregrsht posveta u samom filmu Rane, pochev od voiceover naracije, friz-frejmova, sloumoushna, pa do pojedinih scena koje nalikuju scenama iz Goodfellas.
ako idete toliko daleko, možete vući paralele i sa Los Olvidados, The 400 Blows, If You Were Young: Rage, Pixote...
postoje očite paralele i sa biblijom, ilijadom i šexpirom.
ma Goodfellas su samo usputna paralela, jednako kao Bilo jednom u Americi i slično. ta linija vuče korijene već od Hawksovog Scarfacea koji je zamišljen kao kritika tadašnjeg gangsterskog miljea, naravno u širem kontekstu američkog društva. drugim dijelom se ta linija raspada na onu već poznatu "eh ta današnja mladež" koje opet ima dugu povijest kroz Gun Crazy ili Blackboard Jungle npr.
inače, vrlo mi se sviđaju criplovi postovi na ovoj temi, makar bih dodao da nije taj "širi kontekst" Kusturičina specifičnost, već su tu nadogradnju radili manje-više svi (i Scarface i Once upon i Blackboard Jungle također uzimaju širi društveni kontekst). no, slažem se da u Ranama ima Kusturice, čak zapravo do te mjere da je plagijat - sjetite se scene u bircu kada 'čika Kure' krene u zabavu folka i šore (preuzeto iz Undergrounda). cripl je dobro kazao u čemu je najveća snaga filma: "sa Kusturičinom energičnošću smeštenom u autentični beogradski milje" te je time stvar upečatljivija za žitelje ovih prostora (za razliku od Boylove škotske mladeži koji imaju pak drugačiju furku). Slumdoga se baš ne sjećam pretjerano, ali dobar podsjetnik - stoji i ta paralela.
ono što mene još najviše zanima je upravo ta stvar oko Zeitgeista? naime, meni to više liči na farsu, na karikaturu 'određenog trenutka' nego na neku uhvaćenu esenciju vremena sa mladim delikventima i čituljama. ovo se kao potencira (jednako u Do koske) i ponovo taj ambivalentan odnos: kritika dekadencije društva (kao Hawks u Scarfaceu) ali i određena apologija takovih svjetonazora (šarmantni frajeri žive brzo i prelaze u legendu).
ajde suvremenici tog razdoblja, nije li to jedno romantičarsko pretjerivanje? forsiranje nečega što realno nije bio karakterističan ili dominantan duh vremena? kažem, mišljenja sam da je to iskrivljavanje (laž koja je međutim kod mnogih prepoznata kao istina ----- barem prema mojim nekih osjećanjima i promatranjima recepcije kod publike po forumima)
Quote from: Ghoul on 04-03-2010, 17:29:27
postoje očite paralele i sa biblijom, ilijadom i šexpirom.
zaboravio si tibetansku i egipatsku knjigu mrtvih.
RANE su u svakom slučaju imale svoj značaj u Zeitgeistu prvo zato što su reflektovale neke od ključnih procesa koji su se desili kod Miloševića i na osnovu toga uspostavile identifikaciju, a s druge strane preuzele su ulogu učesnika kroz povratni uticaj na samim ulicama. U tom smislu, RANE su po svom efektu dosta slične američkom filmu sedamdesetih koji s jedne strane oblikuje realnost ali onda on kroz svoja izvesna transformisanja slike stvarnosti utiče nazad na gledaoce kako bi oni na osnovu onoga što su videli preoblikovali stvarnost.
Dosta teorije o filmu kao odrazu i učesniku je već napisano.
Ono što se odrazilo u RANAMA jeste prvo totalna deregulacija koja je učinila Miloševića prihvatljivim u prvim godinama. Film je izašao 1998. godine u vreme kada je narodu deregulacija počela već pomalo da postaje dosadna. Deca koja tako podivljaju na ulicama grada jesu plod potpunog haosa koji je nastao u svim onim aspektima života koje je Milošević ispustio kako bi služili kao ventil narodu. Drugi segment koji je on dobro uhvatio jeste Miloševićeva manipulacija medijima. Dnevnik je karikiran, ali rekao bih da su u toj emisiji prevashodno karikirane neke manje bitne stvari poput dizajna logoa televizije ali sam dijalog i prilozi baš i nisu. Isto važi i za emisije koje su glorifikovale kriminalce koje praktično nisu nimalo karikirane, a rekao bih da se posle izvornog postpetooktobarskog nametanja ukusa, polako vraćaju na naše nacionalne frekvencije, zajedno sa reklamama za nadrilekove.
To su sve elementi koji zaista jesu suštinski duh tog vremena. I mislim da je Dragojević jako dobro uspeo da prenese tu frenetičnost koja je obeležila taj period. Ja sam otprilike po godištu sličan glavnim junacima i ono što je moj utisak jeste taj spoj puberteta u tebi i puberteta kroz koji prolazi celo društvo oko tebe što je potpuno neverovatan osećaj. Tako da su RANE sjajno zabeležile tu histeriju, narod pušten s lanca, sudbinu koja se rešava na ulici, i najpre definisanje Miloševića kao frustrirajuće figure oca koja je počela da nam kolektivno smeta.
Ako krimosi pre RANA možda i nisu bili takvi, i ako klinci na ulicama možda nisu baš tako govorili, sasvim je sigurno da su takvi postali posle filma. Dakle, film je u tom smislu apsolutno relevantan.
Moraš imati na umu da su neki od ključnih izvora za informisanje ljudi na našim prostorima dela koja su fikcija. U periodu sukoba realno većina ljudi je svoja iskustva i samim tim stavove sticala iz druge ruke, preko medija ili nekih priča koje su čuli, a i sama istorija je na našim prostorima toliko puta falsifikovana da je i ona na neki način fikcija. Uostalom neki od konstitutivnih nacionalnih mitova se baziraju na podacima iz narodnih pesama i većina ljudi to poznaje kao jedini izvor. U tom smislu, fikcija uopšte nije nešto nepouzdano i neuticajno kod nas.
Ako su RANE u početku bile laž, one su ubrzo postale istina na terenu. U izvesnom smislu, mogao bih ga pre porediti sa De Palminim SCARFACEom koji je takođe ostavio značajan uticaj na ulicama.
Ako te zanima razvoj imidža kriminalca u srpskom filmu, od DO KOSKE je znatno bitniji POSLEDNJI KRUG U MONCI u kome po prvi put imaš uveden prototip "samuraja sa beogradskog asfalta" koji je legitimisan u Miloševićevom periodu.
dobro, a kako tumačiš ironiju (?) - ili logični pun krug- u tome da je preživeli nesrećnik glavnog dueta u RANAMA pre neki dan postao pobednik VELIKOG BRATA?
od 'brate, ovo-ono...' do - VELIKOG BRATA!
mogao bih esej o ovome da napišem - sreća što nemam vremena! :)
ma ne, ja se slažem s tobom da mitovi i ostalo utječu na stvarnost. nije to slučaj samo "kod nas" kako kažeš, već posvuda. eto baš čitam canettija i njegovu zanimljivu opasku o englezima čiji je masovni simbol more, dok je nijemcima to vojska koja pak vuče porijeklo od šume. ljudi su jednostavno takvi: pod psihološkim silnicama, a sve to skupa je nekakva metafizička podloga svijeta.
ali eto, tvoj post potvrđuje moju slutnju da taj film manje opisuje stvarnost, a više je propisuje. zato kažem iskrivljavanje koje postaje relevantno prijemčivošću kod publike. ipak ne mogu do kraja vjerovati da se beogradska mladež toliko primila i identificirala sa duhom Rana - jer je to jednostavno nepojmljivo za moja shvaćanja; takva jedna nazadnost da bude promovirana u opći trend?! nekako sam više skloniji mišljenju da je stvar otišla SAMO do gnjusnog glumatanja. a ne zapravo.
u protivnom, pa gdje ste vi to živjeli? ili živite? u karikaturi društva...
što se tiče onog žutila, šou-emisija o legendama ulice, nije li to preuzeto iz Stoneovih Born Killersa? kada bi takve emisije bila vaša istina, onda su u neku ruku Rođeni ubojice oblikovali srpsku stvarnost. kažeš da se baš takvi šouvi emitiraju na vašoj nacionalnoj TV? ma daj...
Quote from: Ghoul on 04-03-2010, 21:57:01
dobro, a kako tumačiš ironiju (?) - ili logični pun krug- u tome da je preživeli nesrećnik glavnog dueta u RANAMA pre neki dan postao pobednik VELIKOG BRATA?
to je poetska pravda
pa on je već i u filmu bio zvijezda velikobratovskog tipa tako da je to normalan slijed stvari
Quote from: PingvinPatuljak on 04-03-2010, 22:02:06
ipak ne mogu do kraja vjerovati da se beogradska mladež toliko primila i identificirala sa duhom Rana - jer je to jednostavno nepojmljivo za moja shvaćanja; takva jedna nazadnost da bude promovirana u opći trend?! nekako sam više skloniji mišljenju da je stvar otišla SAMO do gnjusnog glumatanja. a ne zapravo.
u protivnom, pa gdje ste vi to živjeli? ili živite? u karikaturi društva...
što se tiče onog žutila, šou-emisija o legendama ulice, nije li to preuzeto iz Stoneovih Born Killersa? kada bi takve emisije bila vaša istina, onda su u neku ruku Rođeni ubojice oblikovali srpsku stvarnost. kažeš da se baš takvi šouvi emitiraju na vašoj nacionalnoj TV? ma daj...
To je postojalo u Srbiji mnogo pre NATURAL BORN KILLERSa, emisije u kojima dođu kriminalci i pričaju o svojim radovima u inostranstvu, i akcijama u zemlji, poprilično otvoreno, naročito otvoreno o onome što je odrobijano & zastarelo. To je bila rutinska stvar. Oni su se otvoreno promovisali kao svojevrsna društvena aristokratija. To su emisije poput BISERA na TV Politici, kasnije na BK i slične akcije. To nisu bile televizije sa nacionalnom frekvencijom ali su bile jako gledane. Danas, recimo na Pinku koji ima nacionalnu frekvenciju ti imaš emisije u kojima bez problema gostuje Kristijan Golubović jedna od ikona iz vremena banditizma dakle tek iz perioda uspostavljanja organizovanog kriminala.
Ono što je problem kod omladine jeste to što je situacija u zemlji bila takva da je svaki trend mogao da se sprovodi masovno i do krajnje konsekvence. Ti i u Americi imaš bele klince iz srednje pa i viših klasa koji se lože na gangsta rep ali sam ja u školi imao klinca iz više klase koji se ložio na rep ali je nosio i pištolj koji je ne znam kako nabavio. Imajući u vidu da mu je otac bio neki SPSovac, ne bi me čudilo da mu ga je tata i dao... Prosto to je stepen haosa u kome se svaka zabluda može ostvariti do maksimuma i prestati da bude šala.
Isto važi i za fudbalske huligane. Neki mediji koji su danas glavni huliganofobi poput B92 su fetišizovali tu kulturu do maksimuma i pola njihovih džinglova je bilo bazirano na uzvikivanju nekih navijačkih ili tome sličnih pokliča a sami navijači su bli činioci u političkim procesima kao učesnici protesta, ratni dobrovoljci i sl. A oko njih je bio koncentričan krug onih kojima je to bilo cool što u tipičnim društvima nemaš.
Ko zna kako bi se ponašali navijači Atletico Madrida da sutra počne građanski rat u Španiji, ili kako bi se ponašali kriminalci ove ili one vrste iz Nemačke da tamo bude nešto, ali u Srbiji su prosto imali priliku da se ispolje do kraja i da bude veliki segment društva kome je to okej. U tom smislu, RANE su naišle na plodno tle jer one jesu osuda ali su kroz stil glume koji tradicionalno meša rusku "proživljenost" i latinsku vatrenost nosili i neku harizmu, kao što uostalom ti imaš i u De Palminom SCARFACEu. RANE i SCARFACE su u podjednakoj meri cautionary tale i u podjednakoj meri su kasnije postali fetiš. Kad je pravljena igra kao nastavak SCARFACEa, nisu uzeli nikog drugog do Montanu za glavnog junaka. Isto bi bilo i da se po RANAMA napravi srpski GTA rip-off, što bi BTW bila sjajna ideja...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ftorrentsdownloads.weebly.com%2Fuploads%2F6%2F5%2F5%2F0%2F6550617%2F1344461.jpg&hash=bcb57c271dc0142307c091995c698e94b9c4693d)
BATINE RANE (http://camerapolitica.blogspot.com/2011/09/batine-rane.html)
Ovaj PingvinPatuljak kao da je operativac neke ultra-mega-giga tajne obaveštajne službe i s vremena na vreme nestaje sa foruma, verovatno kada ga pošalju da obavi neki zadatak u nekom kutku majčice Zemlje.
pa tu sam djevojko, nemaj straha veliki tata je i dalje strašan i brije se. pišem putopise oko lobora i sam u svojim rukopisima tražim ideološku dimenziju kako bih shvatio stvarnost.
a ontopic, tek sam nedavno shvatio da lepa lažljiva sela citiraju celinea (što je miševi, skrivali ste to? nitko me od vas nije obavijestio.) ne znam zbog čega, jer to je najpogrešniji omaž ikad. celine u takvom patriotskom filmu? svašta.
:lol: :-|
D, prizvala si Pingvinčinu!
Yeah! :|
To sam i htela. :)
"Lepa sela lepo gore" su lepo identifikovala uzrocnika ratova 90-tih: Drekavca. Da bi ostvario taj svoj naum o ratu Drekavcu su bili potrebni saucesnici, pre svega sa srpske strane. Da li je ovaj film identifikovao i imenovao te saucesnike? Odgovor:NE. Zakljucak: Ovo JESTE 100% LAZOVSKI pro-milosevicevski (ili ko vise voli "prosrpski", iako komunizam i pravoslavlje nemaju nikakve veze sa srpstvom ali ajde) film. Po ovom filmu glavni saucesnik Drekavcu je predvodnik ispredtunelskih balija Nikola Pejakovic- LAZ. "Film je inspirisan stvarnim dogadjajem"- LAZ. Glavni saucesnik Drekavcu je srpski politicki komuno-patriotsko-pravoslavni(sic!) drzavni vrh predvodjen Vozdom i Vozdesom-ISTINA.
Zakljucak:Rumenkove filmove izbegavati.
PS:"Scarface" je odlican film do scene sa dirizablom, tu je za mene kraj filma. Ali posto je oliver stone USA komunista, imamo onaj retardirani kraj filma. Komunjare u kazan.
banujte ga
yalgr
Који дебил.
Da li neko ima scenario "Lepih sela"?