ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U situaciji u kojoj ni sama ne znam šta & kako da najbolje startuje ovaj topik – red je krenuti sa zahvalnicama. 

Ogroman broj zavalnica ide upravo nikovima na ovom forumu, a to mi znači više nego što mogu i sebi da objasnim, a kamoli ikom sa strane.

Najpre dame, dobrostive i strpljive; angel011, kojoj sam zahvalna za ispomoć oko svega i svačega zahtevnog & van moje moći, i biljana.m, moj genijalni maestro inspiracije i dobre volje, koja je ovom projektu poklonila dragocene sate svog odmora i često vilanila do kasno u noć zbog naslovnice, i kojoj sam zbog toga veliki dužnik.

A onda i duboki muški basovi: Gaff, kojem se iz srca zahvaljujem što mi je pomogao da se iz ovih meseci izvučem sa bar nešto malo preostalog zdravog razuma; tandem žika kišobranac & ginger toxiqo 2 gafotas, koji su mi pomogli da sve ovo isplaniram dobrano preko originalne kvote, i koji su – a to žika pogotovo - prijateljski prihvatili ovo mrcvarenje i pored svih ličnih i personalnih obaveza koje su im ionako temeljito zakomplikovale život; onda Mehi Krljiću, koji mi je ne samo nesebično pomogao u jednom poprilično očajničkom poduhvatu, nego je i (u sebi svojstvenom maniru tipično muslimanske dobrostivosti) istrpeo par skroz bleskastih cimanja po pitanjima (verovatno krajnje imaginarne) kontrolne ciljne grupe; onda Mići Milovanoviću, koji mi je strpljivo izašao u susret po mnogim pitanjima raznoraznih faktografskih dilema, a da sad i ne pominjem njegovu nadasve inspirativnu opasku "a ko će ti to u Srbiji da čita, sestro slatka, sem nas troje?"; onda Bobanu Kneževiću, kojem sam i pre ovoga dugovala više no što sam u stanju ikada da nadoknadim, i koji je -  nek i to bude ovde rečeno - učestvovao u svemu ovome bez i jedne jedine singularne mrvice entuzijazma, tek striktno uz pomoć mojih obilni i krajnje eksplicitnih pretnji brutalnim fizičkim nasiljem; onda slučajnim i krajnje nenamernim davaocima indirektne podrške, kao što su Perin i Aenimax, a uz to sam zahvalna i jednom dragom i neprocenjivo vrednom anonimnom entitetu koji ovaj forum samo overava, neulogovan.


Još jednom, hvala svima.

SF u stvarnom svetu:

-Svetovi Trećeg Sveta
-Vreme, Prostor i Kultura
-Naučna fantastika u stvarnom svetu
-Snovi o Svemiru
-Politički SF
-Imperator Svega 
-O tvrdom SFu
-Neuromantični Kiberpankeri
-Ko će vaskrsnuti naučnu fantastiku?
-Tamo daleko napolju
-Grafička Novela

Sanjači svetova:

-Sterdžen, Vonegat i Pastrmka
-Neobičan slučaj J. G. Ballarda
-Transmogrifikacija Filipa K. Dika
-Autobiografija/Norman Spinrad

Čestitam Amanda! A čestitke i ostalima - svima koji su umešali svoje prste u ovaj plod ljubavi, entuzijazma i posvećenosti. Meni ovo zvuči kao dobitni kombo. Kada će moći da se konzumira? Sajam???

A da, ipak, daš i neku informaciju...

Znači, gotovo je  :!: Red je da se i ( xcheers  xdrinka ) nazdravi. Svaka čast.  xjap

Ako još kome treba pomoći da sačuva bar nešto malo preostalog zdravog razuma - neka mi se slobodno javi. :)

A ako neko želi da se liši preostalih mrvica zdravog razuma, neka se obrati meni.

Zahvaljujem se i ja Mići Milovanoviću na strpljivom iskopavanju i davanju podataka. :)

Dakle, Norman Spinrad je krajnje neortodoksan kritičar i teoretičar - njegov pristup je striktno žanrovski a ne književno-teorijski, pa su zato njegovi eseji ujedno i rivjui i kritike dati iz čisto popularizatorskog ugla. Argumenti su ponuđeni u vidu analiza konkretnih romana, pa je zato ponekad možda i teško shvatiti ga u potpunosti, ako se rečena dela nisu pročitala, ali opet, neretko su upravo njegove analize razlog i podstrek da se ta dela pročitaju.

U tom smislu, knjiga je s razlogom podeljena u dve celine; prva se bavi samim žanrom, to preko detaljnog seciranja žanrovskih ostvarenja, a druga se bavi donekle sličnim seciranjem nekolicine značajnih žanrovskih autora, i to iz perspektive čoveka koji ih je intimno poznavao.

A kad smo već kod te perspektive, to je ujedno i razlog iza postojanja ove knjige – cilj je bio ponuditi svedočenja očevica, savremenika koji je ne samo "iz prve ruke" ispratio žanrovsku istoriju, nego bio i jedan od najaktivnijih kreatora njenog "novi talas" segmenta; ukratko, čoveka koji je imao dodira i upliva na neke od najznačajnijih kontrakulturnih previranja dvadesetog veka. To je ujedno i razlog zašto sam uvrstila i njegovu biografiju: nije u pitanju nikakv kult ličnosti, mada ga i danas cenim do besmisla, nego prosto – koliko ima ljudi odraslih među bitnicima, ljudi bliskih sa Dikom, Sterdženom, Vonegatom i Elisonom, ljudi koji su za ubistvo Šeron Tejt saznali iz Barouzovog glasnog čitanja tabloida u vozu? Šta ja znam, meni se autobio takvog čoveka svakako čini dobrim uvidom u duh jednog dela prošlog vremena koji me i danas fascinira.   

Izbor je, naravno, subjektivan. Nije se ni moglo drugačije, sa bibliografijom kao što je Normanova. Cilj je bio da se pokriju najintrigantniji žanrovski aspekti, od kojih su neki relativno lako prepoznatljivi i kao podžanrovi (hardSF i kiberpank, recimo), dok su ostali manje-više tu nekako posredno definisani. Ali nisu tu u pitanju nikakve definicije u striktnom značenju te reči, nego prosto detaljne analize koje su daleko prijemčivije za čitanje od ponekad suvoparnih književno-teorijskih tekstova.

Naravno, sledi po par reči o svakom eseju pojedinačno.

"ako se rečena dela nisu pročitala"

A ako su se rečena dela pročitala?

Žanrovsku celinu otvaraju dva eseja iz ove godine, zapravo poslednja dva teksta koje je Norman objavio u "On Books" kolumni u Asimov's magazinu, pre no što se razboleo: "Svetovi Trećeg Sveta" i "Vreme, Prostor i Kultura" se nadopunjuju, to u smislu da se oba eseja bave "izletima" anglofonih pisaca u miljee kultura takozvanog "trećeg sveta". Analiziraju se dela i autori u dijapazonu od Hemingveja (Snegovi Kilimandžara), Klarka, Pola, pa preko Resnika, Oktavije Batler, Murkoka, Amata, Delanda i Mekolijevog "Velikog Brazila", sve do Mekdonalda i Baćigalupija, njih dvojice kao najimpresivnijih savremenih predstavnika trenda.   

Evo nekoliko izvadaka iz tih eseja, najpre iz "Svetova Trećeg Sveta": najpre jedan koji se osvrće na meni omiljenog Mekdonalda:


Poznato mi je da Brazil ima nekolicinu pisaca naučne fantastike ali pitam se da li je iko od njih ekstrapolirao budućnosti brazilske kulture onako precizno kako je to učinio Ian McDonald, autsajder iz Irske. Kako mu je to pošlo za rukom? Neko bi pomislio da je McDonald lično vezan za Brazil, te da je njegov roman zapravo samim time i specifičan, nepodesan za izvlačenje zaključaka koji se odnose na pisanje generalno.

Ali onda shvatite da je Ian McDonald isto to učinio i sa Indijom u romanu River of Gods, i sa zbirkom priča Cyberabad Days, od kojih su neke pisane pre romana a neke posle, ali sve zajedno odaju utisak kompleksne, majstorski predočene i nesumnjivo Indijske budućnosti. Ako piscu tako nešto pođe od ruke samo jednom, možda se i može govoriti o slučajnosti, ali kada mu to uspe dvaput, za redom, i to sa opisima dvaju sasvim različitih kultura, onda se mora dopustiti mogućnost kako je kod McDonalda u pitanju generalni metod.

Blurb iz rivjua u Indijskim novina priznao je kako je McDonaldov roman vrlo dobar za jednog inostranog pisca, to nas opet vraća na pitanju zašto u Indiji nema pisaca koji bi uspeli da sroče makar približno vernu ekstrapolaciju od domaćeg kulturnog materijala. Ne samo da znam kako u Indiji ima SF pisaca, nego sam sa jednim od njih, po imenu Dilip Salwi, i večerao, mada je on prvenstveno naučnik, koliko se sećam, no ipak, onaj rivju u Indijskim novinama nije pomenuo niti jedno jedino domaće delo koje bi se moglo meriti sa McDonaldovim romanom.   

I kakav je to sad tajni metod u pitanju? Šta to imaštane McDonaldove budućnosti Indije i Brazila dele kao zajedničko?

Obe su nesumnjivo plod iscrpnog istraživanja istorije, geografije, tradicije, običaja i svega onoga što je pristupačno za istraživanje, kako po pitanju prošlosti tako i sadašnjosti, a iz tog materijala se mogu izvući mogućnosti futurističkih predviđanja taman sa onolikom preciznošću koja bi opreavdala pisanje istorijskog romana, recimo, koji bi se odnosio prema SF onako kako se to odnosi In The Courts of the Sun, o kojem će također uskoro biti reči.

Naišao sam na slične zahteve dok sam pisao Russian Spring, roman delimično smešten u blisu budućnost Moskve, grada koji nisam video sve dok roman nije bio u drugoj po redu obradi, i mnogo mi je značio svaki kompliment od strane onih moskovljana koji su mi na promociji romana priznavali kako su verovali da roman napisao upravo njihov sugrađanin. 

I tako, znam dobro koliko je toga još potrebno, osim i pored temeljitog istraživanja; čitao sam istoriju ruskog rokenrola, napisanu od strane poznatog i priznatog ruskog rok kritičara i preduzetnika i slušao sam sve do čega sam mogao da dođem, po pitanju ruske muzike. Trudio sam se da što je moguće više proniknem u savremenu rusku pop-kulturu, da bih preko toga ekstrapolirao rusku budućnost koja ima nepobitne korene u stvarnoj ruskoj sadašnjosti, i to upravo onoj svakodnevnoj sadašnjosti, a ne zvaničnoj ili akademskoj.

Ali sve to bledi pred uranjanjem u materijal kakvo je Ian McDonald sproveo nad brazilskom i indijskom kulturom – uranjanje koje se ravnopravno posvetilo svim aspektima popularne kulture, od muzike, sporta, mode, urbanih legendi, kultova, religija, pomodaarstva pa do televizijskih sapunica i reality show popkulture.
Naravno, da bi se napisala proza onako kako ga McDonald piše svakako je potreban talenat koji se ne može steći tek pukim skupljanjem informacija, a pisati naučnofantastičnu prozu ovog kvaliteta zasigurno zahteva dar pronicljivosti u ekstrapolaciji kakav se ne može pribaviti drugačije no urođnim talentom, no ipak, u poređenju sa nečim poput the The Last Theorem, na koga ćemo se također uskoro detaljnije osvrnuti, verujem da iz McDonaldovog primera možemo izvući pouke dragocene svakom piscu Prvog Sveta koji pokušava da prozom dočara kulturu Trećeg Sveta, kojem ne pripada.

A to je da, uprkos globalnoj show-biz sferi 21vog veka, uprkos globalnoj Internet informacijskoj sferi, uprkos naizgled univerzalnoj dominaciji anglo-američke popularne muzike, uprkos navodoj globalizaciji takozvane ,,visoke kulture" – velike ne-zapadnjačke kulture poput Indije, Brazila, Japana, zapadne Afrike i njima slične razvijaju i razvijaće svoje sopstvene popularne kulture.

A te popularne kulture – savremena muzika koju danas slušaju, TV programi koje gledaju, moda koju prate, brza hrana, ulični život, sfere umetnosti – su upravo ono što zapravo oblikuje svest pripadnika tih kultura i time konstantno menja rapidno evoluirajuće budućnosti koje izviru iz tih specifičnih okolnosti 21og veka.
I zato, ako ne uzmete u obzir ceo taj spektar faktora u ovoj sadašnjosti dok ekstrapolirate eventualne budućnosti, neće vam poći za rukom da dosegnete uverljivu sliku te budućnosti. I to je ono što tako očigledno nedostaje u ,,Velikom Brazilu" Paul McAuelya, baš kao i većini američkih SF pisaca koji se okušavaju u ekstrapolaciji tipično američkih budućnosti.

Ako niste u toku sa pop-kulturom u sopstvenoj civilizaciji, vaša ekstrapolacija moguće budućnosti biće krajnje neubedljiva, zato što naprosto neće nuditi dovoljno životnosti likovima koji su nastali pod takvim njenim uticajem. A na onom najdubljem nivou komunikacije, upravo je svest ta koja stvara kompletnu kulturu i, baš u meri u kojoj i kultura zauzvrat utiče na svest, u pitanju je spiralna povratna sprega neprekidne razmene.

S obzirom koliko je teško postići to i unutar kulture u kojoj je vaša svest ponikla, utoliko je beskrajno teže izvesti taj podvig unutar tuđe popularne kulture. Zapravo, toliko je teško da većina SF pisaca naprosto nije u stanju da izađe iz okvira sopstvene kulture tokom celog tog ,,predočavanja" stranih.




(Elem, imajte na umu da je ovo verzija prevoda pre redakture + se pri kopipejstovanju gubi svakovrsno formatovanje, pa... obratite pažnju na smisao, ne formu. :) )

i jedan citat iz istog eseja kao poklon za dragog Perina:



Neophodno je pristupiti detaljnom istraživanju, koristeći sav dostupan materijal, i uroniti što dublje u fizički, istorijski, filozofski i svakodnevni aspekt dotične kulture. Taj napor je neka vrst detaljnog naučnog istraživanja tehnika koje se mogu i preneti i biti primljene učenjem.

Ali posle toga, morate da ovladate takozvanim ,,metod pisanjem" u smislu u kom je to pominjao Slanislavski; morate prihvatiti svest i stil lika ili likova unutar te kulture koju želite da predočite i morate svoju priču ispričati iz te unutrašnjosti.

A kako se to tačno radi - to zaista ne znam može li iko da vas nauči.

Mogu samo da vam ponovim staru mudrost da putovanja obogaćuju um, i mogu onaj moto iz drevne mudrosti proširiti na sve domene sadašnjice; na prozu, muziku, kuhinju, jezik, na putovanja između najrazličitijih kultura koje ste u stanju da dosegnete bilo kojim načinom; direktno ili preko medijuma popularne umetnosti, na svakom zamislivom nivou, od profinjenih visina pa do uličnih ritmova, ne bi li tako postigli da ih razlikujete od sopstvenih, i da vam um ostane prijemčiv za beskrajnu složenost ljudskih kultura i stilova, kako stvarnih tako i onih izmaštanih, dok vam naposletku sve ono što je tuđe više ne bude i strano.

Putovanja u ovom produhovljenom smislu zaista obogaćuju čovekovu svest.

A ujedno je i produbljuju.




:)

 Arigato gosaimasu xjap  xjap  xjap

Ovo djeluje odlično! Čestitam!!! xjap

Hoće li knjiga biti u prodaji na sajmu? Ako hoće, da angažujem Perina da mi kupi primjerak. :mrgreen:

Quote from: Boban on 23-10-2010, 23:20:19
A ako neko želi da se liši preostalih mrvica zdravog razuma, neka se obrati meni.

xjump

Da, da, samo ti  xwink2 ovud te tvoje skakutavce... kad već ne kužiš da je on to izjavio živosahranjenomrtvoozbiljno, you sweet, innocent child that you are...   :cry: :cry: :roll:

Iz perspektive pisca naučne fantastike, naučnoj fantastici kao žanru i kao književnosti, kao živoj umetničkoj formi koja se menja pod evolucionim pritiskom stvarnog sveta, krajnje je potrebno manje one kritike koja se bavi samo detaljima ili koja gleda s visine, a više one kritike koja će je smestiti u pravi kulturni kontekst i snabdeti je unutrašnjim književnim standardima koji joj trenutno toliko očigledno nedostaju.

Ono što je naučnoj fantastici potrebno je kritika od koje će imati neke koristi; kritika koja je koherentno tumači u okviru opšte kulture, pomaže piscima da bolje pišu, povećava uživanje čitalaca u delima tako što im produbljuje percepciju značenja dela, ili, u idealnom slučaju, sve to odjednom.

Takvi tekstovi postoje, i sve češće se pojavljuju. Ali, uglavnom se ne pojavljuju niti u oblicima niti u publikacijama koje dospevaju do pisaca ili do glavnine čitalaca književnosti. To znači da još uvek nisu primetno popravili književni kvalitet dela niti uveli naučnu fantastiku u prihvaćeni kanon moderne književne umetnosti.

Odmah bih dodao da to nisu jedine validne funkcije kritike. Kritika je, kao i fikcija, književno-umetnička forma koja može biti pisana i čitana kao zasebno delo, iz čistog zadovoljstva. Ali, tvrdim da su to funkcije koje još uvek nisu uspešno sprovedene nad naučnom fantastikom, što sama dela pokazuju. To bi mogao da bude razlog iz kojeg neke od glavnih figura ove forme javno izjavljuju da naučna fantastika od kritike nema nikakve koristi.

Očigledno je da ja to ne mislim, ili nikada ne bih ni napisao ovu knjigu. A opet, ne bih je napisao ni da sam u potpunosti zadovoljan što statusom naučne fantastike među kritičarima, što kritikom naučne fantastike.



Elem, ovo je deo eseja "Naučna fantastika u stvarnom svetu", koji je ujedno bio i pogovor istoimenoj zbirci Spinradovih eseja izdašloj 1990-te, u ediciji Alternative.

Quote from: Ygg on 24-10-2010, 18:48:23
Ovo djeluje odlično! Čestitam!!! xjap

Hoće li knjiga biti u prodaji na sajmu? Ako hoće, da angažujem Perina da mi kupi primjerak. :mrgreen:

soon, soon... a Perin, naravno, ima da nam bude posrednik.  :)

Da, da  8-) Bome, koliko me jedan jaran natrp'o, ne znam hoću li moći preneti svoje knjige preko grane, kad se budem vraćao, kamoli njegove :D

IMPERATOR SVEGA



Ne prekidajte me ako ste ovo ranije već čitali, jer ako me prekinete, otprilike polovina naučne fantastike i oko dve trećine fantazije iščeznuće sa knjižarskih polica u jednom jedinom sevu ektoplazme.

Naša priča počinje tamo negde na rubu civilizacije, gde jedan prividno obični mladić trpi muke pubertetske otuđenosti i potištenosti. Šmokljani oko njega pojma nemaju (a možda ni on pojma nema) da je on, u stvari, izgnani pravi naslednik imperijalnog prestola, ili skriveni mutant nadčovek, ili nosilac uspavanih magičnih snaga, ili prokleto dobar kiber-majstor, ili možda urođeni majstor veštine baratanja sa dvoseklim širokim mačem.

Ali Sile mračne u usponu su, Dobro i Zlo snage svoje nagomilavaju za Armagedon, tu kulminacijsku bitku dana sudnjega, a naš heroj sudbinu ima, to određenu genima ili rodbinskim vezama ili potrebama fabule, da postane borac-predvodnik Armija svetlosti. Neku uvrnti stvorovi njuškaju kroz Podank tragajući za njim, a pred kraj prvog poglavlja možda im samo još još ovolicko fali da ga upokoje.

I taman otprilike tu vam se pojavljuje neznanac iz centralnih svetova, opremljen usavršenim znanjima i istančanim osećanjem za političku istoriju, neznanac zadužen da pronađe tog Miljenika sudbine, da ga informiše o njegovim naslednim pravima, i da mu nabije kondiciju za meč protiv Darta Vejdera, za titulu šampiona univerzuma.

Tako vam počinje, za heroja našega, lutajuće obrazovanje pod rukovodstvom Merlina mutanta. Heroj razvija svoje moći do maksimuma, tokom te turneje kroz galaksiju; borbom krči sebi put iz zabiti u kojoj je rođen, u pravcu Sedišta Imperije, sporom spiralnom trajektorijom prema unutra.

Usput biva šutnut od strane jedne Princeze; nakuplja raznobojni satelitski sistem mesnatih poručnika i visokih narednika; izgrađuje Narodnu armiju; spasava Princezu od sudbine gore od Gora, zadobijajući pri tom, naravno, njenu ljubav, onda joj otkriva svoj tajni identitet, naime, da je on taj koji ima pravo da bude Imperator Svega, te je tako pridobija i za svoju Stvar.

Gerilska armija se onda probija do Rima, i, na nekih šezdesetak stranica teškokalibarskih podviga primiče se, iz bitke u bitku, sve bliže predsedničkoj palati. Medutim, Mračni gospodar vam nije za džabe Vladalac zla, draga deco; on sebi u jednu rukavicu ubacuje konjsku potkovicu a u drugu neuro-disruptor, a onda on i the heroj otpočinju petnaest rundi mano a mano za sudbinu univerzuma.

E, pa, Gadni grmalj nikad ni čuo nije za markiza od Kvinsberija, a sudiju u ringu je gadno podmitio, i zato naš momak zadobija samo čvoruge tokom četrnaest rundi, dva minuta i oko četrdeset sekundi. Na tabelama svih bodovnih sudija Blek Bart je grdno isprednjačio, a i da nije – ne bi bilo važno, jer evo samo što nije nokautirao Mladića Bele Svetlosti, pa kad pravo pogledaš, kosmosu garant predstoji jedno milion godina vladavine užarenih crvenih kandži.

Ali baš kad je opružen po podu a odbrojavanje se bliži kraju, momkove magične snage izbijaju na površinu, Princeza mu duva poljubac a Obi Van Kenobi ga podseća da je Sila uz njega; zahvaljujući svom mutantdžijskom intelektu, on uspeva da sklopi čestično-mlazni pištilj od čačkalica i spajalica, a jedan bijedni kopljonosac – kojemu je naš heroj jednom davno spasao život, naravno - ušpricava mu oko 100 mg svetog ,,spida".
Mali onda đipa sa patosa taman pred odbrojanu devetku, i izgovara besedu bremenitu značajem. ,,Ej krembilu", kaže on tom Vrhunskom zlotvoru, ,,razvezala ti se pertla". Ming Nemilosrdni saginje glavu da proveri da li mu se zaista razvezla ta pertla, a Junak naroda ga raspiči tolikom snagom da ovaj rđavi zlica izleće i iz ringa i iz romana, samo da bi pao čak u sledeću knjigu tog serijala.

Dobro trijumfuje nad zlim, pravda je pobedila, heroj se ženi Princezom i postaje Car Svega, i svi žive srećno od sad pa na vjeki vjekov ili bar dok ne dođe vreme da se iscedi nastavak.

Zvuči vam poznato, a? Pa, SF police stenju pod olovnom težinom tih klonovanih ,,epskih saga o bitkama između Dobra i Zla", tih ,,moćnih heroja" u skafandrima pripijenim uz kožu, sa bronzanim suspenzorijumom umesto gaća, tih ,,uzbudljivih akciono-avanturističkih pripovesti". Ako u svom kompjuteru imate pristojan ,,naći i zameniti" program, vi možete da upotrebite ovo gore ispričano kao prodajni rezime za glavninu SF dela koja se sad objavljuju – a verovatno je to upravo tako bilo i upotrebljeno.
Ako je uopšte moguće napraviti nepogrešivu formulu za pisanje smeća, to vam je ta. Jer to je već mnogo puta oprobana jednačina za osnovne crte komercijalne SF fabule; tu su svi varijabilni elementi pomereni do najviših teorijski mogućih granica. Identifikacijska figura tu nije samo simpatični junak, nego je i vrhunac blentave fantazije: čitalac kao zakoniti Imperator svemira, uistinu kao Bog lično. Ulog u igri je ništa manje nego sudbina celog čovečanstva za sva vremena, a ta Princeza vam je uvek najbolje dupe u celoj galaksiji. Zli protagonist je približan Satani najbliže što je moguće primaći ga a da mu se ne prikače baš i oba roga i rep; on uvrće svoj crni brk i naslađuje se mukama porobljenih masa, upušta se u neizrecivo odvratne seksualne činove, i gnječi slađane male sisare u vinskoj čaši, da bi potom popio krv.

Ah, da, ali ne postoji nepogrešiva formula za pisanje sranja, pa čak ni dati rezime Imperatora svega vam nije ta formula. Jer, i ako prihvatimo da je prilježna primena ove formule omogućila armijama komercijalnih škrabala da nabrljaju kilometrima visoke planine pubertetskih fantazija za masturbacijsko ushićivanje mlitavih tupoglavaca, isto tako je istina, gle čuda nad čudima, da i mnoga istinska remek-dela ovog žanra mogu lako da se smeste u okvire formalnih parametara te formule.

Dina, Neuromanser, Knjiga o Novom suncu, Zvezde moje odredište, glavnina dorsajskog ciklusa Gordona Diksona, Gospodar prstenova, Tri stigme Palmera Eldriča, Gospodar svetlosti, Nova, Ajnštajnovski presek, knjige o rečnom svetu Filipa Hozea Farmera, Stranac u stranoj zemlji, Tri srca i trilava, i još mnogo, mnogo drugih istinski književno vrednih romana su, između korica, bar ako gledamo rezime fabule, braća rođena u istom leglu sa gore opisanom akciono-avanturističkom praformulom.

Braća su joj, što se toga tiče, i Knjiga o egzodusu, i Novi zavet, i Bagavad Gita, i legende o kralju Arturu, pa i Robin Hud, Zigfrid, Barbarosa, Musaši Murakami, i kari-jere Aleksandra Velikog, Napoleona, Džordža Vašingtona, Simona Bolivara, Tokugave Iejasua, Lorensa od Arabije i Fidela Kastra, a da i ne pominjemo knjige Atlas je slegnuo ramenima, Američki san, Grof Monte Kristo, David Koperflld, Čovek koji je mogao da čini čuda, i Supermena.

Očito je, dakle, da ovde posmatramo nešto mnogo dublje od obične komercijalne književne formule, posmatramo jednu internacionalnu arhetipsku priču koja se, reklo bi se, uzdiže iz kolektivnog nesvesnog ljudske vrste gde god se priče pričaju. Uistinu, neki tvrde da je to glavna arhetipska priča.



:D

 Kiberpankeri su prvi novi književni pokret u oblasti SF-a od Novog Talasa 1960-ih, ili barem prvi koji su prepoznati kao nova grupa. Zbog razloga koji će postati očigledni, pokušao sam ih prekrstiti u ,,Neuromantičare", i dok je ovaj pokušaj bio sasvim neuspešan, verujem da moji razlozi za to i dalje stoje.

    I dok neki od tih razloga možda i jesu trivijalni, drugi pak zadiru u samu suštinu stvari.
   
    Za početak, svi se slažu da je ,,Neuromancer" Williama Gibsona pokrenuo celu stvar, tu uključujući i pisce samog  ,,Pokreta", koji su se - za razliku od pisaca Novog Talasa koji su uporno tvrdili da takva stvar ne postoji - otvoreno proglasili Pokretom, s velikim P.
   
    Novi Talas je bio, prema većini nas označenih kao pisci Novog Talasa, post-facto kritikovan opis jednog kompleksnijeg i anarhističnijeg fenomena, ali postoji (ili barem je postojalo) jezgro pisaca ,,Pokreta", koji su bili voljni da obznane svoje književno srodstvo, a od kojih se većina pojavila na sada već čuvenom Kiberpank Panelu na Severno-Američkoj Konvenciji Naučne Fantastike koji se održao 1985. u Austin, Texas.

    U pitanju su bili Bruce Sterling, John Shirley, Lewis Shiner i Rudy Rucker. William Gibson je svakako bio često pominjan, prisutan duhom ako ne i telom - stanje sasvim prikladno jednom Neuromantičaru, kako ćemo videti.

    Takođe, u diskusiji je učestvovao i Greg Bear, otvoreno poričući pripadnost bilo kakvom kiberpank-plemenu i isto tako otvoreno se pitajući šta on uopšte radi na jednom ovakvom panelu. Zbog toga ću se ovde i držati te moje etikete o Neuromantičarima, opisujući njome ne Pokret nego upravo književni fenomen,  jer, kao što ćemo videti, Greg Bear je tu dobrano pogrešio. Prema književnom terminu, on jeste pripadao tom panelu, jer kada se radi o fikciji koja se stvarala u okviru onoga što ja nazivam ,,Neuromantična žila", tu spada daleko više od dela samo onih pisaca koji nude striktno kiberpank ikonografiju.

    Logično je da ova diskusija počne, naravno, s Gibsonovim romanom ,,Neuromancer", arhetipskim šablonom za jezgro grupe, knjigom koja je i više nego tačno opisana terminom kiberpank.

    Case, ,,junak" ,,Neuromancer"-a, svakako ima ono što bi neko s pravom mogao nazvati pank-vrednostima u savremenom, proširenom značenju ovog termina. On je bivši ovisnik o amfetaminima – bivši, ne po sopstvenom izboru, već usled ,,terapeutskog" i nasilnog čeprkanja po njegovom mozgu. Marginalac koji živi na krajnjoj ivici podzemlja svoje budućnosti, a njegova povremena ljubavnica je najamnik ubica, plaćenica sa trajno ugrađenim implantatima preko očiju.

    Sudeći po ovome, mogli bismo biti suočeni i s ne odveć atipičnim protagonistom iz određenog stvaralačkog perioda Harlana Ellisona. Zaista, snažan uticaj Ellisona vidi se u barem jednom spektu osnovnih Neuromantičnih vrednosti.

    Jer upravo je Ellison bio taj koji je, pišući uporedo i SF i savremenu ,,gang" ili ,,street" fikciju, najviše pridoneo prenošenju osećajnosti, stila, ritma i likova iz polusveta ulice u čisti ali i osrednji svet SF-a 1950-ih, iako se čini da bi, po tom pitanju, i William Burroughs mogao barem isto toliko značajno uticati na Gibsona. Svakako, Ellisonov rad obiluje pank-protagonistima, bar u značenju koje je kontekst imao 1950-ih.

    Ali pri kraju 1970-ih, pank je poprimio novo značenje, iako nije izbegao da svoje buntovništvo predstavi upravo crnim kožnim jaknama i prkosno veštačkim frizurama.

    Buntovnici 1950-ih, okuraženi crnim kožnim jaknama, bunili su se protiv Mame, Pite od Jabuka, seksualne represije, intelektualizma i Eisenhowerove i Rockwellove Amerike, a njihova progresivna muzika je bila, interesantno, već tada primitivno električna, tako reći rani, osnovni stadijum rokenrola.

    Ove buntovnike istorija je progutala do kraja 1960-ih i njihova sudbina se zapečatila kada su Bob Dylan i Beatles započeli transformaciju rokenrola iz opčinjavajuće muzike Elvisa i uličnih grupa u muziku političko osvešćenog transcendentalno revolucijskog utopijanizma koji je iznedrio Kontrakulturu.

    Tako da ,,pankeri" ili ,,novotalasaši" iznikli sredinom 1970-ih nikako nisu mogli biti isti kao i buntovnici 1950-ih, jer uprkos površnim sličnostima, ovi ,,novi" buntovnici su se pozicionirali protiv kontrakulturnih vrednosti 1960-ih, a ne protiv davno nestale i bezazlene dosade 1950-ih.

    Ono protiv čega su se bunili bila je samosvesna imitacija rokenrola ranih 1970-ih, propalog opuštenog utopijanizma Kontrakulture, misticizma, i naivne pretpostavke u svetliju budućnost... ah, samo kada bi mladalački idealizam zadržao svoju veru! Ako su pankeri 1950-ih bili pravi anti-intelektualni buntovnici, novi pankeri 1970-ih su bili intelektualni anti-intelektualci; ne neki naivni, po svojoj urođenoj prirodi nihilistički buntovnici bez razloga, već samosvesni nihilistički pesimisti, sposobni da podignu cinizam na nivo manje-više povezane filozofije i dovoljno prefinjeni da znaju da rade upravo to.


(Dakle, ovo je odlomak iz (meni omiljenog) eseja "The Neuromantic Cyberpunks", i to samo do onog kritičnog pasusa koji nudi direktan uvid u samu suštinu kiberpanka, suštinu koja je kasnije u eseju krajnje metodično i detaljno analizirana. Taj pasus je najbolji tizer koji je tema ikad mogla da dobije, ma od koga. :))

 

Nisi fer  :oops: Ja se taman zagrejao za tekst, kad ono kvrc! nema dalje :D

Dečko, malo oladi...

Sa'ćekaćemo knjigu, pa da platimo i čitamo.

Ima i toga, ali ko zna hoće li to (i kada će) biti kod mene u BL?  :cry:

kukaš sa tom banjalukom kao da je kuala lumpur...

Problem je što niko ne nabavlja manje izdavače, tako da i dođe kao Kuala Lumpur. Bagra Diše, zbirku priča Ilije Bakića, sam čekao par meseci da stigne. Bukvalno. Zašto? Zato što niko u knjižari ne zna da radi posao, zapišu narudžbinu, ali ti je ne donesu, pa ti onda opet moraš da naručiš sve dok se ne smiluju i napokon nabave ono što ti treba. Kada sam bio u BG, mahom sam se orentisao na izdavače koje ne mogu nabaviti tako lako (na mome spisku, od velikih izdavača ima samo par naslova i to iz Čarobne Knjige), upravo iz tog razloga. Jasnije?

Preseli se ovamo...

A ko će onda da brani zapadne granice srpskoga carstva?

Tizer za stripoljupce u Kuala Lumpuru:


GRAFIČKA NOVELA

Možda smo upravo sada svedoci rađanja jednog istinski novog oblika umetnosti, pojave koja se događa tek retko u dugim godinama ljudske istorije.

Ne govorim ovde o novoj formalnoj konceptualizaciji unutar već postojećeg artističkog medija kao što su to bili kubizam ili simfonija ili roman, niti govorim o nekom novom stilu poput slobodnog stiha u pesništvu, poput modernog plesa ili rokenrola, a ne govorim ni o novom sadržaju kakav daje rok opera ili andergraund strip ili čak sama naučna fantastika.

Govorim o potpuno novom mediju izražavanja poput slikarstva, pozorišta, pripovedne proze, opere, filma ili televizije — o novom načinu izražavanja i komuniciranja ljudskih artističkih impulsa.

Što se više vraćamo u ljudsku prošlost, takve pojave nam se čine sve jednostavnijima i prostijima. Lupanje jednim komadom kamena o drugi da bi se dobila prva instrumentalna muzika. Uobličavanje grumena gline u oblik sličan čoveku ili životinji. Razmazivanje mrlja obojenog pigmentom po zidovima pećine koje daje prve slikarije. Pisana reč.

Priznajem da bi sada ipak bilo malo previše tvrditi da je nastanak grafičkih romana u naše današnje vreme umetnička inovacija tog reda, ali, kako se ljudska kultura razvija i umnogostručava, kako muzika, vajarstvo, slikarstvo, arhitektura, balet, pozorište i pisana reč postaju čvrsto ustoličeni, priroda razvoja novih oblika umetnosti se menja, postaje više pitanje sinergije i konvergencije nego neke nove drastične invencije.

Tradicija usmenog epskog kazivanja stopila se s pisanom reči i pripovednom prozom i iz toga je postupno nastalo pozorište. Orkestralna muzika stopila se s plesom i dala balet. Ples, pesma, instrumentalna muzika, pozorište i još mnogo više toga spojilo se i stvorilo operu.

Ustvari, opera je, verovatno, najbolja paradigma toga kako su se oblici ljudske umetnosti razvijali tokom tog srednjeg predtehnološkog razdoblja. U svoje vreme, što će reći pre nastanka zvučnog filma, opera je bila krajnji domet ljudske umetnosti, ujedinjujući većinu drugih oblika.

Na kraju krajeva, opera i jeste prva koja se bazirala na priči, sadržaju koji mora biti napisan u obliku proze. Zatim treba napisati libreto i partituru. Treba napraviti koreografiju za plesne tačke. Izrađuju se i oslikavaju kulise i šiju kostimi. Najzad se sve to ujedinjuje u pozorištu s orkestrom i glumcima koji su takođe i pevači i dirigentska palica se spušta i zavesa diže i, voilà, pred nama je jedan neverovatno složen oblik umetnosti koji spaja pozorište s muzikom i plesom i detaljno razrađenim kostimima i scenarijem, čak i sa specijalnim efektima; a to je nepobitno kruna i vrhunac umetničkog stvaranja XIX veka.

Nakon toga, tehnologija počinje da dominira razvojem ljudske umetnosti.
Dolazi do izuma fotografije i po prvi put je moguće trajno zabeležiti trenutke stvarnog sveta kao savršeno mimičke prizore, što je samo po sebi potpuno nov oblik umetnosti, ali ujedno i oblik koji će drastično promeniti prirodu slikarstva i vajarstva skrećući je od njihovog tehnološki zastarelog toka prema sve boljoj i boljoj mimici i prema nereprezentacionoj konceptualizaciji.

Izumljena je fotografija i kasnije magnetofon, što je na kraju dovelo do isto tako drastične promene u razvoju muzike. Pre pojave snimanja zvuka, njegovog obrađivanja i izdavanja, jedino naše muzičko iskustvo dobijali smo preko žive muzike zajedno sa svim njenim greškama, manama, neposrednošću i ljudskom ogranićenošću.

Sada je, naravno, većina muzike koju slušamo snimljena, obrađena i usavršena u studijima u nešto što je daleko iznad mogućnosti jedne skupine živih izvođača okupljenih ispred žive publike na datom mestu u određenom trenutku. Moderna muzika je oblik umetnosti koji se izdaje i koji se može izdavati — ili je to niz oblika umetnosti — koji prelazi prirodne sposobnosti ljudskog glasa i akustičnih dometa instrumenata kao i prostorne i vremenske granice živih izvođača. Tako je takođe i ona izmeštena iz izolovane predstave u jednu sveprisutnu pozadinu naših svakidašnjih života.

A onda tehnologija oživljava fotografiju da bi stvorila film. I daje mu i zvučni zapis. I boju. U tom trenutku film zamenjuje operu kao krajnji sinergetski oblik umetnosti i zauzima položaj s koga ga kasniji razvoj televizije još nije uspeo sasvim potisnuti.
Kakve sve to ima veze sa grafičkim romanom?

Poprilično. Jer, grafički roman je upravo novi oblik umetnosti i to u smislu u kome su to opera ili snimanje muzike ili film. U najmanju ruku on ima mogućnost da na području pripovedne proze učini ono što je opera učinila za pozorišnu predstavu, a studijska obrada zvuka za muziku i film za dramu. A javljaju se i znaci da je grafički roman upravo počeo postajati dostojan tog svog transformacionog potencijala.
U određenom smislu, u grafičkom romanu nema ničeg novog, što će reći da elementi koji su se stopili u nastanku ovog novog oblika umetnosti, baš kao i elementi koji su se stekli u nastanku velike opere, već odavno postoje nezavisno jedan od drugog. Slikanje ima svoje korene duboko u praistoriji jednako kao i kazivanje priča, a u stvari oba ova oblika prethode pisanoj reči i štampanju.

Čak bismo mogli utvrditi i to da je i sama pisana reč nastala iz nečeg što nije baš tako jako udaljeno od strip-naracije: pogledajte samo egipatske hijeroglife (i njihov ekvivalent kod Maja) iz jedne malo naherene perspektive i moći ćete ih videti kao nešto slično i blisko stripovima.

Hijeroglifi (pogotovo u ranijim razdobljima) su piktografske reprezentacije reči što ih možemo prepoznati kao stilizacije stvari koje predstavljaju i postavljeni su u nizove ploča da bi oblikovali naraciju. Kasnije su doživeli dalju stilizaciju u delimično fonetsku abecedu zbog boljeg naglašavanja ili veće jasnoće.

Ko zna u kom bi se pravcu narativno pisanje razvilo da Feničani nisu izumeli fonetsko pismo oslobođeno piktografskih prikazivanja reči i preneli ga na Grke, a stoga i na nas? Ili da su Egipćani razdvojili svoj fonetski rečnik od piktografskog i počeli pisati romane u sintaksi koja uključuje oba.

U našem alternativnom svetu, međutim, proza i slikovne reprezentacije razdvojile su se već rano i nisu se ponovo srele u sinergetskom obliku umetnosti sve do pojave stripa.

Egipatski hijeroglifi nastali su da bi izrazili samu vrlo teokratsku bit njihove kulture, a ni Kodeks Maja baš nije bila neka pop-kultura, ali kad se strip-naracija, grafička naracija, ponovo javila kao posledica jeftinog i masovnog štampanja knjiga, bilo je to kao zabavno štivo u dnevnim novinama, šund koji su naše majke u užasu bacale, na bogaćenje budućih generacija stripaša.

Jeftina zabava i životinje koje govore. Super-heroji u brzim elastičnim trikoima. Zelena sluz i crvena zgrušana krv. Tinejdžerske romanse i sve-ih-pobij avanture. Ne baš štivo koje bi stajalo kraj Tutankamonove grobnice kao vrhunac umetničkog izražavanja svoje kulture.

Suočimo se s time. Grafička naracija vratila se kao sredstvo šunda, kao komercijalna zabava za publiku s najnižim mogućim prohtevima. Tačno znamo što mislimo kad kažemo da neki glupan ima stripovski mentalitet, a stripovsko nam postaje sinonim za prepojednostavljeno prikazivanje stvarnosti.

Taj zadatak i služba u koju je grafička naracija bila tako dugo stavljana sakrila je imanentni potencijal te forme. Ali gledajući unazad, vidimo da je taj potencijal uvek postojao čekajući samo ozbiljniji sadržaj da ga preobrazi u oblik ozbiljnije umetnosti.
Pedesetih godina to tematsko produbljivanje počelo se javljati na najneverovatnijem od svih mesta — kod E.C. Comics koji je tako užasnuo odrasle da je čak došlo i do saslušanja pred Kongresom, nakon čega je izglasan propis o stripu da ih se suzbije. Čuvar riznice, čuvar grobnice i cela ona banda njihovih krvavih aveti i zločinaca, moramo priznati, nisu bili baš salonsko društvo, ali stripovi strave i užasa bar su imali moralni stav i počeli su izražavati kulturni.


;)

(https://www.znaksagite.com/knjizara/paradox1.jpg)

http://www.znaksagite.com/knjizara/paradox1.html (http://www.znaksagite.com/knjizara/paradox1.html)

  xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump xjump

Uf.
ParaDOX.
BTW, Biljček ima da mi se raspilavi od zadovoljstva zbog naslovnice.... :)

A meni će morati da se izvinjava ceo dan zbog stanja u kome je bio fajl...

Najzad! :D

@ Boban: Ma. Žena ti napravila sve moguće varijante... lakše je iscediti suvu drenovinu nego od tebe dobiti normalna uputstva...  xtwak

 :|

 :| :|

ama, izvinjavam se ....  :evil:
Nije loše.
Nauči se izdavati precizne upute, pa će ti biti lakše.
xcheers

ma ja sam navikao da mi žene čitaju misli...

 xjap xcheers

Quote from: Boban on 18-12-2010, 19:40:31
ma ja sam navikao da mi žene čitaju misli...

Naravno, naravno... muškarci smatraju da ženama spada samo laka literatura...  :cry: :evil:

Čestitam!  xcheers

Hvala vam svima na čestitkama... inače, edicija PARADOX će me videti više puta, Bože zdravlja & vremena... i to sa imenima ništa manje poznatim i bitnim od Normanovog... :)

Quote from: Lidija on 18-12-2010, 12:39:29
Uf.
ParaDOX.

Zapravo, htela si ParaDOG?

ne, htela sam SAVANT... ali ja nikad ne dobijem ono što hoću, ionako...  :cry:

Ovo je Srbija, bre; dovoljno me maltretiraju zbog izostanka ćirilice, sad još treba da se frljamo sa strane reči.

Quote from: Boban on 18-12-2010, 20:46:07
Ovo je Srbija, bre; dovoljno me maltretiraju zbog izostanka ćirilice, sad još treba da se frljamo sa strane reči.

xrofl

SVe čestitke, sa malim zakašnjenjem :)  xcheers

Sutra, na promociji 30. februara, biće u ponudi i ova knjiga po ceni od 400 dinara, pa ako ima zainteresovanih neka se prošetaju uveče do Parobroda.

 :-D

A ja mrtva bolesna...  :cry:

Elem & dakle, uzdržavam se od komentara iz prostog razloga što knjigu još nisam opipala, a pdf preloma koji imam je tek zadnja radna kopija...  :cry: :(  ..., no dobro, pošto se u naknadnoj postprodukcijskoj fazi prčkalo samo po međustranama - a one su Bobanovih ruku delo, i krasno i su predivno palpične i crkavam od muke što ne mogu da ih svojatam, jer Boban je (baš kao i Biljana za naslovnicu) bolje od mene shvatio šta to ja želim - tekstovi su finalizirani već u tom prelomu, pa zato, evo šta je i kako je u knjizi:










SF U STVARNOM SVETU



Svetovi trećeg sveta
(Third World Worlds, © 2010 – prevela Lidija Beatović)

Vreme, Prostor i Kultura
(Time, Space, and Culture, © 2010 – prevela Lidija Beatović)

Naučna fantastika u stvarnom svetu
(Science Fiction in the Real World, © 1990 – prevela Ivana Milaković)

Snovi o svemiru
(Dreams of Space, © 1987 – preveo Zoran Janković)

Politički SF
(Political Science Fiction, © 1989 – preveo Aleksandar B Nedeljković)

Imperator svega
(Emperor of Everything, © 1988 – preveo Aleksandar B Nedeljković)

O tvrdom SF-u
(The Hard Stuff, © 1988 – preveo Aleksandar B Nedeljković)

Neuromantični Kiberpankeri
(The Neuromantic Cyberpunks, © 1990 – preveo Atila Sabo)

Ko će vaskrsnuti naučnu fantastiku?
(Who Will Resurrect the Science Fiction? © 1998 – prevela Lidija Beatović)

Tamo daleko napolju
(Far, Far Out, © 1989 – preveo Aleksandar Marković)

Grafička novela
(The Graphic Novel, © 1988 – prevela Zvjezdana Vlahović)









SANJAČI SVETOVA




Sterdžen, Vonegat i Pastrmka
(Sturgeon, Vonnegut, and Trout, © 1987 – preveo Aleksandar Marković)

Neobičan slučaj Dž. G. Balarda
(The Strange Case of J. G. Ballard, © 1988 – preveo Ivan Velisavljević)

Transmogrifikacija Filipa K. Dika
(The Transmogrification of Philip K. Dick, © 1990-prevela Ivana Milaković)

Autobiografija / Norman Spinrad
(Autobiography – Norman Spinrad, © 2004- preveli Lidija Beatović i Atila Sabo)

Dakle, glavna ideja-vodilja je bila da se pokrije što je više moguće teritorije žanrovskog domena, da se baci pogled na što je više moguće žanrovskih struja i podstruja, trendova i domena, niša i fenomena, to od rane najtrivijalnije magazinske proze pa preko Zlatnog doba, Novog talasa i kiberpanka, sve do današnjeg modernog žanrovskog izraza sa prepoznatljivim varijacijama tu uključenim, to od Čajne pa do Mekdonalda. Eseji prvog dela su poređani u smislu malog osvrta preko ramena: najpre najskorašnji fenomeni, koji nam i jesu najvidljiviji, a potom neka vrst sortiranja po značaju, naravno subjektivnom. Mali iskorak u skladu špila se vidi jedino u Grafičkoj noveli, no eto, taj esej je Bobanu bašbaš prirastao za srce a i Meho je uspeo da ga maksimalno sredi, pa mi sad i nekako drago što je upao u knjigu, mada mu zaista nisam bila sklona. Ko ga uporedi sa originalom, shvatiće i zašto. 


Sporednija ideja-vodilja bila je da se obuhvate svi prevodi Normanovih eseja uz koje smo odrasli i koje smo voleli, zajedno sa njihovim prevodiocima: A. Marković i ABN. I ne zanima me ko šta danas ima o tome da kaže, pogotovo o ABNovim esejima, koji me se i danas doimaju jednako šarmantno nadahnuti i jednako dirljivo entuzijastični.




A to potonje me dovodi do nečeg što je ovde i najbitnije: ovo je prvi u mnogo godina, a verovatno i poslednji kolektivni napor entuzijasta u omaž davno prošlog i zauvek nestalog vremena i žanra kog smo voleli. Koga god sam za uslugu pitala, niko mi nije rekao "ne". Niko. (osim jevtre, ali ona je tad bila do guše u dedlajnu sa Perucom.  :) ) I sad mi je fascinantno koliki je to sagitin potencijal, i koliko to entuzijasta ima posvuda po sagiti; naravno, to se slabo vidi u ovom sujetnom haosu oko objavljivanja trivijalnih črčkarija, ali eto, bar za ovu knjigu se to jasno videlo, bar meni i bar na kratko, a sad može i potop, što se mene tiče.  :lol:

 :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry:

nema sad tu više  :cry: , vreme je da se odraste, ti  xpft




Drugi deo knjige je više posvećen mojim afinitietima; Norman i Dik su bili bliski i ovaj esej je verovatno najintimni uvid u Dikovo stvaralaštvo kakav može da ima jedino kolega i ortak, tako da je to meni ujedno velik uvid u dvojicu velikih pisaca i još većih žanrovskih faca. Normanova autobiografija nudi isto tako dvojak uvid i u čoveka i u vreme koje me i danas fascinira. Činilo mi se da to prilično dobro uokviruje možda najturbulentnije žanrovske dekade, ali opet, to je subjektivni izbor, i ne znam koliko je generalno uspešan. Od obilja materijala na raspolaganju, ovaj izbor se meni lično činio najreprezentativniji, i to mu je to.  :)

Od srca čestitam.
Boban je  napravio super stvar s omotnicom; ovako kompletirano jako ubavo izgleda

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffroehlich%2Fb020.gif&hash=9cdc108cdd5edb6451249b509ec2524b0bed1714)

Još samo da se to malo i šareno primi u ruke...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Fkonfus%2Fe020.gif&hash=3327de9316b3dec4320fd941bcf4590d79688b22)

 Je, je, ubavo malo šareno... ti si mu kopirajtovana roditeljka, i ako se nakanim na dalje knjige u ovoj ediciji, dizajn korica ostaje, dobile smo blagoslov po tom pitanju... 

:lol:

Jesu li knjige najzad stigle do tebe ili nisu?
Nije valjda da se zadnja tura tu dostavlja majmunskom poštom?

Majmunska pošta? Piši propalo...

Kakav je prijem knjige kod čitalaca/kupaca?

To što si se vratio valjda ne znači da treba da nas momentalno sa'raniš...  :)


Zakče, molim te, pre bobanovog odgovora, napiši koliko je primeraka najnovije Suvinove knjige:
"Naučna fantastika, spoznaja, sloboda", odlične retrospektive onoga što je uradio u poslednjih
tridesetak godina na polju teorije SF-a, prodato u tokom postojanja knjižare TARDIS...

Nisam pitao zlonamerno. Moram priznati da mene knjige nije zanimala - sve dok nisam pročitao sadržaj. I sada me veoma mnogo zanima, tako da ću je kupiti (i obraditi na blogu) čim mi legne naredni honorar. Međutim, dobro znam šta trenutno zanima najveći broj čitalaca fantastike u Srbiji - a teorija svakako nije zanimljiva koliko Martin ili Harisova.

Otišlo je desetak komada; a verujem da će do kraja Sajma otići još 20... dakle, to je frapantnih 30 primeraka u prvih 10 dana, a očekujem da će knjiga postati obavezno štivo svakoga ko o SF-u želi iole da razmisli van prostog čitanja literature.

Šalim se, naravno da nisi pitao zlonamerno...  :) 


Ono što sam od početka pričao jeste da teorijska literatura u Srbiji, posebno žanrovska teorijska literatura, zaista zanima veoma mali krug ljudi, tako da je ovaj broj od 10 knjiga za mene iznenađenje. Ja mislim da Suvinovih knjiga u Beogradu nije prodato 15 od početka prodaje, s tim da sam ja kupio bar pola tog broja za kupce u Hrvatskoj...


Neobično bih voleo da znam koliko posetilaca foruma Znaka sagite ima ovu Suvinovu knjigu...

Ja prvi nemam. Dapače, imam vrlo mali broj knjiga koje se bave teorijskom stranom fantastike - desetak na engleskom a nijednu na srpskom, pri čemu nijednu nisam pročitao od početka do kraja, već samo delove koji su me u datom trenutku zanimali.

Ne znam u koliko je primeraka "Retrospektiva" štampana, ali prodaja od desetak komada mesečno bila bi izvanredna, uzevši u obzir interesovanja većine čitalaca. No, moram da pohvalim koga god da je radio dizajn knjige. Izgleda veoma ozbiljno, privlači pažnju i ubeđuje onoga ko je uzme u ruke da je njen sadržaj relevantan.

Mogu odmah da kažem da Suvina nemam. :( Cena je zacepljena krvnički i oslonila sam se na biblioteku.

"Okvir" sam kupila na štandu Belog puta; Bobane, da li i njihova prodaja ulazi u ove cifre?

Ja sam Suvina kupio na prošlogodišnjem sajmu na Tardisovom štandu, vredi te pare (naročito prva polovina knjige, tj. njegovi stariji radovi). Ove godine imam u planu Retrospektivu (čuvajte jedan primerak za petak).

Hvala na odgovoru. Dakle: 2, za sada...
PS: Da li ti esej o poređenju sa fantastikom iz 2002 spada u prvu ili drugu polovinu?

Quote from: Mica Milovanovic on 27-10-2011, 02:21:47
Hvala na odgovoru. Dakle: 2, za sada...
PS: Da li ti esej o poređenju sa fantastikom iz 2002 spada u prvu ili drugu polovinu?

Morao bih da se podsetim, nije mi sada knjiga pri ruci, iščitao sam je pre gotovo godinu dana, nakon toga sam se vraćao samo pojedinim delovima, uglavnom o utopiji, i ovako, po sećanju, pamtim da su mi njegovi 'rani radovi' bili mnogo korisniji od novijih.

Suvina predamnom nije kupio niko sem Miće i ABNa ako se ne varam. Eto, ti si treći... valjda.

Aha, niste imali na sajmu, pa ste mi doneli primerak iz knjižare (a jedna ljubazna devojka mi se bukvalno izvinjavala što je cena tolika, i što na nju ne ide sajamski popust)...

Cena knjige zavisi od tiraža.
Spinradova knjiga je urađena u 500 primeraka, a određena je relativno niska cena od 400 dinara da bi prodaja išla bolje.
Više mi znači da prodam 300 po 400 dinara nego 100 po 1200 mada je zbir isti.
Mada i u Suvinovoj knjizi piše da je tiraž 500 i ako je to tačno, onda je cena od 1200 dinara sumanuto visoka.

Quote from: Boban on 27-10-2011, 00:51:52
Jesu li knjige najzad stigle do tebe ili nisu?
Nije valjda da se zadnja tura tu dostavlja majmunskom poštom?

xfrog
Stigle su mi neke knjige koje su kasnije poslate (ako ti je za verovati da si zaista poslao onda kad si rekao da si poslao xfuck5 ), pa sad ti vidi...

Sto se prodaje tice, ja sam bila ubedjena da ce glavninu ciljne grupe pokriti saradnicki besplatni primerci...  :mrgreen:
sve sto se proda van tog kruga smatracu za ekstra-ultra-super-bestselericnu prodaju...  xnerd

Quote from: zakk on 27-10-2011, 02:36:04
Suvina predamnom nije kupio niko sem Miće i ABNa ako se ne varam. Eto, ti si treći... valjda.

ja sam treca... preko posrednika Mice...  :lol:

Quote from: LiBeat on 27-10-2011, 10:10:32
Stigle su mi neke knjige koje su kasnije poslate (ako ti je za verovati da si zaista poslao onda kad si rekao da si poslao xfuck5 ), pa sad ti vidi...

Naravno da nisam poslao tada, već dva dana kasnije, otprilike, ali ima tome već više od deset dana...

mico,
i ja imam suvina, a imam i okvir i retrospektivu :lol:, al ko da ih nemam posto nijednu nisam procitala. :(

hah...! O&R na jednom seksi ženskom kolenu...  :mrgreen:



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi39.tinypic.com%2Fsos9jm.jpg&hash=4ce07abf588548448aa82235de0be48a29899bbe)

to nadasve seksi koleno ces morati da stavis negde na internet posto ga samo ti vidis jer ti vuce fotku iz mejla. :lol:

Najbolji je fotobaket... na www.photobucket.com (http://www.photobucket.com)

Registruješ se i uploaduješ slike tamo :) Kopiraš ovde img url i to je to :)

 xhang

Sad je ok! Vidi se i seksi koleno, no less! :lol:

Bobane, samo da prijavim da ništa nije stiglo do danas, a neću biti u mogućnosti da overim box sve tamo do srede, tako da... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.cosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ftraurig%2Fg045.gif&hash=c2258f944ee1c5856071708b4fa1f1902656608e)

Pa poslato je pre više od deset dana... ne znam kako to funkcioniše.
Očigledno te isporuke za daleke i čudne zemlje ne idu svakodnevno nego jednom ili dvaput nedeljom i ako oni npr. šalju za Afriku samo utorkom, a ja predao sredom stiže sedam dana kasnije nego pošiljka koja je predata dva dana ranije.

Meni su kupili :lol: U svakom slučaju, stiže mi u utorak :)

Samo da prijavim da sam dobio OKVIR I RETROSPEKTIVU. Knjiga sjajno izgleda: kvalitet papira je odličan, ilustracije i fotografije su lepo odrađene, tekstovi, ovako na brzinski pregled, super "zvuče."

Dve zamerke:

1. Delo zaslužuje da bude odrađeno u hardcover izdanju.
2. Fotografije i ostalo bi trebalo da su u boji :)

Sve u svemu, knjiga izgleda odlično, vrh vrhova i nadam se da će biti i drugih knjiga u ovoj ediciji :)

ti si baš razmažen čovek, znaš...  :wink:

Jesam, znam  :oops:

Pročitao sam prvo poglavlje, čovek je...prejak, stvarno.

Pridružujem se pohvalama za Okvir i retrospektivu, posebno mi se dopao format, malo širi od uobičajenog, odlično leži u ruci, a kada se stavi na sto knjiga se ne zatvara sama (što je slučaj sa 90% knjiga).

Sadržaj takođe odličan, iako sam neke testove čitao ranije (možda je trebalo napomenuti gde su prethodno objavljeni, pogotovo ako je u pitanju isti prevod), sve u svemu, jedna od boljih kupovina na sajmu ako se uzme u obzir niska cena i visok kvalitet sadržaja i 'završne obrade'.

prvo poglavlje je savršeno napisano, a i fantastično prevedeno. plus, nema tip-felera. :lol:

(https://lh3.googleusercontent.com/-JRmstLqGyy0/Tq7RE3iJ5pI/AAAAAAAALq8/abgO2llahAg/s640/DSCF6173.JPG)

Quote from: Perin on 02-11-2011, 20:14:43
Dve zamerke:
1. Delo zaslužuje da bude odrađeno u hardcover izdanju.
2. Fotografije i ostalo bi trebalo da su u boji :)

Biće neki mali deo tiraža u tvrdom povezu, a za kolore... tjah, preskupa je to zabava...

Ha, prošetala nas Lilit po Parizu...  :-D
Hej Perine, šta kažeš na ovu fotku, a?... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.cosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Fliebe%2Ff030.gif&hash=0558db261cde524ef4fa0c76a64a474a2349663f)  Lilit, ti si genije a ja još niti jedno od to dvoje nisam videla uživo... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.cosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Ftraurig%2Fa025.gif&hash=e6236e4ef4d3e25b9220b3e2d0850146b4426175)

Quote from: Monsun on 02-11-2011, 21:22:28
Pridružujem se pohvalama za Okvir i retrospektivu, posebno mi se dopao format, malo širi od uobičajenog, odlično leži u ruci, a kada se stavi na sto knjiga se ne zatvara sama (što je slučaj sa 90% knjiga).

Sadržaj takođe odličan, iako sam neke testove čitao ranije (možda je trebalo napomenuti gde su prethodno objavljeni, pogotovo ako je u pitanju isti prevod), sve u svemu, jedna od boljih kupovina na sajmu ako se uzme u obzir niska cena i visok kvalitet sadržaja i 'završne obrade'.

Hvala, hvala, drago mi je da ti se dopada.  :)


Što se navođenja detalja oko starijih prevda tiče, pa eto, bilo je nekoliko prilično valjanih razloga zbog kojih sam od toga odustala, a sve se nekako mislim da to i nije bog zna kako važno, jer eto, mi koji smo to ranije čitali imaćemo taj podatak u glavi kao nekakav kuriozitet, dok mlađoj generaciji čitalaca to ionako ne bi bog zna šta značilo.  A to za opremu ti verujem na reč, jer znam da je Boban takav, težak ko stena da se pomeri, ali jednom kad se pomeri, onda stvarno uradi i više i bolje no što čovek očekuje. Što se tiče Perinove opaske međustrane u boji... pa eto, sve se nekako mislim da je ovo ipak kolekcija žanrovske esejistike, i mada joj ama baš ništa ne fali ni iz perspektive finijih akademskih sfera  :roll: :evil: , ja na nju ipak gledam kao na prevashodno sastavni deo žanra, a ne tamo neke suvoparne književne kritike, pa otud i ta želja za palp venirom u crno-beloj retro varijanti. S druge strane, HC kao opcija mi nije mrska, daleko bilo, ali zo zaista jeste preskupa zabava i ne verujem da bi to imalo prođu, kad već postoji jeftinija opcija sa mekim koricama.

Pokorno javljam da je knjiga najvećim delom pročitana. Iznenadila sam kad sam shvatila a) da sam čitala bar neke eseje i da su mi u pamćenju ostali iskazi, ako već ne i ime autora i b) koliko se vama poklapa stil - ne samo u tvojim prevodima nego čak i u npr. ABN-ovim, ne znam koliko je u pitanju uticaj a koliko srodnost duša... :lol: Moram da pohvalim i generalnu brižljivost koja je uložena u obradu teksta i knjige kao takve.

O prevodilačkim i lektorsko-korektorskim zamerkama drugi put...  :mrgreen:

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 19:26:14
Ha, prošetala nas Lilit po Parizu...  :-D
Hej Perine, šta kažeš na ovu fotku, a?... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.cosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Fliebe%2Ff030.gif&hash=0558db261cde524ef4fa0c76a64a474a2349663f)  Lilit, ti si genije a ja još niti jedno od to dvoje nisam videla uživo... (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.cosgan.de%2Fimages%2Fsmilie%2Ftraurig%2Fa025.gif&hash=e6236e4ef4d3e25b9220b3e2d0850146b4426175)

Jah, već sam na temi o najboljim fotografijama izjavio kako sam ljubomoran  :oops:

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 19:53:07
Što se tiče Perinove opaske međustrane u boji... pa eto, sve se nekako mislim da je ovo ipak kolekcija žanrovske esejistike, i mada joj ama baš ništa ne fali ni iz perspektive finijih akademskih sfera  :roll: :evil: , ja na nju ipak gledam kao na prevashodno sastavni deo žanra, a ne tamo neke suvoparne književne kritike, pa otud i ta želja za palp venirom u crno-beloj retro varijanti. S druge strane, HC kao opcija mi nije mrska, daleko bilo, ali zo zaista jeste preskupa zabava i ne verujem da bi to imalo prođu, kad već postoji jeftinija opcija sa mekim koricama.

Ma, HC izdanje je više za nas geekove :) Tu sam opasku dao čisto zbog toga što sam u poslednje vreme počeo da prezirem knjige koje su lepljene a nisu prošivene...To je čisto zbog toga što mi se već nekoliko takvih izdanja raspalo (odmah da se ogradim da se nijedna bobanova knjiga nije raspala) :)

@Jevtra: Pa, što se prevoda tiče, moji su tek adekvatni i ništa više od toga.  :(  Ja nemam niti jedne jedine sekunde klasičnog obrazovanja na srpskom, i to se vidi, i to ne samo u mom preobilnom korištenju anglicizama i neskladnih rečeničnih konstrukcija. Originalna zamisao je biia da u knjizi ne bude mojih prevoda, (osim jednog eseja vaskrsavanju SFa koji sam prevela davno, za neki drugi projekat), ali eto, na kraju je moralo tako, bilo je dosta svakojakih tehničkih problema, jer ova je knjiga čist kiberpank - sve je urađeno i odrađeno u striktno kiberspejsu, niko se od saradnika čak nije ni video uživo, bar ne zbog knjige.


A po pitanju lekture, odmah da ti priznam kako jesam kontaktirala profi lektora i vrlo brzo ustanovila (i to ne samo ja) da to nekako... ne ide. Ništa lektoru nije falilo, da se odmah razumemo, nego eto, ja velik broj anglosax pojmova shvatam kao žanrovsku terminologiju, pa mi tekst postane maltene obesmišljen ako se insistira na prevodu. Postoji obilje izraza koji unutar žanra imaju svoje vrlo specifično značenje, i to značenje se meni gubi ako se reč ne ostavi kao anglicizam. Isto tako, Norman ima vrlo specifičan stil sofisticirane vulgarnosti koji meni strašno leži ali koji je sablažnjavao Angel, recimo. Ispalo je da ja takve stvari prosto ne umem  lektoru da objasnim, pa otud za lekturu sve packe idu direktno meni, isto kao i za tipfelere; za lekturu sam insistirala da prevodi ostanu što je moguće bliži izvorniku, dok za tipflere nemam opravdanja, ja ih ne samo obilato pravim u sopstvenom tekstu nego in naprosto ni ne vidim u tuđem.  :cry: :(

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 20:44:24Isto tako, Norman ima vrlo specifičan stil sofisticirane vulgarnosti koji meni strašno leži ali koji je sablažnjavao Angel, recimo.

Sablažnjavao me?  :-?

@Perin: pa, videćemo da li ima dovoljno gikova...  :wink: 

Quote from: angel011 on 03-11-2011, 20:47:45

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 20:44:24Isto tako, Norman ima vrlo specifičan stil sofisticirane vulgarnosti koji meni strašno leži ali koji je sablažnjavao Angel, recimo.

Sablažnjavao me?  :-?

pa, sećam se da si me pitala šta da radimo sa nekim rečima... na šta sam ja rekla nešto u fazonu "ako su mu to ostavili u Asimovsu, ona nek ostane i ovde"... to jesi bila ti, zar ne?

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 20:44:24
@Jevtra: Pa, što se prevoda tiče, moji su tek adekvatni i ništa više od toga.  :(  Ja nemam niti jedne jedine sekunde klasičnog obrazovanja na srpskom, i to se vidi, i to ne samo u mom preobilnom korištenju anglicizama i neskladnih rečeničnih konstrukcija. Originalna zamisao je biia da u knjizi ne bude mojih prevoda, (osim jednog eseja vaskrsavanju SFa koji sam prevela davno, za neki drugi projekat), ali eto, na kraju je moralo tako, bilo je dosta svakojakih tehničkih problema, jer ova je knjiga čist kiberpank - sve je urađeno i odrađeno u striktno kiberspejsu, niko se od saradnika čak nije ni video uživo, bar ne zbog knjige.


A po pitanju lekture, odmah da ti priznam kako jesam kontaktirala profi lektora i vrlo brzo ustanovila (i to ne samo ja) da to nekako... ne ide. Ništa lektoru nije falilo, da se odmah razumemo, nego eto, ja velik broj anglosax pojmova shvatam kao žanrovsku terminologiju, pa mi tekst postane maltene obesmišljen ako se insistira na prevodu. Postoji obilje izraza koji unutar žanra imaju svoje vrlo specifično značenje, i to značenje se meni gubi ako se reč ne ostavi kao anglicizam. Isto tako, Norman ima vrlo specifičan stil sofisticirane vulgarnosti koji meni strašno leži ali koji je sablažnjavao Angel, recimo. Ispalo je da ja takve stvari prosto ne umem  lektoru da objasnim, pa otud za lekturu sve packe idu direktno meni, isto kao i za tipfelere; za lekturu sam insistirala da prevodi ostanu što je moguće bliži izvorniku, dok za tipflere nemam opravdanja, ja ih ne samo obilato pravim u sopstvenom tekstu nego in naprosto ni ne vidim u tuđem.  :cry: :(

O, Libe, kuda ide ovaj forum ako se ti meni zbog nečega pravdaš?  xrofl
Da se razumemo - sama činjenica da se ova knjiga pojavila kod nas velika je stvar, a i dobro znamo kako savršen prevod ne postoji. Ono, ja jesam picajzla kad je jezik u pitanju, ali time ću verovatno gnjaviti ljude u ponedeljak uživo a ne ovde i sada.

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 20:52:35

Quote from: angel011 on 03-11-2011, 20:47:45

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 20:44:24Isto tako, Norman ima vrlo specifičan stil sofisticirane vulgarnosti koji meni strašno leži ali koji je sablažnjavao Angel, recimo.

Sablažnjavao me?  :-?

pa, sećam se da si me pitala šta da radimo sa nekim rečima... na šta sam ja rekla nešto u fazonu "ako su mu to ostavili u Asimovsu, ona nek ostane i ovde"... to jesi bila ti, zar ne?

Ne, pričale smo o gubish i tome kako je ovde (još pre) prevedena, i o značenju te reči.


Sofisticirane vulgarnosti sam sa zadovoljstvom prevodila.  :lol:

A da, jeste, dilema oko bulšita je došla od drugog saradnika, pobrkala sam lončiće.


Inače, nek ostane ovde zabeleženo da je Angel011 otkrila u jednom Normanovom eseju malecku materijalnu grešku. Ha! To nije mala stvar, tek da se zna. :mrgreen:

Jevtro, pojma nemaš koliko sam se žderala oko nekih za tebe verovatno najprostijih stvari. čak mi i Aenimax poslao rečnike za transkripciju, ali džaba, nema se vremena niti živaca tražiti po rečniku svaku cakanu reč koja ti zatreba... to se ili ima u glavi ili nema uopšte.  :cry: :( 

Quote from: LiBeat on 03-11-2011, 20:47:59
... pa, videćemo da li ima dovoljno gikova...  :wink: 

Nadam se da ima...  :wink:

Evo, ja sam pre nekoliko dana završio OKVIR I RETROSPEKTIVU. Ovo je inače prvo delo teorijske književnosti i žanra koje sam čitao. Utisak je sledeći:

onaj koji ne poseduje ovu knjigu može da lupa glavom u zid.

Sjajna stvar. Lični favorit je poglavlja IMPERATOR SVEGA i SVETOVI TREĆEG SVETA. Mnogo mi se svideo deo o Diku.

AUTOBIOGRAFIJA mi je pomalo bila suvišna, barem biografija tolikog obima u delu ovakve karakteristike. Takođe, deo o grafičkim novelama malo...štrči.

Ali!

Sve u svemu, ovo delo je vrh vrhova, i knjiga koju svaki prosečni čitalac naučne fantastike treba da poseduje.

ma... ta knjiga je skroz đinksd, ili sam ja, ili smo oboje, mor lajkli.  :cry:  oktobarska pošiljka je sad već zvanično zavedena kao "izgubljena", za novembarsku ne znam ni da li je već poslata (milsim... Boban je to  :roll:  ) a grejpvajn mi već 3 nedelje skoro pa rastura unutrašnji džez  xuss  pa neću ništa više da kažem dok ne izbrojim sve te tipfelere i lektorsku kugu u doba pinka...  :mrgreen:

(A autobio je striktno za fanove, ionako, plus ima boli glava pančlajn.  :lol: )

4 Free Kindle eBooks by Norman Spinrad For a limited time, you can get free Kindle versions of these four eBooks by Norman Spinrad:

   
• An Experiment In Autobiography (http://amazon.com/exec/obidos/ASIN/B0041OT0FW/sfsi0c-20) - An experiment in writing a very different kind of autobiography, nothing like it every done before. Follows the author's (mostly creative) life from school through 2005--literary, musical, political--9/11 close-up, travels and adventures in Europe and Mexico, how he became a writer, and more.
• A Critic At Large In The Multiverse (http://amazon.com/exec/obidos/ASIN/B0042JT3MQ/sfsi0c-20) - essays from Isaac Asimov's Science Fiction Magazine
• New Worlds Coming (http://amazon.com/exec/obidos/ASIN/B0042JTNEO/sfsi0c-20) - The first collection of Norman Spinrad's short stories in a decade and more, written after those in the collections The Last Hurrah Of The Golden Horde, No Direction Home, The Star Spangled Future and Other Amercas.
• Quarantine (http://amazon.com/exec/obidos/ASIN/B004RHB5VU/sfsi0c-20) - Quarantine is a novelette of genetic engineering, pharmacological warfare against the Big Apple, genohacking, diarrhea, terrorism, and much more.

[via MobileRead (http://www.mobileread.com/forums/showthread.php?t=160847)]

Koristan i praktičan rivajval potez, pošto se većina toga ionako mogla naći na netu kao free4all, plus mu je u toku projekat da svoje stare, van prodaje naslove reizda u e-formatu, plus završava novi roman...  :-|

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2F2woepma.jpg&hash=0fff3500ef309c94694d99dfd2b2256bca254db5)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi41.tinypic.com%2F21njfog.jpg&hash=608187f26ef001d5994c542e05391e5070a7d2c2)

Beopolis?  :)

Beopolis.

Prikaz knjige koji je uradio Ilija Bakić za časopis KVARTAL:

Ilija Bakić - Prikaz knjige ,,Okvir i retrospektiva: eseji, ogledi, prikazi" Normana Spinrada; izdavač: Everest media, biblioteka 'Paradoks', Beograd 2011.

DUBINSKI POGLED U ŽANR
   Sekundarna literatura (dakle ono što se svrstava u prikaze, kritike, oglede i eseje) u naučnoj fantastici retka je pojava na ovdašnjim prostorima pa je, stoga, objavljivanje knjige ,,Okvir i retrospektiva: eseji, ogledi, prikazi" Normana Spinrada ravno kulturnoj senzaciji. Domaći izdavači jesu voljni da objave žanrovsko delo (pre svega roman) ali im ne pada na pamet da štampaju knjige koje se bave teorijom žanra odnosno koje promišljaju njegove dosadašnje (ne)uspehe jer takve knjige teško da će imati više od šačice kupaca-čitalaca a to nikako neće pokriti ni troškove proizvodnje knjige; misterija  ,,Okvira..." razjašnjava se kada zainteresovani čitalac otkrije da iza ,,Everest medija" stoji Boban Knežević, jedan od najagilnijih promotera i izdavača naučne fantastike u proteklih 30-tak godina sa ovih prostora. ,,Okvir i retrospektiva" je konkretan primer paradoksa naučne fantastike: ona važi za popularan žanr koji se rado 'konzumira' ali gotovo da ne postoji čitalac voljan da uloži napore u dublje otkrivanje tajni štiva koje (navodno) voli. Pomenuti paradoks (a tako je i - gle čuda - ime biblioteke u kojoj je ,,Okvir..." objavljen) nije lokalni specijalitet već je šira pojava koju konstatuje i Spinrad. On zaključuje da publika u naučnoj fantastici voli da čita plitke i pitke sadržaje zato što joj se takve knjige naturaju od strane izdavačkih kuća i medija koje oni plaćaju; želeći da izbegnu bilo kakav poslovni rizik izdavači potenciraju objavljivanje dela koja 'troše' oprobane šablone (u najjednostavnijem obliku) dok seriozna naučna fantastika biva potisnuta u drugu plan. S druge strane, kao indirektni nastavak pomenute tendencije zapaža se i nedostatak/nepostojanje kritike koja bi pratila tekuću produkciju, promišljala je, ukazivala na manjkavosti i potencirala kvalitete (mada bi pridavanje tolikog značaja kritici moglo voditi u drugu krajnost odnosno u zamenu njene sekundarne uloge za ulogu direktnog vođe/usmerivača literarnih tokova što se u istoriji literature dešavalo ali nije bilo previše plodonosno jer je nametanje/diktiranje trendova primarnu književnost uvek vodilo u manirizam i ćor-sokak).
   Norman Spinrad (1940) spada u najglasnije zagovornike tzv 'novog talasa', literarnog pokreta koji je s kraja 1960-tih i tokom 1970-tih uzdrmao temelje dotadašnjeg 'zlatnog doba' naučne fantastike, ogrezlog u klišeima i književnoj jalovosti; 'novotalasovci' su se zalagali za literarno ambiciozniju naučnu fantastiku, spremnu na eksperimente u stilu i jeziku, odnosno na traganje za novim temama i žanrovskim horizontima. Napori mladih pisaca prvenstveno iz Engleske i delom iz SAD urodili su plodom (uprkos otpora etabliranih autora) i naučna fantastika je posle godina tavorenja počela da prevazilazi granice nematnutog geta paraliterature. Uporedo sa pričama i romanima Spinrad je pisao kritike knjiga, stripova ili filmova tekuće produkcije, kao i prepoznatljive sintetske tekstove u kojima je sagledavao različite pojave u naučnoj fantastici. Desetak takvih radova, stvaranih u periodu od 1987. do 2010. godine odabrala je Lidija Beatović (poznavalac naučne fantastike i njen povremeni autor) i pod naslovom ,,Okvir i retrospektiva" ponudila na uvid (odabranoj) publici. Knjigu čine tri celine ,,SF u stvarnom svetu", ,,Sanjači svetova" i Spinradova Autobiografija. U prvom segmentu, najčešće polazeći od nekolicine knjiga koje su mu skrenule pažnju, Spinrad analizira pojedine žanrovske fenomene, pronalazi pravilnosti i donosi zaključke o trenutnom stanju i tendencijama odnosno ukazuje na moguće probleme i njihova rešenja (potvrđujući tako praktično svoj stav o potrebi postojanja i funkcionisanja 'aktivne' kritike). Baveći se žanrovskim promišljanjem daleke budućnosti, trećeg sveta (iz pozicija autora koji pripadaju 'prvom', razvijenom svetu), političkim porukama u naučnoj fantastici, zajedničkim vizijama osvajanja svemira,  kiberpankom kao svežim buntovnim pokretom u žanru, nastajanjem nove umetničke forme - grafičke novele, te tavorenjem i 'spasavanjem' naučne fantastike, Spinrad duhovito i vispreno promišlja brojne segmente literature ali i sveukupnog okruženja u kome se naučna fantastika stvara i u kome živi svoj život odnosno povratno utiče na okolinu. U svojim tekstovima Spinrad povezuje mnoštvo pisaca, od autora iz 'zlatnih vremena' (Klark, Hajlajn) preko onih koji su njegovi generacijski ispisnici (Benford, Dik, Sterdžen) do novih snaga (Kim Stenli Robinson, Ber, Gibson, Sterling, Širli). Poneki autori kao što su Benford, Ber ili Robinson, 'protagonisti' su u više eseja, mada se ne pominju uvek po dobru; Spinrad takođe ne zaboravlja ni sopstvene knjige koje, bez lažne skromnosti, stavlja u kontekst izlaganja o pojedinim temama.
   U drugom segmentu su sabrane impresije o žanrovskim velikanima kakvi su Sterdžen, Vonegat, Balard i Dik. Prateći njihove karijere Spinrad sagledava interesovanja koja su ih zaokupljala (ili proganjala) kao i muke kroz koje su prolazili, od autorskih blokada preko besparica do uvek konfliktnih odnosa sa izdavačima. Ni u svojoj Autobiografiji Spinrad nije mogao da pobegne od ovih bolnih a očito opštih mesta u životu pisaca koji ne 'štancuju' literarnu konfekciju. Njegova karijera neprestano 'vrluda' između primamljivog gotoiziranog sveta (praćenog masama fanova), pokušaja da se iz tog sveta pobegne i borbe sa izdavačima koji uporno nastoje da njegova dela vrate-ukalupe u standardizovanu ponudu. Rezultat sukoba Spinradovih ambicaja i uredničkih zahteva je neredovno pojavljivanje njegovih knjiga i egzistencija koja se penje do ruba bogatstva i srlja u širomaštvo i oskudicu.
   Razabiranje u dinamičnom svetu literature svako nije lak i rutinski posao; osim istrajnog iščitavanja novih knjiga nužno je, pored promišljanja ponuđenih sadržaja, i njihovo 'pozicioniranje' u žanrovskim tokovima, što sveukupno zahteva i iskustvo i dar otkrivanja mikro i makro veza. Spinrad uspeva da se od pojedinačnog uspne ka opštem, da prepozna sličnosti i razlike, pravilnosti i tendencije i, konačno, svoje ideje i stavove ispiše razložno i razumljivo, bez insistiranja na velikim frazama. Zato su njegovi tekstovi čitljivi, dinamični i - dopadljivi. Čitalac svakako ne mora da se slaže sa iznetim stavovima i zaključcima (a poneki su zaista 'nategnuti' jer su ograničeni poznavanjem naučne fantastike izvan engleskog govornog područja, pate od nedoslednosti u kritičarsko-esejističkoj metodologiji, odnosno od ambivalentnog odnosa prema stilsko-literarnom segmentu naučne fantastike). Ipak, ono što se ne može poreći jeste da Spinrad uspeva da zaintrigirao i pouči, što je svakako odlika vrsnih pisaca i kritičara. Stoga je ,,Okvir i retrospektiva" izuzetna knjiga za ambicioznije čitaoce koji bi želeli da dublje sagledaju literaturu koja ih zanima odnosno nezaobilazni priručnik za buduće kritičare ili istoričare/teoretičare naučne fantastike.
(2012)

heh... znas Bobane, evo mi smesta na pamet pade onaj panclajn iz Klarkovog najdirljivijeg romana Rajski vodoskoci i oba mi oka na sekundicu zamravinjala, onako, bas...   :wink: