Lepo lažu Lepa sela lepo gore (broj 2)

[Franz Xaver von Baader]

pogledah nedavno ponovo. solidan mi je to film.
međutim, rekao bih nešto. kao da tu negdje lebdi mišljenje da je ovo antiratni film.

vjerojatno on jest zamišljen tako. trebao je biti. uostalom, Lepa sela su zapravo verzija Johnny got His Gun. pomalo plagijat, makar meni zanimljiviji od Johnnyja. bliskiji ovom balkanskom biću.
kako god, Johnny uistinu jest antiratni film. Sela ne u toj mjeri - ona su podleglla trenutku. previše je okružje bilo nabrijano da bi ijedan čovjek utekao tim okovima. Sela su prosrpski ratnički fantazmatski i mitski film. a tek onda kakti antiratni.

[Franz Xaver von Baader]

dakle, ovo je uvod u temu, pa polemika može početi

*na žalost, tema koja je tako divno krenula na drugom forumu, zaključana je bez dovoljnog razloga, a sve zbog raznih sjebanih individua

[crippled_avenger]

Svakako, LEPA SELA su prosrpski ratnički film if there ever was one iz prostog razloga što se preispitivanje rata u ovom filmu odigrava isključivo zbog toga što je to svojstveno diskursu velikih imperijalnih kinematografija kao što je američka. Samo velesila je sposobna da preispituje sebe, jedina supersila je Amerika, a LEPA SELA su srpski pokušaj pravljenja nečega poput PLATOONa ili APOCALYPSE NOW, zašto ne i DEER HUNTERa. Kao jedan od ključeva za tumačenje segmenata ovog filma svakako treba uzeti i oslanjanje na par exellence filmofilsku posvetu Hajrudinu Krvavcu i tradiciji jugoslovenskog ratnog filma kroz lik Bate Živojinovića na bazi koga se ostvaruje jedan širi kontinuitet i u srpsku kinematografiju aproprira jugoslovenska tradicija, koja je moćna i svetski priznata. U čisto zanatskom smislu, taj spoj partizanskog i američkog filma o Vijetnamu je moćna ideološka konstrukcija. Ostale kinematografije iz regiona su u tom periodu silom raskidale sa jugoslovenskom tradicijom i otud je srpski film iz tog perioda, prevashodno zahvaljujući Dragojeviću bio daleko najsuperiorniji.

U međuvremenu je i srpski film raskinuo vezu sa jugoslovenskom tradicijom, i uprkos tome što druge kinematografije nisu uhvatile priključak sa njom, kada se našao u ravnopravnijoj utakmici sa njima pokazao da je možda i slabiji od drugih.

Isto tako, čim se ponovo oslonio na tradiciju jugoslovenskog filma kao u PORNO BANDI, nametnuo se kvalitetom.

LEPA SELA u tom smislu ostaju paradigmatski primer te strateške oslonjenosti na jugoslovensku tradiciju sa odmerenim uvođenjem novih uticaja.

[Alex]

Sela su prosrpski ratnički fantazmatski i mitski film. a tek onda kakti antiratni.

Ima on i tu antiratnu komponentu, ali prvenstveno se radi o zarobljenim Srbima u tunelu, koji ovde imaju ulogu pozitivaca, okruženi Muslimanima, koji su u ovom slučaju negativci, jer se pretpostavlja da ne bi postupili sa Srbima korektno, ako bi se ovi predali, nego, naprotiv.

Meni je to OK. Ne vidim tu nikakve laži, ali se slažem sa prvim delom citirane rečenice tj sa celom.

[Franz Xaver von Baader]

eh, ovdje su ljudi otvoreniji te nedostaje hajka na ludog Pingvina, na Pingvina ustašu i slično

citat, tek tolko da se nadovežem na cripla

"Tvrdim da su Lepa sela šarena laža. Neka čitatelj pažljivo čita sljedeće odlomke i na trenutak porazmisli o rečenome - umjesto da ga vode vlastite predrasude i emocije.

Promotrimo ključnu stvar oko koje se vrti priča. Šačica srpskih vojnika zarobljena u tunelu. Naravno, većina nije u stanju ili pak ne želi analizirati stvari uduboko. Već se na topicu provlači priča da je taj scenarij rađen prema istinitom događaju. Kako da ne.

Isti scenarij se može naći u gomili filmova, u gomili djela. To nije neki izolirani slučaj, već - arhetip. Mitsko mjesto. Najkraće se može svesti na prastari mit David protiv Golijata. Jasno, pri tome je intencija da se gledatelj poistovjeti sa slabašnim, nezaštićenim, malim Davidom nasuprot strašnom, zločestom i velikom Golijatu. To je Jerry protiv Toma, šačica bjedolikih oko poštanske kočije protiv sile divljih Indijanaca, to je Napad na policijsku stanicu.

Ustvari, radi se o ideologiji u najčišćem obliku. Pogledajmo kakva je to zamjena teza u slučaju Lepih sela. Srbi, kao najnaoružanija i vojno najorganiziranija strana u datom trenutku, svedeni na grupicu iznemoglih i očajnih ratnika opkoljenih velikom silom Bošnjaka, koji su strašni i divlji kao poslovični Indijanci u westernima. Dakako, realnost je bila drugačija.

Ali,
Lepa sela inzistiraju upravo na ovom scenariju: malo hrabrih ljudi (srpski ratnici) okruženi barbarskim neprijateljem koji kolje zarobljenike, siluje žene i uživa mučeći očajne ljude u stupici (Muslimani). Rezultat toga je identificiranje društvenog tkiva sa srpskom stranom, sa malim Jerryjem koji vrckasto i hrabro odolijeva velikom Tomu. Da je ta laž učinkovita, pokazuju komentari forumaša na ovom topicu. Jednostavan gledatelj, primjerice Obi-wan, prepoznaje kako film veliča ono dobro kod Srba a osuđuje loše. A on je još nekakav jači mislilac od većine uobičajenih gledatelja - masa je interpelirana arhetipskom postavkom 'mi jadni mali napadnuti od strašnih divljaka moramo se braniti i učiniti sve da uništimo neprijatelja prije nego on nas'.

Zato su za mene Lepa sela velika ideološka laž; makar ostaju solidan film zanemarim li to čitanje."

[crippled_avenger]

To što LEPA SELA imaju jasnu ideološku agendu je opštepoznata stvar koju je još u vreme premijere artikulisao Marcel Štefančič u Ljubljani. Ne znam da li si čitao njegov tekst? To je na neki način prva formulacija te "razotkrivajuće" teze.

[Franz Xaver von Baader]

ne
ne čitam takve stvari a još manje pratim 'aktualnosti'
sve je ovo plod mojih vlastitih snaga a ja sam sam uložio napore da dođem do rečenoga

[crippled_avenger]

Marcel nije baš aktuelan. To je ipak napisano još u ono vreme. Mislim da bi kao neko koga evidentno zanima filozofija morao uzeti u obzir taj postepeni naučni razvoj određene teze baziran na proučavanju svih dostupnih izvora.

[Franz Xaver von Baader]

pa zato kažem - ne pratim 'aktualnosti'. ni onda, kada je to bilo svježe i taj gospon Marcel u žiži niti sada kada se, recimo, diže halabuka oko Avatara
ja imam svoj put a on vrluda bijesno lijevo i desno

[---]

crippled je lepo sažeo ono što i ja mislim o tom filmu. istina, u kodu nacionalnog preispitivanja nalik na američku kinematografiju leži antiratna namera, jedan uopšteni sentiment protiv rata kao takvog, ali je reč o dosta tankom i u suštini naivnom konceptu kada uzmemo u obzir kontekst konkretnih ratova, tj. u ovom slučaju rat u bosni i hercegovini. DEER HUNTER, kao i APOCALYPSE NOW, poseduje tu ambivalentnu poziciju koju i lepa sela imaju: osuđuje rat kao takav ali opravdava našu ulogu u ratu.

tako da tu dolazi do velikog rascepa: LEPA SELA su zaista odličan, mada ideološki problematičan film. ja sam recimo spreman da branim taj film kao majstorsku upotrebu žanrovskih stilema i citata, čak i da naglašavam njegovu antiratnu stranu (jer se ona često prenebregava), ali se, s druge strane, slažem da je u pitanju prosrpski film.

međutim, suludo je napadati LEPA SELA argumentom koji sam negde pročitao, a zasniva se na tvrdnji da je taj film podsticao ljude da se ubijaju. to je apsurdna potreba da se film diskredituje zbog prosrpskog stava: da podsetim, LEPA SELA su dozvolu za prikazivanje dobila u maju 1996. godine, dakle nakon prestanka rata, te samim tim logički nisu mogla učestvovati u podsticanju rata od 1992. do 1995. godine.

[scallop]

LEPA SELA su zaista odličan, mada ideološki problematičan film.

Izvinjavam se što upadam u raspravu. Posle ovog neću više:

Nisam gledao film, ali, zašto je ideološki problematičan? Ja se ubih gledajući američke filmove, a oni su 99,8% ideloški problematični i nikom ništa.

[džin tonik]

film je produzena politika srbskog stoljetnog hegemonizma u kojem se agresor predstavlja zrtvom.
rabi iste elemente kao alzirsko-francuski 'indegenes', no opredjeljuje se za i velica stranu fasizma.

[Ugly MF]

Oh, kako je lepo biti Srbin! Za razliku od ...

... a i imamo bolje filmove...

[džin tonik]

haha, pa ne mogu vjerovati. izbacise reformirani jugokomunisti pingvina zbog postavljanja istog topica na forumu naklade fibra d.o.o. popularno zvanom stripovi.com-forum. pingvine, daj stavi neku debelu petokraku za avatar i nema zime. debela petokraka, "zivela striposlavija" i pises sto hoces kao i drugi.

[crippled_avenger]

Što se mene tiče, prosrpska agenda LEPIH SELA je naravno potpuno u redu, nego samo ne treba da se pravimo da ne postoji.

[Tex Murphy]

Lepa sela NISU ideološki problematičan film. To je ideološki nešto NAJISPRAVNIJE što ima veze sa ratom u ex Yu. Ne kažem da je film savršen (moja zamjerka je malo pretjerana holivudizacija i pravljenje spektakla na račun istinitog događaja, za što je ipak bilo malo prerano), ali u odnosu na hrvatsko i bosansko smeće (http://chetnixploitation.blogspot.com) ovo je Građanin Kejn.

[Franz Xaver von Baader]

Što se mene tiče, prosrpska agenda LEPIH SELA je naravno potpuno u redu, nego samo ne treba da se pravimo da ne postoji.

ovo i ja kažem

ostali, mislim poneki na ovome topicu, nemojte biti tak očito bedasti
harvester, mali mišu, Hrvati imaju puuuuuno jače filmove nego Srbi. ti imaš dva problema dečko:1)teškom mukom se hrvaš da postaš nešto suvislo (uglavnom ti ne uspijeva) 2)nisi gledao gotovo ništa od filma osim tinejdžerskih i crnačkih komedija

kišobranac,
ništa ti ne misliš. ti se priklanjaš kamo te vjetar nanese, u ovom slučaju si se prilijepio za jednog cripla. u tom oponašanju, čak si uspio izreći nešto valjano ("suđuje rat kao takav ali opravdava našu ulogu u ratu") i to je za sada to od tebe.
Hunter i Apokalipsa su Das Filmovi; Sela su tek dopadljiv kolaž srpske mitomanije pojačan linkom na bolja vremena kroz eksploataciju legendarne Bacila je sve niz rijeku
pa naravno da se tebi ono što nisi u stanju dohvatiti, čini suludo: međutim, taj koji je to napisao je ili a)barjaktar suprotne strane pa napada sve srpsko već po načelu (nešto kao ovi glupani svarog ili harvester, samo suprotnog predznaka) ili b)tip pronicljiviji od tebe koji shvaća da su Sela 'opasnija' propaganda, ona koja udara suptilno na čeone režnjeve raznih primata; Sela su srpskoratničkiji film od Marša na Drinu primjerice

scallope,
slab komentar. od tebe očekujem barem nešto približno jako, nešto kao kada bi moju jačinu srezao na pola i onda da se tu negdje, u tu polovicu, uglaviš

zosko,
tamo je poplava kretena i baba-narikača koji cvile za moderatorskom čizmom (usput, primijeti da su gro tih plačibaba Srbi = nije li to indikativno, pitanje za sve prisutne). u svakom slučaju, ostajem na svome putu "na očigled svih koji mi žele zlo"

[Tex Murphy]

Pingvinčiću, sinko, vi Srbi katolici ste patološki nesposobni da snimite dobar film. Znači to mora biti nešto u vezi sa pravoslavljem.

[Franz Xaver von Baader]

koji hrvatski film si gledao dečko? ti si tip koji prati sapunice i eventualno bitange i princeze, možda još najviše što si u stanju gledati je kako je počeo rat na mom otoku.
postaš gluposti a poneki te još ohrabruju: to ti je nešto kao kada klinac želi ući u društvo starijih od sebe pa ga te iskvarene ocvale kreature podstiču na budalaštine da bi se 'zabavljali'. u tom smislu si i ti forumski ridikul - još sam ti najbolji prijatelj ja što ti ovo govorim, a kada odrasteš i sam ćeš doći do toga

[Tex Murphy]

Ah, da, skoro sam i zaboravio, ali dobro da si me podsjetio - ne samo da Srbi katolici ne znaju da prave filmove, već su potpuno lišeni smisla za humor, tako da ne mogu da snime ni dobru humorističku seriju

[Franz Xaver von Baader]

jasno ovi baš izgledaju krcato humorom, nema što vrlo duhoviti ljudi

[mac]

Možda je ova slika apoteoza zla za tebe, ali za nas su to samo neki bradati četnici. Ništa vredno emocija.

[Tex Murphy]

Postavljati sliku četnika kao odgovor na konstataciju kako Hrvati nemaju nijednu dobru humorističku seriju je... hm, recimo neobično

[Franz Xaver von Baader]

mac, dragi i mileni momčiću, nije to nikakva "apoteoza zla za mene"; nego ti piše jasno: šaljivi srbi

inače,
ako su se ispucali kreteni koji nemaju reći išta pametno, predlažem da se vratimo temi.
za sada smo se svi (koji su mogli reći nešto o filmu) složili da je film prosrpski ratnički fantazmatski i mitski. ima li drugačijeg mišljenja ili eventualno može li netko reći nešto pa makar afirmirao postavljenu tezu? napisati par redaka a da to bude zanimljivo, pa čak i poučno po čitače?

[Tex Murphy]

(Intelektualni) patuljče, da nisi toliko iskompleksiran mogao si lako da primijetiš da ja uopšte nisam negirao bilo šta što si ti rekao (o Lepim selima) već sam reagovao na Žikinu konstataciju kako je film "ideološki problematičan". Ja sam rekao da je on ideološki ispravan, a to je upravo zato što je prosrpski. Kao što već rekoh, to što je prosrpski ne sprječava ga da se suoči i sa Zlom u Srba, što je nešto što filmovi Srba katolika (sa izuzetkom Finih mrtvih djevojaka) i Srba muslimana tek treba da urade.

[Tex Murphy]

Btw, jedan savjet - ako već na forumu nastupaš sa tom "ja sam toliko pametniji od ostalih da to uopšte nije interesantno" pričom, što btw. ne samo da mi ne smeta već mi je i simpatično, nastoj da budeš konzistentan s likom. Uvrede kao što su "kreten" i slično pokazuju da te je nešto pogodilo, a to ipak narušava mit o nedodirljivom Patuljku.

[Tex Murphy]

Eh da, tvojoj alleged intelektualnoj superiornosti ne pomaže to što non-stop lupaš gluposti. Teen komedije gledam ponekad, ali crnačke izbjegavam whenever possible. Ako si htio da me za nešto prozivaš, to su niskobudžetni horori, što je valjda očigledno svima osim tebi, međutim i ti horori tipa Plane Dead ili Snakes on a Train su mnogo bolji od hrvatskih filmova.

[Tex Murphy]

Ali, da se vratimo na temu, a to su Lepa sela. U naslovu kažeš - Lepa sela lepo lažu. Možeš li da obrazložiš ovo, tj. šta konkretno lažu?

[Franz Xaver von Baader]

ajde, ovo su ti postovi nešto bolji (na trenutke bljeskovi kroz sivilo)

dakle,
naravno da ti mogu sve objasniti (i to tako da čak i ti skužiš)
naslov i uvodni post se uzajamno objašnjavaju: kažem da Lepa sela lepo lažu aludirajući na mišljenje koje se vrzma po javnome prostoru da je to prvenstveno antiratni film (da se takvo mišljenje de facto primilo u dobrom dijelu javnosti dokazuje činjenica da su me tamo -na s.comu- čudnim čudom gledali, kao da je u selo stigao cirkus, a sve zbog toga što tvrdim da je to jedan prosrpski ratnički mitski film; većina diskutanata je bila mišljenja kako je to "objektivni realni antiratni" film zato jer pokazuje srpske ratne profitere i slična opća mjesta = dobra fora)

dalje kažem da je Dragojević imao na umu snimati ANTIRATNI film ali nije u tom naumu uspio: svjesno ili nesvjesno je podlegao histeriji, trenutku, okružju, doktrini krvi i tla te poslovičnoj srpskoj mitomaniji
na tu njegovu namjeru upućuje činjenica da su Sela u neku ruku verzija antiratnog filma par exellence - Johnny got His Gun (to otvara novi vid problema, promatravši Sela kao plagijat sa sve tablom-malo-ukrivo; ne znam jel itko prije mene naznačio ovu vezu Johnnyja i Sela, ali u svakom slučaju, jedan mali dečko poput tebe, može nešto naučiti čitajući ove redove)

btw,
ne trebaš mi govoriti da mi je nastup fenomenalan: to se podrazumijeva; kao što se podrazumijeva da ti nisi pozvan tumačiti Patuljka jer je on tako velik da se može spustiti na razinu malih miševa koji operiraju sa "debilima" "kretenima" "mjerenjem tko ima veći pimpek" i slično. kužiš, morao sam odigrati tu rolu da ti se približim, što se pokazalo kao uspjela taktika budući si dao bar nešto od sebe u narednim postovima. pokušaj nastaviti u tom tonu kada razgovaraš sa Velikim Patuljkom, iako, kažem, mogu ja raspravljati na svim razinama kada sam tako vrckast, vispren i volšeban

[Franz Xaver von Baader]

Lepa sela kao plagijat sa tablom-malo-ukrivo

[Tex Murphy]

Okej, pošteno, tj. razumio sam šta hoćeš da kažeš, ali po meni je naslov ipak neprimjeren. Jer ne može film da "laže" - film je takav kakav jeste, tj. unutar samog filma je istina sve što se u njemu dešava. E sad, tvrdnje da je to eventualno trebalo da bude antiratni film ali da tako nije ispao savršeno su validne. Mislim, recimo, da bi bilo ispravnije da si napisao "Dragojević laže" ili "Ljudi lažu o Lepim selima" ili tako nešto. Istina, to bi narušilo duhovitu igru riječima u naslovu, to priznajem.

[džin tonik]

to harvi, tako argementiraju pravi krscani.

[Franz Xaver von Baader]

otkrit ću ti jednu tajnu: suština svijeta je u igri riječima (+pički)

[Alex]

Stavljam na listu za gledanje Johnny got His Gun - jedino rediteljsko delo priznatog scenariste Daltona Trumboa (koji je bio i na crnoj listi).

[Franz Xaver von Baader]

a i na crvenoj

[Vij]

"One" od Metalike je efektniji

[Ghoul]

i kraći.

[---]

e, pingvine, baš si ti pronicljiv.
ti si mislio 25 godina u pećini i smislio si gramofon.
i sad si ponosan što si to postigao svojim snagama.
bravo.
za taj uspeh, imaš od mene pakovanje presnih oblandi.

[Franz Xaver von Baader]

ajd, pa nemoj se uvrijediti uvredljivko
ma to je bilo čisto da ispoštujem formu, puno polažem na kartu formalne sustavnosti u mom nastupu - time stvaram jedan stereotip 'velikog i snažnog Patuljka', a ja naprosto obožavam stereotipe

nego, ajmo o filmu
mišljenja sam da su usporedbe sa Hunterom i Apokalipsom promašene, dok stoji paralela sa Platoonom. Sela jesu nekakav pokušaj Platoona upakiranog u strukturu Johnnyja.
u čemu se sastoji greška Lažljivih sela?
načeo ju je cripl, premda iz skroz pogrešnog uvida. "Samo velesila je sposobna da preispituje sebe" ---------- dakle, ovo ne stoji, jer nakon određenog vremena SVATKO preispituje sebe = to je dijalektika, njeno prirodno kretanje.
ALI, greška Sela (a i cripla koji nije uvidio tu najočitiju stvar) je u tome što su zbrzala!
naime, PRVO ide afirmacija. tek tada negacija itd.
zato su filmovi kao Apokalipsa vrh: jer su oni uslijedili NAKON! nakon Johna Waynea i Operacije Pacifik, nakon Bogarta i Akcije u Sjevernom Atlantiku, nakon Sveameričkih Amerikanaca koji se bore za Pravu Stvar.
prvo se ispuca more ideološki čistih, junačko-epskih filmova. tek tada se možemo preispitivati. meni je takav put sasvim jasna i očita stvar.

Sela su laž: pukotina u sustavu; narušavaju tijek dijalektike pa zato profulavaju i preobrću se u nešto potpuno drugo od onoga što su namjeravala biti - ona čak hrane mitomaniju a tobožnje preispitivanje ostaje zakrito u zapećku tunela (sve sa drekavcom).

u tom smislu, usporedba sa partizanskim filmom je također sfulana, jer su dobri stari marksisiti barem poznavali hegelovsku dijalektiku te je primijenili na Kozaru, Neretvu i Desant na Drvar. onda je mogao doći U gori raste zelen bor i Gluvi barut.
criple, Krvavac se okreće u grobu zbog ovako promašenih "posveta".

[Franz Xaver von Baader]

usput, nisam očekivao ovako kratak input ghoula u ovako veliku temu
pa nisi se valjda prepao strašnog Patuljka? pa ti znaš da se ja samo šalim.
ajde, ako ne možeš pričati na visokoj razini o ratnom filmu (ma razumljivo, malo tko može o svemu) nemoj onda ni prodavati te diverzantske finte: ghoul kao diverzant sabotira veliku temu kratkim postovima

[crippled_avenger]

Pingvine, zanemaruješ jedan bitan aspekt partizanskog filma a to je da su se oni minimalno bavili dijalektikom niti bilo kojom vrstom materijalizma. Oni su svi do jednog u tzv. afirmativnoj fazi bili krajnje nacionalistički sa rasističkim odnosom prema okupatoru, i vrlo brutalnim odnosom prema domaćim izdajnicima. U istoriji partizanskog filma mogu se prepoznati tri faze.

Prva faza je partizanski film pedesetih, istovremeno i najrealističnija, a reklo bi se i najmarksističkija faza partizanskog filma, premda ti ne referišeš ni na jedan od tih filmova. U periodu od pet godina posle samog sukoba, partizanski film je dakle baziran na neposrednom iskustvu koje se nedavno dogodilo. U tom smislu ovi filmovi donose jasnu ideološku profilisanost junaka ne samo u odnosu na okupatora i kvislinge već i u odnosu na društvo. Kvislinzi i okupatori su praktično jedini put u ovom periodu ljudi sa kakvom-takvom motivacijom i socijalnim bekgraundom koji objašnjava njihovu odluku. Sami zapleti ne govore o superherojskim delima, to su male priče sa velikim fokusom na mlade ilegalce, prenošenje poruka, akcije nabavljanja lekova i sanitetskog materijala...

Tokom šezdesetih  godina, narativ NOBa postaje motiv na osnovu koga se grade čisto filmske postavke tipa jugoslovenskog vesterna, stripovskog akcijaša ili biblijskog spektakla. Tokom šezdesetih, od ekranizacije Dobrice Ćosića DALEKO JE SUNCE uvodi se mogućnost da su partizanska dejstva imala kolateralnu štetu, da je revolucija MOŽDA IPAK jela svoju decu.

Tokom sedamdesetih, ideja "afirmativnog" partitzanskog filma se izvitoperuje a filmovi koji preispituju ulogu komunista, okuraženi raskolima unutar same partije, 1948. i 1966. pa konačno i drugim tendncijama postajku sve prisutniji.

LEPA SELA LEPO GORE je u tom smislu produžetak tradicije partizanskog filma kao što su i mnogi sukobi u Bosni produžetak rata iz 1941. Drugo, ni Cimino, ni Coppola ni Stone nisu pre svojih klasika o Vijetnamu snimali prointervencionističke filmove. To što su postojali proratni filmovi drugih reditelja je generacijska stvar. I pre LEPIH SELA postojali su srpski filmovi o aktuelnom ratu, mada nijedan eksplicitno proratni (priprema je obavljena tokom osamdesetih sa BRAĆOM PO MATERI), što ima veze sa tim da Srbija nije imala ambiciju da svoju poziciju dokazuje kroz propagandni film kao recimo tadašnja Hrvatska ili Bošnjaci od tada do danas... Drugo, moraš imati na umu da je jugoslovenska kinematografija evoluirala podjednako kao američka i da su u vreme GREEN BERETS snimani proratni filmovi ali da posle Cimina, Coppole i Stonea nikome ne pada na pamet da snima tako eksplicitan gung ho film o vijetnamskom ratu. Isto važi i za sukob na prostoru bivše Jugoslavije. Ipak, moraš imati na umu da su u LEPIM SELIMA pripadnici partizansko-četničke koalicije u borbi sa naslednicima handžar-divizije. Bošnjak spells handžar.

[Franz Xaver von Baader]

lijep post criple
na žalost, carstvo nužnosti me doziva, pa možda kasnije štogod dodam ili oduzmem

[Meho Krljic]

Moglo bi se argumentovati da su Sela približno najradikalniji film koji se u datom trenutku u datom stanju produkcijske i povijesne zbiljnosti i dao snimiti. Ne zaboravimo da je film producirao Miloševićev/ Vučelićev RTS i da je u svetlu te činjenice, ovo jedno prilično smelo ostvarenje. Ne znam koliko se toga iko seća, Pingvin pogotovo, ali u Srbiji je ovaj film izazvao dijametralno suprotne reakcije. S jedne strane je bio voljen jer je imao tu žanrovsku crtu i komunicirao sa jugoslovneskim kinematografskim nasleđem i imao brdo okultnih gegova, stilizacija i one-linera, ali s druge strane je bio veoma jako napadan kao kukavički, izdajnički itd. Napadali su ga razni zato što Srbe prikazuje kao psovače, nasilnike, palikuće itd.

Pritom, dakako, ne treba ni smetnuti sa uma da on ne treba da se svede samo na ideju o nekolicini Srba zatvorenih u tunelu na koje nasrću bezlični "drugi" + Nikola Pejaković kao njihov PR, gde su Srbi, razume se, psihološki i karakterološki iznijansirani, a neprijatelj je bez lica, bez karaktera i sveden na akcije koje radi. Hoću reći, da, moja strana, muslimani, su u ovom filmu prkazani vrlo ravno, bez humanizacije, više kao mekgafin nego kao stvarni ljudi (sa izuzetkom N. Pejakovića koji služi kao istorijska spona sa drugom stranom), ali, što je možda politički nesvarljivo nekom sa strane, ovo i nije fim o DVE strane koje ratuju među sobom, nego o jednoj strani koja ratuje u nekoj zemlji a koja ni sama nije jedinstvena.

U tom smislu, Dragojević svojim pojednostavljivanjem prikazivanja neprijatelja zapravo sugeriše upravo ono što i sami bosanski muslimani vole da misle i kažu, to jest, da su oni bili žrtve agresije ujedinjene protiv spoljnog neprijatelja, bez komplikovane političke agende, već okupljeni oko prirodnog, intuitivno razumljivog cilja odbrane teritorije, nejači itd. i da nisu morali da troše vreme i energiju na debatu oko toga da li da se ratuje i zašto da se ratuje. Ovo, naravno, nije ISTINA u praktičnom smislu jer je i među nama bilo dosta frakcija, Alijinih, Abdićevih, pa onda ovi mudžahedini koji su vodili svoj rat unutar našeg rata itd., ali je za potrebe umetničkog iskaza i polemike koju film zaista želi da vodi, to dovoljno istinito.

A polemika koju film zaista želi da vodi je polemika na srpskoj strani. Dakle, ovo nije "antiratni film" koji hoće da prikaže dve strane i humanizuje ih nego film koji jednu stranu koristi samo kao zamajac radnje da bi drugoj dao priliku da se upusti u pretresanje svojih razloga za ratovanje, svoje agende, politike, mitologije itd.

Sad, naravno da se može kritikovati je li ovo ili ono urađeno pošteno do kraja ili ima eksploatacije (naravno da ima), ali film na svako svoje "prosrpsko" uprošćavanje, ima i po jedno fino nijansiranje. Na primer razlika između Srbina izbosne koji ratuje ali je potresen prizorom razaranja i Srba iz Beograda kojima je paljenje bosanskih sela super zabava. Na primer podzaplet sa oficirskim sinom, džankijem koji, naravno, ne daje pet para za rat i kome diler daje najjezgrovitije (i, u perspektivi proročansko) objašnjenje razloga zbog koga je Srbija izgubila sve ratove u devedesetima: "trideset godina radnog staža za ćamil dopa."

Ova vrsta uvida i umetničkih sažimanja je neizmerno vredna za srpsko razumevanja rata koji, da ne bude zabune i dan danas većina tretira kao nametnut i nema presedana u dotadašnjoj srpskoj kinematografiji, a, kad se bolje pogleda, i deceniju i po kasnije ima vrlo malo uporedivih umetničkih gestova u okviru ove umetnosti. Što ne znači ni da je Lepa sela lepo gore ultimativni antiratni film niti da je politički ili čak umetnički nužno idealan, ali jeste vredan, jeste maltene jedinstven umetnički rad na temu Srba u ratu i ne treba ga svoditi samo na centralnu ideju koju Pingvin sugeriše.

Hoću reći, on nije, poput Hurt Locker, flm u ratu koji ignoriše širi politički kontekst i  implikacije iako se fokusira na jednu malu grupu ljudi i epizodu u njihovim životima. Slažem se da je njegovo posmatranje i razmatranje tog političkog konteksta implicitno prosrpsko i svakako nedovoljno radikalno za nekog ko nije Srbin, ali u kontekstu o kom pričamo, dakle, gde i kad je nastajao, i po gestovima koje čini, ovaj film ima veliku vrednost.

[crippled_avenger]

Treba imati na umu da su LEPA SELA snimana u okolini ozloglašenog Višegrada tokom trajanja ratnih dejstava što dodatno podcrtava hrabrost autora. Ipak su Lukići i ekipa bili nezgodniji partneri od RTSa.

[džin tonik]

sto samo dodatno podcrtava "film je produzena politika srbskog stoljetnog hegemonizma u kojem se agresor predstavlja zrtvom." a ne hrabrost autora.
http://en.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egrad_massacre

[---]

ne vređam se ja, pingvine, nego si ti neobavešten. ništa strašno, nema ljutnje, ali pošto si već sakriven u zemunici, gledaš filmove i razmišljaš, pomislio sam da bi ti paket presnih oblandi pomogao.

elem, ja sam o ovoj temi, pominjući i teze koje si ti izneo, i teze koje su elaborirali cripple i meho, napisao jedan opširan esej objavljen vis a vis sa esejom faruka lončarevića o lepim selima. lončarevićev esej imao je radikalan stav prema lepim selima na tragu tvoje varijante "da su Sela 'opasnija' propaganda, ona koja udara suptilno na čeone režnjeve raznih primata", kao i pingvina, i onda je izvukao zaključak da, pošto su već takva propaganda, Lepa sela predstavljaju zločin prema filmskom jeziku, izvanredan umetnički propagandni proizvod koji je svojim visokim kvalitetom zapravo srbe podsticao na stvarne zločine, tj. podsticao ih da ubijaju muslimane, i tako su Lepa sela produžena ruka srpskog stoljetnog hegemonizma (što je pojednostavljeno gledanje na rat taman kao i strašni drekavac iz pećine). dakle, sve je odavno pretreseno, analizirano, opisano, pročitano, samo ti u tvojoj šumici još nisi ništa o tome čuo (šteta, jer je o tome bilo i na ovom forumu priče, a esej marcela štefančiča si mogao pročitati baš na zs, i to sam ga ja postovao). no, dobro, nije to strašno, uvek ima dobrih ljudi spremnih da edukuju druge, samo nije u redu da se žestiš i da prozivaš naokolo bez osnova. ako ćeš ubuduće biti dobar, oprašta ti se.

inače, moj stav u pomenutom eseju manje-više je na mehovoj liniji. ono što sam mislio pod "ideološki problematičan", a nisam se precizno izrazio, jeste da Lepa sela sadrže brojne problematične čvorove: jedan od njih je upravo ta antiratna-proratna konfuzija, drugi je nehumanizovanje neprijatelja, što je, kako je scallop primetio, prisutno u mnogim američkim filmovima (i upravo tu je sličnost sa DEER HUNTEROM - vijetnamci iz tog filma su svi odreda zli sadisti), prikazivanja muslimana kao "mračnog drugog", uz dijaloge "što si mi ubio majku?", "što si ti meni zapalio radnju?", gde, je li, srbi pale tuđe zgrade a muslimani ubijaju tuđe majke, treći je opravdanje rata simbolikom "drekavca", vekovne mržnje, komunističke prisile i držanje naroda i narodnosti u iluziji ljubavi, kad je stvarnost bila puna mržnje, tj. podsticanje metafizičkog elementa ratnog sukoba, one stare dobre "mi se ubijamo jer se odvajkada mrzimo, a ne zbog ekonomskih i političkih razloga", i tako dalje.

e, sad, to sve jesu u najširem smislu "ideološki problematična" mesta Lepih sela, samo što zavisi od ugla iz kog gledate. cripple je jasan - prosrpstvo je u redu, ali nećemo se praviti da ne postoji. što se mene tiče, način prikazivanja muslimana, srpski ugao gledanja na rat, preispitivanje istorijske uloge dominantne sile u sukobu iz ugla te sile, prikazivanje rata kao reinvencije žanrovske matrice, tj. njegovo mitologizovanje i izbacivanje iz ekonomsko-političko-istorijskog konteksta, sve to za mene jeste problematično, mada se može (donekle) pravdati dragojevićevim naivno-umetničkim igranjem na kartu antiratnog koda upisanog u žanrovsku matricu novoholivudskog ratnog filma. e, kad tu operemo dragojevićeve prljave rediteljske ruke , ostaje nam taj prokleti drekavac. tu ne znam šta da radim, jugosloven u meni se buni, i, što bi boban rekao, nema oprosta, predaje, povlačenja, ili kako već ide.

[crippled_avenger]

Ubistvo majke je jedan od ključnih elemenata manipulacije u ovom filmu. Nesumnjivo je u dramaturškom smislu upravo ovaj gest protivu (Mehmete, ispravi me) nemoćne starice nešto što esencijalizuje negtivnost ovog ili onog junaka.

Iz samog filma zapravo nikada nije jasno da li je Bjelinu filmsku majku ubio profiter Pera Božović ili Grupa Sandžaklija. U privatnom razgovoru, Bjela kaže da je ubile Sandžaklije a Dragojević da je Pera zato što je Bjelin lik bio protiv profitera. Dakle, ta ambivalentna situacija pruža mogućnost višestrukih čitanja i čini mi se da je ubistvo majke kao objektivno snažan dugmić na emotivnom sklopu publike namerno ostavljen nedefinisan kako bi se posle pritiskanja krivac mogao nesmetano učitavati.

Naravno da se relativizovanjem ključnog krivca u filmu ostavlja otvorena dilema ne samo između konkretne nacionalne krivice, odnosno da li su ubice ostrašćeni Muslimani ili zli srpski profiteri/rukovodioci (mada je opet tu prosrpski stav jer Muslimani imaju ostrašćenu nacionalnu grupaciju a kod Srba je tako nešto ipak devijacija), već se otvara i širi ideološki problem, da li je reč o ubistvu iz nacionalne mržnje ili je to nusproizvod početne akumulacije kapitala kroz rat.

[Meho Krljic]

S tim što, opet, jedini musliman sa licem koga vidimo tokom ratovanja (ne računam P. Božovića za koga nisam siguran da li u Beogradu tumači istog lika kao ubosni) je Nikola Pejaković i on nije prikazan kao potpuno "drugi", njegovo pitanje "što si mi zapalio radnju" naravno da ne može da bude u istoj ravni kao "što mi ubi materu" ali ga ipak humanizuje. Hoću da kažem, film svakako gura srpsku stvar ali ne preseca potpuno sponu sa drugim. Uostalom, Bjela je lik koji demonstrira "ostrašćenost" svojim projektom asasinacije zarobljenog muslimanskog vojnika na VMA koji je potpuno iracionalan i ne služi ni srpskom ni ličnom interesu ni na jedan način.

[Tex Murphy]

Uostalom, Bjela je lik koji demonstrira "ostrašćenost" svojim projektom asasinacije zarobljenog muslimanskog vojnika na VMA koji je potpuno iracionalan i ne služi ni srpskom ni ličnom interesu ni na jedan način.

Tako je. VRLO bitan moment filma koji mnogi previđaju.

[crippled_avenger]

To je čisto filmofilski koncept. U groznici, Bjela je imao viziju da će Boki Milivojević završiti glumeći u seriji KAD NA VRBI RODI GROŽĐE i onda je želeo da ga spase od poniženja...