ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Stigao jedan od najiscekivanijih filmova godine. Cripple je vec napisao sta je imao (bilo bi dobro da uradi copy/paste ovdje), a otvaram poseban topik jer se nadam da ce bar poneko imati sta da doda o ovom filmu (u stvari: zanima me sta ko ima da kaze).

Ukratko: "Inception" deliverz. Citajuci kritike covjek moze da stekne pogresan utisak da je osnovna premisa filma susta originalnost te da se ovako nesto nije gledalo do sada. To nije tacno (kao sto je vec Cripple primjetio) i osnovna mana "Inception"-a je upravo suvise pojednostavljena prica. Ocekivao sam da ce prikazani svijet podsvijesti i snova nuzno konvergirati ka pojedinim kadrovima "Lovely Bones" ili Trirovih "Elemenata zlocina", ali on vizualno ode u "Matrix" pravcu, iako tu realno nema ko zna kakvog SF-a. U stvari, u filmu je namjerno amputirana haoticnost podsvijesti iako se ova spomene u svakoj drugoj recenici. Posljedicno, teznja da osoba koja sanja misli da je san stvarnost cini da okruzenje u kome se zgrade sklapaju i rasklapaju sustinski bude prilicno nemastovito i suvise nalik realnom, sto u kontekstu filma cak i nije paradoks. Na kraju ostane slow-motion akcija sa scenografijom Rubikove kocke ili Eserovih slika, ali ta akcija je kao da neko bez trunke humora matriksoidno snimi "A-Team" u kome svi nose odijela. Recimo, ja nikada cuvare podsvijesti ne bi zamislio kao klasicno obezbjedjenje sa masinkama koje vozi kombi. Doduse, ovo filmu dodaje kvalitet gledljivosti - iako je na prvu loptu "Inception" neobican i cudan film o snovima i podsvijesti, u stvari je vrlo klasicna akcija sa elementima drame. Nivoi (pod)svijesti u kojima vrijeme prolazi razlicito (sa veoma diskutabilnim limbom) su tu vise kako bi ubacili slow-motion, te kako bi scene u liftu i kombiju bile superkul. I stvarno, one to i jesu.

Drugi veoma bitan feler filma je konzervativna zakopcanost snova. Spojler: Prilicno mi je nevjerovatno da povjerujem da svijet snova u kome glavni junak pola filma vidi obrise svoje mrtve zene sa kojom ima dvoje djece (pri cemu taj dio podsvijesti ne kontrolise), niti jednom ne pomisli na njihovu ljubav, vec su tu iskljucivo razgovori o istoj. Najdalje sto film ode je sto glavnu junakinju u podrumu snova vidimo nasminkanu, sto asocira na potencijalnu prijetnju koju ova predstavlja njegovoj mrtvoj, a zivoj zeni (ha!). Uopste, citav odnos supruznika je cist i hladan, bez icega culnog u sebi, te je tako njegova zena vise lik iz "Zone sumraka" nego neko ko se nekada volio i zelio (da ne napisem sta drugo, a vulgarno).

Ako se, sa druge strane, "Inception" prihvati kao film u kojima ljudi sanjaju usporenu stvarnost (a ne snove), sve pored toga ne da je dobro, nego je izuzetno. Pravilno je vec primjeceno da ovaj film svi koji su u njemu ucestvovali shvataju smrtno ozbiljno, ali meni ta ozbiljnost potpuno funkcionise i djeluje vrlo uvjerljivo. Takodje, docekao sam da u bioskopu publika kraj filma proprati sa glasnim uzdahom i solidnim aplauzom, sto se zadnji put desilo jos kad sam gledao "Hangover". Ovo je tehnicki besprekorno izveden film sa odlicnom glumom i pricom koja ima smisla. Sve je to moglo (moralo?) mnogo mastovitije i haoticnije da se izvede, ali to bi znacajno zakomplikovalo pricu i vjerovatno ga napravilo suvise cudnim da zaradi trilion dolara (a mozda cak i pretenciozno dosadnim - vidi "Shutter Island"). Ovako, kada se prihvate pravila svijeta koji se opisuje (namjerno nisam napisao snova), ovo je najbolje sto je moglo, pa cak i premasuje. Siguran sam da su svi izasli iz bioskopa uvjereni da su odgledali ko zna sta (ukljucujuci i odusevljenog mene), i tokom trajanja niti jedne sekunde nisam osjetio da je ovo prevara. Jedini problem je sto jeste, ali ta prevara je toliko savrsena da bi slagao ako bi filmu dao manje od 9/10. Preporuka!

Pogledao sam INCEPTION Chrisa Nolana. Reč je o jednom od filmova koji će sigurno izazvati masovnu histeriju i egzaltaciju, i to sa pravom jer na savršen malograđanski način manipuliše publikom. INCEPTION je film koji prilično slabo prodaje svoju priču, on mnogo bolje prodaje svog autora i sliku samih sebe publici. INCEPTION je film koji laska publici, kao banalna pop pesma koju mudar pesmopisac proda zvezdi ne zato što će to biti mega-hit nego zato što je zvezda našla sebe odnosno idealnu sliku sebe u toj pesmi. Tako i INCEPTION ostavlja utisak da čovek nije baš protraćio dva i po sata u bioskopu, da je gledao nešto interesantno i sadržajno, da se zamislio, da je tu bilo nekih teza, poslovica i emocija, karaktera sa traumama i sl.

To što su traume nacrtane, poslovice i emocije iskazane kroz simboliku svosjtvenu francuskom stripu (tipa, gde čovek u snu krije svoju podsvesnu tajnu - u sefu) i što se najveće mentalno naprezanje troši na pokušaj da se dokuče a zatim ostave na miru zjapeće rupe u zapletu (ko kada šta sanja) nije zapravo ni važno jer INCEPTION je uspeo da aktivira gledaoca na sličan način kao što je to uradio i THE MATRIX.

Kao što ni Braća Wachowski nisu svoj high concept smislila baš sama, tako je i INCEPTION u stvari razrada Rubenovog DREAMSCAPEa, jednog istinski sjajnog B-filma iz osamdesetih, sada dignuta na nivo simfonije čiji potencijal u određenoj meri Nolan uspeva da ostvari. Međutim, pitanje originalnosti nije važno, no ipak, važno je naglasiti da INCEPTION bilo kom prilježnijem gledaocu žanrovskog filma ne može delovati naročito mind-blowing.

Sam ton priče je Nolan dosta dobro profilisao, međutim INCEPTION ima jedan problem u tom domenu - naime, film deluje kao jedna dosta casual avantura. Iako, Nolan, nesporno intrigantan scenarista, ima sve pokrivenme ključne tačke u postavci likova i priče, INCEPTION naprosto ne odaje utisak te "once in a lifetime" priče koju je hard SF uvek imao i sve vreme postoji osećaj kako bi recimo ovaj skript bio sjajan predložak za jedan od filmova o agentu 007. Iako se filmu mora skinuti kapa za to što je po "originalnom" materijalu i što ne pretenduje da bude deo nekakve trilogije, serijala i sl. on nema to nešto što bi ga izdvojilo kao upečatljiv događaj.

Isto važi i za vizuelni aspekt. Nolan napreduje iz filma i iako ni u ovom nije postao velikan bioskopske akcije, napetosti i uzbuđenja, milje u kome se INCEPTION zbiva mnogo bolje leži reditelju njegovog rukopisa - dakle dosta oslonjenom na jedan vrlo konvencionalan pristup kadriranju i montaži. Sigurno bi neki filmski upečatljiviji autor uspeo da izvuče još više iz same postavke kakva je sada i još čisto filmski atraktivnije žonglirao paralelnim tokovima.

Posle ovog izrazito defetišizujućeg uvoda čiji je cilj bio da Nolanov INCEPTION baci u blato u kome inače obitava većina filmova treba reći i da je reč o jednom izuzetno zabavnom i u krajnjoj liniji pozitivnom dodatku savremenom bioskopskom repertoaru. Koliko god INCEPTION bio "običan", svakako se izdvaja od blokbaster mentaliteta prisutnog poslednjih godina i to pre svega zbog smrtne ozbiljnosti sa kojom ekipa prilazi ovom materijalu. Iako je INCEPTION pulpčina u vrlo čistom smislu, Nolan i saradnici rade to kao vrhunski masterpis, i ta njihova ubeđenost i samozaljubljenost svakako da na nekom nivou zavode publiku. Iako nije ništa smisleniji od SHUTTER ISLANDa i iako je Scorsese neuporedivo veći mag od Nolana, INCEPTION će mnogo bolje proći upravo zbog te smrtne ozbiljnosti koju Marty nema u svom skorašnjem polemisanju sa žanrom.

INCEPTION je u ritmu filma koji ima nešto da kaže, i iako u suštini nema šta da kaže, taj ritam svakako imponuje gledaocu a Nolan ima dovoljno kompetentnih glumaca da sve to održe gledljivim uprkos vrlo kabastom trajanju i potpunom odsustvu istinske emocije. U tom smislu, načpomenuo bih Scwentkeov film TIME TRAVELER'S WIFE kao primer filma sa snažnijom emocijom, sličnom premisom koja izmiče tlo pod nogama, ali i manjom sposobnošću da se proda publici.

Na kraju pune porjekcije u Koloseju u četvrtak uveče u 21, sala je kolektivno izbacila jedan uzdah oduševljenja i aplauz. Iako mislim da ja lično nisam imao razlog ni za jedno ni za drugo, premda sam se lepo zabavio, ne mogu da osporim da takav efekat na publiku zaslužuje puno poštovanje.

INCEPTION ima još jednu dodatnu dimenziju u kojoj će lepo komunicirati sa srpskom publikom a to je sam McGuffin u zapletu - ostavinska rasprava koja asocira na Šijanove MARATONCE, svet u kome ljudi rade dok spavaju i mogu neograničeno da grade bez dozvola i konačno ultimativna emo-replika ponovljena nekoliko puta između Lea i Amrion a to je želja "da ostare zajedno" plus mizogini element priče "vrhunskog stručnjaka koji je sve znao osim da sebi izabere ženu" što je tradicionalni bluz u našem poimanju stvarnosti i međuljudskih odnosa.

Leo mi je prijao u ovom filmu. Posle SHUTTER ISLANDa već postaje neka vrsta običaja da se u nekoj vrsti halucinacije njegovi likovi sureću sa ženom i decom i da mu formiranje porodice stoji kao eksplicitno traumatsko jezgro. S druge strane, Leo u ovom filmu produžava i lepu tradiciju iz TITANICa da tokom totalnog klimaksa i rasula ostane nasamo sa predmetom svoje neostvarive ljubavi. U svakom slučaju, mislim da će Leo ovde biti podnošljiv Leo-haterima.

INCEPTION je film od koga ne treba očekivati previše ali se zato treba radovati što publika oseća kako je dobila više nego što zaslužuje.

* * * / * * * *

Hvala!

Ja sam na trenutke imao utisak da gledam malo ozbiljniju verziju Oceans Elevena sa Matriks efektima.
Užasno je zanimljiv, a dok traje čak i uverljiv, ali kada se završi jednostavno cela ta priča deluje malo bledo.
I pretera ga brale sa onim nivoima, koliko ih je nanizao, šest? Šjeee.

Inače, meni je anesteziolog pred operaciju (koliko se sećam) objašnjavao da postoje tri nivoa sna/nesvesti i četvrti koji je ireverzibilna koma.

Meni se film nije previše dopao. Ne kažem da je loš ili, ne daj Bože, katastrofalan, ima tu šta da se vidi, ali mi se ne dopada taj kvazi intelektualizam koji Nolan forsira. Kao, ovo je film za pametnu publiku, a zapravo komplikovanje samo komauflira rutinski scenario koji je izbušen opštim mestima. Ljubavna priča između Kaprija i Francuskinje, na primer, nesnosna je zbog svoje repatativnosti. Takođe, gomilanje akcionih sekvenci u finalu je bilo baš na silu.

Ceo štos sa INCEPTIONom je u stvari pravljenje iluzije kod gledaoca da gleda nešto drugačije od onoga što taj film u stvari jeste. I to je sasvim legitiman postupak koji je ovde doveden do savršenstva i zaisrta se može dosta naučiti iz ovog primera.

Nolan prvo na nivou ritma celu stvar uozbiljuje time što se izražava u ritmu ozbiljne drame, i akcione scene ne slede u nekom tipičnom redosledu tipa svakih pet minuta nešto da pukne. Sve to ima svoju konsekvencu i u dužini kadrova koji su u pojedinim situacijama za nijansu duži nego što smo navikli u savremenom trileru.

Zatim kostimi i lokacije su onako classy, nisu to tipične dizajnerske postavke svojstvene savremenom filmu, ima tu malo klasičnog Bonda, sa odelima, internacionalnim lokacijama, uostalom zar ona zgrada u finalu nije kao iz Peter Huntovog HER MAJESTY' SECRET SERVICE? Slično je pokušao Forster u QUANTUM OF SOLACE, ali je na kraju u nekoliko scena poklekao (avion nad pustinjom npr.) i upao u klopku klasičnog, gotovo arhaičnog akcijaša a Nolan se od toga sačuvao. Plus je na nivou akcije uspeo da stvari oplemeni nekim svežim deonicama, tipa ono Leovo zaglavljivanje između zidova.

Sve to je spice-upovano malim uplivom latinoameričke fantastike, pre svega kroz lik Arijadne, konstruisanje lavirinta, čitavog direktnog poigravanja sa mitologijom imena i detalja.

Plus akcenat na ljubavnu priču koja je mene ostavila potpuno hladnim (inače, destruktivni odnos dosta sličan SHUTTER ISLANDu) ali je uloga žene i traume dobro integrisana u zaplet.

U toj manipulaciji formama u odnosu na sadržaj, INCEPTION je konstruisan kao jedan vrhunski kič.

Ako imamo u vidu da u završnici stvari postaju krajnje mehaničke, i da je uopšte ceo scenario zapravo baziran na dosta neprikrivenoj mehanici, očigledno je da ova formalna rešenja uspevaju da znantno prikriju to svojstvo i ostave utisak jednog pre svega spontanog dela.

Istina. Početak je vidno inspirisan filmovima The Matrix i Dreamsacape, a zaista na više novoa podeseća, mada je to verovatno manje-više slučajno, na Zatvoreno ostrvo.

Kulturni dodatak POLITIKE

ФИЛМ
Паралелни сновиђајни светови Кристофера Нолана

Опсесивни мотиви Нолановог опуса су сећање (,,Мементо", ,,Бетмен почиње"), двоструки, подвојени идентитет и супарништво (човек слепи миш у ,,Бетмену", и ,,Престиж", прича о два супротстављена мађионичара и илузионисте, од којих један има брата близанца!), и коначно – стања свести измењена или траумом (губитак памћења у ,,Мементу"), или феноменом белих ноћи (,,Инсомнија") или пак биохемијским супстанцама којима се вештачки иницира сан (,,Почетак")

Најновије остварење инвентивног холивудског редитеља млађе генерације Кристофера Нолана, ,,Почетак", представља достојну уметничку елаборацију пословичне аналогије филма и сна. Иако не изостају компјутерски ефекти и акционе сцене потере, ,,Почетак" је дубоко узнемирујуће филмско искуство какво није виђено у последњој декади, све од ,,Матрикса". Проблематизујући природу стварног, имагинарног и сањаног света, ,,Почетак" поставља питање наше спремности да их изнова премошћујемо.

Управо аналогија филма и сна (која се изводи из чулне објективности – и сан и филм се одвијају у сликама, а наша моторичка стања у сну и током филмске пројекције су врло слична) доводи до тврдње да је филм као сан – двадесетих година Хуго фон Хофманстал у ,,Сурогату сна" говори о томе да филм остварује жељу да имамо невидљиви огртач као и чаробни ћилим и да будемо свуда и видимо све што пожелимо.

Хаковање мисли

Још тридесетих година прошлог века, Иља Еренбург у делу ,,Фабрика снова" говори о Холивуду као месту које производи снове. У Нолановом филмском сновиђењу, протагониста Коб (у тумачењу Лионарда ди Каприја),као специјалиста индустријске корпоративне шпијунаже, способан је да краде идеје убацујући се у туђе снове. Он са својим тимом креира посебну архитектуру снова у којој се жртва сневач осећа као код куће. На тај начин могуће је неопажено прићи сневачу и у сну ,,хаковати" потребне мисли и идеје. Посебно искушење за протагонисту Коба представља могућност додавања, усађивања сопствене идеје у туђи ум путем снова. Иако је разлог поприлично тривијалан и овоземаљски, нимало сакралан (у питању је усађивање идеје о распарчавању монополистичке корпорације наследнику једног тајкуна), Коб у овој акцији проналази интимну мотивацију – по завршетку посла биће му омогућен повратак кући и деци у Америку, а са њега ће бити скинута оптужба да је убио супругу Мал (сензуална Марион Котијар) коју бескрајно воли. Са једне стране типично капиталистички ривалитет моћника, а са друге зарањање у Кобова сећања, снове и размишљања, страхове и стрепње, сумње, кривицу. Скуп емоција сличан онима које муче и јунака из Нолановог сада већ култног класика ,,Мементо".
Имагинарни свет налик Борхесовом Тлену: сцена из филма "Почетак"

Сумња да ли је протагониста убица сопствене жене коју воли и овде је један од лајтмотива. Сумња да ли је појавни свет стварнији од сна, пак, не постоји – сан је подједнако стваран,а његова правила креира сам сневач као ултимативни Творац. Ангажујући студенткињу архитектуре по имену Аријадна (млада Елен Пејџ позната из филма ,,Џуно") да му помогне у стварању савршених кулиса за сан жртве која снева, Коб на известан начин преузима улогу Тезеја,а редитељ Кристофер Нолан нам експлицитно асоцира на улазак у лавиринт, сачињен од чак четири потприче, четири подсна. Поигравајући се просторвременом, Нолан нам испоставља чак шест различитих времена – време трајања филмске пројекције (око два и по часа), време заплета саме филмске приче (неколико дана) и времена потприча у сваком од нивоа сна у сну (има их четири, у најдубљем нивоу време најбрже тече и могуће је премостити неколико деценија).

Свет који ткају јунаци у сновима налик је Борхесовом Тлену, имагинарном свету из приче ,,Тлен, Укбар и Орбијус тертијус". Начињен је од идеја, а сан је, као и Тлен, једна другачија реалност. У Борхесовом Тлену, баш као и у сну, ,,свет није стециште предмета у простору; то је разнородни низ независних чинова. Узастопан је, временски, не просторни".Универзуми јунака филма ,,Почетак" су попут низаменталних процеса који се не одвијају у простору већ узастопно у времену. И сам Борхес казује да је Тлен лавиринт. Лавиринти Ноланових филмских јунака су решиви све док се у њима не појави Кобова умрла супруга Мал, мртва драга, која се изнова враћа као непрестана траума. Њено појављивање побуђује Кобову кривицу – у ранијим заједничким експериментисањима са боравком у сновима, Коб и Мал креирали су фантастично прибежиште, готово савршен универзум саткан од сећања и жеља. То прибежиште, попут опијата, изазвало је зависност код Мал која губи моћ разлучивања стварног и сна. Мал је Кобова Лорелај, која га магнетски вуче у снове, и она је заправо главни драмски покретач ,,Почетка". Та космичка туга и незадовољство појавним светом, његова несавршеност, жал за Рајем који је могућ једино у сну, представљајуауторову интимну ескапистичку позицију. Стога Нолан у свом опусу не посеже за хепиендом, он оставља узнемирујући отворен крај, бојазан, егзистенцијалну језу која је у историји филма била карактеристична једино за филм ноар, а последично и за неоноар и киберпанк поетику.

Сан у сну

Опсесивни мотиви Нолановог опуса су сећање (,,Мементо", ,,Бетмен почиње"), двоструки, подвојени идентитет и супарништво (човек слепи миш у ,,Бетмену", и ,,Престиж", прича о два супротстављена мађионичара и илузионисте, од којих један има брата близанца!), и коначно – стања свести измењена или траумом (губитак памћења у ,,Мементу"), или феноменом белих ноћи (,,Инсомнија") или пак биохемијским супстанцама којима се вештачки иницира сан (,,Почетак"). Управо сва три мотива заједно стварају снажну сумњу у јединство стварног света раскриљујући двери ка мултиплим универзумима, паралелним световима који поседују своје аутентичне формуле и чија је егзистенција непорецива. Не само да је непорецива, већ овај свет у потпуности изневерава Лајбницову формулу ,,најбољег од свих могућих светова". Он је само сенка оних других, ,,фиктивних", ,,иреалних", ,,имагинарних". Бекство у сан Нолановог протагонисте из филма ,,Почетак" представља покушај поправљања ,,брљотина" реалног, несавршеног и лимитирајућег света. Као и сопствено искупљење и катарза протагонисте.

Изузетно захтеван за гледаочеву перцепцију, по структури приповедања ,,Почетак" функционише као сложени наратив познат као прича у причи. У овом случају, у питању је сан у сну. Ово остварење Кристофера Нолана баштини чувена дела филмске уметности као што је Хичкокова ,,Вртоглавица", Аменанбаров ,,Отвори очи" и Линчов ,,Булевар звезда". У њима је присутан приповедни модел такозваног непоузданог приповедача, онога који непрестано опструише наше сазнање и напредовање кроз (филмску) причу, који нас час опскрбљује Аријаднином нити при пробијању кроз лавиринт, час прождире наша тумачења попут заточеног бика. То је Ноланова специјалност још од ,,Мемента", преко ,,Престижа" све до ,,Почетка". И филм и сан су лавиринти – њихова лепота лежи управо у могућности да заувек останемо заточени у трагању за одгонетком; наше бескрајне интерпретације представљају део игре, признање да стварност није и не може бити једнозначна већ вишеструка. Како би Борхес закључио:,,Док овде спавамо, на другом месту смо будни; тако је сваки човек два човека."
Весна Перић
објављено: 24.07.2010.

http://outlawvern.com/2010/07/21/inception/#more-7673 (http://outlawvern.com/2010/07/21/inception/#more-7673)

Jedna misao koju sam upravo planirao da otkucam, sročena pre mene kod Verna:

Tom Hardy steals alot of the movie as the, I don't know... dandy badass master of disguise I guess we'll call him. I'm happy Hardy did it 'cause I feel much better about him playing Mad Max now. I mean of course he was good in BRONSON but it's impossible for me to think of that movie, character and performance without being tainted by my feeling that it's a poor man's CHOPPER. So when he got the Mad Max gig I couldn't help but think wait a minute, Bana's the rich man's Bronson, he's actually Australian and in real life he drives the same car from MAD MAX in dangerous high speed races. And you're going with Tom Hardy? But now that I've seen this I get it, I believe he can pull it off.

na momente sjajan na momente naporan film
veoma čudnovato iskustvo na osobnom nivou sam doživio
ili sam se odvikao od kina ili je ovo poseban film koji pogađa sve nas

http://www.gamermelodico.com/2010/07/inceptions-usability-problem.html (http://www.gamermelodico.com/2010/07/inceptions-usability-problem.html)

Inception's Usability Problem
Posted by Kirk Hamilton
After seeing Christopher Nolan's new film Inception, I found myself thinking about videogame tutorials.

In-game tutorials are both hugely important and difficult to pull off, and today's game-designers have gotten pretty clever about putting them together. Usually placed at the game's start, a tutorial must not only communicate the game's unique control scheme ("Hold the left trigger to take cover, press the right thumbstick to aim your weapon"), it must also impart the rules that govern the game's particular universe ("If the guards spot you, they will be on alert for thirty seconds unless you can knock them out or hack the alarm. Also, they get sleepy after the sun goes down"). On top of all that functional stuff, most tutorials also integrate themselves the fiction of the gameworld ("Okay, soldier, let's get that new suit of yours optimized. First, walk forward. Okay, now look at the four corners of your screen. Would you like your camera control to be inverted?").

In theory, a good tutorial gets out of the way as quickly as possible, but the more elaborate a game's systems, the longer its tutorials can drag on. Games that take place within massive, fully-realized worlds like those of Assassin's Creed II, Grand Theft Auto IV and Red Dead Redemption will often wind up imparting new information many hours into the "proper" game.

It can be distracting, but it's a shortcoming for which I cut game designers a lot of slack, mostly because it's accepted as a handicap of the form. After all, a player must understand a game's mechanics in order to properly experience it, and no two games play exactly alike. What if, I often ask, the first track of each of my albums was required to musically explain its instrumentation, key signatures and tempos before listeners could properly hear the music? What if every film had to begin with its characters demonstrating how to sit and watch it before viewers could appreciate the story it's trying to tell?

Actually, now that I've seen Inception, I have a pretty good idea of how much of a drag that would be. For me, Nolan's dreamjacking caper was the film-going equivalent of sitting through a videogame that is all tutorial and no play.

For those of us in the gaming set, one of the coolest things about Inception is its narrative set-up. Here is a videogame movie that isn't based on a game, it's simply... a videogame movie. In other words, rather than adapting an existing game's story a la Prince of Persia or Hitman, Inception presents an original story built on the fundamental tenets of videogames. It's a tale of people transporting their consciousness into a construct where notions of life, death, time and identity become quite different than in the waking world. So I suppose it's appropriate that the film's biggest shortcoming feels so fundamentally game-y in nature.

I found Inception's script to be an overwhelming stream of unfettered information the likes of which would be inexcusable in a modern-day videogame. For the entire run of the film, characters do nothing but deliberately, forcefully explain and expound upon the ever-more-complex rules and systems that Nolan has designed, leaving the audience no room to actually internalize any of it. Forget about fleshing out characters, establishing the plot and making the audience care about what's happening onscreen - Nolan seems far more interested in giving us a harried, unending crash-course in metaphysical dream navigation, usually delivered on-the-fly and always accompanied by Hans Zimmer's relentlessly driving musical score.

It's both exhausting and oddly adolescent. I'd be willing to bet that mining the script for data would reveal around 95% of the film's dialogue to be exposition. It's no wonder that even though it runs for nearly two and a half hours, we never get to know any of the supporting characters - no one has time for that! There's far too much to explain!

Right from the outset, protagonist Cobb (Leonardo DiCaprio) sets about grimly detailing the laws governing dreams and dreams-within-dreams; we are shown how the drug-box works, we see that dream-death results in waking up, we see someone get dropped into water in order to force his awakening. We meet Cobb's wife Mal, learn that she's dead, and are given an inkling that she lives on within his subconscious. And through all of this, we're of course bracing for what movie-logic suggests will be the eventual twist... even this is a dream!

But as setups go, I thought the opening sequence worked. It was exciting if exposition-heavy, and just like in a dream, it dropped us into the action with no memory of how we got there. So when Ellen Page's character turned up and Cobb started teaching her the basics of level-design, it seemed like a natural place for Nolan to slow down and explore the impressive amount of ground he had already covered. (And hey, maybe actually let us get to know Page's character a bit or something. I mean, I like Ellen Page.) Unfortunately, Nolan chose instead to breathlessly plunge into new territory, most of it even denser and more jargon-addled than what had come before.

Look, I'm not a slow guy when it comes to these sorts of films. I'm pretty fast, actually - show me something twisty and complex and I'll usually come out of the theater with a firmer grasp on it than most. But even though I "got" Inception, it still felt like too much, too fast, and most problematically, too sloppily delivered.

I'd barely gotten my head around the fundamental framework of the host/architect/subject relationship before I was being told about "totems" that anchor dreamers to the real world and "kicks" that wake them up, that going deeper into a mind's subconscious multiplies the passage of time and that the only way out of those sublevels is to synchronize multiple bumps, which is tricky since time moves slower the deeper you go. Got that? Good, because also something about a safe, or at least the suggestion of a safe, and here's a guy with some special drugs that can put you under in unique ways and also here are some people who live in a dream-world. Now some warnings about the hazards of going into one's own memories and oh yeah a "forger" can learn someone else's mannerisms and look like him or her and hey, as it turns out inception isn't impossible but the only way to plant an idea in someone else's mind is to have him think of it himself which will require that aaaaaaa

All that happens in the first hour or so. Too much, too fast, too sloppily delivered.

Compare that to the opening scenes of one of Inception's clearest spiritual ancestors, 1999's The Matrix. During that film's first 45 minutes, the Wachowski brothers showed us their universe with no exposition at all. It worked, and the reason it worked was that it was executed in such a clear and elegant fashion that once we did know what was going on, those earlier scenes were reborn in a new light and greatly informed the scenes we were currently watching. The importance of the red-pill moment cannot be overstated - beyond the exhilaration I felt when I finally learned what The Matrix was, I was also able to retrospectively construct my own understanding of how it worked. I understood how Trinity was able to take out those cops, why she ran for the phone, why she was so afraid of Agent Smith and how she escaped the dump truck. I understood where Morpheus' voice was coming from and how he was able to guide Neo through the cubicles. The mythology of The Matrix was no less complex or heady than that of Inception, but its core mechanics were demonstrated and then explained with far greater economy and clarity.

That kind of "reverse ah-ha" is also what good heist films are made of. In Ocean's Eleven (another of Inception's clear influences), part of the fun of the movie was that we the audience weren't quite sure about the particulars of Danny Ocean's plan. We knew the basics as we watched the crew go about their various tasks around the casino, but it wasn't until the film's final fifteen minutes that we finally saw how it all came together. A good heist film should do just that - strike a balance between letting its audience in on the plan and playfully misleading them so that the eventual reveal (the "prestige," if you will) is both unexpected and retrospectively comprehensible.

But after two and a half hours of Nolan-penned exposition, my friends and I walked out of the theater still fuzzy on some of the most basic tenets of Inception's mythology. It could be argued that that's on us, but I say it's on Nolan. By accident or by design, his film gave us no chance to breathe, not even a minute to process the rules we had just learned, to observe them in action.

Any game designer (or teacher) will tell you that an effective tutorial must strike a balance between imparting new information and allowing players to practice what they've already learned. What's more, there is a reason that every game's tutorial section must end in order for the proper game to begin - at some point we need to stop learning and start experiencing.

Of course, films and games don't adhere to the same rules, and a film can be utterly confusing and still "work." But all the same, I felt that Inception's biggest problem was one of usability. It wasn't so much that the fiction was unclear or impenetrable, it was that the constant stream of new information made it it all but impossible for me to get invested in what was happening on screen. For all the film's blaring pomp, its constantly shifting foundation left no room for tension.

Nolan is no stranger to the fine line between artful obfuscation and mere confusion - from Memento's slow-burn musings about truth and memory to The Prestige's sick take on identity, his dark stories have long been steeped in a compelling blend of the known and the mysterious.

But I believe that with Inception, he has bitten off more than he can chew. Like a game designer who crams too many rules and mechanics into his creation, Nolan expects his viewers to digest and master a bevvy of complex, foreign concepts without giving them the time or the space to do so. As abstractly fascinating as those big ideas are, Inception is the first film I've seen that feels like it would have benefited from more playtesting.

Ovo je tacno. I mene je film podsetio na tutorial igre. Sa malo ubacenog making ofa o fizici igre. :) A nije bilo potrebe jer film je zapravo jednostavan.

Poprilichno dobar film.
Pored svih nedaca koja su se nabraja, film ce zgrnuti dosta para, a iako nepodilazi publici, zelece da josh jednom pogledaju, jer je odlichno skrojen scenario. Znaju producenti da rade svoj posao.
Moram ipak da se slozim da je sve to kvazi filozofija, koja je dosta upetljana, ali kada se porazmisli ima mnogo visha o kojima nije neophodno razmishljati tako da je neophodno ukljuchiti filter. Ljubavna pricha jeste najbolja u celom filmu, jer je to kljuch filma. Da nije bilo nje film bi definitivno propao. Usadjivanje koje moze da krene naopako, a gde cesh bolji primer do svoje rodjene koze.

Comic Book Prequel INCEPTIONa (http://dobanevinosti.blogspot.com/2010/07/uvod-u-inception-strip.html)

Inače, dok se Meho ne javi, ja bih dodao još par utisaka u pravcu videogame movie koncepta INCEPTIONa. Poslednjih godina se u užem dramaturškom smislu pre svega u radu Paul WS Andersona javljaju prepoznatljivi gejmerski detalji pre svega oličeni u tome što junaci postaju sve hermetičniji, distanciraniji od gledaoca, kao junaci na ekranu koje gldamo dok neko drugi igra igru. Naročit primer toga je njegova produkcija PANDORUM. S dtuge strane i on sam je u DEATH RACEu imao neke scene koje su rešene kao igra sa sve uvođenjem novih pravila u sred situacije što je svojstveno nekim težim, prelomnijim nivoima.

Međutim, INCEPTION odlazi korak dalje. Prvo, zaista film izgleda kao neki vrlo efektan tutorial ali pošto su likovi tako postavljeni da postoji razmena sa gledaocem to nije suštinski problem, ali se ne može ni naprosto preći preko toga. Međutim, ono što je interesantno je odnos prema smrti. Naime, kao što u igri postoje situacije u kojima se gubitak života može tolerisati, čak i koristiti u taktičkom smislu na izvesnim nivoima, tako je i ovde gubitak života pre svega taktička stvar koja ne menja ništa suštinski.

Međutim, još je zanimljivija tema arhitekata i svetova koje oni stvaraju. Naime, svetovi su detaljni, ali imaju određene glitcheve u sebi koji usmeravaju kretanje, stvaraju optičke iluzije i suštinski drže junake vezane za lokaciju. To je u izvesnom smislu tako i sa scenografijom u kojima se odigravaju igre. Čak i u igrama koje nude mogućnost neograničenog kretanja, ipak na samom nivou, kad se igra misija, ne smeš mnogo da skrećeš sa zacrtane putanje zbog protoka vremena, udaljavanja od mete ili izlaska iz prostora u kom se misija odvija, svejedno. I sam zaplet INCEPTIONa sugeriše takvo kreiranje prostora u kom se junaci kreću čak i objašnjava određene trikove kojima se takav prostor stvara.

Inače, ja sam stekao utisak da su svi koje poznajem ovog vikenda bili mobilisani da vide INCEPTION, a kad ono samo 7 000 za prvi vikend kod nas... :(

Ja sam bio službeno odsutan, ali pogledaću ga najkasnije idućeg vikenda.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.lamebook.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2010%2F07%2Fwedwinj4.png&hash=bda288c4076062f6582cb4481bb5538f7c1260be)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fth05.deviantart.net%2Ffs70%2FPRE%2Ff%2F2010%2F204%2F1%2Fa%2FInception_Infographic_by_dehahs.jpg&hash=98d256ce769cbbfa7dca0b95650d10c7c4716056)

http://latimesblogs.latimes.com/music_blog/2010/07/hans-zimmer-on-manipulating-edith-piaf-for-inception-its-how-you-get-from-one-dream-level-to-the-nex.html (http://latimesblogs.latimes.com/music_blog/2010/07/hans-zimmer-on-manipulating-edith-piaf-for-inception-its-how-you-get-from-one-dream-level-to-the-nex.html)

otišao sam s najboljom namerom da pogledam Inception, ali sam morao da izađem jer mi je bilo loše posle 15 minuta, pošto su za mene, sa oštećenim nervnim sistemom, bioskopi poput Koloseja ravni paklu - ne mogu da podnesem tolki spektakl, takve senzacije i toliko glasne zvuke klima uređaja i dranja sa platna. jezivo. ako je to zabava koja će da spasava film, onda vala bolje, što se mene tiče, da film propadne. 

ono što sam video tokom 15 minuta bila je Basarina Fama o biciklistima, samo loše. leonardo di kaprio mlati pištoljem, svi glumci se ukočili koliko su ozbiljni, i oni mlate nekim pištoljima i preterano viču: "reci mi šta znaš!" ma daj, oni mora da se šale.

 :lol: :lol: :lol: Ja se i dalje pripremam za iskustvo, sa blagim predosećajem da ću se razočarati. Glede senzornog overlouda, pitam se kako to da Inception nije u 3D???

Meho, nećeš se razočarati ako ništa ne očekuješ. Tako sam barem ja. Imam skepsu prema post-MEMENTO Nolanu i onda mi je INCEPTION prijatan. Ali da sam očekivao nešto, verovatno bih se razočarao.

Žiko, ako je tebi INCEPTION previše agresivan po nerve, onda mislim da više nećeš moći da pratiš savremeni film. INCEPTION je baš urađen u jednom malo-retro, sporijem tempu, sa pokušajem elegantnije realizacije nego što bi se očekivalo od nekog praštećeg visokooktanskog trilera.

aposlutno se slažem, i mislim da je moje praćenje savremenog filma u multipleks bioskopima dovedeno u pitanje. s druge strane, pitanje je i da li se ima šta pratiti. no sva sreća, tu je dvd :)

savremeni holivudski film diskriminiše najpre epileptičare, a potom i druge ljude koji su hendikepirani na razne načine. kako film nama, tako ćemo i mi filmu.

mada, pazi, mislim da ipak nije u pitanju Inception koliko bioskopski ambijent. u nekim normalnijim uslovima, sa zvukom koji nije pojačan do granice bola, bez urlanja velikih klima potrebnih da bi se ohladila ogromna sala, sa platnom manjeg formata i bezbednom udaljenošću od istog, mislim da bih preživeo. i naravno, blizu izlaza i parkića, a ne u srcu bezdušne robne kuće.

Da, tvoj bol mi je potpuno jasan. S druge strane, meni je Kolosej udoban jer ima puno prostora za noge i sve to, ali je činjenica da savremeni blokbaster zaista nema milosti prema osetljivijim nervima. Transformers II bi ti verovatno izazvao prodžektajl vomit... Sreća da ti uvek ostaje Hercog.  :lol:

Mislim da bi Roda bila bolji izbor.

I meni smeta Kolosej, buka, zvuk, kolicina ljudi, ne odgovara mi akustika sale. Roda je nekako mnogo prijatnije iskustvo, koji god film da gledam.

Roda se u poslednje vreme ofucala. Meni je predaleko od kuće da bih mogao da rizikujem sa njihovom neažurnošću iz žanra, "Novine objavile pogrešan raspored" ili "Crkla klima u sali gde prikazujemo SEX AND THE CITY pa pošto je ta projekcija puna mi ih selimo u salu gde radi klima a vi gledajte BOAT THAT ROCKED u dušegupki" i sl.

Meni je lično Tuckwood od svih tih sinepleksa intimno najdraži, iako realno nije najbolji, međutim odavno ga nisam pohodio zbog problema parkinga, koji je po lepom vremenu moguća zanemariti, jer garaža nije daleko, ali po kiši imajući u vidu čekanje na semaforu u Kneza Miloša i sl. nije baš najprijatnije iskustvo.

Ja u Rodi nisam nikad ni bio. Takvud mi je drag, ali Kolosej mi je fejvrit, što zbog pomenute udobnosti sedenja, a što zbog moje sklonosti ka mall foodu koja mi ne služu na čast ali eto...

Jel ima neki joint u Koloseju/Ušću koji bi preporučio? Ja sam overio samo ove kafeterije ali nisam fast/mall food.

mi smo 1945. godine streljali za manje grehove od sklonosti ka mall foodu

Znam, to mi je baš... porok.

Što se tiče overe, ja trošim najviše Foody, mada kapiram da između njega, KFC-a i ostalih imperijalističkih zala i nema neke supstancijalne razlike. Pošto ne jedem meso najviše se zanimam grilovanim povrćima, pomfritima i salatama i... pristojno je to za svoju kategoriju namirnice...

Quote from: crippled_avenger on 29-07-2010, 11:54:14
Jel ima neki joint u Koloseju/Ušću koji bi preporučio? Ja sam overio samo ove kafeterije ali nisam fast/mall food.

ima Vapiano, i to spada u tu grupu iako se u beogradu fensiraju. a u njemu salata mista sa nica prelivom, pa mogu da umrem. :)

bzvz sto se roda ofucala, bio je to simpa bioskop. malo ljudi stane, a platno solidno veliko. prostor za noge bolji nego u koloseju.

Bolji nego u Koloseju??? Holi šit? Moraću da to proverim.

A taj Vapiano, sećam se, jeo sam tamo picu sa Lilitom. Malo prekomplikovan restoran za mene sa tim njihovim RFID tehnologijama i pejdžingom - mislim, ja se sam tamo ne bih snašao - ali hrana je vrlo solidna iako to meni ne spada u klasičan mall food jer se ipak sprema sporijim tempom i više se obraća pažnja na ambijent.

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 12:23:03
Bolji nego u Koloseju??? Holi šit? Moraću da to proverim.

A taj Vapiano, sećam se, jeo sam tamo picu sa Lilitom. Malo prekomplikovan restoran za mene sa tim njihovim RFID tehnologijama i pejdžingom - mislim, ja se sam tamo ne bih snašao - ali hrana je vrlo solidna iako to meni ne spada u klasičan mall food jer se ipak sprema sporijim tempom i više se obraća pažnja na ambijent.

meni bolji, ne znaci da ce biti i tebi. :lol:
al u tom slucaju ne prelazis ni gazelu, pa je, mozda, celokupni dozivljaj mozda ugodniji. al kripl kaze da se ofucao, a ja, istina, nekoliko godina nisam bila u rodi.

a to sto ti je vapiano prekomplikovan, samo znaci da nisi gik vec gik-pozer.  xrofl

Mene niste zvali u Vapiano. :(

sve je to kapitalističko smeće iz robne kuće i vi se kao poštena inteligencija koju sutra treba da mobilišemo za revoluciju - morate toga odreći

QuoteMene niste zvali u Vapiano.

Ti ne bi mogao ni da se popneš uz stepenice tog restorana. Nije to za nas nego za mlade, hip ljude sinkovane sa svim modernim tehnologijama.

A ako je prostor za noge u Rodi bolji za Lilitu, morao bi biti bolji i za mene.

Quotesve je to kapitalističko smeće iz robne kuće i vi se kao poštena inteligencija koju sutra treba da mobilišemo za revoluciju - morate toga odreći

Ja samo čekam tvoj poziv na oružje, pa da se odreknem!!

Jel' ima pristojan snimak na torentima? Ja ne znam da li su nama u NS otvorili onaj najavljivani bioskop, a ako jesu, ne znam ni da li je na repertoaru?

Nema.

Uzgred, ima nečeg simboličnog u tome što je priča o Inceptionu završila u raspravi o mall foodu. Just sayin'...

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 12:36:11
Nema.

Hvala. Čekaču onda...

jeste, i na priču o tome kako se epileptičari diskriminisani, a crip ne bi mogao da se popne uz stepenice. zato je jasno da su invalidi najjača revolucionarna snaga. pokušavaju da nas kupe tim rampama, prilazima, liftovima i prilagođenim klozetima... ali neće uspeti. mi pamtimo.

Quote from: Sal on 29-07-2010, 12:39:17

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 12:36:11
Nema.

Hvala. Čekaču onda...

U ovo vreme dostupni su samo cam ripovi, čak nema ni TS-a (a TS su samo bolji cam ripovi). Sačekaćeš malo na DVD/ HD rip... A u međuvremenu, ako ti se baš gleda, pa nije Beograd preko sveta  :lol: A mali savet: prati temu "Novi ne-horori na DivX-u" na ovom podforumu jer tu Ginger uredno objavljuje notifikacije o novim piratskim rilizovima, pa ćeš znati čim se Inception DVDRip pojavi.

Quotejeste, i na priču o tome kako se epileptičari diskriminisani, a crip ne bi mogao da se popne uz stepenice. zato je jasno da su invalidi najjača revolucionarna snaga. pokušavaju da nas kupe tim rampama, prilazima, liftovima i prilagođenim klozetima... ali neće uspeti. mi pamtimo.

Pamtimo (ne zaboravimo da sam i ja invalid, makar samo 5%) ali kada ćemo delati, na to čekamo!!! Tvoj ratni poklič će nas povesti.

Quote from: Meho Krljic on 29-07-2010, 12:35:43

QuoteMene niste zvali u Vapiano.

Ti ne bi mogao ni da se popneš uz stepenice tog restorana. Nije to za nas nego za mlade, hip ljude sinkovane sa svim modernim tehnologijama.

Ma ima deo za koji ti ne trebaju stepenice. Nego ja procenila da ti treba malo fitnesa, pa otud i usponi.  :mrgreen:

Kripl, Zika i ja idemo na ozbiljnu klopu, u Srpsku brvnaru, a ne fensi mesto za vegetarijance.

Nateraste me da veceras odem do Haydn-a da pogledam film. http://www.haydnkino.at/ (http://www.haydnkino.at/)

mislim da ćemo za početak krenuti strategijom inflitracije, i zaposliti naše ljude kao kinooperatere, a oni će pojačavati zvuk preko svake mere i puštati gasove u bioskopske sale kako bi podigli klasnu svest posetilaca bioskopa.

u oružanu borbu krećemo čim dobijem dozvolu za oružje. do tada, samo poljoprivredne alatke.

što se tiče srpske brvnare, zvuči kao pravo mesto da se okupimo. zovite, samo zovite...

Meho, i R5 dolazi u obzir. Pratiću temu...

R5ica ima raznih, na mnogima je zvuk sumnjiv, a na nekima je nalepljen kineski titl  :lol: Ne kažem da povremeno i to ne pogledam (recimo Kick-Ass je imao vrlo solidan R5) ali Inception bi trebalo da je film sa izraženo kvalitetnim vizuelnim elementom, pa ipak ima smisla čekati bolju kopiju....

Ja sam ga preksinoc odgledao jos jednom (sa drugom ekipom) i dopao mi se vise nego prvi put. Par scena su mi mnogo bolje legle nego na prvo gledanje. Recimo, nacin na koji se oslobodi zene u prvom snu je veoma inteligentan - kreira se situacija u kojoj je jedina mogucnost da ga ona prevari ta da ujedno i nestane. Na taj nacin se kompleks krivice projektovan u drugu osobu samoponistava izazivanjem odredjene situacije - odlicna ideja. Moglo bi se na desetak stranica razglabati da li je i citav film svojevrstan Inception (to objasnjava dinamiku radnje i proganjanja - cak i genericnost likova). Poenta je da film posmatran u tom kljucu ima smisla potpuno (drugi put sam ga upravo tako i gledao). Dobra stvar kod "Inception" je sto kad se podje od osnovne premise (sve je Inception, on je ostao na najdubljem nivou ili se izvukao nazad) svako od ovih tumacenja ima smisla i potpuno je logicno - nema lutanja po prihvatanju osnovne teze. To je potpuno drugacija vrsta 'otvorenog' filma u odnosu na one koje snima, recimo, Dejvid Linc - "Inception" je relativno kompleksan u svojoj osnovnoj tezi, ali je veoma jednostavan i jednoznacan za posmatranje u bilo kom od postavljenih kljuceva. Ne znam, meni se ovaj film opasno svidja, sta da radim.

Sto se tice bioskopa, evo komentara:
The Simpsons THX (http://www.youtube.com/watch?v=K3_HHZFi0As#normal)

Inace, kotorsko kino je klasicno bioskopsko iskustvo u kome ljudi pricaju, komentarisu film, aplaudiraju i slicno. U svakom slucaju, mnogo razuzdanije od podgoricke Delte (na cijoj strani su bolja slika i nacos sa ljutom paprikom). Ah, taj kapitalizam, sve nas je uniformnisao.

P.S.
zika kisobranac

Quotejeste, i na priču o tome kako se epileptičari diskriminisani, a crip ne bi mogao da se popne uz stepenice. zato je jasno da su invalidi najjača revolucionarna snaga. pokušavaju da nas kupe tim rampama, prilazima, liftovima i prilagođenim klozetima... ali neće uspeti. mi pamtimo.

Vrh  :lol:

http://movies.nytimes.com/2010/07/16/movies/16inception.html?partner=rss&emc=rss (http://movies.nytimes.com/2010/07/16/movies/16inception.html?partner=rss&emc=rss)

Odlična, kompleksna priča o manipulaciji snovima realizovana je maestralno; time je jedan od najboljih savremenih reditelja Christopher Nolan dodao još jedan odličan film u svoju filmografiju. Ne treba tražiti preteranu dubokoumnost od akcionog filma, ali mu njegova SF komponenta omogućava dovoljno hrane za mozak - to što film počinje bez objašnjavanja dešavanja, koja na prvu loptu deluju konfuzno, da bi događaji (i pojmovi) bili postepeno razjašnjavani, u maniru tvrdog SFa, hrabar je potez za film koji pretenduje na veću zaradu/publiku.

Glumačka ekipa na čelu sa Di Kapriom je uigrana savršeno, a i celokupna ekipa filma je obavila posao na visokom nivou - treba istaći muzičkog genija Hansa Zimmera koji isporučuje još jedan odličan score - na trenutke deluje da u mirnim scenama diže nepotrebnu tenziju, ali postane jasno da su njegova rešenje nepogrešiva.

To što Nolan režira akcione scene konvencionalnije od mnogih savremenih američkih reditelja, čini ih jasnim za praćenje, bez umanjivanja efektivnosti, naprotiv, samim tim boljim od proseka koji dominira - samo bi još falilo u ovakvoj priči da se ne vidi šta se dešava. Ovako, više-manje stvari su jasne, a drugo gledanje je, za ovakve filmove, uvek ono pravo.

Nije u pitanju nikakav savremeni James Bond, već ozbiljniji tip filma, koji možda uticaje duguje i stripu i književnosti i filmu, a sličnosti sa video igrama i Matrixom su neizbežne, kad imamo posla sa imaginarnim svetovima.

Za neku dalju diskusiju je pitanje - koliko je logično snove tretirati realistično?, ali to daje filmu posebnu karakteristiku, a ima opravdanje u nastojanju da čovek, u čiji se san ulazi, ne sme da dođe na ideju da sanja.

Na kraju mini osvrta - mana (zbog koje mi film nije remek delo 10/10) je nedovoljna emocionalnost koju film nosi - glavni junak radi posao koji je van zakona i nije moralan i čak, iako baš i ne radi nešto mnogo loše, nedostatak klasičnije borbe dobra i zla čini gledaoce nedovoljno zainteresovanim za ishod akcije, jer, zar je u suštini bitno ko pobeđuje? Odnos glavnog aktera sa pokojnom ženom u filmu je za pohvalu, u funkciji otkrivanja njegove svesti, ali prave ljubavne priče nema, jer smo svesni da je ona samo duh, sećanje, projekcija .

9/10

@Žika

a da zakupiš salu u 20. oktobru, i dalje su tamo originalna drvena sedala! :)

Svaka cast Alex! Ja sam mu u medjuvremenu digao ocjenu na 10-/10 iako sam svjestan svih mana koje film ima (sta da radim - ne mislim da su bas mane). Idem samo da se osvrnem na par stvari navedenih:

Quotefilm počinje bez objašnjavanja dešavanja,

Ovo ima smisla ako se gleda da je sve Inception (jer je onda to jedini nacin da film uopste pocne). Vezano je za dijalog sa Arijadnom o tome da je poenta pocetka sna takva da ne znas kako si se obreo u njemu. Uostalom, na vise mjesta u filmu je kljucna recenica:"Da li znate kako ste dospjeli ovdje?".

QuoteZa neku dalju diskusiju je pitanje - koliko je logično snove tretirati realistično?

Upravo zato je film i genijalan - da je ovo rezirao Tim Barton, sve bi se desavalo u bajkovitom Limbu (naravno, glavni lik je Dzoni Dep, a njegovu zenu glumi nesretna Helena Bonam Karter, drvece je psihodelicno zeleno i plese, itd.), a da je producirao Brukenhajmer sve bi bio akcioni nivo sa snijegom. Ovako se ide do detalja da je u podrumu Kobovog sna njegova zena iz perioda skoncavanja, dok je na spratu iznad (na koji se ne izlazi) - voz, smrt, kao projekcija koja joj zabranjuje izlazak. To i jeste kljucno pitanje filma - da li covjek moze logicno da zauzda svoje najdublje instikte i podsvijest? Odgovor je da ne moze, ali nacin na koji on osmisljava pokusaje zarobljavanja je jedan od najvecih kvaliteta filma (postaje brutalno uocljiv na drugo gledanje).

QuoteNa kraju mini osvrta - mana (zbog koje mi film nije remek delo 10/10) je nedovoljna emocionalnost koju film nosi - glavni junak radi posao koji je van zakona i nije moralan i čak, iako baš i ne radi nešto mnogo loše, nedostatak klasičnije borbe dobra i zla čini gledaoce nedovoljno zainteresovanim za ishod akcije, jer, zar je u suštini bitno ko pobeđuje?

Sa ovim mogu da se slozim, ali ako je sve Inception, mi od pocetka gledamo genericke projekcije stvarnosti (u kojoj se nalazi, ziva i zdrava, zena sa djecom probudjena nakon samoubistva). Ako se sjecas, Ejmsova impresija ujaka izaziva podsvjesnu samoprojekciju istog na dubljem nivou kod Fisera (cak ima i scena u kojoj se Artur javlja projekciji ujaka, jer misli da je Ejms ne shvatajuci da je to projekcija kreirana na osnovu impresije sa nivoa iznad - u stvari, ovo je poenta samog Inceptiona kao akcionog filma). Ako tako posmatras stvari, objasnjava ti se zasto je film "praznoglava" spijunska akcija. Da bi ovo mogao da zakljucis, omogucava ti razgovor u kome zena (ne Kobova projekcija!) govori o tome kako je stvarnost toliko suluda (spijunske afere, megakorporacije, paranoja) da sve mora da bude san. Ovo je samo ugao posmatranja, ali sto vise mislim o filmu, priklanjam se tezi da je sve to Kobov limbo-san (kao sto je i Dekard nedvosmisleno covjek - briga me sta kaze Ridli Skot!).

Sve ovo se moze vidjeti u filmu u kome bez problema moze da uziva i covjek koji ne voli da lomi glavu o onome sto gleda niti da se bakce sa tim sta je san, a sta nije (mozda mu je smor, a mozda odbija da razmislja o filmu jer mrzi pretencioznost cak i ako ima pokrice). Za njega je tu onaj prizeman hint poslednje scene sa orkestracijom koja funkcionise savrseno i po drugi put izaziva spontani i rastrkani aplauz u bioskopu (priznajem: to me kupilo na prvo gledanje :)). Pozdrav.

@BladeRunner

Baš mi je interesantno što si ubeđen da je sve Inception. Ja sam film pogledao u Delti u Podgorici (kod rođaka  sam, sutra nazad za Srbiju), možda malo preumoran od celodnevnih aktivnosti po vrućini, ali ću film pogledati ponovo prvom prilikom.

U novom Monitoru je pozitivna recenzija koju potpisuje Sanja Martinović, koja takođe hvali "besprekorno zanatsko umeće Christophera Nolana", scene akcije, glumačku ekipu itd.

Ističe da je prikazan odnos pojedinca i velikih korporacija, gde je pojedinac otvoren subjekt koji nema svoju intimu, čak ni u snovima.

Meni je Inception baš legao! Izgleda da Nolan ne zna napraviti loš film. Pogledao sam sve njegove filmove, i nijednom ne mogu naći mane.

Usput, ako ko nije pogledao njegov studentski film Doodlebug iz 1997., evo ima na jutjubu:

DOODLEBUG - short film by Christopher Nolan (http://www.youtube.com/watch?v=-WhKt_CkXD0#normal)

Pojavio se Inception.2010.TS.XVID-PrisM pa ko nema mogucnosti da ode do bioskopa...mada su skrinovi ocajni. Ja ovo necu ni gledati dok ne izadje bluray.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi26.tinypic.com%2F9r15bt.jpg&hash=03a506157bcaf401b0869dc3f7a1383eddbd62f0)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi28.tinypic.com%2F25hebdx.jpg&hash=8fbaba68f5e89b145259ad797c51cb9a130b8d43)

Ja sam rekao sve što je rekao Alex ali sa daleko više reči. A i smislio sam bolji teglajn za fim od postojećeg:

Građanin Kejn... sa automatskim oružjem!!! (http://cvecezla.wordpress.com/2010/07/31/inception/)

Fakin el, ja baš volim džank ali taj Vapijano deluje kao predvorje pakla. Odem na sajt sa .rs domenom a tamo mi odma ture - будите креативни, поклоните воуцхер за незнамнијакакав оброк. Воуцхер. Иди бегај. Баш сам попиздео пре једно месец дана, шетам се са женом и децом по крају, а на Бенетоновој продавници пише - Сале. Који Сале, пизда ли вам материна, питам се. Шта Сале? Запослили Салета? Отпустили Салета? Сале открио нови метод писања графита, другачији од досадашњих, па теговао дегенерике из Бенетона? А лепо пише - Сале. У ствари, да будем прецизнији - SALE.

Боље, Жико, да те ја частим ћевапима код Цице код нас у крају. Брза 'рана ал поштена. Нуде both kinds, country and western, сарајевски и бањалучки. И суџукице ако хоћеш да омастиш брк. На колективном су одмору али крећу од опет од понедељка. Цица је, ваљда, базирана у Земуну, али сад је већ франшиза.

Супротно очекивањима, углавном једем сарајевски. Мимикрирам се.

Zaboravili ste na Ster. Zvuk je bio prilicno tih a klima podnosljiva. Posto sam zakasnio na projekciju 5 minuta cak sam uspeo bez lomljenja ruku i nogu da nadjem sediste posto su stepenice kulturno osvetljene. Film je, na zalost, ispao bezveze... (cik da neko kaze sa manje reci).

Biće zanimljivo kad se pojavi porno verzija INCEPTIONa.

Quote from: Petronije on 31-07-2010, 11:07:19
Ja ovo necu ni gledati dok ne izadje bluray.

Necu ovo gledati jer drugarica mi rece nista posebno.
A sto se tice blureja to mi je stvarno smesno pa ja sam gledala filmove na raspadnutim vhs-ovima milion puta presnimljenim zato i jesam kratkovida sada,  al sta fali core su strava. xnerd

Quote from: John Reynolds on 01-08-2010, 00:59:24
Боље, Жико, да те ја частим ћевапима код Цице код нас у крају. Брза 'рана ал поштена. Нуде both kinds, country and western, сарајевски и бањалучки. И суџукице ако хоћеш да омастиш брк. На колективном су одмору али крећу од опет од понедељка. Цица је, ваљда, базирана у Земуну, али сад је већ франшиза.

Супротно очекивањима, углавном једем сарајевски. Мимикрирам се.

прихвата се. ајде, кад ћемо?

Odličan tekst Mehmete, ja bih tu samo dodao još par detalja.

Naime, Nolan je osvedočeni fan Bonda, i u tom smislu, globetrotting koji postoji u filmu je u itzvesnom smislu svojstven Bondu, i to ne samo na filmu nego i u igri. Tako recimo u igri FROM RUSSIA WITH LOVE, imamo nivoe koji se bukvalno ređaju na ovakav način, između ostalog i zato jer aludiraju na dizajn Bonda i uklapaju ga sa strukturm kišni dan-lep enterijer-sneg iz igara.

Ne mislim da je Nolan na bilo koji način kopirao konkretno tu igru, koja je ionako zanimljiva samo fanovima Bonda, ali sam sasvim siguran da je recimo zimski nivo direktna polemika sa snežnom tvrđavom iz HER MAJESTY'S SECRET SERVICE.

Drago mi je da si prepoznao Nolanovu ipak nedovoljnu veštinu u insceniranju akcionih prizora upravo u toj završnici koja bi sigurno u rukama nekog majstora bila još efektnija, ali isto tako činjenica je da je Nolan izuzetno napredovao u odnosu na ranije filmove.

Quote from: agota on 01-08-2010, 11:53:51

Quote from: Petronije on 31-07-2010, 11:07:19
Ja ovo necu ni gledati dok ne izadje bluray.

Necu ovo gledati jer drugarica mi rece nista posebno.
A sto se tice blureja to mi je stvarno smesno pa ja sam gledala filmove na raspadnutim vhs-ovima milion puta presnimljenim zato i jesam kratkovida sada,  al sta fali core su strava. xnerd

Gledao sam i ja al sam sad srecan sto ne moram vise jer postoji bolje :D

Quote from: crippled_avenger on 01-08-2010, 11:55:25
Odličan tekst Mehmete, ja bih tu samo dodao još par detalja.

Naime, Nolan je osvedočeni fan Bonda, i u tom smislu, globetrotting koji postoji u filmu je u itzvesnom smislu svojstven Bondu, i to ne samo na filmu nego i u igri. Tako recimo u igri FROM RUSSIA WITH LOVE, imamo nivoe koji se bukvalno ređaju na ovakav način, između ostalog i zato jer aludiraju na dizajn Bonda i uklapaju ga sa strukturm kišni dan-lep enterijer-sneg iz igara.

Ne mislim da je Nolan na bilo koji način kopirao konkretno tu igru, koja je ionako zanimljiva samo fanovima Bonda, ali sam sasvim siguran da je recimo zimski nivo direktna polemika sa snežnom tvrđavom iz HER MAJESTY'S SECRET SERVICE.

Drago mi je da si prepoznao Nolanovu ipak nedovoljnu veštinu u insceniranju akcionih prizora upravo u toj završnici koja bi sigurno u rukama nekog majstora bila još efektnija, ali isto tako činjenica je da je Nolan izuzetno napredovao u odnosu na ranije filmove.

Dodao bih i ja još par detalja, al spavalo mi se, mislim da ću ih dodati u editu teksta.

Da, video sam i u drugim osvrtima po Internetu (koje sam, da ne bude zabune čitao posle pisanja) da se pominju Bond filmovi, što svakako nije bez vraga. Ipak kako je Inception pre svega Heist film, njegovo omažiranje Bonda ostaje reklo bi se pre svega na jednom površnijem nivou, mada, kad ga već spominjemo, početak je primetno bondovski sa in medias res taktikom, agentom koji glumi da je agent (sa sve lepim odelom i lepom ženom u sobi, plus konopcem niz koji se spušta te obračunom u zgradi koja se raspada) i rescue attemptom u kome imamo helikopter na vrhu zgrade, villaina koji se iz njega pojavljuje i saradnika koji je odrukao ortake popustivši pred torturom itd.

Idem da dodam još par opservacija u tekst.

Jesi li primetio koliko japanska kuća na početku dizajnirana gejmeriski, sa sve onim slikama i insistiranju na sitnim kič detaljima koji lokalizuju dešavanje? To je recimo baš gaming touch i način kako da se objasni da smo sada u Japanu. I uopšte fascinacija Japanom je gejmerski momenat.

Jeste, vrlo gejmerski, pogotovo ideja o arhitekturi koja isprva ima taj neki savršen, geometrijski strog izgled da bi se radikalnom transformacijom prevela u degradirajuće okruženje kroz koje je navigacija vrlo skučena. Ovo su filmovi naravno radili pre igara ali u igrama je to uobičajen postupak varanja igrača kome se prvo sugeriše ideja o slobodi kretanja u okruženju koje je životno ili čak bolje od života, da bi ga se posle, za potrebe konkrentog igranja uteralo u jasno ucrtane putanje (najčešće omeđene gorućim delovima arhitekture koja se raspada itd.)

Evo šta sam dodao na blogu

QuoteEdit: Možda jutro nije pametnije od večeri ali sinoć me je mrzelo da ulazim u još neka promišljanja. Zato, evo ih sada.

Promišljanje 1) Nolan svoje filmove posle Memento razvija neobično pravolinijski. Verovatno je u pitanju strah zbog krupnih budžeta i od širokih masa publike koje bi napetiji narativni postupak zbunio. Verovatno je taj strah ništa manje nego sasvim ispravan. Ipak, ne mogu a da ne pomislim kako bi Nolan iz Memento faze napravio bolji Inception od Nolana iz Inception faze. Memento je svoj emotivni, ali i intelektualni impakt u velikoj meri dugovao činjenici da je gledalac tokom gledanja morao da dekodira i postupak naracije, zajedno sa tumačenjem sadržaja naracije. Inception, pak, započinje flešforvardom (ili je najveći deo filma flešbek, kako više volite), ali to je sve, ostatak naracije je linearan, od tačke A do tačke B, pa do tačke C itd. Principi funkcionisanja okruženja u kome se priča odvija su diskurzivno objašnjeni gledaocu pre nego što mu se prikažu (što je ispravno navelo neke od gledalaca da primete kako se u filmu da primetiti upliv tutoriala za videoigre) pa je u tom smislu i ta neka intelektualna sladostrast koju konzument tokom gledanja iskusi možda manja nego što bi bila da je pripovedanje započeto negde iz sredine i da nam je ostavljeno da se pitamo šta to zapravo gledamo i kako događaji koje vidimo a koji očigledno nemaju smisla, mogu da imaju smisla. Ovde bi se Inceptio oteo i robovanju logici visokobudžetne videoigre time što ne bi insistirao da gledalac razume i usvoji proceduralnu logiku pre nego što se upusti u interakciju sa delom. Neke nezavisne videoigre ovaj princip - neobjašnjavanje proceduralne logike i igračevo otkrivanje iste kao ravnopravan element gejmpleja - koriste na izrazito sjajan (čak možda umetnički) način, pa je recimo u tom smislu sublimna Today I Die Daniela Bermenguia jedno estetski i duhovno dublje iskustvo od Inceptiona koji se, avaj mora prikloniti filozofiji krupnog kapitala koja veli da konzumenta ne smete frustrirati a da će svaki intelektualni napor tokom konzumacije biti izjednačen sa frustracijom. Krupni kapital, pošto mnogo ulaže i računa na velike brojeve konzumenata da bi povratio ulaganje mora da vodi računa o tome da će word-of-mouth reputacija proizvoda (bilo filma, bilo igre) značiti da li će još ljudi ići u bioskop, kupiti BluRay, pazariti igru itd. a kako je u eri Interneta word of mouth bilo kog imbecila na Fejsbuku (ili wordpressu) jednako dostupna kao i analiza kakvog intelektualca na sopstvenom sajtu, ovaj strah razumemo. Ali ga ne pravdamo.

Promišljanje 2) Memento je bio film koji je, posle svega, u centar stavljao čoveka, a ne ideju, mada je ideja bila nedvosmisleno zavodljiva. Inception je film koji u centar stavlja ideju a pretvara se da u centar stavlja čoveka, ali to je pogrešan čovek. Di Capriov lik nije onaj sa kojim gledalac treba (niti može) da oseti empatiju jer je on tek barokni mekgafin. Lik Cilliana Murphyja (još jednog Nolanovog starog drugara), dakle Robert Fischer je onaj gde je empatski proces možda najpotentniji jer se u krajnjoj liniji radi o jedinom nedužnom liku u filmu i liku koji prolazi kroz radikalnu transformaciju (daleko radikalniju od Di Capriovog suočenja sa krivicom i pomirenja koje izvodi sam sa sobom), prelazeći u zrelost na jedan mnogo opipljiviji način, sa dalekosežnijim posledicama. Tragedija ovog lika, kao i glavnog lika Mementoa je naravno u tome što njegovo sazrevanje i transformacija duha, njegove emocije i postupci, sa posledicama u stvarnom svetu koje su ništa manje nego paradigmo-menjajuće dolaze kao posledica manipulacije.  Memento je bio tragičan film utoliko što je, odustajući od grčkog shvatanja tragedije, tragično izmestio izvan domašaja tragičnog lika, ali ga je ogolio za gledaoca, okidajući čitav sistem emotivnih i duhovnih reakcija. Inception tragediju stavlja van domašaja i jednog i drugog i njome se uopšte ne bavi do te mere da ne možemo a da se ne zapitamo da li ju je Nolan uopšte bio svestan.

Objašnjen i možda najsnažniji aspekt INCEPTIONa

http://www.esquire.com/blogs/mens-fashion/inception-suits-072910 (http://www.esquire.com/blogs/mens-fashion/inception-suits-072910)

Zanimljivo je da u tekstu u kome jedan od radnika na filmu govori o filmu pogrešno napišu ime jednog od protagonista (Sato umesto Saito).

Inače, sad sam bacio pogled na ovaj tekst iz Politikinog kuturnog dodatka koga si zakačio. Pa ta žena u prvom pasusu spojluje kraj Prestiža, da li je to ljucki?

:)

The Simpsons Movie / Inception Trailer 3 Mash Up (http://www.youtube.com/watch?v=odpNE6ApxY0#normal)

nolan ukrao od baje patka! (http://disneycomics.free.fr/Ducks/Rosa/show.php?num=1&loc=D2002-033&s=date)

:D

Odgledah i ja Inception.
I dobro je da je Kripl negde napisao da nista ne treba ocekivati, posto i nisam, te sam dobila prilicno zabavan akcioni film. Jeste da su autori verovatno pretendovali na ozbiljniji tip filma, al ne cini mi se da su u tome i uspeli.
Druga stvar koja mi je nije dopala je objasnjavanje svega, ama bas svega sto se radi, prakticno su nam nacrtali, a posebno su me nervirale "idejne floskule" izrecene ko velike misli.
Treca stvar koja mi se nije dopala je muzika, al ne zbog muzike vec zato sto je ima i gde treba i gde ne treba, prosto sam imala utisak kao da nema dela filma koji nije pokriven.
Cetvrto - Arijadna. Ne znam da li bi neka druga glumica izvukla uverljiviju rolu uz ovakav scenario, ali ovo sa Elen Pejdz je potpun promasaj. Jedina scena s njom koja mi nije bila naporna je scena kad se ona i Kob upoznaju. Sve posle toga...bladi hel. Ona je i arhitekta i psiholog i shvata sta se Kobu desava i bla bla...univerzalni lik koji sve zna, sve oseca, sve razume...
Peto - ljubavna prica je smaracina do iznemoglosti. Dve scene sa Mel (maximalno) bi bile vise nego dovoljne. To sto je ona prikazana tako kako je prikazana mi je OK posto je ona ustvari Kobova projekcija i neminovno je moralo da dodje do njenog iskrivljenja.
Tom Hardi je faca No.1 filma, a i Leo je odlican (iako ja njega volim jos od What's eating Gilbert Grape). Sitan problemcic je i to sto slican odnos sa zenom vec ima u Shutter Islandu, al to mi nije previse smetalo.
Sam kraj filma mi  nije legao...kao zamisli, nije moglo da se pretpostavi ....pa sad, da li je ovo ili je ono...procenite sami.
U svakom slucaju, cool filmic, na liniji J. Bonda, al meni licno, zabavniji.

To pojašnjenje svega što će se videti unapred nama je svima smešno, ali maltene svako reagovanje na film koje sam pročitao na engleskom veli "ovo nije film koji se ukapira na prvo gledanje". Sad, jebiga, Ameri su malko zaglupeli, šta li...

Mozda i mi treba ponovo da ga odgledamo ne bi li spoznali ono sto se prvim gledanjem ne da spoznati.  :lol:

Quote from: lilit_depp on 07-08-2010, 14:19:43
Treca stvar koja mi se nije dopala je muzika, al ne zbog muzike vec zato sto je ima i gde treba i gde ne treba, prosto sam imala utisak kao da nema dela filma koji nije pokriven.

Meni je Klint mnogo bolji izbor za muziku.

lilit, imali smo sreće da nam pretenzija autora nije pokvarila te bazične ugođaje, i mislim da je to možda i najveći kvalitet ovog filma. Pakleno je pretenciozan ali ne opterećuje time...

Jedna interesantna teorija koja je u izvesnom smislu čitljiva iz filma.

Naime, postoji teorija da je nemoguće psihoanaliziorati bogate ljude iz prostog razloga što je nemoguće odrediti pravcu cenu seanse. Kako odrediti cenu seanse Billa Gatesa kada on ima milijarde dolara? Ako se vodimo teorijom da je novac i procenat od prihoda koji pacijent daje analitičaru jedan od motivatora u kompleksnom procesu otvaranja klijenta prema analitičaru i prolaženja procesa od laganja analitičara preko laganja samog sebe do otvaranja, onda je nemoguće taj aspekt aktivirati kod bogatog čoveka. Čak i kada bi on bio sposoban da svoju seansu plaća milionima, analitičar koji je toliko plaćen ne bi bio motivisan jer je i analitičar analiziran u nekoj instanci.

U tom smislu, INCEPTION je fantazija o načinu psihoanalize bogatih, dakle, za velike pare, u snu, to rade plaćeni specijalisti, s tim što u PRAVOJ ANALIZI, onoj kada se radi USAĐIVANJE koje bi se moglo postaviti u analogiju sa rešavanjem problema u analizi, u san mora da uđe i bogataš. Samo bogataš može analizirati bogataša.

"Usađivanje ideje" je inače vrlo slično određenim ortodoksnim metodima analize koji su naročito prisutni kod ortodoksnijih analitičara a to je da doslovnom primenom učenja mogu da potpuno razore analiziranoga i da mu usade sumnje i strepnje koje imaju teške posledice na neke apsekte njegovog života, poput  braka ili posla...

Ja jos nisam gledo, al izgleda mi ko neko preambiciozno sranje. Evo citam svugde na netu da su cak i ideju ukrali iz Dreamscape-a i crtanog filma Paprika. A i Leo pocinje polako da smara :roll:

QuoteJa jos nisam gledo, al izgleda mi ko neko preambiciozno sranje

Hvala na informaciji! Sad sasvim sigurno neću gledati film. Što bih se obazirao na neka tamo mišljenja nekih tamo koji su gledali film kad si tu ti sa svojim preskordicijama.

E, kad smo već tu, molim te reci mi kakva će biti Ajina Pirana, da znam dal' da bacam pare na bioskop.

Quote from: Harvester on 10-08-2010, 16:00:15

QuoteJa jos nisam gledo, al izgleda mi ko neko preambiciozno sranje

Hvala na informaciji! Sad sasvim sigurno neću gledati film. Što bih se obazirao na neka tamo mišljenja nekih tamo koji su gledali film kad si tu ti sa svojim preskordicijama.

E, kad smo već tu, molim te reci mi kakva će biti Ajina Pirana, da znam dal' da bacam pare na bioskop.

Ako je verovati Milanu Tarotu, bice to solidno gubljenje vremena....

ne pamtim dugo kolko sam sam se smorio,jedva sam izdrzo do kraja,ne znam sta mi je il je film takav.
Puno stvari u filmu su nepotrebne,i meni isto muzika smetala ,u pravu je lilit depp  :lol:
Mozda sam previse ocekivao il nije po mom ukusu.Bolje da sam otisao na Predatore  xuzi

Vrlo sam iznenadjen time shto se ljudima ne dopada skor. Jedna od glavnih impresija mi je bilo to da je ovo najbolji Cimerov skor svih vremena, i da je ostvario jednu velichanstvenu operatichnost uz zrnce avangarde.

Prblem sa ovim filmom je što se promoviše kao remek-delo. U suštini ovo je samo još jedna preskupa holivudska egzibicija u kojoj neko pokušava da se pravi pametan. Kao, hoću da pravim akcioni SF spektakl a da uz to budem proglešen za najdubokoumnije dete u razredu. Ne ide to jedno s drugim. BAr ne na način na koji radi Nolan. Možda je moj problem što sam pogledao previše filmova pre Početka, ali meni je gotovo svaki koncept u filmu bio već viđen. Od Dreamscapea, Paprike, Srave u ulici Brestova, Matriksa, Zatvorenog ostrva, Džejsma Bonda, Totalnog opoziva - you name it. Inception has it all - and so much more.

Da je bar sat vremena kraći... Ovako, zaista počinje da zamara bez obzira na neosporna tehnička dostignuća. Najgore od svega: Leova "ljubavna priča" se toliko trlja o nos da nagnječuje hrskavicu. Lilit u pravu si i po pitanju Pejdžove. Ovo joj je najgora uloga u karijeri. Jeste lik bezveze napisan, ali je i odabir glumice bio pogrešan. Trebalo je da uzmu nekog sa malo više fajsta. Što se Hardija tiče, ranije nisam znao za njega/nisam ga primetio. Sada vidim da je izabran da bude novi Pobesneli Maks. Neka mu je sa srećom. Samo da ne poludi isto kao Mel.

...kako je Otaku dozivela INCEPTION...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8209 (http://popboks.com/tekst.php?ID=8209)

kako je Basara doživeo INCEPTION:

Deception

Ode tako čovek u bioskop da malo pobegne od čamotinje, kad i na filmu sve kao u Srbiji - konfuzija, simulacija, šmirantska gluma i još gora režija? Pa, šta me je to toliko smorilo? Ni manje ni više nego mnogonahvaljeni ,,Početak", pravim imenom ,,Inception", najnoviji dokaz o posustalosti holivudske ,,industrije snova" koja više ni od sna nije u stanju da napravi čestit film. Da su se neki mnogo bolji scenarista i režiser dohvatili izazovne (ali veoma klizave) teme, možda je iz svega moglo i ispasti nešto dobro. Ovako, najsuvislije što se može reći o ,,Početku" jeste: pretenciozni i grandiozno dosadni fijasko.




Nego da vidimo mi - kako se to kaže - o čem se tu radi. Glavni junak Kob je predvodnik ekipe sofistikovanih lopuža koji uspavljuju, nazovimo ih, tajkune, pa onda surfuju po bogataškim snovima i podsvestima i mažnjavaju poslovne tajne. Problem sa pričom nastaje od samog početka, jer se ne zna ko tu zapravo spava, čiji je koji san, a reditelj iz te zamke pokušava da se izvuče tako što san prebacuje sa jednog glumca na drugog i time povećava ionako veliku zbrku. Uticaj matrixa je ponekad tako očigledan da prosto bode oči, ali su plagijati uvek daleko ispod nivoa braće Vahovski. No, dobro, idemo dalje, čitaocima je lako, čitanje ove kolumne traje nekoliko minuta, a ja sam presedeo dva sata i dvadesetak minuta.

Priča koja se urušila na samom početku, nastavlja da se ruši, a reditelj ponovo pribegava već oprobanom triku: rušenje priče zabašuruje rušenjem enterijera i eksterijera i uvođenjem veoma nasilnih i naoružanih demonstranata koji - ne zna se zašto - besomučno razbijaju automobile i bacaju molotovljeve koktele. Videći valjda da od uvodne priče nema ništa, reditelj je ne završava i upušta se u novu, još neodrživiju. Saito, japanski biznismen, koga Kob i ekipa nisu uspeli da izvaćare za tajnu, gonjen valjda žestokim osećanjem apsurda unajmljuje snevače da unesu izvesne izmene u podsvest Roberta Fišera, naslednika umirućeg biznismena. Ta se nadasve opasna operacija može izvesti isključivo putem utiskivanja nekih primisli u Fišerov um, a to se može ostvariti samo u trećem, najdubljem nivou sna. Eto nama i Kastanede. I kako naši snevači dublje tonu u san, film sve beznadežnije tone u banalnost. Tome značajno doprinosi Mol, počivša Kobova lepša polovina, koja se svako malo pojavljuje i neprestano mrsi mužu konce. Reditelj je - u pauzama besmislenih pucnjava i rušenja scenografije - pokušao da ispriča priču zbog čega je došlo do pucanja bračne tikve. Ali ja je prepričavati neću. Ko hoće da je sazna, neka ide u bioskop. Zašto samo ja da postradam. Tek da se zna: mnogo se dragocenog filmskog vremena utroši na Kobovo i Molino nadgornjavanje na temu čija je realnost san, a čija java i da li se njihova dečica nalaze u snu ili na javi. Da bi poentirao večitu dilemu o preplitanju jave i sna, reditelj nam na kraju pomoću veoma providnog trika sugeriše da se Kob, vrativši se konačno u realnost, našao u još jednom snu. Prava je šteta što na špici nema nekoliko imena iz ovdašnje političke industrije snova. Ekipa bi bila kompletna, a utisak potpun. Ocena: 0.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/deception.881.html?news_id=198438 (http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/deception.881.html?news_id=198438)

Ovaj Basara spojluje za sve pare.

Kakav bre Kastaneda?

Mozhda je Inception losh film, ali u ovom tekstu ne postoji nijedan razlog da u to poverujemo.

Apsolutono. INCEPTION je prilično lako osporiti ali Basara nažalost nije taj koji to može da uradi. Plus, to da je film nejasan stvarno nije tačno. Meni je film bio PREJASAN. Uostalom već smo govorili o tutorialu.

Basara se na razume u filmsku kritiku.

Dobar je Basara.

Srpski Knut Hamsun. :)

evo i mog pokušaja....

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/09/learn-to-stop-worrying-and-love.html (http://camerapolitica.blogspot.com/2010/09/learn-to-stop-worrying-and-love.html)

samo sam polovinom teksta ukapirao da je vrlo teško prenijeti na papir ono što sam zamislio, pa tekst naravno - trokira, ali valjda se može uhvatiti glavna ideja...

Odlična analiza INCEPTIONa. Uživao sam!

Hvala.

Moram reći da me u posljednje vrijeme Leonardo oduševljava (možda je i prejaka riječ, al' ajde).

Ranije mi je bio baš antipatičan, mislim da je zasr'o Bande Nju Jorka svojim zaboravio-sam-da-ovo-nije-Titanik-i da-sam-vođa-bande glumom, ali u posljednje vrijeme glumi sve bolje. I u sve boljim filmovima. Valjda je i do Skorcezea...

U tom filmu ima sijaset scena koje mu uopšte ne pripadaju. Naročito ona bitka na planini, blage veze ni sa čim nema...

Miloše, prinudi ove tekstove u Emitor nekako :)

Ja nudim po parče čokoladne torte autorima! Mmmmnjamnjam!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcheezcomixed.files.wordpress.com%2F2010%2F07%2Finceptionp1.jpg&hash=1b3a821e976b203a084524436edadde23e236075)

 :| :| :|

Biće Nolan na slatkim mukama kad mu Vorner dođe sa zamolbom da napravi nastavak.  :lol:

VRlodobro!

ovaj ludak baš ne voli Inception :lol:

http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/09/f30d0c4e-1540-4450-932e-5db3bf47e431.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/09/f30d0c4e-1540-4450-932e-5db3bf47e431.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/4daa5659-2c8f-4399-aab4-7ce660be52b5.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/4daa5659-2c8f-4399-aab4-7ce660be52b5.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/1b5af3ac-0cf5-41d7-b142-469f6692154c.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/1b5af3ac-0cf5-41d7-b142-469f6692154c.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/5dc4fc96-5832-4745-a3b4-21eb4a2124f3.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/5dc4fc96-5832-4745-a3b4-21eb4a2124f3.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/c8a2e5f6-e905-422e-9278-01be7e9fb594.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/c8a2e5f6-e905-422e-9278-01be7e9fb594.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/totemp1.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/totemp1.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/inceptionp11.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/inceptionp11.jpg)

Pogledao sam sinoć ovo "ostvarenje"....  :x :x :x :x :x :x :x
Nepatvoreno sranje...  xuss xuss xuss
Negledljivo, pretenciozno, isprazno, razvučeno, dosadno...
Žali bože miliona koje su skršili  :P :P

A kolike je tek milijune zaradilo...

Pogledao Inception i film je kick-ass, što još jednom potvrđuje da je Nolan prokleti genije! Inception nije toliko dobar kao Memento recimo, ali je konačno jedan visokobudžetni holivudski block-buster koji mi se dopao. Konačno i jedan film u kome mi prokleti DiKaprio nije išao na živce, a kad kažem da mi je poslednji film u kome mi je bio podnošljiv "What's eating Gilbert Grape" (posebno volim scenu u kojoj ga Džoni Dep skuca pesnicom), onda ova izjava stvarno dobija na težini.

Pri tom ne tvrdim da je Inception remek-delo, ali u ovo vreme kada se ležerno serviraju samo plitke bljuvotine, iskače dosta iz proseka i zasigurno će postati klasik SF žanra. Radnja ima propusta i nelogičnosti, kako recimo Cobb može da izvuče Saita iz njegovog limba u svom snu? Takođe, na neke stvari je potrošeno previše filmskog vremena, dok su neke druge nedovoljno objašnjene i razrađene. Ali sve u svemu, film koji definitivno treba pogledati.

Ima l` neki dobar(kopija),m`slim da nije TS?

Ima. U bioskopu.

U bioskopu je tzv. bioskopska kopija, nije DVD rip...

EEEEEE ako je kopija ,ondak u redu :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F30.media.tumblr.com%2Ftumblr_l77r7umxrF1qbm2rfo1_500.jpg&hash=a60473e5350f3614f890b442f479b7c1f3cf6e96)

Inception.2010.DVDRip.x264.dxva.TiMPE

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg521.imageshack.us%2Fimg521%2F6792%2F64640179.png&hash=038471b5970ca26fe40ce700fae5807e57fe5531)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg259.imageshack.us%2Fimg259%2F4691%2F44782592.png&hash=03a3ee5e80067496bacd5ce355d3dc32a53626dd)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg576.imageshack.us%2Fimg576%2F3257%2F84363476.png&hash=fa33c413c0fe484e023e8ef731c89385bca58c79)

Inception.RERiP.DVDRiP.XviD.ARROW

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fshareimage.ro%2Fimages%2Fwc1a588oogkpl14ccwi5.jpg&hash=dcb8a8a3f9290c858770905060835c04f793445e)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fshareimage.ro%2Fimages%2Fd700t5cso813rpo1v7v1.jpg&hash=cf10cbb14102435d6cf4e5761e90daa227afdbec)

Pogledao konačno i ja. Nije to loš film. Šteta što nije napravljen dvadesetak godina ranije, jer onda mučenik ne bi morao da toliko objašnjava šta se u filmu u stvari događa...

Ili sam ja previse pglu, ili me je Nolan par sati vukao za nos! Mislim, nije ovo lose, ali bilo bi mnogo bolje da sam skont'o 100% ... Voleo bih da sam sve skont'o iz prve, a da li cu filmu dati drugu sansu nisam bas siguran.

Ni filmski nije dobar, a pogotovo filozofsko-metafizički. Ima dosta delova koji uopšte ne pripadaju ovom filmu, i nikome nije jasno čemu služe.
I sama glavna priča se izgubila i pretvorila u nešto drugo.
Slabo vođeno, a urednik katastrofalan ;)

Napokon pogledao, stigao DVD rip od aman 3 Gb.
Nije mi držao pažnju, niti je imao onu nit koja je trebala istu održati.

Produkcijski savršen, sve štima, al' sam "storyline" je jedno veliko smrdljivo mamurno govno.

San u snu im je trebao kao Paja Patku Hokingove teorije crnih rupa. Leonardo u filmu isto tako.

Moj subjektivni kont je da je neko, režija ili produkcija, ako ne i pisac, zagrizao višeslojno govno koje nije mogao mljackati i sažvakati.

Da krenem od glumaca; Leonardo nije za tu ulogu. Propusti njegovom doprinosu filma su enormni! Bolje da se isti angažovao za neku Telemundo hiper seriju.

Dalje, ideja filma je mlaka, zasniva se na Matrix cirkusu, al' mogla bi "piti vode" da gospon L, sve sa iskrivljenim stoyline'om producenata, koji su se trenirali na B produkcijama, da su malo ozbiljnije pristupili projektu, nekako jedva prošla.

Ja sam zaspao uz film.

Šteta, jer osnovna premisa filma je jako dobra, ali spomenuti ga usraše do bola.

Bacili pare u vetar. Jeste da će film bidne u mojoj kolekciji, al podvučen žutim... (žuto; gledati u nuždi. Kad u skloništu, nakon nuk udara pregledaš sve, fataj se žutih sranja)

Ma, tema je idealna da se uradi dikovski, ali nisu imali mozga i petlje za tako nešto. To je već sve dobrim delom odrađeno u Total Recall-u.

Lorde, ne grdi TR upoređujući ga sa ovim, ovim.. kako da se izrazim... pokušajem reanimacije Leona i Matriksa.

Mene više ništa ne može iznenaditi i razočarati...

Nikad ne reci nikad...
Jebte, dati film čekao mesecima, ono, pristojan snimak, kad ono goli Cvrc...

Taman sam mislio da ga,sad mi se nekako čini da ću da ga,drugi neki put ću da ga,ili ću ga u recbin ;)

Preterujete, nije to tako loš film. Može se gledati...

Mozda je to neka Nolanova fora da se film ne moze 100% shvatiti iz prve. Na primer FAQ odeljak na stranici Mementa je ogroman:

http://www.imdb.com/title/tt0209144/faq (http://www.imdb.com/title/tt0209144/faq)

(tu imate dosta pitanja tipa: What is the "twist" at the end of the film?
What is the conventional understanding of the story from the movie's plot? ... i mnoga bih rado postavio i kod Inceptiona)

Vama ljudi je stvarno prevelik problem da prosto uzivate u nekom filmu.

Nimalo vam ne zavidim.

Pazi nije da nismo uzivali u mladalackoj lepoti Elen Pejdz! :-)

Svasta, Elen nije ni do kolena Marion, koja je prava lepotica, dok je Elen samo slatka (i premrsava i preniska). Stvarno nemas pojma.

Još jedan film koji dramu zasniva na ženskoj gluposti...

 xdrinka   xjump

Memento je superjasan film. Što ne oduzima od njegove genijalnosti.

Inception je genijalan film i stvarno ne razumem  zasto se nije dopao mojim prijateljima pa ni ovde gotovo nikom na forumu. Inception je toliko zavodljiv  i zanimljiv da nema mesta dremki.Malo me nervirala Juno,ostatak ekipe je sjajan.Pogledacu ga ponovo sto inace ne praktikujem.Tom Hardy xlove5

Quote from: agota on 01-12-2010, 14:22:22
Inception je genijalan film i stvarno ne razumem  zasto se nije dopao mojim prijateljima pa ni ovde gotovo nikom na forumu. Inception je toliko zavodljiv  i zanimljiv da nema mesta dremki.Malo me nervirala Juno,ostatak ekipe je sjajan.Pogledacu ga ponovo sto inace ne praktikujem.Tom Hardy xlove5

Nije baš tako crno.

Rekao bih da smo BladeRunner, Ygg, morbius, zakk  i ja imali vrlo pozitivno mišljenje, a sad se pridružuješ i ti agota. Dok su Meho Krljic, crippled_avenger, lilit_depp, Mica Milovanovic i Mark bili umereno pozitivni. (I Bilja?)

Ostalima se nije dopao.

Quote from: Albedo 0 on 22-09-2010, 03:16:08
ovaj ludak baš ne voli Inception :lol:

http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/09/f30d0c4e-1540-4450-932e-5db3bf47e431.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/09/f30d0c4e-1540-4450-932e-5db3bf47e431.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/4daa5659-2c8f-4399-aab4-7ce660be52b5.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/4daa5659-2c8f-4399-aab4-7ce660be52b5.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/1b5af3ac-0cf5-41d7-b142-469f6692154c.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/1b5af3ac-0cf5-41d7-b142-469f6692154c.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/5dc4fc96-5832-4745-a3b4-21eb4a2124f3.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/5dc4fc96-5832-4745-a3b4-21eb4a2124f3.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/c8a2e5f6-e905-422e-9278-01be7e9fb594.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/08/c8a2e5f6-e905-422e-9278-01be7e9fb594.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/totemp1.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/totemp1.jpg)
http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/inceptionp11.jpg (http://cheezcomixed.files.wordpress.com/2010/07/inceptionp11.jpg)

:D  :D :D dobro, bar je covek shvatio poentu filma...

BTW, kome se svideo Inception, mogao bi lako da se provede i uz Linklaterov "Waking life", ili francusko ostvarenje "The science of sleep".

Svideo mi se Inception.

Nije mi jasno kako se moze okarakterisati kao 'zavodljiv' film, ali mi, svakako, jeste bio 'zanimljiv'...

Čini mi se da sam u svom osvrtu na Insepšn pohvalio Nolana što nije od filma pravio početak franšize iako je to način na koji Holivud danas de fakto operiše kad pričamo o ovolikim budžetima. Naravno, svi smo bili svesni da sekundarne eksploatacije mora biti i da je najprirodnije da ćemo kad-tad videti igru urađenu unutar Inception univerzuma. Nolan je to upravo potvrdio. (http://xbox360.ign.com/articles/113/1137568p1.html)

QuoteSpeaking to Entertainment Weekly, Nolan revealed that while a movie sequel isn't currently on the cards, fans of Inception still have something to look forward to. "I always imagined Inception to be a world where a lot of other stories could take place," he explained, "At the moment, the only direction we're channeling that is by developing a video game set in the world."

However, that's as much as Nolan was prepared to reveal, merely noting that the game was "a longer-term proposition".

Sanse da ce igra biti niskobudzetni shit sa pompeznom reklamom radi zgrtanja jos koje kinte na kontu popularnosti filma su citavih 99.9%. Ja otkad igram video igre jedina koja ima neke veze sa filmom a da valja je Batman : AA a i ona se bazira na stripu. Sve ostalo je ispod proseka.

Moglo bi se objašnjavati da je Batman AA bio dobra igra baš jer nije imao veze sa filmom. Dakle, njegov ciklus razvoja nije bio vezan za određeni datum diktiran premijerom filma itd.

S druge strane, ima par primera igara koje imaju veze sa filmovima ali su dobre. Retki su to primeri (Chronicles of Riddick, Goldeneye) i najčešće je opet stvar u tome da nisu bili vezani za premijeru.

Inception po toj matrici ima neke šanse. Ali... slutim, vrlo male.

Jeste, zaboravio sam butcher bay, odlicna igra. Golden eye nisam igrao. Naravno to ne menja situaciju kao ni one procente od gore :)

Pa, da. Stvar je uglavnom uvek ista kada je izlazak igre vezan za datum premijere. Watchmen, kao film koji je imao ozbiljnu produkciju i sve redom, i dalje je kao tie in dobio vrlo lošu igru. Zato i kažem da Inception ima jedan, ajde da kažemo pozitivan saldo već u startu.

SKICA ZA NOVO PROMIŠLJANJE INCEPTIONA (izvan struje)

obavijest: više sam razočaran ovom raspravom nego filmom.

kao netko tko po definiciji prilazi holivudskim filmovima sa sve manjim entuzijazmom (takoreći da "odradim gledanje i toga kada već volim filmove"), na kraju sam bio zadovoljan odgledanim. trenutak kada se film preobrnuo iz dosadne splačine u komunikaciju sa mnom, je trenutak prizivanja na poantu Građanina Kanea: protagonist otkriva tajnu, pronalazi Zlatni Rosebud - sreću ne možeš kupiti novcem. banalno, ovako izrečeno, ali sugerira se upravo to.

znači, taj trenutak kada Inception plagira? Kanea, mene uključuje u film i ja lutam u neke pravce, promišljanja života, pa i nostalgiju i emociju.
danas pogledam ovaj topic, i iznenadim se kada vidjeh "građanin kejn". meho spomene kejna. je li moguće da je i ovaj čovjek otišao istim putem, onim putem koji je kolosalno udaljen od većine promišljanja filma, od glavnih diskursa, zapravo od diskursa? brže bolje pogledam to. ne vidjeh ništa slično, priča se o video igricama, onako letimično prođoh.

vratimo se na rosebud. kao što je Kane cijelo vrijeme jurio za 'nečim', tražio san, i u tu svrhu se okružio svim zamislivim predmetima, najfinijim i najskupocjenijim stvarima u svom dvorcu, u Xanaduu, da bi na kraju života bacio čeznutljivi pogled na "zelenu zapravo snježnu travu doma svoga", na obične dječačke sanjke (koje u tom trenutku postaju objektivacija 'onog što se traži', materijalizacija Tajne Života takoreći); na isti način Fisheru 'tajnu' priopćava otac: novac ne vrijedi, moć ne vrijedi, korporacija koja će drmati svijetom nije 'ono' što se traži, dakle biti uspješan, bogat, slavan ne znači dosezanje punine života - bolje se ti, sine moj, okreni svom najistinskijem bitku, uroni u sebe i otkrij što te ispunjava (a to se, u opreci spram glamura, korporacije, moći, novca koji su u filmu "označeni" te time na neki način "prokazani", postavlja kao puko duhovno. ili čak ako idemo u antitezu, postavlja se materijalno siromaštvo jer "teško je bogatašu ući u kraljevstvo nebesko"; u najmanju ruku, film se postavlja indiferentan spram materijalnog bogatstva, ono je irelevantno). u sceni se pojavljuje, u sefu zaključana kao blago, dječja igračka, ona vrtilica, svojevrsni rosebud, inačica sanjki.

linija ovog promišljanja, sasvim je u skladu sa temeljnim pitanjem koje mi se nametnulo (izostanak toga, rekao bih ključnog pitanja iz ove rasprave, razlog je gornjoj opasci o razočaranju)

je li moguće da nitko ovdje nije kritičan u pravom smislu? uglavnom se vrti oko Matrixa, ispreplitanja sna i jave, razina snova i sl, rječju, oko stvari koje Inception sam nameće svojom (tobožnjom) kompleksnošću (je li upravo na djelu "inception", usađenje puke senzacije filma?). nitko ne poteže najobičnije pitanje: ZAŠTO UOPĆE COBB I ŽENA ODLAZE U SNOVE? čemu taj eskapizam?

razmotrimo tu situaciju; muž i žena, buržuji, sa kućerinom, nemaju problema sa djecom, nose se otmjeno, očito dobra primanja, situirani, otac sveučilišni profesor, u svakom slučaju ljudi iz visokog društva sa odličnom imovinskom situacijom. ipak, usred toga izobilja, oni se spuštaju u duboke predjele nesvjesnog, bjže u snove e da bi tamo izgradili za sebe još idiličniji svijet, da bi imali Plavu Lagunu i jamstvo vječne ljubavi, da bi imali garanciju da ostare zajedno. ???

tko je ovdje lud?
par, koji je filmovan tako da hvatamo u obrisima kako je njihov odnos idealan, bajka, vole se, situirani su itd, podignut je na novu razinu - na idealnije od idealnog!
ovo podvostručenje, se zapravo ne može shvatiti drugačije nego kao hegelovska negacija: svo ono izobilje, materijalno blagostanje para, nije garant ispunjenog života, što će reći - sreće!

stoga oni bježe iz realnosti u snove da bi pronašli sreću (klasični eskapizam, koji se može napadati kao infantilno gledište).

Pingvin postavlja širu sliku - duhovna situacija vremena (bez Jaspersa)

uvažavajući gornji tiijek promišljanja, napravimo skok na jedan drugi film - Avatar. oba ova filma, objektivno gledano, pokorila su simboličku mrežu. zavrtili su sve pametne glavice, i one druge, raja ih gleda, hvali, uzdiše, iščekuje, prati trivije. oni su globalni fenomeni.
a ne znam je li itko do sada primijetio koliko su oni slični u svojoj 'filozofiji'? u Avataru se promovira pomalo sumnjiva duhovnost, instant-duhovnost, povratak Prirodi, protiv tehnologije; Inception pak priča o snovima, o traženju sreće kroz snove bez obzira koliko ti bogat ili moćan bio.
oba filma prelaze u liniju duhovnosti, nasuprot materijalnom (svejedno rade li oni to svjesno ili ne). to pak upućuje na velika komešanja Apsolutne Ideje iliti povijesne zbilje: čini se da je na pomolu uzdizanje idealističkih svjetonazora, nakon što je neko vrijeme dominiralo materijalističko stajalište. megapopularnost spomenutih filmova, znači njihov globalni odjek nije ništa drugo nego zrcaljenje pojedinačnih svijesti, primanje tih signala i objektiviziranje upravo kroz konkretni predmet: kao Avatar ili kao Inception. većini izmiče takav pregled nad Cjelinom, no ne i Pingvinu.

(ima još jedan zanimljiv pravac koji otvars Inception; žena kao zlo (Mal). žena koja navodi muškarca na grijeh. na kušanje sa drveta spoznaje (eksperimentiranje snovima) koje se ponovo pokazuje kao iluzija, ne dolazi se u posjed jasnog znanja nego se dodatno zamagljuje stvar (brkaju se san i java). možda bi se dalo ovakvo gledanje žene povezati sa Antichristom Larsa von Triera i raditi studiju zašto je ponovo na dnevnom redu skolastičko promatranje žene kao inherentno prljave, loše, zle)

Hm:

Inception, naprotiv, upozorava na opasnost eskapizma i govori o potrebi da se eskapistički impuls kanališe u sazrevanje koje stvarnost pretpostavlja fantaziji zato što je ona, stvarnost, imanentno, aksiomatski bolja od fantazije.


Mislim, film je, kako sam ga ja video, kritika infantilnog eskapiza, pohvala sazrevanju i porodičnoj odgovornosti.

PingvinPatuljče, dosta toga što kažeš stoji. Meni je film prijao jer, za razliku od većine novih produkata, bar postavlja određena pitanja. Zato ima pozitivnu ocenu.

Ali, zar danas zaista niko ne može da snimi iole ozbiljniji SF-F-H film u kome nema besomučnih jurnjava, spašavanja sveta u poslednjem trenutku i sličnih imbecilnosti?

@meho
da, ali ja otvaram novo poglavlje: idem iza manifestnog sadržaja filma i postavljam ključno pitanje - zašto su oni, uopće, počeli "eksperimentirati sa snovima"? zašto uopće sanjati (u njihovoj situaciji)? kao da nisu zadovoljni.
time se značenje preobrće, a gore sam dao skicu za taj pristup.

@mića
nije ni meni film mrzak
a ja ni nisam fan SF, akcija, glamura, žanra; više sam za kontemplacije, ozbiljne drame, introspekcije i tako to

Quote from: PingvinPatuljak on 08-12-2010, 18:37:22
@meho
da, ali ja otvaram novo poglavlje: idem iza manifestnog sadržaja filma i postavljam ključno pitanje - zašto su oni, uopće, počeli "eksperimentirati sa snovima"? zašto uopće sanjati (u njihovoj situaciji)? kao da nisu zadovoljni.
time se značenje preobrće, a gore sam dao skicu za taj pristup.

Ali rekao bih da ideš iza namere autora koj je, po onome što sam ja video zapravo uzeo eskapistički impuls Koba i Mal kao datost njihove infantilne faze a Kobovo otrzanje istom i kasniji odabir između (fatalne) žene i porodice i davanje prednosti porodici kao moralnu poduku da je zrelost bolja od infantilnosti. Naravno da je tvoje pitanje interesantno ali utisak je da film njega ne shvata ozbiljno i da ne pruža dovoljno osnova da se ono razmatra.

To jest, utisak je da je osnovni naum autora a time i osnovna "poruka" filma to neko hvaljenje srednjeklasnog ideala porodice i sazrevanja i odgovornosti itd.

U tom filmu je zamenjena teza, to mu je najveća mana. Glavnu priču pojede ona priča o njegovoj "ženi", koja je obrađivana u literaturi i ovde nije donela ništa novo. Film je trebalo da se više pozabavi nagoveštenom temom, a ne da se izgubi u forama i fazonima i jeftinoj psihologiji. Uopšte se nije ni dogodio taj "inception".

Idi mi dođi mi, tri nivoa snova, zaspati u snu i te fore, to je teorija a u akcionom filmu više glumi slabu zamenu za nedostatak ideje o pravoj akciji i drami. Tako i završe na onoj planini što nema nikakve veze s mozgom i koju bi svaki pošteni urednik filma isekao i stavio u neki drugi film. Bilo je dosta tučnjave i bez toga.

Evo, za Pingvina jedan tekst u kom se pominju i Big Daddy Kane i Inception

http://www.prozor.cdtmn.org/index.php?option=com_content&view=article&id=86:holivud-i-psihoanaliza-bogatih&catid=37:stav&Itemid=88 (http://www.prozor.cdtmn.org/index.php?option=com_content&view=article&id=86:holivud-i-psihoanaliza-bogatih&catid=37:stav&Itemid=88)

Quote from: Meho Krljic on 08-12-2010, 19:11:37

Ali rekao bih da ideš iza namere autora koj je, po onome što sam ja video zapravo uzeo eskapistički impuls Koba i Mal kao datost njihove infantilne faze a Kobovo otrzanje istom i kasniji odabir između (fatalne) žene i porodice i davanje prednosti porodici kao moralnu poduku da je zrelost bolja od infantilnosti. Naravno da je tvoje pitanje interesantno ali utisak je da film njega ne shvata ozbiljno i da ne pruža dovoljno osnova da se ono razmatra.

ali mene ne zanima (toliko) što film poručuje na razini filmske priče, već koja se pitanja otvaraju neovisno o namjeri autora. ti, ovdje, kao da se držiš same konstrukcije, priče kako je ona izgrađena kroz film. ne znam, više si na liniji pravolinijskog tumačenja, površinskog. ti mi zapravo kažeš, "priča ide ovako a ti sada dovodiš u pitanje neke neizrečene stvari, same postavke filma". pa da!!!
problematiziram samu početnu pretpostavku (naime, potrebu za snovima u predočenoj situaciji) te time bivam kritičniji (od tvog pristupa).

držim da je to pitanje ključno. ono je po svojoj prirodi jednostavno (ali sve prave stvari su jednostavne).
bez njega, za mene je film besmislen. moje pitanje je intervencija iz realnog svijeta, iz našega svijeta (čak je pribiližavanje temeljnim pitanjima, problemu bitka)
ti međutim, ovdje kažeš kao "uzmimo priču kako nam se daje, počnimo otuda"
ja kažem ne: ajmo vidjeti što nam se to nudi. i zašto.

ako film ne "pruža dovoljno osnova za razmatranje", pružio sam ih ja sam! dao sam jedan tijek razmišljanja (vjerujem da si pohvatao o čemu se tu radi) i time otvorio dublja pitanja. sad, može biti da je to pre-filozofično, da forum ne stremi ka prvim pitanjima (što, u neku ruku, moj post gravitira prema metafizici), no ti si do sada pokazivao interes i u tom pravcu. ili bi, kao elita duha, trebao pokazivati. što bi se samo zadržavali na prvoloptaškim (i već izlizanim) klasnim dimenzijama? ajmo mi dublje, kažem

Da, ali ti onda ne tumačiš/ kritikuješ film nego jednu od ideja iznesenih u filmu, koje nemaju uticaja na njegovu radnju. Što nije nelegitimno, ali jeste odstupanje od teme filma. Kao da si, da grubo povučem analogiju, uzeo sad Građanina Kejna i krenuo da razmatraš sankanje i njegovu funkciju u vaspitavanju deteta u odnosu na potencijalne rizike koje ankanje nosi za to isto dete. Zanimljiva rasprava i sve to, ali film nije o tome.

Mislim, pokušavam da kažem na ne-grub način da imam utisak da potežeš pitanje koje je u životu bitno ali u filmu nije tretirano kao bitno. Postavka koju film nudi je datost, ne nudi se prostor za njenu raspravu unutar samog filma ili diskursa o njemu. Kao što u Donu Kihotu nema svrhe da raspravljaš o tome da li je plauzibilno da neko od vetrenjača pomisli da su divovi...

u pravu si sa primjedbom da ja ne radim recenziju filma; to je meni sporedno

međutim, prostora i za takvo pitanje ima (iako sam odmah rekao da je moj post "izvan struje", nije u Diskursu)
ono nije na dnevnom redu zato jer ljudi ne uočavaju takve stvari; stvari koje su zakrivene (narativom). generalno gledajući, ljudi nisu kritični po stvarnost, više su puki primači informacija. ako film govori neku priču i to još sa pozicije dramske razrade, gotovo svi će biti usmjereni na to (u ovom slučaju, na razine snova, brkanje sna i jave itd.)

tako da su ti usporedbe sa "sanjkama i vjetrenjačama" nategnute; može biti da bi potezanje tih pitanja bilo cjepidlačenje ili nešto potpuno irelevantno, no pitanje koje sam postavio je itekako bit-no! još sam povrh dao čitav kontekst u kojem se razmatra.

dakle, ako su u samoj priči filma Inception bitne stavke o vrijednostima života (otac priopćava sinu posljednju misao! sam dramaturški naboj dat u situaciji samrti, jamči za bitnost; muž i žena izgrađuju svoj mali izgubljeni raj; žena ne želi izaći iz te situacije, iz sna; sve su to u neku ruku traganja za srećom iliti smislom života),
znači ako prihvaćaš da je Inception film koji poteže ta pitanja (pa ma kako naivno ili instant, populistički), onda je u tom horizontu sasvim legitimno moje pitanje o samom prafenomenu koji uopće dovodi do dramske razrade: o potrebi za sanjanjem bračnog para
njihov čin poteže pitanje o toj odluci, jer ta odluka zadire u vrijednosna pitanja života, u pitanja smisla

nećeš mi reći da moram(o) prihvatiti datost njihove odluke bez ikakvog propitkivanja smisla
film pretpostavlja da su otišli sanjati i to je prapočetak čitave drame zapravo, pa time i čitavog filmskog narativa; ono najbitnije, pokretač radnje i motivacije glavnog lika je postavljeno upravo u epizodi njegovih skitanja u predjele snova (njihovih zajedničkih skitanja, muža i žene)

ako prihvaćaš ovo, onda (mi) ne možeš ovako (nemušto) sugerirati da brbljam bezveze
postavljeno pitanje je itekako bitno (i organski se drži za problematiku filma)

Da, ali rekao sam da je moj utisak da se sam autor filma nije ni malo bavio ovim pitanjem i da je po postavci zapleta i samog narativa ovo zadato kao aksiomatska datost, ne samo u funkciji likova nego u funkciji čovečanstva uopšte: sanjanje = sloboda (od odgovornosti) = sreća versus realnost = odgovornost = zrelija varijanta sreće koja nije sebična jer pretpostavlja nadgradnju ličnosti kroz potomstvo. Dakle, banalna priča koja ne daje materijala za tvoju razrade samom svojom postavkom...

Tako ja to vidim ali zbilja je moguće da sam ja ograničen samom formom narativa, načinom na koji su uvedeni motivi u film, pa bi bilo dobro da neko drugi da neku svoju misao ovde.

Quote from: Meho Krljic on 08-12-2010, 21:15:08
sanjanje = sloboda (od odgovornosti) = sreća versus realnost =...

ali ja (ti) skrećem pozornost na njihovu poziciju u realnosti
oni su već tamo slobodni (u smislu da su im 'otvorena sva vrata'; ako pretpostavimo da su bogati, situirani, uspješni, mladi, zdravi -a imamo razloga ovo pretpostaviti iz orisa njihove situacije-, onda su oni slobodni koliko se već to može biti u stvarnom svijetu! razumiješ, oni posjeduju objekte -slobodni su u hegelovom smislu-, čak ne bi trebali ni raditi za život, odmaknuti su od nužde -slobodni u klasičnoj marksističkoj postavci-

znači, objektivno gledano, sreću već posjeduju

međutim!

ni to nije dovoljno. ma kako izvrsno izgledala njihova situacija, nešto ih nagoni da traže dalje.
daljnje traženje sreće. smisla. u snovima.
ovo sam povezao sa porukom-umirućeg-oca (kao i sa čuvenim "rosebudom" bogatog građanina Kanea).

poriče li se tu materijalna komponenta? prosudi sam. indicije u tom pravcu postoje, zar ne?
time je moje pitanje "zašto oni uopće žele sanjati" relevantno.

još sam (u prvom postu kojim sam spustio na topic) povezao čitav taj novi diskurs sa Cjelinom: sa "duhovnom situacijom vremena". to će reći da je malo bitno je li ili ne, autor svjestan ovakvih pitanja (tako da tvoj dojam može biti i ispravan). tu je posrijedi hvatanje Ideje u kretanju kroz zbilju, ali može biti da ti zaista nisi raspoložen za takva teoretiziranja (možda je ovo pingvinsko-proročka dimenzija, a za takve metafizike ti nemaš nikakav interes; premda bi mi to bilo pomalo čudno, budući sam te vidio kao nekoga koga zanima spoznaja u svim njenim vidovima)

Pa, ne, nego kako već više puta insisitirah, ovde je podrazumevano da je sklonost sanjanju/ maštanju/ neograničenoj moći kreeacije infantilna, što sugeriše da uživanje u materijalnim (i duhovnim) bogatstvima sveta zrelih/ odraslih tu ne igra ulogu. Infantilna faza se iscrpljuje u "sreći" koja nema "stvarno" merilo (svet je prazan, bez ljudi koji jesu mera sreće, a ni vreme ne protiče) pa se iz nje kroz inicijantsko putovanje prelazi u zrelost u kojoj je "sreća" merena u odnosu na zajednicu i podrazumeva cikličnost (kraj života, produženje kroz potomstvo). Kako je ovo postavka filma onda ne vidim mesto pitanju "zašto oni žele da sanjaju" jer film podrazumeva da je to pitanje pokriveo odgovorom koji je sama postavka.

ma dobro, kužim to, ali ta je teza bespredmetna. ti zapravo govoriš da film ima neku didaktičku crtu i da poučava gledateljstvo da je realnost bolja od snova. kako se ta postavka uopće ni ne dovodi u pitanje (eventualno u psihijatrijskim ustanovama), ne mogu ni razmišljati u tim kategorijama. tj. meni se ovo samo nameće, a priori. otuda ne mogu vidjeti potrebu za podvlačenjem jedne takve teze, gdje bi ona bila plastično prikazana: prvo kao infantilna potreba, zatim nadrastanje te faze.

zato je moja motridba usmjerena u drugim pravcima tumačenja filma. a u tim pogledima mi se pitanje "zašto oni uopće žele sanjati" samo nametnulo. odmah mi je to bilo čudno, problematično.

ali dobro, ako ti inzistiraš na potrebi jedne takve didaktike, ostani pri tome. međutim, tada čitava dramska razrada filma nije ni potrebna; naime, dovoljno bi bilo samo prepričati njegovu priču (kao što to Cobb i čini) i već samim time bi se dobio odgovor - on je već "tada" prošao kroz fantazmu, već tada je shvatio da se želi probuditi i vratiti u stvaran svijet. već tu je postao "zreo".

međutim, ima u filmu i "katarza sina", u neku ruku upućivanje na snove. tako da je preuzetno tvrditi decidirano da je postavka "snovi su infantilni i treba se proći kroz tu fazu u zrelost". meni je tu više pitanje što je bit života, punina. kako potvrditi samobitak.

Pa, moja osnovna zamerka fimu i jeste bila ta da je premalo "pametan" za pretenciozni jezik kojim priča. Iako daje jednu banalnu moralnu poduku (snovi su dobri samo kada se umereno konzumiraju, dužnost čoveka je da sazri i podigne porodicu), on zapravo ne tretira san/ nesvesno/ simboličko kao STVARNU čovekovu stvarnost, dakle onu koja nije utilitarizovana kroz jezik već je to tek jedna procesija infantilnih htenja i specijalnih efekata.

ali kažem da nije to tako simplificirano
ako se udubiš u sve ono što sam ispisao. ponavljam, "posljednja poruka", znači dramski je naglašena situacijom samrti oca i otuda se ova poruka ima! shvatiti kao ultimativna, kao ostavština mudrosti - otac poručuje sinu da ne bude kao on, tj. da ne bude "zreli građanski proračunati uvaženi gospon-kapitalist" nego da pronikne u svoju navlastitu bit! što se može shvatiti kao da ga upućuje na snove, nikad nemoj odrasti, budi petar pan.
ova se situacija može čitati kao znakovita, a sin kao jedini koji doživljava katarzu.
Cobb već ne doživljava tj. upitno je, budući da je kraj filma otvoren: on ostaje zarobljenik snova.

Quote from: Meho Krljic on 08-12-2010, 22:40:29
dužnost čoveka je da sazri i podigne porodicu

možeš i takvo moraliziranje pripisati, ali i dovoditi u pitanje
naime, on već ima obitelj (prije "buđenja")
štoviše, početna je pretpostavka potpuna obitelj

kasnije više nećemo imati tu sliku
zauvijek će obitelj biti okrnjena; prvo će majka poludjeti, zatim otac, sve i da se vrati, ostaje samo sa djecom = nema više obiteljske idile, nema više sreće u najklasičnijem smislu te riječi (on bi samo mogao prihvatiti da je žena umrla, ne biti ujedno oslobođen patnje)

time film biva, u pravom smislu, fatalističkim!
prvo, čovjek nikada nije do kraja zadovoljan, uvijek se "nešto traži" (snovi, eskapizam, himere, neuhvatljiva sreća)
drugo, on je i 'kažnjen' u biblijskom smislu, što poseže za drvetom spoznaje (eksperimentiranje snovima u svrhu većeg uvida) - čovjek biva izbačen iz raja i zauvijek osuđen (krnja obitelj, nepotpuna)

Zanimljivi preokreti

Quotetime film biva, u pravom smislu, fatalističkim!
prvo, čovjek nikada nije do kraja zadovoljan, uvijek se "nešto traži" (snovi, eskapizam, himere, neuhvatljiva sreća)
drugo, on je i 'kažnjen' u biblijskom smislu, što poseže za drvetom spoznaje (eksperimentiranje snovima u svrhu većeg uvida) - čovjek biva izbačen iz raja i zauvijek osuđen (krnja obitelj, nepotpuna)

Ali ovo upravo podržava to što ja pričam. Infantilna sreća je grešna, veli film, a prava sreća je uvek projektovana u budućnost (decu) i ne doživljava se onoliko koliko se zapravo anticipira (beskonačno).  To je takođe moraliziranje.

Ja sam doživeo film na sličan način kao moj muslimanski kolega. Poruke koje režiser želi da mi prenese na ovakav, prilično direktan, način uglavnom ne dopiru do mene. Ili nisu dopirale do pre nekog vremena. Ali, danas, kada retko ko poželi da ti filmom poruči nešto, možda se ponešto i mora istrpeti.

Tako je Mićo!

Ja bih voleo da vidim da Nolan snimi film gde je Snejk Pliskin glavna faca...
ne bi mu pomoglo ni ovako ni onako...

A sto se tice inceptiona....'bes filozofiju i poruke, dobra zabava i zavrednjuje nastavak bas tamo de je ovaj stao , hehe.....ako sme.... :)

ljudi, gledači inceptiona, meho i mićo, ja ne mogu sudjelovati u svijetu bez da ga osmislim; Inceptionu sam podario taj minimalni zahtjev (eksplicitno sam naveo točku u kojoj počinje moje sudjelovanje u filmu)

sad, može biti da sam prezahtjevan gledatelj, prezahtjevan po ovakve filmove
postavka koju meho izvodi me se ne dotiče, otuda ne mogu ni autoru prikačiti takvu prebedastost - "sklonost sanjanju je infantilna, ali ovima upravo podarujemo tu sklonost (oni prirodno naginju odlascima u snove) e samo da bi pokazali kako je to infantilno!" = meni je to prebedasto (osim toga nije ni dramaturški izvedeno, jer em oni već sudjeluju u odgovornosti -zajednici, braku, imaju djecu- , em Cobb ne dolazi do 'spoznaje' u nervnoj točki filma; on je otpočetka motiviran povratkom djeci. itd.)
a film me ipak!!! dotakao u nekim drugim smjerovima.  što će reći, pripisujem mu kakvu-takvu valjanost i rehabilitiram autora od ove mehove osude (za koju, pravo rečeno, smatram da je nategnuta, pregrubo učitavanje, svođenje plurala u totalnu jedninu značenja)

dakle, prelazim preko te navodno-namjeravane tautologije i promatram film iz horizonta etike
a tu je svakakako ključno pitanje "zašto oni uopće žele sanjati"
znači, otvara se pitanje vrijednosti: što je vrijedno (u životu)?
e sad, već rekoh, to su opća pitanja (za primijetiti je kako ja uglavnom težim tome, općim pitanjima, apstrahiranju od pojedinačnog, te time prolaznog, slučajnog sadržaja)
ćudoredna svijest, eudaimonizam, vrijednosni osjećaj, egoizam, materijalno, duhovno itd itd...

a meho, koji bi po definiciji trebao težiti ovakvim OPĆIM  pitanjima, tu se nakačio na jednu tezu koja je samorazumljiva, tj. kao da nas autor vodi kroz jednu tautologiju, što bi ga činilo vrlo vrlo niskim na ljestvici Čovjeka

Zato što mi ničim u narativu (niti u podtekstu) autor ne sugeriše da sanjanju pripisuje ikakvu duhovnu vrednost. Sanjanje je u filmu ili utilitarizovana (poslovna) praksa ili (infantilna) hedonistička razbibriga. Ne vidim da mi film ostavlja mogućnost da saosećam sa Kobom iz vremena poluvekovnog lutanja po snu koga je sam napravio, već me navodi da ga za to osudim. Kob i sam napušta ženski princip ove nekreativne kreativnosti zarad ponovnog uzimanja figure oca. Ne zaboravimo da na početku filma on nema ženu a nema ni decu, to jest žena je mrtva a deca su mu nedostupna, kao posledica ne njegovog otrgnuća nesvrsishodnom sanjanju već kao kazna za poluvekovno nesvrsishodno sanjanje. Film je dakle naglašeno protestanstski u narativu i podukama i to što se u njemu mogu podići teze koje ti pominješ ne znači da ih on zbilja nudi za raspravu.

pa kako ih ne nudi ako se "mogu podići"?

mislim, u ovoj točki se ne možemo sporazumjeti, pokvareni telefoni
ima li uopće nesporazuma između nas? jesam li ja napisao u prvom postu "skica za NOVO promišljanje, izvan struje, izvan Diskursa" itd. - što će reći da sam svjestan da je moj upliv u temu, u najmanju ruku, nesvakidašnji?

ipak je taj upliv VEZAN uz film, iz njegove teksture izveden.
"autor ne sugeriše..." - "duhovnu vrijednost" sanjanje ili ima ili nema. isključenje trećeg.
kako su sve stvari na svijetu podložne vrijednosnom osjećaju, tako ne vidim kako bi sanjanje moglo izbjeći, uteći toj zakonitosti

tako dajem KONTEKST (rosebud, Kane, otac, samrt, ultimativna poruka) u kojem sanjanje dovodim u opreku sa materijalnim. ali da se ne ponavljam.

zašto oni žele otići u svijet snova i tamo izgraditi Plavu Lagunu?
je li to, za tebe, zaista nenormalno pitanje?
tvoj odgovor na ovo ne mogu protumačiti drugačije nego: ljudi su prirodno skloni infantilnosti (autorova teza); to stanje treba nadrasti i postati zreo građanin (autorova poruka)

o ovome, kažeš, govori film
kako je to u samom filmu izvedeno? nikako, rupčasto, šupljikavo
1. oni su već bili odgovorni građani: u braku, sa djecom, osnovali obitelj; sve su to imali prije nego su otišli "sanjati". tu je neki lom: znači, bili su zreli, pa su postali infantilni, da bi opet došli do zrelosti
2. autor ne vodi gledatelja do 'spoznaje'; ako mu je ta teza toliko bitna, onda je trebao raditi vrhunac, kulminaciju spoznaje glavnog protagonista (kroz koga bi i gledatelj bio navigiran, nahođen od strane autora da mu saopći tu mudrost); međutim, on samo usputno kaže "kako su oni sanjali, kako se htio vratiti u stvaran svijet" te se time takoreći šutke pređe preko haj pointa koji ti inputiraš = to nije nimalo dobra taktika, čak potpuno promašena, da ne kažem amaterski

eto, ajmo okolo-naokolo: što kažeš na ove primjedbe?

Pa, mislim da sam to već rekao. Njihova veza/ brak i porodica su u početku (to jest u refleksijama koje vidimo) posledica socijalne inercije. Oni su se uzeli i izrodili porod jer to-tako-treba. Muškarac je u ovome nekako poslušan i sledi ovu socijalnu matricu iako je zaista ne razume/ ne oseća. Ženski princip, pak veli "hajde da ovo sve zajebemo jer imamo na raspolaganju svet BEZ ZAJEDNICE, dakle, bez socijalnog pritiska i odgovornosti koju deca donose." Film osuđuje ovakvu vrstu slobode/ solipsistički impuls i kroz protagonistu gledaoca vraća zajednici i odgovornosti koja povlači brigu o porodu/ prenošenju DNK materijala dalje. Meni film poručuje da je (bez obzira na slabo efektnu dvosmislenost poslednje scene) poželjno ovo sazrevanje, prepoznavanje ZAŠTO je zajednica/ porodica iznad čoveka i pokoravanje diktatu DNK. Meni sve to teče glatko i prirodno, ali moguće je da se ne unosim dovoljno u ovo  :cry:

e sad smo se već odmakli od one tvoje početne ukopane pozicije, kada ti je MOJE PITANJE bilo višak, bezveze, ne-na-mjestu itsl.

sada si već i sam utrpao u tumačenje podosta elemenata kojih nema iskazanih u filmu; morao si sam unijeti podržavajuće elemente i na taj način pervertirati film u svojevrsnu cerebralnost (što on ipak nije, bez obzira na poigravanje kompleksnijim načinima pripovijedanja)

za početak, kažem da si u pravu samo PRINCIPIJELNO, ne i sadržajno; pokušat ću razložiti ovaj stav (nakon čega ćeš mi, mislim, zapljeskati i proglasiti me za svog službenog majeutičara)

kada kažem principijelno, mislim na to da film zaista govori najobičniju poruku: čovjek treba sazrijeti. ovako svedena na prazno načelo, ima doduše vrijednost, no ne radi se o nekoj ne-znam-kakvoj-mudrosti. stereotipno populističko moraliziranje, koje je već inventar komercijalnog filma. može se reći da je namjera autora dobra, no svakako da on nije imao na umu esej, ni razradu, ni sistematizaciju morala, ni sustavno izvođenje etike. e tu uskače pingvin i prevađa u pojmove, podiže na višu razinu ono što je autor samo potmulo osjećao, pokupio usput, izmiksao u zabavni sadržaj.

zašto oni uopće žele sanjati?
ovo je prijelomna točka otkuda se polazi.
da je ljudsko djelovanje motivirano, to je, mislim, jasno. motiv, pa ma što on bio, prolazi kroz medij saznanja te pokreće djelovanje. stoga je potpuno opravdano pitati za motiv "želje za sanjanjem".
ovdje odbacujem tvoj "spontanitet": njihovo sanjanje je datost, postavka filma e da bi autor dokazao jednu tezu - idem 'iza' tog redateljskog petitio principii. takav nas odgovor ne može zadovoljiti na ovoj razini analize.

ujedno odbacujem tvoju tezu (dakle, njen sadržaj): ti razmišljaš u granicama utilitarizma, a to, po meni, jednako promašuje bit. izbacuješ u prvi plan brigu za djecu, ali istovremeno to promatraš samo kao neku korist (produžiti se u djeci, prenošenje DNK materijala). krajnja svrha je korist, koja se dobija preko djece. držim da redatelj nije igrao u tim koordinatama, nije bio tako vulgaran; on je operirao u višim vrijednostima, samo jasno, na onaj priprost način

dakle, imamo situaciju da oni (muž i žena) odlaze sanjati. kao da teže za još nečim povrh toga što imaju. pretpostavili smo da imaju materijalno izobilje i užitke = ovo je konzekventno odbacivanje hedonizma.
do sada je već jasno da su oni na liniji eudaimonizma. potraga za srećom. iz njihovog postupka (želja za sanjanjem) je razvidno da se pravi ljestvica sreće: ima 'sreća' i 'sreća'. iscrpivši hedonizam kao niži oblik sreće, par se otisne dalje u svojoj odiseji.
ovdje se mora napomenuti: oni, za sada, ne razumiju razgovijetno ove pojmove - sreća, dobro, svrha, život kao ispunjenost.
čini se da apstrahiraju pojam sreće i uzdižu ga na tron (čisti eudaimonizam); jure za Srećom koja nema mjernu jedinicu, ona je sad apstrahirana od svih realnih predmeta da bi sama postala predmetnost - njihova maglena želja, cilj.

i na toj razini, glavni lik dolazi do etike: iz eudaimonizma prelazi u ćudorednu svijest. on shvaća ovu temeljnu iluziju: sreća je jedna relacija koja prati neko realno ispunjenje. ona je imanentni vrijednosni osjećaj koji, dakle, neizbježno prati posjed nekog dobra. u snu, u snovitoj rajskoj Plavoj Laguni on ima jednu praznu sreću, sreću bez ikakvog realnog nositelja. u toj točci mu se 'osvećuje' "utajena etička vrijednost" (prema Hartmannu) koja se pokazuje kao nadređeni pojam: nema puke sreće, to je jedna ispraznost.

ovime je on temeljno prodrman, kao neko prosvijetljenje te, sada u posjedu jedne više spoznaje, da ne kažem ćudoredne svijesti, upire pogled prema "malim stvarima": dom, obitelj, djeca. kroz ta 'dobra' ujedno će dohvatiti sreću, jer ona redovito prianja uz realna dobra + nalazi se onda kada se ne usmjerava svim silama cijelo biće na nju, kao na najvišu vrijednost

mislim da je film više na ovoj liniji (iako je bio potreban pingvin da film prevede u pojmove i tako fiksira značenje koje je lebdilo oko teksture)

Veoma si lepo ovo napisao. U pitanje mogu dovesti tvoje definisanje hedonističkog užitka kao nužno vezanog za materijalne/ svakodnevne/ zemaljske vrednosti kome ti nasuprot stavljaš apstraktniji pojam sreće koga oni progone. Ali film ovo ne doživljava kao transcendentnu sreću (i bukvalno time što je stavlja u san) pa mu suprotstavlja sreću kroz anticipaciju za koju tvrdi da je bolja i od sreće kroz refleksiju (Kobova sećanja na lepe momente sa Mal) a koja je opet bolja od sreće-ovde-i-sada koja je nekonstruktivna i samim tim nekalvinistička. Film insistira na protestantskoj konstruktivnosti (dakle, ne nekoj kreativnoj nego ulilitarnoj konstruktivnosti) i, kako ja velim, "pravoj" sreći pripisuje jedan maltene virtuelan kvalitet - nju možemo da doživimo samo kada zamišljamo da nismo tu da je doživimo.

Quote from: PingvinPatuljak on 08-12-2010, 17:34:58vratimo se na rosebud. kao što je Kane cijelo vrijeme jurio za 'nečim', tražio san, i u tu svrhu se okružio svim zamislivim predmetima, najfinijim i najskupocjenijim stvarima u svom dvorcu, u Xanaduu, da bi na kraju života bacio čeznutljivi pogled na "zelenu zapravo snježnu travu doma svoga", na obične dječačke sanjke (koje u tom trenutku postaju objektivacija 'onog što se traži', materijalizacija Tajne Života takoreći); na isti način Fisheru 'tajnu' priopćava otac: novac ne vrijedi, moć ne vrijedi, korporacija koja će drmati svijetom nije 'ono' što se traži, dakle biti uspješan, bogat, slavan ne znači dosezanje punine života - bolje se ti, sine moj, okreni svom najistinskijem bitku, uroni u sebe i otkrij što te ispunjava (a to se, u opreci spram glamura, korporacije, moći, novca koji su u filmu "označeni" te time na neki način "prokazani", postavlja kao puko duhovno. ili čak ako idemo u antitezu, postavlja se materijalno siromaštvo jer "teško je bogatašu ući u kraljevstvo nebesko"; u najmanju ruku, film se postavlja indiferentan spram materijalnog bogatstva, ono je irelevantno). u sceni se pojavljuje, u sefu zaključana kao blago, dječja igračka, ona vrtilica, svojevrsni rosebud, inačica sanjki.

ovo je toliko netačno da se sada išćuđavam

U filmu kao CJELINI (koju navodno ti ''vidiš'') Fišer je ispao prevarena budala, jer mu je ugrađena ideja o indiferentnosti spram materijalnog bogatstva. Kajmak odnose svi ostali, i to je jasno gledaocu. To što ideja u stvari nije izgrađena, već je klasični mit o odrastanju buržoaske djece je druga stvar: film uopšte nije indiferentan prema materijalnom, i da si malo bolje čitao ono oko Matrixa ne bi to sad rekao.

Quotenitko ne poteže najobičnije pitanje: ZAŠTO UOPĆE COBB I ŽENA ODLAZE U SNOVE? čemu taj eskapizam?

A ni ovo nije tačno, i o ovome sam ja pisao (podnaslov Revolutionary Road).

http://camerapolitica.blogspot.com/2010/09/learn-to-stop-worrying-and-love.html (http://camerapolitica.blogspot.com/2010/09/learn-to-stop-worrying-and-love.html)

Hajde da kažem da ga nisam sasvim razradio, ali ga jesam ''potegao''.

Quoteu Avataru se promovira pomalo sumnjiva duhovnost, instant-duhovnost, povratak Prirodi, protiv tehnologije; Inception pak priča o snovima, o traženju sreće kroz snove bez obzira koliko ti bogat ili moćan bio.
oba filma prelaze u liniju duhovnosti, nasuprot materijalnom (svejedno rade li oni to svjesno ili ne). to pak upućuje na velika komešanja Apsolutne Ideje iliti povijesne zbilje: čini se da je na pomolu uzdizanje idealističkih svjetonazora, nakon što je neko vrijeme dominiralo materijalističko stajalište

dakle, ni ovo nije tačno, jer u slučaju Avatara i Inceptiona - apsolutno sve je materijalno, nema ničeg duhovnog. Duhovno još kako-tako postoji u Matrixu, ali u Inceptionu ne postoji ni djelić duhovnog, kao ni u Avataru.

U Avataru i Inceptionu se možda propagira ideja o skromnosti, o tome da pare nisu sve i blablatruć, dakle klasične holivudske priče, snimio film sa porukom da pare nisu sve u životu da bi se nafatirali para na blagajnama.

Mislim, je li moguće da si pao na sto godina staru foru?





Poređenje sa Kejnom stoji samo u ovom smislu: Kejn je revolucionaran film, bespoštedna kritika (koliko je to bilo moguće 1941. godine).

Inception je konformistička inverzija Kejna.

Kejn se ne ''reformiše'', na kraju filma se samo otkriva da je velika emocionalno-ontološka rupa u njegovom djetinjstvu razlog za njegovo ponašanje, on pokušava tu rupu da popuni bespoštednim kapitalističkim pristupom. Vels samo prikazuje da to osjećanje prvobitnog gubitka, ''nasilnog'' odvajanja od majčine ''materice'' odnosno skuta, stvara kapitalističkog monstruma.

Da li je to tačno nije ni važno, pa i Spartanci su odvajali djecu od majke kad navrše sedam godina, dakle tek ono nakon toga, vaspitavanje i obrazovanje Kejna Vels ne dotiče a to bi tek bilo ultrazanimljivo i aposlutna kritika. Ali to je i zalaženje u ono što tekst koji je Kripl linkovao kaže: bogate ljude je teško psihoanalizirati.

Inception s druge strane, je kao da je Kejnu ugrađena rosebud ideja i da on nakon toga rasformira svoje carstvo i postane dobročinitelj. Ali poenta kod Kejna je upravo suprotna, on zbog rosebuda postaje monstrum. Zato je Inception čisti konformistički film, on propagira tamo nekom ''običnom čovjeku'' da se primiri, brine o porodici, živi skromno, pokuša da ''ostvari svoje snove'' itd... Glupost.

a jesi li ti pao na 160 godina staru foru o ekonomskoj bazi? jesi li je progutao do koščice?

mislim, pa jasno da se može i Avatar i Inception promatrati kao fingiranje: Avatar kao film koji progovara protiv tehnologije a-sam-se-promovira-kao-tehnološki-iskorak; Inception kao protiv materijalnog, a-tamo-su-u-igri-korporacije-i-financijska-carstva

no, meni se u Inceptionu nije dalo slijediti tu liniju; dosadilo mi to papagajsko ponavljanje.
ionako NE SMATRAM da se čovjek iscrpljuje u materijalnom, u zgrtanju, u "kruhu" a ostalo sve je mistifikacija.

Fisher je ispao budala?
pa ne baš.
to je vulgarno čitanje. napraviš još jedan zavrtanj i onda "usađivanje ideje" promatraš kao hegelovsko "lukavstvo uma": ovi koji se bore oko financijskog carstva i tobože izigraju Fishera, zapravo djeluju u pravcu Ideje (koju sam gore naznačio) ni ne znajući; oni su nesvjesni instrumenti - dok se bore za svoje sebične partikularne ciljeve, djeluju u stvari za Opće.
Fisher je jedini lik koji doživljava katarzu (koja je ujedno kulminacija filma)

Inception govori "tamo nekom ''običnom čovjeku'' da se primiri, brine o porodici, živi skromno, pokuša da ''ostvari svoje snove'' itd"... i to je u redu

(a da li je to Istina - to se ne zna. ni Kane ni Inception ni Kako bijaše zelena moja dolina itd. se ne bave dalje dokazivanjem. oni samo zahvaćaju jedan kut gledanja koji se pod određenim okolnostima nadaje kao ispravan)

Kakvoj ekonomskoj bazi? Pa ja tvrdim da je veliki problem sa ovim filmovima to što su previše materijalistički.

Mislim, meni poturaš neki vulgarni marksizam a tvrdiš da ''hegelovsko'' čitanje Inceptiona završava u katarzi Fišera, mislim da li ti shvataš da to NIJE HEGELOVSKO ČITANJE?

Hegel ne vjeruje u takvu vrstu ''preporoda'' kod buržujskog gospodara, naravno, budući da takav preporod ne postoji, Fišer gospodar će biti zamijenjen gospodarom koji mu je usadio ideju i preuzeo materijalno carstvo. Fišer postaje beznačajan lik koji eventualno počne da ''traži sebe'', formira svoju Porno bandu i u potrazi za smislom života opšti sa kobilom.

On time postaje isprdak istorije, a na njegovo mjesto dolazi akter koji je imao koristi od usađivanja ideje.

''Proleterizacija'', koju ti nazivaš katarzom, najobičnije je propagandno razoružavanje revolucionarne svijesti, onemogućavanje borbe protiv Kapitala, jer kako može hipiFišer da se suprotstavi Kapitalu? Kod Hegela je takvo što nemoguće i ovako ili onako, ili ispadaš iz igre (kao Fišer), il' si hadžija (kao novi buržujski gospodar).

O kakvom je tu ''lukavstu uma'' kod Fišera riječ? On istorijski više ne postoji, on je za Hegela nevažno biće.

Albedo 0 grešiš. Uvek je čovek, kome prestane jurnjava za moći i materijalnim bogatstvima da bude smisao života, spoznao mudrost. Tebe, tvoji politički stavovi i antiamerikanizam onemogućavaju da ispravno tumačiš.

Ima nas raznih. Neki steknu mudrost, neki steknu bogatsvo, neki oba, a neki ni jedno. Bogatsvo nije ni potreban ni dovoljan uslov za mudrost.

Alex, u boks ringu (iliti Istoriji sa velikim I) onaj ko ''spozna mudrost'' završava na patosu. Pa neka je Hegel glavom i bradom.

Film je patetično izbacio Fišera i Kapria u prvi plan, iako je jasno da sama ekonomska mašina nije zaustavljena. A ni inception mašina. Kao ''umorni smo od ovoga'', hoćemo smisao života, više vremena sa svojom djecom... super, JOŠ UVIJEK IMA i onih koji to neće.

Nisam ja onaj koji to neće, ja sam samo realan.

"vrijednosni pogled okreće se ka višemu kada je ono niže ispunjeno"

u filmu Inception se barata takvim akterima koji svi imaju ispunjeno to "niže" - svi su situirani, materijalno zbrinuti u rasponu od dobrostojećih do bolesno bogatih.
naravno da u toj konstelaciji njih zaboli za marksističke teorije i "grđansko-filozofski reakcionarizam". jednako kao i Kanea. oni svoj pogled okreću ka onome "višem", ka duhovnoj nadgradnji. sreću traže onkraj ekonomske moći (kad ju već posjeduju; moć, ne i sreću). naravno, oni si to mogu priuštiti, jer je ono "niže" - ispunjeno.

sad, film ne ulazi "koliko je to niže": koja je kvantiteta toga, koliko mora biti ispunjeno. to može biti najprosječniji život nadničara kada je stambeno zbrinut, nahranjen itd, a može biti i Fisherov život playboya itd.

...

nastavim, obiteljska nužda me zove (pa tako slijedim poruku Inceptiona)

Pa to što pričaš stvarno niakkve veze nema sa Hegelom, ama baš nikakve.

Znaš i sam gdje se nalazi ''duhovno'' kod Hegela, dakle nafatirani ''preduzetnici'' mogu da stvore samo lažnu svijest, jer kod Hegela, u njihovo ''građansko društvo'' mora intervenisati Država. kroz državu, kroz njene institucije, crkvu, školu i ostale kolektivitete, stvara se temelj za Hegelovo ''duhovno'', pa vi Hrvati to najbolje znate.

Sve dok se oni motaju sa svojom buržujskom duhovnošću u Hegelovom ''građanskom društvu'' (koje odgovara američkoj individualističkoj filozofiji) tu nema ni d od Hegelove duhovnosti. Čista prevara.

dakle, razumijem jako dobro tvoje, tj. marksističke teze "kako je ovo čista građanska mistifikacija", takoreći "opijum za narod", ali kritika s tih pozicija postaje dosadna ako se non-stop ponavlja.

ovaj film ionako nije kritičan, on ni ne namjerava "zaustaviti ekonomsku mašinu", niti budi "revolucionarnu svijest" itsl.
nego sam se malo našalio, proročki našalio u smislu da je na pomolu komešanje u Ideji; Avatar i Inception kao globalni fenomeni propovjedaju okretanje od (isključivo) materijalnog. i to se zove "lukavstvo uma" u hegelovskom smislu. kada akteri djeluju u pravcu koji im ni nije poznat, niti su ga svjesni niti žele tako djelovati. kao npr. ovi usađuju Fisheru ideju, ne da bi njega potakli da traga za navlastitim bitkom, već ih vode neki drugi interesi (korporativni itd). međutim, događa se to da Fisher zapravo završava sretniji i ispunjeniji nego što bi bio da ovi nisu reagirali. Fisher, kao eksponent takvog sloja ljudi, kao eksponent utjecajnih, može svojom gestom pokrenuti trend - ulazak u novo razdoblje povijesti.
naravno, za takva tumačenja treba se odmaknuti od utvrđenih i skučenih (marksisitčkih) teorija i pogleda i gledati u širu sliku: zato se ljudi koji idu ispred vremena zovu proroci (a ja sam se ipak malo našalio)

Quote from: PingvinPatuljak on 20-12-2010, 16:27:36na pomolu komešanje u Ideji

naravno, za takva tumačenja treba se odmaknuti od utvrđenih i skučenih (marksisitčkih) teorija i pogleda i gledati u širu sliku: zato se ljudi koji idu ispred vremena zovu proroci

pa ja te ponovo molim da pogledaš tu širu sliku.

Prvo, kod Hegela uvijek postoji komešanje u Ideji, on je mislio da ćemo mi doživjeti kraj tog komešanja, ili je bar tako pisao nadajući se da će iskamčiti neke pare kod kajzera. U svakom slučaju, kroz cijelu Fenomenologiju duha ideja je u komešanju, dakle ne znam šta ''okretanje od materijalnog'' kao antiteza unutar Hegelovog sistema može da izazove?

Komešanje u tanjiru supe, eto šta.


mislim, ''okretanje od materijalnog'', u stvarno širokoj slici koju ti nikako da vidiš, postoji još od Sidarte, tamo nekog indijskog kraljevića koji naprasno postane razočaran u raskoš u kojem je do tada živio, počne da traži ''smisao života'', i naravno nađe ga u odstranjivanju materijalnog, pošto tjelesno izaziva patnju.

Raja to prihvati, proglasi Budu za sveznajućeg proroka i nirvanu kao cilj, mole se i jedu govna svaki dan, a pare se i dalje vrte, one pare od Budinog ćaleta. Budizam, koji ledbi u ovom filmu, jeste konformistička ideologija. Takozvano ''okretanje od materijalnog'' samo je okretanje od Realnog.

Ne u smislu da bi taj ''Buda'' trebao da uđe u klasnu borbu, već u smislu da je on samo napustio materijalno, kao što list pada sa drveta u jesen. Nije materijalno napustilo njega, drvo je još uvijek tu.

On traga za svojim ''bitkom'' a Istorija i dalje maršira. ČISTI ESKAPIZAM. Za raju emocionalna kompenzacija.

ma jasno je sve to, ali ti inzistiraš kao da je Marx proniknuo u Tajnu Svijeta.
"Istorija i dalje maršira". pa da. eto, Marx je skrenuo pozornost na jednu bitnu stvar (koju si ionako znali u svim vremenima: materijalizam je najraspostranjeniji i najuočljiviji, ono, na prvu, jer je to tako prirodno); dakle, on je "spustio na zemlju", ukazao na bazu, ali "istorija i dalje maršira": ne može se zanijekati duhovno, niti su iskorijenjene religije, eskapizam, zen-budizam i kurci-palci.

kužiš, Građanin Kane je sve imao, i ptičje mlijeko i novine i TV i dvorac i grčke reprodukcije i privatnu operu, ali je "povijest nastavila marširati". drugim riječima, nije to Realno, nego je Realno ono do čega on nije mogao (a hvatao je obrise). e pa to je Realno, koje radi pukotinu u fino uređenom ekonomskom svijetu, u posloženom sustavu.

daleko bilo da sam ja za neki budizam itsl.  (upravo sam protivnik istočnjačkih furki), no ne mogu ne primijetiti jednostranost marksističkih pozicija ili tvoju vulgarnost u izjavi "ma čista glupost". nije glupost, nego je valjano zapažanje o životu (koje se može prostituirati u propagandne svrhe i otupljivanje svijesti, može se koristiti za zaglupljivanje masa - ali mi ne pričamo sada o tome, nismo na partijskom sastanku); postoji neko x, neko Realno koji probija i Kapital i korporacije i burzu; ponekad je to Realno uhvaćeno kao obične dječačke sanjke, ali se ne iscrpljuje u tome, u sanjkama, nego su to samo zrcaljenja, obrisi

Pingvin, hajde idi prodaji maglu negdje drugdje.

Stalno mi namećeš Marksa, kad sam ti maltene izdiktirao Hegelove Osnovne crte filozofije prava.

Porodica-Građansko društvo-Država

to je njegova trijada, nemoj Marksa da podmećeš kad to nije njegovo maslo. A bar Osnovne crte imaš na netu prevedene pa pročitaj.

možda sam ja vulgaran kad kažem da pričaš gluposti, ali svakako muljaš, mutiš, nazovi kako hoćeš.

Građansko društvo je antiteza kod Hegela, ne kod Marksa.

ništa ti ja ne podmećem. ti si sam počeo standardnu priču "Zato je Inception čisti konformistički film, on propagira tamo nekom ''običnom čovjeku'' da se primiri, brine o porodici, živi skromno, pokuša da ''ostvari svoje snove'' itd... Glupost."

dakle, sam si počeo tu kritiku (koja je čista marksistička kritika, kužiš) i to sa pozicije kao da si otkrio ne znam što. te je Fisher ispao budala, te se publici servira buržujska priča, a Kapital i dalje maršira i bla bla. o Hegelu brbljaš i to nema nikakve veze s filmom.

sad, nemam ja ništa protiv da ti jurcaš za vlastitim financijskim carstvom, budi novi Rockefeller što se mene tiče. samo se prestani isprazno pretvarati, nisi ti taj koji je pohvatao sve tajne svijeta. na Fisherovom mjestu, ja bih učinio isto: prodao i prepustio tebi korporaciju, da bih po strani od povijesnog marša lijepo proučavao Hegela u hladovini. Fishera trebamo promatrati kao sretnog.

(usput, hvala na lijepoj preporuci, no već imam gomilu Hegela kod kuće. i to papirnatog, ne podnosim e-knjige. doduše, tek ga se spremam proučiti, onako, za pravo. tebi bi također bilo bolje da kreneš tim putem, umjesto što si tu laskaš da "diktiraš Osnovne crte". daleko si ti još od osnova)

Quote from: PingvinPatuljak on 21-12-2010, 17:44:41
Fishera trebamo promatrati kao sretnog.

Kradeš ti, kradeš.

A i inače, mnogo ste mi se razdžilitali. Prosto mi dođe da ponudim jedno priprosto i čisto žensko tumačenje Inception-a kao poslastice namenjene strejt ženama srednjih godina. Za svaku ponešto: za prosečne ljubiteljke dikaprijevskih grimasa, za one što vole egzotično autoritativne, za one što vole ružne i pametne mladunce, za one što vole ženstvene lepotane. Još su ti ženstveni lepotani ponuđeni u čak dve varijante: vajldovsko ciničnoj i sentimentalno mekanoj. I kao bonus za starije generacije Majkl Kejn, klasa za sebe.
To, međutim, nije viđenje u koje bi se mogle skladno ukomponovati poznate filozofske fraze, jel'te, pa da ne dužim.

ma ne, samo ti stavi žensko viđenje (makar ne bilo u rangu komentara o seksi zgužvanim pasolinijevskim hlačama)

(inače, nije to krađa, već nešto između parafraze i omaža;)

Drago mi je sto fanovima ovog filma mogu da preporucim Skrobonjinu pricu GORKO SRCE (upravo citam zbirku Silom u celo) u kojoj se fiktivna Akademija za snevanje bavi stvaranjem alternativnog sveta u dimenzijama sna.

ma daj Pingvin, nemoj ni da odgovaraš ako ćeš da ponavljaš floskule. Ti si se dohvatio Hegela i sad ne znaš kako da dokažeš da u Hegelovom sistemu Fišer nije budala, kad očigledno jeste. U tamo nekom egzistencijalizmu polumarksističkog tipa Fišer nije budala. Kod Hegela jeste i uvijek će biti.

Nije on prodao i ostavio sve, on je zadržao pare, identifikovao se sa prethodnom prljavom (krvavom) akumulacijom kapitala, pa zovi i to ''marksističkim'', pošto dvanaestogodišnju djecu koja su u 19. vijeku radila po petnaest sati dnevno možeš kao ''marksista'' nazvati žrtvama zločina ili kao Ayn Rand neminovnošću razvoja ranog kapitalizma, nakon čega su BRIŽNI vlasnici opet vratili djecu u obdaništa i škole.

Dakle ja kažem Kapital i to automatski znači da sam marksista? Pa je li Marks jedini govorio o Kapitalu? Niko prije njega nije razmatrao odnos ekonomije i politike? Niko prije njega nije kritikovao konformizam? Daj molim te...

Uostalom, ovdje nije ni važno da li sam ja ''marksista'', jer mnogo je važnije što ja govorim istinu, a ti izbjegavaš da direktno odgovoriš na pitanje: Koje je mjesto Fišera u Hegelovom sistemu? Ja sam rekao koje je to mjesto, ti nisi rekao da griješim i locirao ga sam, već si počeo sa nekim pričama da ja postanem Rokfeler i tome slično, što mi samo govori da vrlo površno čitaš napisano, ako uopšte pročitaš do kraja.

sada ćeš obrisati nos i povući se u kut, kada ti tata objasni par stvari

prvo,
uopće nisam pričao o Hegelovom sistemu, nego o jednom hegelovskom pojmu kojim se oplemenjuje tvoje vulgarno čitanje (a kada kažem "vulgarno" mislim doslovno "tvoje prvoloptaško viđenje -Fisher je budala jer mu drugi usađuju ideju-")
ali dobro,

pošto si zapeo oko Hegela (i pri tome grdno brbljaš a ne barataš ni osnovama), sada ću ti skicirati što_je_to_Hegelov_sistem

HEGELOV SISTEM  je osvještavanje tzv. Apsolutnog Duha. tj. postajanje svjesnim samoga sebe ili kako Duh dolazi do samoga sebe i to kroz povijest svojih napredaka. iliti kroz povijest svojih fenomena.
drugim riječima, to se zove FENOMENOLOGIJA DUHA.
predmet te fenomenologije je čovjek - kao egzistencijalan fenomen.
taj čovjek se naposljetku ostvario, kroz povijest, a kulminacija je upravo Fenomenologija: čovjek je postao svjestan ili Duh je došao samome sebi misleći Fenomenologiju (povijest svojih pojava). pravo rečeno, Hegel se uopće nije ustručavao proglasiti samoga sebe (budući je on autor Fenomenologije) "posljednjom riječi"; nakon njega ništa novog pod suncem.

znakovito je ovdje, za "našu raspravu" Hegelovo shvaćanje o Napoleonu: ovaj je potpuno zadovoljen u zbilji jer uspješno djeluje u Svijetu (društvenom i prirodnom). ali ima jedna začkoljica: Napoleon ne shvaća da on jest Bog; ne shvaća samoga sebe. međutim, njega shvaća Hegel, on se upravio prema Napoleonu. prema dovršenom čovjeku. razumjevši njega, Hegel zapravo razumije Čovjeka, tj. samoga sebe. time dovodi do savršenstva samosvijest. on postaje zadovoljeniji od Napoleona, jer konačno zadovoljenje proizlazi iz znanja, što Napoleon ne shvaća. njegovo proizlazi iz djelovanja, a to je, po Hegelu, niže zadovoljenje.

dakle, ako sada trebamo utrpati Fishera u taj hegelovski sustav, tada bi on pripao na najviše mjesto JER JE DOŠAO U POSJED ZNANJA, tj. na putu je refleksije o samobitku. dočim ovi drugi, na koje ti upireš prstom, takozvani njegovi varatelji, su samo obični juritelji za blagom. nitko od njih još nije ni Napoleon. eventualno bi netko mogao postati (u najpovoljnijem razrješenju). za sada su pod diktatom bogatstva, a to je, po Hegelu, uzvišeno ropstvo.

ali ti si film prilično slabo shvatio, jednako kao što si prilično slabo shvatio Social Network, u što se uvjerih danas u tvom osvrtu. no to ću ti ispričati uskoro.

au brate, pa ti si zabrazdio, ti više ne znaš šta pričaš...

Dakle, ti bi da utrpaš Fišera kao NAPOLEONA KOJI SHVATA? Pa shvataš li ti šta to znači?

hajde da zanemarimo to da on NIŠTA NE SHVATA već da u snu prihvata ideju da ga je njegov ćale šikanirao jer nije razriješio svoj Edipov kompleks već je i dalje na nivou identifikacije sa ćaletom, umjesto da postane svoj čovjek.

Sad, da li ti time vrijeđaš Napoleona, ili si prolupao? Ja bih rekao ovo drugo... Ti momenat kad Fišer presijeca ''pupčanu vrpcu'' nazivaš momentom Napoleona koji shvata. A znaš li uopšte šta je to Napoleon koji shvata? Napoleon koji se odriče prestola? Daj molim te...

Pa da, to nešto kao Bog koji se očovječi, koji odluči da siđe među ljude gdje će ga djevica Marija, ili di Kaprio ''poroditi'' i dati mu ime Isus. Naravno, tog božijeg sina će ćale (ili Ime Oca) da ostavi na cjedilu na kraju, taj neminovno ispada budala, i umire kao i sam Hegel od neke kolere ili sličnom patetičnom smrću.

Ali dobro, skapirao sam tvoj problem, ti misliš da je danas 1830. godina, i da smos tvarno blizu ''kraja Istorije''. Ti bukvalno misliš, odnosno što ne kažemo otvoreno - vjeruješ da postoji kraj, kraj antagonizma, kraj umiranja od kolere itd... svaka čast. Ali to znači da je tvoje tumačenje iracionalno.

Aj sad opleti i po Social Networku.... baš me zanima kako Hrvat shvata Židova.

oh, pa naravno da se sada moraš izmotavati sa budalaštinama tipa "au brate, pa ti si zabrazdio, ti više ne znaš šta pričaš..."

a radi se o tome da si ti taj koji ne shvaća, i to dvostruko: 1. ne shvaćaš Hegelov sustav 2. ne shvaćaš da si ti taj koji je INZISTIRAO  na 'raspravi' u okviru Hegelovog sustava

kada sam ti učinio tu gestu, skicirao Sustav i podveo Fishera pod taj sustav, ti počinješ zvučati poput povarenog gramofona: sada ti smeta kako to zvuči, sada "Hegel umire patetičnom smrću" i blabla. pa ti si htio pričati o Hegelu!!! što ću ti ja, ti si to htio!

ajd, ako poživiš, kroz neku godinu planiram ovdje otvoriti seminar o Hegelu (kada ga podrobnije izučim) pa ćeš steći osnove. ovdje ti je dan samo nacrt (kada inzistiraš). što ću ti ja kad ne razumiješ da je Hegelov sustav zaokružen, da je on došao do "kraja" i nakon toga se jedino možeš vratiti na početak. potpuno je irelevantno za našu priču što ja mislim "Ti bukvalno misliš, odnosno što ne kažemo otvoreno - vjeruješ da postoji kraj, kraj antagonizma, kraj umiranja..."; ja ti pričam o Hegelu čovječe i što je on rekao!!!

Hegel koji misli Napoleona = to je kraj 'povijesti' po Hegelu

naravno, mi u Inceptionu nemamo takvu situaciju, ali postoje indicije! jedini koji BI MOGAO približiti se tom shvaćanju -po onome što je prikazano u filmu- je Fisher. jasno, tebi ovo izmiče, kada si još uvijek Rob - rob kapitala.

"hajde da zanemarimo to da on NIŠTA NE SHVATA već da u snu prihvata ideju da ga je njegov ćale šikanirao jer nije razriješio svoj Edipov kompleks već je i dalje na nivou identifikacije sa ćaletom, umjesto da postane svoj čovjek."

pa on je upravo na putu da postane "svoj čovjek"!!! to ti je čak doslovno pokazano, i to korištenjem najpovršnije frojdovske psihologije. u snu razrješuje svoju situaciju; rješenje u nesvjesnom upućuje na proces 'izlječenja' te mu je time otvoren put da postane "Hegel koji misli Napoleona". dakle, prema filmu, Fisher je počeo dolaziti k sebi, budi se samosvijest i mogli bismo ga zamisliti ofscreen kako skicira povijest fenomena, kako "misli Fenomenologiju".

...

kazat ću ti za Network; mjesta na kojima ti izmiče dubina i mjesta gdje pogrešno shvaćaš

Pingvin, problem je što ti Fišera nisi nigdje smjestio unutar Hegelovog sistema, pošto je poređenje sa Napolenom smiješno. Napoleon već pripada državi, NAPOLEON JESTE DRŽAVA, A FIŠER JE GRAĐANSKO DRUŠTVO U HEGELOVOM SISTEMU.

Ne pravi se lud... Nije Napoleon neki čovječuljak koji zbog nerazriješenog Edipovog kompleksa osvaja pola Evrope, da li shvataš da ti upravo to tvrdiš? ''Privatizuješ'' Napoleona, vraćaš ga u građansko društvo.

Fišer eventualno ''shvata'' besmisao građanskog društva ali i dalje ostaje liberal, nikad ne prihvatajući Hegelovu državu. Ali džaba tebi ponavljati...

Priča filma je fenomenalna. Gluma takođe.

Quote from: Grgolj blaster on 04-01-2011, 20:37:32
Priča filma je fenomenalna. Gluma takođe.

A i glumci im lepi. Bas onako... A ne ko ovi nasi...  :D :D

Pa da, u našem Inceptionu glavnu ulogu bi imao Nikola Kojo. Ali ne bi bio šlang u snovima jer ga i tu boli uvo.

ne znam zašto se plašim da bi to ipak bio Dragan Bjelogrlić...

;)

 
What phrase... super, a brilliant idea   

Quote from: TaxCaugh on 08-01-2011, 16:14:50

What phrase... super, a brilliant idea   

:!:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.neowin.net%2Fforum%2Fuploads%2Fmonthly_07_2011%2Fpost-56913-0-14215400-1310349079.jpg&hash=07c9941cb74d3f572727188b32932db065e5e091)